Milijan Popovi}*

VRA^AROV ,,TOMA @IVANOVI]‘‘

Profesor Stevan K. Vra~ar, istaknuti teoreti~ar dr`ave i prava,

metodolog prava, pravni filozof i politikolog, obogatio je na{u pravnu

misao nizom zna~ajnih rasprava o velikanima pravne misli, kako onim stra-

nim (Lundstet, Kelzen, [tamler, Petra`icki), tako i doma}im (Jovano-

vi}, Tasi}, Luki}, @ivanovi}). U svim radovima on je iskazao izrazite

analiti~ke sposobnosti, pored onih sinteti~kih po kojima je odranije bio

pre svega poznat.

Studije prof. Vra~ara o Tomi @ivanovi}u i wegovom Sistemu sin-teti~ke pravne filozofije -- pored isticawa osnovnih karakteristika

@ivanovi}evog pravnofilozofskog dela, kao {to su: konstrukcija gigan-

tskog sistema, centralne ideje, originalni elementi, prevladavawe ogra-

ni~enosti hegelijanizma, jusnaturalizma i pozitivizma, sistem osnovnih

i posrednih osnovnih pravnih pojmova, pravna aksiologija, gnoseologija i

metodolo{ka pitawa, a naro~ito sintetizam koji pro`ima ceo Sistem --

sadr`e jo{ i imanentnu kritiku (sa stanovi{ta @ivanovi}eve filozofi-

je) i transcendentnu kritiku (sa stanovi{ta dr`avnopravnog integraliz-

ma i marksizma).

Radovima o @ivanovi}u i wegovom pravnofilozofskom delu, kao i

ostalim radovima o velikanima na{e pravne misli, prof. Vra~ar se preds-

tavio kao izvanredan kriti~ar i uvrstio u red najozbiqnijih istori~ara

pravnofilozofske misli u Srba.

Kqu~ne re~i: Pravna filozofija. -- Filozofija prava. -- Filozofija prav-

nih nauka. -- Sintetizam. -- Ontologija. -- Gnoseologija. --

Metodologija.

UVODNE NAPOMENE

Profesor Stevan K. Vra~ar ulazi u red na{ih najistaknu-tijih pravnih pisaca. To se, mo`da, danas jasnije vidi kada jeoti{ao sa scene prof. Radomir Luki}, koji je decenijama bioneprikosnoveni autoritet u oblastima u kojima se kre}e i prof.Vra~ar. Dugo ga je, neopravdano, prekrivala Luki}eva senka. Skro-man i nenametqiv, predan nau~nom radu i univerzitetu, politi~ki

UDK 340.12

* Dr Milijan Popovi}, redovni profesor Pravnog fakulteta u NovomSadu.

218

proka`en zbog svojih nau~nih uverewa, godinama uklowen iz nas-tave, prof. Vra~ar se nije gurao u prvi red, iako mu je to mestopripadalo. A sada, sa osetnim zaka{wewem, sti`u mu priznawaod ,,vlastitog‘‘ fakulteta i {ire nau~ne javnosti. O tome govorii sve~ana sveska Anala prire|ena u wegovu ~ast povodom 75-go-di{wice `ivota.

Po {irini interesovawa, nau~nom stvarala{tvu, original-nosti, sistemati~nosti i nekim drugim svojstvima, prof. Vra~arse pribli`io prof. Luki}u. On je predstavnik jednog novog prav-ca u teoriji dr`ave i prava, filozofiji prava i metodologijiprava, koji je ozna~io imenom ,,dr`avnopravni integralizam‘‘.Mada dat u ,,nagove{tajima‘‘, kako sâm ka`e, prof. Vra~ar jeinspirativan, a po svemu sude}i i plodotvoran.

[iroj javnosti prof. Vra~ar je poznat, pre svega, kao teo-reti~ar dr`ave i prava, a sve vi{e i kao pravni metodolog. Uwegovim delima se prepli}u teorija prava i metodologija prava,pa ih nije lako odvojiti. Uz to, on se ozbiqno bavi politikolo-gijom i filozofijom prava. U radovima iz teorije dr`ave i prava,posebno u monografiji Socijalna sadr`ina funkcije dr`avno-pravnog poretka pokazao je sposobnost sintetizovawa ogromnogmaterijala i to na stvarala~ki na~in. Po toj osobini, po na~inurasporeda materije, strukturi i sistematici dela, prof. Vra~arse sasvim primakao dvojici na{ih najistaknutijih sinteti~araprava: Tomi @ivanovi}u i prof. Luki}u. Da je stvorio kompletnuteoriju dr`ave i prava, verujem da bi wegove konstruktorske mo}ido{le jo{ vi{e do izra`aja.

Pored zna~ajnih sinteti~kih sposobnosti, prof. Vra~ar po-kazuje i izrazite sposobnosti pravnog analiti~ara. Te wegovesposobnosti su posebno do{le do izra`aja u velikom broju radovakoje je posvetio istaknutim na{im i stranim pravnim piscima,teoreti~arima prava, sociolozima prava i pravnim filozofima.Ti radovi pokazuju svestranost interesovawa prof. Vra~ara, we-govu izvanrednu obave{tenost, savesnost u predstavqawu tu|ihgledi{ta, izuzetnu mo} ra{~lawavawa celine na sitnije delove,minucioznu analizu i celine i delova, sposobnost pronala`ewacentralnih ideja, wihovo situirawe u {ire teorijske i filozof-ske okvire, pore|ewa s drugim doktrinama, isticawe pozitivnihi negativnih strana datih gledi{ta, a posebno ocene sa stano-vi{ta wegovog pravca, dr`avno-pravnog integralizma.

^ini mi se da ova vrsta delatnosti prof. Vra~ara, preds-tavqa~ko-kriti~arska, nije u nas jo{ dovoqno zapa`ena, a da }e,u budu}nosti, biti visoko vrednovana.

Milijan Popovi}, Vra~arov ,,Toma @ivanovi}‘‘ (str. 218--238)

219

I. RADOVI PROF. VRA^ARA O TOMI @IVANOVI]U

Profesor Vra~ar je objavio znatan broj rasprava o istak-nutim stranim misliocima evropskog i svetskog ranga. Tu su:utemeqiva~ ~iste teorije prava Hans Kelzen1 i wegov ni{ta mawezna~ajan prethodnik Rudolf [tamler2, pa istaknuti predstavnicisociolo{kopravne misli, od starijih Rudolf Jering3, Rosko Pa-und4, te predstavnici skandinavskog pravnog realizma: Aksel He-gerstrem5 i Vilhelm Lundstet6, potom utemeqiva~ psiholo{keteorije prava Lav Petra`icki7, predstavnik pravnog neokantiz-ma, badenskog smera (i pravnog relativizma), Gustav Radbruh8,utemeqiva~ istorijske {kole prava Karl Fridrih fon Saviwi9

i istaknuti italijanski teoreti~ar prava i pravni filozof Nor-berto Bobio10.

Pa`qivo je prof. Vra~ar odabirao i doma}e pravne pisce.Od starijih, tu je Jovan Sterija Popovi}11, predstavnik pravnog

Milijan Popovi}, Vra~arov ,,Toma @ivanovi}‘‘ (str. 218--238)

220

1 Videti: Stevan K. Vra~ar, ,,Temeq Kelzenovog normativizma‘‘, pogovorkwizi Glavni problemi teorije dr`avnog prava razvijeni iz u~ewa o pravnom

propisu, Beograd, Sl. list SRJ, CID (Podgorica) 2001, str. 563--585.2 Videti: Stevan K. Vra~ar, ,,Programska kwiga Rudolfa [tamlera‘‘, po-

govor kwizi: Rudolf [tamler, Privreda i pravo prema materijalisti~kom

shvatawu istorije, Beograd, Sl. list SRJ, CID Podgorica 2001, str. 519--533.3 Videti: Stevan K. Vra~ar, ,,Jeringova ciqna jurisprudencija‘‘, pogovor

kwizi: Rudolf Jering, Ciq u pravu, Beograd, Sl. list SRJ, CID Podgorica,Izdava~ka kwi`arnica Zorana Stojanovi}a, Sremski Karlovci, 1998, str. 557--575.

4 Videti: Stevan K. Vra~ar, ,,Paundova prezentacija jurisprudencije‘‘, po-govor kwizi: Rosko Paund, Jurisprudencija, kwiga III, Beograd, Sl. list SRJ, CID,Podgorica, 2000, str. 339--358.

5 Videti: Stevan K. Vra~ar, ,,Aksel Hegerstrem osniva~ skandinavskogpravnog realizma‘‘, Zbornik za teoriju prava, sv. III, Beograd, SANU, 1987, str.227--236.

6 Videti: Stevan K. Vra~ar, ,,Pravni fakticizam Vilhelma Lundsteta‘‘,Zbornik za teoriju prava, sv. I, Beograd, SANU, 1978, str. 97--160; ,,Filozofsko-pravne pretpostavke Lundstetovog fakticizma‘‘, u kwizi: Stevan K. Vra~ar,Strukturalnost filozofije prava ,,Izdava~ka kwi`arnica Zorana Stojano-vi}a‘‘, Sremski Karlovci, 1995, str. 437--462.

7 Videti: Stevan K. Vra~ar, ,,Lav J. Petra`icki -- predvodnik psihologiz-ma u jurisprudenciji‘‘, pogovor kwizi: Lav Josifovi~ Petra`icki, Teorija prava

i morala, Beograd, Sl. list SRJ, CID Podgorica, Izdava~ka kwi`arnica ZoranaStojanovi}a Sremski Karlovci--Novi Sad, 1999, str. 611--626.

8 Videti: Stevan K. Vra~ar, ,,Trajna vrednost Radbruhovog Uvoda u pravnunauku‘‘, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu 4/1974, str. 461--470; ,,Radbruhovofilozofskopravno stanovi{te‘‘, predgovor za kwigu: Gustav Radbruh, Filozofijaprava, Beograd, Nolit, 1980, str. IV-XLVII.

9 Videti: Stevan K. Vra~ar, ,,Savinjijev pogled na kodifikaciju prava‘‘, pogovorkwizi: Fridrih Karl fon Savinji, Zakonodavstvo i pravna nauka, CID Podgorica,1998, s. 189--207.

10 Videti: Stevan K. Vra~ar, ,,Esej o Esejima iz teorije prava NorbertaBobija‘‘, Zbornik za teoriju prava, sv. IV, Beograd, SANU, 1990, str. 301--313.

11 Videti: Stevan K. Vra~ar, ,,Po~asti Sterijinom podvi`ni~kom spisu‘‘,Glasnik Advokatske komore Vojvodine, 7--8/1996, str. 259--268.

kantizma, Slobodan Jovanovi}12, Evgenije Vasiqevi~ Spektors-ki13 (koji pripada i srpskoj pravnoj i filozofskoj misli), \or|eTasi}14, Mihailo Ili}15, prof. Luki}16 i Toma @ivanovi}.

Svojom lepotom i produbqenom analizom izdvajaju se posebnodve studije prof. Vra~ara: ,,Pravni fakticizam Vilhelma Lundste-ta‘‘ i ,,Oblici rezonovawa u spisima Slobodana Jovanovi}a‘‘.

Najboqim radovima prof. Vra~ara svakako se prikqu~uju iwegove rasprave o Tomi @ivanovi}u17, na{em najistaknutijempravniku i pravnom filozofu, osobito studije ,,Polazi{ta fo-lizofskopravnog sintetizma Tome @ivanovi}a‘‘ i ,,Smisao filo-zofskopravnog sintetizma Tome @ivanovi}a‘‘.

Milijan Popovi}, Vra~arov ,,Toma @ivanovi}‘‘ (str. 218--238)

221

12 Videti: Stevan K. Vra~ar, ,,Uzorno jezgro opusa Slobodana Jovanovi}a‘‘,u zborniku Delo Slobodana Jovanovi}a u svom vremenu i danas, Beograd, Pravnifakultet, 1991, str. 21--53; ,,Prethodni pogledi na ustavnopravni sistem Slobo-dana Jovanovi}a‘‘, predgovor kwizi: Slobodan Jovanovi}, Ustavno pravo Kraqe-

vine Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd, Sl. list. SRJ 1995, str. 7--23; ,,VelikanSlobodan Jovanovi} (1869--1958)‘‘, Pravni `ivot, tom I, 9/1995, str. VII--XXV;,,Metodolo{ki elementi opusa Slobodana Jovanovi}a‘‘, u zborniku Slobodan Jo-

vanovi} -- li~nost i delo, Beograd, SANU, 1998, str. 63--76; ,,Oblici rezonovawau spisima Slobodana Jovanovi}a‘‘, u kwizi: Stevan K. Vra~ar, Preispitivawa

pravne metodologije. Nagove{taji dr`avnopravnog integralizma, Beograd,Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Sl. list SRJ, drugo, pro{ireno idopuweno izdawe, 2000. str. 747--818.

13 Videti: Stevan K. Vra~ar, ,,Popularizovana studija E. V. Spektorskog odr`avi‘‘, predgovor kwizi: Evgenije Vasiqevi~ Spektorski, Dr`ava i wen `ivot,

Pravni fakultet, Beograd, 2000, str. 5--16.14 Videti: Stevan K. Vra~ar, ,,Dr`avno-pravni modernizam \or|a Tasi}a‘‘,

Pravni `ivot, tom I, 9/1997, str.VII--XLV.15 Videti: Stevan K. Vra~ar, ,,Mihailo Ili} -- urednik 'Biblioteke javnog

prava'‘‘, u zborniku Pravna i politi~ka misao Mihaila Ili}a, Pravni fakultet,Beograd, 1995, str. 123--139.

16 Videti: Stevan K. Vra~ar, ,,Povodom Metodologije prava Radomira D.Luki}a‘‘, Zbornik za teoriju prava, sv. II, Beograd, SANU, 1982, str. 329--334;,,Prvi utisci o Sistemu filozofije prava prof. dr Radomira D. Luki}a‘‘, Anali

Pravnog fakulteta u Beogradu, 3--4/1993, str. 417--427; ,,Velika mislila~ka sin-teza‘‘, Zbornik Matice srpske za dru{tvene nauke, 95/1993, str. 69--104; ,,Daroviprofesora Radomira D. Luki}a‘‘, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 1/1996,str. 151--157; ,,@ivot i delo akademika Radomira D. Luki}a (1914--1999)‘‘, u kwizi:Stevan K. Vra~ar Preispitivawa pravne metodologije. Nagove{taji dr`avno-

pravnog integralizma, drugo, pro{ireno i dopuweno izdawe, Pravni fakultetUniverziteta u Beogradu, Sl. list SRJ, 2000, str. 551--562.

17 Videti: Stevan K. Vra~ar, ,,Vrednost tri glavne filozofskopravne kwi-ge Tome @ivanovi}a‘‘, Zbornik za teoriju prava, sv. II, Beograd, SANU, 1982, str.217--248; ,,Polazi{ta filozofskopravnog sintetizma Tome @ivanovi}a‘‘, Anali

Pravnog fakulteta u Beogradu, 5/1984, str. 617--654; ,,Zna~aj doprinosa Tome@ivanovi}a pravnoj filozofiji‘‘, Pravni `ivot, 3/1985, str. 329--336; ,,Smisaofilozofskopravnog sintetizma Tome @ivanovi}a‘‘, Zbornik za teoriju prava, sv.III, Beograd, SANU, 1987, str. 139--160; ,,Toma @ivanovi} -- pravni mislilacsvetskog glasa‘‘, Pravni `ivot, tom I, 9/1996, str. VII--XXX; ,,Pravna metodologijaTome @ivanovi}a‘‘, predgovor kwizi: Toma @ivanovi}, Sistem sinteti~ke prav-

ne filozofije, Sinteti~ka filozofija prava I, Beograd, Sl. list SRJ 1997, str.7--28.

Profesor Vra~ar ve} decenijama prou~ava @ivanovi}evopravnofilozofsko delo. Negde u jesen 1963. godine, kad sam biona prvoj godini poslediplomskih magistarskih studija, posle odr-`anih predavawa, u {etwi, povela se re~ o Tomi @ivanovi}u.Upravo sam bio u Akademijinoj kwi`ari, gde sam kupio tre}u,glavnu kwigu @ivanovi}evog Sistema sinteti~ke pravne filo-zofije. Tada mi je prof. Vra~ar rekao: ,,Slu{ajte, kolega Popo-vi}u, @ivanovi} je na{ pravni filozof bez premca. Stvorio jejedan veli~anstven, voluminozni sistem. Pa`qivo ga ~itajte, mno-go }e vam koristiti.‘‘ Od tada, okrenuo sam se @ivanovi}evojpravnoj filozofiji. Godinama je prou~avam. Otkrivam uvek po-ne{to novo. Tra`im i nalazim podsticaje (mada i od drugihpisaca, pa i od prof. Vra~ara) za vlastiti nau~ni sistem, ~ijemsam definitivnom oblikovawu pristupio.

Profesor Vra~ar je napisao, do sada, ukupno {est radova oTomi @ivanovi}u, prvi 1982. (,,Vrednost tri glavne filozofsko-pravne kwige Tome @ivanovi}a‘‘), a posledwi 1997. (,,Pravna meto-dologija Tome @ivanovi}a‘‘). Ako je u prvom radu prof. Vra~arimao nameru da, kako sam ka`e, ,,postavi izvesne temeqe i nazna~iizvesne okvire, za daqa, druk~ija, svestranija i odnosnim predme-tima primerena nau~na istra`ivawa, kako sopstvena tako i --treba se nadati -- drugih na{ih i stranih nau~nih poslenika‘‘18, upotowim radovima uz isticawe pozitivnih strana primetna su iwegova kriti~ka zapa`awa, mawe transcendentne (sa stanovi{tadrugih pravaca, i wegovog vlastitog), a vi{e imanentne prirode(sa stanovi{ta same @ivanovi}eve pravne filozofije).

U navedenih {est radova, pisanih razli~itim povodima,prof. Vra~ar je pretresao gotovo sve bitne momente @ivano-vi}eve pravne filozofije, kako ontolo{ke, tako i one gnoseo-lo{ke, metodolo{ke i aksiolo{ke prirode. Neke vi{e, a nekemawe. Mada isti~e veliki zna~aj metafizi~kog sloja u @ivano-vi}evoj pravnoj filozofiji, ostaje utisak da je ipak @ivanovi}evtranscendentni objektivni pravni idealizam, zajedno s (bio-lo{kim) prirodnim pravom, nedovoqno predstavqen. To se delomodnosi i na sistem osnovnih i posrednih osnovnih pravnih pojmo-va, tj. na @ivanovi}evu formalnu filozofiju prava.

U svakom slu~aju, uz neke prerade i, dopune i, razume se,druga~iju sistematizaciju, ~iji se osnov nalazi u ,,Polazi{tima‘‘,prof. Vra~ar bi za kratko vreme mogao da se pojavi sa monogra-fijom o Tomi @ivanovi}u.

Milijan Popovi}, Vra~arov ,,Toma @ivanovi}‘‘ (str. 218--238)

222

18 Videti: Stevan K. Vra~ar, ,,Vrednost tri glavne filozofskopravne kwi-ge Tome @ivanovi}a‘‘, u kwizi: Stevan K. Vra~ar, Strukturalnost filozofije

prava, Izdava~ka kwi`arnica Zorana Stojanovi}a, Novi Sad--Sremski Karlovci,1995, str. 302.

II. OP^IWENOST PROF. VRA^ARA @IVANOVI]EMI WEGOVIM DELOM

Profesor Vra~ar je u predstavqawu doktrina odmeren, aprema piscima i wihovim gledi{tima, i kad bitno odudaraju odwegovog, tolerantan. Primetno je wegovo nastojawe da u prvi planistakne prihvatqive momente tu|ih gledi{ta. Kritiku, pak, spor-nih i neprihvatqivih momenata pojedinih doktrina ubla`ava.Ako ve} ne mo`e da opravda autora, pokazuje razumevawe za wegoveproma{aje i zablude. Tako, na primer, postupa s redukcionis-ti~kim teorijama i wihovim predstavnicima, s Petra`ickim, sKelzenom, s Lundstetom, i ostalima. Ukratko, prof. Vra~aru jestrana svaka iskqu~ivost. Wegov duh prihvata sve pravce i u wimaizdvaja elemente neophodne za wegov dr`avno-pravni integrali-zam. Ni u jednom radu, me|utim, i ni o jednom piscu, makar bio ivelikan pravne misli, prof. Vra~ar nije iskazao toliki stependivqewa, koje prelazi u op~iwenost, kao o Tomi @ivanovi}u iwegovom nau~nom delu (Krivi~no pravo) i filozofskom radu(pravna filozofija). Toma @ivanovi} ga neodoqivo privla~i,mo`da i zato {to je sli~nih osobina kao i on sam: skroman, radan,odan nau~nom pozivu do samo`rtvovawa, istrajan, sav pro`et os-novnom idejom koju u svoje delo, u koju veruje i koju nepokolebqivobrani, u svakom trenutku i svakoj prilici. Wegovo, pak, delo,nau~no i filozofsko, fascinira ga jer je sistemati~no, logi~kidovedeno do kraja, sveobuhvatno, zasnovano na originalnim ideja-ma, obimno, odmereno, sinteti~no, metodolo{ki utemeqeno.

U raspravi ,,Vrednost tri glavne filozofskopravne kwigeTome @ivanovi}a‘‘, prof. Vra~ar o @ivanovi}u ka`e da je ,,sva-kako i neosporno najve}i pravni filozof, kriti~ar i pravniksrpskog naroda ... i jedan od stvarnih velikana jugoslovenske naukeuop{te i pravne nauke na pose‘‘(str. 265), da wegov Sistem sin-teti~ke pravne filozofije sadr`i ,,nepojmqivo bogatstvo‘‘ (str.278), da je stvarno ,,gigantski nau~ni sistem‘‘ i da je sve u tomsistemu ,,u organskoj celini i jedinstvu‘‘ (str. 279), da ,,wegovadubinska i precizna misao o svakoj stvari samo je poja~ana sjajnomlogi~no{}u, unutra{wom koherentno{}u i skladno{}u svih pos-tavki unutar xinovskog sistema‘‘ (str. 279), da wegovo pravnofi-lozofsko delo spada ,,u vrhunska dostignu}a svetske pravne filo-zofije, te kao takvo ovaplo}uje samosvojnu genijalnost jednogpisca‘‘ (str. 280), da je ono ,,jedan od najve}ih podviga u celokupnojsvetskoj pravnoj nauci, koji su svojstveni samo genijalnim stvara-ocima‘‘ (str. 281), da je ,,izvr{io do sada najimpresivniju sintezupravnih znawa uop{te‘‘ (str. 285), da je ostvario ,,vrhunske dometepo najstro`im merilima svetske nauke‘‘ (str. 291), da se wegovodelo, {to je u vezi sa sintezom ogromnog materijala iz razli~itih

Milijan Popovi}, Vra~arov ,,Toma @ivanovi}‘‘ (str. 218--238)

223

pravaca i orijentacija, ,,pojavquje kao xinovski magnet koji je sveto privukao, sa`eo i sna`no sakupio, rasporedio, pro`eo nekimnevidqivim sponama‘‘ (str. 298), da @ivanovi} ,,ulazi u naju`ikrug svetskih velikana‘‘ (str. 305).

I u drugim svojim radovima o Tomi @ivanovi}u, prof.Vra~ar na sli~an na~in odaje priznawe Tomi @ivanovi}u i we-govom besmrtnom pravnofilozofskom delu. Da pomenem samo jo{jednu ocenu prof. Vra~ara, koja se odnosi na @ivanovi}ev filo-zofskopravni sintetizam, a koja je u vezi s wegovim (Vra~arovim)dr`avno-pravnim integralizmom. U svom najtemeqnijem radu oTomi @ivanovi}u, ,,Polazi{ta filozofskopravnog sintetizmaTome @ivanovi}a‘‘, prof. Vra~ar ka`e: ,,Svojim predmetom, me-todom i sadr`inom, @ivanovi}ev filozofski sintetizam je sva-kako jedan od ugaonih kamenova i stubova modernog integralizmau pravnoj nauci‘‘.19

III. POLAZNA OSNOVA ZA ANALIZU PROF. VRA^ARA

U svim svojim radovima o velikanima pravne misli, pa i uradovim o Tomi @ivanovi}u i wegovom nau~nom i pravnofilo-zofskom delu, prof. Vra~ar polazi od metodolo{ke postavke ojedinstvu predmeta, metoda i sadr`ine nauke i filozofije. Tusvoju postavku on je prvi put, na {iroj osnovi, obrazlo`io u svomreferatu ,,Metodolo{ka integracija pravnih nauka‘‘, podnetom naMe|unarodnom simpozijumu o metodologiji pravnih nauka 1967.godine u Beogradu, ~iji je organizator bila Srpska akademijanauka i umetnosti.

Navedena metodolo{ka postavka, poslu`ila je kao polaznaosnova i za analizu @ivanovi}evog Sistema sinteti~ke pravnefilozofije. U svojim radovima prof. Vra~ar to na izri~it na~ini pomiwe.

Koliko je va`na navedena metodolo{ka postavka, kako zashvatawe nau~nog i filozofskopravnog dela, tako i za wihovuanalizu, ovde nije potrebno {ire obrazlagati. Dovoqno je samoda pomenem da veliki broj nau~nih radnika kod nas, a bogami i usvetu, lutaju u svojim istra`ivawima upravo i zbog toga {to nisusvesni zna~aja navedene gnoseolo{ko-metodolo{ke postavke. Tose naravno, i jo{ vi{e, odra`ava i u analizi zna~ajnih, osobitoslojevitih i obimnih nau~nih i pravnofilozofskih dela.

Milijan Popovi}, Vra~arov ,,Toma @ivanovi}‘‘ (str. 218--238)

224

19 Videti: Stevan K. Vra~ar, ,,Polazi{ta filozofskopravnog sintetizmaTome @ivanovi}a. Povodom stogodi{wice ro|ewa (1884--1984)‘‘, u kwizi: StevanK. Vra~ar, Strukturalnost filozofije prava, Izdava~ka kwi`arnica ZoranaStojanovi}a, Novi Sad--Sremski Karlovci, 1995, str. 356.

IV. RA[^LAWAVAWE I GLOBALNA ANALIZASISTEMA SINTETI^KE PRAVNE FILOZOFIJE

Kad se `eli predstaviti jedna tako slo`ena duhovna tvore-vina kakva je @ivanovi}ev Sistem sinteti~ke pravne filozo-fije, obima oko 1300 {tampanih strana, prirodno je da se prvoname}e zadatak da se istra`i wena struktura i da se odrede weneglavne karakteristike. Toga je bio potpuno svestan i prof. Vra-~ar. Prvi wegov rad o Tomi @ivanovi}u upravo je bio posve}entom zadatku. Kako je ve} re~eno, rad ima naslov ,,Vrednost triglavne filozofskopravne kwige Tome @ivanovi}a‘‘.

U ovom svom prvom radu o @ivanovi}evoj pravnoj filozo-fiji, prof. Vra~ar je smatrao da je ,,neophodno naro~ito isticawekvaliteta ovih kwiga kao doprinosa svetskoj literaturi na pod-ru~ju pravne filozofije‘‘ (str. 304), da je to ,,najprikladnija pri-prema za odgovaraju}i kriti~ki pristup pravnoj filozofiji T.@ivanovi}a‘‘ (str. 305), tj. da je ovim radom ,,nazna~io osnovu iokvire za eventualna kasnija kriti~ka pretresawa wegove pravnefilozofije‘‘ (str. 305). Ovim su, naravno, unapred odre|eni dometiovog i ovakvog rada.

Zanimqivo je da prof. Vra~ar u ovom radu nije uveo u poqeanalize prvu @ivanovi}evu pravnofilozofsku kwigu, Nauku osinteti~koj pravnoj filozofiji iz 1921. (francusko izdawe1927), koja sa~iwava op{tu prolegomenu za @ivanovi}ev celokup-ni Sistem sinteti~ke pravne filozofije. To je svakako propust.Taj propust prof. Vra~ar je otklonio u svom temeqnom radu,,Polazi{ta filozofskopravnog sintetizma Tome @ivanovi}a‘‘,oceniv{i prvu @ivanovi}evu pravnofilozofsku kwigu kao ,,pro-gramski tekst za Sinteti~ku pravnu filozofiju‘‘ (str. 310), {toona u su{tini i jeste.

Prema tome, u svom prvom radu o @ivanovi}u, prof. Vra~arje predstavio ostale tri @ivanovi}eve pravnofilozofske kwige:Sistem sinteti~ke pravne filozofije 1 -- Nauka o sinteti~kojfilozofiji prava 2 -- Nauka o sinteti~koj filozofiji pravnihnauka iz 1951. god., Sistem sinteti~ke pravne filozofije 1 --Sinteti~ka filozofija prava 2 -- Sinteti~ka filozofija prav-nih nauka (Pravna logika i Teorija pravnog saznawa u okviruOp{te) iz 1959. god.; i @ivanovi}evu kwigu na francuskom jezikuSystéme de philosophie juridique synthétique I -- Science de la Philosophiedu droit II -- Philosophie synthétique du droit et des sciences juridique, iz1970. god.

Za @ivanovi}evu kwigu iz 1951, koja sadr`i dve posebneprolegomene za Sinteti~ku filozofiju prava i za Sinteti~kufilozofiju pravnih nauka, prof. Vra~ar ka`e da ona ,,sude}i po

Milijan Popovi}, Vra~arov ,,Toma @ivanovi}‘‘ (str. 218--238)

225

svemu, zauzima sredi{we mesto i predstavqa okosnicu pravnemisli ovog na{eg velikana‘‘ (str. 268). U woj su ,,izlo`eni ilinagove{teni svi predmeti koji su razra|eni u tre}oj kwizi‘‘ (str.269). Otuda, u predstavqawu kwige, prof. Vra~ar predstavqa iglavna pitawa kojima se @ivanovi} bavio, od pojma prava (,,trivrste ili tri vida postojawa prava‘‘, tj pozitivno pravo, prirodnopravo i pozitivno pravo po sebi) i ostalih osnovnih pravnihpojmova i metoda, osobito metoda generaliziraju}e apstrakcije,do gnoseolo{kih pitawa, a posebno izvora saznawa.

Druga @ivanovi}eva kwiga iz 1959. god. predstavqa, pomi{qewu prof. Vra~ara, ,,najboqi i kona~an izraz krajwih do-meta ovoga na{eg pravnog velikana‘‘ (str. 282). Ve}i deo kwige,wene tri ~etvrtine, posve}en je sinteti~koj filozofiji prava, aostatak sinteti~koj filozofiji pravnih nauka. Sinteti~ka fi-lozofija prava se deli na formalnu i materijalnu. Formalnasadr`i izlagawe osnovnih (op{ti deo) i posrednih osnovnih prav-nih pojmova (posebni deo). Osnovnih pravnih pojmova ima devet:pojam prava, subjektivno pravo, pravna du`nost, pravni subjekt,dr`avna radwa (funkcija), nepravo, prekr{ilac prava i pravnasankcija. Posrednih osnovnih pravnih pojmova ima 24. Materijal-na sinteti~ka filozofija prava sadr`i izlagawe o pravnoj meta-fizici, odnosno o pojedinim pravnim {kolama i o problemimazajedni~kim formi i materiji prava, kao {to su pravna genetika,finalistika prava i opravdawe prava. U okviru materijalne fi-lozofije prava, @ivanovi} je izlo`io i svoju vlastitu doktrinupozitivnog prava po sebi (transcendentni objektivni pravni ide-alizam) i prirodnog prava (~isto biolo{ko prirodno pravo).Najzad, oko jedne ~etvrtine ove kwige @ivanovi} je posvetiosinteti~koj filozofiji pravnih nauka. Tu je, prvo, izlo`io svojulogiku (op{tu i pravnu), formalnu i metodolo{ku. U okvirulogike, akcent se stavqa na pojam (po{to je sud samo kombinacijapojmova, a zakqu~ak sudova). Sa druge strane, zakqu~ak nije formami{qewa ve} osoben metod. Najzad, u teoriji saznawa razmatrajuse tri osnovna pitawa: izvor saznawa, granice saznawa i vrednostsaznawa. @ivanovi} je tvorac i jedne osobene gnoseolo{ke dok-trine, empirijsko-sinteti~ke: ,,Uslov saznawa je iskustvo, a izvorsaznawa sinteti~ki um.‘‘

Najzad, tre}a @ivanovi}eva kwiga, objavqena na francus-kom jeziku 1970. god., kako ka`e prof. Vra~ar, jeste ,,svojevrstanbilans i zavr{etak jednog izvanredno plodonosnog bavqewa fi-lozofskopravnom i krivi~nopravnom problematikom‘‘ (str. 292).Ona je jedna vrsta @ivanovi}evog ,,nau~nog testamenta, posledweoporuke jednog velikog mislioca, jednog istinskog duhovnog spo-menika, koji je ovaj velikan sam sebi podigao‘‘ (str. 292). U tomesvemu prof. Vra~ar vidi i ,,metafizi~ku simboliku‘‘ i ,,istorij-

Milijan Popovi}, Vra~arov ,,Toma @ivanovi}‘‘ (str. 218--238)

226

sku pravdu‘‘, naspram ,,surove i istorijske nepravde‘‘. To je u stvariskra}ena verzija @ivanovi}evih kwiga iz 1951. i 1959. Ona, ipak,sadr`i i neke nove elemente, pa utoliko ,,predstavqa, u krajwojliniji, jedno posebno delo‘‘ (str. 301), mada je, i to je ta~nijakvalifikacija prof. Vra~ara, ipak ,,samo umawena i nekako osi-roma{ena kopija originala‘‘ (str. 300).

V. GLAVNI REZULTATI ANALITI^KOG POSTUPKAPROF. VRA^ARA O TOMI @IVANOVI]U

Glavne rezultate svojih istra`ivawa @ivanovi}evog Sis-tema sinteti~ke pravne filozofije prof. Vra~ar je izlo`io usjajnoj studiji ,,Polazi{ta filozofskopravnog sintetizma Tome@ivanovi}a‘‘, pisanoj povodom stogodi{wice wegovog ro|ewa.Ako mu je prvi rad o Tomi @ivanovi}u, ,,Vrednost tri glavnefilozofskopravne kwige Tome @ivanovi}a‘‘ poslu`io da, presvega, predstavi strukturu i deone jedinice @ivanovi}eve pravnefilozofije i da istakne vrednosti i rezultate filozofskoprav-nog poduhvata Tome @ivanovi}a, bez ula`ewa u dubqu analizu, apogotovo bez kriti~kog odnosa, ,,Polazi{ta‘‘ su rezultat ne im-presionisti~kog ~itawa ve} veoma produbqene analize, sa dale-kose`nim zakqu~cima i ozbiqnim kriti~kim zapa`awima. Sviostali radovi prof. Vra~ara o @ivanovi}evoj pravnoj filozofi-ji predstavqaju na neki na~in, nastavak ovog rada, kra}e ili {ireobrazlo`ewe ve} saop{tenih zakqu~aka, mada mestimice i sanovim akcentima i novim tematskim zahvatima.

Kako sam ve} istakao, prof. Vra~ar je i sam izvanredankonstruktor i sistemati~ar prvog reda. To mo`e da se vidi i naprimeru ovog rada. Sadr`ina wegova je raspore|ena na Uvod i tridela: Nazna~ewe nekih polazi{ta (I), Neke osobenosti nazna~enihpolazi{ta (II) i Kriti~ki pogled na polazi{ta i rezultate @iva-novi}evog sintetizma (III). Sledi Zakqu~ak. Prvi deo rada sadr`islede}e deone jedinice: Odre|ivawe filozofskopravnog sinte-tizma (1), Programski tekst za sinteti~ku pravnu filozofiju (2),Podsticaj za izgradwu sistema sinteti~ke pravne filozofije (3),Sintetizovawe znawa i pojmova (4), Metod generaliziraju}e ap-strakcije (5), Sjediwavawe pozitivnog prava, prirodnog prava iideje prava (6) i Konstrukcija sistema sinteti~ke pravne filo-zofije (7). Momenti drugog dela rada su: Zna~aj @ivanovi}evognau~nog poduhvata (8), Sintetizovawe rezultata tradicionalnejurisprudencije (9), Povezivawe pozitivizma, jusnaturalizma irealizma (10), Osobenost sinteti~kog stanovi{ta (11), Jedinstvopredmetnog, metodskog i sadr`inskog sintetizma (12), Sjediwava-we ontolo{ke, gnoseolo{ke i aksiolo{ke problematike (13),

Milijan Popovi}, Vra~arov ,,Toma @ivanovi}‘‘ (str. 218--238)

227

Karakteristike @ivanovi}evog nau~nog sintetizma (14) i Origi-nalnost Tome @ivanovi}a (15). Najzad, elementi tre}eg dela radasu: Imanentne opre~nosti @ivanovi}evog sintetizma (16), Dvoj-stvenost @ivanovi}evog sintetizma (17), Dve strane @ivanovi-}evog sintetizma (18), Nedostaci ontolo{kog stava o pravu (19),Raskorak izme|u polazi{ta za konstrukciju sistema triparticijekrivi~nog prava i sistema sinteti~ke pravne filozofije (20),Izostavqawe svih znawa o dr`avi (21) i @ivanovi}ev sintetizami marksizam (22).

Iz popisa naslova deonih jedinica vidi se kakvo je bogat-stvo zakqu~aka izveo prof. Vra~ar kao rezultat izuzetno pa`qi-vog i dubokog analiti~kog postupka. Sve zakqu~ke, naravno, nemapotrebe da predstavqam. Izdvojio sam samo one koji su najdubqi,najdalekose`niji i posebno karakteristi~ni za analiti~ki pos-tupak prof. Vra~ara.

Prvi i dalekose`an zakqu~ak prof. Vra~ara odnosi se na@ivanovi}ev filozofskopravni sintetizam. Na bazi analize ce-lokupnog Sistema sinteti~ke pravne filozofije, prof. Vra~arje do{ao do saznawa da se @ivanovi} nije koristio samo uobi~aje-nom sintezom, kao logi~kom operacijom, uz analizu, koja je kom-plementarna sa sintezom. @ivanovi} nije, dakle, samo pravnisinteti~ar, wegovo delo je rezultat filozofskopravnog sintetiz-ma, a on sam je ,,nosio zastavu svetskog pravnog sintetizma‘‘ (str.310). Podloga wegovog filozofskopravnog sintetizma je wegovvlastiti op{tefilozofski pravac, transcendentni objektivnipravni idealizam, a sa gnoseolo{kog stanovi{ta -- empirijsko-sinteti~ka teorija. Kao rezultat primene filozofskopravnogsintetizma nastao je mo}an sistem pojmova, pore|anih po principukoordinacije, ali i subordinacije i hijerarhije.

Profesor Vra~ar je analizom utvrdio da @ivanovi} sjedi-wuje pozitivno pravo, prirodno pravo i ideju prava. Na taj na~in,,sva ta tri oblika ili komponente prava podjednako i u svomjedinstvu sa~iwavaju pravo‘‘ (str. 321). Poqe sinteze je tako pro-{ireno ,,na sve ono ~ime se uop{te do sada qudska misao bavilapovodom prava‘‘ (str. 323).

Filozofskopravna sinteza @ivanovi}eva izvedena je na po-dlozi tradicionalne jurisprudencije. Zapravo, @ivanovi} je sin-tetizovao rezultate, kako ka`e prof. Vra~ar, ,,prakti~no celo-kupne tradicionalne jurisprudencije i to na vrhuncu wenog raz-voja‘‘ (str. 331), a to je svakako gigantski poduhvat.

U vezi sa ,,oblicima ili komponentama prava‘‘ jeste i @iva-novi}evo povezivawe pozitivizma, jusnaturalizma i realizma. Na-ime, prof. Vra~ar smatra da je @ivanovi} uspeo ,,da te trinaizgled sasvim opre~ne orijentacije nekako pove`e, sjedini i

Milijan Popovi}, Vra~arov ,,Toma @ivanovi}‘‘ (str. 218--238)

228

predstavi i kao me|usobno komplementarne‘‘ (str. 334). On ovajstav donekle ubla`ava isticawem da ,,T. @ivanovi} prvenstvenoi prete`no utemequje i isti~e pozitivisti~ke elemente, ali usvim kqu~nim razmatrawima i na odgovaraju}im mestima ne pro-pu{ta da istakne prisustvo i elemenata ostalih dveju orijentaci-ja‘‘ (str. 334).

@ivanovi}ev filozofskopravni sintetizam pojavquje se ikao jedinstvo predmetnog, metodskog i sadr`inskog sintetizma.Ili, drugim re~ima, wegov sintetizam se pojavquje kao ,,predmet-ni sintetizam, zatim metodski sintetizam, najzad sadr`inskisintetizam‘‘ u svojoj me|uzavisnosti i uzajamnoj komplementar-nosti (str. 337). Predmetni sintetizam se izra`ava u objediwava-wu ,,nauke o pravu i samog prava‘‘ i u sjediwavawu ,,ideje prava,prirodnog prava i pozitivnog prava‘‘. Metodski sintetizam sesvodi ,,na logi~ku sintezu‘‘, a sadr`inski sintetizam je ,,u jedin-stvenosti znawa, od specijalnih do najop{tijih i najapstraktnijihznawa‘‘ (str. 338).

Va`an zakqu~ak prof. Vra~ara odnosi se i na ,,sadr`inskekomponente‘‘ @ivanovi}eve pravne filozofije. @ivanovi} je sje-dinio ontolo{ka, gnoseolo{ka i aksiolo{ka znawa u jednu celi-nu. Iako takve podele nema u @ivanovi}evoj pravnoj filozofijii sa navedenim redosledom, ona je, smatra prof. Vra~ar, prisutnau Sistemu sinteti~ke pravne filozofije.

@ivanovi}ev nau~ni i filozofskopravni sistem je izraz iposledica wegovog sistematskog mi{qewa. To mi{qewe karakte-ri{e ,,potpunost u razmatrawu svakog predmeta‘‘, celovitost ijedinstvenost (str. 340--341).

Najzad, @ivanovi}eva originalnost se manifestuje i na jo{jedan, osoben na~in, koji prof. Vra~ar naziva ,,sistematska ori-ginalnost‘‘ (str. 343). Svako pitawe, ma i najsitnije, ,,nosi pe~atwegovih op{tih postavki‘‘, jer ,,kod wega je sve podre|eno sistemui iz sistema proisti~e‘‘ (str. 343).

VI. VRA^AROVA IMANENTNA I TRANSCENDENTNAKRITIKA SISTEMA SINTETI^KE

PRAVNE FILOZOFIJE

U radovima o Tomi @ivanovi}u i wegovoj pravnoj filozo-fiji prof. Vra~ar se pokazao i kao suptilan i dubok kriti~ar.Iako je on to skromno nazvao ,,kriti~kim pogledom na polazi{tai rezultate @ivanovi}evog sintetizma‘‘ wegova kritika, po svojojutemeqenosti, daleko prelazi okvire ,,kriti~kog pogleda‘‘.

Milijan Popovi}, Vra~arov ,,Toma @ivanovi}‘‘ (str. 218--238)

229

Uz sve du`no po{tovawe prema li~nosti Tome @ivanovi}ai divqewe koje iskazuje gotovo na svakoj stranici svojih radovao wemu i wegovom delu, prof. Vra~ar ima i ozbiqna ,,kriti~kazapa`awa‘‘ koja su samo dokaz, kako on ka`e, ,,istinskog nau~nogtrajawa‘‘ @ivanovi}evog pravnofilozofskog sistema.

Poznato je da se jedan nau~ni i filozofski sistem mo`ekritikovati sa stanovi{ta imanentnog, tj. sa stanovi{ta tog sa-mog sistema, i sa stanovi{ta transcendentnog, tj. sa stanovi{tadrugih pravaca. Radovi prof. Vra~ara sadr`e i imanentnu i trans-cendentnu kritiku. Pri tom, zanimqivo je to {to je razvijenijai utemeqenija imanentna od transcendentne kritike, iako je ovadruga neuporedivo lak{a.

Prvo kriti~ko zapa`awe prof. Vra~ara odnosi se na ima-nentne opre~nosti @ivanovi}evog sintetizma. S jedne strane,@ivanovi}ev sintetizam je ,,svojevrsni rezultat i izraz u raz-vitku tradicionalne jurisprudencije‘‘ (str. 344). Analitizam ipartikularnost tradicionalne jurisprudencije trebalo je prevla-dati sinteti~kim i integralnim pristupom, {to je @ivanovi} iuradio. S druge strane, me|utim, @ivanovi}ev sintetizam ,,ima‘‘,kako ka`e prof. Vra~ar, ,,ne samo nagove{taja, ve} i zna~ajnihrezultata jednog modernog pristupa‘‘ (str. 345). Otuda u @ivano-vi}evom Sistemu sinteti~ke pravne filozofije postoje ,,i iz-vesne imanentne napetosti‘‘, pa ~ak i ,,neizbe`ne unutra{weprotivure~nosti‘‘, kao ,,me{avina starog i novog‘‘ i kao ,,spajawedoma{aja i proma{aja‘‘ (str. 345). Bez obzira na sve to, @ivano-vi}evo pravnofilozofsko delo ulazi u ,,sredi{te savremene pra-vne misli‘‘, ugra|eno je ,,i u temeqe i u povr{ja svetske pravnenauke ovoga veka‘‘ (str. 345).

Potom prof. Vra~ar ukazuje na ,,dvojstvenost @ivanovi-}evog sintetizma‘‘ (str. 345), {to tako|e izaziva odgovaraju}enapetosti. Mada nastalo na tekovinama dotada{we pravne misli,ono nosi pe~at wegovog li~nog stvarala{tva i originalnosti.Tako je @ivanovi}evo pravnofilozofsko delo ,,svojevrsni spojjedne objektivne tendencije u razvoju pravne misli modernog dobai jedne subjektivne projekcije koja se na prethodnu nadovezuje‘‘(str. 345--346).

Postoji, tako|e, protivure~nost izme|u @ivanovi}evog pra-vnofilozofskog sistema i pravnog i dru{tvenog realiteta. Sjedne strane, wegov pravnofilozofski sistem sadr`i sintezu zna-wa o pravu, on je u visokom stepenu logi~an i zaokru`en. S drugestrane, pak, taj sistem ,,pokazuje srazmerno umawenu stvarnosnurelevanciju‘‘, tj. ,,dru{tvena i pravna realnost [nije] onaj praviizvor, motiv i merilo konstruisawa‘‘ (str. 347). Otuda je on ,,su-vi{e shemati~an‘‘ i ,,nekako zatvoren, razvijen po kruto postav-qenim smerovima‘‘ (str. 347). Uz to idu i wegova ,,glomaznost‘‘,,,slo`enost‘‘ i ,,preterana detaqisanost‘‘.

Milijan Popovi}, Vra~arov ,,Toma @ivanovi}‘‘ (str. 218--238)

230

Profesor Vra~ar ukazuje i na nedostatke @ivanovi}evogontolo{kog stava o pravu. On smatra da je @ivanovi} nedovoqnopa`we posvetio sadr`ini kako pozitivnog prava, tako i prirod-nog prava i ideje prava. Prof. Vra~aru kao antimetafizi~aru iantispekulativnom filozofu nisu po ukusu ni @ivanovi}eva ide-ja prava, ni weno povezivawe s prirodnim i empirijskim pozitiv-nim pravom. @ivanovi}eva ideja prava ispuwena je ,,nekakvimidealitetima i fikcijama‘‘, a weno ozbiqewe pra}eno je ,,fanta-sti~nim konstrukcijama‘‘, koje su ,,neubedqive i ~ak potpuno ne-osnovane‘‘ (str. 348).

Najzad, prof. Vra~ar ukazuje na ,,vidqiv raskorak izme|ukonstrukcije tripartitnog sistema u krivi~nom pravu i kon-strukcije sistema sinteti~ke pravne filozofije‘‘ (str. 349).@ivanovi}ev sistem krivi~nog prava (ali i sistem etike), zasno-van je na triparticiji: krivi~no delo, krivac, kazna, umesto kla-si~ne biparticije (krivi~no delo i kazna). Me|utim, wegov Sis-tem sinteti~ke pravne filozofije nije zasnovan na tripartici-ji, mada je personalizovan, a time je, smatra prof. Vra~ar, ,,usamim polazi{tima nastao raskorak izme|u dvaju sistema, a tajraskorak se pokazuje i u svim razradama i rezultatima‘‘ (str. 350).

[to se ti~e transcendentne kritike, prof. Vra~ar je spro-vodi sa stanovi{ta svog dr`avno-pravnog integralizma i sa sta-novi{ta marksizma.

Profesor Vra~ar stavqa ozbiqne zamerke Tomi @ivano-vi}u {to je izveo ,,maksimalno mogu}e razdvajawe prava od dr-`ave‘‘ a, tako|e, {to je izbacio u~ewe o dr`avi ,,iz celokupnenauke o pravu‘‘ (str. 351) Upravo u tome prof. Vra~ar vidi ,,glavnumawkavost i slabost celokupnog wegovog sintetizma‘‘ (str. 351).Tako @ivanovi}ev sintetizam postaje ,,polu-sintetizam‘‘. Zatopravnoj nauci ,,predstoji sintetizovawe dr`avno-pravnih znawa,ili, ta~nije, integrisawe znawa o pravu i dr`avi u vidu dr`av-no-pravne nauke‘‘ (str. 354).

Najzad, prof. Vra~ar ukazuje da je @ivanovi} oformio svojpravnofilozofski sistem u vreme kad se u svetskoj pravnoj nauciafirmisao marksisti~ki pogled na pravo. Upravo marksisti~kateorija prava ,,pru`a jedno stanovi{te za plodonosno kriti~kosagledavawe i procewivawe mesta i zna~aja @ivanovi}evog sin-tetizma‘‘ (str. 355).

VII. JEZIK I STIL PROF. VRA^ARA U STUDIJAMAO @IVANOVI]EVOJ PRAVNOJ FILOZOFIJI

Od prvih svojih radova pa sve do danas, prof. Vra~ar pi{ena na~in koji je jezi~ki jasan, logi~ki ispravan i sistematski. Toodlikuje i wegove tzv. sitnije radove, ali i studije i monografije.

Milijan Popovi}, Vra~arov ,,Toma @ivanovi}‘‘ (str. 218--238)

231

U posledwih dvadesetak godina, me|utim, jezik mu je postao nekako,,mek{i‘‘, a kazivawe je ~esto protkano upe~atqivim pore|ewimai drugim stilskim figurama. Nave{}u jedan takav primer.

U studiji ,,Vrednost tri glavne filozofskopravne kwigeTome @ivanovi}a‘‘, prof. Vra~ar pi{e:

,,Ono {to odmah pada u o~i, osobito znalcima, jest velelep-na konstrukcija pravnofilozofskog Sistema... koja impresioni-ra ve} po svom spoqnom izgledu, predo~ena samo sadr`ajem ovekwige, a ostavqa najdubqi utisak kada se nekako 'iznutra' upozna,otkrivawem ne samo daqih podela na mawe deone jedinice negonaro~ito pra}ewem samog izlagawa. Ta konstrukcija sugeri{e,neodoqivom snagom, predstavu o divnoj gra|evini, duhovno nau~nojtvorevini, koja poput najlep{ih arhitektonskih ostvarewa fas-cinira i spoqnim izgledom i unutra{wim rasporedom i umet-ni~kim ukrasima mno{tva ve}ih i mawih prostorija. Ona ima isvoju osnovnu armaturu, koja joj daje ~udesnu ~vrstinu i stabilnost,ali i mno{tvo ostalih, dodatnih i dopunskih elemenata‘‘ (str.284--285).

VIII. NEKE OCENE PROF. VRA^ARA O@IVANOVI]EVOM SISTEMU SINTETI^KE

PRAVNE FILOZOFIJE KAO POVOD ZA RAZGOVOR

Profesor Vra~ar se godinama, rekao bih, decenijama, bavioizu~avawem @ivanovi}evog Sistema sinteti~ke pravne filozo-fije. To je bilo neophodno, ne samo zbog slo`enosti i obimnostitog Sistema, ve} i zbog wegove hermeti~ke zatvorenosti. Mogusamo da zamislim koliko je papira potro{io prof. Vra~ar da biiz Sistema izvukao glavne stvari. Mo`da jo{ vi{e da bi se premawima odmerio. I kod sitnijih stvari prof. Vra~ar ne hita. Tomu je potpuno strano. Pa`qivo vaga i izo{trava svoje ocene. Dajeih imaju}i uvek u vidu i sopstveno stanovi{te, dr`avno-pravniintegralizam. I kad objavi rad, o wemu i daqe razmi{qa. U novimradovima dogra|uje svoje ocene. Takav je slu~aj i sa wegovimstudijama o Tomi @ivanovi}u i wegovom pravnofilozofskomdelu. Tu nema ni~ega ishitrenog. Sve je duboko promi{qeno.Ve}ina wegovih ocena poduprta je ozbiqnom, a ~esto sna`nomargumentacijom. Iako op~iwen @ivanovi}em, wegovom predano-{}u radu, wegovim pravnofilozofskim delom kao i nau~nim (uoblasti krivi~nog prava), prof. Vra~ar nikako nije wegov obi~ansledbenik, a pogotovu zarobqenik. Ko u|e u @ivanovi}ev Sistemsinteti~ke pravne filozofije, na ozbiqan na~in, ako dobroshvati taj Sistem, preti mu opasnost da tu i ostane. Od wega mogu

Milijan Popovi}, Vra~arov ,,Toma @ivanovi}‘‘ (str. 218--238)

232

da se odlepe samo sna`ni duhovi i to pre svega kritikom togSistema sa stanovi{ta drugih filozofija, dakle, transcen-dentnom kritikom. O~ito je da prof. Vra~ar spada u takve duhove.A od sna`nih duhova, oni jo{ sna`niji, kadri su da utemeqe iimanentnu kritiku, da prona|u unutra{we protivure~nosti samogSistema. Jedan od takvih je i prof. Vra~ar. Wegove ocene su, popravilu, pouzdane. Neke, ipak, tra`e razgovor. Nave{}u dve takve,jednu imanentnu, i jednu transcendentnu.

Profesor Vra~ar zamera Tomi @ivanovi}u {to na bazitrihotomije nije sagradio Sistem sinteti~ke pravne filozofi-je, kad je ve} na toj osnovi sa~inio sistem krivi~nog prava isistem etike. U tome vidi neuskla|enost ili, kako on ka`e,,,raskorak izme|u konstrukcije tripartitnog sistema u krivi~nompravu i konstrukcije sistema sinteti~ke pravne filozofije‘‘.

Ovo kriti~ko zapa`awe prof. Vra~ara podsti~e na razgo-vor, a mo`e izazvati i osporavawe. Da li @ivanovi}ev krivi~no-pravni sistem zaista sadr`i samo tri osnovna krivi~nopravnapojma: krivi~no delo, krivac i kazna? To je nesumwivo, kad se imau vidu samo sadr`ina krivi~nog prava. Ako se toj sadr`ini dodai uvod u krivi~no pravo (koji sadr`i i elemente nauke o kri-vi~nom pravu, kao nauci, po @ivanovi}evoj terminologiji), ondase vidi da postoje jo{ dva pojma: pojam krivi~nog prava (kao graneu pravnom sistemu) i pojam kolizije (sukoba) krivi~nih zakona,koja su, tako|e, slu`ila Tomi @ivanovi}u za sinteti~ku genera-lizaciju vi{eg reda (posredni osnovni pravni pojmovi) i vrhovnusinteti~ku generalizaciju (osnovni pravni pojmovi). Pored toga,@ivanovi} razlikuje, {to je mnogo va`nije, a {to isti~e i prof.Vra~ar, pravo o pravu i pravo o nepravu (deliktno pravo). Izprava o pravu @ivanovi} izdvaja, upotrebom metoda generalizi-raju}e apstrakcije, ostale osnovne i posredne osnovne pravnepojmove, kao {to su: subjektivno pravo, pravna obaveza, pravnisubjekt i dr`avna radwa (funkcija), kao i wihove vrste. Kad se,dakle, i ovo ima u vidu, onda, izgleda, otpada protivure~nostizme|u sistema trihotomije u krivi~nom pravu i sistema osnovnihi posrednih osnovnih pravnih pojmova u @ivanovi}evoj sinte-ti~koj formalnoj filozofiji prava.

[to se ti~e transcendentne kritike @ivanovi}eve pravnefilozofije sa stanovi{ta dr`avno-pravnog integralizma i sastanovi{ta marksizma, ona je opravdana. Sa stanovi{ta marksiz-ma, ona bi mogla biti jo{ odlu~nija. U svakom slu~aju to su dveopre~ne filozofije, koje se iskqu~uju, mada i u wima ima idodirnih ta~aka, osobito u sitnijim i izvedenim pitawima. Kod@ivanovi}a imamo specifi~an spoj idealizma i materijalizma,kod Marksa prakti~ni materijalizam; kod @ivanovi}a je uslovsaznawa iskustvo, a izvor sinteti~ki um, kod Marksa praksis; kod

Milijan Popovi}, Vra~arov ,,Toma @ivanovi}‘‘ (str. 218--238)

233

@ivanovi}a su glavni metod generaliziraju}e apstrakcije i drugilogi~ki metodi, kod Marksa dijalektika; kod @ivanovi}a je uzrokstvarawa prava materija pozitivnog prava, kod Marksa ekonomskifaktor, klase i klasna borba, itd. [to se ti~e prigovora prof.Vra~ara sa stanovi{ta dr`avno-pravnog integralizma, a pre svegaprigovora na izostavqawe, kako ka`e, svih znawa o dr`avi, sapozivom i na Kantov, a posebno Hegelov filozofski sistem, mo`ese re}i da je to legitiman prigovor i da predstoji integracijaznawa o dr`avi i pravu kao neophodan zadatak i veoma slo`enposao. Me|utim, ako se po{tuju polazi{ta Tome @ivanovi}a, ondaje bilo opravdano izostavqawe znawa o dr`avi. Osnovna polaznapostavka @ivanovi}eva jeste da se vi{a i najvi{a sinteza znawao pravu izvodi polaze}i od osnovnih pojmova specijalnih pravnihnauka. U specijalne pravne nauke, koje sadr`e znawa o dr`avi,spadaju pre svega ustavno i upravno pravo. Ako se pogledaju wi-hovi osnovni pojmovi do kojih je @ivanovi} do{ao sam, na bazisinteti~ke revizije specijalnih pravnih nauka, onda su to: dr`av-ni pravni subjekt (tj. dr`ava), dr`avna radwa ili funkcija, in-dividualno subjektivno pravo i individualna pravna du`nost (zaustavno pravo)20, i administrativnopravni subjekt (administra-tivno lice), administrativna radwa ili funkcija i administra-tivno subjektivno pravo (za upravno pravo)21. Prema tome, izpojma dr`avnopravnog subjekta i administrativnopravnog subjek-ta izvodi se pojam javnopravnog subjekta (kao vi{i pojam iliposredni osnovni pravni pojam) i, daqe, pravnog subjekta (kaoosnovni pravni pojam). Tu je @ivanovi}eva logika neumoqiva isa stanovi{ta wegovih polazi{ta te{ko da mu se {ta mo`ezameriti. @ivanovi} je smatrao da ustavno pravo, pre svega, trebada razmatra dr`avu (dr`avnopravni subjekt), i to u svom op{temdelu. Na`alost, ustavno pravo, sve do danas, i ne poznaje podeluna op{ti i posebni deo (kao krivi~no pravo, na primer). A onobi, upravo u op{tem delu, trebalo da razmatra dr`avu kao pravnisubjekt. Ostala razmatrawa o dr`avi (sociolo{ka i druga) oba-vile bi druge nauke, a pre svega politi~ke nauke.

UMESTO ZAKQU^KA

Pokazalo se da je Vra~arov ,,Toma @ivanovi}‘‘, iako sa-dr`an u {est studija, jedno, mada ne formalno, zaokru`eno delo.U wemu su predstavqeni svi bitni momenti @ivanovi}eve pravnefilozofije: najpre, konstrukcija tog sistema, potom wegova pozi-

Milijan Popovi}, Vra~arov ,,Toma @ivanovi}‘‘ (str. 218--238)

234

20 Videti: Toma @ivanovi}, Sistem sinteti~ke pravne filozofije -- Na-

uka o sinteti~koj filozofiji prava 2 -- Nauka o sinteti~koj filozofiji

pravnih nauka (s elementima nauke o sinteti~koj op{toj filozofiji i nauke osinteti~koj filozofiji nauka), SANU, Beograd, 1951, str. 49.

21 Isto, str. 51.

tivisti~ka filozofija, zajedno s kriti~kom filozofijom pri-rodnog prava i kriti~kom filozofijom pozitivinog prava posebi, sinteteizam, kojim je pro`et ceo sistem, aksiologija, gnose-ologija i metodologija prava.

Kako sam ve} pokazao, pored predstavqawa bitnih momenata@ivanovi}evog Sistema sinteti~ke pravne filozofije, prof.Vra~ar je izvr{io dobro argumentovanu i, na momente, sna`nuimanentnu kritiku, ali i transcendentnu, sa stanovi{ta svogadr`avno-pravnog integralizma, a delom i sa stanovi{ta marksiz-ma. Upravo ta kritika, uz sjajnu analizu @ivanovi}evog sintetiz-ma, predstavqa glavnu vrednost u studijama prof. Vra~ara o @iva-novi}evoj pravnoj filozofiji.

Da je prof. Vra~ar retko temeqan i krajwe savestan nau-~nik, to je op{tepoznato. A to je vidqivo i iz wegovih studija o@ivanovi}u. Van svake je sumwe da je on prou~avao @ivanovi}evupravnu filozofiju veoma temeqno, u du`em vremenskom periodu,{to uostalom ta filozofija i zaslu`uje. Wegova op~iwenost@ivanovi}evim delom nije ga omela da uo~i i nedostatke i da ihna sistemati~an na~in i izlo`i. Ko jo{ nije utonuo u @ivano-vi}evu pravnu filozofiju i nije spreman da odvoji mnogo vremenaza weno izu~avawe, a `eli da se upozna s wenim glavnim rezulta-tima, najboqe }e u~initi ako se okrene studijama prof. Vra~arao woj.

U studijama prof. Vra~ara o @ivanovi}evom Sistemu sin-teti~ke pravne filozofije do{le su do punog izra`aja i wegoveizrazite analiti~ke sposobnosti, vidqive uostalom i u drugimwegovim radovima o velikanima pravne misli, kakvi su, na pri-mer, Kelzen, a kod nas Slobodan Jovanovi}.

Jednoga dana kada se bude pravio nau~ni bilans prof. Vra-~ara, siguran sam da }e i wegove kriti~ke studije zauzeti zas-lu`eno visoko mesto. Mo`da bi organi Pravnog fakulteta uBeogradu, mogli, povodom 75-godi{wice `ivota prof. Vra~ara,pored ove sve~ane sveske Anala, koja se prire|uje u wegovu ~ast,da priberu sve te kriti~ke studije -- danas uglavnom, rasute poraznim kwigama, kao predgovori i pogovori, i ~asopisima, kao~lanci i rasprave -- u jednu kwigu i da mu se i na taj na~in wegovmati~ni fakultet odu`i i delimi~no iskupi za nepravdu koja muje, svojevremeno, u~iwena udaqavawem iz nastave.

I, na kraju, da dodam: i drugi su pisali o Tomi @ivanovi}ui wegovom pravnofilozofskom delu, pisao sam i ja,22 ali nikotako dobro, kao prof. Vra~ar.

Milijan Popovi}, Vra~arov ,,Toma @ivanovi}‘‘ (str. 218--238)

235

22 Videti: Dr Milijan Popovi}, ,,La philosophie juridique de Toma Zivanovic‘‘,u kwizi O filozofiji prava, Beograd, SANU, 1978, str. 165--200; ,,Toma @ivano-vi} kao pravni metafizi~ar‘‘, Zbornik za teoriju prava, sv. IV, Beograd, SANU,1990, str. 91--121; ,,@ivanovi}eva pravna filozofija i filozofski i nau~ni metodu pravu‘‘, Zbornik Matice srpske za dru{tvene nauke, 88/1990, str. 9--36; @ivano-

vi}eva pravna filozofija i materija prava, Podgorica, CANU, 1994, str. 155--184;

Milijan Popovi}*

VRA^AR'S ,,TOMA @IVANOVI]‘‘

Summary

Professor Vracar is widely known in expert circles primarily for histheoretical work regarding the state and law, and legal methodology. As athinker, he is important primarily for his creation of a specific theory of thestate and legal integralism, though he has not presented it as a whole yet.

On the other hand, Professor Stevan K.Vracar has demonstratedextraordinary analytic skills in his numerous works, dedicated to greatrepresentatives of the legal thought. It can be seen in his studies of Lundstet,Kelsen, Petraszicky, and other foreign writers, but also in his studies ofSlobodan Jovanovi}, Djordje Tasi}, Radomir Luki}, and, particularly, Toma@ivanovi}.

In six studies of Toma @ivanovi} and his System of the SyntheticPhilosophy of Law, written on different occasions, Professor Vracar not onlypresented the essential ideas of that great man of ours, based on an analysis,but gave an immanent and transcendental criticism of @ivanovi}'s legalphilosophical work as well.

Key words: The state and legal integralism. -- The state and law. -- Philosophy oflaw. -- Toma @ivanovi}

Milijan Popovi}**

,,TOMA @IVANOVI]‘‘ PAR VRA^AR

Résumé

Le professeur Stevan K. Vra~ar est connu au sein du public spécialiséavant tout en tant que théoricien de l'Etat et du droit, et méthodologue dudroit juridique. En tant que penseur, son importance vient avant tout du fait

,,@ivanovi}eva pravna filozofija i marksizam‘‘, Srpska pravna misao, BawaLuka, 1/1994, str. 171--228; ,,@ivanovi}evo nerazumevawe Marksovog prakti~nogmaterijalizma‘‘, u kwizi Nau~no nasle|e Pravnog fakulteta u Beogradu1841--

1941, Beograd, Pravni fakultet, 1994, str. 82--86; ,,Qudsko dostojanstvo kao ele-ment materije pozitivnog prava (Osvrt na @ivanovi}evo gledi{te)‘‘, u kwiziSeksualna agresija. Zbornik radova sa Simpozijuma, Matica srpska, Novi Sad,1996, str. 125--129.

* Milijan Popovi}, Ph. D., Full Professor of the Faculty of Law in Novi Sad.

** Dr Milijan Popovi}, Professeur à la Faculté de droit de l'Université de Novi Sad.

Milijan Popovi}, Vra~arov ,,Toma @ivanovi}‘‘ (str. 218--238)

236

qu'il est à l'origine d'une conception en tous points particulière, l'intégralismeétatique et juridique, qu'il n'a toutefois pas encore exposée sous la formed'un tout.

Par ailleurs, dans de nombreux ouvrages consacrés aux grands nomsde la pensée juridique, le professeur Stevan K. Vra~ar a également fait preuvede remarquables talents analytiques. Cela ressort notamment de ses étudessur Lundstet, Kelsen, Petrazicki et d'autres auteurs étrangers mais aussi deses études sur Slobodan Jovanovi}, \or|e Tasi}, Radomir Luki} et, surtout,celle sur Toma @ivanovi}.

Dans six études consacrées à Toma @ivanovi} et à son Système dephilosophie juridique synthétique, écrites à diverses occasions, le professeurVra~ar, après avoir procédé à un travail analytique indispensable, a nonseulement présenté les idées essentielles de cet éminent auteur, mais aussiconçu une critique immanente et transcendante de son oeuvre juridique etphilosophique.

Mots-clés: Intégralisme étatico-juridique. -- Etat et droit. -- Philosophie de droit. --Toma @ivanovi}.

Milijan Popovi}*

VRA^ARS ,,TOMA @IVANOVI]‘‘

Zusammenfassung

Prof. Dr. Stevan K. Vracar ist unserer wissenschaftlichen Öffentlichke-it vor allem als Staats-- und Rechtstheoretiker und Rechtsmethodologe be-kannt. Als Denker ist er vor allem deswegen bedeutend, weil er eineeigenartige Richtung, den staatsrechtlichen Integralismus, schuf, obwohl erdiese Richtung noch nicht in ihrer gesamten Form ausgelegt hatte.

Andererseits zeigte Prof. Dr. Stevan K. Vracar in seinen zahlreichenwissenschaftlichen Arbeiten, welche den bedeutenden wissenschaftlichenDenkern gewidmet sind, ausgeprägte analytische Fähigkeiten. Dies ist inseinen Studien über Lundstedt, Kelsen, Petrazicki und andere ausländischeAutoren, aber auch in seinen Studien über Slobodan Jovanovi}, \or|eTasic, Radomir Lukic und insbesondere über Toma Zivanovi} ersichtlich.

In sechs Studien über Toma @ivanovi} und sein System der synthe-

tischen Rechtsphilosophie, die zu verschiedenen Anlässen entstanden sind,stellte Prof. Dr. Vracar nach einem durchgeführten analytischen Verfahrennicht nur die grundlegenden Ideen dieses großen Denkers dar, sondern übte

* Dr. Milijan Popovi}, Professor an der Juristischen Fakultät in Novi Sad.

Milijan Popovi}, Vra~arov ,,Toma @ivanovi}‘‘ (str. 218--238)

237

auch eine immanente und transzendente Kritik von @ivanovi}s rechtsphilo-sophischem Werk.

Hauptwörter: Der staatsrechtliche Integralismus. -- Der Staat und das Recht. -- DieRechtsphilosophie. -- Toma @ivanovi}.

Milijan Popovi}, Vra~arov ,,Toma @ivanovi}‘‘ (str. 218--238)

238