F I L OLOŠK I FAK ULT ET B EOGRADSK OG UN I V E RZI TETA

u >

I Ž I V OI I N S . ST A N OJCI C

JEZIK I STIL IVA ANDRIĆA

( FU N K CI JE SI N ON I M SK I H OD N O SA )

B E O G R A D

1967 .

!

JEZIK I STIL IVA ANDRIĆA

( FUNKCIJE SI NONIMSK I H ODNOSA )

1

F A CU L T E D E PH I L OL OG I E D E L'U N I V E R SI T E

D E B E L G R A D E

M O N OG R A P H I E S

T o m e X I

Ž I V OJI N S . ST A N OJČI Ć

LA LANGUE ET LE STYLE D'IVO AN DRIĆ

( FONCTI ONS DES RELATI ONS SYNONYM I QUES)

B E L G R A D E

1967

F I L O L O ŠK I F A K U L T E T B E O G R A D S K O G U N I V E R Z I T E T A

M O N O G R A F I J E

K nj iga X I

Ž I V OJI N S . ST A N OJĆI C

JEZIK I STIL IVA ANDRIĆA

( F U N K C I JE SI N O N I M SK I H OD N O SA )

B E O G R A D

1967 .

Ur edn ik — Redacteu r : D r D I M I T R I JE V UCE N OV

Б И Б Л И О ЧГ Е К А

КАТЕДРЕ ЗА СРПСКУ КН>ИЖЕ8Н0 СТ

СА ЈУЖНОСПОВЕНСКИМ КНзИЖЕВНОСТИМА

Инв. бр .

Сигн. JV <?Ф И Л О Л О Ш К И Ф А К У Л Т Е Т

УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

Štampa: Grafičko preduzeće »NOVI DANI« — Beograd, Ruzveltova 10

U V О D

1. Jezik i st i l I v,a Andr ića mogu bi t i ispi t ivani si gur no sa

više aspekata : u ođnosu na j ezik i sti l k lasičnih pi saca naše

knj iževnosti , u odnosu na j ezik i sti l pisaca savremenika, u od-

nosu na narođni j ezik njegovih uzor a, u odnosu na normat ivni

j ezik i sl . Naj zad, j ezik i sti l I va An drića mogu bi t i ispi tani i

j edan prema dirugom, s tim što se obe ove kategor ij e, i j ezi k

i sti l , onda uzimaju d kao protivurečne j edna drugoj i kao

ident ične, što se uzimaj u kao langue i parole\ koj i čine nesiuim-

nj ivo di j alekt ičko j edinstvo u odnosu koj i j e dat kao pol ar i-

zacij a poj mova.

2. Pošto svaki od pomenutih aspekata postavlj a obdmne

zadatke komparat ivnom ispi tivanj u, a predstavlj a i problem

koj i se rešava samo komparativnim metodom, za koj i j e po-

trebno pre svega da postoj i dat j eaički mater ij al kategori j a

koj e se i spi tuj u , razumljdvo j e što se u ovome radu nećemo

upuštati u ispi tivanj a te vrst e. Takva i spi t ivanj a treba da dođu

tek pošto se j ezik i stil našeg velik og pi sca odrede po sebi

i pošto se apstr ahuj u kao momenat u kome se, slično pireseku

kroz određeni stepen di j ahronačnog kretanj a, vidi j asno mo-

menat potencij alne evolutivnosti2, pod koj om r azum emo mo-

gućnost da se iz poj edinačnog j ezičkog ostvarenj a (parole)— a u tu kategori j u , mutatis mut andi s, spada j ezi k svakog

1 »Eai sćparant la langue de la par ole, on separe du meme coup: lo ce qui est

social de ce qud esit imdividuel ; 2o ce qui est essentiel de ce qui est accessoire et pk is

ou moins accddental . La langue n'est pas une fonct ion du sujet par lant . La parole est

au cont raire un acte iiodividuel de volonte et d'intelligence« ( F. de Saussure, Cours de

l inguistique gćni rale, Payot — Pari s 1960, str . 30) .

2 I sp. i termin latentna tendencij a (laitenit tendency) , koj i uzimaj u U. Weinr eich

(Languages in Contact, New York 1953, str . 25) i H . Vogt (Language Contacts, Word,

Volume 10, Numibers 2 and 3, Nevv York 1954, str . 372).

5

pisca umetničkog dela3 — na osnovama j ezika društveno-

j ezačke zaj ednice ( langue) raizvi j aj u nove cr te u ovom posled-

nj em4, koj i t r addci onakio ulazi u j ezička i spi tivanj a.

3. N a ovome mi i osnivam o m eitod i spi t ivanj a j ezi ka i st i la

I va Andr ića, s t im. što u pr ouoavanj u svih kategor i j a nj egovih

polazimo l ingvi sti čki — od j ezi ka kao sveukupnog kompleksa

psihof izičk ih poj ava koj im a se mi sao , odn . osečanj e saopštav a5.

Otuda se u ovome radu j avl j aj u podj ednako zastup lj eni

element i nor mativnog knj iževnog j ezi k a kao i elemen ti i ndi-

vddu!al nog, specif ičnog, An dr ićevog. U većini , međut im , anal i-

zi ranih sluoaj eva naći će se kategor ij a koj e su — izolovane od

procesa piščevog stvaral aštva — obj ek tivno normativne, t j .

pripadaj u knj iževnom j ezi ku sredi ne. Mislimo da ih j e ipak

potrebno dat i i kao j ezi k , odn . stdl Andrićev, prvo zato št o

ovaj po pr i rodi st var i uzim amo k ao poj edi načno j ezičko ost va-

renj e, j er se j avlj a uvek u novoj kombinaci j i kao sredstvo

neiscrpnog umetničkog st varanj a, misli i osećanj a i , drugo,

zat o što ne možemo p'ri hvati t i к ао opr avdano ono tumačenj e

formul.acij e nekih teoretičara sti la po kome bi j edini ca st i la,

vredna proučavanj a, bi lo samo ono što odstupa od komunik a-

t ivne norme6 i li pak ono što se u određenom j ezičkom kontekstu

j avlj a k ao neočeflđvano7, što j e i inače, pr imenj eno na tzv .

s »I I ne s'agit pas du tout d

'ui fa subdivision de la langue saussuri enne, rćservoi r

de potent iels d'expression ou puisent tous les membres de la communautć, mais bien

de l'ensemble des moyens d

'expressdon que l

'ćcri vain a dćj& t iirćs de ce ireservodr —

donc d'une parole« (M . Ri f fat er re, Prob l&mes d

'analyse du style l i t tćrai re, Romance

Phi Iology , Vol . X I V , No 3, February 1961, st r . 218) .

4 »In divi dualni st il može postat i osnova st iila cele l i terarne škole, a zatim poj ave

toga sti la često se dele i pomažu j ačanj u raznih obrazaca u sistemu opšteknj iževnog

j ezika« (B . B. Виноградов , O л з ви с е х у д о ж е с т в е н н о Л л и т е р а -

т у р м , Моск ва 1959, стр. 35—36) . О i stom ј е i А . Bel ić pisao : . . . »ako ј е j ezik

( langue, m . pr .) apstrakci j a onoga što j e u j ednom društvu zaj edničko i j ednako, i

govor poj edmca (parole, m . pr .) ima takođe karakter društvenosti . I i ndivi dualne cr te

govor ne uipućene su društ venkn članovima i ut iču na nj ih menj aj uči postepeno zaj ed-

nički j ezik dli gubeći se prdd zajjednički m cr tama« (O j ezičkoj pr irodi i j ezičkom raz-

vitku, I , Beograd 1958, str. 289), a R. Jakobson, u termi mma odnosa sinhronije prema

dij ahra nij i : . . . »la fonme caracterist ique de la proj ection de la synchronde dans l a

diachronie, c'est la gćnćral isatdon d

'im styl e, deux sty les deviennent deux etapes«

(Remarques sur l'ćvolution du russe comparće a cel le des autres langues slaves, Selected

Wr it ings, S-Gravenh age 1962, st r . 19) .

5 A. Belić, O j ezičkoj pri rodi i j eziČkom razvi tku, I , Beograd 1958, str . 322—323.

e St . Ul lmann, Sty le in the French Novel , Universi ty Press, Cambr idge 1957,

s t r . 88 .

7 V . : M . Ri f fater re, Cr i ter ia for Styl e Analysis, Word, Vol . 15, No 1, New York

Ap r i l 1959, str . 154— 174 : { The stylisit ic context is a l inguist ic p at tern sudnely broken

by an element which was unpred ictable, and the cont rast resu l ting f rom th is in ter -

ference i s th e styl ist ic stimu lus« (st r . 171) .

6

mikrokontekst , odn . mak rokontekst8, sasvi m opr avdano j er

uzima u obzar elemente percepcij e poruk e ( v. Zakl j učak,t . 307. 1) .

4. Za razumevanj e prethodnih metodoloških st avova po-

trebno j e izneti j oš neke momente, koji su bi tni za či tav

postup&k .

Misl imo da se savremeni knjiiževni j ezik , pa ni j ezik j ednog

pi sca, ne može posmatr altii i stor ij ski u t radicionalnom smislu

toga termina, t j . t ako što će se posmaitr at i , npr ., nek i padežni

obli k , odnosno sin taksička konstrukcij a u nj ihovom razvi tku,iU npr . vokali zam i li konsonantizam u razvi tku. I stori j sko

u shvatanju poj ava savremenog knj iževnog j ezika j e u nečem

drugom , u nečem št o bi se moglo nazvat i , sasvii n uslovno

i neobavezno, potencij alna istoričnost i li , tačnij e, potencij alna

evolutivnost, čij u smo defi ni cij u već dali ( v. t . 2) .

Sigurno, m ova kat egori j a ne može bi t i izolovaina, čista od

drugih , formakio suprotnih principa. Tak o ona sadrži u sebi

i elemenat t r adicionialne istor ičnost i , koj i se u nj oj j av lj a u

j ednom znatno izmenj enom li ku. Odnos elemenata ovoga pr in-

cipa j e u ovome što ćemo sada i zneti .

a) I stor ij sko u t radicionalnom smi slu svodi se na knj i-

ževnoistor ij sko posmat ranj e, na per iodizaci j u , t j . na smeštanj e

j ezika datog dela u određene istor ij ske socij alne okvi re i okvi re

j ezičke sredine, vremenski i prositorno, vezivanj em nj egovih

kategor i j a za poj move autorovog l i ka i metoda ( v . t . 9, 10) .

b ) K ao novi elemenat istorizma j avlj a se ono što &mo

nazvali potencij alnam istor ičnošću, а to j e t renu tak zaj ednice,

čij i su polovi , s j edne strane, poj edinačno j ezičko ostvarenj e

(parole) , a s druge — j ezik ( langue) , o čemu j e već bi lo

reči ( v . t . 2 ) .

5. I j edan i drugi od ovih elemenat a, koj i se dalj e u radu

ovako kategorički nikad ne odvaj aj u, u metodu l ingvisita nužno

su zastup lj eni . Prvi zato št o j e istori zam »osnova pravi lnog,

naučnog shvatan j a poj ava. . . te istori j ski mor a bi t i i odnos

prem a j eziku umetni čkog dela, pa i prema savremenom delu

i j eziku« i što »u poj am istor izma ulazi i znak soci j alnog

i st i lskog dif erenciranj a j eziika«9 — dakle, elementi periodi-

zaci j e. A drugi , opet , zat o št o j e svako poznav ainj e po sušt ini

8 M . Rif faterre, Styl istic Context , Word 16, No 2, New Yor k 1960, str . 207—218.

9 В. В. Виноградов, O и з Б1к е х у д о ж е с т в е н н о и л и т е-

р а т у р Б1, М осква 1959, стр. 182.

7

istori j'sko i kao takvo za nas ima značaj a sam o po odnosu

preona budućesm10

.

6. Tako shvaćen istor izam , pored toga što oslobađa meto-

dološki postupak od formabiog i stor izma, omogućuj e i irn pe-

rati vno zab teva da se u j ezička iapiiti vamj a uklj uči i j ezi k poj e-

dinca, poj edinačno j ezičko ostvarenje i l i st il piščev, što nisu

dopuštali , npr ., Sosi r d Babn

. A u tome smi slu i t reba pro-

tum ači t i i prihvatii ti insi sti r anj e V . V . Vinogradova na pot rebi

da se j ezik pisca umetničkog dela, odn . j ezi'k umetničkogdel a, pa i ondia kad j e to savremend pisac i savr emeni j ezik ,

posm atra i stori j sk i i uklj uči u i stor i j u knj iževnog j ezika'2

.

U ovome smislu r azum emo i neke druge ispi t ivače koj i su ,

i spi tuj ući odnos opšteknj iževne j ezičke norme i j ezik a umet-

ni čke knjdževnost i , dolazi li do zaklj učka da se nj ibovi putevi

razfil aze posi e stvaranj a opštenacionalne j ezičke norme, što

ne znači da se nj ihov istor i j ski odnos preki da'3

. Jer , po našem

mišlj enj u, ako taj odnos shvat imo u duhu gore iznetog pr in-

cipa ( v . t . 4 ), on ostaj e uvek iisti , pr irodn o — u di j alek-

t ičkom smislu. Taj j e odnos, da se izrazimo rečima V . V . Vino-

gradova, stal na ist ori j ska uzaj am nost knj iževnog j ezika i j ezika

umetničke knj iževnostd14

.

7. U i sto vreme, pr imena ovoga pr incipa zahteva i odre-

đene metode ispi t ivanj a j ezik a pisca i j ezika umetničkog dela.

Ti metodi radikalno odbacuju svako oslanj anje na tradicio-

naln i dstor izam , a uzim aj u samo ono što može dati st rogo sin-

10 A . A. П отебнл, И з з а п и с о к п о т е о р и и с л о в е с н о с т и ,

Х арБк ов 1905, стр . 25 (p r ema V . V . V inogr adiovu , nav. delo, st r . 182) .

i i >/Pour toutes ces ir ai sons, i l serai t chimeri que de reun ir sous un meme poin t

de vue l a l angue et la parole . . . I I faut choisi r ent re deux rou tes qu'i l est i mpossible

de p r endre en m em e itemp s ; el les doi vent et re su ivies separement . On peut k l a

r igueu r conser ver l e nom de l ingui st ique a chacune de ces deux d iscip l i nes et par l er

d'une l ingui sti que de la parole. Mai s il ne faudra pas la confon dre avec la l inguist ique

prop remee t di te, cel l e dont l a langue est l'unique obj et« ( F. de Saussure, Cours de

l inguist ique gendrale, Payot — Par is 1960, str . 38—39) ; »Bal ij ev govorni i l i razgovorni

j ezik , koj i ima da obrazuj e osnovicu nj egove sti l isti ke, odgovara potpuno osnovici Sosi -

rove li ngvistike, koj a j e u iskl j uči vom proučavanj u onoga što j e sa j ezičke st rane

potpuno zaj edn ičko za j ednu društvenu zaj ednicu . . . Bal i sasvim osporava da sti l

j ednog pisca može ući u proučavatnja sti l 'isti ke« (A. Beli ć, Sti l ist ika u svet losti t enevske

škole, NJ V I I , Beograd 1940, st r . 35, 37) .

12 »U li ngvist ičkom planu problemi proučavanj a j ezika knj iževnog dela i j ezika

pisoa sve se tešnj e vezuj u sa zadacima stvaranija potpune i stor ij e ruskog književnog

j ezika i i storij e sti lova r uske umetničke knj iževnosti« (V . V . Vinogradov, navedeno delo,

st r . 40 ; v . i dalj e na str . 64—65, 182, 185) .

13 Г. O. Винок ур, Р у с с к и и л з bi к , Моск ва 1945, стр . 153. и д.14 V . V . V inogr adov, I bi d ., st r . 63.

8

hronično posmat ranj e j ezika. Primena ovoga pri ncipa pret-

FKJStavlj a deskri pt ivno-statist ičko pri laženj e j ezi čkom mat er i-

j al u i stvaranj e str uktur e poj edinačnog jezičkog ostvarenj a,

struk ture koj a se osni va na indi vddualno mot ivisanom kor i-

šćenj u i kombinaci j i glasovne, morfološke, sin taksi čko-mor fo-

loške15

, lek sičko-sem ant ičke а sin t ak sičke st ruk tu r e k om un i k a-

t ivnog jezika, koj i , normalno, ositaj e uvek u osnovd piščevog

j ezika i kao pri sutn a apstrakci j a16

i kao nužan kod, kaj im se

poruka prenosi među članovim a zaj ednice17

.

U ovome poslednjem , u motivisanom kor išćenj u i kombi-

nacij i j ezičkih ik ategori j a, što opet ne t reba uzimati kao apso-

lutno j er j e moti visanost u j ezi ku kategori j a u koj u vr lo često

ne ulaze voljni moment i18

, — nem amo ni šta drugo do st i l ,

dakle, pa ga i uzim amo u proučavanj e pod i st im uslovi ma k ao

i j ezik i poj edinačno j ezačko ostvarenj e, pod usJovi ma si n-

hroničnog posimatranj a. Sti l se, nai me, kao li ngvist ička kat e-

gor ij a, i j ednači s poslednj im , predst avlj aj ući ipak vrednost

koj a j e analogna — po W . Win teru — dlij alektu , posebno soci-

j alnom ddj alek tu , t ime što nastaj e kao t ip ponovlj ene selek-

cij e neobaveznih cr ta u j eziku19

. Pretežna i dent ičnost nj egova

sa poj edinačnim j ezičkim ostvarenj em normalno pretpost avlj a

sinhroni čki pristup, pa j e i Š. Bali — i ako nar avno nij e sma-

t rao da st i l p isca može bi t i predmet st i l i st ike — s pr avom

mogao reći da st i l istika ne može bi ti i stor ij ska onako kako

se ovaj termin uglavnom razume kada j e u pi tanj u j ezik kao

ukupnost poj edin ačnog j ezičkog ost varenj a i j ezika zaj ednice

i da ne može osnivati svoj a i spi tivanj a na promen am a koj e

se uočavaj u u razvi tku izdvoj enih fakata, p a ni či tavih grupa

15 Onda kada j e to neophodno, tj . tamo gde sintaksički odnosi imaj u i morfološki

i z r az .

i e »La langue existe dans la col lect i<vi itć sous la focrme d'une somme d

'empreintes

dćposees dans chaque cerveau« (F. de Saussure, Cours đe l inguistique gćttćrale, Payot

- Pari s 1960, st r . 38) .

17 F. de Saussure, I bid ., str . 33; Alf Sora merfel t , Language, Society and Cul ture,

Diachronic and Synchronic Aspects of Language, Gravenhage 1962, str . 132; G. Herdan ,

Language as Choice and Chance, Groningen 1956, str . 169.

18 »There are, however , f eatures of li nguistic expression where the determikii st ic

pr inciple does not seem to apply too strict ly . One of them is »style« . . . used i n the

sense of a subcanscious factor which the wni ter cannot but obey, and this impl ies that

l ingui st ic exp ression i s l ess a m at ter of deliber ate choi ce of words than i t wou l d

appear at f i rst sight« (G. Herdan, Language as Choice and Chance, Groningen 1956,

st r . 12) .

i e W. Winter , Sty l es as Dialects, Proceedings of he Nin th I nternational Congress

of Lingui sts, The Hague 1964, st r . 324.

9

fakata50

. Prmcip sinhroničnog ispitivanj a i pretpostavlj a st av

koj i j e on uzeo kao osnov stil ističkih studi j a ( »Le fondement

de son etude est dans les relat ion s constan tes ent re le lan gage

et la pensee«) i koj i se druikčije i ne može zamisli ti , kada se

zna da se logički i psihološki odnosi , koj i se nalaze u osnovi

svakog j ezičkog sistema, shvataju jednom, vremenski i dru-

štveno određenom, kolek t ivnom svešću21.

8. Kao što smo napred rekl i (v . t . 3), većina jezičkih kate-

gorij a, kada se uzimaj u izdvoj eno dz procesa čij i j e rezultat

umetničko knj iževno delo, ident if ikuje se sa j ezičkom norm om,

pa bi u Andrićevom j eziku, sia gledišta mehani čkog odinosa

poj edinačnog j ezičkog ostvarenj a prema jeziku, malo šta moglo

bi ti dzdvoj eno kao specif ično. Utoli ko pre što se naš pisac vrlo

srećno ukl j učio u beogradski knj iževni j ezik, koji se razvij ao

— kako A. Behć kaže — u smislu naj bolj ih tradici j a Vukovog

j ezika, uj ednačujući se i postaj ući komunikatnvno sredstvo

književnih .1 kuhurnih krugova, čuvaj ući uglavnom svoj lik

i primajući er te koj e su se iz narodnog j ezaka u njega unosile

na bazi pomenutih t radicij a22

.

Zbog toga se upravo Andrićev sti l i ne može tretiraiti na

način koj i b i polazio od proste analogij e sa procesom stva-

ranj a beogradskog knj iževnog j ezi'ka, t j . tako što bi se išlo,

možda, obrnut im putem — od izdvaj anj a opšte knj iževno-

j ezičke osnove od onoga što j e p isac uneo u nj u bi lo iz svoj ih

dii j alekatski h bi lo umetničk ih izvor a.

9. Ovaj stav određuj e neposredno i m ater i j u ovoga r ada,

odnosno nj egove gr aniice j er j e ovde u pi tanj u j ezi k celokup-

nog dela j ednog pisca i odnos toga j ezika prem a unutr ašn j oj

strukturi nj egovoj . Mi ovde i spi tuj emo j ezik autora, sitalno

im aj ući na umu i činj enicu da »razumevanj e j ezičke i kompo-

zicij ske str uk ture uimnogom e zavi si od pr avi lnog obj ašnj enj a

funkcionalnih osobenost i j ezika umetničke knj iževnosti«23

.

A to činimo zato što funkcionalne osobenost i j ezi ka ne uzi-

20 Ch . Ball y , Trai te de sty l istique f rangaise, I , Geneve — Pari is 1951, st r . 21.

21 F . de Saussuire, Cours de l inguistique gi nerale, Pari s 1960, st r . 140. A u toldko

pre p r im.enj eno , za poj ed isnačni tek st : . . . »quaind on ćtud ie, k l'i nitenieur d

'un texte, les

rapor t s semant iques ent re deux fbrmes ou deux miots, ce ne peut i tr e que du point

de vue synchroni que, si l'on renonce k evoquer l

'etymologie« <Ch . Mul ler , Le mot , uni tć

de texte et uni tć de lex ique en statis ti que l exicologique, Tr avaux de li nguisti que et de

l i tt eraftur e, I , St rasbourg 1963, st r . 172) .

22 A . Beli ć, »Beogradski st i U , NJ I I , sv . 7, 1934, st r . 193—200.

28 В. В. Виноградов, O л з в1к е х у д о ж е с т в е н н о и л и т е-

р а т у р н , М осква 1959, стр . 169.

10

mamo kao j ednostavne elemen.te indivi dual izaci j e li kova u

k nij iževnom delu, što bi poetski j ezik svelo na pragmat ičk i

j ezik u nar oči toj f unkcij i obj ekt ivizacij e l i ka i li k araktera24

,

nego — sasvim suiprotno tome — misldm o da se, zato što

i u uimetničkom delu j ezik ima sazmaj ne ci l j eve25

, sadržaj

dela, pa time, kako ističe V . V . Vmogradov, i l ikovi nj egovi

otkr ivaj u u al ternacij i r aznih funkcdonalno-j ezičkih sit i l ova,

razni h obl ik a i t ipova govor a, koj i u svoj oj ukupnost i grade

celovi t »i ik autora«26. Razuml j ivo je onda da se i pi tanj e

o j eziku dela, к ако kaže Vinogradov, svodi na pi tanj e o j eziku

autora i da se nj egovi elementi uzimaj u kao relevantni i u

1'eziku l i ka.

Sigurno j e da se ovakav pristup razli kuj e od načina koj iim

ispi tdvanj u pri lazi istoričar knj iževnosit i , koj i polazi od dru-

štvenog i psilhološkog shvat anj a li kova i karaktera u delu27

.

Ali to ne znači j ednovremeno da j e r azli ka u metodu i stano-

vištu sa koj ega se polazi dij ametralna28

. Jer , prvo — granice

između metoda, koj e ipak spaj a ista mater ij a, ionak o moraj u

postoj ati , a drugo — u osnovnom istor ij skom pri ncipu t i se

metodi , kako smo gore vi deli ( v. t . 4) , nalaze sj edmj eni onako

kako to odgovara pr ir odi stvar i .

10. Pomenut i element i l i kova i j ezičkih sredstava nj ih ovog

izražavanj a imaj u svoj u apst rakcij u u metodu piščevom, koj -i

za poj edine periode nikada nij e sasvim j edinak, a koj i nij e

j ednak ni za poj edine vrste piščevog teksta. Zato se za svaku

j ezičku kategorij u u analizi , nužno, moraj u istdcati relevantni

eletment i konteksta : pr ipovetka, hronika, roman, dnevni k i l i

esej , u koj ima se stvara metod i nj egov obj ektivni izr az u

j ezi ku.

24 V. V . Vinogradov , I biđ ., st r . 256.

25 Otuda — . . . »pi tanj e k r i teri j um a izibora između razni h formi j ezi ka mora bi ti

kognitivno pitanj e p rvoga reda« j er »svr ha ne mora biti obj ek t ivnog dr uštvenog karak-

tera — kao što j e svr ha p renošenj a fak tičkog znanj a . . . poj movni si stem (i svalki

drugi j ezički — m . pr .) mor a i rnat i svoj e empi ri sko opr avdanj e nezavisno od efi kasnosti

i plodnosti u poj edinačnim slučaj evima nj egove prak tične upot rebe« (M . Mar ković ,

Dij alektička teorij a značenj a, Beograd 1961, str . 193) .

2в B . B. Виноградов , O л з м к е х у д о ж е с т в е н н о И л и т е р а т у р м ,

Моск ва 1959, стр . 253.

27 V. V . Vinogradov, I biđ ., st r . 255.

28 V. i : I . Frangeš, Vrij eđnosti i granice sti l ist ičke kr i tike, JF X XI I I , Beograd

1958, str . 45—49, gde se između ostaloga kaže: »Usvoj ivši spoznaj u da j e pisac morao

imat i svoj e motive r adi koj ih se odlučio na uipr avo takvu upotr ebu »kolek ti vnog jezika...

l ingvisti ka j e pruži la r uku knjdževnoj povij esti i k r i ti ci«.

l i

Sigurno, svaika od ovih vr sta tekstova nij e apsolutno slo-

bodna, u svakoj od nj ih posebno naći ćemo ponešto od druge,

ali se istican/jem t ih elemenata dobij a j asna predstava o veli -

koj ulozi koj u u stilu, kao indivi dualnoj realizaci j i komunika-

tdvnog j ezika, imaj u metodi piščeve sinteze, kombinacij e i , pre

ovih — metodi odabiranj a u morf ost i l i st ičke svrhe ( v . t .

30—41) il i uopšte u svrhe ekspresavnog izražavanj a — odgo-

varaj ućih leksičkih (v . t . 63—71), morfološkiih (v. t . 28, 29)

iJ'i semant ičko-sintak sičkih kategor ij a kao št o su vremena,

načini i dr . I pak , gramat ičke kategor ij e posm atrane su u cel in i

Andr ićevog j ezika, a ne podel j ene po vrstama teksta, j er smo *

polazdli od sasvim opravdanog mišlj enj a A. Belića da razli ka

između st i l ova i ne može bi ti apsolutna29

.

11. Podsećaj ući j oš j ednom na ono što smo napred rekl i

o dodi r ivanju metoda anal ize, što nameće sama mat er ij a (v . t .

9), ist ičemo da nemamo namere da posmatr amo celokupno delo

An dr ićevo u uslovima nj egove izvanredno složene egzistencij e,

ni t i da ga odr eđuj emo u knj iževnoist or ij skom konteik st u.

Jedini naš predmet ost aj e j ezički si stem nj egov , odn . oni ele-

menti nj egovi koj i fonološke, morfološke i sintaksičke kate-

gor ij e stavlj aju u određen i , individualni odnos prem a j eziku,

uzetom u sosir ovskom smislu , i ako od nj ega, к ако rekosmo,

ne odstupaj u.

12. S druge strane, pomenuta ident ičnost Andr ićevog sti la

sa komvmi kativnim j ezikom (v. t . 8), i potreba da se taj stiil

odredi i da kao kategor ij a »po sebi«, nosi u sebi odgovaraj ući

metod pr ist upa njegovom j ezik u i nj egovoj obradi .

Baveći se kategorij ama sti la utoli ko što se one primenj uj u

i nalaze u naj neophodnij em mater ij alu Mterat ure — u j eziku?0,

pr irodno j e što i uzimamo da l ingvi stička definicij a st i la (v . i

Zaklj učak, t . 307. 1) , po koj oj j e to osObeno korišćenj e sred-

stava koj a nose istu i li pr ibli žno istu informacij u, i pri čemu

se ta sredstva razl ikuj u u svoj oj j ezičkoj st ruktui i3'

, nesum-

2» A. Belić, O upotrebi vremena u srpskohrvatskom jezi ku, JF VI , Beograd 1926—

1927. st r . 103.

so »One of the most important thi ngs about human language is that it ser ves as

the medium for li terature. The li terary tradi tion of a commuiii ty, in turn, i s a vi tal

mechanism in the t raining of the young in cultural ly approved at titudes and patterns

of behaviior ; i t serves to transmit the morail ffi ber of the commundty from one genera-

ti on t o t he next « (Ch . Hockett , A Course in Modern Linguistics, The MacMi l lan Com-

рапу — New Yor k 1958, str . 564—565) .

31 »The term »stj4e« is not easy to defi ne precisely. Roughly speakirng, t wo

ut ter amces in the same language which convey approximately the same information, but

which are dif ferent in their li nguistic structure, can be said to dif fer in styte: »He

12

nj ivo impl icir a činj enieu da se on »po sebd« naj potpunije može

dati u opozicij ama sinonimskih vrednost i . A na nj ihovu j e

prirodu i , naročito za neke kategori j e, vel ikd ut icaj na promene

u j eziku kao i na sam razvitaik j ezi ka ukazao i prof . M. Steva-

nović, u poznatoj svoj oj r astpravi32, i stičuči u njoj značaj uitvr-

đivanj a odnosa tih vrednosti za proučavanj e j ezika i st iJa prvo

ix >j edinih pisaca, pa onda i knj iževniih pravaca i či t avih raz-

doblj a u knj iževnost i .

13. I zai sta, snaga sinonimskih odinosa i u karakt erizaci j i

Andrićevog st il a ogleda se manj e-više u svim j ezičkim kate-

gori j am a. Nar avno, tam o gde dolazi , к ак о prof . M . Stevanovi ć

kaže, do mogućnosti da se j av i dvoj stvo i l i naporedna upot reba

više j ezičkdh sredistava u istoj funkcij i33

, odinosno tamo gde

pored toga, i uprkos osnovnoj j eđnakosti t ih obli ka, imamo

i nepotpunu značenj siku podudarnost , koj a j edino i stvara

uslove za naporedno j avlj anj e j ezičkih kategor ij a sa sinonim-

skim obel ežj em34

.

To dvoj stvo, ili naporednost , j avlj a se, dakle, i u onome

što smo obuhvatdli pod oblicima i u sintaiksičkim kategorij ama,

gde se u sintagmi i r ečeni ci j avlj aju odnosi odgovar aj uće, si n-

tagmatske i rečenične, determinaci j e. U naporednost i se, pr i-

rodno, ogledaj u mogućnosti međusobne zamene, koj e dovode

i do gublj enj ia određenih kategorij a35

, kao i mogućnost i da

dublet ni obUci i kategor ij e ost aniu i dal j e naporedn i . A te

mogućnost i uslovlj ene su i pr i rodom j ezičkom i metodom piš-

čevim , pod koj im , kad j e reč o j ezik u, t reba razum eti odnos

came to soon« / »He ar rived prematu rely« (Ch . Hockett , I bidem, str . 556) . V . i : A .

Beli ć, Sti l i j ezik , NJ I I I , sv . 5, 1935, st r . 133—141, gde se kaže : »Pri rodom il i duhom

jeziika određuj u se mogućnost i za misaoni i l i osećaj n i način i skazivainj a mi sl i . . .

A sti l poj edinaca i l i pr avo sti l a poj edinaca u izboru j e tih mogućnost i i u upotr ebi za

određene oi lj eve izvesnog kn j iževnog dela i l i ma k akvog saopštavanj a i l i saobr aćanj a.

Taj izbor , koj i n ikada ne može b i ti patp uno i sti u razli čnih l j udi , i daj e ono što se

naziva sti lom poj edinaca« <st r . 135) . I uvek tako — i dosledno l ingvi st ičke def in icij e

sti la, sa manj e mental i st ičkih elemenata, polaze od toga ; i sp . npr . : Zel l ig S. Har r is ,

Structural L inguistics, The Universi ty of Chicago Press, Chicago 1963, st r . 9—11; W.

Winter , Sty les as Dialects, Proceedings of the Ninth I nternational Congress of L ingui sts,

Mouton and Co ., The H ague 1964, st r . 324.

32 M. Stevanović, Sintaksička sinonimika, K nj i ževnost i j ezik , God . X , br . 2,

Beogr ad 1963, st r . 95.

зз M . Stevanović , I b id ., st r . 82—83.

34 »Potpuna sintaksička sinonimnost . . . pretpostavlj a apsolu tnu ekvivalenta ost

sintaksičke vrednosti dat ih sinonima. Takav nj en k arak ter — . . . sigurnij e vodi pot i-

ski vanj u j ednog sinonima od drugog. Nepotpuna značenj ska podudam ost nj i hova, među-

t im, obezbeđuj e naporedno postoj anj e sinoni ma« (M . Stevanović, I bid ., st r . 89) . I sp . i

St . Ul lmann , The Pri ncipl es of Semantics, Basi l Blackvvel l — Oxfor d 1963, st r . 108—114.

35 M. Stevanović, I bid ., str . 83, 85—87.

13

piščev prema j ezičfcim sređstvima knj iževnog i posebno umet-

ničkog dela, i to odn os shvaćen u mnotgo supti lni j em smislu

nego što ga shvataju oni i spiti vači koj i , vezuj ući j ezik i sk lj u-

čivo za procese i ndi vi duial izaci j e l ikova u deliu , pragmati sti čki

uprošćavaj u i osi romašuj u sam pi ščev metod ( v . t . 9. i napo-

menu 117. ovoga r ada).

Taj se metod piščev, u čij i kompleks, kako smo dalj e,

govoreći o o'dređenim slučaj evima, rek li ( v . t . 39) , ulazi pre

svega odn ois pr ema j ezzičkioj normi36

, — ist ina, ogleda i u

davanj u ili , bolj e r eći , u otkr ivanju ekspresi vne funkcij e j ezi ka

umetničkog del a, ali takve fun kci j e nj egove shvaćene ispravno

i l ingvist ič'ki . Ona se, naime — po def inicij i N . S. Trubećkog (na

koj u bi se, i n ul t ima analysi , t i isp i ti vači — i li bar oni naj-

bldži l ingvi sti ci — mogl i osloni t i , i ako j oj u svoj im formula-

cij am a često oduzimaj u p ravi , l in gvist ičk i smi sao ) — sastoj i

u karak ter izovanj u svoga nosioca, t j . govornog li ca37

, što obu-

hvata poj edinačno j ezičko ostvarenj e, dakle — uslovno uzeto

za našu svrhu — i j ezi k pisca u svoj ukupnost i nj egovoj , k ao

j ezi k određenog t ipa38

.

I u ovome radu, svuda gde se ekspresivnost , uzeta uslovno

ih bezuslovno, ist iče kao relevantan elemenat j ednog kontek-

sta, odn. kao uslov za upotrebu j ednog od dva il i više mogućnih

obliik a, mi sli se na ekspresivnost toga r eda.

14. Sin on im slk i odmosi u obhcim a, i ako se naj češće zaist a

j avlj aj u samo kao sredstvo za formi ranj e leksičke sinonimike,

pa ih zato neki ispitivači uopšte i ne uziimaj u u razmatranj e39

,

зв V . : M . Stevanović , NJ n . s. I , sv . 1—2, Beogr ad 1950, st r . 30—31, 33.

37 N . S. Troubetzkoy , Pr inc ipes de phonologie, Paris 1957, st r . 18.

38 Tip , mi sl imo, uvek nastaj e u opozicij i k ategor ij a uzet ih p rema nj ihovim bi tnim

svoj stvima, pa se, npr ., po t im svoj stvima suprotstavl j aj u komunik ativnost i ek spresiv-

nost odn . p rvo — komiuni kacij a i ekspr esi j a, j er »de f a?on generale . . . l es besoins

de la communication sont opposes a сеих de l'expression« (Ch . Bal ly , L inguisti que

gćnerale et l inguisti que f rangai se, Troi sieme edi tion , A . Fr ancke S. A.# Berne 1950, st r .

364. V . i str . ЗбЗ) . S t im , naravno, što se Bali j evim poj mom eksp resij a sl užimo uslovno ,

t j . daj ući mu drugi , str iktno lingvist ički sadržaj . Uostalom, svaki l ingvistički pri stup

Kategori j i i samom poj mu »ekspresivnost« polaai od toga da j e to obelel avanj e tipa

određenog j ezika. Evo i Al fa Sommerfel ta, koj i pišući o formiranj u norveškog knj ižev-

nog j ezika ( r iksmal ) kaže, npr . : »La l angue du spar t devai t necessai-rement et re in f lu-

encee par les condi tions specif iquement norvegiennes et devait con tr ibuer čl donner аих

mots et аих f ormes norvegiennes une exp ressivi te speciale qui a reagi sti r la langue

ordinai re« — kurziv moj (A. Sommerfel t , Condi tions de la formation d'une langue

commune, Diachroni c and Synchr ooac Aspects of Language, Mouton — S. Gravenhage

1962, str . 56).

39 „ М ор фологическ ал синонимик а вк лк хчает синонимик у не толб-

к о форм слова, но и его частеи ... Однак о говоритв о синонимик е

ч ас т еи с л о в а н е п р ед с т ав л л ет с л в оз м о ж н бгм , т а к к а к у к аз а н н вш з л е-

14

svoj im obj ekt ivni m postoj anj em u komuinik ati vnom j eziku,

u j eziku svakog pisoa, pa i našeg, i svoj om često ekspresivnom

fumkcij om — iako ah ima, nar avno, i neutraln ih, tj . onih čij a

gram at ička zinačenj a ni su vezana za k onitek stuak ie40

uslove

( v. t . 17, 19—27) — upućuju na potrebu da budu uzet i u ispi t i-

vanj e. I to utoliko pre što se leksički sinonimi , u čij em formi-

ranj u učestvuj u svoj im odnosom i ob l ici , t j . t ačni j e — i na-

stavci za obli k i suf iksi41

, svoj om broj nošću iskl jučuj u iz i spi-

t ivanj a ovakvog zadatka i ovak vog obim a. Pošto j e oblast u

koj oj se oblički si nonimi j avlj aj u, kao i u drugim j ezicima42,

ipak ograničena, a oni isam i , kako smo rekli , predstavlj aju u

nekoj meri i elemenat građenj a sinonimskih odnosa kod reči ,mi i smatr am o da im u opi su Andr ićevog sti l a i ma mesta. Zato

im j e i posvećen pr vi odelj ak ovoga r ada .

15. Druga dva nj egova odel j ka, po pri rodi st var i — t j .

po tome što u j eziku sve počiva na odnosima43 — dalfeko obim-

ni j a, posvećena su sinonimsiki m odinosi ma u sintagm i i reče-

ni ci . Pr i tome, pod odnosim a u rečenici r azumemo odnose u l in-

gvističkoj sit uacij i rečeni ce, tj . odnose među onk n j ezjičk im

morfološko-sint aksičk im kategor ij ama koj e su karakter ist ik a

rečenice — među vremeni ma i načinim a, pre svega44

. A i u

jednom i u dra gom odeij ku, u kojam a smo odgovaraj uće

м е н т Б1 н е и м е го т в л з Бж е с а м о с т о и т ел в н о г о п р о л в л е н и и и с л у ж а т

л и ш б г р ам м ат и ч ес к и м с р едс т в о м д л а с о з д а н и и с и н о н и м и к и л ек с и -

ческ ои (А . Л. Ш умилина, К в о п р о с у о с и н т а к с и ч е с к о и с и-

н о н и м и к е, И следовании по лек сик ологии и граммат ик е русск ого

изБПса АН СССР, Моск ва 1961, стр . 281).40 А . L . Sum i l ina , I b id ., st r . 281.

4i V . npr . i sticanje sinon imnosti suf iksa koj e čin i naša l ingvi st i ka (M . Stevanovi ć ,

Savremeni srpskohrvatski j ezik — Gramat ički sistemi i knj iževnoj ezička norma, I , Beo-

grad , str . 588, t . 655. b ) na pr imeru izveđenih prudeva (-an : -ivj -l j iv) ; i li , npr ., i drugi

l ingvisti na pri imem stil skih al ternacij a morfeme (Harold L . K lagstad, Jr ., On a styl is-

tic Alternation in Contemporary Standard Russian, For Roman Jakobson, The Hague

1956, st r . 260—264) .

42 A . L . Sum i l i na, I b i d ., st r . 281.

43 Sintagmatskim i asocijativnim, po Sosi.ru što d mi prihvatamo uz napomenu

da u onhn odnosima što ih Sosir naziva sintagmatskim, za razli ku od nj ega — po A.

Beliću — raziikuj emo dve stvairi : sintagmu i rečenicu (V. : F. de Saussure, Cours de

l inguistique gdnerale, Payot — Paris 1960, str . 171—175) .

44 V . : A. Belić, O j ezičkoj pr i rodi i j ezičkom razvitku, I I , Beograd 1959, str . 1—183,

gde se kaže: »Preddkativnost današnje faze r ečeničnog razvitka znači rečeničnost , t j .

da se nj ome obeležava ona veza poj mova koj om se označava m isaona cel ina. Danas već

predi kativnost mora bi t i tako opšteg značaj a j er bez toga ne bi moglo bi ti rečenice.

U i ndoevrapskim j ezicima vreme j e ušlo u sastavni deo glagola, a glagol se (ma u koj oj

formi ) upotrebljavao u predikatu. Zato j e i vreme postalo znak predi kativnosti u tim

j ezicima« (str . 88) .

15

j ezičke elemetnte gruprsal i prema dvema kategor ij ama koj e u

j eziku predstavlj aj u uslove za egzistencij u svih nj egovih, bilo

stat ički h bi lo dinam ičkih , fenomena45

, posm ait rani obliai uzi-

mani su i sami , »po sebi «. I to j e diavalo def inicij u nj ihovu

u poznat im termin ima. Ond su uzimani i u međusobnim odno-

skna, kao delimični il i potpuni sint ak sički sinonimi . A to

ih j e opet određivalo kao ekspresivne kategoriij e, кој е — onda

kada svoj iim značenj em i funkcij ama čdne elemente j edne sino-

nimske opozicij e — žive naporedo i , kako ist iče prof . M . Ste-

vanovič, imaj u svaka svoj e sti lsike efefkte u prikazivanj u odgo-

varaj učih si tuacij a46

.

45 M. Stevanovi ć, Značaj proučavattj a sintagme, Knj iževnost i j ezik , God. VI I I ,

br . 2, Beogr ad 1961, str . 134- 139.

4в M. Stevanovi ć, Sintaksička sinonimika, Knj iževnost i j ezik , God. X , br . 2,

Beogr ad 1963, st r . 90.

I . O B L I C I

( FUN K CI JE SI N ON I M SK I H ODN OSA )

2 J ezi k i s t i l I v a An d ri ć a

I . O B L I C I

(FUN K CI JE SI N ON I M SK I H ODNOSA )

16. Kao i u svim drugim, i u sinonimskom odnosu mor fo-

loških elemenata Andrićevog j ezika, tj . u odnosima dubletn ih

oblika, koj i će kao relevantni za st i l (v. t . 12) biti pregledani

u ovome r adu, ogleda se klasdčna tendencij a47

čij a j e osnovna

karakteristika, kad j e reč o j eziku, visoka uj ednačenost i —

kad j e reč o odnosu prema nj emu — shvatanje osnovne komu-

nikativne funkcij e j ezičke norme, prelomlj ene kroz prizmu

odnosa naših klasičnih pisaca prema narodnom j eziku'18

. Ovo

poslednj e j e sasvim pr irodno s obzirom na činj enicu da su

našem pi scu omi lj ena prva lekt i r a, kak o sam kaže, por ed

drugih (npr ., dubrovačkih pi saca, koj e j e j ako voleo, i narod-

nih pesama), od domaćih pisaca bil i upravo klasičn i pisci

naše knj iževn osti , među koj ima sam pisac s naroči tom topl i-

nom navodi S. Matavulj a i S. Sremca. A u izgrađivanj u u takvojm eri uj ednačenog j eziika taj kompleksni momenat ogleda se

u izvanrednom osećanj u Andr ićevom za ravnotežu, s j edlne

strane, relevantnih i , s druge, sekun darnih elemenat a si st em a,za ravnot ežu koj a u perc eptivnom osećanju či taočevom pot-

puno aktualizuj e sve j ezičke kategor ij e. Jer dok j ednim obli -

cima određenim kontekstom i odnosom daje funkcij u obele-

žavanj a t ipa ( np r ., v . t . 41), druge uznm a k ao neutralne u ek s-

presivnom smislu ( npr ., v . t . 17, 24) i upotreblj ava ih onakoS№lkv&i; ■■ »

i

47 A. Bel ić, Povođom j ezičkih ispitivanja, NJ n . s. I X , sv. 1—2, Beograd 1958,

st r . 4 .

48 — Sto dovođi do iščezavanj a nekih obl ika i do poj ave drugih u kti j iZevnom

j ezilku, j er j e »živi narodni jezik , uz ostal e minogo ši re izvore bogaćenj a, postao i jezik

pisaca« (M . Stevanovdć, Knj iževnost i jezik , God. X , br . 2, Beograd 1963, st r . 86) . V . i :

A. Bel ić, Narođni i knj i i evni j ezik, NJ VI I , sv. 4, Beograd 1939, str . 101.

2*

19

к ако se j avlj aj u u komunikat ivnom j eziku4'

. Otuda j e i obl ički ,kao i u svakom drugom pogledu, j ezik I va Andrića naš kl asični

knj iževni j ezik , u konačnoj percepoij i či taočevoj — bez arhaič-

n o st i u sin h r on ičnom sm i slu50

.

1. Ođ nos đ u bl etn ih n ast av ak a

instr . j eđn. imenica ž. r . na suglasnik

17. K ao ekspresivno neut ral an odnos ( v . t . 14) , vezan

i sklj učivo za komunikativne svrhe, uslovlj ene potrebom da se

j asno razgraniče mogućna značenj a51

, j avlj a se opoziaij a du-

bletnih nastavaka inst rumentala -j u : -i .

Prem a obliku slobodnog inst r umentala i inst rum entala

bez atr ibuta na -j u :

A ako ni peska nema, mišl j u se može pravoverni

oprati (Žnk 1962, 30). — Ne pomažu ni zakletve čašću

(Gosp. 1963, 82). — Mlada žena j e pomerila pameću (NDĆ

1950, 315). — Oni ih gomi laj u sa strašću (Panor . 1958,

310). — I tražio je mišlj u oslonca u prošlosti (Panor .

1958, 114). — Jer hoće i eđu da ga prisile da oda (2eđ

1963, 181) ;

gotovo redovno nalazimo obl ike kakvim posebnim znakom

određenog instrumentala čij i se oblik završava nastavkom -i :

Zaj edno s nj egovom ludo smelom zamisl i ( Panor .

1958, 254) . — Svojom neobuzdanom naravi . . . on j e davao

povoda (NDĆ 1950, 142). — A igra sa Ćorkanovom Ij ubavi

prema lepoj Paši ispunj ava večeri (NDĆ 1950, 226) . —

K ojii j e u vezi sa novom vlast i ( NDĆ 1950, 157) . — Sa

t atinom smr t i u našoj kući sve (se) promij eni lo ( Gosp .

1963, 46) . — Teško j e zamisl i ti varoš sa manj e novca. . .

a sa većom žeđi za novcem (Gosp . 1963, 66) . — Bi lo j e

rodol j uba sa st arom Ij ubavi (Gosp. 1963, 189) . — S tom

40 V . : M . Stevanović , Savremeni srpskoh rvatski j ezi k , I , Beograd 1964, st r . 203.

бо »Qu'est-ce qu

'un archai sme au sens synchronique du terme? C

'est un element

de notre langue que nous concevons comme transplan tć de la langue de la vieil le

generation ou meme d'une epoque antor ieure« (R. Jakobson , Remarques su r l

'i volution

phonologique du russe, Selected Wri tings, I , Gravenhage 1962, st r . 19) .

61 »Obl ik instr umentala s nastavkom -j u upot reb lj ava se . . . onda k ada j e

po trebno da sam taj ob l i k otk loni mogućnost mešanj a nj egova značenj a sa značenj ima

koj a sve mogu imati oblici sa završetkom -i« (M . Stevanović, Savremeni srpskohrv atski

j ezi k , I , Beogr ad 1964, st r . 244) .

20

nepr ij atnom misl i odvoj i se (Gosp. 1963, 98) . — Ali to sa

ovom napasti koj a se zove Jovanka nij e mogućno zami-

sli t i ( Gosp. 1963, 206) . — Javi se misao i sa tom misl i

nešto као strah ( Gosp . 1963, 214) . — Ulj ulj kivan tom

svoj om misl i (TH 1947, 92) . — Mučen nepodnošlj ivom

žeđi ( Znk 1962, 143) .

I ste se imenice j avlj aj u i s nastavkom -j u i u istoj j ezič-

koj situacij i , istina — u mnogo manj em broj u, i to od nj ih

naj više one koj e se u nominativu j ednine završavaj u suglasni-

kom -t i l i suglasni čkom grupom -st :

Gonj eni nekom svem oćnom strašću ( Gosp . 1963, 68) .

— Um r la pr i rodnom smrću ( Gosp . 1963, 9) . — Vezani i

nj egovom smrću (Gosp . 1963, 94). — Zasleplj ena svoj om

strašću (Gosp . 1963, 111). — Ponesena svoj om neuništi -

vom Ij ubavlj u prema novcu ( Gosp . 1963, 152) . — Sa ne-

kom osvetničkom slašću ( Panor . 1958, 148) . — Sa nekom

hladnom i veselom strašću ( NDĆ 1950, 287) . — I zane-

seno, sa Ij ubavlj u, gleda tu papuču ( Gosp . 1963, 18) .

Zandmlj i v i kor ist an podatak , koj i ukazuj e na brigu piš-

čevu o svi m element im a j ezičke str uk ture, predstavl j a i činj e-

nica da se u j ednom ranij em izdanj u pr ipovet ke Zeđ ( Znk

1962, str . 143) i slobodni inst r ument al imenice žeđ j avlj a u

obli ku s nastavkom -i ( Jer hoće žeđi da ga pr isile) , dok j e

u I zdanj u sabr anih dela 1963. pisac u oba pr imer a upotr ebio

tu imeniou s nastavkom -j u ( Jer hoće žeđu da ga pri si le. —

Mučen nepodnošlj ivom žeđu — str . 181) .

18. K ada su, međuit im , u pi tanju imenice s nastavkom -ost ,

koj i md, za razliku od drugih isp i t ivača52

, izdvaj amo od upravo

pregledanih na -t i -st zato što se u repar ti ci j i obli k a na -j u

i -i ponašaj u druikčij e, ovaj odnos i u komunikativnom smislu

postaj e neutralan , al i t aiko što se u obe si tuacij e — i kad j e

u pi tanj u slobodni instr umental i k ad j e reč o određenom

instrument alu — j avlj a samo nastavak -

j u.

a) Slobodni instrumental i instrumental s predlogom neo-

dr eđ en at r i b u t om :

Skromnošću post igao j e sve ( Panor . 1958, 146) . —

Sa st arenj em i starošću ( Panor . 1958, 224) . — Sa sposob-

nošću da donese. . . od luk e ( NDĆ 1950, 361) . — Čuo da se

52 V . : I . Popović, I nstrum ental imenica ženskog roda na suglasnik , NJ n . s. I I I ,

sv . 7—8, Beograd 1952, str . 270—279 (275) .

2 1

svetlošću mogu davati signali ( NDĆ 1950, 344) . — On j e

i ivošću koj a mu j e bila uirođena. . . nabraj ao planove

( NDĆ 1950, 318) . — Dvadeset i treća godina nj egovogživota, ružna, teška. . . sa bolešću ( Gosp . 1963, 52 ) . —

Ta se ustreptalost j edini l a sa uznemiren ošću ( Gosp . 1963,

117) . — Sa sklonošću k a uopštavanju ( NDĆ 1950, 289) .

— Potrebe za silovi tošću ( NDĆ 1950, 277) . — Ali sa Ij up-

košću vadi r uže ( Panor . 1958, 318) . — I m a časova k ad

smirenošću. . . uviđam pot rebu odricanj a ( ЕхР 1920, 32) ;

b ) Instrumental određen atr ibutom :

Sa istom onom neiscrpnom Ij ubaznošću (NDĆ 1950,

265) . — Sa svojom večitom mlađošću (NDĆ 1950, 253) .

— Sa nemom ravnodušnošću ( NDĆ 1950, 24 ) . — Učestvo-

val i . . . sa nekom krvoločnom zlurađošću ( Pr ip . 1924, 68) .

— Pan or ama teško dopir e svoj om svet lošću u porod ični

život lj udi (Panor . 1958, 313). — Potresena si lnom i alošću

( Panor . 1958, 313) . — Šta da se r adi sa tom snagom i rado-

šću ( Panor . 1958, 311) . — Sa preter anom revnošću pro-

budi Stevana ( NDĆ 1950, 185) . — Ponesena svoj om očaj-

ničkom, poslednj om hrabrošću (Gosp . 1963, 152) . — On

ie b io prema n joj dobar ii pažlj iv , sa b ratskom nežnošću

(Gosp . 1963, 33) .

Ovakav kval i tat ivno for mul i sani odnos i m a svoj u stat i-

st ičku oenovu . U tekstovim a Pr ipovedaka iz 1924, Ех Pon ta

( 1920), NDĆ 1950, Panorame 1958, Žnk 1962. i Gospođice 1963

— svi nađeni pr imeri ovoga izuzetno produktivnog53 t ipa

imenica (52) imaj u nastavak -j u, bez obzira na to da li se

nalaze u pr imer ima sa slobodniim, odn. neodređenim instru-

meintalom ( 23) i l i u onima gde j e inst rumental određen kak-

vim at r ibutom ( 29) .

2 . O d n o s d u b l e t n ih n as t a v a k a

instr . j edn. imenica m. r . na suglasnik

19. Takođe kao neutralan odnos, i u ekspresivnom i u

komuni kativnom 9imslu , j avlj a se upotreba dubletnih nast a-

vaka imenica m. r . u obMku inst rumenitala j ednine. Tačnij e

53 V . : M . Pavlović, Ap str ak tne mienice s nastavkom -o s t , NJ n . s. I V , sv . 9—10,

s t r . 296— 307.

22

— j avlj a se mogućnost takve upotrebe iza prednj onepčanih

tvrdih suglasnika č, ž, š i suglasnika c, z, s i r . Jer su od ove

mogućnost i slobodne i mendce sa mekim prednj onepčani m sugla-

snicima ( / , Ij , nj , đ i ć ) na kraj u osnove, koj e se i u obl ičkom

sdstemu j ezika I va Andr ića, bez obzira na tendencij e nj egovog

primarnog govora54

, kao i u sistemu knj iževnog j ezi ka uosta-

lom55

, završavaj u nastavkom -em (uz poznata odstupanj a pro-

uzrokovana di similacij om , npr . : — Al i j e suprotna obal a Mi-

lj acke, sa kej om, bila već oživela. — Gosp. 1963, 95 ; — Došao

j e se t im ekserom kao sa nekim t rofej om. — Deca 1963, 152.

i sl .) . Zato ćemo ovde pregledat i samo prvu gm pu slučaj eva,

utvr đujući način na koj i se ova al ter nacij a nastavaka j avlj a

na oko 2.500 st ranica teksta više Andrićevih dela iz svih per iod a

nj egovoga stvar alaštva, t j . u r omani ma NDĆ 1950, TH 1947. i

Gosp . 1963 ; u zbi rkama pr ipovedaka : Pr ip . 1924, Panor . 1958,

Žnk 1962, Znakovi 1963, Staze 1963. i Deca l 963, kao du esej im a

ZoG 1961. A kako se u t im slučaj evdma iza j edni h od nave-

denih suglasnika j avlj a češće nastavak -om, a iza dr ugih na-

stavak -em56

, mi ćemo pr imere nađene u j eziku našega pisca

i pregledati prema t im suglasnicima osnove, к ак о j e činj eno

i za dr uge neke pisce57

.

1) I menice či j a se osnova završava tvrdim prednj onepča-

nim suglasnicim a :

a) Suglasnik £

20. Zakl jučci se mogu izvoditi samo na osnovu ograni-

čenog broj a primera reči koj e se završavaj u suglasnikom ž.

Takve t ii reči : nož, muž i pej zaž, koj e smo u tekstu naj češće

sretal i , j avl j aj u se sa oba nastavka, i to nož d muž — uvek sa

n ast av k om -em :

54 »Nastavak om iza palataln ih suglasnika i u ovom govoru se uopštava na štetu

nastavka em« (A. Peco, Govor istočne Hercegovine, SDZb X IV Beograd 1964, st r . 116) .

Zbog detalj nije podele to ga primamog govora, koj a j e za naše cilj erve irelevantna. i sp .

i studi j e o istočnobosajiski m i centralni m bosansk im govorima <M . 2ulj ića, I . Brabeca

i D. Brozovi ća) , koj e I . Brabec navodi u ćasopi su Die Welt der Slaven, Jahrgang V ,

Heft 1, Otto Harrassowi tz — Wiesbaden 1960, st r . 47.

55 V.: M . Stevanović, Sav remeni srpskohrvatski jezi k , I , Beograd 1964, st r . 191, 192.

5в M . Stevanovi<5, I b id ., st r . 191.

57 B . Sij ivi ć-Si mšić , Obl ik inst r . j edn . imenioa m . r . na suglasnik , NJ n . s . X ,

sv . 7—10, Beograd 1960, et r . 252—260.

2 3

Sa muzem ( Panor . 1958, 149) . — Sa muzem i sin om

( Pr ip . 1958, 273) . — U potpunom sporazumu sa mui em

( Panor . 1958, 149) . — I zmahivao nožem ( Panor . 1958,

117) . — Bocka vel ik im crnim nožem ( Panor . 1958, 123) .

— Nožem i vi lj uškom ( Staze 1963, 60) . — Ranj en nožem

( ZoG 1961, 23) . — Da udar i koj i put nćžem i k amenom

( NDC 1950, 216) ;

a imenica pej zaž — sa nastavkom -om :

S rastrgnutim pej zažom ( Pr ip . 1924, 44) .

I menice sa vokalom e u slogu i spred nastavka (npr . : Na-

govešteni tanjkim , mrkim cr težom — TH 1947, 158), koj ih ima

vi še s obzirom na produktivnost nastavka -ež, zbog disimil a-

ci j e ne uzim amo u r azmat r anj e.

b ) Suglasnik č

21. Mnogo broj nij e ( već i zbog vr lo produkti vnog na-

stavka -ač) d raznovrsnij e, imenice na suglasnik -č omogu-

ćuj u i sigum i j e zaklj učke nego one, upravo pregledane, na

suglasniic -ž. U j eziku Iva Andrića ove im enice u instrumentalu

j ednine imaj u dosledno nastavak -em :

I sk r iveni m plačem po kućama ( Prip . 1924, 31) . — Sa

korbačem u ruci ( Pr ip . 1958, 279) . — K renuo iz Broda,

sa svoj im tumačem Ni kolom Rot om ( TH 1947, 97) . —

U borbi sa osvaj ačem Turčinom ( TH 1947, 80) . — Svetac

u ok l op u, sa mačem ( Staze 1963, 100 ). — I ml at i drvenim

mačem ( Staze 1963, 11) . — Doneo j e. . . f l ašicu sa srebr-

nim zapusačem ( Deca 1963, 115) . — A nij e pod kl j učem

( Deca 1963, 60 ) . — Pr i r uci i pod k l j učem ( TH 1947, 249).

— I dot ičući sve j edan po j edan bičem ( Staze 1963, 18) .

— Razmahuj e bičem oko sebe ( Staze 1963, 17) . — Iz-

mahnu bičem (TH 1963, 321) . — Sa bičem u levoj ruci

( TH 1947, 321) .

Doslednost ovakve upot rebe, koj a j e def inđsana već za

knj iževni j ezik58

, u odnosu na t endencij e govornog j ezi k a rele-

vantnog za r anu osnovu Andr ićevog59

, sigurno uikazuj e na piš-

čev ak tivan odnos prema j ezičkoj nonn i .

58 V . : M . Stevanović , Sav remeni srpskoh r vatski j ezik , I , Beograd 1964, st r . 192—193.

5» I sp . A. Peco, Govor istočne H ercegovine, SDZb X IV , Beograd 1964, str . 116.

24

с ) Sugl asnik š

22. I ako ne uzmemo u obzir , zbog disi rni l acij e opet60

, pr i-

mere u koj ima se inst r . j edn. završava nastavkom -em zato što se

u kraj nj em slogu osnove nalazi samoglasnik o, kao i one gde

se, iz i st ih r azloga, obavezno nalazi -om ( I on ih sastavi nad

lešom — NDĆ 1963, 56), tj . pr imere kao što su ovi koj e

n av o d i m o :

Otkud mi spadamo ovamo sa ovim ološem ( PA 1962,60). — Maše nekim izgužvanim i izleplj enim pasošem

( TH 1947, 397). — Putnik sa lažni m pasošem (ZoG

1961, 48) ;

brojni odnos imenica sa ovim suglasnikom na kraj u osnove

koj e u instr . j edin. imaj u nastavak -em prema ondma sa -от

opet iznosi 5 :1. Evo t ih pr imer a :

Stvar sa kočij ašem j e nekako uređena (Znakovi 1963,277) . — Nazval a kočij aša haj dukom i plj ačkašem (Zna-

kovi 1963, 276) . — Nata j e došla u sukob sa nekim koči-

j ašem ( Znakovi 1963, 276) . — M ala stol ica bez nasl ona,

presvučena crveni m pl išem ( Panor . 1958, 292) . — Ratk a

j e nazvala . . . apašom, a Gospođicu »crno-žut im zelena-

šem« ( Gosp. 1963, 252—253).

Svi pr imer i inst rumentala, dakl e, sem j ednog u posled-

nj oj rečenici ( apašom ), im aju nastavak -em.

2) Imenice čij a se osnova završava sibil ant ima z i s i sugla-

sn i c i m a c i r :

d ) Sugl asni k c

23. U An drićevom j eziku imenice m. r . na sugLasnik -c u

obl iku instr . j edn. dosledno imaj u nastavak -em :

Bez suza i potrebe za osloncem ( Panor . 1958, 221) .— U vezi sa strancem ( Panor . 1958, 176) . — Ko god j e

im ao potrebe za novcem ( Gosp . 1963, 141) . — Palcem

Г

«o »I I ar ri ve qu'une evolu tion phonetique n

'a pas l ieu ou est dćv i6e quand el le

pm duira i t une sui te de phonemes que la lamgue tend ži evi ter par dissim Matiian ou раг

diiff areneiat ion suivant le caracture du groupe« (A . Sommeif elt , De la conservat ion

dissimi latr ice, Diachronic and Synchronic Aspects of Language, Gravenhage 1962,

str . 147) .

2 5

leve ruke (TH 1947, 72) . — Nego za kr ivcem tragat i

( PA 1962, 16) . — Sa pr iml j enim udarcem ( PA 1962, 70) .

— Bdi nad mrtvacem ( Panor . 1958, 114) . — Pošao prav-

cem koj im ni j e želeo da ide ( Zn. 1963, 103) . — Prikovani

lancem zakona ( Zn . 1963, 161) . — I de sa pol icajcem (Zn.

1963, 161) . — No si k avez sa kanar incem ( St aze 1963, 35) .

— Sa j edinim starcem ( Staze 1963, 39) . — Sa tank im

vencem (TH 1947, 239) . — Svoj im mal im rupcem bri sala

devoj čici usta ( Deca 1963, 113) . — Sa ženom . . . i sinom ,

p i tomcem voj ne akademij e ( Deca 1963, 106) . — I on ni j e

sa ocem ( ZoG 1961, 36) . — I postupao s nj im kao s vla-

daocem (PA 1962, 105) . — Hteo j e da kaže : prečacem

( TH 1947, 93) . — Sa str icem ( Pan or . 1958, 4 ) .

Svi ovi pr imeri , naravno, ponavlj aj u se u tek stu i v iše

puta, uvek s ist im nastavkom , al i ih zbog prost ora ne možemo

sv e n av est i4'

.

e) Suglasnici 5 i z

24. Naj veći broj imenica čij a se osnova završava suglasni-

cim a s i z imaj u u instr . j ednine, pr ir odno, nastavak -om62

:

I pokazuj e har t i j u sa natpisom : »Ništa« ( ZoG 1961,

39). — Sa nekim naroči tim ponosom ( ZoG 1961, 31) . —

Sa zanosom ( Staze 1963, 96) . — Sa nekim gor kim zano-

som ( TH 1947, 205) . — Sit nim rukopisom ( TH 1947, 248) .— A Veso j e naistavlj ao onim metalnim glasom (Gosp .

1963, 90) . — I dući p rosto za talasom mode ( Pr ip . 1958,

307). — I spunj avao ga suj evernim uzasom ( Zn. 1963,

275) . — Piše. . . debelim, kratkim plaj vazom (NDĆ 1950,

214) . — Zlatan pr sten sa skupocenim almazom kamenom

( Deca 1963, 83) . — I vel i k im mirazom ( Deca 1963, 27) .

— Ostala j e ova naj mlađa sa mirazom (Zn . 1963, 262) . —

Sa izrazom gorkog prezrenj a ( Gosp. 1963, 90). — Lj udske

težnj e za izrazom ( Staze 1963, 102) . — Na večernj em nebu

n ad Par izom ( TH 1947, 64 ) .

«i V . : TH 1947, str . 76, 255 , 430; Deca 1963, str . 17, 27, 35 , 72; Stai e 1963, str . 30,

36, 38, 58; Gosp . 1963, st r . 149, 208 ; Zn . 1963, str . 103 ; PA 1962, st r . 81; Panor . 1958,

s t r . 176 .

62 I sp . i u p r imarnom pi ščevom govoru (genefti ćki p r imar nom , naravno) „ gde se

iza z i s nalazi samo taj nastavak { A. Peco, SDZb X IV , Beograd 1964, str . 116—117) .

26

Od onih i menica čij a se množina gradi inf iksom -ov-l-ev-,

međutim, neke se j avlj aj u s nastavkom -em i u instm mentalu63

,

a druge samo sa -om. Od prvih takva j e imenica nos, za koj u

smo našli po j edan pr imer sa svakim od dva nastavka :

Nj egovo l ice, oduvek grubo i nepravilno, sa prćastim

nosem (ZoG 1961, 37) . — Dodiruj ući svoj im dugim ši lj a-

st im nosom f r a-Pet r ovo uho ( PA 1962, 83) .

Od drugih , samo s nastavkom -om su imenice poj as, kas,

n iz i d r . :

Siman se set i da za poj asom nosi presavij enu molbu

( Zn. 1963, 162) . — Defose j e j ahao. . . čas oštr im kasom

(TH 1947, 267) . — Naiselj e se završava dugim nizom

barak a (NG 1963, 26) . — Gorku sreću koj a se к ај е pred

mrazom poznih dana ( KJ I 1918, 45) . — Limeni sudovi

sa. . . terpentinom i f irnaj zom (NDĆ 1963, 294) .

A k ako se kao relevantan momenat u ovome odnosu j av-

l j aj u oblaci množine, odn. inf iks -ev-, t reba napomenut i da Ivo

Andrić, pi sac koj i prevashodno neguij e klasičan stil u j eziku,

u leksički određenim slučaj evim a apsolu tnu pr ednost daj e

upravo tome inf ik su. Imenice koj e su u pi tanj u zato se j avlj aj u

sam o sa i n f i k som -ev- :

Počeše da sipaju odsečena l j udska uha i noseve (TH

1947, 209) . — Masa odsečenih uši j u i noseva ležala j e

mirno (TH 1947, 210) . — Raspi tuj e za kurseve ( Gosp .

1963, 192) . — Položio sve isp i te i završio sve kurseve

( TH 1947, 342) . — Sa koj ih se voda cedi u mlazevima

(NDĆ 1963, 78) . — Od toga su niz beli srednj i stub mosta

ostaj ali dugi , prlj avi mlazevi (NDĆ 1963, 93). — I spod

fesa teče znoj u mlazevima ( NDĆ 1963, 336) —

— potvrđujuoi neutralnu pr irodu nekih morfonoloških sred-

stava u odnosu na ekspresivnost j ezičk ih kategor ij a, kao god

i činj enicu da se »ne može spori t i knj iževni karakt er navede-

nih imeni ca u padežiima množine sa -ev ispred nast avka za

ob l i k «64

.

«S Pošto ovde desk r ip tivnim metodom konstatuj emo stanj e kod j ednog pisca, n ij e

od znaćaj a šta čemu p rethodi u dij ahroničkom smdslu , tj . da l i su inf iik si -ev- dobiveni

p rema obl iku iinst r . j edn . i l i obr nuto (V .: B . Miiilanović, NJ n . s. I , sv . 1—2, Beograd

1950, st r . 45) .

«4 M . Stevanović , Savremeti i srpskohrvatski j ezi k , I , Beograd 1964, str . 203.

27

Naravno , druge od leksem a j avlj aj u se samo sa infiiksom-ov-

, kao u pr imer im a koj e nalazimo naporedo sa navedenima :

Prelazil a su most ( kola) u dugim nizovima (NDĆ

1963, 142) . — Planul i bi nizov i fenj er a ( NDĆ 1963, 150) .

— Jazovi i potoci ( TH 1963, 14 ) .

K omunik at ivni momenat j e ovde bi tan : upotrebom obl ika

koj i su naj češći u j eziku pisac aktual izuj e svoj j ezik do kraj a,izbegavaj ući pr i tome nepot rebnu arhaičnost , koj u bi taj j ezi k

imao da j e, npr ., u prvoj grupi slučaj eva upotrebio obli ke

sa an f i k so m -o v -.

25. Po ovome odnosu, sl ična j e navedenim imenicam a na

suglasni ke s i z i imenica put . I nj u ovde daj emo u odnosu

instr . j edn. : obl ici množine, s obzi rom na relevantne momente

toga ođnosa65

.

U j eziku I va Andrića obl ik instrumentala j ednine ima

nastavak -em, koj i nij e semantičk i uslovlj en, iako treba istaći

da onih pr imera gde bismo očekival i nastavak -om u promeni

ove im emce kod nj ega i nem a, i l i nam a bar n isu pali u oči :

Da se život čovekov gubi u veči toj težnj i za pravim

putem i u veči tom ispravlj anj u k r ivoga koj im i de ( TH

1947, 67) . — Moralo da se izvi toper i i k rene naopakim

pti tem ( TH 1947, 194) . — Fr atar mu j e obj ašnj avao da

on mor a dr ugim putem ( TH 1947, 93) . — K renuše putem

koj im smo bi l i došl i ( Deca 1963, 52). — Jahao obasj anim

putem ( TH 1947, 267) . — Pošl a j e naopak im putem ( TH

1947, 430) . — Odlazeći lep im putem prema Turbetu ( TH

1947, 328) . — I naj kraćim putem da bude »predveden«

šefu ( Zn . 1963, 161). — Rđavim putem j e pošao (Zn. 1963,

164 ) . — K oj i j e pošao zl im putem ( PA 1962, 29) .

Tako i sto, u množini , bez obzir a na značenj e — pr iloško,

prosekut ivno, pravo i li preneseno, imenica put j e uvek sa in-

fdk som -ev- :

Francuski život se. . . upućivao sve neobičnij im pute-

vima ( TH 1947, 67) . — Ne može bi ti govor a o pu tevima

i saobraćaj u (TH 1947, 78) . — Eto vam j edan razlog

м »Analogijom preima obl iku inst r . j edni ne (putem ), 'koj i j e fonetsk i dobiven ,

stao se, pored običnog pu tovi , j avlj ati i ob li k nominativa množine putevi« (M . Steva-

nović , I b id ., st r . 203) .

28

zašto putevi ne val j aj u ( TH 1947, 79) . — Mi sm o navi kl i

na rđave puteve (TH 1947, 78). — Na j ednom od pokraj-

nih puteva (TH 1947, 200 ).

f ) Suglasnik r

26. Poznatu repar ticij u ova dva nastavka u vezi sa sugla-

snikom r66 nalazimo i u Andrićevom j eziku . Naime, imenice

sa značenj em nosioca zanim anj a ( nek adašnj i nastavak -arh)

j avlj aj u se sa oba nastavka podj ednako67

:

i sa n as t av k om -em :

Naj posie sam imenovan k ralj evskim sl ikarem ( ZoG

1961, 27) . — Koli ka j e potreba u narodu. . . za dobrim

lekarem ( TH 1947, 238) . — Stvar sa lekarem stoj i vrlo

r đavo ( TH 1947, 245) ;

i sa n ast av k om -om :

Tako postupa sa Crkvom i nj enim poglavarom ( TH

1947, 370 ). — I r uke podrhtavale od. . . susreta sa profe-

sorom-bi bl iotekarom ( Deca 1963, 67) . — Borba sa hazna-

darom Balki j em ( TH 1947, 187) .

Ako se ovim i menicama dodaj u, međutim , i druge imenice,

bilo one koj e su izvedene ist im nastavkom , a drukčij eg su

značenj a (nomina dnstrumenti i druga neka imena) , bilo one

u koj ima, uz pr imenu dij ahroničkog kr i teri j uma, možemo

utvr di ti nekadašnj u palatalnu pr i rodu suglasnik a r , onda pr em a

pr imer ima kao što su ovi koj e navodimo :

Pr ovodi vek nad kantarom ( TH 1947, 74 ) . — A i sa

Lazarom ( Deca 1963, 130 ) . — Ognj eno polj e otvar alo se

pred Lazarom (Deca 1963, l l )68

. — Pr ičešćuj e pred ol ta-

eo V . : M . Stevanović , I bid ., st r . 193—194.

67 Imenica car , naravno, i sklj učivo s nastavkoin -em: Prima svoj u trećinu od

svakog kmeta i pod svakim carem (Zn. 1963, str . 154).

68 Kako se u tekstu Andrićeve umetničke proze vr lo retko nalaze ob lici za ob ra-

ćanje, te se zato ne mogu izvoditi sigu/rnij i zaklj učci o upotrebi oblika za to, tj .

zaključci o vokativu imenica, ovde samo napominj emo da imenice na -ar imaj u oba

poznata nastavka u tome padežnom obli ku, tj . i -u i -e: Gospodaru, vel i ki vezi re, mstani

(Deca 1963, 162). — Lazare, crni sine ( Deca 1963, 9). — Ej , Lazare, na moru vozare

(Deca 1963, 24). — Ti si, Lazare! (Žeđ 1963, 178). — O, komandire, ne muči me više

(2eđ 1963, 182) .

29

rom ( Zn . 1963, 106) . — Pred manast irom sv . M ark a

( Staze 1963, 43) . — Fut ovald su teškim crnim f i j akerom

(Deca 1963, 106) . — Jur išat i uskim . . . prostorom (Deca

1963, 12) . — Sa nagnut im cvikerom ( Staze 1963, 39) . —

Sl ik ati sa žarom ( ZoG 1961, 23) . — Bled sa šeši rom u r uci

( NDC 1950, 337)49 —

— možemo zaključi t i da u Andr ićevom j eziku preovlađuj e na-

st avak -om u instrument alu j ednine imenica m . r . i u ovom

nj ihovom tđpu70

.

27. A ovo j e sasvim u skl adu sa sistemom knj iževnog

j ezika, gde, kao što j e poznato, sve druge imenice sa suglasni-

kom r na kraj u osnove imaj u i sklj učivo nastavalk -om u instr .

j edni ne71

. Tako, tj . u sistemu u či j oj su osnovi sinhro-nična

mer i l a, daj em o а naše pr imer e.

I menice stranog porekla sa značenj em nosilaca zanimanj a,

odnosno zvainj a :

Sa profesorom m atemat ike ( Deca 1963, 72 ) . — Po-

vorka đak a predvođena profesorom ( Deca 1963, 161) . —

Razgovor sa vezi rom ( TH 1947, 213) . — N a k om su ne-

stala kola sa maj storom ( Panor . 1958, 261) . — K ao nek ad

sa đi rektorom Paj erom (Gosp . 1963, 262) . — Of ici rom

( Gosp . 1963, 138) .

I m enice sa značenj em p r ocesa :

S naporom se uspravio (Gosp. 1963, 27) . — S napo-

rom se hvatao (Deca 1963, 11) . — Radio s naporom (TH

1947, 91) . — Sa očaj ničk im naporom ( PA 1962, 40) . —

Počinj alo j e sa prekorom ( Zn. 1963, 92). — I zazivaj ući

volj u za otporom (TH 1963, 233). — Pod j ednim prizo-

rom. . . piše (ZoG 1961, 33). — Pod dođirom nevidlj ivih

svi rača ( Panor . 1958, 306) . — Sa zebnj om i nemi rom ( PA

1962, 112). — Sa nek im nemirom ( Gosp . 1963, 137) . —

Svoj im nepakolebl j ivim mirom ( Gosp. 1963, 168). — On

69 Poslednj i od p r imera se ponavl j a više pu ta. V . : Panor . 1958, st r . 232, 295 ;

NDĆ 1950 , st r . 285 ; Gosp . 1963, str . 128, 192 ; TH 1947, st r . 93.

70 I sp . i u p ri m arnora po poreklu govoru pi ščevom (A. (Peco , SDZb X I V , str . 116) ,

gde se ( i iza p alataln ih čak sugl asn i ka) uop štava nastavak -om .

71 M . Stevanović, Savremeni srpskohrvatski j ezi k , I , Beograd 1964, str . 193—194.

30

ј е istim prezirom obuhvatao i pobunj enike (TH 1947,

221) . — Svoj im prezirom prema svima ( Gosp . 1963, 152) .

— Pod nj enim nađzorom (TH 1947, 58) .

3. Odnos dubletnih nastavaka dat ., inst r .

i l ok . m noži ne nek i h im en ica m . r .

28. Sa gledišta korišćenj a oblika opozicij a u morfosti l i-

stičke svrhe, potpuno j e j ednaka niže analizir anoj f un kci j i od-

nosa nastavaka promene pri deva (v . t . 41) i ona fuinJkci j a

u kojoj se kao apozdtna vrednost j avlj aju dubletni nastavci

u dat ., instr . i loc. pluir . imenice konj .

U j eziku I va Andr ića i nače ove imenice, kao i sve dr uge

ove vrste i u knj iževnom j eziku uopšte72

, imaj u uvek nastavak

-ima, a j edino se imenica konj j avlj a i sa nastavkom -ma,

odnosno sa dubletni m odnosom nastavaka -ima i -ma, kada se

stanj e u nj egovom j eziku posmatra u vremenskoj proj ekci j i :

a) sa nastavkom -ima :

Bi lo ih j e mnogo sa konj ima (NDĆ 1950, 25) . — Sa

nj egovim konj ima kor ak da drže ( TH 1947, 364) . — Na

netim arenim, sit nim konj ima (TH 1963, 21) . — Plj uvati

konj ima u nogei (TH 1963, 29) ;

b ) sa nastavkom -ma :

Došl i su Hamzići na konj ma po devoj ku ( NDĆ 1950,

123) . — Pa momoi sa konj ma ( NDĆ 1950, 150) . — Sve j e

bilo zakrčeno konj ma ( NDĆ 1950, 242) . — Plj uvat i konj-

ma u noge ( TH 1947, 28) . — N a netim areni m , si tn im

konj ma ( TH 1947, 20) .

29. K ao što tabele, izrađene na osnovu upotrebe ovih ob l ik a

pomenute imenice u tr i izdanj a ova dva naj obimnij a dela,

pokazuj u, nastavak -ma i broj no j e i u apsolutnom koefici j entu

zastuplj eni j i , i može se smatraitii primarnim za Andrićev jezik

već i po tome što se u prvom izdaraj u dela j edino on i upo-

treblj ava. I taj odnos, koj i apsolutnu prednost daj e obl icirna

imenice s nastavkom -ma, ukazuj e svoj im razvoj em u uzastop-

nim izdanj im a ist ih tekstova na postoj an metodološki stav,

pr i čemu postoj anost uzđmamo po sebi , podrazumevaj ući da

se sam metod u vr emenu mora menj ati .

72 M . Stevanoviđ, I bid ., st r . 208. О r epar t icij i ova dva nast avka u nar odnom i

knj iževnom j eziku v .: R. Aleksi ć, К опј т л i l i konj ima, NJ I , sv . 1, Beograd 1933, str .

22— 25.

3 1

Т а b е 1 а 1"

U kaisni j im izdanj ima taj se odnos deil ira ično menj a.Naime,

u izdanj u Travničke hronike iz 1963. god ine, kao što vidimo,

svi obl ici s nastavkom -ma zamenj eni su oblicima s nastavkom-ima, dok se u r omanu Na Dr ini ćupr i j a izdatom takođe 1963.

godine napred izneti odnos i dalj e čuva ( s t im što se u j ednom

od slučaj eva recipročno zamenj uj e oblik lconj ma obl ikom

konj ima, str . 25. i 272. toga izdanj a). S obzi rom na druge ele-

m ente ekspresivnog obeležavanj a tek sta, t reb a konst atovati da

j e u određenom per iodu razvi tka svoga metoda naš pi sac pr i-

davao ovoj dubletnoj upotrebi st i l sk i značaj . I vo Andrić j e

poštovalac Vukov75

. Nj emu j e — kako sam, u r azgovoru koj i

j e bio lj ubazan da na moj u molbu vodi sa m nom , kaže — od

l ingvi st ičke Mter at ur e prvo i naj češće pr i ruci bi o Vukov Rj eč-

ni k . I on se sa uverenj em drži t amo nađenog mišl j enj a76

. Ali

konačno ne za svaku nego samo za si tuacij e kakve se slikaj u

u delu, koj e će se sigurno verni j e pr ikazat i i upotrebom arhaič-

ni j ih obli ka77

, pored i drugih odgovar aj ućih j ezičkih sredst ava,

n a r a v n o .

73 I vo An dri ć, Na Drini ćup rij a, Beograd 1945, st r . 24, 119, 144, 148 , 230, 239. i 283;

I vo Andrić, NDĆ, Državno iizdavačko poduzeće Hrvatske — Zagreb 1950( str . 25, 123,

150, 156, 242, 250. i 296; Ivo Andrić, NDC, Prosveta — Beograd 1963, str'. 25, 114, 139,

144, 222, 230 . i 275 .

74 Ivo Andr ić Travnička hronika, Beograd 1945, str . 22, 31, 38, 278. i 377; I vo

Andr ić, TH , Nak ladni zavod H r vat ske — Zagreb 1947, str . 20, 28, 35, 268. i 364 ; I vo

Andr ić, TH , Prosveta — Beograd 1963, st r . 21, 29, 38 , 254. i 347.

75 I sp . : I vo Andr ić, Op timizam Vuka Karadl ića (govor održan 7. I I 1964. g. na

svečanoj akademij i povodom 100. godišnj ice smr ti Vuka St . Karadžića), Knj iževnost i

j ezik , X I , 1, Beograd 1964, str . 6—13.

76 V . Stefanović, Srpski rj ečni k, Beč 1818, str . XXXIX , gde se kaže: »Konj ima

u dat ., tvor . i u skaz . mlož. konj ma ( a ne konj ima) ; a zub im a i zubma i zubima«.

77 M . Stevanović, Savremeni srpskohrvatski j ezik , I , Beograd 1964, str . 208.

3 2

4. Odnos dubletnih nastavaka u genit ivu

m nožine nek ih im en ica z. i m . r .

30. Postupak potpuno j ednak upravo izloženom sasvam j e

uočlj iv i u piščevom odnosu prema mogućnoj opozicij i nasta-

vaka za gen. množine imenica ž. r . na -a čij a se osnova zavr-

šava grupom suglasnika. U knj iževnom j ezi ku uopšte mogućne

al ternacij e ovoga oblika za pomenuti t ip imenica mogu se pred-

stavi t i shemom : -*Ф а : t iat*a : -№ 1 (smetnj d : bi taka : smet-

nj i )7'

, s tim naravno šta al ternacij a -fr at'a ne može bi ti zastu-

plj ena u sluoaj u kada j e t> = struj ini suglasndk, a t= = praskavi

i l i sliveni suglasnik (zvezda, bašta, bošča i sl .)79. Ova opozicij a

ima ne samo morfostil i st ički ( kao, npr ., obl ičke kategori j e

u t . 32—41), nego i mor fonosti l i st ički zinačaj , j er j e reč o f onem-

skim alternacij ama koj e imaj u morfološku funkcij u i modif i-

k uj u mor femske odnose80

( naredbi : naredabđ = -t»t*i : -t iat a) .

I samo j edan tekst , uzet lcao uzorak, pokazuj e da j e u

j eziku I va Andr ića ova opozicij a i ostvarena kao takva, t j . kao

morfonost i li st ički relevan tna. Probni teikst NDC 1963. na ukupno

346 st r ani ca im a 38 pr im er a ovoga geni t iva.

a) Tip 4 Ф а predstav lj en j e sa 12 pr imera :

Jer , ima u j ednim l j udima bezrazložnih mrznj a i

zaviist i (NDĆ 1963, 64) . — A nebom se otvar aj u nove

mađij e od zvezda i mesečine (NDĆ 1963, 99) . — Ni zvezda

ni prostranstva (NDĆ 1963, 115). — I li blagoj svetlosti

zvezda ( NDĆ 1963, 195) . — Na stot ine l im enih kuti j a od

voj ničkih konzerva (NDĆ 1963, 150) . — Tu j e j oš desetina

gazda (NDĆ 1963, 78) . — Sedi nekoliko gazda (NDĆ 1963,

205) . — K od varoških gazda ( NDĆ 1963, 294) . — Ver o-

vanj a poj edinih rasa, vera d kasta (NDĆ 1963, 187) . —

I nj en mali pisaći sto lcoj i se nij e video od hart ij a, po-

zi vki . . . i l ista o vučenj u lu t r i j a ( NDĆ 1963, 194) . — Ostva-

renj a nacional ist ičkih težnj a ( NDĆ 1963, 260). — Jednu

vrstu staklenih bašta duha ( NDĆ 1963, 273) .

78 V .: M . Stevanović , I bidt, sit r . 235—236.

7в M . Stevanovi ć , I bid ., st r . 235.

80 Tfl rmmp morfasti l istički i morfonost i l istički , kako smo dalj e u radu rekl i , uzi -

mamo prema term mu f onost i l istički N . T rubeckog (v . t . 41) i oslanj aj ući se na elemente

morfonologij e koj e čuveni l ingvi sta def iniše kako smo, između ostalog, i gore naveli :

»Une morphonologi e comp letement dćveloppee compor te t rois p ar t ies : l o l'ćtude de l a

structu re phonologique des morphemes ; 20 l'ćtu de des modi fdcat ions phoni ques

combin atoi res que les morphemes subissent dans l es grotipes de morphžmes ; 30 l'ćtu des

des ser iess de m utations p honiques qul r empl i ssen t une fonct ion morphologique« (N . S.

Troubetzkoy, Pr incipes de phonologie, Paris 1957, str . 338—339) .

Jezik i stil Iva Andrića 33

Б М Б Л И О Т Е К А .

КАТЕДРЕ ЗА СРПСКУ КЊИЖЕСМОГД

СА Ј'/ ЖН0 СЛ0 В£НСКИМ КН>ИЖ£ЗН0 С ГИМА

b ) Tip -t 'at a predistavlj en j e sa 20 pr imera :

Nestalo vatara na Panosu ( NDĆ 1963, 85) . — Posle

nestank a vatara na Panosu ( NDČ 1963, 85) . — Od greda

d gm bih dasaka ( NDĆ 1963, 86) . — Cardak od lučevih

dasaka ( NDĆ 1963, 94 ) . — Drvena ostava od dasaka ( NDĆ

1963, 222) . — I pored zvani čnih naredaba ( NDĆ 1963,

118). — Da se drži reda i naredaba ( NDĆ 1963, 171) . —

Jer ima pet karata ( NDĆ 1963, 160) . — Nestalo i karata

( NDĆ 1963, 160) . — I zavi 't lamih sukanj a ( NDĆ 1963, 184) .

— Pism a banaka ( NDĆ 1963, 194 ) . — I šap at nevidl j ivih

devoj aka ( NDĆ 1963, 207) . — Imena devojaka ( NDĆ

1963, 279) . — Dovikuj u preko zemal j a ( NDĆ 1963, 238) .

—U članjku j e bdlo štampar sk ih grešaka ( NDĆ 1963, 259) .

— Od lj udsk ih dobr ih dela i moli tava (NDĆ 1963, 287) .

— K od t ih. . . muzičkih pr iredab a ( NDĆ 1963, 302) . —

Zvuk gusala ( NDĆ 1963, 203) . — Dopunj ava zvuk gusala

(NDĆ 1963, 31) . — Glavu od gusala (NDĆ 1963, 31) .

c) Tip -tU*I predstavlj en j e sa 6 pr imera :

Nema ni i albi na prošlost ( NDĆ 1963, 324) . — U toku

t ih beskr aj ni h prepi rki ( NDĆ 1963, 299) . — Sa onom ne-

shvatlj ivom ali osetnom igrom skakan ja i padanj a har-

t ij a, dividendi i novca ( NDĆ 1963, 233) . — Sa spolj nim

džepom punim raznoboj nih pisal j k i ( NDĆ 1963, 221) . —

I pr im a za to dvadeset j or int i mesečno ( NDĆ 1963, 217) .

— I nj en m ali pasaći sto koj i se ni j e video od har ti j a,

pozivki ( NDĆ 1963, 194 ) .

Ako kao korek t ivnu koli činu unesemo i tdp pr imer a iz

ranih pripovedaka Andri ćevih, tj . pri mere gde se vr lo f rek-

ventna imenica (npr ., zvezda) j avlj a u tome obli ku sa she-

m o m - t »t *a :

Guibi se u mukloj noči , na pogled mnogih zvij ezda

( Prdp . 1924, 14 ) ;

i l i t ip pri mera iz r ane l irsko-r ef leksivne proze, kao što j e :

Več i sam bol maj ka zazivaće na svij et straJhovi tu

pokor u ( ЕхР 1920, 27) —

— u koj em se imenica maj ka u geni tdvu množine j avlj a sa for-

mulom iste str uk ture, tj . k ao -t ' t«a ( sa uslovnom modi f ika-

cdj om, naravno, oznaka t i i t*) , — biće j asno da u pi ščevom

j eziku normalan tip predstavlj aj u obl ici obeleženi shemom

34

-tit*a i -t iat'a, tj . da pisac tim obli cima daj e prednost , ialko ne

izbegava — u datim uslovima — ni tip -t>tn.

K ao čist opozi tna odnos, relevantan za st i l , ovde se j avlj a

odnos tdpova -t»t«a i -tiM, a iz nj ega — uz primenu korektivne

količine i uz uzimanj e u obzir frekvencij e tipa s nepostoj anim

a (-t 'at*a) — j aisno proazil azi da naš pi sac primere koj i se obe-

ležavaju pirvom shemom smatra pogodnij im za tip j ezika

koj i stvara.

31. I sto t ipsko obeležj e pisac postiže i specif ičnim ostva-

renj em opozicij e plu ralnog geni ti vskog nast avka -a i nekada-

šnj eg obliika st are dvoj ine kod imenica m. r . prst i gost, koje

su u knj iževnom j eziku uopšte češče s nastavkom stare

dvoj ine3'

.

Na 343 stranice probnog teksta NDČ 1963. pisac j e prvu

imendcu 3 puta upotr ebio i to uvek s nastavkom -п :

Da se već nj egova deca rađaju otvorene ruke i raša-

reni h prsta (NDĆ 1963, 18) . — Od nožnih prsta do temena

(NDĆ 1963, 160). — Raširenih očij u, grčevi to prepletenih

prsta ( N DĆ 1963, 309) .

Imenicu gost u ovom izdanj u roman a pisac upotreblj ava

s nastavkom stare dvoj i ne :

Za svakoga od tih gost ij u Lot ika nalazi pr ikladnu reč

( NDĆ 1963, 197). — Jer tu se ne t raži od gostij u da t roše

( NDĆ 1963, 201) .

Ald se u nj egovim ranim pripovetkama, kao što pokazuj e pri-

mer koj i uzimamo kao korektivnu količinu :

Zadah loj a, luka, raki j e i znoj a što j e zaostao od po-

slj ednih gosta ( Pr ip . 1924, 8) —

— ova imenica sr eće u obl iku s nastavkom -a. U naj novi j em

izdanj u i ste pr ipovetke ( zbir ka pod naslovom Žeđ, 1963) ovaj

oblik zamenj en j e obl ik om gost ij u.

5. O d nos d u b l et n i h nast av ak a i m en ič k e

i p ridevske promene prideva

32. Rešenj e pi tanj a o upotrebi duibletni h oblika nastavaka

pr ideva u zavisnim padežima ovde se traži u odnosu metoda

piščevog prema j ezičkom materiij alu , il i tačnij e — u odr eđi-

vanj u metoda na tome mater ij alu. Pr i tome ne polazimo samo

od odnosa t ih oblika samih, j er se pi tanj e o stil skoj pr i rodi

|

8i M . Stevanović, Savremeni srpskohrvatski j ezik , I , Beograd 1964, str . 208.

i

3« 3 5

upotrebe dvoj akih oblika promene pr ideva ne može uopšte

posmatr ati izdvoj eno od upotrebe drugih gr amatičkih katego-

r ij a, odn. od takve upotrebe t ih obhka koj a otkriva piščev

metod u cel in i i u r azvi t ku . Zato se ovde pi tanj e upotrebe

obhka neodređenog i određenog vida pr ideva i vezuj e za ono

što smo strogo uslovno nazvaM fonost i l ističk im, i li — i sto tako

uslovno — m orf ost ih st ičk im ( u posebnim slučaj evim a, kao

npr . u t . 24— 25, 30, 43—44 — i morfonostihst ičk im ) elemen-

t ima, pod koj ima razumemo, naravno, ekspresivnu fuinkcij u

ne samo fonema ( t . 43—46) nego i mor fema, a od koj ih smo

neke opisal i u t . 24— 25 , 28—31. d, dalj e — na razini gramatič-

k ih formi — u t . 222, 243. i 259, govor eći o evokati vnoj fun'kcij i

nekih u komunikat ivnom j eziku manj e uipotreblj avanih ob lik a.

33. Pošto sm o prihvati l i gledište da j ezii k umetničkog dela

predstavlj a, mutatis mutandis, poj edinačno j ezičko ostvarenj e,

sa speoi fičnim odnosom elemenata ( v . t . 2. i 7) , očigledno j e

da pr ihvatamo i činj enicu postoj anj a eksp resivne funkcij e kao

j edne od funkcdj a j ezik a umetničkog dela82

, koj a se sastoj i u

karakter izovanj u svoga nosioca83

. Ta ekspresivna f unkcij a

upravo i j este činjenica koj a, posmatrana u razvoj u kod j ed-

nog pisca, pi tanj e upotrebe ovih i l i onih oblika vezuj e za

pi tanj e o metodu piščevom i ne dozvolj ava da se poj ava j ednih

i ld drugih obl ika tumači prost im ref lektovanj em j ezika u poj e-

dinačnom j ezičkom ostvarenj u. A na ovo poslednj e se upravo

i svode tvrdnj e nekih i spi t ivača koj i , inače opravdano, opažaj u

u odnosu upotrebe neodređenog i određenog vida prideva »ra-

zliku između dve f aze u formiranj u Andr ičeva st i la«, pri pdsu-

j uči prvoj f azi upravo pomenuto reflek tovanj e84.

34. Pošto se sa ovim ne možemo složi t i , nama če upravo

učestalost upotrebe pridevskih formi sa ovakvim odnosom bi ti

82 I sp . St . Ul lmaim, The Principles of Semantics, Basi l Blackwel l — Oxford 1963,

st r . 101— 104, 88, 309.

83 »La l onction expressive de la parole humaime consiste k caracter iser le suj et

parlant . Tout ce qui dans le discours permet de caracteri ser le suj et pairlaint rempl i t

une fonct ion axpressive. Aussi les elements charges de cet te fonct ion peuven t-i l s etre

t rćs divers : on peu t reconnai t re l'appar tenance du suj et parl an t a un type humain

determinć . . . a sa voix , a sa p rononciation , k toute l'al lure de son di scours, у com-

pr is l e choix des mots et la constr uction des phrases . . . A l a phonologie expressive

appar tiennent uniquement les p rocedes etabl i s conven tionnel lement« (N . S. Troubetzkoy ,

Pr incipes đe phonotogie, Par is 1957, st r . 18).

84 »Mora se u ovoj st i l skoj cr ti Andrićeva p isanj a, ovako dosledno »sp rovedenoj ,

traži t i obj ašnjenje u j ačem uticaju živog nar odnog govora, a ne u ut icaj u m r tvih gra-

mat ičkih p ravi l a ( koj a u ovo nj egovo vr eme n i su mogla mn ogo u t icat i na p r irpovedače}«

(J . Vuković, Pi tan ja sav remenog knj iževnog j ezi ka, God . I I , knj . I , sv . 2, Sar aj ev© 1950,

str . 283) .

36

indikator metoda, odn. uslovlj enosti upotrebe od metoda, a

posmatr aćemo ih, i upotrebu i metode, u j eziku dela na osnovu

koj ih pomenuti ispitivači dolaze do svoj ih, po našem mišlj enj u

netačnih, zaklj učaka. Samo pr i tome uzimamo u obzir , kao

korelativ j ezi ka umetničkih pripovedačkih dela, j oš i j ezik

esej a Andr ićevih , i to onih koj i se, po vremenu kada su nastal i ,nalaze malo udalj eni i od prvih pripovedačkih radova nj egovih

i od onih kasni j ih . Pored toga kao korelat ivnu vrednost uzi-

mamo i j ezi k onih dela koj a predstavlj aj u , u odnosu na ova

pomenuta, apsolutni početak pi ščevog knj iževnog stvar anj a85

,

a koj a, pored toga, nemaj u ni pr ipovedački karakter . Tako će

ovde bi ti pr i kazana upotreba neodređenih i određenih ob l ika

promene pr ideva u delim a Ех Ponto ( 1918) , Pripovetke ( 1924) ,

Goj a ( 1929), Razgovor sa Goj om ( 1935) i Travnicka hronika

( 1942) , što j e, misl imo, sasvim dovolj no da se prikaže razvi tak

ove formalne opozicij e i u vremenskoj i u metodološkoj pro-

j ekcij i .

T a b e 1 a 3

Prom ena p r ideva u E х P o n t u 1920 *

85 Npr ., Ех Ponto i de u period »Knj iževnog Juga«, s koj im se »završava . . . m la-

denačko razdobl j e Andr ićeva stvaralaštva i počinj u nj egove k nj iževne zrele godine« (F.

Grčević, I vo Andr ić u »K nj iževnotn Jugu«, Posebna izdanj a I TKU, Beograd 1962,

st r . 215) .

* U naslovu tabele daj emo izdanj e iz koga su ekscerp i rani primeri .

37

Т а b е 1 а 4

Promena p r ideva и P r i p o v e t k a m a 1924.

3 8

35. К ао što pokazuj u pr i ložene tabele (3—6), upotreba

obe forme u svim odgovaraj ućim padežima ni u j ednom od

vremenskih per ioda nij e se mogla stavi t i u pi tanj e. Od prvih

radova piščevdh do poslednj ih nalazimo ovakvu upotrebu.

39

А ) Za geni t iv :

a) obl ike neodređenog vida

Topli i široki osjeoaj svršena rada (ЕхР 1920, 107).

— Pa se lomi m i prebi j am od nemila do nedraga (ЕхР

1920, 104). — Jecamo u j astuk s nemoćna bi j esa ( ЕхР

1920, 91) . — Presađuj e tako, poslj e kišna dana, kupus

(Prip. 1924, 7). — Našao j e kraj sebe hlj eb i lonac ostu-

đeni la graha ( Pnip. 1924, 37) . — Nij e ostalo prazna mesta

ni kol iko za nok at ( ZoG 1961, 70) . — Od lj ubopi t stva

i duga vremena (TH 1947, 175) . — I li hromo pseto boja-

Žlj iva i pečalna pogleda (TH 1947, 112) . — Selj ački paša

kruta držanj a (TH 1947,56). — Dužnost ćehaj e, vezirova

zam enika ( TH 1947, 188) ;

b ) oblike određenog vi da

Mi ni smo atomi . . . nego sićušni dii j elovi beskonačnog

mozaik a ( ЕхР 1920, 26) . — I sad se puše ši reći ok o sebe

zdravi i j aki mi r is pečenog tij esta ( ЕхР 1920, 31) . — Pa

do onog nepoznatog pr olaznika koj i će. . . skinut i kapu

( ЕхР 1920, 49) . — Poslj e nekog teškog posla ( Pr ip . 1924,

7) . — Praćen od j ednog ml adog popa dz Saraj eva (Pr ip .

1924, 24) . — Osamlj en izaslanik nekog dalekog, svj e-

tli j eg svij eta (Prip. 1924, 94). — Sav previre i kipti od

snage, od oštrog narodskog humora, od naivnog i zdravog

egotizma ( ZoG 1961, 26) . — Star i gospodin u tamnoze-

lenoj kabanici neobičnog kroj a ( ZoG 1961, 45). — Kao

vihorom pometena čarši j a dspuni se žamorom i povicima

dokonog sveta (TH 1947, 166). — Ćovek niskog porekla

i bez naroči tog ugleda (TH 1947, 134) . — K ao što nema

prave mere, stalnog suda ni trajne vrednosti (TH 1947,208). — On j e bio želj an mirnog rada i stalnost i (TH

1947, 67) .

B ) Za dat iv :

a) oblike neodređenog vida

Od vas sam saznao kako j e vezanu, nemoćnu robu

kad mu plj uj u u l ice ( ЕхР 1920, 108) . — Gladnu md j e

bilo zim a ( ЕхР 1920, 29). — Onako nagnutu, krv mu j e

udar i la u glavu ( Pri p . 1924, 17) . — Jer se p ij anu čovj eku

otvar a komad r aj a ( Pr ip . 1924, 31) ;

b ) obl ike određenog vida

Bij elo i pr igušeno kao pozadina tamnom glasu stare

t ragedij e ( ЕхР 1920, 46). — I kako samo naglom uzmaku

voj ske. . . ima da zahval i da j e stvar zabor avlj ena

( Prip. 1924, 45) . — Dao sam j ednom pr ij atelj u, vedrom

i pametnom čoveku, taj cr tež (ZoG 1961, 59) . — A meni ,

neukom i svega zel j nom sldkaru, to j e bi lo dobro došlo

(ZoG 1961, 64) . — Pisma. . . к ој а su Davilu , ovako usam-

Ij enom i napuštenom, izgledala kao prava ironij a ( TH

1947, 40) . — To j e t renutak kad se dokonom i prostom

svetu baca. . . im e smenj enog paše ( TH 1947, 154 ) .

C) Za akuzativ = geni t iv :

a) obl ike neodređenog vida

Tada sam im ao za pr i j atelj a nasi tna i bezboi na čo-

vj eka koga sam zvao Bar aba (ЕхР 1920, 36). — Poslaše

Mij u Subašića, ambiciozna i slabunj ava mladića (Pr ip.

1924, 6) . — Parovi se sklanj aj u i ostavlj aj u ga sama

( Prip. 1924, 110) . — I videći da gone polunaga čovjeka,

baci se na nj ega ( Pr ip. 1924, 69) . — Gledaj ući ga tako

teska, mrgodna i nepokoleblj iva, Davilu se odnekud j av-

l j ala misao (TH 1947, 370) . — I mučan minis loj a. . . od koga

nenavikla čoveka muka hvata ( TH 1947, 29) . — Da bi ga

odj ednom, unii ena i slomlj ena, bacio u ovu daleku i

bednu zemlj u (TH 1947, 206) ;

b ) obl ike određenog vi da

I t i veselo i slobodno čekaš starog pr ofesora ( ЕхР

1920, 107) . — Vidim među nj ima ćelavog gazdu ( Pr ip .

1924, 112) . — Umrlo j e sve to za nj ega, ogluvelog, rano

ostarelog čoveka (ZoG 1961, 30) . — Imao j e sina, lepog

i pametnog dečaka (TH 1947, 39). — Davil se naročito

žal io što mu Mini starstvo ne šalj e pouzdanog čoveka ( TH

1947, 60 ) .

D) Za lokat iv :

a) obl ike neodređenog vida

Kao što uvij ek činim u iskrenu i toplu razgovoru

( ЕхР 1920, 71) . — Ш pretače vino u meml j ivu podrum u

( Pr ip . 1924, 7) . — Po vazdan sa selj acim a i u tešku poslu

4 1

( Pr ip. 1924, 6) . — A on se pruža po golu podu ( Pr ip . 1924,

12) . — Sj edi pop Jovo, bl i j ed. . . u modru kopor anu i

masnoj či ti ( Pr ip . 1924, 47) . — Načiniću od tebe gor ku

bil j ku , na vet rovi tu mestu i kameni tu t lu (TH 1947, 144 ) .

— Bio j e čovek omražen i na rđavu glasu (TH 1947, 51) ;i

b ) obl ike odr eđenog vi da

I u nekom j ednol ičnom bolu zaspao ( ЕхР 1920, 28) .

— Ležao sam sate i sate go na vrelom pij esku ( ЕхР 1920,

76) . — K ao f ina tam na čipk a na svi j etlo bl i j edom nebu

( ЕхР 1920, 79 ) . — I di rek tor u izl izanom f r aku i čizmam a

( Prip . 1924, 26) . — Sluteći zlo već po izbezumlj enom i

ukočenom poglediu ( Pr ip . 1924, 60 ) . — Došao sam u slam-

natom šešir u i bi j elom oddj elu ( Prip . 1924, 106) . — Ne bi

me poznao da me vidi š ; možda sam o po p rćastom nosu

( ZoG 1961, 37 ) . — Staln o na belom hlebu ( ZoG 1961, 55) .

— Otvor i la su se druga vr at a na koj ima se poj avi o u

blestavom odelu vezir (TH 1947, 68) . — Rečima šaputal i

istu misao i li su j e kr i li u zabr inutom pogledu ( TH 1947,

68) . — Nju j e pr atio osećaj da grezne u blatu, prašani i

rđavom zadahu ( TH 1947, 113) .

36. I z pri loženih tabela ne vidi se, s druge strane, da i u

j ednom od navedeni h dela j edna i l i dr uga promena kroz sve

padeže im aj u dosledinu upotrebu. Očigledno j e, pre svega, da

se lokat iv sreće naj češće u obl ik u sa nastavkom pri devske

promene, pa broj pr imera s nj im preovlađuj e i u onim delim a

gde bd po m išlj enj u navođenih i spi tivača t rebalo očekivat i

obl ike imeničke promene, npr . u Pr ipovetkama 1924at

. Još i

više — upotreba oblika lokat iva u Ех Pontu, gde smo našli

25 primera obl ika sa nastavkom određenog vida a svega 3 pr i-

mera neodređenog —

potpuno negira tvrđenj a po koj ima se

upotrebi kr aćih padežndh obhka u rani j oj f azi Andr ićevog rada

mora »traži t i obj ašnj enj e u j ačem utiicaj u živog narodnog

govora«87. Jer j e t ada, u vreme kada j e Ех Ponto pi san, pisac

— vremens'ki bar — bio bl iže »živom narodnom govoru« nego

onda kada j e pisao Pr ipovetke 1924, u koj ima j e, što se oblika

lokativa tiče, odnos broj a primera neodređenog vi da prema

određenom 8 :17. A opet j e on upotreblj avao više oblike pri-

вб V. : J. Vukovi ć, Pi tanj a savremenog knj iževnog j eziika, God. I I , knj . I , sv. 2,

Sar aj evo 1950, str . 282.

87 J . Vukovi ć , I b id ., st r . 233.

4 2

devske promene i tamo gde bi — ako se narodni govor po-

smatra kroz jezik Pripovedaka 1924, što mi ne možemo prihva-

ti t i — narod upotrebio obl ik imeničke promene :

I u nekom j ednol ičnom bolu zaspao ( ЕхР 1920, 28).

— Po cio dan počivaj u u ponosnom bl ij edi lu j ednog :

»dobro, hvaila Bogu« ( ЕхР 1920, 31) . — Ležao &am sate

i sate go na vrelom pij esku ( ЕхР 1920, 76). — I zmeđu

nas se j e zrak i spunio dahom oluj e koj a nas zateče na

otvorenOm polj u i koj oj se ne može uteći ( ЕхР 1920, 84) .

37. I sto nam to pokazuj e i upotreba pr isvoj nih pr ideva

i zameni ca na -ov i -in. Sam o oblike i meničke promene nala-

zimo j edino u Pripovetkama 1924, dok već i u Ех Pontu nala-

zim o pri m er :

U n ieeovom glasu govor i ( u uspomeni ) bj esomučnost

orgi j a ( ЕхР 1920, 53) ;

a u kasnij im delima i više, pa čak, u nekim naj kasnij im, i

isklj učivo88

takve obl ike :

Jedan j e od nej asnih i neobj ašnj ivih period a u nj e-

govom burnom životu (ZoG 1961, 23) . — Odšdli su postavu

na nj egovom ćur ku (TH 1947, 49) . — Po nj egovom kazi-

vanj u bio j e sa ostrva Kefalij e (TH 1947, 251).

Jednako j e i sa nastavcim a drugih zavi snih padeža :

— za akuzat iv = geni t iv

On portretiše mladog Godoj a, kralj ičinog lj ubavnika

i svemoćnog favor i ta (ZoG 1961, 27) . — Za nj egovog sina

bi lo j e rešeno ( TH 1947, 473) ;

— za d a t i v

Tako ide pr avo ka sunčevom zalasku ( TH 1947, 237) .

— Smej u se t im pokretima kojd već odavno ne odgova-

r aj u ovom nj egovom napornom grgutanj u ( TH 1947, 75) ;

— za geni t iv

Pored nj egovog autori teta ( ZoG 1961, 24) . — Tu j e

bio m kopis nj egovog epa (TH 1947, 473). — I ugledom

nj enog muža ( TH 1947, 108) . — I z vezirovog kazivanj a

izlazilo j e ( TH 1947, 154) . — Za vreme konsulovog pro-

88 M . Stevanovi ć, Dvoj stvo obl ika posesivttih p r ideva i zamenica na -o v i -i n,

NJ п . s. I , Beograd 1950, st r . 37.

4 3

laska kroz varoš (TH 1947, 33). — I zišao iz generalovogstana ( TH 1947, 66) . — Ponavlj ao delove Tahir-begovog

govora (TH 1947, 368). — Tankih stegnutih usnica i

očevog ukočena pogleda ( TH 1947, 110) .

38. Otuda i smatramo da j e, što se ovakve dvoj ake upo-

trebe t iče, Andnićev j ezi k u svakom od perioda nj egovog stvar a-

laštva bio na podj ednakoj distanci od narodnog govora, u

kome se, kao što j e poznat o, j avlj aj u i j edni i drugi oblici

promene prideva, a od nj ih, zavisno od ter i torij e, pr idevski

i češče89

, a da je sti lska razlik a između j ezika pri povedaka iz

1924. i svih kasnij ih zasnovana na razlioi u metodu. U i stom

takvom odnosu stoj i j ezik Pr ipovedaka 1924. i prema j eziku

r ani j ih dela.

39. Pri roda veze ova dva element a : metoda i j ezičkog sred-

stva, biće prik azana na upot rebi geni ti vskih obl ik a pri deva

koj i su upotreblj eni u odredbenim sintagmama kao at r ibut i

zavisnih delova t ih sintagmi . Ovo činimo zato da bi sm o izbegli

svaku pri medbu koj a se zasniva na zn ačenj u izraza u smislu

određenost i i neodređenost i poj ma uz koj i pri dev stoj i , j er

j e u nj'ima, kao kvali tativnim , imenica zaj edno sa pr idevom

koj i j e određuj e oslobođena i naj manje nij anse semantičkogo d n o sa neo dr eđ en o st : o d r eđ eno st .

Treba odmah reći da j e to isto tako moguće, a to nij e

neobično ni za druge funkcij e sintagmi , s obzirom na prir odu

pomenutog semant ičkog odnosa90

, i sa oblikom lokativa, koj i

se često j avlj a u odredbenim sintagmama kvalitativnog zna-

čenj a, i to sa nastavcima obe promene, kao u pr imerima :

a) s-a pr idevom neodređenog vida

Sj edi pop Jovo, blij ed. . . u modru kopor anu i masnojči t i ( Pr ip . 1924, 47) . — Bio j e čovek omr ažen i na rđavu

glasu ( TH 1947, 51) . — Prov lače se žandar i u crnu sa

crveni m gaj tanim a ( Pr ip . 1924, 83) ;

b ) sa pr i devom odr eđenog vida

I di rektor u izl izanom fraku i čizmama ( Pri p. 1924,26) . — Biser i t ir kis u ugasi tom zLatu ( ЕхР 1920, 35) . —

в9 M . Stevanovi ć, NJ n . s. I , sv . 1—2, Beograd 1950, st r . 32; J . Vmković, Govor Pive

i Drobnj aka, JF XVI I , Beograd 1938—39, st r . 62—64; A. Peco, Govor istoČne Hercegovine,

SDZb X I V , Beograd 1964, st r . 144.

9« — Jer se »postepeno gubi lo osećanj e razl ike u upotreb i pr i devskih obl ika s

j ednim i drugim funkcij ama, čak i u onim padežima gde se razl i ka u obl icima dosad

čuvala« (M . Stevanović, NJ n . s. I , &чг. 1—2, Beograd 1950, str . 24) .

44

Odnekud vas masan, u sivom j evt inom odij elu ( Pr ip . 1924,

109) . — I kl at i se k ao lu tka na zategnutom koncu ( TH

1947, 298). — Druga vrata na koj ima se poj avio u ble-

štavom odelu vezi r ( T H 1963, 32) .

Upr avo pomenuti odnos neodređenosti i određenosti ma-

ni f estuj e se i u ovim pr imenima ( kao i u mnogim napred nave-

denim, v . t . 35. Ab, Ca, Cb i dr .) već def inisanom tendenci j om

gublj enj a razlike u značenj u između pr ideva određenog i ne-

određenog vi da"

, ogleda se, dakle, u podj ednakoj upotrebi

obl ika oba vi da, i određenog i neodređenog, za obeležavanj e

osobine poj mova nečeg što je i u j ednom i u drugom slučaj u

opšte, a ne određeno. Tako isto tu tendencij u pokazuj u sluča-

j evi up>otrebe oblika neodređenog vida pr ideva uz imena poj-

mova koj i se uzim aj u k ao poznat i , npr . :

Tako j e govorio kapetan Mik a, nekako suviše glasno

. . . al i Zeko nij e to ni primećivao. . . nj emu nij e bi lo j asno

kakav j e to mogao bi ti život . . . ali j e po svemu video pred

sobom zdrava i naoko zadovolj na čoveka ( NG 1963, 246) .

— Svečano odeven narod hteo j e da prolomi sve prepreke

( TH 1947, 62) .

A s obzii rom na to da j e upot reba oblika neodređenog vida

prideva u atributskoj službi i uopšte sve ređa92, pri rodno j e

što j e i u tzv . l ičnom sti lu Andri čevom prva od ove dve repar-

t icij e, tj . ona određenog vida, mnogo češća.

Geni tiv, međutim, uzimamo i zbog broj nostd pri mera u

koj ima se u navedenim delim a j avlj a, iako, nar avno, svi pr i-

meri koj i u napred dat im statist ički m tabelama f igur ir aj u ndsu

pr imer i odredbenih sint agmi .

40. U Ех Pontu ( 1918) pisac j e u istoj sin taksičko-sem an-

t ičkoj kategorijd, u 21 odredbenoj sintagmi, obli ke prideva

13 puta upotr ebio sa nastavkom imeničke promene, a 8 puta sa

nast avkom p ridevske promene.

a) Pr idev u obl iku imeničke promene:

I imaš. . . topl i i ši roki osj ećaj svršena rada ( ЕхР

1920, 107) . — I da radim , vedra duha i smirena srca

ei V .: M . Stevanović , NJ n . s. I , sv . 1—2, Beograđ 1950, st r . 24—38; J . Vuković,

Pitanja, I , sv. 2, Sairajevo 1950, st r . 279—285; M. Hraste, Pitanja, God. IV, knj . I I , sv.

2, Saraj evo 1952, str . 190—198; M . Stevanović, Savremeni srpskohrvatski jezik, I , Beo-

grad 1964, st r . 253—254.

es M. Stevanović, Savremen i srpskohrvatski j ezik, I , Beograd 1964, str . 265.

4 5

( 104) . — I kad sam pošao niz bnij eg, mrk i sam, al i slo-

bodan i vedra duh a (98) . — O koliko se puta tako vraćah

kući , oj ađen, oroblj ena srca (74) . — Ona stoj i . . . i spo-

koj na l ica ukočeno promatra polj a (62) . — Taj strah

pred čamotinj om pusta i mr tva života tako j e užasan

( 61) . — Ja čovj ek nestalna srca (49) . — Plam t i žal vrela

pi j eska (42) . — Ležao sam voštana lica ( 37) . — К ак о se

čin i oku našem kratka v ida ( 26) . — Da vam uzm u r adost

i vedr inu slobodna duha ( 21) .

b ) Pridev u obl iku pr idevske promene:

Mi ni smo atomi . . . nego sićušni di j elovi beskonačnogmozaika ( ЕхР 1920, 26) . — Moj e j elo ima ulkus limene

posude a moj a ćeli j a onaj neopisivi zadah uskog prosto ra

(26). — Sad se puše šireći oko sebe zdr avi i j aki mir is

pečenog t ij esta (31) . — I nastala j e t išina nad šum ama

i bi j eli vlažni mir visokog snij ega ( 30) . — Jer j e to l akoća

prevel ikog bola (48). — Čemu sva muka vj ečno i ednogi vj ečno svj esnog j a ( 64) . — Šum vode u ušim a zabrinu-

tog čovj eka ( 66) .

U pr imenima pod a) u šest slučaj eva geni tivska sint agma

vezana j e za glagol , deo j e, dakle, predi kata, ali na poseban

način — kao apozi t iv, što zn ači da j e i sto tol iko vezana i za

subj ekat tih predikata93. Reč j e, znači , i u t im slučajevima

o kvali tat ivnom geni t ivu.

U Pripovetkama iz 1924. u istoj sintaksičko-semantičkojsituacij i , u kvali tativnoj genitivsikoj sintagmi , pisac upotreb-

Ij ava dskl j učivo pr ideve sa nastavcima neodređenog vi da (20) :

a) Mameledžij a. . . sve do malopre bezizraznat l ica

( 12). — I neki sij edii kaluđeri grobna glasa (49). — Visok

i otresi t čovj ek l ij epa brka (59) . — Vidi gdj e se pomalj a

žena u crnini , s rukama na grudi ma i iskr ivlj ena l ica (61).— Pa sve zaj edno sačdnj avaj u oreol t i trava i tanka svi-

j etla (62) . — Mustaf a se, instinktom iskusna ratnika, po-

vuče do' zida (65). — Kako se lako ide. . . po stazama j oš

vlažna pijeska (72). — Samo pogana Saveta i ciganka

Muša idu raskrečena koraka pored r i j eke ( 83) . — Nasmi-

93 M. Stevanović, Karakter odredaba samostalnih reči i razl ike među nj ima, JF

XXI I I , Beograd 1958, str . 26—28. O obli ku prideva u kvali tat ivnoj gen. sintagmi isp.:»U neodređenom obli ku j e pridj ev . . . b ) kad j e atr ibut geni tivu svogstva (kvali tativ-

nom geni tivu) : On j e čovjek oštra uma« . . . (Brabec — Hraste — Zivković, Gramatika,

Zagreb 1961, st r . 85) .

4 6

j an, u egzot ičnom kostimu od crvena i modra atlasa

( 106) . — Jedan Francuz, bl i j eda i razumna l ica ( 107) i d.

na st r . 8, 37, 48, 52, 62.

U esejdm a Goj a i Razgovor sa Goj om ( 1929. i 1935) pisac

u navedenim sintaksičko-semantičkim uslovima upotreblj ava

isklj učivo oblike određenog vi da pr ideva ( 10) :

b ) Mešaj u se noćnapriviđenj a do bolesti razdražl j ivog

duha sa dr uštvenim k ar ik atur ama (ZoG 1961, 31) . — On

nalazi . . . i dramatske akcent e naj dubl j eg sažalj enj a,

krvave dronije, i uzvišenog revolta ( 32) . — Star i gospodin

u tamnozelenoj kabanici neobičnog kroj a (45). — Nj e-

govo lice, l ice punokrvnog aragonskog čovek a iz naroda

( 37) . — I čaše od grubog, mutnog stakla (45) . — Na

strani . . . života oskudnog sj aj em i obl icima (46—47). —

To j e bi la divna žena, srčana i vel ikog duha ( 56) . —

I sad j e. . . igrao karata, na parčetu zelenog sukna (74) . —

Ugledao pognutog starca u kaputu zastarelog kroj a (74) .

U romanu Travnička hronika ( 1942) u kvaKtat ivnim geni-

t ivskim sintagmama pridev j e upotreblj en 24 puta u obliku

neodređenog vida i 50 puta u obliku određenog vida. Cif re

koj e navodimo, naravno, dopuštaj u pozi t ivnu i l i negat ivnu

korekcij u, ali j e odnos među nj ima konstant an. Navešđemo

po desetak pr imera od svakog.

a) Pr idev u obl iku imeničke promene:

Taj bolešlj ivi čovek . . . uvek kisela i iskrivl j ena l ica

( TH 1947, 374 ) . — I l i hromo pseto boj ažtj iva i pečalna

pogleda ( 112) . — Na nj emu se smenj uj u senk a i svet lost

kišna dana ( 112) . — To j e bio malouman čovek nepo-

znata porekl a ( 75) . — Vdsok , plav, p rava hoda i pogleda

( 23) . — Plavih oči j u oštra pogleda ( 55—56) . — Taj na

pola selj ački paša kruta držanj a (56) . — Gleda u ml adi-

čeve smele oči hladna sj aj a ( 110) . — Star i cu žuta i zbo-

rana l ica ( 192). — Bi lo j e mladih, bez posla i određena

zanim anj a ( 177) . — Ovaj čovek bez korena i ravnoteže,

ali čista srca i Ij ubopi tl j iva duha (255) .

b) Pridev u obl iku pridevske promene:

I on j e br isao usta pokretima zdravog čoveka ( TH

1947, 47—48) . — 2ivo l ice, sa zdr avom boj om . . . i modr im

očima metalnog sj aj a (57). — Stari Krdžaldj a, čovek

4 7

niskog porekla i bez naroči tog ugleda ( 134) . — Umna i

okretna žena snažne volj e i neumornog t ela (57) . — Vi-

sok i pognut starac sede brade i strogog i dostoj anstvenog

držanj a (73) . — Ta žena hladnog tela i usij ane glave

( 108) . — I zaista taj oovek nasmej anog pogleda ni j e nikad

mirovao ( 73) . — U kući nekog Pere K alaj džića, samca

čoveka rđavog glasa (389). — Sanduoić od dobrog i ple-

meni tog drveta ( 179) . — Gledao j e raj sku baštu i u nj oj

devoj ku lakog koraka i neobičnog izgleda ( 193) . — Sj aj u

velike, mr ačne oči ukočenog pogleda i f anatičnog sj aj a

( 355) .

U i stom ovom r om anu pr isvoj ni pr idevi na -ov i -in i pr i-

svojne zamenice dmaj u redovno nastavak pridevske promene.

Jedini izuzetak čine pr idevi izvedeni od imenica aga, paša i vla-

dika ; oni i u geni tivu imaj u uvek nastavak imeničke promene :

I otpor protiv nepodnošlj ivog i ludog vladanj a Al i-pa-

šina ( TH 1947, 477) . — Jer sa vladičina l ica ni j e ništa

moglo da razagna onaj gnevan i uvređen izraz (TH 1947,

373). — Bldzu znoj nog i ok rvavljenog l ica K islar-agina

( TH 1947, 226) .

Od pr i dev a u geni tivsk im odredbenim sintagm am a,u obl iku

neodređenog vida j avlj a se jednom i pridev sunčev, koj i se u

d-rugim padežima, npr . u dativu ( v. t . 37), j avlj a i sa nastav-

cim a pr i devsk e promene :

Bleštav i prozii r an dan, sav od sunčeva sj aj a i nebeske

modri ne, tr ept i nad t ravničkom dol inom (TH 1947, 352,

360) .

Vr lo j e zanimlj iva činj enica, koj a upućuj e upr avo na od-

nos Andrićev prema j ezičkim sredstvima u kompleksnosti nj e-

govog metoda ( v. dalj e, t . 41) , da se ovaj pr imer nalazi u

rečenici koj a se dva puta j avlj a, potpuno identiična, u opisu

letnj eg dana, kao ref ren — na početku toga opisa, a onda na

kraj u, posle 9 st ranioa teksta.

41. Pr ik azana st ruk tura up ot rebe ovih dub letnih ob l i k a

ne dopušta da se veća ild manj a učestalost nj ihova obj a-

sni prostim ref lek tovanj em promene j ezičke sredine. Što I vo

Andrić upotreblj ava u svoj im prvdm pr ipovetkama i pripovet-

kama iz 1924, koj e ovde uzimamo kao tip, oblike imeničke pro-

mene prideva u zavisnim padežima u znatno većem broj u od

4 8

broj a upotreblj enih t ih oblika u kasnij im pr ipovetkama91

, za

nas nij e dokaz »j ačeg ut icaj a živog narodnog govora«95, nego

— ogledanj e metoda piščevog, u čij i kompleks ulazi sigurno,

i pre svega, i odnos prema j eziokoj normi96

.

I sklj učiva upotreba, npr ., u geni tivskim odredbenim sin-

tagmama, oblika neodređenog vida u Pripovetkama ( 1924) za

nas predstavlj a umetniičku interpretacij u stanj a u narodnom

govoru, što će reći — kvanti tativno i kval i tativno uopštavanj e

te cr te i nj eno nar oči t o i sticanj e kao nar odne, j er j e ona kao

tak va pr ihvaćena upravo u gramatikama izr ađenim na Vuko-

vom j eziku i st i lu, koj i se smat r ao uzorom narodnog t ipa pr i-

povedanj a97

. A kroz takav period svoga metodološkog postupka

i I vo Andr ić j e prošao98

, u početiku — sa punom intenzivnošću,

a kasni j e, kada j e či taiv svoj metod izmenio i učinio kompl ek-

snij im — samo sa nekim elementima" .

Ovakvim j e metodološkim stavom, konkretizovanim u

kor išćenju obl ičke opozici j e pr idevskih for mi za davanje tona

tek stu, upotrebi imeničke promene pri deva dat karakter mor-

f ost il istiičkog sredstva, j er kar akteriše t ip datog poj edi načnog

j eziičkog ostvarenj a. A to i jeste proces koj i , u proučavanj u, pri-

pada ekspresivnoj morfologij i100

, pr i čemu ovaj termin pr ime-

nj uj emo uveik vrlo uslovno, kao i naipred, u t . 32, odn. u t .

24— 25, 28— 31, 32.

94 V . tačmi konstatacij u i p r imere koje već za dirugu zbi rbu p r ipovedaka ( 1936)

navodi pr of . J . Vu ković ( Pi tan j a saviromenog kn j iževnog j eziika, God . I I , knj . I , sv . 2,

Saraj evo 1950, str . 283—284) .

95 J . V ukovi ć , I b iđ ., st r . 283.

м V.: M. St evamović, Dvaj stvo oblika posesivnih p rideva i zamenica na -o v i .i n,

NJ i i . s. I , sv . 1—2, iBeograd 1950, st r . 30—31, 33.

97 »Svi knj iževnici ovoga smj era ( fofklornog reali zma — m. pr .) nastoj e da mo-

tive iz narodnog života priikažu ne sarn o onako realno kako ih prima narod, nego se i

stilski izražavaij u na narodni načdn . Klajsičam pr iimjer našeg folklornog govora i stUa

dao j e baš Vuk« ( P. Skok , Vukov stil , Glasnik Juigoslovenskog profesorskog društva,

Knj . X VI I I , sv . 4—5, 1938, st r . 412) .

»8 »Negde u osnovama stmuM ure Andri ćeve proze su i koreni bosanskog pri pove-

danj a. Tom pripovedanju su i zvor narodna pTedanj a i nj ihova kazivanj a« (V. Gli goriđ,

l vo Andrić i naša knj ii evna tradicija, Posebna izdanja Instituta za teorij u knj iževnosti

i umetmosti , I , Beograid 1962, str . 208) ; »Za pr vu pri povet ku , Put Al ij e Đerzeleza, dobio

j e izvestan podsti caj iz nairodnog pesiništva. I najzad, u svom st ilu on j e pokazao . . .

bliskost sa sti lom naSe usmene l i terature« (VI . Nedić, I vo Andrić i narodna knj i i evnost,

Posebna izdanj a I TK U, I , Beograd 1962, str . 223) .

»9 V. priimenu obrt a iz narodnog govora, koj u u romanu Na Drini ćuprija kon-

statuj e dr Ber islav Nikol ić (Jezik l va Andrića, Posebna izđanj a I TKU, I , Beograd 1962,

st r . 196- 198) .

i oo Oba ova termina uvodimo kao paraleln e termini ma fonost i l ističk i (fonosti l i -

stika) i ekspresivna fonologija, koj i su već odavno dati u Pr incip ima fonologij e N. Tru-

beckog. On, ističući da j e vreme da se ova oblast gramatike veže za savremeni j ezik ,

4 Jezik i st i l I va An d ri ća4 9

Upotreba, pak, obl ika svih zavisnih padeža s imeničkom

promenom, koj a se sreta u svi m per iodima, u pr imerima kao

št o su :

a) za geni t iv

U po bij ela dana ( ЕхР 1920, 62) . — Pa se lomim i

prebij am od nemila do neđraga ( ЕхР 1920, 104) . — Koj i

j e kr io čđtavo blago zdrava razum a ( Pr ip. 1924, 44) . —

I neki sij edi kaluđer i grobna glasa ( Pr ip . 1924, 49) . — Da

ne žal imo za živa hadžij e ( TH 1947, 9) . — V isok , pl av,

prava hoda d pogleda (TH 1947, 23) . — Oštra pogleda, to

j e bio čovek ( TH 1947, 55) . — Al i živa duh a i ošt re r eči

( TH 1947, 71—72) . — Nema mu đuga stanka ( TH 1947,

10) ;

b ) za dativ

Od vas sam saznao kako j e vezanu, nemoćnu robu

( ЕхР 1920, 108) . — Ponada l i se sav svij et dobru, t i ostani

mi r an i čekaj ( ЕхР 1920, 104 ) ;

c ) za akuzat iv = geni t iv

Kome j e pogubi ti prava čoveka isto kol iko i ništa

( TH 1947, 215) . — Osečao se težak i mučan mir is loj a. . .

od koga nenavikla čoveka muka hvata ( TH 1947, 29) ;

d ) za lokat iv

Eh, da t i imaš crno na bij elu kol iko t i j e godina

( ЕхР 1920, 101). — Načiniću od tebe gorku bil j ku , na

vet rovi tu mestu d kameni tu t lu ( TH 1947, 144) —

— pokazuj e da mnoge od upotreblj enih sintagmi predstavl j aj u

i l i same izraze i l i kategori j e sasvim bl iske izrazima. A takva

upotreba nesumnj ivo uvek upućuj e na specif ičnu sti lsku obo-

j enost, pošto se i dzrazi mogu stvarati i izvan okvira datog

kaže : »Par morphophonologie ou morphonologie nous entendons, on le sai t , l'ćtude de

l'emploi en morphologie des moyens phonologiques d

'une langue« (337), a рге toga,

def ini šući zadatke fonost i l ist i ke: »A l a phonologie expr essave appar t iennen t un i quemen t

les p rocedes etabl i s conventi onnel lement et caracteri sant phoniquement un suj et par l ant .

La langue etan t avant tout une insti tut ion social e, ne son t etab l i s convent ioonellement

que le p r ocćdes phon iques qui caractei i sent les suj ets par lants comme appar tenant k

des tyrpes humains ou a des groupes determ inćs« (N . S. Troubetzkoy , Pr inc ipes de

phonologie, Par i s 1957, st r . 18—19) . V . i nap red , n apom enu 83, k ao i p ri m enu ter m ina ,

odn. poj ma i kod J. Topor iši ča, Razgledi po sti l i st iki in st il u, Jezik in slovstvo, VI I I ,

1—2, Lj ubl j ana 1962, st r . 37—39. i d.

50

komunikativnog j ezika, da bi zat im — kul turnim nasleđem,

l ingvistički m naisleđem i uopštavanj em poj edinaenih, st i lsk ih,

dalde, ostvarenj a čij i su izvorl vr lo broj ni101 — egzisti r ali i u

j eziku nove generacij e, održavani svesnim i l i nesvesni m napo-

rom nj eni m102

.

Kao potvrda ovome može se navesti i dosledna upotreba

prideva muški i i enski u gen. j ednine dsklj učivo s nastavkom

imeničke promene, iako pridevi na -ski, kao što j e dobro po-

znato'03

, treba da imaj u, i imaju kad su to drugi pridevi , uvek

samo pridevsku promenu. Od samog početka Andrićevog knjd-

ževnog rada do danas nalazimo potvrde za to :

Ja sam pesni k ženska i sto kao i mi iška (prevod

V . V i tmena, Bosanska vi la X X VI I , 1912, 166) . — Nema u

kasabi starca ni deteta, i enska ni muška, koj e ni j e naišlo

na nj ih (NDĆ 1950, 296). — Sve što j e muška. . . pomagalo

j e ( Osait ičani , Žnk 1962, 245) . — Krupnij eg ni čvr šćeg

i enska nisam vddeo ( PA 1962, 130) .

Petr i f ici r anost ove upotrebe j edva da j e potrebno i st icat i ,

j er samo se ova dva pr i deva j av lj aj u i sa takvom promenom ,

i to samo u obliku genit iva, onda, naravno, kad su u posebnoj ,

imeničkoj službi ( supstant ivizi r and) , kao u navedenim pr ime-

r ima. U si tuaci j aan a kad se nek i od nj ih nalazi izvan izr aza

ove vrste, t j . kada su upotreblj eni u svoj oj normalnoj fuinkci j i ,

kao u pr imer im a :

Vdsoka, mrkog pogleda i muškog kor aka, ona odu-

dara (Gosp. 1963, 92) . — Obične rešetke, deblj e od т и-

škog palca ( Lica 1960, 94) . — Ona odudara. . . od tog

pr aznički odevenog dokonog i enskog sveta ( Gosp . 1963,

92) —

— pisac ih upotreblj ava, kao što se vidi , s nastavcima pr idev-

ske promene.

42. Naj zad, možda i s gledišta karakteri stičnog odnosa

Andrićevog prema morfemi i r i tmu (v. t . 43, 200. i 302) , t reba

astaći činj enicu da se u Andrićevom j eziku dist r ibucij a zame-

ničko-pr idevsk ih reči , sa utvrđenom u našem j eziku napored-

nošću obl ika s pokretnim vokalom i oblika bez nj ega104

, kreće

i oi V . vr lo iscrpno : P. Guiiraud, Les locutions f rangai ses, Presses Universi tair es

de Fr ance, Pari s 1962, st r . 1—122.

102 R. Jakobson, Selected Wr i ti ngs, I , Mouton and Co., S-Gravenhage 1962, str . 19.

103 M . Stevanovi ć, NJ n . s. I , sv. 1—2, Beograd 1950, st r . 36.

104 M. Stevanović, Savremeni srpskohrvatski j ezik , I , Beograd 1964, str . 144—147.

4*

5 1

u pravcu pretežnij e upotrebe ovih drugih . U svim pri mer im a

pr idevske promene imamo obl ike bez pokretnog vokala na

kraj u, kako u geni tavu i akuzat ivu, tako i u dativu-lokativu

( i sp . t . 35. Ab , 35. Bb, 35. Cb , 35. Db , 37, 39. b d 40. b ) .

6. Odnos i j ekavizama i ekavskog teksta

43. U procesu ekspre'sivnog obeležavanj a tefksta značaj an

momenat predstavlj a stav pi ščev prema fonološkim i morfo-

loškim elementima, kakva j e, pre svega, opozicij a ekavskog

i ij ekavskog izgovora staroga glasa i ( j at ) , odnosno fonema

koj e su dobij ene u vezi s nj am u ij ekavskom narečj u. U ovaj

se kompleks uklj učuj e, pri rodno, i odnos prema drugirn gla-

sovim a ( v . t . 46) . A to nas ograničava samo na t renutak op re-

delj enj a Andrićevog za j edno narečj e (bez namere da utvrdimo

tačan popis dela na j ednom i drugom narečj u ) i na odnos

piščev prema ij ekavizmima u nj egovom današnj em narečj u.

Ivo Andrič je prihvatio ekavsko narečje prvo dz ubedenj a

da j edan narod mor a imat i i j ednu knj iževnost na j ednom u

svemu j edn ak om j eziku. Tome ubeđenj u, koj e pr irodno nij e

isklj učivalo ni mogućnost izbora i j ekavsikog narečj a, dopr inela

j e svoj e tonove, ka)ko sam kaže, poli t ička, ant iaust ri j'ska i j ugo-

slovenska atmosfera borbe protiv austri j skih pokušaja da se

Bosna odvoj i od Zagreba i Beograda i nj ena kul tura baci na

lok alni koloisek . U tome revolucionarnom per iodu j ugosloven-

skog nacionalizma'05

, s j edne strane, i pri ti ska austr i j skog apa-

rata da se u potiiskivanj u nacionalnog stvor i čak i nekakav

»bosanski« j ezi k106

, s druge strane, sva sredstva koj a su i st icala

iedinstvo j ugoslovenskih naroda bila su dobrodošla. Tako j e

posle diskuisij a u Beču, 1912. god'ine Ivo Andrić napisao u Bo-

sanskoj vili pesmu u pr ozi Potonulo ekavskim narečj em , a i sto

tako i svoj e prevode Vi tmena, Stri nberga i slovenačkih pe-

105 »Razdoblj e od 1912. do 1914. godime j e vreme vel ikog, intenzivnog nacional izma,

podržavanog uspesima Srbi j e u p rvom i drugom balkanskam ratu , vreme buđenj a na-

rodn ih masa, u koj em j e omladina, posebno orgaini zacij a M lada Bosna, gotovo naj-

ak tivni j a. I dej a j ugoslovenstva taikođe se intenzivno šir i . Saraj evski knj iževni l ist »Bo-

sanska vi la« bio j e ti h godina središte žive izmene knj iževno-nacionaln ih i ni ci j ativa i

p l anova za budućnost , za j ugoslovensku kul turu . U tom l istu se dinam ično p ro žimao

duh srpske i hrvatske književnosti , nacional izam i artizam« (M. Bandić I vo Andrić,

N ovi Sad 1963, st r . 29) .

106 I . Popović, Geschichte der serbokroatischen Sp rache, Wiesbaden 1960, str . 643;

J. Vuković, Kočićeva borba za j ezik, Brazda, 9, God. I , Saraj evo 1948, str . 684—689.

52

snika107

. Nonnalno j e što su izvan toga t renutka opredelj enj a,

onda kada j e Andrićevo ubeđenj e o potr ebi j edinstva dobi lo

i nove i druge forme manifestovanj a, Ех Ponto ( 1918) , Nemir i

( 1919) , umetnička knj iževna ostvarenj a u stihu i prozi ( sem

prevoda V . Vi tmena) št ampana u Vihorn i Knj iževnom Jugu108

i , za r azl iku od ostal ih — kr i t ike : A. G. Matoš ( Vihor , God . I ,

br . 5, 1914, st r . 89—91) , Anđro K ovačević ( Vihor , I , 1914, st r .

157) i Dr . T . K umičić : E rna K r isten ( K nj iževni Jug, K nj . I ,

br . 1, 1918, st r . 45—46) , kao i t ekst ovi pr ipovedaka do 1936. g.

— napisam ij ekavsk i . Od tada su nj egovi tekstovi , prir odno,

sa izuzetkom govor a li kova u određenom broj u slučaj eva, —

ekavski , al i se u nj ima nalaze i ij ekavizmi , od koj ih neki slu-

čaj ni'09

, a drugi , po izj avi samoga pi sca, — namerni .

Nas, nar avno, ovde int eresuj u samo ovi dr ugi , na koj e nam

j e i sam pisac ukazao, zato što oni bacaj u svetlost na metodo-

loške postupke piščeve.

Takvi ij ekavizmi imaj u morfonostil istički značaj , uslovno

uzeto, a vezan i su za određene mor feme, odn. lekseme, kao u

pr imer im a :

Tamo žive k rvavi bi l j ezi koj i vr ište za svoj im izr azom

(KJ I I , 1918, 193). — Kad se sve pretvori u j ednu veselu. . .

i neskladmu Ž/esM (NDĆ 1950,243). — Nj ihov grad to je.. .

j edna tesna i duboka rasj el ina ( TH 1945, 13) . — U tesnoj

i vl ažnoj rasj el ini ( TH 1945, 243. i TH 1947, 234) . — I pre

vremena ostarelog kolj enovića, ( TH 1945 ; 1947, 50) . —

Gospodska soba koj a odaj e ukus kol j enovića ( ZoG 1961,

69) . — Nego na vi šegr adsk og hodžu i kol j enovića ( NDĆ

1963, 133) . — I dok m ladi begovsk i nehl j ebović p lete i

t r abunj a ( NDĆ 1963, 196) . — I nehlj ebovića svak e vrste

107 Svi radovi Andr ićevi u Bosanskoj vi M X XVI I , 1912, sem pesme Lanj ska pj esma

(str . 99), ekavski su. To su pesma Potonulo (str . 187) i prevodi Volta Vitmena (Iz »Pesme

o sebi«, st r . 165—166) , I z slovenačke l i r i ke (O. Župančič , Aleksandrov , V . Jeraj eva, A .

Medved i V . Levstik , st r . 99—100) i Avgusta Str indberga (I z romana »Crne zastave«,

st r . 122—123) . Pesm a Tama ( st r . 117) nem a ob l i k a relevan tni h za od ređ ivanj e n ar ečj a .

108 V.:Vihor , God. I , br . 2, 1914, sfcr . 32 (Prva prolj etna pj sema) . U Knj iževnom

Jugu ijekavski su: Pov'ratak (I, 1918, 270), San (I, 1918, 390- 391), 1915 (II , 1918, 406—

407) , Đerzel ez u hanu (I I , 1918, 83—87) , Ri tmi bez sj aj a ( I I I , 1919, 310—312) , Đerzelez na

p utu ( I I I , 1919, 472—478) , dok su svi ostal i tekstovi ekavsk i .

109 Oni se j avlj aj u češće u prvom periodu (Knj iževni Jug) , a ređe kasnij e, i to u

izdanj ima štampanim u mestima gde se govor i i l i piše ij ekavski . U TH 1947 našli smo

tako sledeće ij ekavizme: rasj ekl ina (11), plj evom (210) , nj egovao (217), viđio (65) ,

šlj ent (238), koj e sve, sem prvog, nalazimo u prvom izdanj u iz 1945. u izvornom ekav-

skom obl iku ( iisp . str . 218 , 226. i 248. toga Lzdanj a) .

53

( ТН 1947, 176). — Svetog I ve Ij etnj eg ( TH 1947, 243) . —

Novog zavj eta (TH 1947, 243) .

Za ove j e ij ekavizme pisac, po svome kazivanj u, skoro

emotivno vezan'10

. U ovome obl iku oni su mu punij i , bliži , i on

ih , u nj ihovom kontekstu, ne može drukčij e nii izgovori ti , a da

ne izgube od svoj e eksp r esivnost i .

44. Neki od ovih oblika su u kasnij im izdanj ima zamenj i-

vani , verovatno lektorskim intervencij ama, odn. insiistiranj emnj ihovim kod pisca. Na pri mer :

l i o U poglavl j u o emotivnim komponentama semantički h odnosa St . Ul lmann iz-

među ostalog kaže : »The af fective side of language i s j ust as f undam ental as i ts cogni-

t ive function . . . Emotions can be conveyed in many ways . . . One of these r esources

is the emot ive power of wor d-m eaning . . . no compl ete descri p t ion of the sense of a

w o r d can l eave o u t o f a cco un t i t s af f ec t i ve »o v er to n es« . . . So m e em o ti o n al el em en t s

are nei ther in divi dual nor p urely con textual i n char ac ter : they are a per manent accom .

paniment of the wor d and sometimes i t s very raison d'et re . . . Emotive under tones

of this ki n d m ay , however , have more per manen t effects ; they m ay p rovi de momentum

which car r ies a ward outsi de i t s l inguist ic , d ialectal or social boundar ies, and wh ich

occasional !y sets off maj or processes of lmgui sti c bor row ing al teri ng the whole st ruc-

tu re an d f abi i c of vocabulary« (St . Ul lman n, The Pr incip les of Seman t ics, Basi l

B l ack w el l — Oxfb r d 1963, st r . 96—101. i d .) .

54

Od ovih pri mera, poslecta j i navedeni ( nehlj ebović, kolj e-

nović), i st ina, i u komunikativnom j ezi ku ekavskog izgovora

često se sreću baš u tome obl iku,M

, potpomognuti u izvesnoj

meri sličnim di j ahronički m opozicij ama" 2

, j er su sa ter i tordj e

na koj oj su nastal i preneti kao sk oro nemotivisana imena spe-

ci fičnih za tu ter i torij u poj mova" 3. Za pr vi od nj ih ( Ij esa)

to se nik ako ne može reći , a svoj stav prema ij ekavskim obl i-

cim a u ekavskom tek stu svoj ih del a pisac nam j e upravo po-

vodom toga pr imer a i izložio.

45. Lingvi st ička osnova metodskog stava Andr ićevog, ob-

j ektivizi ranog u j ezičkim formama, stava u koj i su se uli l i i

elementi emotivnih odnosa nj egovih , sasvim j e analogna osnovi

koju imamo u odinosima prema leksičkdm sinonimima. Samo

što su ovde u pi tanj u j edinice manj e od morfema, — foneme,

i li bar nj ihove real izacij e. Kao što se, npr ., leksički sinonimi

vat ra i oganj u j ednom jezičkom oisećanj u , i pored nj ihove

osnovne značenjske adentičnosti , vezuj u za različne poj move

zbog toga što im spektar značenj a obiluj e nij ansama"4, tako

isto fonemska razli ka asocira razl ične nij anse značenj a u od-

nosu opozicij e dvaj u izgovora Ij esa : lesa i sl . u j ezičkom ose-

ćanj u našeg pisca.

46. Otuda j e i kod Andrića moguće govor i ti o onakvom

simboliizm u glasova koj i implicira u tumačenj u ne semantičku

vezu nego aperceptivan odnos" 5

, čij i su elementi , s j edne

ш U nor mativn om ekavskom , nar avno, ti obl ici su neh lebovi ć i ko lenović, kako i

nalazimo za ovaj poslednj i primer u Ristdč—Kangrginom Rećniku { Beograd 1928) i u

Pravopisu od 1960, za oba .

112 Kada j e u pi tanj u glas tj (u opozicij i prema glasiu l i u odnosu ekavskog

izgovora prema i j ekavskom ), t r eba podseti t i na sl ićne siučaj eve gde se to 2/ nalazi (u

izvesnim glasovmm grupama) »ne samo i sp red i -a nego i i sp red drugih vokala« . . .

>u svim štokavskim ekavskim govorima : u p r izrenskot imočkom , kosovskoresavskom

i šumadi skosremskam« ( I . Popovi ć, O izgovoru reči i l j e b i t l j e z d a, NJ n . s. I ,

Sv . 7—8, Beograd 1950, st r . 318—322) .

11* V . u Vukovu Rj ećni ku ( 1818) : •Kdtj enović, m . ( u Егс.) eiia Mensch von dem

gutem al ten Hause, von Famil ie ( kol j eno), il lustr i l oco natus, cf . p lemić, odžakovi ć«. U

Rječni ku JAZU naroči to se i/stiče Vukova pra medba »da se govori u Hercegovini« a u

Bra z—I vekovi ćevom rećni ku ( Zagreb 1901) daj e se Vukova f ormu laoij a u cel i ni .

114 »Kao pri mer za naj dosl eđnij u sinonimnost navode se reči oganj i vat ra . . .

p ra menom sredine i dugim živl j emjem u krajevima gde j e d ruga reč u daleko široj

upotrebi , vatra j e i kod mene potisla reč oganj , koj a se u mome j ezičkotn osećanj u

vezala za vat ru koj a gor i na otvorenom ognj i štu . . . To i sto se može reći . . . i o mno-

gim drugim si nonim im a, koj i i j esu to i nisu , k oj i upr avo j esu sinonim i , al i ne pot-

pun i« (M . Stevanović , Sintaksička sinonimika , Kn j iževnost i j ezik , God . X , br . 2,

str . 83) .

n s I sp . i St . Uli mann , The Principtes of Semantics, Basil Blackwel l — Oxford

1963, st r . 102.

55

strane, govorno l ice, t j . pisac, a s druge — po rečima P. Gui-

rauda — psihof iziološka pr iroda glasa, odnosno reči" 6

.

I kao što j e poznati subj ektivni odnos prema glasu utvr-

đen več kod f r ancus.kih simboLista ( npr . čuveni Sonnet des

Voyelles Remboa) i l i , npr ., Engleza Luisa Kerola ( Levvis Car-

rol ) i I rca Džemsa Džoj sa (James Јоусе)" 7

, t ako i kod I va

Andr ića nalazimo dokaza sl ičnog odnosa, i prema f onem ama,

odn. nj ihovim real izacij ama dobivenim u vezi s opoziicij om

dva izgovora i prema svim drugim fonemama. Pr irodno, taj

piščev odnos dat j e naj češće u osl ikavanj u likova, a mi ovde

i stičemo one pr imere u kojdma pr ipovedač svoj om interven-

cij om to naroči to podvlači .

Za str anca ( Defosea ), u autorovoj interp retacij i , govor

naših lj udi se def iniše na sledeći način :

Osećao j e uh om i po smislu kako tišina proddre u

svaku nj ih ovu rečenicu između reči i u svaku reč između

slova. . . Razabirao j e nj ihove samoglasnike, bez boj e i bez

j asne granice, od kojdh govor dečak a i d'evoj čica izgleda

kao nehatno gukanj e ( TH 1947, 142— 143) .

Za stranca, glasovd im aj u boj u u skoro vizuelnom smislu

i predstavl j aj u potpun f iziološki doživlj aj :

Travnik ! Trav-nik ! Ponavlj ao j e tu reč poluglasno. . .

I što j e više ponavlj ao, sve mu j e čudnovatij e izgle-

dala : dva tamna samoglasnika između mukl ih sugla-

snika. . . To nij e reč, muklo i hladno ime zabačene varo-

šice. To ni j e Travndk , to j e sada za nj ega Par iz i Jerusal im

( TH 1947, 145) .

l i e »Plutot que d'une »symboliique des sons« c

'est de l

'apt itude naturelle — on

pourraitt meme dire psychcnphysiologique — des mots, qu'i l faudrai t par ler . Elle n

'est

pas sans l ien cependant avec l'iidee d

'une va'leur i mpr essive plus ou moiins at tachće k

chaque phoneme« (P. Guiraud, Langage et versif ication d'aprčs l

'ceuvre de Paul Valery,

K linck sdeck — Pari s 1953, st r . 148} .

117 P. Gudiraud, I bid., str . 137, 140. V. o takvom, subj ektivnom, odnosu prema

glasu i u raspravi Glasovi u riječima i umjetničkom djeluf Jezik VI I , 2, Zagreb 1958,st r . 33—41. i VI I , 3, 1959, ist r . 65—72 — Stj . Babića, koj ii , kao i P. Gui raud , raoionalno

i sasvim l ingvistički tumači tzv. simbol izam glasova. Ovo je i stovremeno i naj bolj i od-

govor p ragmat ist ičk im shvatanj i ma o funkcij i j ezika u umetničkom delu , kakva nalazimo

u nekim raspravama posvećenim upravo j eziku i sti lu inašeg veldkog pisca (aipr . : M.

Šamić, Jezik i stil I ve Andrića u pripovij eci »Priča o kmetu Simanu«, Pi tanj a savr e-

menog knj iževnog j ezika, I I , br. 1—2, Sarajevo 1950, str. 171—181; Z. Malić( Andrićev

sti l i j ezik u »Priči o kmetu Simanu«, Jezi'k I V? 5, Zagreb, 1956, str . 148—154) i li j ezrik u

i drugih pisaca (P. Guber ina, Zvuk i pokret u j ezi ku , MH Zagreb 1952, str . 91—92, np r .) .

5 6

Sličan subj ektivan odnos imamo i u oceni nekih tuđih

reči i tuđeg izgovora, dakle u oceni i mor feme i foneme :

— I I у aura beaucoup de tapage.

Ružne reči , ružan izgovor , podmuikao ton u osnovi svega.—. . . beaucoup de tapage. . . de tapage. . . de tapage. . .

I sa tom reči raiše se i fon Mitererovo l ice i biva sve bleđe,

sve mrtvačkije (TH 1947, 362) .

A naj j asnij a subj ektivna ocena, pr oživlj ena ne samo umet-

ni čkom stvarnošću, svakako će se naći u ovome odlom ku iz

pr ipovetke Sunce, čij a se r adnj a odigrava u hodniku tamnice :

— V o r w a r t s ! M a r š !

I znenađen i izgublj en, mladi ć j e idući dugačkim hod-

niikom slušao tupu j eku koraka, svoj ih i stražarevih.

Ja — ti ! Ja — ti ! Već posle nekoliko prvih koraka njemu

se činilo da j e sve samo dugačak hodnik , a j edini sta-

novnici on i nj egov stražar . Jedini znaci života, bez nj i-

hoviih koraka — j a—ti , j a—ti — i slaba j eka koj om im

odgovar a hodnik i koj a se sastoj i od dva a, j edno đugo i

tamno, a drugo kratko i svetlo : a — a, a — a ! ( Lica

1960, 103) .

I takva konsekventnost sigurno upućuj e na opravdanost

zaklj učaka o posebnom piščevom odnosu prema fonemi .

Glasovi , kao što j e poznato, deluj u di rektno na čovekov

nervni sistem i nj egov afektivni r i tam" 8

; kod našeg piisca,kao što se vidi iz datih primera, dugi vokal a budi asocij acij e

tamnih boj a, a kratko a — asocij acij e svetUh. Andrićevo nij an-

si r an o osećanj e zadržava se, daikl e, na či tavom fonol oškom

kvali tetu glasa a, uzimaj ući u obzir i nj egove var ij ante prema

kvanti tetu i , nesumnj ivo, dr uge relevantne cr te srpskohrvat-

skog izgovora toga glasa" 9

.

118 »Les sons ont une action di recte su r not re «ystčme nerveux et sur notre

rythme aff ect if . . . Cet te action des sons est l iee a leur structure physique . . . La

gamme des voyel les var ie de 450 vibrations-seoonde de l'»on«, aux 3.600 vib rat ions-

seconde de l'»i«. I I n

'est donc aucunement arbi trai re d

'etab lir des correspondances

ent re l es voyel les et le monde des sons et des couleurs, comme celui des sent iments

et des idees qui leur est at tache. I I у a des voyel les aigues, intenses, clai res et des

voyel les graves, sourdes, sombres« (P. Guiraud , Langage et versif ication d'aprčs l

'oevre

de Pau l Valery, K l incksieck — Par is 1953, st r . 140—141) .

l i e U romansk im j ezicima, npr ., fonema a, def inisana s toga gledišta, vezana j e

često za ekspr esij u crvene boj e i uopšte za in tenzivne boj e <v . P. Gui rau<l , Jbid ., str .

142, gde se navode def inicij e Grammonta i H . Moriera uz opravdanu autorovu napo-

menu da i u tome t reba videti »ap ti tudes expressives des sons«) . V . i p ii mere subj ek-

57

7. K ongruencij a

47. Dubletni odnosd oblika koj i se j avl j aj u u poznatim

opozi cij ama dvoj akog načina slaganj a zavisnih reči sa imeni-

cam a120

, ispoređeni sa odnosima u upotrebi t ih kategori j a u

normat ivnom j ezdku i u j ezi ku k lasičnih naših pisaca, poka-

zuj u skoro potpuno podudar anj e sa ovima, što j e i normalno

s obzirom na apsolutno komtmikat ivnu pri rodu te j ezičke po-

j ave'21

. Zato u ovome radu, proučavaj ući j ezik I va Andrića,

i daj emo samo one pr imere za koj e postoj i mogućnost da se

j ave kao dubleti , tj . kao forme koj e se mogu bi rata, konstatu-

j ući pr i tome pr i rodu nj ihovog odnosa prema i st im t im kate-

gor ij am a u normativnom j eziku, kakav j e dat u našim gra-

m at i k am a.

a) I m enice m . r . na -a

48. U oblicima j ednine promenlj ive zavi sne reči , zamenice,

pridevi i gl agoh, normalno se slažu ро značenj u sa upravnom

nezavisnom rečj u, tj . uz imenice koj e označavaj u li ca m . r . —

upotreblj avaj u se u obl icima m. roda :

Mrzeo j e ovoga h o d ž u kol iko i Šv ab u protiv koga

j e ustao ( NDĆ 1963, 122) . — Od str aha pred Š v a b o m

koj i dolazi (NDĆ 1963, 126). — Duševni z ap t i j a okre-

ne lice (NDĆ 1963, 103). — Taj j oš mlađi g azd a bio j e

mokar (NDĆ 1963, 79). — Zbog toga j e izmirski k a d i j a

i rekao za nj ega ( PA 1963, 67). — Salko Hedo sa jednimz ap t i j om (NDĆ 1963, 131). — Pravi k a s ab a l i j a

nij e po pr i rodi kockar ( NDĆ 1963, 154 ) . — Neki d r v o-

d e l j a (NDĆ 1963, 197). — Pridržavaj u vezanog Plev-

Ij ак а, svoga doj učerašnj eg s t a r e ši n u (NDĆ 1963, 57).— Doj ur io j e z a p t i j a ( NDĆ 1963, 137) . — Jedan

t ivnog odnosa prema glasu, t j . priinere tzv. sdmbol ičke vre dnosti koju pojedinim gla-

sovima pri pisuju đrugi naši pisci , navedene u radu Stj . Babića, Glasovi u ri j ečima i

umj etničkom đj el u , Jezik VI I , 3, Zagreb 1959, st r . 65 , 66) .

120 V. : T. Maretić, Gramai ika hrvatskoga ili srpskoga knj ii evnog jezika, I I I izd.,MH Zagreb 1963, str . 429—430 ; 431—433; 435—436 ; 437- 439; 440—441; 442; 443—448; Vj .

Glavan, JF VI I , Beograd 1927—28, st r . 111—113. i dr . ; M. Stevanovi ć, Gramatika, Novi

Sad 1954, gfgr. 300—301; 301, 302; 303—304; 305—306; M . Stevanović, Predikat zbirnih

imenica, NJ I V, sv. 7, Beograd 1936, st r . 202—206; Brabec—Hraste—Zivkovać, Gramatika,

Zagr eb 1961, st r . 217—220.

181 V .; A. Bel ić, О j ezičkoj pri rodi i j ezičkom razvi tku, I I , Beograd 1959, st r . 85.

5 8

h o d ž a j e imao kuću. . . daj te onog h o d ž u (NDĆ 1963,

80) . — Ni poslednj i b a l i j a i spod Vilenice (TH 1963,

13). — Ulazio j e Stj epan Ković, skorašnj i u s t a ša (NG

1963, 206) .

Jednako se te reči slažu sa imenicama i u slučaj evima

gde imenice na -a mogu označavat i i l ica ženskog roda. K ad

su u pi tanj u l ica m . r ., naravno, atr ibut i delovi predikata koj i

r azl ik uj u rod su u oblicima m. r . :

Štedeći svaki groš uporstvom bolesnog t v r d i c e

(TH 1947, 181) . — Tada i naj snažnij i kasabal i j ski b e-

k r i j a leti kao lutka od krpa (NDĆ 1963, 199) .

Neke od ovih imenica, kao što pokazuj u sledeći pr imer i

koj e ovde daj emo :

To vas j e mogla nagovor i t i samo neka b u d a l a

koj oj j e bosanska rakij a pamet popi la (TH 1947, 167).

— Dobra i sigurna m u š t e r i j a biva ređa ( NDĆ 1963,

245). — Nadnesen nad novom m u š t e r i j o m ( TH 1947,

237 ) —

— d u j eziku našega pisca, i kada znače muška li ca, uza

se imaj u odredbe kao imenice ž. r ., tj . obl ike koj i se s nj ima

slažu po obl iku, gramatički122

. Ipak, dominantna tendencij a

j e slaganj e po značenj u, što u svim periodima Andrićevog stva-

ranj a predstavlj a d normat ivnu aktualizacij u nj egovog primar-

nog (u užem smislu) govornog j ezika'23

, koj i bi bio relevantan

za mogućne lokalne cr te.

49. U oblicim a množine, kada j e u pi tanj u atr ibut , odn.

nj egovo slaganj e sa imenicom koj u određuj e, u j eziku I va

Andrioa, za r azl iku od Vukovog124

, r azvij en j e f akul tat ivni od-

nos opozicdj e slaganj a po obl iku i po značenj u. Naime, od

ukupnog broj a primera zabeleženih u tekstovim a koj i obi luj u

ovom vrstom imenica ( NDĆ 1963, TH 1947, PA 1963, ZoG 1961) ,

u dve trećine nalazim o slučaj eve tzv. formalne kongruencij e,

a u j eđnoj t rećini — primere u koj ima se at r ibut sa imeni com

slaže po značenj u .

122 I sp . : »Vuk u svoj oj prozi slaže ovako samo neke r ij eči , npr ., i li j e ovaj

čovj ek varal ica i l i j e naj veća budala na svi j etu (T . Maret ić, Gramat ika, Zagreb 1963,

st r . 431) .

123 I sp . : A. Peco, Govor istočne Hercegovine, SDZb X IV , Beograd 1964, str . 171.

V . i napomenu 54. ovoga r ada ( t . 19) .

124 I sp . : T . Maretić, Gramatika, Zagreb 1963, str . 431—432 ( t . 407. d navedene

knj ige).

59

а) Gr amat ičko slaganj e nalaziimo u pri merima :

I posluj u kao ostale k a s a b a l i j e ( NDĆ 1963, 106) .

— Al i ako su mlađe z a p t i j e same (NDĆ 1963, 103) . —

Tu se u razgovor umešaj u i ostale z a p t i j e (NDĆ 1963,

102) . — A obesne g a z d e, koj e su ga zaluđivale ( NDĆ

1963, 205) . — Okorele carigrađske p r o p a l i c e koj e se

ne boj e st ražara ( PA 1962, 18). — Stare k a s a b a l i j e

ne mogu da se snađu ( NDĆ 1963, 147) . — Sve k a s a b a-

l i j e vide ( NDĆ 1963, 147) . — A pored nj ih dokone

b a d a v a d ž i j e ( NDĆ 1963, 149) . — Za j ednim stolom

su ml ade g a z d e ( NDĆ 1963, 196) . — A pakosne č a r -

š i l i j e govore ( NDĆ 1963, 223) . — I mnoge g a z d e,

koj e su se obogat i le ( NDĆ 1963, 229) . — Lažu bezdušno

dokone d u ć a n d ždj e ( NDĆ 1963, 231) . — Mlade k a l f e

se uozbi l j i le (NDĆ 1963, 234) . — Obdlnij e kupuj u samo

j oš nesigurne p l a t i š e ( NDĆ 1963, 245) . — Neke k i r i-

d ž i j e nailožiše m alu vatr u ( Žeđ 1963, 119) . — Raštr kale

su se poj edine u s t a š e ( NG 1963, 193) . — Nekad su b i l i

dobre z a n a t l i j e ( NG 1963, 206 ) .

b ) Slaganj e po značenj u nalazimo u pr imer ima :

A j ednog i drugog su pod sti cald moćni p a še, vođeni

i sk renom odan ošću ( PA 1963, 85 ) . — Takvi su t ravničk i

a g e ( TH 1947, 178) . — Svi v o j v o d e i voj votk inj e po-

ručuj u por t rete kod Goj e ( ZoG 1961, 27) . — K ad se desi

da se zap ij u varoški ml ađi g a z d e (NDĆ 1963, 204) . —

To j e prava, veli ka beda, koj u razni K a r a m a n l i j e ne

vide ( NDĆ 1963, 128) . — Pu tnik zna. . . da z a p t i j e

ovakvi kakvi su sada, st alno mamurni i l i napola pi j ani . . .

tešk o pamte ( NDĆ 1963, 103) . — Al i dokoni i podniml j eni

k a s a b a l i j e sa zida ni su. . . ni gledali tu reku ( NDĆ

1963, 105) —

— što potvr đuj e već konstatovane tendenci j e u razvi tku ove

j ezičke cr te i u j ezi ku i st i lu I va Andr ića125

i u standar dn om

srpskohrvatskom j ezdku uopšte126

.

50. U pr ibl ižno i stom odnosu stoj e pr imeri gde uz ime-

nice ovoga t ipa imamo delove predikata koj i r azl ikuj u rod.

125 I sp . Sv. Marković , O kolebl j ivosti slaganja u rođu kođ imenica čij i se pr i-

rodni i gramatičk i rod ne slai u ( i o rođu ovih imenica) , Pi tanj a knj iževnost i i j ezi ka ,

K nj . I , Sar aj evo 1954, st r . 92—93. Uopšte — isp . isto , st r . 87—110.

126 »U k nj i ževni m dj el im a dvadesetoga stolj eća i u suv remenoj knj iževnost i ne

p rovodi se uv ij ek sl aganj e t ih imen ica n i u množin i po gramatičkom , nego po p r i rod-

6 0

а) Gramatičko slaganj e, tj . deo predikata kojd razl ikuj e

rod u obliku ž. r ., nalazimo u pr imer ima :

Mlade k a 1 f e se uozbil j i le (NDĆ 1963, 234) . — I

mnoge g a zd e, koj e su se obogatile (NDĆ 1963, 229) . —

K a s ab a l i j e su počele da se podsmevaj u ( NDĆ 1963,

219) . — K ao što su sinoć radile g a z d e u ovoj i stoj

mehani (NDĆ 1963, 205) . — Tako su i opet k a sa b a l i j e

ostal e bez got ovine ( NDĆ 1963, 155) . — Preko dana su

tu seđele p r e t r g l i j e (NDĆ 1963, 149) . — Za to vreme

»z a k o n o š e« su se razilazi le ( NDĆ 1963, 140 ) . — Zaklj u-

čišeda su »zak on o še« izvršile svoj u dužnost (NDĆ 1963,

139) . — Cele zime k a s a b a l i j e su čuvale građu i pazile

radove (NDĆ 1963, 27) . — I k a s a b a l i j e su odavno

navikle da sa kapij e posm atraj u (NDĆ 1963, 106) . —

Govor i le su k a s a b a l i j e u šali ( NDĆ 1963, 133) . —

A obesne g a z d e, koj e su ga zaluđivale i nagonile na to,

plat ile vi soke globe (NDĆ 1963, 205) . — G a z d e su

zvane kod predstoj nika ( Pr ip . 1924, 37) . — Raštrkale su

se poj edin e u s t a š e ( NG 1963, 193) . — U s t a š e su se

upoznale sa pr il ik ama ( NG 1963, 215) .

b ) Logičko slaganj e, tj . deo predikata koj i razlikuj e rod

u obl iku m . r ., nal azim o u pr imer im a :

A j ednog i drugog su podsticali moćni p a š e ( PA

1963, 85) . — Ali dokoni i podn imlj enii k a s a b a l i j e sa

zida nisu. . . ni gledal i tu reku ( NDĆ 1963, 105) . — Pozdr av-

Ij aj u ga č a r š i l i j e, ma koj e vere bil i (NDĆ 1963, 132) .

— Niko se nij e obaziirao na »zakonoše« koj i ostadoše

sami ( NDĆ 1963, 139). — Vodi o neču jne razgovore sa

g azd am a koj i su mu bil i or taci (Gosp. 1963, 26) . —

Sa strane i pozadi j ahal i su z a p t i j e l ivanj skog kaj ma-

kam a ( TH 1963, 21) .

c) Taikvo slagan je pokazuj u i sl učaj ev i gde uz ovaj t ip

imenica nalazim o relat ivnu zamenicu koj in7

:

nom rodu (M . Hraste, M o j e kolege i l i m o j i kolege, Jezi k I I , 2, Zagreb 1953, str .

61—62). I sp. i za narodne govore: M. Stevanović, JF XI I I , Beograd 1933—34, str . 114;

A. Peco, SDZb X I V , 1, Beograd 1964, str . 172.

127 »Pomenute se r ij eči slažu kao imenice muškoga roda, al i ono što se s nj ima

slaže stoj i u drugoj rečenici , a ne u i stoj : bilo j e nekol iko veliki stareši na koj i su

po nekol ike naije posvaj al i« (T. Maret ić, Gramatika, Zagreb 1963, str . 432, t . 408).

6 1

Šv ab e koj i ulaze boj e se zasede (NDĆ 1963, 130).— A k a sa b a l i j e, koj i nađu reč (NDĆ 1963, 136) . —

A pored nj ih dokone b a d av a d ždj e koj i se pomiču

sa suncem ( NDĆ 1963, 149) . — Za j ednim stol om su

mlaide g a z d e koj i tek počinj u da izl aze (NDĆ 1963, 196) .

Zanimlj ivo j e ovde uputiti i na način slaganj a relativnezamenice koj i , upotreblj ene u akuzativnoj si tuacij i sa ameni-

сат а muškog roda koje označavaj u stvari . U knj iževnom

j eziku, ako ta zamenica određuj e ime nekog predmeta i liuopšte nečeg neživog, oblik nj enog akuzativa j d. m. r . j ednak

j e nominativu, mada se sdstem opozicij e živog prema neživom,izražen kao odnos nastavaka akuz. =

gen. : akuz. = nom.

upr avo na ovoj zamenici remeti128

.

Ove nesuirmj ivo govorne osobine, koj u nalazimo i u rani-

j em per iodu , к ао što pokazuj u pr imer i uzet i iz KJ 1918—1919 :

Gonj eni strab ovi t im v dh o r o m koga nismo zval i ni

izazival i ( K J I I , 1918, 194 ) . — Jedan zamr šen r o m a n

sa nepoznatom ženom , koga j e celog života kr io ( KJ I V ,

1919, 50 ) —

— a koj u nij e morao poneti samo iz svoga kraj a ( iako sli čno

nešto nalazimo i kod drugog j ednog pisca čij e se teme —

vr lo sl obodno uzeto — na neki način poklapaj u sa Andr ičevim,kao god što se poklapaj u u izvesnom smislu i j ezička ter i to-

rij a i vreme ,29

), naš pisac se, u vremenskoj proj ekcij i uzeto,o sl ob ađ a .

U prvom izdanj u r omana Travnička hronika i Na Drini

ćuprij an°

, npr ., našld smo šest primera u koj ima relativna za-

menica, iako se odnosi na stvar i , ima oblik j ednak geni t ivu :

Bij e u i stom r i tmu u kom i velik i puls sveta, koga

oseća kako kuca visoko negde pod zvezdama ove noći

(TH 1945, 69). — Još i sada se čuva u njdhovoj porodici

j edna arani j a, bakreni kazan koga su. . . donel i kad su

se vratil i u Bosnu (TH 1945, 136). — Pod neodolj ivim

i !8 M. Stevanović, Savremeni srpskohrvatski jezik, I , Beograd 1964, str . 316. I sp .

i konstatovanj e ove tendencij e u NJ I V, sv. 3, Beograd 1936, str . 94; NJ V, 1938, str .

81—90; NJ n . s. I , 1950, st r . 163; NJ n . s. IV, sV. 9—10, 1953, str . 351; NJ n . s. V,

sv. 7—8, 1954, str , 296; NJ n . s. VI .sv.l—2, str . 58; NJ n . s. VI I , sv. 1—2, 1955, str .

54—56; NJ n . s. X I , sv. 5—6, 1961, str . 201—202; M . Mulić, Akuzativ sg. m. r . odnosne

zamjenice *koj i*, Jezik I I , 3, Zagreb, 1954, str . 86—87.

126 V . : B . Ni kol ić , Osvr t na p r ipoveđački sti l Branka Copića, NJ n . s. X , sv . 3—6,

Beograd 1960, st r . 179.

180 Državni izdavački zavod Jugoslavij e, Beograd 1945.

6 2

pr i t iskom koga niko ne zna i ne vidi (TH 1945, 155) . —

Dok su smeđe oči sj ale osmej kom koga nisu uspevale

da sakr ij u (TH 1945, 206). — Svoj u mudrost i svoj e

mnogobroj ne sentenci j e crpao iz velikog zbornika Regi-

men sani tat is Salerni tanum, koga j e lj ubomorno kr io i

čuvao (TH 1945, 266) . — Bij e studen i l j ut dah kamena

i metala, koga ništa ne može r asterati ni zagrej ati (NDĆ

1945, 306) .

U izdanj ima TH od 1947.13'

i NDĆ od 1950.132

ovaj oblik

ostaj e i st i , dakle — koga m. koj i ( isp . TH 1947, st r . 66, 132,

151, 198, 256. i NDĆ 1950, str . 321), al i su u izdanj u od 1963.'33

godi ne ovih romana svi t i oblici zamenj eni knj iževnim obl i-

kom koj i ( isp . TH 1963, str . 64, 124, 142, 188, 244. i NDĆ 1963,

st r . 294 ) .

A da se r adi o stvaralačkom procesu i ak tivnom odnosu

piščevom prema j ezičkoj normi , pokazuj e i činj enica da j e pr i

ovoj in tervencij i u j ednom od slučaj eva izmenj en ne samo

obli k koga u koj i , nego j e i j edan glagol zamenj en drugim ,

koj i j e, po mi šlj enj u piščevom, adekvatnij i .

Gore već navedeni pr imer iz prvog izdanj a TH 1945. glasi :

Dok su smeđe oči sj ale osmej kom koga nisu uspe-

vale da sakr ij u (TH 1945, 206 ; TH 1947, 198) .

U poslednj em izdanj u TH iz 1963. godine taj primer j e

izmenj en i glasi :

Dok su smeđe oči sj ale osmej kom koj i nisu mogle da

sakr i j u ( TH 1963, 188) —

— tj . glagol uspevati u rečenici iz prvog izdanj a, koj i zavisnood subj ekta, dstina, može biti medij alan, ali koj i se naj češćeupotreblj ava sa aktivnim subjektima, zamenjen je glagolomkoj i j e par ехсеНепсе medi j alan i u pripovedanju koj e izbe-

gava metaforu više odgovara subj ektu, za koj i se bez nje,tj . bez metafore, nikako ne može reći da može uložiti volj ninapor u vršenj e radnj e, što j e relevantan momenat za određi-

vanj e roda glagola'34

.

i si Nakladni zavod H rvatske, Zagreb 1947.

132 DI PH Zora, Zagreb 1950.

133 Prosveta, Beograd 1963.

134 »Stvaralac i vrši lac medij alnim glagolom označenog procesa nij e subjekat

kome se taj proces pr ipisuje, niiti j e on van toga subj ekta, već se prooess vrša u samom

subjektu« (M. Stevamović, Problem glagolskog roda i povratni glagoli u srpskohrvat-

skom ie.ziku, JF XXV, Beograd, 1963, st r . 6) .

63

Б м е> Л 1/1 0 т е к A

КАТЕДРЕ ЗА СРПСКУ КК>ИЖЕВНОСТ

СА ЈУЖНОСЛОБЕНСКИМ КЊИЖЕЗНОСТИМА

b ) Zbirne im enice na -ad

51. I st i neutral ni odnos značenj skog i obl ičkog slaganj a

pokazuj e upotreba predikata, tj . nj egovog glagolskog dela, uz

im en i ce n a -ađ]3S

.

GLagolski deo predi kata j e u j edni m slučaj evima u obl iku

m n o ž in e :

Raznol i'ka su bi la č e l j a d koj a su tu zapela na

svom putu ( Panor . 1958, 3) . — On j oj se gorko žali na

tur sku m o m č a d koj a govore (NDĆ 1963 , 247) . — A

Ci g an č a d su mu usadi la cigaru u mrtva ust a (NDĆ

1963, 93 ) ;

a u drugim sluičaj evima — u obli ku j edlnine :

P a r č a d železa i kamena zasu konj e i lj ude ( NDĆ

1963, 317) . — Tako j e t a si tna s l u šč a d brza kad iza

nj e stoj i oštro naređenj e viših ( PA 1963, 52) .

Ovome su, pri rodno, uzrok več u nauci definisani seman-

t i čk o-m o r f o l ošk i o dn osi'36

.

c ) B r oj ne imenice na -ica

52. U naj većem broj u slučaj eva u koj ima se manifestuj e

mogućnost dubletne up otrebe dela predikata koj i r azlikuj e rod

nalazimo upr avo pr imere sa slaganj em po značenj u, gde deo

predi kata o koj em j e r eč st oj i u obliku množine i u muškom

rodu137

. Evo za to pr im er a :

D v o j i c a seoskdh domaći na imali su potpuno isto

držanj e (NDĆ 1963, 315). — I sad su se nj ih d v o j i c a

dobro razumel i , i ako nisu reči progovor il i ( NDĆ 1963,

137) . — A nj ih d v o j i c a ušl i u zrelo doba (NDĆ 1963,

137) . — Samo bi se nj ih d v o j i c a, Ćorkan i r ibar , svre-

mena na vreme pogledal i (NDĆ 1963, 116) . — Svega nj ih

d v o j i c a su se dogovor il i (NDĆ 1963, 42) . — D v o j i c a

trgovaca j oš su se više povukl i u se i zbil i ( PA 1963, 54).

— Kad su se iskupil i t r o j d c a, bacil i su se odj ednom ( Žeđ

135 V . : M . Stevanović , Predi kat zbirnih imenica, NJ I V , sv. 7, Beograd 1936,

st r . 202— 206 .

136 V . : M . Stevanović , I b id ., s tr . 202—206.

137 I sp . kod Vuka, T . Maretić, Gramat ika, Zagreb 1963, str . 440, t . 414. c .

64

1963, 177). — Ob o j i c a su slavili Svetog Jovana (Zeđ

1963, 178) . — Brzi , kosi pogleda koj e su d v o j i c a Bu-

gara izmenjal i (PA 1963, 47). — Koj e su samo nj ih d v o-

j i c a mogli da znaj u (PA 1963, 43). — D v o j i c a Cigana

su svoj oj žr tvi obavil i uže oko vrata (TH 1947, 298). —

Sva t r o j i c a su bili vezani, unezvereni i prašni (NDĆ

1963, 314) . — Sva t r o j i c a su bi l i od prekog sudia osu-

đeni na smrt (NDĆ 1963, 314). — Će t v o r i c a »zako-

noša« našl i su se na. . . pij acu (NDĆ 1963, 131). — Sad

su sedel i i znoj il i se sva č e t v o r i c a (NDĆ 1963, 135).

— Ob o j i c a su pozvali mladića (PA 1963, 52). — Cutali

su o b o j dc a (NDĆ 1963, 140). — Ob o j i c a su hitali

(NDĆ 1963, 140). — Ob o j i c a su ćutali (NDĆ 1963,

157). — Ćutal i su o b o j i c a (Zeđ 1963, 128) . — I tako

su nj ih d v o j i c a, koj i se pre toga ni su ni čuli ni videli,

ostal i zapamćeni (NDĆ 1963, 92). — Glasovi d v o j i c e

šetača koj i su išli polagano (NDĆ 1963, 262). — Ob o-

j i c a su pripadali pokretu (Gosp. 1963, 178).

53. U pregledanom tekstu brojno su mnogo ređi — četiri

puta manj e zastuplj eni , pr imeri formalnog slaganj a :

A u šipražj u , malo podalj e, biće skr ivena ona t r o-

j i c a ( NDĆ 1963, 55). — Vddeo da su ušla t r o j i c a

odj ednom (Deca 1963, 76) . — Al i ovog puta nisu došla

sam o d v o j i c a št raj f kor a ( NDĆ 1963, 172) . — On j e

imao šest sinova od koj ih su č e t v o r i c a bila već ože-

nj ena ( NDĆ 1963, 145). — D v o j i c a trgovaca gledala

su ( PA 1963, 51) .

I kao što sasvim j asno pokazuj u pra ner i u koj ima se

sa naroči tom izrazi tošću pokazuj u obe mogućnosti slaga-

nj a, npr . :

Sva t r o j i c a su bila do očij u umotani u crne kaba-

nice i crvene selj ačke šalove ( TH 1963, 21) —

— tj . u koj im a u istoj rečenici i u dstom predikatu čak imamo

i form alnu i značenj sku kongruenci ju , od sintak sičkih uslova

koj i se mogu uzeti kao kategorij e kri teri j uma po kojdma bi se

ovakva upotreba i ovakav odinos dvej u mogućnost i slaganj a

mogao def ini sat i — t reba sigurno pre svih uzeti ono što sin-

taksičar i naaivaju mestom u rečenici , odnosno udalj enošću

zavisnih reči od imenice koj u određuj u. U svim pr imerima for-

5 Jezi k i st i l I va An d ri ća6 5

malne kongruencij e deo predikat a kojii razl ikuj e rod i broj —

bio on u i nverzij i i l i ne — nalazi se neposredno, i l i bar vr lo

blizu, uz broj nu imenicu138

.

d ) Broj evi dva, oba, tr i , četi r i

54. Deo predikata koj i razl ikuj e rod, kao i relativne zame-

nice koj e se vezuj u za ove broj eve u složenim rečenicama dvo-

j ako se sl ažu s nj iim a'39

.

a) Naj češće se pri devski deo predikata uipotreblj ava u

obliku nek adašnj e dvoj ine :

Jednolično su tukla d v a bubnj a ( TH 1963, 22) . —

Došla su d v a žandarma i j edan agent ( NG 1963, 313) .

— Umešala su se o b a br ata ( L ica 1960, 11) . — Ta d v a

prozora pr ipadala su nekom građanskom stanu ( Lica

1960, 95) . — Laka kola u koj a su upregnuta d v a belca

(Deca 1963, 81) . — O b a prozora su uvek zastr ta (NG

1963, 195) . — Tako su se desno i levo od mosta prui ala

d v a zar avan'ka ( NDĆ 1963, 182) . — Dak su d v a

grobara brzo radila ( NDĆ 1963, 182) . — Napred su

j ahal a d v a t rubača ( NDĆ 1963, 137) . — D v a star i j a

br ata Alihodžina poginula su u ratovima ( NDĆ 1963,

119) . — Ova d v a čoveka su se nagonsk i odbij ala među

sobom (NDĆ 1963, 35) . — O b a davlj eniika su pala one-

svešćena (TH 1947, 300) . — Slučaj j e hteo da su tu po-

vor ku otvor i la ova d v a prosta čoveka ( NDĆ 1963, 92) .

— U sobu su bez šum a ušla d v a tamna čoveka ( PA

1963, 109) . — Levo od nj ega bila su d v a t rgovca ( PA

1963, 53) . — Tu su bi la već d v a građanina ( PA 1963,

45) . — Bi la su d v a visoka i crna čovek a ( TH 1947, 297) .

— O b a mladića bila su potpuno zaboravila gde su (NDĆ

1963, 277) . — Ostavivši o b a gvozdena topa koj a j e dot le

vukao (NDĆ 1963, 124) . — Ali te večer i su d v a pesnika

Bosanca bacala u zasenak sve ( Gosp . 1963, 181) .

b ) Ređe — broj no tr i puta manj e — upotreblj avaj u se

pr imeri u koj ima j e pri devsk i deo predikata u obl iku mno-

žine muškog r oda :

138 V . : Z . Jumković, NeŠto o sročnosti , Jezik , God. V I , 1, Zagreb , 1957, st r . 11.

13» Naravno, glagol ski deo p redi kata se uvek upot reb lj ava u obl ikiu množine, a

at r ibu t i ime poj ma čij i se b roj označava — u ob l iku nekadašnj e dvoj ine ( M . Ste-

vanović, Gramat i ka, Novi Sad 1954, st r . 305, t . 462. a, 462. b) .

6 6

Tada su o b a umorna čoveka otpočinj al i opet svoj u

borbu (TH 1947, 104) . — Dugo sam slušao d v a Ciga-

nina. . . koj i su se odj ednom j avil i , kao da su pal i na

lađu, i svi ral i i peval i ( Zn. 1963, 101) . — Bila su d v a

visoka d crna čoveka, sl ični kao br aoa ( TH 1947, 297) . —

Ova d v a dokona i praznoglava čoveka, koj i pij u nj e-

govu kafu (NDĆ 1963, 227) . — Kao d v a čoveika koj i nose

na duši sve žive dvonošce u k asabi ( NDĆ 1963, 137) . —

Opet su o b a konsula, svaki za sebe, počel i da brinu ( TH

1947, 273) . — Od čega su samo d v a brata Fuf ića, Petar

i Jovan, đal i preko dve hi l j ade ( TH 1947, 425) .

I ovde se od uslova koj i upravlj aj u repar ti cij om dubletnih

načina slaganj a mora uzet i u obzir pre svega udal j enost pro-

menlj ivih delova predikata, te slaganj e po značenj u im amo

onda kada su t i delovi dal j e od broj a i kada su u zavisnojrečenici ( v . t . 53) . Pored toga, t reba i staći da j e slaganj e po

obhku naj češće u pr imer ima gde promenlj i vi delovi predikat a

dol aze ispred subj ekta. I , r azume se, tamo gde bi , da j e upo-

treblj en obl ik u množini m . r . ( npr . : Jednolično su tukla d v a

bubnj a) , došlo do promene značenj a, t j . gde bi se broj sa onim

što određuj e shvat io kao obj ekat glagola'40

.

e) Zbi rni br oj evi

55. U j avlj anj u mogućnih formi slaganj a poznatu repar-

t icij u pokazuj u a zbirn i broj evi'4'

, t j . predikat upotreblj en

uz nj ih .

Kada su u pi tanj u konstruk cij e s pri devskim delom pre-

dikata, ovaj se naj češće upotreblj ava u obl iku j ednine sred-

nj eg roda :

Tako j e od petnaestak obolelih lica umrlo samo

d v o j e (NDĆ 1963, 298). — Rođilo im se d v o j e dece,

prvo ćerka pa sin (PA 1963, 62). — Rođilo im se čet-

v o r o dece ( NG 1963, 268) . — T r o j e j e umrlo ( Li ca

1960, 45) .

U obliku množine naj češće se j avlj aj u prosti glagolski

oblici , bez obzi ra na to da l i broj označava odrasla bića i l i

140 V . : Z. Junkovi ć, NeSto o sročnost i , Jezik , God. VI , 1, Zagreb 1957, str . 8—13.

ш V .: M . Stevanović, Gramatika, Novi Sad 1954, str . 304. I sp . i u Vukovom j e-

ziku (T . Maretić, Gramat ika, Zagreb 1963, str . 441, t . 415) .

5*

6 7

decu, što se razlikuj e od onoga što, prema T. Maret iću'42

, nala-

zimo kod Vuk a. Evo za to pr imera :

Zato se nj ih d v o j e dri e grčevito ( NDĆ 1963, 272).

— Tako nj ih d v o j e uznemiruj u svet na obald i poinalo

ga i uveselj avaj u ( NG 1963, 257—258) . — Na i stom sp rat u

stanuj u d v o j e mladih lj udi , muž i žena ( NG 1963, 190) .

— Posle toga o b o j e brzo ulaze u svoj e lažne uloge ( NG

1963, 191) . — Deca ga poljube u ruku i povuku se. Ono

d v o j e mlađe legnu da spavaj u ( Lica 1960, 75). — U ko-

j ima d v o j e supružnika, kao osuđenici . . . vuku isto viže

( Deca 1963, 91) . — K ao što se ni nj ih d v o j e ne mogu

nikad više ni prdbl iži t i ni r ast avi t i ( Deca 1963, 91) . — Br zo

se nađoše sve t r o j e (Deca 1963, 99) . — Sve t r o j e ćute,

nepomični ( Deca 1963, 99) . — Često tako ostaj u nj ih

d v o j e satinma ( NG 1963, 197) .

A tako isto j avlj aj u se primeri gde pr idevski deo predi-

kata, kad j e reč o složenim obl icima, ima oblik m. r . množine :

O b o j e bi i elel i da produže spor ( Lica 1960, 48) . —

Digl i su se u ist i m ah o b o j e ( Deca 1963, 101) —

— bilo da su u pi tanj u, kao u prvom primeru, odrasl i , i li deca,

kao u drugom . U poslednj em navedenom pr imeru, naravno,

zato što j e od to dvoj e dece j edno muško a drugo žensko.l

f ) B roj evii od pet nad alj e, pr i lozi

i imenice koj e znače kol ičinu

56. a) Predii kat uz broj eve pet, šest, sedam i dalj e naj-

češće j e u obliku j ednine a deo nj egov koj i razlikuj e rod —

u oblik u srednj eg roda :

O s a m mušk ih odrasl ih članova te porodice dove-

deno j e u Prokletu avl ij u ( PA 1963, 40). — Na kraj u mu

je ostalo svega četir i-p e t vernih prati laca ( PA 1963, 88) .

— Palo j e za pola sata s e d a m mrtvih glava ( PA 1963,

119) . — D e se t l j udi u ćeli j i našlo j e bar neki nov povod

za razgovor ( Lica 1960, 102) . — Preko s t o porodi ca

odlazi u Saraj evo (NDĆ 1963, 100) . — S e d a m godina

142 »Broj evi đvoj e, oboj e, troj e, ( etvoro i td . imaj u uza se glagol češće u plur .

nego u sing., osobito ako se misle odrasla čelj ađ« (T. Maretić, Gramatlka, Zagreb 1963,

st r . 441) .

6 8

ј е prošlo (NG 1963, 268). — Videl i su da j e proveđeno

s e d a m Atij asa na j ednom lancu (TH 1963, 399) . — Oko

p e t - še's t gost ij u uvek stoj i (NG 1963, 195) . — Devoj čica

koj oj j e moglo bi t i sed a m do o s am godina (NG 1963,

97). — Za dvadeset i četi ri sata naraslo j e t ih p e t d o

še s t s t o t i n a lj udi . . . i rastur i lo se po put evima ( NG

1963, 110 ).

b) Slučaj evi u koj ima nalazimo slaganj e ро značenj u, kao

što j e pr im er :

Po četiri-p e t momaka iz istog sela zagr le se, sastave

( NDC 1963, 183) —

— vr lo su retki več i t ime što su, sudeći po broj u pr imera,

funkciju ovih broj eva u označavanj u l ica m. r . preuzele brojne

dmenice na -ica ( v. t . 52)мз

, čij i j e predikat , kad su upotreblj eni

prosti gLagolski oblici , redovno u obliku množine.

57. I stu repar ticij u pokazuj e i upotreba predikata uz pr i-

loge. Nalazimo, dak le, pre svega slaganj e po obliku, a onda i po

značenj u .

a) Predikat u obliku j ednine i deo nj egov koj i r azli kuj e

rod — u ob lik u srednj eg roda nalazimo u pr imer im a kao što su :

Skupi lo se. . . d O' s t a putnika (Panor . 1958, 3) . — Na

Alihodžinom dučanu seđi n e k o l i k o ugledni j ih varoških

Turaka (NDĆ 1963, 312) . — Tu j e i n e k o l i k o saraj ev-

skih gimnazista (NDĆ 1963, 257). — Za j ednim stolom

sedi n e k o l i k o gazda ( NDĆ 1963, 205). — N e k o l i k o

istaknuti h vođa, muslim ana i Srba, izbeglo /eu Crnu Gor u

i Srbij u (NDĆ 1963, 182). — Gde j e čekalo j oš n e k o l i k o

lj udi ( Zeđ 1963, 225).

b ) Predikat j e u obli ku množine u pr imerima :

Ono n e k o 1 i k o građana, bledi od uzbuđenj a, peval i

su složno ( NDĆ 1963, 184) . — Ono n e k o l i k o uhvaće-

nih kradlj ivaca Ij udi su od ništa ( PA 1963, 41) . — N e k o-

l i k o mladih l j ud i strplj ivo i lagano skidaju sa starih

f r esaka m alter ( Staze 1963, 187) .

58. Sa dmenicama žensk og roda koj e označavaj u količinu

predikat j e naj češće u gramat ičkoj kongruencij i :

143 I sp . i u srpskohrvatskcxm j ezi ku uopšte : M . Stevanović, Savremeti i srpsko-

h rvatski j ezi k , I , Beograd 1964, st r . 323.

6 9

V е ć i n а osuđenika j e sedela oborene glave ( PA 1963,130). — V eć i n a j e uzbuđena, rumena od pića i znoj na

od vrelog dana (NDĆ 1963, 183). — Neki su napusti l i

svadbu . Al i v e ć i n a, glađna toplih j ela i i elj na igre,ostal a j e i dalj e (NG 1963, 171) . — V e ć i n a j e imala

svoj e st alno mesto i zauzimala ga svakog dana ( Jelena

1963, 217—218). — Ali v e ć i n a mladića pevala j e i l i

podvr iskivala ( NDĆ 1963, 184). — I v eć i n a se. . . pre-

puštala novoj str uj i , poslovala, st icala i živela ( NDĆ 1963,

188) . — Tu ih se bar p o 1 o v i n a može zarazi t i i pomreti

(PA 1963, 42) . — V e ć i n a ih zamišlj eno prati igru sunca

i oblaka i zlovolj no kašl j uca ( TH 1963, 10) .

Vrlo retko predikat se slaže s ovom imenicom i po

značenj u :

V eć i n a t ih prosj aka poznaval i su je j oš kao dete

( Gosp . 1963, 57) .

A pr imeri kao što j e ovaj koj i navodimo kao t ip slaganj a

po značenj u :

I m a već n e k o l i c i n a nj ih koj i su podj ednako da-

leko od svih i deologij a ( Gosp. 1963, 178) —

— kada j e u pi tanj u slaganj e predik ata sa ovim t ipom imenica,

pokazuj u ti pičan slučaj kongruencij e za koj u j e relevantan

momenat relat i vna zam enica koj i u uslovim a, nar avno, veće

formalne nezavisnost i zavisne rečenice, odn. nj enih gram atič-

k ih oblika, u sl oženoj rečeniici (v . t . 50. c) .

59. I menice na -ak, izvedene od osnovnih broj eva, odnosno

predi kat uz nj ih ima repar tici j u koj a se može def ini sat i onako

kao i upotreba predikata zbirnih broj eva, sa koj ima su u rele-

vantnim semat ičkim obeležj ima slične. Naime, podj ednako j e

zastuplj ena i formalna kongruencij a :

Na j ednoj ter asd gde j e d e se t a k otmenih ml adića

pilo i pušilo ( PA 1963, 66) . — A p e t n a e s t a k ostaj e

ovde u kasabi ( NDĆ 1963, 101) . — Tu živi p e t n a e s t a k

porodica ( Lica 1960, 109) . — Prošlo j e d e se t a k god ina

( Deca 1963, 187). — Radnice su ušle u štraj k ne znaj ući

ništa. Već prvog dana nj ih p e t n a e s t a k j e došlo i ra-

dilo (NG 1963, 179) . — Uhapšene radnice puštene su. . .

a ock nah zat im uhapšeno j e dr ugih p e t n a e s t ( NG 1963,

181) . — I danas tu sedi d e s e t a k begova ( TH 1963, 10) ;

70

као god i logička, naj češće, istina, kad su u pi tanj u prosti

glagolsk i obl ici :

Pet n a est a k pr izemnih zgrada, građenih u toku

mnogih godina. . . zatvaraju ogromno dvorište ( PA 1963,17) . — A onih s t o t i n a k porodica, ako se uvek i ne

druže i ne viđaj u između sebe, znaju j edni o drugima sve,

posmatraj u se, mere, prate ( PA 1963, 65). — O s a m d e-

se t a k r adnica sa leve obale Mil j acke. . . bile su tako

slabo plaćene ( NG 1963, 179) .

A da se logičko slaganj e ne vezuj e ipak samo za proste

glagolske oblike, što j e, kako smo gore rekli , naj češči slučaj ,

pokazuj e i poslednj i od navedenih pr imera.

g) Naporedna subj ekatsika sintagma

60. Materi j a u koj oj se manifestuj e opozitni odnoe načina

slaganj a predikata sa naporednom subj ekatskom sintagmom

čij i su poj edinačni članovi u obliku j ednine, kada j u j e po-

t rebno merodavno, u kvali tat ivnom i kvanti tat ivnom , dakle,

smislu, ispitati , ograničava se prirodom teksta, tj . ograničava

se na j ezik romana i pripovedaka. U tome j eziku, kako j e

utvrđeno uopšte'44

, red reči kao j edan od sintaksičkih uslova

slaganj a j avlj a se vrlo često u tzv. okazionalnom vidu, negi-

raj ući , dakle, definicij u svoj e okaz!ionalnosti , kak o j e drugim

rečira a kazano, i postaj uoi — kao k arakter ističan za određeni

tekst — upr avo tr adicional an , odnosno normalanU5

. U tekstu

pregledanih esej a utvrđivanj e j e mnogo nesigurnij e, j er se u

nj ima j avlj a uobičaj eni , t j . u logičkom smislu t radicionalan red

reči146

. Otuda primere kongruencij e u odnosu predikata prema

subj ektu i daj emo iz pripovedačkog teksta, uzimaj ući ih, nužno,kao tip, odnosno reprezentativnu kategoriju .

144 V. : Lj . Jonke, O redu ri j eči sa sintaksičkog i st i l ističkog gledišta, Jezik , God.

X, 3, Zagreb 1962, str . 67; J. Vuković, O j eziku i stilu jednog savremenog bosanskog

pr ipovedača, Brazda, I , 7—8, Saraj evo 1948, st r . 597—598.

145 Lj . Jonke, I bid., str . 67. O tome j e i A. Belić pisao: »Zato nalazimo da j e

potpuno osnovana k ri tika g. Đ <191) definicij e Delbrikove redovnog i okazionalnog reda

reči (ALtind. Syntax, 16), j er , prvo# što se isticanje neke reči obično vrši izgovaranjem

nj enim bez promene mesta, a drugo, što su neki j ezici i pored rečeničnog akcenta

obrazovali osobite tipove rečeničnog sklapanja« (Delo XX, Beograd 1898f str . 334).

146 V. : I . Andrić, Zapisi o Goj i (Goj a) , Novi Sad 1961, str . 1—39; I . Andrić, O

Vuku kao piscu, Naša knj iževnost , br . 2, Beograd 1946; I . Andrić, O Vuku kao refor-

mator u, K nj iževnost , br . 7— 10, Beograd 1947.

7 1

61. А i u t im tekstovim a k ao relevantan k ri ter ij um za

podelu primera uzimamo red reči , tj . odnos po tome između

subj ekatske sintagme i predikata, kako se uzima naj obič-

ni j e147

, sa potrebnim stvarnim korekcij am a, koj e nam nameče

građa.

a) U svim slučaj evima upotrebe predikata iza subj ek ta

od dva i l i više članova, koj i su svd u obliku j ednine, predi kat

j e u obli ku množine, pri čemu, naravno, imamo i uobičaj eno

u knj iževnom j eziku slaganj e prema rodu članova subj ekatske

sintagme148

. Od stot ine pr imera, za ovo j e dovolj no navesti

n ek o l i k o :

K r i v dc a i n e s r e ć a i rtisu u nekom nj egovom

cilj u ( PA 1963, 112). — R a d o s t i o d u šev l j en j e

građana su rasli i širili se (NDĆ 1963, 65). — Ćo r k a n

i r i b a r su zagazil i u pl ićak ( NDĆ 1963, 116) . — Po p

M i h a i l o i H a d ž i L i a č o su pređnj ačil i (NDĆ 1963,

79) . — A m o st s a k a p i j o m i k a r a v a n se r a j

pored stajal i su i služil i kao i prvog dama (NDĆ 1963, 72) .

— I M a t i j a K o r v i n, kralj Ugarske, i p ap a I n o-

k e n t i j e zelel i su da im bude izručen Džem ( PA 1963,

87). — P o j e d i n ac i n j e g o v a k r i v i c a nisu ga

mnogo zanimal i ( PA 1963, 28). — Pa mu se p r o šl o s t

i b u d u ć n o s t slegnu u j ednu sadašnj icu ( PA 1963,

24) . — S v a n j e g o v a r eč i t o s t i c e l o d o s t o j a n-

s t v o u č e n o g č o v e k a napust il i su ga ( NDĆ 1963,

139) . — M u l a z i m i p o p N i k o l a se snadoše prvi

( NDĆ 1963, 139) . — F e d u n i S t e v a n su čekal i ( NDĆ

1963, 173) . — P o j a v a i g o v o r o n e ž e n e . . . S t e-

v a n o v o d r ž a n j e i c e o t o k i s t r a g e pokazal i su

mu ( NDĆ 1963, 179) . — N j e g o v a z l a s u d b i n a, s a-

m o ć a d p a t n j a otvor i le su mu oči i izoštr i le duh

( NDĆ 1963, 264 ) .

147 V .: P. P. Đorđević, O redu reči u srpskom j eziku, Glas SKA LI I I , Drugi raz-

red 35, Beograd 1898, st r . 196—197.

148 V .: T . Maret ić, Gramatika, Zagreb 1963, str . 443—449; M . Stevanović, Grama-

tika, Novi Sad 1954, st r . 299—300. Nedavno, međutim, V. Gudkov upravo i na mate-

rij alu iz Andii ćevog j ezika ukazuj e na odstupanj a: kad u naporednoj subjekatskoj

sin tagmi među imenicama ž. r . na -a imamo i imenice ž. r . na suglasni k, pr idevski

deo predikata j e u obl iku m . r . Takođe, on navodi j edan primer u kome se subj ekat

sastoj i samo od imeni ca ž. r . na suglasni k a i menski deo p redikata j e u oblik u muškog

roda : ALi i e đ i g l a d su ih izgoni l i noću ( I . Andr ić , Odabrane p r ipovetke, I , SK Z Beo-

grad 1954, 134) (Dodatak pravi l ima slaganj a predikata sa više subj ekata, Knj iževnost i

j ezik , X I I , 4, Beograd 1965, str . 60—61) .

7 2

b ) Tamo pak gde se predikat nalazi ispred subj ekatske

sintagme od dva člana i l i od više članova, predikat j e upo-

t reblj en dvoj ako.

U dve trećine nađenih primera na 1.200 st ran ica tekstaU9

,

koj e, pr i rodno, uzimamo kao tip u kome svi pnimer i , kad j e

reč o nj ihovoj kol ičini , mogu bi ti određeni ist im činiocem, pa

tako davat i istri odnos, — predi

'kat j e u j ednini , a oni delovi

nj egovi koj i r azlikuj u rod onoga su roda koga j e imen ica sa

koj om se slaže :

Do nj ih dopi re šk r i p a k o l i c a i l u p a m a š i n e

( NDĆ 1963, 227) . — I opet j e na mostu nastala v r e v a

i l u p a ( NDĆ 1963, 228) . — U kasabi j e počeo da se oseća

ž i v l j i r a d i p r i t i sa k v l a s t i ( NDĆ 1963, 235). —

U svetini nastade r o m o r i š ap a t ( NDĆ 1963, 315) . —

Nastade g u ž v a, p r o p i n j a n j e k o n j a i o p š t e

b ež an j e (NDĆ 1963, 317) . — Iza pospanog l ica i sklop-

l j enih oči j u kr i la se uvek b u d n a p a ž n j a i đ a v o l s k i

n em i r n a i d o v dt l j i v a m i s a o ( PA 1963, 31) . —

Zacvrča o p a l j e n a d l a k a i k o ž a ( NDĆ 1963, 42) . —

Bol j e zadavala t a n j ež n o s t i l j ep o t a u nj egovojbli zini ( Panor . 1958, 5) . — I povazdan se čula š a l a, s m i -

j eh , p 1 j e s a k , g l a s d e f a ( Panor . 1958, 4). — Po sobi

nastane t r k a i sm eh i o t i m a n j e ( Gosp. 1963, 50).

U j ednoj trećini nađenih pr imer a predikat j e u obl iku

množine, a nj egov deo koj i r azl ikuj e rod u obli ku m . r ., ž. r .

i l i s. r . prema tome da l i su članovi naporedne subj ekatske

sintagme i stog i l i r azličnog roda, odn. nekog od navedena

t riIS0

:

Mudro i lepo su snosil i s,voj u zlu sreču H a d ž i

O m e r i n j e g o v a p a m e t n a h a n u m a ( NDĆ 1963,

210 ) . — U t im pr iprem ama učestvoval i su i Z o r k a i

G l a s i n č a n dn ( NDĆ 1963, 299) . — Si rot inj i su del j eni

m e s o i s l a t k i š i (NDĆ 1963, 65) . — I u nj emu sme-

steni k o t a r s k a u p r a v a i s u d ( NDĆ 1963, 190) . —

Ako za t ri dana ne prestanu s v a k i k v a r i š t e t a na

radovim a (NDĆ 1963, 36) . — Još teže od skupoće i osku-

dice. . . padaj u domaćem svetu n em i r , n e r e d i n e s i-

g u r n o s t ( NDĆ 1963, 28) . — Prepir ku vode a t l e t i

к « Eksceip iran j e materi j al iz sledećih pri povedačkih radova: NDC 1963, str .

1—346 ; TH 1963, st r . 1—452; Gospođica 1963, st r . 1—271; РЛ 1963, str . 1—134.

150 V . : M . Stevanović, Gramat ika, Novi Sad 1954, st r . 299.

7 3

s o f t a ( PA 1963, 78) . — Sasvim u ćošku sede i računaj u

nešto g a z d a P a v l e R a n k o v i ć i n e k i A u s t r i j a-

n a c (NDĆ 1963, 197) . — U koj im a se mešaj u i prepl iću

m a š t a i s t v a r n o s t ( NDĆ 1963, 12) . — Osećao j e da

ga napuštaj u sn a g a i v o l j a (NDĆ 1963, 157) . — Koj u

šibaj u d eč a č k a su j e t a i p r i t a j e n e ž e l j e ( NDĆ

1963, 257) . — U t im poslovima bil i su j oj od vel ike kor ist i

n j e n t u t o r . . . g a z d a M i h a i l o , i d i r e k t o r Banke

Union, Dr agut in Paj er ( Gosp . 1963, 40 ) .

62. Pr i ovakvoj rep ar ticij i pr imera navedenih u t . 61.

a) ii b ), saisvim j e pr i rodno što, dopuštajući relat ivnu izuzetnost

j avlj anj a singularnih obl ika predikata u položaj u iza napo-

redne subjetkat ske sintagme15'

, ne možemo u i sto vreme dopu-

sti t i prenošenj e te isk lj učivost i i na slučaj eve u koj ima imam o

tzv . okazionalnu si tuaci j u ( naravno za ovu vr stu tek sta) , odn.

predik at ispred naporedne subj ekatske sintagme. K oličina,

naime, koj a rezul t ir a u kval i t at ivnom odnosu к ао 2 : 1 ( v. t .

61. b ) u klaisičnom j eziku kao što j e j ezi'k I va Andr ića, ak tua-

l izuj e taj odnos kao normu j ezika pripovedačke proze.

8 . S t r an i el em ena t u l ek sic i

63. Pozaj mica u j eziku uop šte i u j eziku pisaca posebno

j edna j e, i ako ne konstantna, od opštej ezičkih zakoni tost i152

.

Ona, kao inovacij a koj a se tiče kategori j e poj edinačnog j ezič-

kog ostvarenj a, zahvata i fonet iku i morfologij u, kao god i sin-

taksu i , naroči to, leksiku. Na ovoj poslednj oj , na leksaci , ona

j e naj više i bila posmat rana, i ovde će zatio bi ti dovolj no da

samo napomenemo ogromne domene uticaj a koj e su imal i

naj važni j i kul turnii , u ši rokom smislu , j ezici sveta : sanskri t ,

kineski , arapsiki , grčki i latinski , a onda i drn gi j ezici u novij im

epohama153

. Takođe, s obzirom na prostor koj i u ovome radu

151 »U rečenicam a s dva podmeta a j ednim p r i rokom možemo r azl ikovat i dva

slučaj a : a) pr i rok j e u mnot ini (kao što po logici i t reba da bude) i stoji iza pod-

meta . . . : Kad se Katić i Redžep sastanu (Danica I I , 27) . . . b) pri r ok j e u j ednini i

ispređ podmeta . . . : đe j e i ivlj eo Sveti Savo Nemanj ić i knez Lazar (Sr . Rj ečn . XI I ) . . .

ređi su protivni sl učaj i : Car se onda i sav grad j oš većma obrađuj e ( Nar . p r ip . 63) ;

Udrui e se međed i svinj a i l isica (P. Đorđević, O redu reči u srpskom j eziku, Glas

LI I I , Beograd 1898, st r . 196—197) .

152 F. de Saussur e, Cours de l inguisti que generale, Payot—Par is 1960, st r . 42.

153 E . Sapi r , Le langage, Par is 1953, str . 183—184; L . Deroy , L'emprunt l ingui •

st i que, Pari s 1956, st r . 1—43.

74

daj emo problemu pozaj mice, biće dovolj no da samo napo-

menemo — naivodeći ovde samo ograničenu l i teraturu koj a se

odnosi na veze što su mogle ut icat i na naše pozaj mice154 — da

pozaj mlj ene reči u neki j ezik dolaze kako iz tzv. vel ikih, gore

pomenutih j ezika, t ak o i iz j ezi ka koj i takve krupne razmere

nemaj u, ali čij e se j ezičke ter itor i j e dodiruj u s terit ori j ama

datog j ezika i l i nj iihovi elementi na bi lo koj i drugi način dolaze

do tog j ezika.

Često se reči prenose u dodim predstavnika zavoj evačkih na-

roda sa narodima aij e su teri tori j e okupi rane, pr i čemu j e kre-

tanj e pozaj mica i recipročno. Takav kontakt dovodio j e i do

određenog bil ingvizma čak i šir ih sloj eva naroda : poznato

j e vr lo dobro da su i u kasnom grčkom j eziku j oš uvek živi

lat inski voj ni naziivi , pravni i drugi termini , kao št o j e poznato

da se takve pozajmice ograničavaju i gube prostom vojnom

i l i poli t ičkom promenom'55

. Odiveć j e poznato da i naš j ezik

nij e nikakav izuzetak od toga, pa ni j ezik umetničke knj ižev-

n o st i' 56

.

U j eziku I va An drića, pisca koj i j e od samog početka,

kako sam kaže, shvatio da j e reč najbitnij i deo knj iževnogstvaranj a, stran i elemenat , naj češće u formi lokalizma, za-

stupljen j e i u lingvistdčki opravdanoj meri , kao što j e zajstup-

Ij en u opravdanoj mer i prema sopstvenom pr incipu'57

: da

j e pi tanj e forme, i u nj emu — pi tanj e j ezi ka, potčinj eno život-

noj i st ini .

154 P. Skok , Pr i log metođu proučavati j a romanizama u hrvatskom i l i srpskom

j eziku, Zbornik radova Fi lozofskog fakul teta u Zagrebu I , Zagreb 1951, str . 445—483;

P. Skok, Slavia XV, str . 173—174; P. Ivić; Dva glavna pravca razvoja konsonantizma

u srpskohrvatskom j ezi ku , GodiŠnj ak Fi lozof skog f ak ul teta u Novom Saclu , K nj iga I I

( 1957), str . 159—182 ( isp. naroči to str . 162, 167. i 172—175) ; A. Peco, Govor istočne

H er cegovine, SDZb X I V , 1, Beograd 1964, str . 77, 78, 89.

155 L . Deroy, L'emprunt l inguistique, Par is 1956, str . 132 : »C

'est ainsi que le

grec a repr i s des appel lations mi l i tai res l atines, des tennes j u r idi ques . . . des noms

de mesures . . . Cependant , l'influence de l

'ocoupant meme prolongće, reste surtout

can tonnće dans u n cer tain domaine ex tćr ieu r et souven t i l suf f i t d'un changement

mi li tai re ou poli t ique pour ef facer bien des emprunts de su rface«.

156 A. Bel ić , Bosanski j ezik i l i st il , NJ V , sv. 3, Beograd 1937, st r . 66 ; A. Bel ić ,

O j ezičkoj pri rođi i j ezičkom razvi tku, I , Beograd 1958, str . 26 ( t . 36) ; Lj . Jonke, O

upot rebi tuđ ih r i j eči , Jezik , God. I I , 1, Zagreb 1953, st r . 1—4.

157 Ovaj stav , koj i mi j e pi sac u razgovoru o pi tanj ima odnosa p rema j eziku

nar očit o p odvukao, nalazi mo kao potpu no for miu l iisan već vr lo rano , u p r ikazu D ra-

gut in M . Domj anić : K ipci i popevke ( K J I , 1918, 159—160) , gde I . Andr ić , između osta-

log, kaže : »Razume se da upotr eba dialek ta mor a b i ti uvetovana t im , što p ruža p e-

sniku veću i bolj u mogućnost i zražaj a nego bi to mogao knj iževn i j ezik«.

7 5

64. Bez obzira, dakle, na razloge i načine koj ima se ovaj

j ezički proces vršio, fakat pozaj mlj ene reči j e j ezi čk a stvar-

nost i poj edinačnog j ezičkog ostvarenj a, koj e j e i za nas i uslov

i katalizator toga procesa, kao što j e stvarnost i j ezi ka ( la

langue) , u koj i se kao rezul tat unosi .

Otuda j e u j eziku umetničkog dela, koj i j e u pr inoipu,

a t ime ml sl imo — i obavezno, za datu j ezičku sredinu kod

koj im se prenosi poruka umetnikova nj egovim či taocima, sa

sv i m osob i n am a к от и т к аМуп о з^158 — n eob ičn o k o r i sn o ut v r -

di t i r azloge j avlj anj a tuđih reči i način egzistencij e t ih reči .

A pored toga što to obuhvata, razume se, naj opšt ij e termine

j ezičk ih poj ava, ovakvo ispi tdvanj e svedeno j e, materij alom

kojd se uzima kao obj ekat , na onaj tačno ograničeni momenat

koj i se može nazvati presekom , zaustavlj enim dinamizmom

razvi tka j edne određene j ezi čke poj ave, či j i kontinuitet daj e

i st i l j ednog pisca i sti l pravca, pa i j ezik či tave sredine'59

( v . t . 2, 4. b ) .

U tak vom statičkom momentu pr i rodno j e da se, u neku

ruku, razlozi j avlj anj a određene reči identif i kuj u sa načinom

nj ene egzistenCij e, i pr i rodno j e da se to ogleda i u metodu

koj im se poj ava obrađuj e.

Zato se u ovome radu i polazi prvo od toga da j e vred-

nost sinonim a — tj . j ezičkđh sredstava či j i su obiici razl ični

a celokupna značenj ska vrednost na određeni način i den-

t ična160 — ono što j e u osnovi komuni kativnog procesa, dok j e,

s druge st rane, način j avlj anja sinonimskih reči u određenom

kontekstu fakat koj i se t iče odnosa piščevog prema či taocu

d materij i podj ednako, f akat , dakle, i psihološke pri rode.

65. U pr ipoveci , odn. od lom ku Dolazak, u j ednom rel a-

t ivno kratkom tekstu I vo Andr ić'6'

j e upotrebio 42 reči koj e

sve smatramo tursk im, r ačunaj ući tu, naravno, i one koj e

su k nama došle preko turskog j ezika a dr ugog su porekla162

.

158 A. Sommerfel t , Language, Society and Cul ture, Diachra nic and Synch ronic

Aspects of Language, Gravenhage 1962, str . 132; G. Herdan, Language as Choice and

Chance, Gronmgen 1956, st r . 174.

»s« A. Belić, »Beogradski stil*, NJ I I , Beograd 1934, str . 199; W. VVartburg, Prob-

Urn es et methodes de la l inguistique, Pari s 1963, str . 231, gde se kaže: »Depassant

l'i ndivi due, on peu t ехапт гег les t rai ts de styl e qu i sont caracteri sti ques d

'une ćcole,

d'un mouvemeint l i t terai re, voire meme d

'une epoque entiere«.

1» M. Stevanović, Sintaksička sinonimika, Knj iževnost i j ezik , God . X , br . 2,

Beograd 1963, str . 82. i d .

Ш Fcrrum, God. I , knj . I I( br. 12, Zagreb 1962, str. 785—798.

m Od t ih reči tur ske su po poreklu samo : beg, bi lmez, paša, konak 1, možda,

akšam ; ostale su arapske (vei i r , šargij a, raja, sul tan , telal , mahala, muši r , sahat , f es.

7 6

Među nj ima ima 31 imenica i 6 od imenica izvedenih pri deva,

koj i čine naročit spektar u čij em se kvan ti tat ivnom int enzi tetu

ogledaj u ne samo elementi j ezičkog osećanj a ( ovde govori mo

samo o j ednom, koj i j e u vezi sa sinonim skim odnosima) nego

i određene piščeve koncepcij e. A iz ovde pri ložene tabele vide-

ćemo f rekvencij u svake od t ih reči posebno. Tabela 7 poka-

zuj e osnovne statist ičke elemente upotrebe, i kao što se iz nj e

T a b e 1 a 7

a ) im en ice

u t ek st u se u t ek st u se

j avlj a. . . pu ta j avlj a. . . puta

nizam, vatij a, aj an, talum, esnaf , zijamet , din i asker ) , per sdj ske (čaršij a, j erman ,

t inutr , пЛт i prvi deo složeni ce serasker ) i grčke ( kalđrma) . V . : A. Skalj ič, Turcizmi

u narodnom govoru i knj i i evnosti B iH , Saraj evo 1957. I sp . i usavršeno izdanj e ovoga

rečnika, koj e j e A. škalj i ć u međuvremenu prir edio pod nazivom Turci i mi u srpsko-

hrvatskom j eziku, Svj et lost — Saraj evo 1965.

77

vidi , upravo j e naj veća frekvencij a imenice serasker (d od

nj e izvedenog pr isvoj nog pr ideva), imenice ori j entalnog po-

rekla'63

, koj a j e u tekstu identif ikovana kao sinonim sant agme

v r h o v n i k o m an đ an t .

66. U Adr ićevom j eziku, u kome su lokalizmi ( a u nj ih

idu i one reči or ij entalskog porekla koje su se mogle zame-

ni t i našim ) i upr kos tem am a relatiivno retki164

, i samo nago-

mil avanj e ovolikog broj a t urskih reči — od koj ih se neke

(npr . vezi r , beg, f es, kaldrma, raj a i dr .) u običnom govoru

i u l i teratur i i sada kao komunikat ivne kategor ij e upotreblj a-

vaj u — ukazuj e na želj u pdsca. da dla sl iku određenog događaj a

tačno lokalizovanu u vremenu i prostoru . U ovome odlomku j e

zato i govor l ikova neuobičaj eno često protkan dij alektizmima

i , među nj im a, tur cizmim a :

Ponavlj ate : Peki, peki efendum ! A pogled vam go-

vor i : »Bosna j e ovo, budalo, zemlj a koj a se povij a ali ne

mij enj a !« ( Fora m, 794) . — Jer to su neznal ice i bilmezi

— ni radnici ni ratnici ! — lj udi koj i misle da mogu dem-

bel isat i i živj eti od zij ameta i t imara. . . i od nekog svog

nama i ugleda (Forum, 794) . — Ja sam tur skog dina

tražio od Novog Pazara pa do Stambola (Forum, 796).

67. Ovo nagomi l avanj e tur cizam a, k ao i svaka koncentr a-

cij a određenih obl ika u određeno j j edinioi kontekst a ( isp., na

pr imer , u t . 251. ovoga r ada) , ima svoj u značaj nu funkci j u ,

al i ipak nij e ono što konačno osl ikava i konkret izuj e piščevu

zamisao. Mehanizam njene transformacij e daleko je složenij i

i osniva se na odr eđivanj u celokupne značenj ske vrednost i

reči serasker, tj . na određivanj u nj enog sinonimskog odnosa

prema semantičkom korelat ivu izrečenom samo j ednom u

celom tekstu koj i pri rodno čini j ediinicu konteksta, u rečenici :

Prvaci su slušal i stegnut ih vil ica i oborenih očij u,ali koj i god j e od nj ih m a samo i za t renutak i samo

i spod oka, bacio pogled na vrhovnog komandanta, mogao

j e vi det i da taj prosedi , vi tki a snažni čovek nosi na sebi

188 »Ser&sker , -a, ser&šćer, -a . . . ш. (pers.-ar .) glavni , vrhovni komandant voj ske.

Postavlj an j e u slućaj u rata, i to iz redova vezira. Od nj ega j e bio starij i samo vel iki

vezir , koj i j e u ratu nosio t itul u »serdari-ekrem«. — »Da i on bude serasker pred

voj skom«, K . H . I , 48; »Uzmi voj ske kol iko t i drago, serašćera koj eg tebd drago«, K . H .

I I I , 10« (A. š kal j ić, Turcizmi u narodnom govoru i narodnoj knj i l evnosti Bosne i H er-

cegovine, Sar aj evo 1957) .

164 V. : D. Živković , Nekol iko sti lskih odlika proze I ve Andrića, Gođi&nj ak Fi lo-

zof skog fakul teta u Novom Sađu, I , Novi Sad 1956, st r . 262—263.

7 8

nešto tuđe, drsko i iz-azivačko, što j e u protivnosti sa

svim nj ihovim shvatanj ima car ske službe i musl iman-

skog voj ničkog dostoj anstva ( Forum , 791) .

A taj sinonimski odnos odl ikuj e se time što reči , kako

kaže prof . M. Stevanovič, d ne mogu biti potpuno identične

ni celokupnom vrednošću svoj om ni posebno st i lskom vred-

nošću165

. Sama imenica, koj a j e nekada na određenoj teri torij i

i u određenom krugu mor ala im ati i t ačno određeno zna-

čenj e166, u koj e su ulazile i sve potencdj alne psihološke vari-

j ante odnosa svakog člana te zaj ednice prema poj mu nj om

označenom167

, neobačno intenzivnom učestalošću svoj om ( i uče-

stalošću od nj e izvedenog prideva) lakonski upućuj e na strah

pred nepoznatim, na »tešku neizvesnost« u koj oj se nalaze

prvaci »koj i znaj u da ta voj na sila i nj en zloglasni zapovednik

dolaze protiv nj ih i nj ihovih životnih interesa i navika«

( Forum , 786) .

Ova psihološka manifestacij a vezana j e, dakle, za reč

serasker i čini deo nj ene sti lske vrednosti , pa j e u tome ona

razl iči ta od svog komunikatdvnog korelativa — vrhovrti koman-

dant, zapovednik itd. I l i , tačni j e, tu j oj j e vrednost čitavimkontekstom i vezom nj enom sa kontekstom Ivo Andrić ponovovratio, uvodeći j e, na opisani način, u svoj pripovedački j ezik,dako ona nij e ostala izvan procesa o koj ima j e bilo reči na-

pred ( v . t . 63) .

68. Ovako def ini san , str ani elem enat u lek sici obuh vat a

normalno i sve druge j ezičke obl ike koj i odstupaj u od sistema

knj iževnog j ezi ka bilo kao dij alekt izmi , odn. lokal izmi , bilo

kao arhadzmi . Obrađuj ući ih kao elemenat st i l a, mi pr i rodno

u tzv. stil skom kompleksu, koj i uzimamo po definicij i teore-

t ičara knj iževnosti kao neophodan za anal izu st i l a168

, vi dimo

165 M. Stevanović, Sintaksička sinonimika, Knj iževnost i j ezik God. X, br . 2,

Beogr ad 1963, st r . 83.

i ee V. o promenama toga značenj a u Rj ečniku JAZU : »Serasker m . vrhovni za-

povjednik, glavar nad askerom ili nad askerima; od tur . serasker , a to od perz. ser

(glava) i агар. asqer (voj ska) . . . Komandant voj ske ili armija. U posljednje vrij eme

tako se zvao mini star vojni «.

1в7 I sp. o evokativnim i emotivnim efektima rečd u radovima St. Ul lmanna, štam-

panim u knj izi Language and Style, Basil Blackvvel l — Oxford 1964, str. 53—54; i o

ekspresivnosti »evokativnih« elemenata j ezika na str . 100—118; zatim o sinonimskoj

at rakcij i па st r . 74—75.

168 Z. Skreto , Stil i stilski kompleksi , A. Flaker — Z. Skreb, Sti lovi i razdoblja,

MH Zagreb 1964, st r . 131—148.

79

pre svega procese koj i se j avlj aj u kao odnos lingvističkih i

ekstralingvističkih fakata u stvaranj u određenog j ezičkog si-

stema. Taij siistem, i uslovno uzet — kao ovde, i uopšte — kao što

ga lingvisti uzimaj u'69

, sadrži d sve ove elemente. Kao reprezen-

tat ivnu kategorij u za Andrićev j ezik uzećemo zamenicu vas

(— sav ), odnosno nj enu distr ibucij u u nekoMko Andriće-

v i h del a .

U sistemu nor mati vnog knj iževnog j ezika zamenica vas

(= sav) predstavlj a nesumnj ivi arhaizam, odnosno dij al ekti-

zam'70

. I sto se može reći za ovu zamenicu i kad j e nađemo u

j eziku I . Andr ića, kao j eziku u čdj em j e posebnom, poj edinač-

nom si st emu i zvanredno dosledno ut isnut lik opštekom uni-

kativnog sastema. Samim tim ova zamenica ulazi u fond reči

koj e svoj om poj avom sigurno postavlj aju određena pi tanj a,

i to utol i ko pre što j e d sam pisac već vr lo r ano, u j ednom

svom knj iževnom prikazu171

, formul isao sasvim izgrađen stav

po kome dij alekt izmi svoj e postoj anj e u knj iževnom j eziku,

koj i j e obavezna osnova pesnikovog izražavanj a, opravdavaj u

j edino potrebom da se m isao potpunij e izrazi .

I pak u j eziku I va Andri ća zameni ca sav u svome arhaič-

nom ( i danas dij alekat skom ) obldku vas j avl j a se naporedo

sa svoj im knj iževnoj ezičkim oblikom i to tako da se j asno po-

kazuj e pr isustvo i svesnog arhaazi ranj a teksta, odn . govor a172

i delovanj a dominantnog st i l skog kompleksa na način koj i

G. Herdan karakteri še kao piščevo podvr gavanj e podsvesnom

faiktoru173

, što mi dalj e, dovodeči to u vezu s nekim, strogo

uzevši , ekstral ingvist ičkim faktorima i osl anj aj uoi se na def i-

ni cij u G. A. Mi l lera, precizi ramo u odgovaraj ućoj meri .

69. I spitivanj em autorovog govora u tekstovima pripo-

vetke Đerzelez u hanu ( 1918) , Pr ipovedaka ( 1924) , Ех Ponta

( 1920) i Goje ( 1928—29) može se doći do sledeće sl ike upo-

t r eb e za m en i ce v as .

R. Jakobson , Setected Wri tings, I , S-Gravenhage 1962, st r . 18—19; M . Steva-

nović, Savremeni srpskohrvatski jezik — Gramatički sistemi i knj it evnoj ezička norma,

I , Beograd 1964, str . 49 , 539—540 ; St . Ul lmann , Language and Style, Col lected Paper s,

Basi l B l ack w el l — Onfor d 1964, st r . 54, 112— 114, 167—172.

170 I . Popavic , Neka razmiSl j anj a o gramatici , NJ n . s. IV , sv. 5—8, Beograd 1953,

st r . 257—258; Rj ečni k JAZU, sv . 62, Zagreb 1955, pod sav ; M . Stevanović , Sav remeni

srpskohrvatski j ezik, I , Beograd 1964, sit r . 115.

171 Ivo Andr ić, Draguti n M . Domjanič : K ipci i popevke, Knj iževni Jug, I , b r .

3—4, 1918, st r . 159—160 .

172 R. Jakobscm, Selected Wri tings, I , S-Gravenhage 1962, st r . 19.

178 G. Herdan, Language as Choice and Chance, Groningen 1956, str . 12.

80

а) U pr ipoveci Đerzelez u hanu ( 1918) i u pr ipovetkama

iz 1924, koj e predistavlj aj u tipično pr ipovedačk i tekst , ova

zamenica j e gotovo redovno u obliku vas :

Čim on zapj eva osvoj i odmah i zanese vas han (KJ I I „sv.3, 1918,str .84) . — Da se vas han trese od smdj eha ( KJ I I ,

3, 1918, 85) . — Malko obor io glavu i dahnuoi vas zno-

j em. . . staj ao tako časak ( ICJ I I , 3, 1918, 86) . — Dok se

vas ne uznoj i ( Pr ip . 1924, 7). — Zid u pročelj u prema

vratima j e bio vas žut i vlažan (Pr ip. 1924, 20). — Dok

ne istj er a vas sevdah ( Pr ip . 1924, 37) . — Vas u ledu od

glave do pete (Prip . 1924, 51). — I pomij eša se vas s njom

(Prip. 1924, 52). — Vas savij en (Prip. 1924, 53). — Budi

se vas u znoj u ( Pr ip . 1924, 63) . — K ako j e vas rask idan

(Prip. 1924, 68). — Odnekud vas masan (Prip. 1924, 109).

Pored nj e, u istom tekstu, ova j e zamenica sasvim izuzetna

u ob l ik u sa v :

I r ida u sav glas ( Prip . 1924, 109).

b) U esej ističkoj prozi Goja ( 1928—29) opet se j avlj a

samo knj iževnoj ezički ob li k sav :

Zgrij at i se ni sam mogao, ali sam sav protrnuo od

studeni i u nekom j ednol ičnom bolu zaspao (ЕхР 1920,28). — I sami lost za sav j ad čovj ekov ( ЕхР 1920, 87).

c) U esej ističkoj prozi Goja ( 1928—29) opet se j avlj a

j edino u knj iževnoj ezičkom liku :

Sav previre i k ip t i od snage ( ZoG 1961, 26) ,

a nikako kao vas, kao što te zamenice u •arhaičnom obliku

nema ni u j ednom esej i stičkom tekstu štampanom pre toga

( isp., npr ., radove Iva Andrića u Knj iževnom Jugu I , 1918,

str . 86 ; 159— 160 ; 247—250 ; 270 ; 356 ; 45—46 ; 390—391;

467—468 ; KJ I I , 1918, str . 63 ; 108— 109 ; 193— 195 ; 406—407) .

70. Dobij ena slika odnosa ova dva l ika zamenice sav u

različi tim vrst ama teksta, a u pr ibližno istom per iodu ( 1918—

1920— 1924— 1928), uz navedeini stav pdščev o dij alekt izmima,

kome j e pisac ostao uvek dosledan, o čemu svedoči i uopšte

mal i broj di j alek tizama kod nj ega, upućuj e na zakl j učak da j e

upotreba oblika vas vezana za pripoveđačke radove iz ranij eg

perioda, da j e, dakle, deo određenog pr ipovedačkog manira

piščevog.

6 Jezi k i s t i l I v a An d ri ča8 1

Činj eniica j e da u novij im i naj novij im pri povedačkim

r adovima nalazim o samo pri mer t ipa :I

Smenj ivao se na kapij i sav taj mnogobroj ni i šareni

svet ( NDĆ 1950, 166) . — Toj strasti on j e služio sav, bez

m er e ( TH 1947, 255) ;

i l i , bez obzira na vreme, tj . i u ranim i u poznij im radovima,

j oš češće p ri m er e t ip a :

Cio j e han zaudarao ( KJ I I , 3, 1918, 83) . — A onda

se ceo čovek s'l oži u sebe ( TH 1947, 226) . — Ostade i ceo

život kaSabe ( NDĆ 1950, 336) . — K ao da j e ceo Konak

prožet t im zadahom ( TH 1947, 29) —1

— tj . sa pri devom ceo, kao aktualnim obl ikom koj im naši

rečnicd identif i kuj u zamenicu sav sa pri devski m značenj em'74

i koj i j e, kad se posmatra u opozicij i sa vas, naroči to znača-

j an u pr iJoškoj sintagmi ceo dan, sasvim komuni kativnoj u

svim periodim a Andr ićevog pisanj a, npr . :

I koj i po cio dan počivaj u u ponosnom bl ij edilu ( ЕхР

1920, 31) . — I i za t ak ih snova sam neveseo cio dan ( ЕхР

1920, 31) . — M isl i o sam cio dan na život svoj ( ЕхР 1920,

65) . — Po cio dan t rept i nad nj ima cr ven žar ( ЕхР 1920,

66) . — Volj el i smo se cio dan ( ЕхР 1920, 88) . — Pošto

sam se naradio cio dan ( ЕхР 1920, 105) . — Taj podmuk l i

mir is pr at io bi konsula. . . po ceo dan ( TH 1947, 29) i sl .

Ta činj enica i stovremeno potvrđuj e samo vremensku ogra-

ničenost određenog mani ra, a ne i labilnost či tavog j ezičkog

sistema, koju bi moralo pretpostaviiti ono tumačenje arhaizama

i di j alektizama koj e polazi od postepenog potpuno nezavisnog

gublj enj a izvesnih oblika u j ezičkom osećanju pisca.

71. U ovakvome odnosu, koj i se bar u rezul tatu, a pr ime-

nj eno — bar u mikrokontekstu, ipak svodi na odnos stil :

normaus

, pada u oči d činj enica da pisac u j ednom pr ipoveđač-

kom st i lskom kompleksu, koj i se može j avi t i i nekont rol isano,

arhaični oblik zamenice vas oseća kao takav deo celine koj i

mu dozvolj ava da zanemari fakat normativnog j ezika da j e i

pri loška sintagma vas dan (u značenj u ceo dan ) arhaizam čij i

174 Rj ečni k JAZU, sv . 62, Zagreb 1955, pod sav, 2.

175 M . Rif fater re, Word , 15, 1, Apri l 1959, st r . 169.

82

ј е oblik s drugim značenj em kodif ikovan kao vazdanm

i da

otuda, poveden ovim poslednj im, koj i i sam često upotreblj ava,i u novij im delima upotr eblj ava primere gde vas ima pridevsko

značenj e, t j . pr imere ti pa :

Vežbali su po vas dan voj nike (NDĆ 1963, 148). —

Sada se po vas dan. . . smenj ivao na kapij i sav taj mno-

gobroj ni i šareni svet (NDĆ 1963, 153).

U nj im a se, dosledno u raznim izdanj ima, nal azi , dakle,

vas dan, a ne ceo dan, k ako bdsmo oček ival i s obzir om na to

da j e u Andrićevom j ezik u, kako smo videli , to čest ti p sin-

tagme, u koj oj j e zavdsni deo, tj . pr idev ceo, rekosmo, —

aktualni oblik koj i naši rečnici uzimaj u kao sinonim zame-

nice sav kad ona dm a pri devsko značenj e.

Ovaikva interpretacij a odnosa poj edinačnog j ezičkog ostva-

renj a prema komunik ativnom j eziku obj ašnj iva j e. Poznat j e,naime, u lingvist ici eiksperimenat što ga navodi G. A. Mi ler , koj im

se dokazuj e vrednost , u strogom smislu uzeto, ekstr alingvi-

stdčkih elemenata asocij aci j e za j avlj anj e određenih reči u

govoru i za nj ihovo iskazivanj e'77

. Tome istom procesu može

i pisac biti podložan, a s obzirom na intenzi tet kompleksa koj i

uslovlj ava asocij acij u nj egov j e odnos prema j ezičkoj normi

i r azliči t u različi t im uslovima ekspresij e. Otuda se j edan oblik

izuzetne arhaičnost i i l i izuzetne dij alekatske ograničenosti , kao

nešto što odst upa od si stem a, može nametnut i a da u i stom

sinh r on i čno m sis t em u n e b u de neoč ek i v an .

17« V .: Pravopis srpskohrvatskoga knj i t evnog j ezika, MS—MH Novi Sad—Zagreb

1960 .

177 G. A. Mil ler , Langage et communication , Paris 1956, str . 237—244. О asocij a-

t ivnom pol j u reči i r ečni ka u cel ini isp , i : St . Ul lm ann , Language and Sty le, Basi l

Bladkwel l — Oxford 1964, str . 10—12. i d., odn . o sinaniniskoj atrakci j i , I bid., st r . 75

(naravno, sa pot rebnom uslovl j enošću ) .

6*

I I . S I N T A G M A T SK A D E T E R M I N A C I J A

(FUNK CI JE SI NON I M SK I H ODNOSA )

I I . S I N T A GM A T SK A D E T E R M I N A CI JA

(FUNK CI JE SI NON I M SK I H ODNOSA)

I m e n i č k e i p r i d e v s k e r e č i

72. Padežni siistem Andr ićevog j ezika pokazuj e sve kar akte-

ristike visoke uj ednačenosti u smi slu korišćenj a onih oblika

koje mu nameću pravila i norme knj iževnog j ezika, s j edne

strane, i sopstvena težnj a da j eziku da klasičan oblik178

, s druge

9trane. Otuda se taj sistem, sa određenim stepenom uopštava-

nj a, i može pregledati po semantički m kategorij ama padežnih

odnosa koj e su već utvrđene za naš knj iževni j ezik, pri čemu

se stil ske osobenosti mogu svesti na odstupanj a u relativnom

smislu, tj . na utvrđivanj e pojedinih u komunikativnom j ezi ku

manj e običnih primera, i na vezivanj e nj ihovo za kontekstualne

uslove. U apsolutnom smislu, međutim, i ovde pod st il skom

osobenošću podr azumevamo unut rašnj i , kontekstualni odnos

sinonim skih kategori j a, čij e se razli ke utvr đuj u u uzaj amnoj

veza i u vezi sa svim onim što j ezička si tuaci j a podr azumeva'7'

.

73. Za sinanim iku padežnih sin tagmi , odn. za nj eno pri kazd-

vanj e kao stilske vrednosti relevantni elementi su j edino kon-

tekst i opšte značenj e padeža180

, koj e se naj lakše uočava u tzv.

či stom obli ku, bez elemenata koj i bi anal izu usmer avald n a

pi tanj a pr irode sintaksičkih odnosa i pi tanj a koj a iz toga pro-

178 A. Bel ić, Povodom j ezičkih ispitivanj a, NJ n . s. I X , sv. 1—2, Beograd 1958,

st r . 4 .

17» M. Stevanović, Sintaksi i ka sinonimika, Knj iževnost i j ezik , God . X , br . 2,

B eograd 1963, st r . 94.

ш V .: M . I vić , O problemu padei ne sisteme u vezi sa savremenim shvatanj ima

u l ingvist ičkoj nauci , JF XX , 1—4, Beograd 1953—1954, str . 201.

87

izilaze ( da li j e, recimo, određeni oblik u pravoj službii i sl .) -

Otuda j e i bogatstvo sinonimskih odnosa u j eziku Iva Andrića

moguće pokazati i samo na tim, uslovno uzeto, čist im kategori-

j am a ; u ovome radu, pr ir odno, na nekima od nj ih, tj . na odno-

sima padežinih obli ka imenica prema upravnoj reči u sintag-

mama s glagolskim rečim a, uzet im u ši rem značenj u tako da

uklj učuj u pored glagola i glagolske, apstraktne imenice181

.

74. I ovde se, metodisk i , ovaj stav ogleda u pr imeni kr i te-

l i j uma sinonimske opozi tnost i posmatranih obl ika (v. t . 12) ,

a kako sinonimnost može da obuhvati sva jezička fakta koj a

su sj edinj ena zaj edni čk im osnovnim značenj em'82

, mor ali smo

posm at rane determi nat ivne obl ike podeli t i prema tome, uvo-

deći izvestain terme d'ident if icataon strogo semantičke pri rode,

pod koj im se, u našem slučaj u, razume naj opšti j e osnovno

značenj e sin tagme (značenj e, npr ., mesta, obj ek ta, uzroka,

cil j a, vremena). SHčnu podelu padežnih sintagmi u sinonim-

skim odnosim a uzim aj u i nekd ruski sint aksičar i'83

.

Padežni se obl ici ovde uzimaj u i kao ekspresivne katego-

r ij e, a ne samo komunikativne, i def inišu kao del imični i l i pot-

pun i sintaksioko-semantički sinonimi u međusobnom odnosu,

pa su značenj a koj a se tako ispi tuj u data, kako smo u uvodu

i stakli (v. t . 15), u poznatim terminima naše sintagmatike.

U li teraturi o nj ima mi zato uzimamo one momente koj i govore

o bi tnim i si stem ski m elementima semantičke pr irode.

Metodološke j e pr i rode opet , i potrebna zato, napomena

o kvanti tativnim odnosima u mater ij alu koj i daj emo. Sva j e

ovde skuplj ena j ezička građa — j ezik I va Andrića. K ako smo

i napred i st ical i ( v . t . 3, 8) , u naj većem broj u slučaj eva to su

obl ici i odnosi komunikativnog knj iževnog j ezi ka istovremeno,

pa j e smd'sao količine nj ihove time i obeležen. Za naj običnij e

odnose, naime, navodimo ponekad naj manj i broj pr imera.

181 A . Belić, I stor ija srpskohrvatskog j ezika, knj . I I , sv . 1: Reči sa dekl inaci jom,

Beograd 1950, st r . 321, gde se kaže: »Značenj e padei no ima naj opštij i karakter kada se

upotrebljava uz glagole; a uz imenice {upravo, imena) — značenj a su mnogostručnij a«

( kurziv moj — 2 . St .) .

182 »En principe la synonymie peut embrasser tous les fai ts de langage unis раг

la communaute du sens fondamental f quel les que soient l eur forme exterieure et

leur fonction grammaticale . . . Comment on etabl i t une ser ie de synonymes: l'entour age

permet de degager un terme d'i dent i f icat ion , qui est l e point de depar t et reste le

centre de la serie« (Ch. Bally, Traitć de stylistique j rangaise, I

Paris 1951, str. 140).

133 V .: Ак адемии наук CCCP, Г р а м м а т и к а р у с с к о г о л з Б1к а, I I ,

Синтак сис, Моск ва 1960, стр . 570—599; В . П . Сухотин , С и н т а к с и ч е с к а л с и-

н о н и м и к а, Москва 1960, стр . 1—160.

8 8

А gde ј е potrebno ovo naročito naglasiti , mi to i činimo —

ističući pr imer kao t ip, iako se to naj češće i samo podr azu-

meva, dli pak — ist ičući izuzetnost njegovu , ako se radi o slu-

čaj evima sa manj om ili vr lo malom frekvencijom.

1. Dopune glagol ima u pređikatu

75. U ak tual izacij i Andr ićevog j ezika, koj oj , kako smo

videli , i mor fološke kategor ij e daj u svoj dopr inos ( v. t . 16) ,

ulogu s naroči t im značaj em imaj u semantičke al ternacij e sin-

tagmi čij i j e zavisni član akuzativ obj ekta sa sintagmam a u

koj ima su dopuine glagolske u bilo kome drugom padežnom

obliku. Ove, naime, sin tagme, kako j e već u nauci pokazano'84

,

u sistemu uzete predstavl j aj u mater ij al na kome se j asno ogle-

daj u mogućnosti različnog, i čak — vr lo raznovrsnog, razvi tka

sinonimskih opozicij a, razvi tka koj i pretpostavlj a i poznava-

nj e, i li bolj e — osećanj e norme j ezičke, s j edne, i slobodan od-

nos prema nj oj , s druge strane, ako se ona vidi u def ini sanim

gr amati čkim sistemim a. To j e mater ij al , dakle, u kome se

j avlj aj u, kako j e i sticamo, infini tezim alni procesi remećenj a

j ezičkih — psiholoških i sintaksičkih odnosa185

, koj i su vr lo

značaj ni za probleme normativnostd u knj iževnom j eziku186

.

76. a) Dopune glagol ima t ipa m i s l i t i , p i t a t i, p o k a-

z a t i , p l j u v a t i , g l ed a t i . — Podelićemo ih na dve grupe

prema tome kakvu sinonim sku opozicij u dopuštaj u kad j e u

pi tanj u obj ekatska dopuna, i obeleži t i ih uslovnom oznakom

grupe ( A i B ) .

Л-grupa : misl i t i i p i tati kao naj češću dopunu imaj u dalj i

obj ekat u obl iku lokat iva s predlogom o ( L ) i akuzat iva s pred-

lozima na i za (Ac[ил] i Acfza] ).

B-grupa : pokazat i, pl j uvati i gledati k ao naj češću dopunu

imaj u obj ekat u obl iku akuzativa (Ac ®) i nj egove al ternacij e

sa dalj im objektom u obliku akuzativa s predlozima. Ova

grupa može biti predstavljena shemom: B + Ac ^

77. U grupi A, ako same glagole obeležimo rednim broj em

I , I I . . ., normalna j e al ternacij a sintagmatskih t ipova koj i se

mogu predstavi t i kao A I + Ac ( иа) i Л I + L :

184 M. Stevanović, Rekcij a glagolđ i obl ici nj ihove đopune, NJ n. s. X I I , sv.

1—2, B eogr ad 1962, st r . 1—11.

185 M . Pavlović, Rekcij e i j unkcij e, NJ n . s. X I I , sv. 3—6, Beograd 1962, st r . 90.

18в M . Pav lovi ć , I b id.., st r . 90 .

89

А I + Ас ( па )

Al i ј е stalno m i s l i o па smrt u Konaku ( TH 1963,

49) . — A vi di se da na drugo m i s l i ( Gosp . 1963, 117) .

— Glavno j e da se može m i s l i t i na poslove (Gosp.

1963, 116) . — I sa mržnj om j e m i s l i l a na toga K on-

stantina ( Goep . 1963, 124) . — K roz pr i j atno s eć a n j e

na minul i san ( Gosp . 1963, 97—98) ;

A I + L

I bez i kakve pot rebe da m i s 1 i ma o čemu đrugom

( TH 1963, 117) . — Ali m i s l i o nj emu svakog dana ( TH

1963, 129) .

S druge str ane, u odnosu A I I + L : A I I + Ac ( za ) al ter-

nacij a se r azvi la u kor ist ovog drugog sintagmatskog t ipa t j .

t ipa A I I + Ac ( za) :

Niko n e p i t a za nj en život u Saraj evu ( Gosp. 1963,

143) . — Da se niko n e b r i n e naroči to za tu povučenu

staru gospođicu ( Gosp. 1963, 15) . — R a s p i t i v a o j e

za cene ( TH 1963, 70) . — Da mu pover ava samo t akve

poslove za koj e i vezir može da z n a ( TH 1963, 38) . —

Odmah se videlo da j e od Jovanke s a z n a o za nj ihovu

noćnu posetu »Kasini« ( Gosp. 1963, 206) . — R a sp i t u i u

ga za poj eđinosti (TH 1963, 10) —

— što, dakako, znaoi samo pretežnost , a ne i isklj učivanj e t ipa

A I I + L , koj i daj emo u pr im er u :

Da se kri vac i s p i t u j e i dalj e, naroči to o pomaga-

čima ( NDĆ 1963, 44 ).

78. Glagol i tip a B ( I , I I i I I I ), j avlj aj ući se u al ternacij i

čija je opšta shema, kako smo gore rekli, B + Ac< ®n a , u ,

u Andrićevom st i lu, koj i se može smat ratd obrascem knj iževnog

j ezika, negiraj u tvr đenj a o »neknj iževnosti« glagolske rekcij e

našeg B + Ac 0-tipa, i posebno B I I + Ac 0-tipa, kakva se

mogu naći u nauci o j eziku187

.

Alternacij u ovoga tipa daćemo u pregledu kao i gornju .

187 V . : Lj . Jonke, Za ravnotei u umj etnii k ih i gratv atii ko.p ravopisnih el emenata,

Jezik , God . I I I , 2, Zagreb 1954, str . 41.

90

В I + A c 0 :

Cele zime kasabal ij e su čuvale građu d p a z i l e ra-

dove kao oko u glavi (NDĆ 1963, 27) . — Ona j e raskop-

čavala gm ibu selj ačku košulj u i p o k a z i v a l a im doj ke

(NDĆ 1963, 34) . — P a z e ć i buđno uvek ugroženu granicu

Carstva ( TH 1963, 101) ;

B I + Ac ( na ) :

I pr i tom on p o k a z u j e na svoj e grudi ( Lica 1960,

133) . — I pogledom u k a z u j e na razastr te šećerleme

i ogledalca (Lica 1960, 53) . — Svaki poj edinac p a z i na

cel inu ( TH 1963, 128) . — Na koga j e on p o k a z a o t im

štapom . . . toga su odmah hvatali sej menii (NDĆ 1963, 27).

Oba Ii ka sinonimske opozicij e podj ednako su zastuplj ena

u Andrićevom j eziku, a iz anal ize prvih pr imera naših — sino-

nimnost , u svom elementarnom zahtevu za del imičnim nepodu-

daranj em značenj a, j asno se ufkazuj e kao odnos obuhvatanj a

celine radnj om glagola (pazi ti , pokazivati ), s j edne strane,

prema skretanj u pažnj e na obj ekat čij e j e ime u akuzativu

s predlogom na, s druge strane. Tipski , međutim, razlik a j e

j edino u specif ičnom momentu koj i u shemi određuj e zaj ed-

n i čk u v r edn o st A c .

79. Tip B I I izražen j e normalnom alternacij om odredbe-

niih tj . dopunskih elemenata Ac<0 i, kako smo rekli gore,

potvrđuj e aktualizovanost Andrićevog j ezika.

Javlj a se, naime, podj ednako i t ip B I I + Ac0 :

I ne znaj ući šta bi j oš mogao da im kaže i čime da

pripreti . . . p l j u v a o j e sej mene, j ednog po j ednog,redom ( NDĆ 1963, 37) ;

kao što se j avlj a i tip obeležen shemom B I I + Ac (na) :

Tada se Mile naglo zaustavi . . . i . . . p 1 j u n u na mene,

zasu me svega pl j uvačkom ( Deca 1963, 52) . — Na nj ega

j e p l j u v a n o ( TH 1963, 94) . — P l j u c k a na čeli k,

l iže ga d t r lj a ( Lica 1960, 39 ) —

— sa j ednakim osnovnim značenj em, kao god i zastuplj enošću

u piščevom j ezičkom si stemu.

80. Jednaku repar tioij u pokazuj e i normalni komunika-

t ivn i t ip B I I I , či j u dopunu t ipično obj ekatske pri rode pred-

stavlj amo j ednim pr imerom :

9 1

В I I I + Ac0

Izmače se malo i p o g l e d a manastir ( Pri p . 1924,

59) . — Sad j e sa visine g 1 e d a 1 a kraj svoj ih nogu savi-

j enu ženu. (Gosp. 1963, 72) . — Gosipođica j e g l ed a l a

svoj e sklopl j ene ruke ( Gosp. 1963, 183) —

— dok slučajeve koj i su sintaksički druge vrste dopune daj emo

u viiše pri mera kao sinonime prvog t ipa (B I I I + Ac0 ) sa

nij ansom usredsređenost i akcij e prema obj ektu obeleženom

oznaikom Ас <иа

u

B I I I + Ac<na

u

Mladić j e g l e d a o u neobičnog f ratra ( TH 1963,

87). — Covek ši r i r uke, i stur a gruidi i g l e d a u nisku

tavanicu ( Lica 1960, 76) . — Ali n e g l e d a u nj ega nego

u lak i puhor na ognj i štu ( Lica 1960, 10) . — Ona j e ne-

t remice g l e d a l a u pepeo ( Lioa 1960, 15) . — I g l e d a

u zenu ( Pr ip . 1924, 61) . — Dok j e č e k a o na svoj berat

( TH 1963, 94 ) . — Nego da i sam z a b o r a v i na nj ega

( TH 1963, 78) . — I da z a b o r a v i na sve osim na svoj u

i udnj u za plenom ( Gosp. 1963, 67) . — Kako ko g l e d a

na tu novinu ( TH 1963, 90 ) . — Sasvim z a b o r a v i na

Jusuf agića i zam išl j enu šalu ( Pr ip . 1924, 61) .

Pri rodno, iako j e i t ip sa oznakom Ac ( u ) kao i t ip Ac ( na )

po osnovnoj semantičkoj vr ednosti i po odnosu prema tipu

B I I I + Ac0 — sintagma s dalj im obj ek tom, pa zato može ići

u j edinu kategor ij u sa ovim dr ugim , j asno j e da se ne može sa

ovim do kraj a i denti f ikovati ( isp. odnos tipova ovih sintagmi :

z ab o r a v i svoju zudnju / za b o r av i na svoju zudnju : g 1 e-

d a 1 a pepeo / g 1 e d a 1 a u pepeo / g 1 e d a 1 a na pepeo). Ovo

j e, međutim, pi tanj e opšte semantičke pri rode bilo koga t ipa

rekcij e — po koj oj se značenj a zavisnih padežnih odnosa ma-

ni festuj u kao rezultat »potencij ala upravne reči i otkmvanj a,

po našoj volj i , nj egovih mogućnih momenata onim rečima koj e

su sposobne to da učine«188 — pa se ovde samo uzgred dotiče.

188 A. Beli ć, O j ezičkoj pri rodi i j ezii kom razvi tku , X, Beograd 1958, str . 111.

V . i st r . 107— 117.

9 2

81. b ) Dopune glagol ima t ipa p o m o ć i , p l a t i t i , l a-

g a t i, p o n u d i t i , s l u i i t i , s m e t a t i . — Oni su d rani j e u

vezi sa obl icima dopune koj u zahtevaj u, u vezi sa rekcij om nj i-

hovom, dakle, bi li posebno t reti rani189

, i spadaj u u j edan t ip,

i to po tome što u svome semantičkom potencij alu sadrže mo-

gućnosti j avlj anj a oba obj ek ta" 0

. Obeleženi oznakom C, sa već

pozai atim elementima dopune, daj u shemu C + Ac0 , odn.

C + D, gde sa D obeležavamo dalj i obj ek at u obl iku dativa.

C + Ac0 :

I nenametlj ivo p o m a g a l a posrnule bogate poro-

dice, si ročad i udovice iz bolj ih kuća, svu onu »stidnu

sirotinj u« ( NDĆ 1963, 193) . — Da ga m aterij alno p o-

m o g n u ( W. W ., KJ I V , 1919, 53) . — Jevrej in j e pr im io

nagradu a pismo odneo u Travn ik i predao ga Davni , koj i

ga j e i p l a t i o i uputdo u Derventu da se tobože stavi

na r aspoloženj e austri j skom konzul u ( TH 1963, 93) . —

Melez, bez pravih pr ij atelj a, koj i j e izdavao i l a g a o

svakoga (TH 1963, 51). — I to, na kraj u , n i j e ni koga

mnogo sm e t a l o ( NDĆ 1963, 150) ;

C + D :

I li t i l a i u, i l i misle što i j a ( NDĆ 1945, 280)" '

. —

Al i j e nastoj ao da. . . pr ikri j e svoj u nemoć da p o m o g n e

m a kome i m a u čemu ( TH 1963, 44 ) . — Eto, sto sunaca

i hi l j adu proleća ne mogu p o m o ć i ovim nogama (TH

1963, 107) . — Vezi r j e p o n u d i o svome gostu da se. . .

posiuži amam om ( TH 1963, 48) . — Odavno se on ovako

t roši s l u ž e ć i svima ( NDĆ 1963, 205) . — U govoru j e

p o l a s k a o Turcima (TH 1963, 40) . — Ni opšta oskudica

n i j e mnogo sm e t a l a Gospođici ( Gosp. 1963, 129) . —

Svi koj i su s l u ž i l i stranim konzulat ima bi l i su omra-

ženi ( TH 1963, 154) .

189 I sp . T . Maretić , Gramati ka, I I I izd ., Zagreb 1963, str . 582—583.

100 V . : M . Stevanović , Obl ici đopune uz glagol l a g a t i , NJ n . s. I I I , sv . 5—6, Beo

grad 1952, st r . 154—159; M . Stevanović , Rekci j a glagolđ i obl ici nj ihove đopune, NJ

n . s. X I I , sv . 1—2, str . 5, 7 (gde se i kaže : »upravni glagol i sadr že oba značenj a, i

ono što proističe iz funkcij e obj ekatske dopune (akuzativno) i ono koj e uslovlj ava

obli k dat ivske dopune« (naanenu — m . p r .) . Neki autor i , govoreći o poj edinim si n-

tagmama (anim u či j em se up ravnom delu nalazi glagol pomoći ) ovoga t ipa, i stiču nj i-

hovu paroni mnost (Lj . Popović , Padel na sinonimika u j eziku Vuka Stef . Karadi ića,

NJ n . s. X I V , sv . 2—3, Beograd 1964, st r . 126) . Za fo rm ir anj e ti pa, među tim , elemen ti

đist inkcij e su p rak tično nemerl j iv i .

191 I sp. M . Stevanović, NJ n . s. I I I i NJ n. s. XI I .

93

Б М Б Л И О ТГ Е К А

КАТЕДРЕ ЗА СРПСКУ КЊИЖсбНОСТ

СА ЈУЖНОСЛОВЕНСКИМ КН»'ЛЖЕБН0СТШ А

Glagol iznever i ti naš pisac upotreblj ava i u obli ku sa po-

vr atnom rečcom se, te mu j e dopuna tada uvek dalj i obj ek at

u ob l i k u dat iv a :

On j oj se i zn ev er i o s duhovitom devoj kom već

u godin ama ( Непгу Bor deaux : Otvor i oči , K J I I , 1918,

109). — Naša knj iževnost k oj a j e od uvek bi la nosioc* slo-

bodarskih tendenca n i j e im s e ni ov aj put iznever ila ;

ćutala j e al i se nij e dzneveri la (Naša knj iževnost i rat ,

KJ I I , 1918, 193) . — A Davi l j e osećao ka'ko s e i on ,

u sebi , potaj no i z n e v e r a v a svome zanosu (TH 1963,

64 ) —

— kao što taj glagol upotreblj ava i u obl iku bez te rečce, sa

pr avim obj ek tom , nar avno :

Ali ni tada Đorđe Đorđević nij e ht eo da i z n ev e r i

svoj u životnu vr l inu ( Zn . 1963, 72) .

82. c ) Dopune glagolima tipa t r e s t i . — U mikrol ingvi-

st ičkom smi'slu, upravo na upot rebi pr imera koj i sadrže glagole

t ipa t resti može se sagledat i inici j aln i momenat sinonimnost i

razl ičnih padežniih sintagmi192

, t j . mogućnost da se manifestu je,

kak o j e već povodom toga t ipa glagola isti cano, »tendencij a

zamene funkcionak io-modalne odredni ce ( što će reći : dopune

glagolske u bi lo kome zavisnom padežu sem akuzat iva bez

predloga193

) . . . akuzat ivom«194. I u j eziku I va And r ića, k ao

j eziku ak tual izovanom do opšteg t ipa195

, j ednako su zastuplj eni

pr imer i u koj ima glagol , označen sa D, ima kao dopunu i in-

strumental bez predloga ( 10 ) i aikuzat iv obj ekta (Ac0 ) .

I iako j e uopšte reč o sinonimsk im konstruk cij am a, dakle

— sinh ronim kategonij ama, daćemo ih u redu uslovlj enom

h r o no l oš k i .

Tip D + 10 :

Mi ne možemo pi sat i o svemu št o j e t r e s 1 o našom

dušom i upravlj alo našim životom ( KJ I I , 1918, 193). —

I c i m a tom ograđom na granici i potkopava j e danj u

i noću ( TH 1963, 20) . — Selj ak j e v r t e o glavom (NDĆ

* Baš tako ! Ver ovatno slučajna omaška.

192 M. Stevanović, Problem glagotskog roda i povratni glagoli u srpskohrvatskom

j eziku, JF X XV, Beograd 1963, st r . 34.

193 M . Stevanović , I b iđ ., st r . 33.

194 M. 'Pavlović, Rekcij e i funkoi j e, NJ n . s. XI I , sv. 3—6, Beograd 1962, štr . 92.

195 M . Pav lović , l b id .t st r . 93.

94

1963, 55) . — Sad nema nikog od pozvanih ni prstom da

m a k n e ( Gosp. 1963, 152) . — P o s l u ž e n e su slatk im,

vođom i kaf om ( Gosp . 1963, 169) —

— sa oblicima, dakle, koj i u tendencijd zamene predstavlj aj u

knj iževnoj ezičku normu i početni momenat u odnosu na drugi

navedeni t ip (D + Ac&).

Tip D + Ac0 :

Rota j e j ače z a b ac i v a o glavu ( TH 1963, 117).

— Postalo j e tako strašno da s u svi o k r e t a l i glave

(NDĆ 1963, 47). — Ali j e čudna drhtavica, koj a mu j e i

onako vezanom t r es l a telo sve do pasa, odavala da j e

bol morao biti velik (NDĆ 1963, 43). — Igrao j e ulogu

lj ubaznog domaćina i sl u ž i o zakusku i neko penušavo

vino ( TH 1963, 40 ) —

— s akuzativom bez predloga, koj i , kako j e isticano već, sve

više uzima maha u naj noviij oj eposi r azvitka našeg j ezika" 6.

83. d) Dopune glagolu l i č i t i . — Remećenj e primarnogsistema, koj e se ogleda prvo u upotrebi glagola l ičiti sa dopu-

nom koja je uslovl jena rekcijom drugog, po značenju srodnogpredikata biti sličan i glagola sličiti, što predstavij a izvesnuaiktualizacij u dij ahroničke prirode, i , zatim, preovladavanj eakuzativne konstrukcij e — kao normalne, što znači druikčij uaktualizaoij u, putem usvaj anj a normativnog tipa, — vidi seu repar ticij i i odinosu razl iči t ih sintagmi s istim pomenutim

glagolom u upravnom delu. U ranij em periodu formiranj astil a Andrićevog

— opozdcij a ovog rekcij skog tipa, izraženaf o r m u l om :

l ičiti + D || l iči ti + Ac (na)

bila je, što se odnosa nj enih elemenata tiče, ravnopravna u

j ezičkom sistemu piščevom. To pokazuju pr imeri uzeti iz delaštampanih 1918. i 1924. godine :

za l iči t i + D

Ali u suštin i on 1 i č i v i še kakvom star inskom v i tezu

bez straha i prekora ( Pisma j ednog voj nika, KJ I , 1918,468) ;

i e« M . I vić, Značenj a srpskohrvatskog instrumentala i nj ihov razvoj , Beograđ 1954,

str . 101, 108—109; M. Pavlović, Rekcij e i funkcij e, NJ n. s. XI I , sv. 3—6, Beograd 1962,

s t r . 93 .

95

za l iči t i + Ac ( na )

Još živ l i č i na đavola ( Pr ip . 1924, 13) .

U kasni j em. periodu, već potpuno izgrađenog i završenogstil a piščevog (Travnička hronika, Na Drini ćuprij a, Gospo-

đica, npr .), kao što pokazuj u sledeći primeri :

A sadašnj a j ava l i č i l a pre na neki san (TH 1963,

24) . — Talko j e i to buđenj e 1 i č i 1 o na nastavak noćnih

snova ( TH 1963, 24). — L i č i umnogome na život asketa

(Gosp. 1963, 85) . — Taj l ik n i j e l i č i o toliko na Ij ud-

sko telo ( NDC 1963, 53) —

— ravnomernost upotrebe sinonimske opozicij e j e narušena

u korist t ipa l iči ti + Ac (na), koj i u Andrićevom j eziku zame-

nj uj e sin tagmu t ipa l iči t i + D, formiranu, kako sm o gore rek l i ,

prema t ipu rekcij e u koj oj j e upravni član sl iči ti sa normal-

nom dat ivskom dopunom" 7

.

84. e) Dopune glagol ima t ipa p o s t a t i i č i n i t i . — Rek-

cij sk i odnos čij i j e zavisni elemenat predikatska dopuna, koj u

zahtevaj u sintagme čij i j e upravni deo glagol nepotpunog zna-

čenj a'98

, izražen j e sinonimskim opozicij ama obj ekatskih sin-

tagmi či j i dopunski deo čine nominat iv , odnosno inst rument al .

I ako u sistemu siintaksičkih odnosa čini j ednu grupu, teorijski

bar, ovaj tip se, prema glagolskom mdu svakog od nj ih, razbij a

na dva t ipa, na t ip postat i i t ip čini t i .

85. Glagoli t ipa postati (postaj ati ), a zaj edno s nj im i

drugi sa istim značenjem ( »steći nova svojstva«), kao naj češći

t ip dopune imaju nominativnu konstrukcij u koj u možemo

predstavi t i formulom glagol + N :

postat i ( postaj ati )

P o s t a o j e lakom na novac ( TH 1963, 115) . — On

j e p o s t ao neophodan u kancelar ij ama ( TH 1963, 113) .— Te oči s u . . . p o s t a j a l e i drske i snishodlj ive i ne-

dostižne ( TH 1963, 109) . — I kad bi j oj ta muka p o s t a l a

187 »Sliči ti , sličim, impf . (i . pf .) . . . a) naliči ti , nalikovati , bi ti sl ičan. Spasitelju

u tom sliči . . . Sl iči ti , i sto što i bi ti sl ičan. Sa nazn. akcentom govori se u Sarajevu.

Surman , Rad Jug. ak . 121, 209. Kao da sliičiš našoj Ruži . . . Oni sliče j edan drugom kao

vrba kruški« (Rj ečnik JAZU) . V. <i primere koj e iz starij eg daj e Đ. Daničič, Srbska

sin taksa, Beograd 1858, st r . 352.

198 M . Stevanovič, Rekcija glagola i obl ici nj ihove đopune, NJ n. s. X I I , sv. 1 2,

Beograd 1962, str . 9. I sp. za Vukov j ezi k : Lj . 'Popović, Padet na sinonimika u j eziku Vuka

Stef . Karadi ića, NJ n . s. X IV , sv. 2—3, Beograd 1964, str . 80—81.

96

neizdržl j iva (TH 1963, 108) . — Ali se vr lo rano razvij u

i p o s t a n u zrele i ene u minij aturi (TH 1963, 105) . —

P o s t a v š i poručnik (TH 1963, 101) . — Sve može da

p o s t a n e problem savesti (TH 1963, 59)— Planine s u

p o s t a j a l e neprohođne d lj udi teže pokretni (TH 1963,

54). — Grmlj e i šumar ci su menj al i boj u i p o s t a j a l i

tanj i i prozirni j i ( TH 1963, 57) . — P o s t a o vezi r u

Egiptu (TH 1963, 34) . — I odj ednom j e p o s t a o lak

i vešt ( NDĆ 1963, 215) . — I oni n e p o s t a n u mrki , tupi

i podbul i (NDC 1961, 202) ;

bivati , doći i sl . sa značenj em postati

I inače događaj i počeše da se smiruj u i b i v a j u ređi

(TH 1963, 54). — Ove noge mogu j oš da b i v a j u i uće,

nakaznij e i strašni j e (TH 1963, 107) . — Ne sme spusti ti

glavu, koj a j e b i v a 1 a sve tei a (TH 1963, 87) . — Al i od

toga n i j e b i v a o ni bogatij i ni pametnij i ( NDĆ 1963,

229) . — Sada j e iz godine u godi nu b i v a 1 a sve hladnij a

i nepr ij atnij a (Gosp. 1963, 53) . — Nj egovo l ice. . . d o š l o

j e odjednom kraće i šire (TH 1963, 53). — Posmatrao to

li ce koj e j e d o š l o odj ednom podadulo, šire i veće

( NDĆ 1963, 48) .

Takvi su i pr imer i sintagmi u koj ima j e up ravni član gla-

gol ostati , odnosno ostaj at i :

Jedino su travnički begovi o s t a j a 1 i i dalj e nepri-

stupačni ( TH 1963, 70). — A za Gospođicu on j e o s t a o

i do dana današnj eg nj eno naj nei nij e i naj strašnij e se-

ćanj e ( Gosp . 1963, 35) . — Crna bora među veđama o s t a-

j a l a j e pr i tom nedi rnuta ( Gosp . 1963, 32) . — Pa i t a

sujeta mu n i j e o st a l a verna (TH 1963, 115).

86. Glagol čini t i , i ako i nj egova akcij a uslovlj ava pr omenu

i dobij anj e novih svoj stava, za razliku od gore nabroj anih me-

di j alnih glagola, odn. nj ihovih sintagmi koj e su predstavlj ene

shemom glagol + N , — normalno zahteva instrum ental kao

dopunu1" :

A u toj letnj oj noći , koj u rakij a i pesma. . . č i n e

beskraj nom ( NDĆ 1963, 208) . — U željd da se u č i n i

nii im i si tnij im (TH 1963, 33) . — K azna j e bila sr azmerno

19» M . Stevanović, Rekcij a gl agola i obl ici tij i hove dopune, NJ n . s. X I I , sv . 1—2

Beogr ad 1962, st r . 10.

7 Jezi k i st i l I va An d r ića 9 7

l aka, a Mehmed-paša j e č i n i o j oš lakšom (TH 1963,

34) . — Obogaćuj e nas stal no а č i n i večnim ono što

im amo ( Gosp . 1963, 20) .

Ovim se rekcij ske alternacij e glagola semantičkog tipa

kojii sadrži kao gliavni elemenat promenu i dobij anj e novih

svoj stava iscrplj uju . S t im, pr irodno, što pomenut e akiizait ivne■alternacij e uopšte nema, i što prvi t ip od nj i

'h kao drugu

mogućnost u sinonimskoj opozicij i im a konstrukcij u sa in-

s t r um en ta l om200

.

87. f ) Dopune glagol ima t ipa i zg l e đ a t i , o s eć a t i s e,

z v a t i, n a z v a t i , s m a t r a t i . — Sa gledišt a osnovne seman-

t ičke vređnosti može se uzeti da svi glagoli koj i čine upr avni

deo i sintagmi pregledanih u t . 80—86. i sđntagmi ovoga t ipa

imaj u — u odnosu sa ostalim elementima rekcij e — isto zna-

čenj e : »dovođenj a kakvog pojma u izvesno stanj e«, odnosno»subj ektivnog pripisivanja kakvih svoj stava datom poj mu il i

prividnog sticanj a novih svoj stava od strane datog pojma«201.

Sa sintaksičkog su gledi šta pak, kao i svi dosad pregledani ,— nepotpun i . Zato smo za određivanj e međusobnog sinonim-

skog odnosa sintagmi u čij em su oni sastavu morali ove sa

značenj em »subj ektivne ocene« izdvoj i t i od prvih i izvršiti i

det alj nij u njiihovu podelu.

U smi slu sinonim skih odnosa drukčij eg su, dakle, — u

izvesnom smi slu slobodnij eg, t ipa glagol i koj i se mogu oka-

rakterisati def inici j om čij i j e osnovni elemenat značenje sub-

j ektivnog pripi sivanj a određenih kval i teta poj movima202.

A) Glagoli izgledati i čini ti se i dr . s t im značenj em, u

konstrukci j i sa karakterističnim medij alnim obeležj em, j av-

lj aj u se sa rekcij skom alternacij om glagol + N II + kao + N

11 + 10 :

1) glagol + N (mogućan samo pr idev )

I sve na nj emu i z g 1 e d a 1 o mu j e star insko i

mrtvo (TH 1963, 95). — Jesenj e nćbo, pod koj hn su

ul ice. . . i z g l e d a l e svetle i čiste ( TH 1963, 57) . —

I z g l e d a o j e odj ednom manj e strašan (TH 1963, 51) .— Postupak vezirov i z g 1 e d a o mu j e ne samo strašan

i zločinački nego i opasan i nelogičan (TH 1963, 50) . —

200 M . Stevanov ić , I b iđ. , st r . 10.

201 M. Ivić, Značenja srpskohrvatskog instrumentala i nj ihov razvoj , Beograđ 1954,st r . 147 .

202 M . I vi ć , I b id ., st r . 147.

9 8

Vezir ј е bio mlad i i zg l e d a o j oš mlađi ( TH 1963, 34).

— Ovako u prvom mralku to joj d o 1 a z i potpuno jasno

i razumlj ivo (Gasp. 1963, 38 ). — Nj egova suj eta j e Ij u-

dima i z g l e d a l a bezmerno preterana ( TH 1963, 115) .

— Zatim j e ušla u sobu, koja j oj se onako ozebloj u č i-

n i l a topla ( Gosp. 1963, 16) ;

2) glagol + kao + N

Sve mu j e to i z g l ed a l o kao neverovatna priča

(TH 1963, 50). — 2ena se p o k a z a l a kao nepouzdana,

lena, bolešl j iva, rasipna i teška ( TH 1963, 114) . — Davna

s e u teškkn danima p o k a z a o kao vešt , pouzdan i odan

( TH 1963, 55) .— Vezir s e p o k a z a o kao neutešan do-

maćin ( TH 1963, 49) ;

3) glagol + 10

Taj posao č i n i o s e Davi lu j alovom dangubom i

štetnim skretanj em s pravog puta ( TH 1963, 74 ) . — Fon

Mi terer u se opet Davi l č i n i o suviše mladim i neozbil j-

nim ( TH 1963, 81) ;

Zatvoreni sdnonim ski ciklus (A. 1 — A. 3) ostavlj a ip ak mo-

gućnost za di ferencij acij u. Prave sint aksičko-semantičke sino-

nime, odn . — terminom Suhot inovim — paralel izme u ovome

tiipu (A) predstavlj aj u sigurno samo one sintagme navedene

pod A. 1 i A. 3, tj . t ip obeležen znakom glagol + N i gla-

gol + 10, gde su obl ici N i 10 stvarni delovi predikata čij i j e

nosilac iskazan i gl agol , dok se u t ipu glagol + kao + N oseća,

kao razl iči t u odnosu na prve, dominantni momenat poređenj a

i , u vezi s t im , sintaksička stra k tuira nove rečenice čij i j e deo

veza kao + N .

88. B ) Medij alni glagol osećati se podj ednako se j avlj a sa

obe dopune normalne za fcnj iževni j ezik , i to od njdh — sa

nominativom (N ) nešto češće, a sa instrumentalom nešto ređe.

Oba slučaj a daj emo u nekol iko pr imera, kao t ip :

osećat i se + 10

Ona j e bi la povod da se o s eć ao j oš više usamlj e-

nim ( TH 1963, 81) ;

oseća t i se + N

Os e ć a l a se napuštena, sama, poražena, al i u isto

vreme gorda ( Gosp . 1963, 152) . — A da se n e o se t i

7*

99

usaml j en i razočaran (TH 1963, 115) . — Tek u čet rde-

setim godinama, Rota s e več o s e ć a o prevaren i premo-

ren ( TH 1963, 115) . — I sva s e posluga o s eć a l a ne-

moćna, gonj ena i nedovolj no zaštićena (TH 1963, 162) .

89. C) Jedan t ip u ovom e pogledu predstavl j aj u sintagme

s gl agol ima zvati ( nazvat i, nazivati ) , pravi ti se i proglasi t i ( se) .

I one se j avlj aj u sa al ternacij om dopunsk ih delova, koj a se

može izraziti kao : + N || + 10.

glagol + N :

I uopšte onoga što j e star i gospodin n a z i v a o po-

znavanj e sveta« ( TH 1963, 112) . — K oga su i Osmanl i j e

i naš 'svet z v a l i Davna ( TH 1963, 23) . — V ole da s e

p r a v e ravnodušni i da izgledaj u neoset lj ivi (TH 1963,

17) ;

glagol + 10 ;

Ćorkan a n e zo v u drukčij e do đuvegij om i aši kom

( NDĆ 1963, 20 ). — Tur ke i Bosance često n a z i v a j u

đivlj im Ski tima i H iperborej cima (TH 1963, 89) . — U be-

zazleni greh koj i j e n a z i v a o poezij om (TH 1963, 80) .

— Davi l j e sebe n a z i v a o »ubeđenim učenikom veli-

kog Boaloa« ( TH 1963, 78) . — Zbog toga što n a z i v a j u

lepotom gube zdravlje ( Gosp. 1963, 19). — Al i j e svi . . .

z o v u j ednostavno Gospođicom ( Gosp. 1963, 14) . — Da

t i ne sm eta k ad te n a z i v a j u tvrdicom, bezdušnim i

samozivim stvorenj em ( Gosp . 1963, 30) . — Ono što ceo

svet z o v e svetom ( Gosp . 1963, 61) .

Treba istaći da j e u j eziku našega pisca mnogo češći t ipsintagme s dopunom u obliku instr um entala ( glagol + 10 ) ,

iako se k ao norm alna moraj u uzeti oba t ipa.

90. D) Glagol smatrati j avlj a se u sintagmama čij i su

dopunski delovi i li u obl iku instra mentala bez predloga ( 10 )i li u obliku nominativne, odn . akuzativne konstrukcij e sa kao,odn. akuzat iva s predlogom za.

sm atr at i + 10 :

Ovi su odavno navikl i da hodžu s m a t r a j u j ogu-

nicom i osobenj akom ( NDĆ 1963, 227) . — I sav život oko

sebe počne da sm a t r a svoj im lovištem (Gosp. 1963,

100

67) . — I da me n e sm a t r a t e austr ij skim of ici rom

( Gosp. 1963, 138) . — Slučaj s m a t r a n izuzetnim ( Gosp.

128) ;

sma t r at i + k ao + N :

Stoga j e ono sm a t r a n o kao blagotvorno i oprav-

dano ( Gosp . 1963, 57). — Oni se sm a t r a j u kao izgub-

Ij eni i izuzetni ( TH 1963, 128) .

Sintagme s dopunom obeleženom znakom kao + N karak-

ter išu se pasivnim oblikom upr avnog glagola. I skl j učivost

taikve nj egove upotrebe razlog j e što j e teor ij sk i moguona

alternacij a glagol + kao + N || glagol + kao + Ac praktično

svedena na prvi nj en član, t j . na pr ikazani t ip glagol +

+ k ao + N .

Naj zad, sintagme s glagol om smatrati j avlj aj u se i u

obliku koj i se može predistavi ti oznakom glagol + za + Ac :

Davna n i j e sm a t r a o za pot rebno da dalj e ube-

đuj e konzula (TH 1963, 51) . — Svi su sm a t r a l i za

dužnost da pomognu j ednom čest itom musMmanu (TH

1963, 155) —

— čij e j e značenj e obeleženo i nij ansom svrhe, kao poeebne

vrste namene203

, koj a j e sasvim j asna u sint agmama, s nekim

drugim glagol ima, u primerima kao što j e ovaj s glagolom

postavi t i : — P o s t a v l j e n za generalnog konzula ( TH 1963,

104 ) .

Dok se u slučaj evima tipa glagol + 10 instrumentail upo-

treblj ava kao neophodna dopuna nepotpunom glagolu koj iveć ima j ednu obj ekatsku dopunu

204, a tako i sto konstrukcij a

kao + N u t ipu glagol + kao + N, s tim što j e j edina razl ika

u obl iku rečenične konstrukcij e (u drugom slučaj u — pasiv ,što znači da j e i tu reč o obj ektu ), u t ipu izraženom kao

glagol + za + Ac dopuna nije ni u kakvoj vezi sa bilo koj im

pr avim obj ek tom .

A taj t ip se, zato što j e reč o medi j alnom glagolu, kao

deo sistema sinonimske opozicij e u koj oj j e prva mogućnost

glagol + za + Ac205

, može t r ansfor misati , i stvarno se u m a-

terij alu i transformiše, u primere kao što su :

203 M . Stevanović, Pađet ne sintagme s predlogom z a, NJ n . s. X I , sv. 7—10, Beograd

1961, str . 208—209.

201 M. Stevanović, NJ n. s. XI I , sv. 1—2, Beograd 1962(

str . 9.

205 M . Stevanović , I bid . , str . 10.

10 1

I v až i l a j e kao tvrđica i osobenjak (Gosp. 1963,

9). — V až i o j e kao čudo od dečaika (TH 1963, 59). —

Qn j e želeo da v až i kao f rancuski prij atelj (TH 1963,

43) . — I v až i l a j e kao zena oštra j ezi ka (NDĆ 1963,

218) —

— tj . u one čij a je dopuna u obliiku konstrukcij e sa kao i koj i

su poznati kao komunikat ivni tdp velike učestalosti u j ezi'ku.

91. g) Dopune glagolu j esa m ( ekspresivni tip ) . — Mi-

sl imo na sasvim neobičnu u savremenom j eziku dopunu u

obl iku in strum entala bez predloga. Predik at ivni dnst rumental

uz glagol j esam u piščevom j eziku se ne j avlj a, što ne znači da

ga u celokupnosti nj egovoj , t j . u sistemu, kao potencij alne

vrednosti nema. Javl j a se, naime, u j eziku pr ipovedača, i to

k ao sredstvo aktualizacij e uzete sada u drukoij em smi slu od

uobičaj enog značenj a toga termina, u smi slu evokativnog sred-

stva — u govoru l ika. Bosan ac Sulej man-paša Skopl j ak izgo-

v a r a o v e r eč i :

— Aaa, ne, ne! Nek a ovog božj eg davanj a, neka. Ne

val j a kad zim a n i j e zimom (TH 1963, 121) —

— gde konstrulkcij a u pi tanj u odgovara primeru : — Naj bolj e

j e kad j e zim a zimom a lj eto Ij etom, koj i j e — kao jedan od

graničnih u vremenskoj proj ekcij i repar ticij e sintagme tipa

j esam + I®204 — već u li ngvistačkoj li teraturi navođen, u j ezič-

kom mater i j alu iz Bosne ( Mehmed-beg K apetanović Lj ubušak ,

Narodno blago po Bosni i H ercegov ini , Sar aj evo 1888) .

92. h ) Slovenski geni tiv . — Od t ipičnih glagolskih dopuna

treba istaći i one u koj im a se j avlj a, pr i t r ansformacij i i uoča-

vanj u nj enom u j ezičkom materij alu, problem forme padeža

pravoga obj ek ta. Što se toga t iče, značaj an poseban kvali tet

Andrićevog j ezdka, koj i ga, i stina, ne izidvaj a od drugih pisaca

koj i su porelkloim iz Bosne207

, al i ni od nj egovih uzora, klasič-

nih naših pisaca, j este odno's u realizacij i sinonimske opo-

zici j e t ipa :

n i j e k az ao reči || n i j e k az a o reč

2oe M. Ivić, Značenja srpskohrvatskog instrumentala i nj ihov razvoj , Beograd 1954,

s t r . 152 .

207 D. Gortan-Premk, Padet obj ekta u negativnim rečeti icama u savremenom srpsko-

hrvatskom knj ii evnom j ezi ku, NJ n . s. XI I , sv. 3—6. Beograd 1962, str . 136.

10 2

U nj egovom j eziku zastuplj ena su oba dela opozicij e i to,

prema onome što drugi i spi t ivači daj u208

, u odnosu koj i ne

može bi ti manj i od 1 : 10, što predst avlj a normalnu sl iku

odnosa u knj iževnom j ezik u uopšte. Pa ipak u distr ibucij i pr i-

mera sa obj ektom u oblik u slovenskog geni tiva u j eziku I . An-

drića mi vidimo i kao poseban kval i tet tendencij u svesnog

opredelj enj a piščevog upravo za taj obl ik . Ovde daj emo više

pnimera upot rebe sintagmi sa slovenskim geni tivom :

Nilkada n i j e o k u s i o nikakva opoj nog pića (2eđ

1963, 197) . — I da n e ć e p r o g o v o r i t i reči (Zeđ 1963,

11) . — N e n a l a z e ć i rešenj a ni umirenj a kod kuće,

vraćao se u baštu ( Zeđ 1963, 203) . — N e p o z n a v š i

ni kad nemira ni patnj e, ničeg drugog do r ada i m ol itve

( Žeđ 1963, 207—208). — Jer ona n e sp r em a zimnice

( TH 1963, 119) . — N i j e ni na koga glave o k r e t a o

(TH 1963, 119) . — I da n i j e i m a o krsta pr i sebi ( TH

1963, 321) . — N i j e i m a o duše ni obraza ( TH 1963,

280) . — N i j e sul tan i m a o sabl j e ( TH 1963, 295). —

N i j e n a l a z i o reči ni obj ašnj enj a ( TH 1963, 297) —

— koj i predistavlj aj u mater ij al uzet u vremenskom preseku

( Smr t u Sinanovoj tek ij i — Travnička hroni ka ) , a zanim lj ivi

su, kao arhaizimi svoj e vrste, za utvrđivanj e konstantne ten-

dencij e čuvanj a tradicionalnih formi i u j eziku savremenih

pi saca kao što j e I vo Andr ić.

Tip sa oblikom akuzativa :

N i s u o b r a ć a l i pai nj u ( Žeđ 1963, 200) . — Sud-

bina mu n i j e d a l a samo znanj e i proniclj ivost (Žeđ

1963, 197) . — K ako nikada u životu n i j e k a z a o reč

koj a rastužuj e (Zeđ 1963, 198) . — N e o t v a r a j u ć i oči

(Zeđ 1963, 200 ) . — Narodi n eć e razumnu upravu i ple-

meni te vladaoce ( TH 1963, 268) . — N i j e h t e l a d a

o k r en e glavu ( TH 1963, 320) —

— sasvim uobi čaj en u svim semantičko-sintaksičkim si tuaci-

j ama koj e j e u distr ibucij i elemenata ove opozicij e nauka

utvrdi la ( v . pomenutu r aspr avu D. Gor tan-Premk u NJ n . s.

X I I , str . 130—148), mnogo j e pretežnij i , tj . mnogo j e veće

u čest al o st i .

Ž08 D. Gortan-Preni k , Jbid ., j t r . 135.

10 3

2. Sintagme sa značenj em prostom ih odnosa

93. Ova se značenj a obeležavaj u, kao što j e poznato, geni -

tiivom s predilozima, dativom bez predlloga i sa predlozima,

akuzativom s predlozima, i nstrumentalom s predlozima i bez

nj ih i lokativom, s predlozima naravno. A upotreba j e formi

za označavanj e t ih značenj a u j eziku I va Andr ića u komuni-

kat ivnoj sferi knj i ževnoj ezičkog t ipa, tako da svaki obl ik ovde

označen к ао t ip pređstavl j a kategor i j u koj a se izvodi iz više

pr im er a koj i u pi ščevom j eziku, а normalno i nužno, egzi st i-

raj u, kao što egzisti r aj u i u komunikat ivnom j eziku l i ter arnih

krugova i obr azovanih sloj eva uopšt e, koj i se služe t im

j ezi kom .

a) Geni t ivske sintagme s predlozim a

94. Prostorni odnos označava se geni t ivom či j e j e znače-

nj e uvek modi f ik ovano predlozim a20'

. U sistemu uzeti , i oni

pok azuj u ak tual izovanj e Andr ićevog j ezik a t ime što se kao

elementi nj egovi uzimaj u — npr . u slučaj u s tipom mimo + ge-

ni tiv (v . t . 96) — iz gram atički kod if ikovane, al i normat ivno

nepreporučene, sinoniimske opozicij e (govorno : mimo + gen.

|| knj iževnoj ezičko : mimo + ac.) oni delovi nj eni koj i su bliži

savremenom j ezičkom osećanj u.

Predlog do, opšteg geniti vno-ablativnog značenj a, kao što

j e poznato, svodi prostorni odnos radnj e prema poj mu sa

imenom u geoit ivu na doticanj e granica poj ma210

. Upotreblj ava

se i uiz glagole kretanj a i uz glagole mirovanj a, što il ustru-

j emo t ipsk im pr imer im a :

Nij e ovo prvi put da ih Vi tomir i z v o d i do svogsela ( L ica 1960, 30 ) ;

Takav j edan br ačni par ž i v e o j e do moj e sobe

( L i ca 1960, 125) .

95. Predlog por ed u ovome odnosu specifikuj e i ukazuj e na

mesto koj e j e bočno u odnosu vršilac radnj e : poj am sa ime-

nom u obl i ku genit iva :

209 A . Beli ć, O j ezičkoj p r i rodi i j ezičkom razvi tku , I , Beograd 1958, st r . 13.

210 I Z univerzi tetski h p r edavanj a p rof . M . Stevanovića. V . i : D . Gor tan-Pr emk ,

Sintagme s predlogom d o s obzirom na svoj stva predloga uopšte, NJ n. s. XI I I , sve 1—2,

B eograd 1963, st r . 68—69.

104

I l ež a l a onesvešćena K rstđnica pored K rst inog

leša pokr ivenog asurom ( Žnk 1962, 169). — S t o j eć i

pored česme, bogate vodom. . . Lekso j e gledao za kol ima

( Žnk l 962, 172) . — I z g u b i t i se u mraku , pored ostal ih

momaka ( Žnk 1962, 172) . — Ta druga obala b i l a j e

pored same vode gola i krševi ta ( Deca 1963, 80). — I video

da pored nj ega s t o j i j edan od drugova (Deca 1963,

81) . — I p r o t r č a o pored mene nepomična i pored

moj e uzdignute letve (Deca 1963, 51) .

96. Kao što se iz navedenih pr im era vddi , ovaj se predlog

upotreblj ava podj ednako i u sintagmama s glagol ima miro-

vanj a i u sintagmama s glagol ima kretanj a. A uz ove poslednj e

nalazi se, sa značenj em predloga pored, i predlog mimo :

Kao da su p r o l a z i l e mimo mosta ne dodirujući

ga (NDČ 1950, 164). — Ori p r o l aza mimo kapij e bez

naj manj eg uzbuđenj a (NDĆ 1950, 175). — I da n e p r o-

n esem o k ašiku mimo usta ( PA 1962, 133) . — G l e d a o

j e nekud u stranu, mimo Gospođice (Gosp. 1963, 74).

Ovaj se predlog upotreblj ava i u sintagmama gde ima

funkcij u kakvog pr i loga koj i označava i druge okol nost i , a ne

s a m o m e s t o :

Gospođici j e bio neprij atan i težak svaki razgovor

mimo nj enih poslova ( Gosp. 1963, 138) .

U takvoj repar tici j i on se nalazi u izvesnom opozi tnom

odnosu2"

prema, u osnovi sinonimskoj s nj im , konstrukcij i

t ipa mimo + Ac, kakvu im amo, npr ., u sl učaj eviima :

N e m o ž e s e mimo Ij ude ( Gosp. 1963, 89) .— N e ć u

mimo Ij ude ( Gosp. 1963, 113) . — I zuzetaik j e čini o Ali-

hodža, svojeglav, uočlj iv i »mimo svi j et« u tome kao uvek

( NDĆ 1950, 251) . — A i m a s r c e mimo druge Ij ude

( NDĆ 1950, 193) —

— u konstrukcij i , dakle, koj a se upotreblj ava u ekspresivne

svrhe više nego kao komuni kati vna kategor ij a, tj . naj češće u

pr i loškim i drugim izrazima, i to u govoru l ikova, i ako ekspre-

sivnost nj ihovu možemo uslovi t i činj enicom da t i izrazi često

211 M. Stevanović, Gramatika srpskohrvatskog j ezika, Novi Sad 1954, str . 369, gde

se kaže : »Od predloga koj i idu s geni tivom slažu se s j oš ponekim padežom : za, u , sa i

m i m cк (podvukao — 2 . St .) . V . i : B . Sij ivi ć-š imšić, Predlog m i m o u srpskohrvatskom

j eziku , Zbornik za t il ologij u i l i ngvisti ku , I I I , Novi Sad 1960, str . 135—150.

10 5

i du u kategor ij u naj ekonomičnij e komunikacij e, što sigurno

ut iče na održavanj e relat ivno vdsoke nj ihove f rekvenci j e u j e-

ziku određenog t ipa.

97. Po osnovnoj semantičkoj vrednosti specif ikovainj a boč-

nog odnosa j edlnaik j e napred navedenim predlozima ( t .95—96)i predlog kraj :

Posle četi ri dobra sata. . . j ahanj a i pešačenj a, p o -

p a d a j u kraj izvora ( Lica 1960, 32) . — I sp a v a o j e

kraj vatre koj a j e dogorevala ( 2nk 1962, 157).

Frekvencij a mu j e nešto manj a u odnosu na prve, a u

sistemu sa nj im a predistavlj a kat egorij u sa izraženim dij ahro-

ničkim elementom21-

, koj i se lako može i skor i st i t i kao evoka-

tivno sredstvo ( isp . : p o p a d a j u kraj izvora sa primerom

iz narodne knj iževnost i : Sul t an care u Kosovo siđe. . . i on

p a d e kraj vođe Sitnice213

), što ulazi u sistem stvaranj a želj e-

nog tipa j ezi ka, tj . sti la.

98. Predlog put s genit ivom pokazuj e da se kretanj e vrši

u pravcu poj ma čij e j e ime u ob liku geni t iva :

A sa sumrakom k r en u o j e uzbrdo, put svoga sela

( Lica 1960, 42) . — I najposle k r e n u o put glavne zgrađe

( Lica 1960, 122) . — K i r kor . . . t e t u r a put soba u koj im a

su bili nj egovi ( PA 1962, 46) . — J a š u ć i put Kal ibunara

( T H 1963, 123 ) .

Uz glagole sl ičnog, ali ipak drukčij eg značenj a, sintagme

čij i j e sastavni deo predlog put pokazuj u usmerenost procesa

označenog upr avnom rečj u u pr avcu pojm a či j e j e ime u obl iku

geni t i va :

I p o k a z u j e rukom put ol tara ( Pr ip . 1924, 16) . —

Al i ni posle toga nisu mlađi l j udi prestal i da b a c a j u

poglede put belog nasel j a u Polj u ( Lica 1960, 14) . —

O k r en u o l ice put vedrog neba ( Pr ip . 1958, 375) . —

P r u ž i o ruku put nj enog plavog temena ( Deca 1963, 15) .

Česta upotreba predloga put u jeziku našeg pisca upučuj e

na potrebu da se i u nj enim okvir ima odrede zakoni tost i nj e-

govog j avlj anj a, koj e su čisto sti lske pr i rode. I sa gledi šta stil a

Andr ičevog, dakle, može se reči da j e apsolutna ravnopravnost

212 I sp . A. Bel ić , O j ezičkoj p r i rodi i j ezičkom razvi tku , I , Beograd 1958, st r . 68.

2i s Rj ečni k JAZU, pod 2. kraj , р гаер . s geni t i vom .

10 6

ovih sintagmi sa dativskom sin tagmom s predlozima prema

i k/ka, koj a bi se mogla ogledati u slobodnoj upotrebi im ena

svih poj mova s predlogom put2]4

, zamenj ena sinoniimskim od-

nosom prem a toj dat ivskoj sintagmi . Taj se odnos zasniva na

delim ičnoj nepodudarnosti u selekcij i poj mova čij a se imena

nalaze u zavi snom padežu. U geni t ivskim sintagmama s predlo-

gom put , naime, j avlj aj u se naj češće im ena stvar i , dok se u

dativsk im sin tagmama j avlj aj u pored nj ih i imena l ica i živdh

bića uopšte ( v. t . 108— 109) .

Primera u koj iima se tu j avlj a ime l ica ima mnogo manj e,

i onii se, kao ovaj koj i navodi mo :

Jer j e i nj en pogled i š a o iznad nj ega, put stranca

na ul i ci ( Deca 1963, 26) —

— j avlj aj u kao sekundarni elementi sistema, podržavani u

nj emu kategorij om ličnih zamenica i reči sa upućivačkom funk-

cij om. Pr imeri , naime, kao što su sledećd:

I p o đ e pr avo put nj ega (TH 1947, 76) . — Čuo sam

kako j e, i d u ća put mene, гек ао ( Deca 1963, 59) . —

I Zeki se čini lo da ga taj pokretni ći lđm. . . neodolj ivo

n o s i put j eđnog od tih nemačkih stražar a ( Pr ip. 1958,

331) —

— nimalo niisu neobični . U sinonimskoj opozicij i či j i su moment i ,

s j edne strane, put + geni t iv imena stvar i , a s druge — pre-

ma + dat iv sv ak og imena, r azumlj iva j e semantićka osnova

upotrebe konstrukcij e put + genii t iv l ične zamenice, odn. upu-

ćivačke reči . Ova j e poslednj a, tj . l ična zam enica, u podj ed-

nakom odnosu i prema imenicama koj e zn ače stvar i i prema

imenicam a koj e označavaj u l ica, odn. živa bića.

99. Sa ovim sdntagmama j ednaki su, po značenj u, izr azi

u koj ima se u predloškoj fuinkcij i nalazi predloško-imenička

veza u pravcu + geni tiv215

:

Jer j e b e ž a o . . . « pravcu Save ( Pr ip . 1958, 398) .

— Pored nj ega s u vel ikom brzdnom j u r i 1 i automobi l i ,

puni Nemaca, of ici r a i civi la, sve u pravcu Dedinj a i Top-

čidera ( Pr ip . 1958, 384) .

214 V ., np r ., repar ticij u t ih obl i ka koj u za odgovaraj ući per iod daj e Đ. Dani čić u

svoj oj Srbskoj sintaksi , Beograd 1858, st r . 291—292.

215 V. : M. Stevanović, Sintaksička sinonimika, Knj iževnost i j ezik, God. X , br . 2,

Beograd 1963, st r . 91.

107

100. Predl og iz određuj e radnju i l i stanj e označene uprav-

nom rečj u kao ablat ivni proces koj i se vrši od unutrašnj e

st r ane poj m a sa dmenom u geni t ivu :

I z male bašte s t r u j i topao dah ( Lica 1960, 76) . —

Kad j e j ednom izgovorena reč kube, ona više n i j e i z 1 a-

z i l a Ij udim a iz glave ( 2nk 1962, 246) .

Frekvencij a veze sa ovim predl ogom uslovlj ena j e, pri-

r odno, apsolutnom komun ikat ivnošću, i lii ogr aničenošću komu-

nikativnosti , koj a se vezuj e za taj f akat , na taj j edini pr edlog,

koj i može im ati j oš samo svoj e emf at ične l i kove, ostvarene

dodavanj em kakvog nomenskog člana datoj konstruk cij i

npr . : *iz u n u t r a š n j o s t i male bašte s t r u j i topao dah ) .

Zato navedene pr imere daj emo k ao t ip .

101. Predl og s/sa u geni t ivskoj sin tagmi označava i l i da se

što, kretanj em, odvaj a od gornj e površine poj ma čij e j e ime

u geni t ivu216

, k ao što im amo u pr imenima :

A ovo sad svakom s e s k l a n j a š 5 puta (Lioa 1960,

23) . — P r ev a l i o s pol ice r i tual ( Prip . 1924, 13) . — Ali

čim krene malo veća grupa, sa Panosa j e z a s p u šrap-

nelom (NDĆ 1963, 319). — Sa Butkov ih Stij ena j av i se

i auistri j sk a ar ti lj er i j a ( NDĆ 1963, 317) . — Z a č u s e sa

istoka nov zvuk ( NDĆ 1963, 281) ;

i l i , znatno ređe, mesto na kome se radnj a odigrava, i to mesto

koj e označava neku st r anu :

Gde s e sa obe strane Milj acke brzo r a z v i j a i sve

lepše raste tursko naselj e ( Lioa 1960, 12) .

Semantički , geni t ivska sintagma ovoga t ipa predstavlj a

oznaku si tuacij e percepcij e j edinstvenog poj ma (X Y ), pri

čemu geni tiv s predlogom s/sa obeležava poj am (X ) od koga

se odvaj a ono što znači upr avna reč ( Y ) . Si tuacij a percepcij e

pretpostavlj a činj enicu da senzacij a j edinstvenog poj ma (XY )

dopire do govornog lica (GL ), odn. da se od pojm a XY i sto-

vr emeno odvaj a.

U svoj im univerzi tetskim predavanj i ma prol . M . Steva-

nović ovaj t ip sintagme uzima kao sinonim lokat ivnoj sintagmi

s predlogom na. I s pr avom , j er u si tuacij i p>ercepcij e, naame,

postoj i i stat iean momenat (GL ), koj i dolazi do izražaj a onda

216 V. : M . Stevanović, Savremeni srpskohrvatski j ezik, I , Beograd 1964, str . 393.

10 8

kad momenat percepcij e, koj a j e proces i samim t im dinami ka,

izbledd, pa se sintagma s/sa + G izj eđnačuj e sa sintagmom

na + L. Sinonimnost sa ovom poslednj om sintagmom, koj a

j e nosilac statičnih značenj a i kao takva pogodni j a za obeleža-

vanj e mesta na kome se šta odigrava, upravo j e uzrok što j e

vez-a s/sa + G u ovome značenj u mnogo manj e frekvencij e.

102. Različite ndj anse prostornog odnosa obeležene su ge-

ni tivskim santagmama čij i su predlozi : između, ispod, iza, oko,

poviše, usred, iznad :

Pisar ne prestaj e da š e t a između čaše i ogledala

( Lica 1960, 76). — Vetar tutnj i u badži i f i j u č e ispod

vrata ( Lica 1960, 10) . — Nisu ni pri metil i k ad j e taj

mesec i z i š a o iza oštrog planinskog grebena ( Lica 1960,

34) . — Oko vat re se d e tr i brata Nikača ( Lica 1960, 37) .— Malo poviše nj ega s a v i o s e Vi tomir ( Lica 1960, 37) .— U vas j e žandarsk a kasarna usred sela ( Lica 1960,

48). — I znad Vilenice nepr imetno se p o j av i o mlad

mesec ( TH 1947, 405) .

103. Geni t ivske sin tagme s predilogom kod delimični su

sinonimi i po značenj u i po st ruktuni sa genit ivskim sintag-

mama čij e j e značenj e modif ikovano predlozima pored i kraj

( v . t . 95. i 97) :

A kad j e došao četvr ti put , n e z a t eč e Krst inicu

kod ograde (2nk 1962, 167). — Gr ej a o se kod nj ihove

vatre (Žnk 1962, 157) . — Kod svakog struka on š ap u ć e

m ol i tvu ( Pr ip . 1924, 7 ) .

Sinonim sku naporednost sa pomenut im predlozima uslov-

lj ava nij ansa razli čnosti ро tome što se značenj a predloga

pored i kraj sadrže u ukupnom značenj u sintagme s predlogom

kod, ukazuj uči na odnose u koj ima se ističe bočna strana.

104. Ovo j e j oš izrazi t ij e u pr imeri ma gde j e značenj e,

pored osnovnog konkretnog značenj a prostom og odnosa, u

izvesnoj mer i i apstraktno, na šta upućuje i sadržaj no adver-

bizi ranj e izraza, pa se odnos konstrukcij e sa kod prema sin-

tagmama s predlozim a pored i kraj nij ednim elementom ne

m ože sm a t r at i k ao si n on im sk i :

Kod kuće ga žena d o č e k u j e sa naroči tom bolnom

pažnjom (Lica 1960, 75). — Jer glumica j e, kad j e b i l a

kod kuće, st alno ležal a ( L ica 1960, 8) .

10 9

Ove, naime, sint agme označavaju samo priisustvo poj ave, odn .

procesa u sferi pojma čij e j e ime u obliku genitiva s predlo-

gom kod.

105. Takvo prisujstvo u sferi pojma sa imenom u obliku

geni tiva nalazimo i u geni tivskim sintagmama s predlozima

u i kođ u primer im a koj e uzimamo kao t ip :

Zato u vas i b i v a da krmad r ij ući žir po šumi i sko-

paj u udavlj eno kopile ( Lica 1960, 48). — On se o b a v e-

š t a v a o svom bratu kođ Mlečana, kod Dubrovčana, kod

napulj skog kral j a (PA 1962, 99) . — Poslovi cama se kod

nas u b i j a j u živi lj uidi na naj bržd i naj nepravednij i

način ( Zn. 1963, 109) . — A koj i j e za sve vreme svoj ih

studij a st an o v ao kod gospođice Marij ane (Zn. 1963,

233) .

Kad j e odnos prisutnosti unutrašnj e prirode, tj . kada j e

upravna reč medij al an glagol , ove sintagme ne kazuj u uopšte

prostorne odnose, i ako, naravno, na nj ima u kraj nj oj analizi

počivaj u, kao što j e poznato217

. Takav geni t iv, tzv. posesivni ,

u j eziku Iva Andrića upotreblj ava se podj ednako i sa predlo-

gom u i sa pr edlogom kod :

U nj ega n em a puške u rukama ( Pr ip . 1924, 65) .

— U nj ega j e buj na m ašt a i r azvezan j ezik ( Lica

1960, 19) . — Tu s e i kod naj tupl j eg čoveka k r e n e

m ašt a ( Lica 1960, 19) . — Podležućd. . . načinu mišl j enj a

koj i se r a z v i j a kod utamničenih ( Lica 1960, 104) .

106. Dolaženj e u sferu poj ma sa imenom u geni tivu , dakle

dinamičan pr oces, kako kaže pr of . M. Stevanović u svoj im

univerzi tetsk im predavanj im a, u osnovi j e značenj a ist ih

takvih padežnih sin tagmi čij i j e upravni deo kak av glagol kre-

tanj a, iako, naravno, to treba shvati ti kao završni t renutak

toga pr ocesa, koj i time što j e završrn impl ici ra statičnost2'8

.

Takvi su vr lo čest i pr imeri :

i i ' V. : B . Mi letić, Upotreba predloga u sa geni tivom, NJ I , sv. 4, Beograđ 1933,

st r . 113; A. Beli ć, I stor ij a srpskohrvatskog j ezika, knj . I I , sv. 1: Reči sa dekl inacij om,

Beograd 1950, str . 390—391. I sp. i stanj e kod Vuka koj e konstatuj e Lj . Popović u radu

Padel na sinonimika u j eziku Vuka Stef . Karađžića, NJ n . s. X IV , sv. 2—3, Beograd 1964,

st r . 85 87 .

218 V . i : B . Mi lanović, Upotreba p redloga k o d (s genitivom) uz glagote kretanja,

NJ n. s. I X , sv. 7—10, Beograđ 1959, str . 240—241. i dalj e, gde se takva upot reba potvr-

đuj e br oj nim pr imeri ma iz drugih pisaca.

110

Kraj eim j anuara d o šao j e kod nj ih gazda Mihailo

( Gosp. 1961, 49) . — Samo stranci i novaj li j e u 1 a z i 1 i s u

kođ di rek tora na glavni ulaz ( Gosp . 1963, 109) . — Rešeno

j e da b ež e u Železnik kod poznatog sel j aka koj i im j e. . .

donosio mleko ( Pr ip . 1958, 383) . — Maj ka o d l a z i kod

nj ih »na žalost« ( Gosp. 1961, 99) . — Gazde su z v a n e

kod predstoj nika ( Prip . 1924, 37) . — Neki su pozival i

staru gazdar icu da napust i kćer i p r e đ e kod nj ih ( Gosp .

1963, 88) . — Dizala bi se, u p a d a 1 a kod mui a, preki dala

ga u poslu ( TH 1963, 108). — Gospođa se povlači i

o d l a z i u sobu kod dece ( TH 1963, 129) .

Po svome značenj u, ukoliko se ono t iče prostornih odnosa,

ove su sintagme j ednake sa dativskim sintagmama u koj ima

se dativom označava ci lj kretanj a, s t im što rezul tativnost koj a

se nalazi u osnovi odnosa daj e sintagmi i značenj e dospevanj a,

a ne samo upr avlj enost i . U ovome one su, dakle, u sinonim -

skom odnosu sa dativskim sintagmama s pr edlogom k/ka

( v . t . 108) .

b) Sintagme s dativom bez predloga

107. U osnovi značenj a nam ene, ove sintagm e osnivaj u se,

kao i one s predlozima, k ako j e to uopšte u slovenskoj nauci

o j ezi ku i sticano, na vezi glagol a sa značenj em kret anj a i usme-

renosti i imeničkdh reči koj e označavaj u poj move prem a

koj ima j e to kretanj e upravlj eno2'9

. Otuda se, kad j e reč o pro-

stornim odnosim a, u upr avnom delu si n tagme i nalaze glagol i

koj i znače promenu u prostor u. A kako j e ovo u ekspresivnom

pogledu u srpskohrvatskom knj iževnom j eziiku, pa i u Andri -

ćevom j ezik u, sem santagmi s glagol ima past i (padat i ) , obori ti

i sL, o koj ima će niže bi't i reči , — neutr alan tip sintagme,

i obavezan u komimikat ivnom smislu , daćemo samo nekol iko

primera nj egove upotrebe, up ućuj ući na momente koj i dh

stavlj aj u u sinonimski odnos prema sin tagmama s drugim

o b l i c im a .

Leksički neograničen t ip glagola kretanj a nužno ćemo

morati da predstavimo s nekoliko glagola svega, pri rodno,

po apsolutno proizvol j nom kri ter ij umu, sem osnovnog — pro-

mene u prostoru. Kao primere navodimo sintagme s glagolima :

и » V. P. Suhotin , navedeno delo , st r . 149.

1 11

I

ići ( i složenim s nj im ) , dolazi t i :

I p r i đ e prozoru ( Gosp . 1961, 82) . — Niko m u ni j e

dao da p r i đ e ćepenku (TH 1947, 170) . — Ni t i kada nj oj

d o l az e ( Gosp. 1961, 70) . — Zato su neki lj udi d o l a-

z i l i nj emu ( Gosp. 1963, 25) . — Da kokoši n e p r i đ u

razastr tom testu ( Gosp . 1963, 112) ;

k renu t i , ok renu t i se i sl . :

K r e n u sporim korakom svoj oj sirotinj skoj kući

( N DĆ 1963, 280) . — O k r e n u s e sinu ( L ica 1960, 11) .

— Pr i pol ask u o k r e n u o s e svome sabesedniku ( PA

1962, 57 ) . — I o k r e n u t i l eđa svemu, i maštanj ima

( Deca 1963, 103) ;

pr imi cati se, pom icat i se i sl . :

Već se p r i m i c a o zelenom grobl j u na Čekrkl inci

( Pr ip . 1924, 69) . — A Mile s e p r i m i c a o onoj gomil i

dasak a ( Deca 1963, 50) . — Još j e dva puta p r i m a k n u o

usne tome obrazu (Deca 1963, 101) . — U toj j ur nj avi

p o m i c a 1 i s u s e svi bl iže meni ( Deca 1963, 51) ;

pr inet i , pr ibl iži t i :

K ucne kosom o k amen, pa j e p r i n e s e uhu ( Lica

1960, 39) . — Pa j e zat im p r i n e se očima ( Gosp . 1961,

79) . — Dečak p r i b l i ž i svoj e l ice nj enom desnom

obrazu ( Deca 1963, 100) ;

poslati :

Nij e vas dobro uputio onaj ko vas j e p o s l a o meni

(Gosp. 1961, 68). — Ovo ti š a l j e Anika (Jel . 1963, 51) ;

obor i t i , pasti :

On o b a r a oči zemlj i ( NDĆ 1950, 158) . — Fratr i

odmah p a d o še zemlj i , j edan kraj drugoga ( Pr ip.

1924, 60 ) .

Navedeni tipovi sintagmi del imični su sintaksičko-seman-

t ički sinonimi dat ivskih sdntagmi s predlozim a i geni tivskih

sin tagmi s predlogom put, koj i se može predstavi t i primerom :

»A sa sumr akom k r en u o j e uzbr do, put svoga sela« (v . t .

98), što će reći da nisu identi čne, u sistemu uzete, p r i rodno,

1 12

sa nj ima utoliko što se kretanj e označeno upravnom rečj u,

usmereno, takođe, poj mu sa imenom u obli ku dat iva kao

ci lj u , može završi t i i zavr šava kod onoga što znači im e

u d a t i v u .

Izuzimaj ućd u određenoj mer i poslednje od navedeniih pr i-

mera iz komunikat ivnog si stem a i obeležavaj ući ih oznakom

ekspresivnost i , možemo reči da oni (naroči to sintagma p a-

d o še zemlj i ) predstavlj aj u primer sredstva za obeležavanj e

t ipa narodskog j eziika, kakav j e u ranom pripovedačkom peri-

odu, bez sumnj e, i jezik Andrićevih pripovedaka. Za ovo j e,mislim, dovolj no navesti paralelne primere kakav j e onaj iz

poznate narodne pesme: zemlj i p a d e voj voda Kaica i sl .,koj i se u gramatikama i rečndcim a navode

220.

c) Dativske sintagme s predlozima

108. K ao dgeni t ivske sintagme s predlogom put, samo usme-

renost kretanj a prema poj mu čij e se ime nalazi u obl iku

dativa kazuj u sintagme s predlogom k/ka, onda kada su uz

glagole koj i , ni sami sobom ni celom j ezičkom sdtuacij om,ne znače dospevanj e

221:

K ad se lovci na tetrebe dižu i k r e ć u ka svome cil j u

( Lica 1960, 37) . — Spremna da se vrat i ako masa k r e n e

ka njoj (Gasp. 1961, 86). — Gospođica sačeka da z a-

m a k n u. . . ka gimn azij i ( Gosp . 1961, 26) . — Pa se

u p u t i preko mosta ka banci (Gosp. 1961, 26). — Tako

i d e pravo ka sunčevom zalasku (TH 1947, 237). — I stade

da p l i v a ka đrugoj obal i ( Deca 1963, 103) .

U sistemu uzete, međutdm, tj . kada se uzme u obzir i real i-

zacij a nj ihova u sintagmi s glagolom koj i označava i dospe-

vanj e ( t ip : — Hteo j e da j e podigne sa zemlj e, ponovo p r i-

v u č e k sebi — TH 1947, 202) , normalno j e da se smatraj u

sinonim ima dat ivskih sintagmd bez predloga, kakve su op isane

v eć u t . 107 .

109. S pr edlogom prema dat ivske sintagme imaj u isto zn a-

čenj e usm erenost i u p r ost oru p r em a poj m u sa im enom u

220 V. : T . Maretić, Gramatika, I I I izd., Zagreb 1963, str . 577; Rj eČnik JAZU, pod

pasti , pađnem, gde se (u t . bb) kaže: » . . . dapuna je u dativu ; potvr da se našlo samo

za dat . zeml j i . Mr tva M ara crnoj zemlj i pada. Nar . pj es. vuk . 1. 247« i d .

221 M . Stevanović, Dat ivske sintagme s p redlozima p r e m a i k a, Zbornik za

f i lologij u i l ingvi sti ku MS, I V—V , Novi Sad 1961—1962, st r . 319—322.

8 J ez i k i s t i l I va An d ri ća1 13

dativu, naravno, s poznatom nij ansom razlike kada se ono

posmatra u sinonimskom odnosu sa upravo pregledanim sin-

tagm am a. Evo p r imer a :

I gnevno i zm ah i v ao rukom prema Margi ti (Prip .

1958,337). — I z toga spleta p o d i g l e su s e premu Zeki

dve ruike ( Pr ip . 1958, 377) .— D i g o š e s e gore prema

čoveku. . . rulke, pesnice, besni pogledi ( Prip . 1958, 378).

— Bio bd te noći n a s t a v i o p u t p rema Saraj evu ( Pr ip .

1924, 63) . — Koj i s u o d m i c a l i prema Travniku (TH

1963, 124) . — On b a c i očaj an pogled prema Ahmi ( Deca

1963, 101) .

Jednaike sa sintagmama navedenim u t . 108, sint aksičk i

su sinonimi , dak le, s nj im a sam o u ovoj si tuaoij i : onda, naime,

kad j e konstrukcij a k/ka + D uz glagole koj i se uklj učuju

i dospevanj e do poj ma označenog dativom222. Uz glagole koj i

to znače, misl imo — dospevanj e, dat ivs!ke sintagme s pr edlo-

gom prema i ne mogu se upotrebi t i , ра se zato d ne može govo-

ni ti o odnosu apsolutne sinonimnosti , i l i , bolj e — paralelnost i ,

među dat ivsk im sintagmama s predlozima prema i k/ka. A to

ih , one prve, stavlj a u upr avo tak av odnos prema geni t ivskim

sintagmam a s predlogom put ( v . t . 98) .

K omun ik at ivne uopšte, ove sintagme, sa opisanom pr i ro-

dom međulsobnog odnosa, i upravo zbog takve pri rode, pod-

j ednake su f rekvencij e u j ezik u i st i lu I va Andr ića.

d ) Akuzat ivne sintagme s predlozima

110. Poznata i definisana značenj a kretanj a223

s j edne na

drugu stranu poj ma sa imenom u akuzativu, kao i recipročnog

po smi slu kretanj a po gornj oj površini , odn. strani poj ma sa

imenom u akuzativu, kazuj u sintagme s predlozima kroz,n i z i u z :

Ja kroza nj p r o l a z i m kao k roz tamno zeleni mi r

i m i r isnu t išinu om or ikove šume ( ЕхР 1920, 27) . — Ćor-

kan p r o l a z i k roz čarši j u igr aj ući ( Pr ip . 1924, 39) . —

222 M. Stevanović, Sintaksička sinanimika, Knj iževnost i jezik( God. X, br. 2, Beo-

grad 1963, st r . 91.

225 A. Bel ić, I stor ij a srpskohrvatskog j ezika, knj . I I , sv . 1: Reči sa dekl inacijom,

Beograd 1950, str . 353, 357.

114

S i l a z eć i niz merđevine ( Pr ip . 1924, 38) . — N iz nj ega

j e t e k l a krv ( Pr ip. 1924, 60). — A onda k r en u niz

ul icu, kuei ( Prip . 1958, 380) . — Drum p o đ e uz brdo

( Pr ip. 1924, 60). — Kad bi ona o d j a h a l a niz breg

( TH 1947, 195) . — Ako s e z a p u t e uz obalu i l i niz

obalu ( Gosp. 1961, 86) . — N iz čaršij u se z a č u neko

dozivanj e (NDĆ 1950, 375). — K r en u o j e niz avl i j u

( PA 1962, 127) .

K retainj e po gornj oj pov ršini ne mor a se vr ši t i samo na

opisani način . Ono može ići i od neke spolj ne tačke i bati usme-

reno па površinu poj ma čij e se ime naJazi u obl iku akuzativa,

št o sv e n e iz l az i iz o k v i r a b i t ne o zn ak e ak u zat i v a — d a o d r e-

đuj emesto »završne f aze ostvarenj a j edne radnj e«224. Zato ćemo

ovde dati j oš samo pr imere koj i su u komunikativnom j eziku

uslovlj eni specif ičnom vezom, primere kao što su :

P r i s l o n i s e sa'svim uz ograđu ( Pr ip . 1958, 178) .

— Pr i t i s'k i v a o j e uza ziđ gotovo obeznanj enog Jer-

menina (PA 1962, 45) . — S t ežu ć i uz svoj e obraze nj e-

gove vel ike lepe ruke ( Pr ip . 1958, 152) . — Mi li konj ić,

p r i p i j e n uz st rminu ( Lica 1960, 42) —

— u koj ima j e opšte značenj e modif i kovano predlogom uz,

i to tako da ovu akuzat ivnu sintagmu zaista stavlj a u sino-

nim ski odnos prem-a opet akuzati vnoj sdntagmi s predlogom o,kako j e već u nauci isticano

225, odn. prema sintagmama (aku-

zativnim ) s predlogom na, u izvesai oj mer i .

111. Uz glagole mirovanj a sintagma s predlogom uz j ed-

naka j e semant ički sa genit ivskom sintagmom s predlozima

poređ i kraj (v. t . 95. i 97) i , def inisana tom sintagmom ( i li

transformisana u nj u, tj . u nj en oblik ), označava da j e nešto

pored onog što znači ime u alkuzativu :

I duće večer i , opet tako uz vat ru, p o č i n j a l a j e

i gr a m ašte i pr ičanj a ponovo ( Pr ip . 1958, 111) . — I s k o n-

č a t i negde na k lupi , uz mehanski zid ( Pr ip. 1958, 188) .

Zaj edno sa pr vim pr imer ima u t . 110, i ova značenj a

su u okviru def inisanog tipa akuzativa koj i , za razl iku od

drugih , isto sa uz (p r i s l o n a se uz ogradu ) , obeležava mesto

! 84 M . I vić, l edno poglavlj e iz gramat ike našeg modernog j ezika — sistem mesnih

padeta, Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, I I , Novi Sad 1957( str . 152.

225 M . I vi ć , I b i d ., st r . 153.

8*

1 15

na kome se r ađnj a u celin i vrši2?ć

. Mogućnost vezivanj a za

obe kategorij e mesne uslovlj enosti ( t j . i za onu u koj oj imamo

samo završnu fazu radnj e, i za onu u koj oj imamo radnj u u cel ini ,

kako su t i momenti u raspr avi M . I vić tačno def ini sani ) i sto-

vremeno ne bi potvrđivala onaj deo te def inicij e koj i zna-

čenj u sintagmi t ipa glagol + uz + Ас pr ipisuj e samo tzv . ci lj nu

pr irodu2127

. A ravnomerna f rekvencij a sin tagmi toga tipa i

( uz + Ac ) kao kom unik at ivnih k ategori j a Andr ićevog st i l a

potvrđuj e nj ihovu aktual izovanost , odn. pr isustvo u moder-

nom j eziku.

112. U sin tagm am a s predlogom na značenj e p rostornog

odn osa svodi se na k retanj e prema predm etu sa imenom u aku-

zativu, i to prema nj egovoj gornj oj površini , tako št o j e pred-

met sa imenom u akuzati vu istovremeno i cil j r adnj e upravnog

glagola, t j . mesto gde se r adnj a zavr šava228

:

I z i š l i su na put ( TH 1947, 276) . — I g l e d a l a

na drugu obalu Milj acke i na strme padine pun e zeleni la

( Gosp. 1961, 78) . — Već sam bol maj ka z a z i v a ć e na

svi j et st rahovi tu pok or u ( ЕхР 1920, 27) . — Tada me si lan

udesni val b a c i na tvrdu, m račnu stazu ( ЕхР 1920, 22) .

— Pogođeni vagoni s u p a d a l i opet na zemlj u ( Pr ip .

1958, 374) .

Komunikativne pr i rode, ove su sin tagme i u Andr ićevom

st i lu takve. Otuda možemo i ovde učin i t i i j ednu opštu napo-

menu, govoreći o upr avnom delu t ih sintagmi . U sistemu po-

sm atr ane, i one kao relevan tan m om enat sadrže pr i lošku kate-

gor i j u mesta, odn . pr avca i l i cil j a, pa su zato nedovolj no zasno-

vana mišlj enj a onih koj i rekci j u glagola u sintagm ama sa

na + Ac (odn . u + Ac ) , n a osnovu poj edinih i di omsk ih slu-

čaj eva, vezuj u za procesualnost229

. Procesualnost j e kar ak te-

r i stika gl agolskih reči uopšte, dok j e rekcij a glagola vezana

za potencij al nj ihov i , kako j e A. Belić ist icao, za otkrivanj e

22в M . I vić, I biđ ., st r . 153.

227 V . naipomei iu 22. navedenog rada, na str . 153, gde se, iako se u defin icij i uz

koj u i de, tačno daj e vređnost p redloga uz zaj edno s p redlozima rtiz i k roz u j ednoam

značenj u, drukčij e daj e nj egova druga homonim ska kategor ij a tvrđenj em da niko

»danas ne bi upotrebio ovak vu predlošku vezu u rečenici . . ona sedi uz vel i ko đ rvo«.

228 V . def ini cij u p rof . M . Stevanovića (Gramati ka, Novi Sad 1954, str . 386) ,

koj a j e stvarno u osnovi d dr ugih kasn ij ih def imcij a koj e kao relevantan momenat

ak uzat ivnog značenj a uzi maj u cil j .

229 Npr., M. Lalević, O pojavama vezanim za glagolsku rekciju, NJ n. s. VI I I ; sv.

7—10, Beogr ad 1956—1957, st r . 256.

1 16

mogućnih momenata toga potencij ala onim rečima koj e mogu

to da dzvrše230

, što se može, uelovno, uzeti i za konstruk ci j e,

tj . oblički ostvarene semant ičko-sintaksičke odnose.

113. U službi prostorne odredbe, zavisno od značenj a poj ma

čij e j e ime u akuzat ivu, sintagme s predlogom na mogu ozna-

čavati ne samo mesto gde se završava radnj a upravnog glagol a

već i mesto kroz koj e šta prolazi :

U l a z i l i su kod direktora na glavni ulaz (Gosp.

1961, 89). — Čamila su i z n e l i na j eđan od kapidžika

Proklete avl ij e ( PA 1962, 125). — Reči su j o j n a v i r a l e

na usta ( Gosp . 1961, 93) . — U han s e u l az i na ši roku

kapiju skladnih linij a (NDĆ 1950, 74). — Sa zamračenim

f arovima iz koj ih na dva si tna proreza i z b i j a j u samo

dve slabe tačke svetlost i ( Pr ip . 1958, 395) .

Značenj e j e ove sintagme iden t ično sa značenj em akuza-

tivnih sintagmi s predlogom kroz (v . t . 110). Pored semantičke

ni j anse koj a tu identičnost ipak, kao i u skoro svim sinonim-

skim opozioij ama ( v. t . 13) , remeti — sintagme s predlogom

kroz, kako ist iče prof . M . Stevanović u svoj im univerzi tetsk im

predavanj ima, pretpostavlj aj u kretanj e na većem rastoj anj u— ove se sintagme s predlogom na od pomenutih sa kroz razli-

kuj u i t ime što predstavlj aj u vezane sintagme, skoro pri loške

izraze za način . U nj ihovom zavisnom delu može se naj češće

upotrebi t i samo ograničen broj pojmova koj i su uvek i name-

nj eni samo vršenj u radnj i označenih glavnom rečj u sintagme.

Oni slučaj evi u koj ima nal azimo u zavisnom delu i druge poj-

move, odn. nj ihova imena, kao u pr imeru :

I s t e r a o mu mozak na pot i l j ak ( Pr ip . 1958, 136) —

— predstavlj aj u petr if ici r ane sint agme, pr i loške izraze., u

ovome slučaj u, koj i smo uzel i к ао nj ihov t ip , — za određi-

vanj e načina na koj i se r adnj a vrši231

.

114. S predlogom u akuzat ivne santagme označavaj u mesto

Cali ne, nar avno, samo mesto, nego često i način vršenj a r adnj e,

kao što to čio i drugi od navedenih pr imera ovde) u unut ra-

šnj ost i poj ma sa imenom u akuzativu, gde se r adnj a završava :

žso A. Bel ić, O j ezičkoj pr i rodi i j ezičkom razvi tku, I , Beograd 1958, str . 111.

231 V . : A. Bel ić, I storij a srpskohrvatskog jezika, knj . I I , sv . 1: Reči sa dekl ina-

cijom, Beograd 1950, str . 355—356. I sp . anal izu odnosa sintagmi sa kroz i na u Vukovom

j eziku (Lj . Popović, Padei na sinonimika u j eziku Vuka Stef . Karadt ića, NJ n . s. X IV,

sv. 2—3, Beograd 1964( st

r . 111—112).

1 17

А djevoj čice će p ob j eć i u svoje bijele sobe (ЕхР

1920, 25). — I p l a k ać e u maramicu (ЕхР 1920, 25). —

Krv mu p o j u r i u glavu (TH 1947, 278) . — A zatim o t-

p r em i l d u logor u Nemačku (Prip. 1958, 369). — Skup-

Ij aj ući stvari koj e će p on et i u podrum (Prip . 1958, 370).

— Zeko b i o t i š a o u svoj u sobu ( Pr ip . 1958, 371) . —

I z a b o d e iglu u čarapu ( Gosp. 1961, 17) .

Pr imere ovih sintagmi daj emo kao kategor i j u koj a u si-

stemu sinonimskdh opozicij a, kao i svi drugi apsolutno komu-

nikativni elementi u j ezi ku koj i nemaj u mogućnost t ransfor-

macij e u druge obl ike identičnog značenj a, predstavlj a struk-

tur u obaveznih znakova datih značenj a i st i l čini — j ezik om

( v . t . 8 ) .

115. Prostornog su u osnovi značenj a i sintagme u koj ima

j e akuzatdv s predlogom u dopuna glagol im a percipiendi , k ao u

pr im er im a :

Dugo i net remice g l e d a Gospođica u taj natpis

( Gosp. 1961, 76) . — I spi t ivački ail i minno g l e d a o u f ra-

trovo otvoreno, ši roko l ice ( PA 1962, 54 ) .

I pak j e u nj im a pretežnij a apstrakoij a gramatičkog obj ekta, sa

ekspresivni m, i st i lskim, dak le, momentom isticanj a usredsre-

đenog načina na koj i se r adnj a označena glagolom vrši

( v . t . 80 ) .

116. Predlogom za sa ak uzativom označava se i tesna veza

u prostornom smislu , s pr avim d prenesenim značenj em :

P r i k o v a n za onu hrastovu gređu ( NDĆ 1950, 162) .

— U h v a t i o ga j e za rame ( Pr ip . 1958, 288) . — I od

t ada on ž i v i v e z a n za E ru ( L i ca 1960, 111) . — K amen

p r i m r z a v a za zemlj u ( NDĆ 1950, 62) . — U h v a t i se

ruk ama za ograđu ( Prip . 1924, 14) —

— kada ova sintagma označava »zauzimanj e mesta ne više na

suprotnoj već na balo koj oj strani pojma imenovanog akuza-

t ivom. . . i prdanj anj e, i l i pr i rastanj e, i l i čak vezivanj e za taj

poj am «232.

Česta j e u Andr ićevom st ilu upotreba predloga za u sin-

tagmama s glagolima kretanj a, tj . onima gde akuzativ s pred-

232 M . Stevan ović, Pad el ne sin tagme s p ređ logom z a, NJ n . s. X I , sv . 7—10,

Beograd 1961, st r . 214.

1 18

logom za otkri va usmerenost iza pređmeta »u pravcu koga se

vrši neko kretanj e i u kome se ono zavr šava«233 :

Nj ega sa k r i še za j ednu lesu (Pri p . 1958, 136). —

Z a k l an j aj u ć i se za šlj ive i kamenj e i lese. . . Turci

se pnimiču kuli (Pri p. 1958, 135). — I sk l o n i še se za

česmu ( Pri p. 1958, 206) . — Gosp>ođica se sk l o n i za

j edno drvo (Gosp. 1963, 105). — Mesec j e b i o l e g a o

za V idovu Goru ( NDĆ 1963, 280 ) .

Takođe pravac k retanj a prema predmetu sa imenom u

akuzat ivu, ali bez završavanj a t oga kretanj a i sa i staknut im

značenj em namene234

, označava se sintaksički identičnom sin-

tagmom s predlogom za u primerima od koj i h ćemo mi , zbog

broj nosti nj ihove, navest i samo neke kao t ip :

I l i da p r o d u ž i put za banku ( Gosp. 1961, 86). —

Pisma koj a su toga dana o t i š l a za Spl i t , Car igrad il i

Par iz (TH 1947, 138) . — Gospodin Pukvi l j enapust io Trav-

nik i p r o d u ž i o p u t za I stok (TH 1963, 37) . — Br iga

oko of icir a i voj nika koj i su iz Dalm acij e, preko Bosne

p u t o v a l i za Car igrad ( TH 1963, 41) . — Gospodin Puk-

vi l , koj i p u t u j e za Janj inu (TH 1963, 21) .

K ao što se u navedenoj raspravi k aže, uvek je tu u pi tanj u

neko mesto i l i zemlj a, i ld nešto što se kao nastanj eno shvata

( im e insti tuci j e, npr ., u našem pr vom pr imeru koj i navodim o ) .

M omenat nedospevanj a u mesto označeno alkuizat ivom i m o-

menat čiste usmerenost i izj edn ačuj e ove sintagme, u sist emu

sinonim skiih opozicij a, sa dativskim sintagmama s predlogom

prema (v. t . 109) i geni tivskim sintagmama s predlogom put

(v. t . 98) . Međutim, od istih tih sintagmi udalj uj e ih , a vezuj e

za akuzativne sin tagme s predlogom u, upr avo određenost

usmerenost i , što će reći — ci lj .

I j ezički opravdani , kako j e u raspravi prof . M. Steva-

novića pok azano, i kao elementi vr lo uj ednačenog u knj iževno-

j ezičkom smislu st i la Andri ćevog, sa nor malnom f rekvencij om

u tome st i lu , pr imeri ovakve upotr ebe akuzat iva s predlogom

za mor aj u bi t i pri hvaćeni u normat ivnoj gr amat ioi m odernog

.j ezika d uprkos protivljenj u onih gramatičara koj i ih, i sami

233 M . Stevanov ić , I b iđ ., st r . 212—213.

234 M . Stevanov ić , I b id ., st r . 213.

119

konstatuj ući vel iiku rasprostranj enost nj ihovu na celoj teri-

tonij i srpskohrvatskog j ezi ka, ne pr ihvataj u kao knj iževne235

.

117. Takođe uz glagole kretanja, akuzativne sintagme sa

predlogom pređ, u si stemu napred već pobroj anih sluoaj eva

komunikativne upotrebe i značenj a akuzativa, kazuj u da se

kretanj e označeno upravnim glagolom završava ispred poj ma

sa i m en o m u ak u zat i v u :

I z l a z i l i su sa strahom i poštovanj em pred nepo-

znatu vezi rovu i ivot inj u ( Pr ip . 1958, 91) . — Dao reč da

ć e i z a ć i p red l ice Dželal ij i ( Pr ip . 1958, 113) .

118. Završavanj e radnj e i l i procesa ispod poj ma sa ime-

nom u obl iku akuzativa označavaj u sintagme s predlogom pod,koj e, kao i upravo navedene, daj emo samo u nekol iko pr imer a,

kao komunikativni t ip :

I l i g o n i pod zemlj u oba prot ivnika (Prip . 1958,

265). — Так о j e i f i l 1 e g a o pod zeml j u kao i vezi r ( Pr ip .

1958, 132) . — Onda l ež e pod neke bukve ( Pr ip .

1924, 61) .

119. I sto tako, samo nar avno' sa drukčij om pri loškom

modi f ikacij om, završavanj e kretanj a kazuj u akuzativne sin-

tagme s predlogom među :

Gde si j ošvideo da lj udi od reda i d u na Savu, među

kockare, mangupe i belosv etske kupače i kupačice (Pr ip.

1958, 289) . — U g l av i o se među dvij e mrke stij ene

( Pr ip . 1924, 61) —

— koj e znače da j e kretanj e označeno upravnim glagolom

usmereno na pr ostor između poj mova označenih imenom u

obl i ku akuzat iva i da se t amo i zavr ši lo, odn . zavr šava.

120. Završavanj e kret anj a na bil o kome delu povr ši ne

poj ma čij e j e ik rte u akuzat ivu označavaj u, uk lj učuj ući se u već

def inisanii si stem osnovnog značenj a akuzativa s predlozim a u

i иа236

, sin tagme s predl ogom o :

2S5 M . H raste, Pu tuj em z a R i j e k u i l i putuj em u R i j e k u , Jezi k V , b r . 3,

Zagreb 1957, str . 89—90.

230 V . napred date konstat ac ij e >( t . 112) o r elevantnom ci lj nom momentu akuzat iv-

nog značenja (M. Stevanović, Gramatika, Novi Sad 1954

str. 386; M. Ivić, Godišnjak

Fi lozof skog fakul teta u Novom Sadu, I I , Novi Sad 1957, st r . 151, 153) .

120

Na kraj u l u p a o j e pesnieom odmereno ali snažno

o ručicu fotelj e ( Pr ip . 1958, 258) . — Nego treba u d a r i t i

rđom o zemlj u ( Prip . 1958, 117) . — V e š a l e s u s e

činovniku o skute i voj niicim a o kunđake ( Pr ip . 1958,

238) . — Ona b i v e š a l a svoj u kr letku o nevidl j ivu kvaku

u gornj em delu prozora ( Lica 1960, 95) . — Uze taj nož,o t r a ga pr vo o pepeo, pa zatim o pervaz ( Znk 1962, 211) .

I ako su po osnovnoj semantičkoj vrednost i ove sintagme

j ednake akuzat ivnim sintagmama s predlogom u i na ( v . t . 112.

i 114), s koj ima se naporedo upotreblj avaj u ( isp ., npr ., U d a r i

drškom od nadžaka u kapij u — Pr ip. 1924, 59 ; I t rže se kao da

j e u d a r i o u zid — 2rck 1962, 190), nj ihova j e upotreba u

j ezi ku našega pi sca ograničena tako što se u nj ihovom upr av-

nom delu nalazi glagol specifičnog značenj a kretanj a : lupi t i,udar i ti , vešati (se) i sl ., dok se s prvim pomenutim predl o-

zima mogu upotrebdti i mnogobroj ni drukčij i glagoH.

Pr imeri sa prenesenim značenj em, ак о j e u nj ima upot reb-

lj en akuzativ, kao što j e ovaj ( opet sa specif ičnim glagolom

kretanj a) koj i navodimo kao t ip :

Ali sve s e to r a zb i j a l o o gluposti i nepovernj e

toga činovnika ( PA 1962, 76) —

— i u Andri čevom stđlu obavezno su u ovome obl iku, tj . sa kon-

strukcij om o + Ac.

e) Sintagme sa inst rumentalom bez predloga

121. I nistrumental bez predloga koj i kazuj e mesto na

koj em se vrši r adnj a u sistemu koj i posmat ramo kod I va

Andriča, kao i u tom sistemu knj iževnog j ezi ka uopšte, pred-

stavlj a nesumnj i vo kategor ij u sa naj više potencij alnih sdno-

nim skih odnosa237

. I stovremeno, f rekvencij a mu j e uslovlj en a

uobičaj enom komunik at ivnošću u savremenom j eziku, odnosno

broj em mogučnosti da se ona izvrši i drugim struktur ama.

Prema semantičkom potencij alu sast avmh delova nj egovih

sin tagmi , vrednost i i nstrumental a mogu se i dent if ikovati gla-

golsko-imenskim sintagmama sa :

257 I sp . i k onstatovanj e, na mater ij alu star oslovenskog j ezik a, koj e

čini K . И . Ходова, С и с т е м а п а д е ж е и с т а р о с л а в и н с к о г о

н з н к а, Москва 1963, стр. 23, 102— 103.

12 1

а) akuzativom s predlogom kroz (v . t . 110)

J ah a o j e šumom ( Pr ip . 1924, 61) . — Oseti k ako

m u cel im telom i d e hladan i tanak tal as st raha ( PA 1962,

126) . — K ad mu telom i d u mr avci od snage i života

( N DĆ 1950, 183 ) ;

b ) akuzativom s predlozima uz i l i niz ( v . t . 110)

I d u ć i j ednog maj skog dana onom razrivenom oba-

lom ( Pr ip . 1958, 287) .— P e n j e s e strmom, izlokanom

stazom ( Lioa 1960, 50) . — K ad j e s l a z i o ovim putem,

misli o j e (Li ca 1960, 50) ;

c) lokat ivom s pr edlogom po (v . t . 129. a )

N o si l i su ga seoskim putem ( ЕхР 1920, 52) . —

Uskim pol j em između poluistisnuf ih Zekinih trepavi ca n a-

i l a z i zat im svet la j ola ( Prip . 1958, 308). — Taj svet što

v r v i savskom obalom ( Pr ip . 1958, 292) . — P r o l a z i o

ulicama ( Pr ip . 1924, 67) ;

d.) geni t ivom s predlogom s/sa

Mile se pravio kao da ć e p r o ć i đrugom stranom

ul ice ( Pr ip . 1958, 206) —

— u izrazim a, kao što j e ovaj poslednj i koj i smo ident i f ikoval i

genit ivskom sintagmom, u kojama se ist iče nekakva dvostra-

nost determinat ivnog poj m a (v . t . 101) .

Sva ova značenj a osnivaj u se na opštem prosekut ivnom

značenj u mesni h inst rumentalnih sintagmi238

. Ali ih identi f iku-

j emo kao sinonime drugih padežnih sintagmi upravo po tome

što nisu sa nj ima u svemu j ednake. Za one identi f i kovane t ipom

uz, niz + Ac, tj . navedene pod b ) ovde, može se reći da im

značenj e nij e uopšte precizno određeno j er se radnj a označena

upravnom rečj u može razvij at i u j ednotm od dva smera koj i se

tačno označavaj u samo akuzativnom sintagmom s predlozima

uz d niz. Za druge, npr . one navedene ovde pod a) , i dent i f iko-

vane t ipom kroz + Ac, može se reći da su po osnovnom zna-

čenj u aposlutno i dentične s nj im, al i da se u j ednima od nj ih

238 »Pod instramentalom mesta — prosekutivom — podrazumeva se, pre svega,

padež koj im se otkr iva mesto pređeno izvesnim kretanjem, dakle mesto u izvesnom

smi slu dinanučki shvaćeno« (M . I vić, Značenj a srpskohrvatskog instrumentala i nj ihov

razvoj , SAN CCX X VI I , Beograd 1954, st r . Ш ).

12 2

( J a h a o j e šumom ) oseoa u izvesnoj mer i i ono značenj e

koj e im aj u lokat ivske sintagme s predilogom po, navedene ovde

pod c) , a u drugima, kao u primeru : Cel im telom dd e hladan

t ai as st r aha, može se shvati ta da se kretanj e vr ši i po povr šini

poj ma sa imenom u obl iku instr umental a, al i i da pr ožima

t aj poj am .

f ) I nstrumentalne sin tagme s predlozim a

122. K ao potpuno i dent ične po osnovnom m esnom zna-

čenj u, dakle, kao potpuno paralelne vrednosti s genit ivskim

sintagmama s predlozima iznad, ispod, ispred, između, poviše

( v . t . 102) , j avlj aj u se inst rumental ne sintagme koj e označa-

vaj u da se r adnj a ih stanj e vrši u sferi poj ma sa imenom u

instrumentailu . Predlozi , nar avno, r azliči to određuj u prostorne

elemente te sfere, koj a se kao semantički relevant an momenat

uzima, na ovaj i l i onaj način, u def inicij ama dnstrumentala239

.

U j eziku i st i lu Iva Anđr iča nj ihova upot reba predst avlj a nor-

malno produženj e ravnopravnog sinonim skog odnosa sa pome-

nut im geni t ivski m sintagmam a, s t im št o se, kao uopšt e u knj i-

ževnom j eziku, iz toga sistem a mor a i zdvoj i ti predlog za

( v . t . 123) .

123. Predlogom za u in strumentalnoj sintagmi određuj e

se mesto koj e se nalazi sa bi lo koj e st r ane predmeta označenog

im en o m u i n st r um e n t a l u240

:

Za drugom vatrom, u susedstvu , dru'kčij i l j udi i r az-

govor i ( Pr ip . 1958, 109) . — Za svoj im stolom . . . s e d e o

j e pukovni k Bauer ( NDĆ 1950, 325) ;

kao i poj am »kome se teži kao ci lj u«241, odnosno za koj im se

k reče drugi »nal azeči se u prostoru iza nj ega« :

I d e za svoj im cil j em ( PA 1962, 100 ) . — Otkako se

za f i lom. . . z a t v o r i l a kapij a ( Pr ip. 1958, 95) . — Za

dečac ima se d a d o š e u t r k M ile i Pal i k a ( Deca 1963,

49) . — I ć i dalj e za suncem ni j e imalo smi sla ( Deca

1963, 81) .

23» V . : M . Stevanovdć, Gram atika , Novi Sad 1954, str . 392; M . I viđ, Jedno poglav l j e

iz gramatike nai eg modernog jezi ka — sistem mesnih padel a, Gođižnj ak Fil oeofskog

f aku l teta u Novom Sadu , I I , Nov i Sad 1957, st r . 151.

2*10 M . Stevanović , Padei ne si n tagme s predlogam z a, NJ n . s. X I , sv . 7—10, Beo-

grad 1961, st r . 223.

2i i M . Stevanović , I bi d ., st r . 220, 221—222.

12 3

U upravnom delu sintagme nalaze se podj ednako glagoli

kretanj a kao i glagoli m irovanj a, s t im što se mora i staći da

pod oni m prvim ne podrazumevamo glagole kretanj a koj i ozna-

čavaj u te procese s pr omenoin sfere. A kao što pokazuj e, pored

j ednog već navedenog pr iimera ( I d e za svoj im cil j em ), i pr i-

m er u r ečendci ti p a :

A za omladinom d d u iz potrebe i l i slabosti i mnogi

star i j ii ( NDĆ 1950, 310) —

— kretanj e može bi t i uzeto i u prenesenom smislu . U sistemu

sinonimskih opozici j a, sintagme tipa za + I predstavl j aj u

sigurno elemenat sa najmanj e konkretnog prostornogznačenj a,čemu j e uzrok česta upotreba nj ihova u vezama gde se pr o-

storne di menzij e proj ektuj u u vremenske242

, pa se zato tamo

gde j e potrebno istaoi momenat zauzimanj a prostora pre uzima

drugi elemenat sinonim ske opozicij e ( v . t . 102) .

124. Predlogom pod i instrument alom označava se vršenj e

radnj e i spod predmeta sa imenom u tome obli ku :

Pod tom bel inom i šč ez l o j e i malo groblj e ( PA

1962, 9) . — I l o m e ć i hasuru pod sobom ( Pr ip. 1924,

63) . — Oko celog zemlj i št a j e visok zid. Unut ra, pod

ogromnim drvećem, grobovi ( TH 1947, 293) .

Ovoga su osnovnog značenj a i sintagme upotreblj ene u

prenosnom sm islu, к ао izrazi :

U кој ој bi sve vrednij e stvar i mogao da d r ž i pod

kl j učem (TH 1947, 249) . — A n i j e pod kl j učem ( Deca

1963, 60 ) —

— ali se, razumlj ivo, j avl j aj u samo tako, t j . bez svoga sino-

niimskog korelativa u obliku konstrukcij e ispod + G, kako se

j avlj aj u prve, t j . ski tagme s praviim prostornim značenj em i

oak i sa značenj em procesa koj i ničeg ablativnog u sebi ne-

m aj u, baš k ao ni procesi označeni glagolima u izrazima koj i

su u p i t an j u .

125. Predlogom pred sa instrumentalom i vezom nj ihovom

sa upr avnom glagolskom r ečj u ozn ačava se, da se izrazimo

vrednošću sdnonimskog geni t ivskog opozi tuma, — vršenj e

radnj e ispred poj ma čij e j e ime u ovome obliiku, naravno, onda

ako to nem a izvesno pomereno značenj e ( u pr isustvu i l i sl .) :

242 M. Stevanović, NJ n. s. XI , sv. 7—10, Beograd 1961 str. 225.

124

Z a u s t a v i konj a pred j ednom kahvom ( Pr ip . 1924,

67) . — I koj u krvnik č e k a pred vrat ima ( TH 1947, 302) .

— Šta se d e š a v a pred austri j skim konsulatom ( TH

1947, 302) . — Se d i pred of ici rskim berber inom (TH

1947, 151) . — On j e v i k a o pred svoj im sunarodnicima

( PA 1962, 70 ) .

I pak , t reba i st ači da j e ogr aničenj e pomer enošću zna-

čenj a, koj e imamo u posledinj em od navedenih pr imer a (= u

pr isustvu sunarodnika) , j oš uvek u sfer i osnovnih zn ačenj a

i da će udalj avanje od nj iih , i l i veća i l i manj a prozi rnost nj i-

hova, zavisi t i od potencij al a upr avnih reči .

126. I nstrumentalnom sint agmom 's predlogom nad ozna-

čava se, kao što j e iz dosadašnj ih def inicij a poznato, vršenj e

r adnj e il i stanj a iznad poj ma sa imenom u obl iku instr u-

m en t al a :

Nad gradom j e l e ž a l a nitska magla ( Pr ip . 1924,

66) . — I sj aj no leto r a s l o j e i d o z r e v a l o nad po-

Ij ima i glavicama oko kasabe (NDĆ 1950, 325) . — Nad

zaspalom kasabom u j e d n a č i s e potpuni mrak ( NDČ

1950, 316) .

127. S pr edlogom među instrumental označava mesto iz-

među onih pojmova čij e se ime nalazi u tome obl iku . I nst ru-

mentalnu transformacij u u materij alu t ako def inisanog odnosa

daćemo pr imerim a koj i predstavl j aj u t ip :

Tu ć e, medu ludacima, nj egova pr ičanj a b i t i b ez-

o p a s n a b o l e s n i č k a m a š t a n j a ( PA 1962, 125) . —

Otkinuo lozov l ist i d r ž ao ga među zubima (Znk 1962,31). — Kuća j e b i l a i z v a n var oši , usaml j ena među

nj ivama i šl j ivacima ( 2nk 1962, 33) . — Brzo s e i z g u-

b a š e među baštenskim zidovima ( Žnk 1962, 37) . — S i n u

naj ednom među crnim i star inskim alatom b lesak ( Znk

1962, 235) .

I ako su po osnovnoj sem ant ičkoj vr ednost i obeležavanj a

mesta j eđnake sa konstrukcij ama u koj ima nalazimo genit iv

s predlogom između ( iznad, iza, ispod i dr . i stog t ipa) , ove

sin tagme, ne sam o dij ahr onički , nego i u sinhroničkom sistemu

uzete, predst avlj aj u i si stemski delim ične nj ihove sinonim e.

To j e zato što se prve ( v . t . 102) j avlj aj u pr im arno onda k ada

se nj ima označava, kak o i st iče prof . M . Stevanović, ablat ivni

12 5

odnos743, s t im što iim značenj e mesta omogućuj e upotr ebu i uz

glagole mirovanj a244

, dok se druge, tj . konstru'kci j e t ipa

među. . . + I , u ablat ivni m odnosim a, odnosno u sin t agmam a

koje bi ta značenj a imale — ne mogu nika'ko j avi t i .

128. Treba napomenuti da, pri rodno, zbog granica postav-

lj enih temom, ne ulazim o u tumačenje nastanka svih ovih

predloško-p adežnih konstrukci j a, ni ovdh navedenih u t . 122—

127, ni nj ihovih mogućnih sinonima u t . 102, o čemu posebno

ima iscrpnih tum ačenj a, koj a ulaze u sve momente nj ihove

semantičko-sintaksičke i obl ičke geneze (npr ., A. Belić u osnovu

nj ihovu stavlj a komparativno značenj e po poreklu, što pret-

postavlj a da j e »prvobi tna pri loška upotreba t ih predloga mo-

ral a znači ti meru«, i , kad j e reč o konstrulkcij am a s predlogom

iz\_nad. . .] — značenj e opšteabl ativno i komparat ivno ; dok

J. Vuković polazi od tzv. prostorne zaj eđnice predmeta s nij an-

som lokalnog značenja koje im daje prilog245

). Mi ovde uzi-

mamo defiin icij e koj e su si stemske pr irode u sinhroničkom

smislu i za kl asif iikaciju si nonimsikih odnosa zbog toga naj po-

desnij e. U sušt in i one polaze od sfere poj ma označenog ime-

nom u instrum entalu , što proist iče iz def in ici j e o poj mu u

čdj im se granicama vr ši radnj a246

, precizi r aj ući da se t im in-

strumentalom ne obeležava pravo mesto date glagolske radnj e,

kako j e ist icano već, i da im enica u tome obl iku označava

»poznati obj ekat pomoću koga se or i j ent išemo u pogledu me-

sta radnj e«, pr ecizi raj ući t j . da instr um ental s predl ozima ima

or ij ent aciono m esn o značenj e247

. I st i elemenat sfere nal azimo i

kad j e reč o nj ihovom geni tivskom pandanu. A uipotreba j ednog

il i drugog u oba člana sinonim ske opozicij e zavisiće nepo-

sredno od semantičkog potencij ala glagolske reči248, koj i je

opet j asan samo u kontekstu, što i j este, kako smo napred ist i-

243 V . i : J. Vulković , O padel nim konst rukci j atna s p red lozima n a d, i z n a d i sl .,

Pi tanj a knj iževnosti i j ezika, I , Sarajevo 1954 str . 6—10, 12, 15—17.

244 J . V uJkovi ć, I bid ., st r . 18—20.

245 A. Bel ić, »Depref iksacija« u slovenskim jezicima, JF XVI I I , Beograd 1949—1950,sl r . 91, 92; J . Vuković , Semantička baza za p redloške konstr ukcij e s p redlozi ma n a d,

p o d i sl ., 'Pi tanj a knj iževnosti i j ezi ka, I I , sv. 1—2, 1955, st r . 73—85. I sp . i V . Machek ,

La rec t ion des p r i posi t ions slaves podb, *perdb , nad b, za et cel l es compose avec is- et

po- ( ispod etc., popod etc.) , Zborni k MS I V—V , Novi Sad 1961—1962, st r . 198—206.

24в M . Stevanov ić , Grama t i ka, Nov i Sad 1954, st r . 392.

247 M . I vić, Jedno poglavl j e iz gramati ke našeg modernog j ezi ka — sistem mesnih

padei a, Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Saduf I I , Novi Sad 1957, str . 151.

248 M . I vi ć , O p roblemu padei ne sisteme u vezi sa savremenim shvatanj ima u

ti ngvističkoj nauci, JF X X , 1—4, Beograd 1953—1954, str . 201. et passim . V . i : I . Stevović ,

O pitanju konstrukcija padel a s predlozima, JF XXI#

Beograd 1955—1956, str. 220.

126

cali , relevantno za definicij u sinonim a (v . t . 73) . Time j e,

pri rodno, i f rekvencija svakog poj edinog obl ika regulisana.

Što se tiče posebno sintagmi sa među i između, kad pred-

stavlj aj u sinandme, tj . u slučaj evima čij i se odnos može obe-

l eži t i sh em o m :

mirovanj'a + između + G II т&от апја

+ medu +1

— repar t ici j a nj iihova, kao što j e poznato, određena j e i ti me

da li se mesto nalazi između dva pojm a i l i između više nj ih .

U prvom slučaju nail azdm o geni t iv, a u dr ugome — instr u-

mental , naj češče.

Kod našeg pisca ova disti nkci j a dvoj stva prema množini

dosledno je sprovedena. Ne mogu se u nj egovom j eziku nači

pr im er i t ipa : Među vat rom i vodom bi t i249

. A to se naroči to

j asno pokazuj e na formam a koj e su izvan konteksta neutralne,

koj e, dakle, mogu imati i j edno d dirugo značenj e (dvoj stva

i m nožine) .

U slučaj evima gde obeležavaj u dvoj stvo, takve forme

( lične zamenice, relativne zamenice i imenice) upotrebl j ene

su redovno u obliku genitiva s predilogom između :

Roza j e nasluti la da se između nj enih rođi tel j a

b i j e stalna bi tka ( Žnk 1962, 55) . — Ništa, »Antone«!

To j e između nas davno p r eč i šć e n o (Žnk 1962,

56) . — Samo to da je pristala da učini ovo menj alo j e

ne samo o d n o s e između nj ih nego i sve oko nj ih ( Žnk

1962, 62) .

Tamo pak gde znače množinu, iste te kategorij e upotreb-

lj avaj u se u obl iku inistrumentala s predlogom među :

Deca su se igrala. . . Među nj ima j e b i o i Blaško

Lekić ( Znk 1962, 53) . — Među konj ima i magarcima,

među koj ima ž i v i m, ne vredi ništa ( Znk 1962, 102).

Elementi dvoj nosti i l i množine i u j ednom i u drugom

slučaj u vide se i iz konteksta, koj i nam j e bio ietovremeno i

kriterij um za proveru vezivanj a pomenut e distinkcij e za ove

dve razl ične predloško-padežne konstruk cij e, čij i upr avni deo

— glagol karakteriše ista bi tna osobina.

248 Đ . Dani'čić , Srbska sintaksa, I , Beograd 1858, str . 588.

127

g) Sintagme s lok atdvom

129. Za semantičke vrednost i lokat iva s predlogom po,

posmatrane s gledišta potencij alne sinonimnost i prema drugim

sintaksičkim for mam a istoga reda, osnovna su dva t ipa nj i-

hova. Oba t ipa određena su odnosom značenj sk ih vrednosti

upotreblj enih delova sintagme, i t o tako što se i ovde250

kao

relevantan momenat j avl j a poj am di stinkcij e singulara prema

plur alu .

a) Prosekutivnog su značenj a sintagme u koj ima j e U

obl iku lokativa s pr edlogom po upotrebl j eno ime poj ma u

obliku singular a :

Davi l s e v r a ć a o po smr znutom putu ( TH 1947,

158) . — Š e t a po prostranoj avl i j i ( PA 1962, 126) . — Po

nj oj bez šum a k l i z e r ibarski čunovi ( Pr ip . 1958, 306) .

— Niz nj ega j e tek la krv i o s t a v l j a l a trag po drumu

( Pr ip . 1924, 60) . — Vi k u p u j e t e puter i kakao po

Zemunu, a ovde vešaj u ( Prip . 1958, 337) . — Napoleonova

r a t o v a n j a po Evropi ( TH 1947, 15) .

Ovim svoj im značenj em lokativne sintagme s predlogom

po uglavnom su j ednake sa sin tagmama u koj ima j e kao

odredba upravnom glagolu ( i l i glagolsk oj imenici ) upotreblj en

instrum ental bez predloga (v . t . 121. c ) , al i j e u nj ima ipak

za ni j ansu drukči j e značenj e, j er se u nj im a izr ažava i l i kre-

tanj e po površini il i imaju dist r ibutivan kar ak ter .

b ) Ovaj dist r ibut ivni kar akter značenj a naroči to j e dzra-

žen u sintagmam a u koj im a j e u obli ku lokat iva s predlogom

po upotreblj eno ime poj ma u množini , pa su di st r ibut ivno-

prosekut ivnog" '

značenj a sintagme u pr imerim a :

250 Razl ika u odnosu na nepos-redno p rethodne primere genitiva s p redlogom

između i instra mentala s pr edlogom međ u, koj e smo pregledali , samo j e u tome što

j e r azl i ka u celoku pnom značenj u kod p r vih i f ormalno obel ežena neke vr ste ver t ikal -

nim odnosom , pod koj im razumemo obeležavanj e razl i ke r azl ič i ti m konst rukcij ama na

sintaksičkom ni vou, dok j e kod ovih obeležavanj e razl ike učinj eno svoj evremenim, uslov-

n iim , hor izontaln im odnosom , pod koj i m t reba r azumeti obel ežavanj e razl i ke na ni vou

obl ičkog sistem a.

251 Ovako karak ter išemo, daj ući im taj naziv , znalčenj a o koj ima se u nauci kaže da

se »prema značenj u : po razni m tačkam a i ste površine — razvilo . . . i značenj e : po razn im

mest ima iste vr ste, te imamo : »zadržavati se po sel ima«, »lutati po l ivadama« i sl .«

( M . I vić , O p redlogu p o u srpskohrvatskom j ezi ku, JF X I X , 1—2, Beograd 1951—1952,

st r . 178) .

128

I c e n j k a l o se sa sum nj i vim lj udima, po mračnim

podrumima (TH 1947, 406) . — Po strmim stranam a g o r e

vatre ( Pr ip . 1958, 106) . — Tašta koj a j e . . . p o č e l a d a

i d e po plažama ( Pr ip . 1958, 311) .

I j edan i drugi t ip kao potpuni sinonimi sa pomenutim

instrumen'talm m sintagmama, lcako j e već u određenoj mer i

za srpskohrvatski j ezik uopšte utvrđeno252

, upotr eblj avaju se

vrlo često u sti lu Andrićevom i up r avo — mnogo češće od

prvog, pa i u slučaj evima k ada bi semogao očekivat i instrumen-

tal , tj . u sintagmam a tiipa ići po smrznu tom putu, što ne potvr-

đuj e citdrana miišlj enj a onda kada govore o obrnutoj sr azmeri

kvanti tat ivnih odnosa ova dva t ipa sintagmi253

, naravno , samo

onda kada dh pr imenj uj emo za def inicij u stanj a u j eziku

našeg pisca.

130. Sintagme s pr edlozima na i u označavaj u da se radnj a

upravnog glagola vrši u granicama poj m a sa imenom u lok a-

t ivu. Svaki od predloga unosi , kao št o j e poznato i kao što

se navodi u gramatikama našim, specif ično značenj e; pr vi —

značenj e površine poj ma, a dr ugi — značenj e unutrašnj ostd:

Spr emni da ih brane i p o g i n u na pragu (TH 1947,

162). — Na j ednoj manj oj tabl i p i še ( Pr ip. 1958, 214) .— I sa h r a n i še ga na grobl j u ( PA 1962, 66) . — Kad

j e n a š l a onesveslu Raj ku na podu ( Gosp . 1961, 210) .— S p a v a n j e . . . na divnom planinskom senu ( Lica

1960, 64). — Nađe se u b o j u na Orl j avi ( Pr ip. 1924, 61) ;

A molb a ć e l ež a t i u arhivi ( TH 1947, 152) . —

U Travniku m o ž e d a ž i v i i r a d i (TH 1947, 151) . —

Koj a j e ž i v e l a u Egiptu (PA 1962,99) . — Da senj egov

brat sup arnik n a l az i u nekom sigurnom zatvoru (PA

1962, 99). — Dugo j e slušao šu m u svoj im usima ( Lica

1960, 105) . — Urekle s a s t a n a k u ovoj travničkoj dol ini

(TH 1947, 106) . — Doneo j e u s t a n a k u Srbij i (TH

1947, 15) .

Takvog su značenj a, samo prenosnog, i sintagme u

pr im er im a :

252 M. I vić, Značenja srpskohrvatskog instrumentala i nj ihov razvoj , Beograd 1954,str . 122. I sjp. i M . I vi ć, JF X I X , 1—2, Beograd 1951—1952, str . 178.

253 M. I vić, Značenj a srpskohrvatskog instrumentala i nj ihov razvoj , Beograd 1954,

s t r . 122 .

9 J ez ik i s t i l I v a A n d r i ća 129

N а 1 а z i . . . па čelu neke voj ske ( PA 1962, 99) . — N a

tom divanu, vezi r mu j e pr iznao ( TH 1947, 154) . — I koj e

n i s u na pu tu slavnih i važnih l i čnost i ( TH 1947, 13) . —

Ž m i r k a l e na preranom i nezđravom suncu ( Žnk 1962,

161) . — Imao j e dobre uislove za n a p r e d o v a n j e na

činovničkoj lestvici ( L ica 1960, 139) .

Daj emo ih i j edne i druge kao stru kturni deo si stema

komunikativnog tipa, koj i j e, dakle, obavezan i zato egzist i ra

u si stem u sinonim sk ih opozici j a i l i u si stemu t ransform aciondh

mogućnost i — bez st i l sk ih korel at iva, sve do t le, nar avno , dok

se ne otvore ver t i kalno, prema drugom nivou, tj . prema kakvojdrugoj j ezičkoj st r uiktur i .

131. Naj češće u izrazima koj i imaj u predloško značenj e,

kao što j e ovaj koj i navodimo u nekoliko primera :

Pr i dnu avl ij e, po kaldrmi j e b i l o r a z a s t r t o

j er ište ( Gosp. 1961, 92) . — Poslednj a reč j e jedva s t a 1 a

u sam om uglu, p r i dnu l ista ( TH 1947, 140) . — Pr i dnu

zida t e č e česma (NDĆ 1963, 11) —

— lokat ivne si ntagme s predlogom pr i za obeležavanj e mesta

uz koj e se što neposredno nalazi254 u Andr ićevom j ezdk u se

upotreblj avaj u i sa svoj im osnovnim značenj em :

Jer niko n i j e i m ao gotova novca pri sebi (NDĆ

1950, 168). — Sve više osvaj alo j e nisko rastinj e. . . glog

i bezimeno si tno t rnj e pri samoj zemlj i Deca 1963, 116).

— Izmahne i u d ar i tanku j ohu pr i korenu ( NDĆ 1963,

90). — I p o st aj a l i pri dnu c r v en i (NG 1963, 326) .

Sablj a u Roziinim rukama b i l a j e pri vrhu k r v av a

( NG 1963, 90) .

Čineći , u obeležavanj u ovog značenj a prostornog odnosa,

sinonimsku opoziciju s nekoliko konstr iikcij a (kod + G,

kraj + G), a najpotpunij e s konstrukcij om uz + Ac (v. t . 111),

lokativska si ntagma se u tekstovima j avlj a sa približno istom

I rekvencom kao i pr va, s nešto manj om , dakle, ali nij e ni

neobična ni ti odstupa od sistema Andrićevog visoko uj edna-

čenog, upravo — normativnog j ezika, što bi impliciralo prihva-

tanj e mišlj enj a da j e ovakva upotreba strana normama moder-

nog knj ii ževnog j ezik a255

.

254 M . Stevanovi ć, Gramati ka, Novi Sad 1954, st r . 394.

255 M . Ivi đ, Jedno pogtav tj e iz gramatike našeg modernog j ezi ka — sistem mesnih

padei a, Godi šnj ak Fi lozofskog fakul teta u Novom Sađu , I I , Novi Sad 1957, st r . 152.

130

132. Lokat ivne sintagme s prediogom prema, kao što j e

dobro poznato, označavaj u da se neko l ice i l i predmet nalaze

nasuprot onome što znači ime u obliku lokativa256

:

Prern a meni j e se d eo Don Franci sco Goya у Luci-

entes ( ZoG 1961, 46) . — Pri si l io čovfi ka da i on se d n e

prema meni ( Zn. 1963, 95) . — Prema nj emu j e s t a j a o

rumeni i prgavd Al ihodža (NDĆ 1963, 120) . — Bledi i uzbu-

đeni lj udi s t a d o š e nasred most a, l icem prema of ici-

r ima koj i su nailazi l i (NDĆ 1963, 138) . — Prema meni

j e sj e o sudij a ( ЕхР 1920, 84) . — Marko li ce u l ice

prema Rozi (Deca 1963, 99) .

Po star ij im gramatičari ma, ova bi lok ativska sintagma

bila j ednaka vezi genitiva sa istim predlogom, mada se taJcva

veza u najnovij e vreme s pravom označava kao dij alekatska257.

I j ezik Andričev ovo sasvkn j asno p>otvrđuj e, j er u nj emu

nismo našli nij ednog primera upotrebe predloga prema s ge-

n i t i v om .

3. Sintagme sa značenj em vremenskih odnosa

133. Jedan od osnovnih semantičk ih kval i teta, koj i ulazi

u semantičko polj e i reči i grupe reči koj e se nalaze u odre-

đenom odnosu258

, — određenost i konkr etnost , kako j e već

u l i teraturi ist icano25'

, naročit a j e osobina ( nar avno, u odnosu

na druge) sintagmi u koj ima se padežnim obl icima izražava

vreme vršenj a r adnj e koj a se označava upr avnom rečj u . Taj

kvali tet , koj i ih i r azl ikuj e od sintagmi gde istu funkci j u vrše

pri loške reči , u isto im vreme daj e specifično sinonimsko obe-

ležj e — obeležj e sintaksičkog sinonim a, koji se suprotstavlj a

potpunom , sintaksičko-sem ant ičkom sinonimu, t j . t ačni j e —

onome što b i se moglo nazvat i par alel izmom . Naime, u okvir u

25в M . Stevanović , Sintaksička sinoni mi ka, Knj iževnost i j ezik , God . X , b r . 2,

Beograd 1963, str . 89.

257 V.: M. Stevanović I bid., str . 89. V. i primere iz Vukovog j ezika koj e daj e u

svoj oj raspravi Lj . Popović , NJ n . s. X IV , sv . 2—3, Beograd 1964, str . 108—109.

258 V . : St . Ul lmann , The Pr incip les of Semantics, Oxford 1963, st r . 33—34.

859 „ ГлаголБНБШ сочетанин c именами сувд ествителБНБш и, вн ра-

ж а к н ц и е в р е м е н н Бхе з н а ч ен и и , х а р а к т ер и з у зо т с и . . . з н ач и т ел Бн сш к о н -

к р ет н о с т БГО и о п р ед е л е н н о с т БК ), ч т о о т л и ч а ет и х о т н ар еч н Б1х с о ч е -

тании" (В. П . Сухотин, С и н т а к с и ч е с к а и с и н о н и м и к а,

Москва 1960, стр . 78) .

9*

13 1

j edi ro g opšteg značenj a, koj e nekoliko padežnih oblika nose,

svaki od obl ika koj i kna određenu svoj stvenu nij ansu , zbog

preciznost i izražavanj a240

, tom svoj om karakteri stikom isk l j u-

čuj e sebe iz reda apsolutnih sinonima, a ostavlj a u tome redu

one obl ike čij e se značenj e do kraj a međusobno poklapa.

134. I ako će i za naš j ezik bi tri . t ačno da se za obeležavanj e

vremenskih uislova u vel ikom, ako ne i u naj većem, broj u

slučaj eva upotreblj avaj u pri lozi26'

, m i nj ih, tj . konst rukci j e

s pni lozima, nećemo uzimati kao terme d'identif ication pade-

žniih sin tagmi upravo zato što ove posledn je preciziraj u zna-

čenj a u tol ikoj meri da se odnos prema prvima, sistemski gle-

dano, apsolutno gubi .

135. S druge str ane, s obzir om na već pomenut u visoku

uj ednačenost j ezičkih sredstava Andr ićevog j ezik a i st i la, na-

vođenj e pr i loško-glagoLskih 'konst rukcij a ne bi nam moglo dat i

neku posebnu sli ku upotrebe, kao što nam daj e, ist ina, i tu u

određenim granicama, upotreba padežnih konstrukcij a.

136. Tr i su osnovne vremenske semantičke kategori j e u

koj im a se razli či te padežne sintagme manifestuj u kao nosioci

u osnovi i sti h značenj a. U t im tr im a kategor ij ama — napored-

nost i , anteri ornost i i poster iornost i , ove se f orme, međutim ,

ne j avlj aj u uvek sa značenj ima koj a su potpuno ista, već se

u nekima od nj ih j avlj a nij ansirano značenje, što ih odbacuj e

prema periiferij i sinonimskog kruga, pa, ponekad, i izvan toga

kruga.

1) Sin tagme sa značenj em naporednost i

137. Značenj e naporednost i , naj ši re shvaćeno, imamo sva-

kako u slučaj evima gde radnj a i li stanj e izraženi upravnom

rečj u sintagme padaj u u odsek vremena koj i j e označen ime-

nicom padežne si ntagme o koj oj j e reč262

. Ovde se, st rogo

uzevši , može govor i t i o obuhvatanj u poj ma izrečenog uprav-

nom rečj u od strane vremenskog pojntia, doik od glagolskog

dela ove sintagme zavise značenj a koj a upućuj u na t renutak

i l i duže traj anj e, odn . vršenj e, i l i pak ponavlj anj e radnj e.

Apsolutno sinonimsk e vrednosti u označavanj u ove seman-

t ioke kategor ij e predstavlj aj u geni t iv bez predloga i akuzativ

2во V . : M. Stevanović, Knj iževnoat i j ezik , God. X , br . 2, Beograd 1963, str . 93.

261 V . P. Suihoti n , nav edeno delo , st r . 102.

262 V . : M . I vić, 1г p roblematike padei nih vremenskih konst rukcij a, JF XX I , Beo-

grad 1955—1956, str . 166.

132

bez predloga imena vremenskih poj mova, koj a su , kao što j e

u nauci isticano263

, upot reblj ena sa kakvom odredbom uza se.

a) Sintagme s genit ivom bez predloga

1) Sa imper fek t ivnim glagol ima u up ravnom delu sin-

t agm e :

Te noći p u t o v aše bez prestank a k roz šum u ( Pr ip .

1924, 66) .— To s e mučenj e p on av l j a svake noći ( Pr ip .

1924, 54 ) . — Davil j e i z l a z i o svakog đana na duge

šetnj e ( TH 1947, 59) .

2) Sa per fekt ivnim glagol ima u up ravnom delu sintagme :

Osmog dana on se p r o b u d i lakši ( Pr ip . 1924, 38) .

— Jeđne godine s e p r o n e s e glas da j e poginuo ( Pr ip .

1924, 54) . — Jednog dana i z j a h a l a j e t a k o sa pr at-

nj om (TH 1947, 112) . — Tako su konsul i toga dana

i m a l i dve utehe i dva zadovolj stva ( TH 1947, 101) .

— Te j e j eseni d o š l a i pj esma ( Pr ip . 1924, 28) . — Jer ,

poslednj ih godina čaršij a j e b dl a o s l a b i l a ( TH

1947, 19) .

Podelu po vidu glagola, i ovde i u sledečoj grupi pr imera,

uzimamo samo zato da bismo istak li položaj radnj e u vremenu

obeleženom dot ičnom imenicom, tj . da r adnj a može ispunj a-

vat i čit avo to vreme, j edan deo nj egov il i se odigr at i u j ednom

trenutku nj egovom. Pr i rodno, razlike u samom odnosu poj-

m ova vrem ena i p r ocesa nem a.

b ) Sintagme sa akuzat ivom bez predloga

1) Sa imper fekt ivnim glagol ima u uipravnom delu sin-

t agm e :

To j e, kao svako veče, p r o l a z i o st rmom ul icom

Musa (TH 1947, 134). — Fra Marko j e svaki dan v j e-

t r i o i k a d i o ( Pr ip . 1924, 8). — I svaki čas mu g o v o-

r i o o vj eri ( Prip. 1924, 12—13). — Otad ga j e n a g o

v a r a o svaki dan ( Prip . 1924, 1) .

2вз M . Ivić, I bid ., str . 181—182, 190—196. V . i : M . I vić, Srpskah rvatski padet ni

oblici obavezno praćeni odredbom kao pomoćnim morfološkim znakom, Godi šnj ak Fi lo

zofskog fakul teta u Novom Sadu, I V , Novi Sad 1959, st r . 152.

13 3

2) Sa perfektivnim glagol im a u uipravnom delu sintagme:

Prvi dan i n e p o g l e d a Turčina ( Prip . 1924, 10) .

— Pa svaki čas l agano z a š u š t i u vj etr u ( Pr ip . 1924,

32) . — Jeđno j utro n a đ o š e bj ednog dj eeakamrtva ( Pr ip.

1924, 48) . — Al i ovaj put su s e p r o p i l i i p r o v a-

l i l i i oni najmi rni j i ( Pr ip . 1924, 28) . — I pod nj ega

s u prvi đan p o d l i l i vodu ( Pri p . 1924, 22) .

138. U smislu sinonimiskih odnosa s drugim obl icim a,

a među nj im a i sa ovima navedenim pod a), prema koj ima se

poj avlj uj u kao izvesne vr ste opozit ne vrednosti , ako se kao

kr i ter i j um ua ne mogućnost vr šenj a r adnj e u ma kome od mo-

menata obuhvaćenih vremenskim poj mom, posebne vrste na-

porednost264

, izrečenu akuzativnom sintagmom bez predl oga,imamo u broj nk n pr imer ima koj e, naravno, daj emo kao t ip :

Prva dva dana j e b o l o v a o ( Lica 1960, 128) . —

Vek sm o p r o ć u t a l i j edno pored drugog ( Lica 1960,

128) . — To j e t r a j a l o otpr i l ike godinu dana ( Lica

1960, 28) . — Nepomična devoj ka g l e d a l a j e j edan t re-

nutak toga čoveka ( Znk 1962, 219) . — Gdj e ć u p r en o-

ć i t i j ednu noć ( Pri p . 1924, 40) . — I nače j e i dalj e s p a-

v a o dan i noć ( Pr ip . 1924, 38) . — Mesec dana p r e s e-

d e o j e fon Miterer u Brodu (TH 1947, 96) . — Da ih s a-

č e k a samo koj i dan ( Pri p . 1924, 19) . — Na prošir enom

zar avanku v ež b a l i s u po vas dan ( NDĆ 1950, 161) . —

Mnogi j e samac tu p r e s e d e o sate i dane u t ihom pe-

vanj u ( NDC 1950, 164 ) .

U nj ima se poj movi vremena, čij a se imena nalaze u obliku

akuzat iva, uzimaj u kao nedelj i vi u odnosu na vršenj e radnj e

upravnog glagola, kako kaže prof . M . Stevanović u svoj im uni-

verzi tetskim predavanj im a. Radnj a se, naime, vrši za či tavo

vreme traj anj a onoga što kazuj e ime u akuzativu, dok se u pri -

meri ma navedenim pod a) i b) ona vrši u nekom od trenutaka

koj i dotičnd vremensk i poj am sačinj avaj u. Po osnovnoj seman-

tičkoj vrednosti , ove sintagme imale bi zaj edničkih elemenata

sa konstrukcij om u toku + G (v. t . 157), kao i u ruskom

264 О semant ičkoj osnovi ovoga značenja v. đalj e u istoj tački , као d đefinicij u

A. Bel ića, po kojoj akuzat iv za vreme stoj i u vezi sa akuzativom unutrašnj eg obj ekta

»јег se stvar u prostoru, vremenu i li meri smatra kao obj ekat obuhvaćen glagolom, tako

da se odatle uopštava akuzativ kao padež za prostor , za vreme i za meru« (A. Bel ić,

I storij a srpskohrvatskog j ezika, I I , 2, Reči sa dekj inacij om, Beograd 1950, str . 347—348) .

134

j eziku na primer265, ali ih ođ nje udaljuje gramatičko (struk-

turno) i st icanj e čvrste veze vremenskog poj ma koj i j e u pii ta-

nj u sa glagolskom reči , momenat , dalkle, koj i j e karaikteristi-

ćan za odnos obj ekta i glagolske radnj e (v . napomenu 264).

Kao što šesti i poslednj i od navedenih primera pokazuju,

morfološko obeležj e isticanj a elementa mere vremena, koj e se

u gramatičkom smislu ogleda u tome što uiz imenicu im amo

obaveznu odredbu206, u ovakvim se slučaj evima str ii kturnog

odnosa obj ekta i glagolske radnj e i u Andri ćevom sti'lu obele-

žava i , specif ičnom najčešče, samom imenicom ( dan i noć,

sate i dane) .

139. Jedinaiku natporednost radnj e i l i stanj a sa onim što

znači imeniica u padežnom delu sintagme, ali sa većdm bro-

j em i ni j anlsi u značenju i ob li k a koj i t a ista zn ačenj a nose,

čiineći tak o del imične i lii apsolutne sinoni me u međusobnom

odnosu, i skazuj u padeži s pr edlozima.

c) Genit ivske sint agme s predlozima za i kod

140. U Andr ičevom st i lu vr lo su česte geni t ivske sintagme

s predlogom za koj e kao t ip dajemo u nekoliko primera :

Za nj enog dugog i uzbuđenog pr ičanj a br at se neko-

l ik o puta t r z ao (Pr ip . 1958, 152). — Te stvari koj e se

obično d e š a v a j u za leta (TH 1947, 164 ) . — Sve to sve-

t ina p o g a z i i r a z n es e za svakodnevnih sakuplj anj a

( Pr ip. 1958, 233) . — Za svih dvadeset godina ona nikada

n i j e p r o p u s t i l a ( Znk 1962, 225) . — Za sutona na

morskoj pučini , d e ša v a l o se čudo ( Lica 1960, 28).

— Za prvog veli kog bombardovanj a. . . on s e n a š a o

sa gom i lom sveta ( Lica 1960, 131) —

—i koj e, označavaj ući da se radnj a upravnog glagola vrši za

vreme dok prot iče proces označen dmeni com u tome padežu,

865 „К онструк ции c вииителБНБШ без предлогов, вн раж ак ицие

п р о м е ж у т о к в р ем ен и , в т еч ен и е к о т о р о г о п р о и с х о д и т д еи с т в и е , н е

находнтсн в примом синонимическ ом соответствии с к ак ими либо

другими . Н аи более близк ими к ним по значеншо ивллнзтсн к онстру к -

ц и и с р о д и тел в н БШ и п р ед ло гам и в т е ч е н и е, в п р о д о л ж е-

н и е . . . н о и т о п р и у с ло в и и , ес л и су ш ,ес т в и т ел БНБ1е в р о д и т ел ш о м

означага т исчислиемн е единицм" (В. П . Сухотин , С и н т а к с и ч е-

с к а л с и н о н и м и к а, Моск ва 1960, стр. 104).2вв М. Ivić, Srpskohrvatski padei ni obl ici obavezno p raćeni od redbom, Godišnj ak

Fi lazof skog fakul teta u Novom Sadu , IV , Novi Sad 1959, st r . 153.

13 5

к ако ј е u nauci već utvrđeno267

, predstavlj aj u u isto vreme

sinonim dvej u različnih sintaksičkih kategorij a — sinonim

izraza padežne, dak le — sin tagmatske str uk ture u toku + G

( v . t . 155) i sinanim vrem enskih rečeniica sa veznikom dok

( v . t . 291) .

141. U označavanj u naporednost i glagol ske r adnj e i l i stanj a

sa kakvim procesom koj i j e izražen apstraktnom imenicom, što

se u knj iževnom j eziku naj češče obeležava lok ativom sa pred-

logom pri , o čemu se niiže govori (v. 1. 151), u j eziku umetničkih

dela Andrićevih sasvim su obični primeri kakve nalazimo u

delima čij a nam sama imena ukazuj u na j asan hronološki i

dosledan kontinui tet : Anikina vremena ( 1931), Na Drini ću-

pr ij a ( 1945), Travnička hronika ( 1945), Zeko ( 1948), £j . — pri-

meri sa konstrukcij om kod + geni tiv :

Kod podele i z a đ e da j e iza star ca ostalo nevero-

vatno m alo gotovine ( TH 1947, 134) . — Osim toga, stari j i

brat j e i kod delj enj a ostalog im etka n a s t o j a o da

oštet i d pr ikr ati m lađega ( TH 1947, 134 ) . — N e g o v o-

r eć i nikad kod j ednog posla o onome koj i j e pre toga

svršila (NDĆ 1950, 215). — Posle početnog oduševlj enj a,kod prvog dodira. . . Ana Marij a j e p a d a l a u očaj (TH

1947, 108). — Kod retkih susreta sa Davi lom i z j a v l j i-

v ao j e da ne vera j e u opšti r at ( TH 1947, 433) . — Tu

sumu Lot ik a o t p i š e Gustavu kod obračuna dnevnog

pazara (NDĆ 1950, 217). — Kod prenošenja j ednog vel i-

kog kamenog bloka posao j e z ap eo (NDĆ 1950, 66).— Tako j e b i l o i kod svih razgovora u kući ( Pr ip.

1958, 317). — Kod tih rij eči. . . mladić j e p o d i g ao oči

(2nk 1962, 239) . — Tane, kojii j e i dotle kod pojedinih

reči o k l e v a o ( Znk 1962, 191) .

U svim ovim pr imer ima, koj i se zlbog broj nost i koj om su

zastuplj eni m ogu smatr at i t ipom , upotreblj en j e geni tiv s pred-

logom kod k ao potpvmo paralelna vrednost lokativnih sint agmi

s predlogom pr i , što pokazuj e aktual izovanost Andr ićevog

j ezika u smislu uvođenj a osobina rasprost ranj enih u govoru.

Naravno, osobina koje, iako ih gramatičari ne smatraj u knj i-

ževnim268

, čimi nam se, nimalo ne odstupaj u od nj egovog uj ed-

267 V. : M . Stevanović, Padel ne sintagme s predlogom z a, NJ n. s. XI , sv. 7—10,

B eogr ad 1961, st r . 216—217.

268 »Potrebno j e ukazati na to da j e upotreba predioga kod s geniti vom mesto

predloga pr i s iokativom u ovakvim slučaj evima pogreSna ; pogrešno j e, naime, mesto :

pri či tanj u, pri izgovoru, pri izlasku . . . govori ti i pisati : kod či tanja, kod izgovora,

13 6

načenog u knj iževnoj ezič'bom pogledu sistema, ј ег se zasn ivaj u

i na određenom logičnom mehanizmu j ezičkih odnosa u t im

f ormama i na upotrebi ti h f or mi , odn . konstrukcij a u narodu.

d ) Akuzat ivne sintagme s predlozima u, na, za

142. Vršenj e radnj e il i stanj a u nekom od t renutaka vre-

menskog poj ma čij e se ime nalazi u obliku akuizativa s pred-

l ogom u im amo u pr imer im a :

K oj i se završava r ečim a da b i u takve dane t r e b a 1 o

i z l ep i t i plakate ( Pr ip . 1958, 267) . — M o ž e l ako u ovo

ratno vreme d na pr inuidni r ad d a o d e ( Pr ip . 1958, 345) .

— U vreme dok se u Travni'ku menj ao vezir . . . u malom

konsulskom svetu i š 1 e s u stvar i pr i rodnim tokom (TH

1947, 429) . — Tako s u konsul ati u š l i , u j esen 1813

godine, u rat ( TH 1947, 435) .

K ao što j e dobro poznato, u imenisk om delu ovi h sin tagmi

nalazi se redovno ime kakvog vremenskog poj ma, pa se otuda

siinonimnost s loikativskim sint agmama s istim predlogom u

tome smislu ograničava. U ovim drugim se, naime, j avlj aj u

i imena vremenskih poj mova i imena svih drugih poj mova,koj i su, nar avno, sa osnovnim vremenskim kvali tetom u vezi ,

j er su dati kao proces iili stanje sa proticanjem (v. t . 151).143. Po mome osečanj u, koj e se potvrđuj e i pr imer ima iz

knj iževnosti , između ostalog i stihom iz poznate narodne pesme

( »Da ti meni o j eseni dođeš, |0 jeseni, o Dmitrovu danku, |A omome krsnome imcnu«:i9

) , sinonimski par bi le bi sintagme

tipa na + Ac i o + L, kada su u pit anj u imena vremenskih

poj mova, kakve nalazimo u pr im er ima :

Da ga pi ta šta misl i da r a d i na Đurđevdan ( Panor .

1958, 90) . — Na Vidovdan p r i r e d i l a su srpska dru-

štva tef er ič na Mezalinu ( NDĆ 1950, 334) . — A stvarno

bombardovanj e j e p o č e l o šesnaestog apri l a, na prvi

dan Uskrsa ( Pr ip . 1958, 371). — Na sam Badnj i dan se

r a s p l a k a l a ( Deca 1963, 83) .

To međutim ne potvrđuj u Andrićevi primeri ovih dvej u

predloško-padežnih veza j er pr imer i s prvom od ovih veza ozna-

kod izlaska« (M. Stevanović, Gramatika, Novi Sad 1954, st r . 394) . I sp. i Brabec—Hras.te—Živkovi ć, Gramatika, Zagreb 1961, str . 225.

2oe v . Stef . Karadžić, Srpske narodne pj esme, I I , Beč 1845, s,'jr . 355. I sp . i kod

T . Maretića, Gramati ka i sti l isti ka, Zagreb 1931, str . 508.

137

čavaj u vreme koj e se t iče određenog dana, označenog imenom

u akuzat ivu, a drugi m ogu, istina, imati i isto značenj e, al i u

nj ima predlog o može znači t i i oko ( v . t . 154) .

144. Akuzat ivne sintagme s predlogom za predstavlj aj u

vezu akuzatavne sintagme za vreme s dopunskim determinati-

vom u geni t ivu270

i označavaj u, kao što se vidi iz p r imer a :

Za vreme rata otac mu j e u m r o od pegavog ti fusa

( Pr ip . 1958, 259) . — Za vreme bolov anj a Davilovog sina

( TH 1947, 251) . — Za vreme letnj ih suša. . . pop Jovan j e

redovno i z v o d i o l i t ij u (NDĆ 1950, 85) —

— istovremenost radnj e s poj mom koj i se kazuj e imenom u

obliku geni tiva, čiineći apsolu tn i , smtaiksičko-semantički , dakle,

sinonim ski par napred navođenim geni t ivsk im sintagmam a sa

ist im predlogom dl i s lokat ivnim sintagmama u koj ima j e obl ik

geni tiva dopuna sintagmi u toku ( v . t . 155) .

e) I nstrumentalne sintagme s predl ogom s/sa

145. I svoj im osnovnim značenj em, več dobro poznatim271

,

instr umentalne sintagme s predl ogom s/sa u ovoj funkcij i naj-

potpunij e označavaj u vremensku naporednost . One su nor-

malne f rekvencij e, i mi ih daj emo u nekol iko primera kao t ip :

A sa svakom stepenicom uspona r a s l a j e u nj oj

snaga mirnog zadovolj stva ( Znk 1962, 232) . — Đačka

pesma r a s 1 a j e sa sutonom (Lica 1960, 73). — To ! To !

To ! — m u c a o j e mladi ć sa svakim korakom ( Lica 1960,

121). — Kao da sa svakim đanom b i v a j u bar za mesec

star ij i ( Lica 1960, 126) .

U nj ima se, kako se iz pr imera vidi , kao vremenski uzi-

maj u i prostorni pojmovi , a to ni za ovu kategori j u odnosa

nij e neobično, kao što ni j e neobično, npr ., za instrumentalne

sintagme s predlogom za u koj ima se prostor ne i vremenske

nij anse značenj a međusobno dodi ruj u272

.

270 M . Stevanović, Padel ne si nt agme s p redlogom z a, NJ n . s. X I , sv. 7—10, Beo-

grad 1961, st r . 217.

271 V . : M . Stevanović, Jedan p ri log srpskohrvatskoj sintaksi , Zborni k A. Beli ću ,

Beograd 1937, st r . 309. i 314. i M . I v ić , Znal enj a srpskohrvatskog inst rumentala, Beograd

1954, st r . 180- 183.

272 M . Stevanovi ć, Padet ne si n tagme s p redlogom z a, NJ n . s. X I , sv . 7—10, Beo-

grad 1961, st r . 225.

138

146. Značenj e naporednosti radnj e upravnog glagola sa

o n im št o ozn ačav a i m en i c a u ob l i k u i n st r u m en t a l a često se

ist iče pr il ozim a koj i to k azuju :

Up o r ed o sa si renom j a v i l a se Margi ta ( Pr ip .

1958, 372). — I kao da su nj ena snaga i snalažl j ivost

j a č a l e u p o r e d o sa rastom deteta ( 2nk 1962, 279) .

147. K ao i u dm gim slovenskim j ezieim a, u r uskom na

primer'73

, sintagme u koj im a se uz ime vremensikog poj ma

nalazi odredba svaki , upot reb lj ene u obl iku instr um entala

s predlogom s/sa, označavaj u i postepen porast u intenzi tetu

r adnj e i l i stanj a :

Sa svakim mesecom koj i prol azi , b roj t ih st r ana b i v a

sv e v eč i (NDĆ 1950, 155) . — I r a s l o j e i u s t a l j i-

v a l o s e docnij e sa svakom godinom ( Žnk 1962, 225) . —

I sa svakom dal j om godinom sm a n j i v a l a i h j e sve

niže (Gosp. 1963, 89) .

U potpim o j ednakoj konstrukciji d sa i stim značenj em

upotreblj avaju se, pr ir odno, i sin tagme u čij em se zavi snom

delu nalaze i imena konkretnih pojm ova :

I sa svakom naredbom o g r a n i č a v a s e ffi o b a-

v ezu j e u ponečem čoveik poj edinac (NDĆ 1950, 156) .

— Sa svakom reči kapetanu sve više u d a r a kr v u glavu

( NDĆ 1963, 337) . — I sa svakom čašom sve ga v iše m u č i

potreba da to kaže svima oko sebe ( TH 1963, 212) .

Pr i rodno j e, takođe, što kort kretnost ovih poj mova ne uzi-

mamo kao nešto što bi samim tam , mehanički , sp rečavalo upo-

trebu u prenosnom smislu , a t akođe j e, mi sl imo, pr irodno i to

što pi tanje takve upot rebe ne razmatramo u ovom , sintaksič-

kom, nivou j ezi ka.

148. Ova ni j ansa porast a u in tenzi tetu vidi se i u pr irn e-

ri ma gde uz imenicu u instruimentalu nema nikakve odredbe,

kao što su ovi koj e zbog nj i hove brojnost i navodimo samo u

nekoli ko pr imer a, kao t ip :

Pogled t akve žene. . . p o s t a j e s vremenom sve više

nemir an ( Žnk 1962, 227) . — Dok sa godinama n i j e

d o b i l a svoj konačan oblik ( Pr ip . 1958, 283) . — Sa vel i-

kom bradom koj a j e 5 godinama tek p r o g r u š a n a

273 V . P. Suhot in , nav edeno delo, st r . 87.

139

( NDĆ 1950, 143) . — S vremenom , živeći i r adeoi sa I b r a-

him-p ašom , Davi l ć e s e n a v i k n u t i na nj ega ( TH

1947, 175) .

K umulati vno značenj e u ovim konst rukcij ama r azvi j a se

iz vrem enskog, vezivanj em za ovo posledinj e onih elemenata

u potencij ailu upr avne r eči koj i po sebi znače porast u in ten-

zi tetu i l i rezul tat toga porasta, u oba slučaj a, naravno, u pozi-

t ivnom il i negativnom smislu . Upraivo zbog ovoga upravni deo

pregledanih sintagmi i čine medij alni glagoli ili pasivne kon-

st rukcij e ( »I sa svakom naredbom ogranioava se i l i obavezuj e

u ponečem čovek poj edinac«) . Oni , naime, gotovo uvek , ako

ne i uvek , obeležavaju promenu stanj a koj a mora bi t i rezul tat

pozi tivnog i l i negati vnog kretanj a u int enzi tetu .

f ) Sintagme sa i nst r uimentalom bez predloga

149. Im enioama sa značenj em vremenskih j edi nica u

obli ku instrumental a bez predloga, kao št o ih nalazimo u pr i-

m er im a :

Samo ponekad, obi čno nedel j om i prazni kom, n a-

i š 1 i b i kupači sa velikih plaža (Žnk 1962, 216). — Onda

b i danirn a l u t a o dokon ( Žnk 1962, 219) . — Nede-

Ij ama i mesecima b a v i l a s e pit anj em kost ima za ku-

panj e (Žnk 1962, 226) . — A zati m s e opet danima n e bi

p o m i n j a l a . . . ni Polj ska ni Nemačka ( Pr ip . 1958,

321) —

— obeležava se naporednost sa isticanj em ponavlj anj a radnj e

u sv i m o n im m om en t im a k a d a se i o n o št o se ozn ač av a i m en o m

u instrumentalu ponavlj a. I svoj irn značenj em , dakle, ova se

konstrukcij a karakter iše pr i loškom prii rodom274

. I terativni ele-

menti značenj a ovih sintagmi sasvim se pr i rodno mogu razvi t i

u značenj e kont inui teta, pa i u i staknuti kont inui tet , što ove

in strumentallne sintagme, sa gledišta sinonimsk ih odnosa, uvr -

šćuj e u ist i red sa onim akuzativnim sintagmam a koj e označa-

vaj u takav kontinui tet , sam o sa j ačim ist icanj em samog poj ma

za čij eg se traj anj a radnj a i li stanj e vrši ( v . t . 137) .

274 V . : M . Stevanovi ć, Jeđan p r i log srpskohrvatskoj si ntaksi , Zbom ik A. Beli ću ,

Beograd 1937, st r . 314 ; M . I vi ć , Srpskohrvatski padet ni ob l ici obavezno p raćeni od ređ-

bom kao pomoćnim morfološkim znakom, Godišnj ak Fi lozofskog fakul teta u Novom

Sadu , I V , Novi Sad 1959, st r . 154.

14 0

150. Smtagme u koj ima se u zavi snom delu nalazii imenica

koj a označava poj am početka i li završetka vremenskog peri -

oda izrečenog imenom u obli ku geni t iva, kao u pr imeru :

Početkom mar ta meseca komanda j e u p u t i l a opo-

menu ( NDĆ 1950, 183) . — Već kraj em te gođine sve j e

to d o b i l o za Zeku svoj e ime ( Pr ip . 1958, 318) —

— j ednake su po svome značenj u sa lokat ivniim sintagmam a

ist ih t ih imena ( tj . = na početku + G, na kraj u + G) . A druge

od nj ih, one, naime, koj e označavaj u da radnj a upr avnog gla-

gola pada u ono vreme koj e predstavlj a završetak vremena

označenog imenom u geni t ivu , k ao svoj e par alelne obl ike im aj u

u piščevom j ezik u vr lo često konstrukcij u kakvu nalazimo u

p r imer im a :

Tek pod sami kraj Ij eta vreldna se i z b j e š n j e i

l ež e ( Pr ip . 1924, 102) . — Naproti v, nj eno sredi šte p o-

s t a o j e pod kraj austr i j sk i konsulat ( TH 1947, 315) .— Al i razgovor s epod kraj p r o m e n i o (TH 1947, 294) .— Pod kraj razgovora lekar j e p o s t a j a o s v e t i š i

(TH 1947, 292) . — Pod kraj leta p r o n e se se glas da

austri j sk i konsul dolazi (TH 1947, 94) —

— tj . konstrulkcij u u koj oj pored dopunskog determi nati va

u geni tivu275

imamo i zraz predloškog karaktera pod kraj i koj a

se može predstavi t i formulom pod kraj [ + G] . Za razl iku od

konstrukcij a tipa krajem + G, u koj ima su ob-a dela obavezna,u ovima posiledinj im ( tj . u konstrukcij ama pod kraj [ + G] )dopunski determinativ se ne mora upotrebi t i i to zato što

predstavlj a potpun priloški izraz, rezultat dominantnog pri lo-

škog značenj a274

.

g ) Sintagme s lokativom

151. Naporednost u koj oj se ističe značenj e procesualnosti

zavisnog člana sintagme nalazimo u lokativnim sintagmama

s predlogom pri . Ovaj tip sintagmi sasvim odgovara pominj a-

t im normama knjiiževnog j ezi ka i normalne j e f rekvencij e u

st i l u I . A n d r i oa :

275 M. Stevanović, Padet ne sintagme s predlogom z a, NJ n . s. XI , sv . 7—10, Beo.

gr ad 1961, s,tr . 217.

27« I sp . M. Stcvanović, Sav remeni srpskohrvatski j ezi k, I , Beograd 1964 str . 437,

tj . anaiogne primere koj i se navode tamo za savremeni knj iževni j ezik uopšte.

14 1

I pri svakom pokretu b l esn e poneki od tih pred-

meta (Gosp. 1961, 142). — Dečak o seć a o d v r a t n o s t

pri pomisl i da sa tim udžbenikom mora provesti godinu

dae a ( Pri p. 1958, 215) . — Tako j e b i I o za vreme preda-

vanj a, u igr i d p ri dru.garsk.im šalam a ( Pr ip . 1958, 220) . —

U b o r b am a pr i povlačenj u ostavio kosti u mađarskoj

zemlj i (NDĆ 1950, 77). — Pri razgovoru on često v a d i

svoj u si tnu olovku ( NDĆ 1950, 311). — Koristeči se pre-

čagama koj e su pr i prvom penj anj u b i l e p o b i j en e

u krov ( Žnk 1962, 259). — I šta j e r ek a o p ri polasku

u zatvor ( Gosp . 1961, 99 ) . — K oj a o b a v ez u j e pr i

svakom pokretu ( Lica 1960, 126) . — Pri poslu s u p o m i-

n j a l i Zeku i žali l i ga kao svog ( Pr ip. 1958, 400) .

U j eziiku našega pisca za izražavanj e naporednost i ove

vrste naj češće se upotreblj avaj u, dakle, l okat ivne sintagme,

pored isto tako čest ih drugih komunikat ivniih sintaksičkih

sredstava, kao što su , na primer , vremenske rečenice i glagols'ki

pr i lozi , tj . kategor ij e drugog sin taksičkog i li uopšte j ezičko-

strukturnog nivoa ( v. t . 289. li dalj e) . Al i j e na ovom nivou,

u sintagm atskim granicama, u odnosu na knj iževni j ezik , sistem

poremećen poj avom sinonimskih vrednosti koj e su obeležene

geni tivom s predlogom kod ( v. t . 141) .

152. Naporednost r adnj e u up r avnom delu sintagme sa

određenim procesom koj i se označava imenom u lok ati vu s

predlogom pri j asna j e i u primerima kao što su ovi koj e

n av o di m o :

Pr i rakij i gromk o d r ž i su d nad oborenim vezi rom

( TH 1947, 154) . — To j e neko u šali govor io val j da, kao

što se go v o r i pr i čaši rakij e ( 2nk 1962, 266) . — Kako

su lj uidi pr i piću r az g o v a r a l i o svemu ( Znk

1962, 266) .

Upotreblj ena sinitagma, kor išćenj em osnovne osobine imen-

skog nj enog elementa da u nesamostalnoj službi izlučuj e meta-

forsko-metonimij ska značenj a277

, zamenjuj e gl agolsko-padežnu

konstrukci j u sa značenj em procesualnost i . I ako konkretnost

poj ma čij e ime stoj i u lokatiivu upućuj e na osnovno mesno zna-

čenj e, a način upot rebe glagolskog vremena u upravnom delu,

u pr imer ima kao što j e drugi po redu, — da j e reč o odredbi

za način , značenj e pr ocesuahiost i j e j asno upr avo zahvalj uj ući

277 A. Bel ić, O j ezičkaj p r i rodi i j ezičkom razvi tku, I , Beograd 1958, st r . 16—17.

142

sistemu . K ao što j e već napred konstatov an o ( v . t . 131) , loka-

t ivne sin tagme s predlogom pri u Andr ićevom j eziku upotreb-

lj avaju se ređe za obeležavamj e mesta, odnosno u njama se naj -

češće upotreblj avaj u, kad je reč o primarnoj upotrebi , naravno,apstraktne, glagolske imenice.

I ako se, u k raj nj oj j ezičkoj analizi , po elementima zna-

čenj skih odnosa nj ihovih delova razl ikuj u od akuzadvnih sin-

tagmi s predlogom uz, ipak se ove sđntagme s poslednj im stiču,kao sinonimi , bar onda kada su upotreblj ene da označe načinna koj i se radnj a upravnog glagola vrši . Sintaksičko-seman-

tički , ove su sintagme sinonimi , dakle, u primerima kao što suovi koj e niže, pod a i b ) navodim o :

«a) p r i + L

K ao što s e g o v o r i pr i čaši r ak i j e ( Žnk 1962,266) i

b ) uz + Ac

I duće večeri , opet tako uz vatru, p o č i n j a l a j e

igr a mašte i pr ičanj a ponovo ( Pr ip . 1958, 111) . — I da

gledamo generalnog konzula i nj egovog uvaženog tumača

kako fra-Ivi m i n i s t r i r a j u uz misu (TH 1963, 110).

I stin a, u pr imer im a sa ovom dra gom vezom oseća se i ni -

j ansa vremenskog značenj a, a treba istaći da j e i u j ednom i u

dirugom slučaj u od značaj a način upot rebe glagolskog vremena

koj e se nalazi u upravnoj reči . Kvalif ikatđvnanj egovaupotreba

daj e či tavoj glagolsko-padežnoj sintagmi značenj e načina, dok

j oj indikativna i relativna upotreba, kao što se vidi , npr ., iz

prvog i trećeg našeg pr imera za lok ativ, — daju značenj e

naporednost i .

153. Lokat ivne sintagme s predlogom po, po odnosu eleme-

naita procesualnosti ii m esta, predstavl j aj u up r avo v rednost

koj a se nalazi izaneđu one vrednost i sintagmi sa pri + L i vred-

nosti ovih p>oslednj ih, akuz-ativnih s predlogom uz, j er pored

vremenske naporednosti278 obeležavaj u i način :

Po naj većoj lapavici i naj l j ućoj košavi p r e l a z i l a

j e ceo Beogr ad ( Gosp . 1961, 162) . — Po studeni koj a j e

naglo raisla komsul j e k r e n u o na put ( TH 1947, 229) .— Sutradan j e po sunčanom đanu i suhom razici s a h r a-

n j e n mal i JuIes-Frangois-Amyntas Dav il le ( TH 1947, 230) .

« e Iap. M, Ivić_ O pređlogu p o u srpskohrvatskom јеџ ки, JF XIX, Beograd 1951—

1952, st r . 180 .

14 3

Saimo što u ovi m slučaj evima, naravno, elemente mesnog

značenj a, koj e nalazimo kod akuzativnih sintagmi sa imenom

kakvog konkretnog pojma, zamenjujemo značenjem određenih

drugih okolnosti koj e prate radnj u, i li u koj ima se radnj a, da

budemo tačnij i , v r ši .

154. Lokat ivne sintagme s predlogom o, ka'kve nalazamo

u pr im er im a :

V i đ a l i sm o se ponekad o raspustu ( Prip . 1958,

259). — Fr izurom к ој а ni o Božiću n i j e u r e d n a (Prip.

1958, 273) . — O carevom rođendanu vlasti su k dt i l e

most vencima ( NDĆ 1950, 163) . — Star i običaj i o slavama,

praznicima i svadbama o d r ž av a n i s u u potpunosti

(NDĆ 1950, 156) . — Na te ekspedicij e i š l o se sam o

nekol iko puta preko godine, redovno o našim i ld j evrej-

skim praznicima (Deoa 1963, 48) . — Jesam čuo kad se

p u c a o praznicima (Deca 1963, 125) . — O novoj godini

p o č e o j e da izlazi nov dnevni l ist (Gosp. 1961, 133) —

— upotreblj avaj u se, kao što j e dobro poznato279

, da pokažu

vremensku naporedno'st onoga što se izndsi ujpravnom rečj u

sintagme s poj mom oij e j e ime u lokativu. Iako se u nj ima, kao

što pokazuje prvi od primera, upotreblj avaj u i imena pojmova

čij e traj anje nij e ograničeno, ove sintagme se ne mogu iden-

t if ikovati sa sintagmama u koj ima imamo značenj e obuhva-

tanj a glagolske radnj e či tavim periiodom što ga poj am u zavi-

snom delu sintagme označava, tj . s geni t ivskim i akuzat ivnim

sintagmam a bez predloga ( v. t . 137) i l i sa sintagm ama t ipa

u toku + G i za vreme + G. Uvek se poj movim a u zavi snom

nj ihovom delu misl i na tačno omeđen per iod, pa u t im sintag-

mam a imamo značenje koj e se izriče i akuzativom s predlogom

na (v . t . 143). U prvom primeru, pošto po svoj oj semantičkoj

vrednosti raspust i de u kategori j u neodređenog per ioda, mo-

žem o ipak imati i značenj e blisk o pomenutim konstruk dij ama

sa u toku / za vreme + G. Međut im , sistem odnosa t ipova

o + L i na + Ac u j eziku I va Andrića, si stem u kome se ovi

uzimaj u kao paralelne vrednost i sa davanj em prednost i , što se

učest alost i t iče, prvom t ipu ( v . t . 143) , navodi na t o da b i se

u tome pr imeru mor alo videt i značenje : » V iđali smo se pone-

kad na dan kada raspust počinj e«, »na dan koj i se uzima u

raspustu« il i sl .

27в A. Bel ić , I stor ij a srpskohrvatskog j ezi ka, knj . I I , sv . 1: Reči sa đekl inacij om,

Beograd 1950, str . 330.

144

155. Lokat ivne sintagme s predlozima u i na, ozn ačavaj ući

naporednost u smislu obuhvatanj a radnj e upravnog dela sin-

tagme vremenskiim per iodom koj i ime u lokat ivu znači280

, pred-

stavlj aj u značenj ske vrednost i koj e su obeležene i izr azim a

u toku + G :

I u noći j oš s a n j a nesreće ( TH 1947, 208) . — U t im

noćima s e d e l i s u posle večere ( TH 1947, 406) . —

I svaki se sećao drugoga k a k a v j e b i o u mladost i i l i

u detinj stvu ( NDĆ 1950, 142) . — I s t o j e k a o u noći

kad se na spavanj u otkri j e ( Žnk 1962, 219) . — R o d i o

( se) u prvim mesecima braika ( Pnip . 1958, 275) . — U tom

trenutku Baj ron j e z ač u o glasove ( Lica 1960, 26) .

Nj ihovi sinonim i u obl iku pomenut e dopuniske konst ruk-

cdj e u j eziku našega pisca i sto su tako čest i :

On j e, na žalost , u toku rata i z g o r e o do tem elj a

(Žnk 1962, 215) . — VidS 'sebe onakvu k a k v a j e u toku

mnogih godina m o r a 1 a b i t i ( Žnk 1962, 225) . — U toku

j ebruara i mar ta meseca d e š av a l o se ( Pr ip . 1958,370) .

Pr i rodno, većina i j ednih i drugih sdn tagmi u ist om odnosu

stoj i i prema sin t agmama čij i j e tip predstavl j en u već navo-

đenoj kategor ij i za vreme + G (v . t . 144) .

156. U simetrični sistem vrememskih značenja spadaju isintagme sa apstrak tn im , glagolsk im imenioama u zavisnom

delu, koj e, pored naporednosti i obuhvatanj a u vremenskom

smi slu, označavaju i okolnosti u koj ima se r adnj a vrši28' :

I tako u pr ičanj u, oni v i d j e š e da se poznaj u ( Pri p.

1924, 23) . — Ml adić j e g l e d a o st arca, u oček ivanj u

dalj ih obj ašnj enj a ( TH 1947, 293) . — Gde s u, и svadi ,

igr i i l i šalama, g r a j a 1 e rasturene gomi le apsenik a ( Pa

1962, 127) .

Sintagme ove kategomj e nisu daleko ni od načinsk ih i

drugih značenj a, pa se j avlj aj u kao elemenat sinonimske opK>zi-

cij e u koj oj drugi član predstavlj aj u i konstrukcij e sa glagol-

280 »U stvari , ovo speci f ično i , kako se smat ra, osnovno značenj e »u okvi ru

granica« koj e j e nosio stari i ndoevropski lokativ bez predioga ima i danas slovenski

lokativ , ali u vezi s p redlozima« (M . I vić, I z problematike padežnih vremenskih kon-

strukcij a, JF XXI , Beograd 1955—1956, str . 197) .

281 M. Stevanović, Sintaksička sinonimika, Knj iževnost i j ezi k , God. X , br . 2,

Beograd 1963, str . 94.

10 Jezik i st i l I va An d r ića 14 5

skim pri lozima (v. t . 289) . Pošto se zbog toga u nekom smislu

mogu izdvoj i t i iz strogo vremenske simetnij e, većinu primera

daj emo niže, gde im j e i formalno mesto (v . t . 213) .

2) Sintagme sa značenj em poster iornosti

157. K ategorij a posteriornosti , koj u uzimamo к ао sme-

štanj e radnj e ili stanj a u vremenski period posle vremena, i l i

onoga što se, ak o nij e samo vreme, kar akter iše osobinama

vremena, izrečenog imenskim delom sintagme282 — ima kao

momente u koj ima se mogu st icat i manj e i l i vi še nij ansi rana

značenj a koj a ne dzlaze iz kruga sinonimskih vrednosti : neod-

ređenu poster iornost i posteriornost sa i st icanj em momenta

kada radnj a dl i stanj e označeni upr avnim glagolom, odn . gla-

golskom imen icom dolaze iza onoga što ime u određenom

padežu znači .

158. Neodređenu. poster iornost, tj . vr šenj e radnj e i li st anj a

bez ist icanj a drugih momenata koj i bi pr ecizi r al i radnj u u

odnosu na vreme i l i pr oces označen r ečj u u padežu, naj češće

kazuj u geni tivske sintagme s predlogom posle ■

a) sa imenicama кој е znače vreme

P r e s a đ u j e tako, poslj e kišna dana, kupus ( Prip.

1924, 7) . — Prvo s u i z i š l e, posle tr i dana ( Prip . 1958,

390) . — Tada s e posle tol iko godina, u s t a 1 i opet straža

( NDC 1950, 181) ;

b ) sa imenicama, odn. rečima koj e znače proces određene

vrste i l i upućuj u na nj ega

Glavno j e da j e Zeko, posle susreta sa kapetan

Mikom, o t k r i o Savu ( Pr ip . 1958, 291) . — K ako m o g u

z a d r ž a t i posle ovog što sam vam kazala ( Prip. 1958,

317) . — Posle iskucavanj a j ednog vel ikog časovni ka f ra

Petar o s t a d e dugo u miisl ima ( 2nk 1962, 234) . — Poslc

j edne vel ike odluke sve p o s t a j e l ak o (NDĆ 1950,

196 ) ;

282 A to se izvođi pri rodno iz ori j entacionog vremenskog značenj a ovakvih pa-

dežnih konst rukcij a (v . M . Ivić, I z problematike padet nih vremenskih kcmst rukcija,

I F X X I , Beograd 1955—1956, str . 166) .

14 6

с) sa imenicama koj e imaj u konkretno značenj e al i koj e, u

prenesenom smislu uzete, označavaj u ipak procese

Sa tvr dom odlukom da posle trećeg čokanj a i d u

svoj im kućama na večeru ( 2nk 1962, 255) . — Zato j e

b i o p r i m l j en sa pažnj om , u pr ivatnom st anu , posle

večere ( TH 1947, 66) .

159. Na potpuno j ednak način saimo s pr imerim a pod b )

određuj u radnj u lokat ivne sintagme s predlogom po, či j i t ip

daj em o u sledećim prim er im a :

Po svršenim stuđij ama f r a Ni kola j e b i o m e š t a r

u novicij atu (Žnk 1962, 235). — Po f ilovom tilasku u

varoš, m o g 1 o s e n aj boi j e v i d e t i lcako svet gled a na

vezi ra ( Pr ip . 1958, 93) . — Po svršenom poslu on j e b i o

u m o r a n ( Znk 1962, 325) .

Ove su sintagme, kao i uopšte u srpskohrv atskom j eziku ,

znatno ređe od upravo pregledanih geni tivskih, a u nj ihovom

imenskom delu uipotreblj avaj u se, kao i u drugim slovenskim

j ezicima283

, naj češče apst raktne, glagolske imenice.

160. Naj ređa j e upotreba, u gotovo usaml j emm primer im a,

geni t ivskih sintagmi s predlozima iza i nakon, od koj ih su ove

sa predlogom iza, kao što j e poznato284

, vezane naj češće sa ime-

nom koj e znači vreme :

A iza te prve noći , k ad siđe u varoš, svi s e l j udi u

kahvi p o m a k o še i n a č i n i še mu mj esta ( Pri p . 1924,

55). — I za podne Anika se k r en u l a put Dobruna (2nk

1962, 192) . — Nakon beskraj nih šetnj a j a s t a d o h u

udubinu niskih vrata ( ЕхР 1920, 24) .

Upotreba i j ednog i drugog od ovih predloga vezana j e za

tekstove iz prvog per ioda Andri ćevog stvaral aštva, pa se, bar

prvi od nj ih, mogu tumačiti narodnom ( i narodskom) osno-

vicom j ezđka i st i la koj i pi sac stvar a.

S83 I sp . za rusk i ј ег гк V . P. Suhati n, naveđeno delo, st r . 96, gde se kaže : »Tako

su konstrukcij e s lokativoim i predlogom po sinonimične sa konstrukcij ama s geni t i-

vom i predlogom posle . . . U savremenom j eziku u tim se konstrukcij ama ( lokativnim

— m . pr .) j avl j aj u samo neke deverbativne imenice (po okončanii , po priezde i sl .)«. Za

srpskohrvatski j ezik uopšte isp . M . Ivi<5, O predlogu po u srpskohrvatskom j eziku ,

JF X I X , st r . 192—194.

284 A. Beli ć, »Depref i ksacij a« u slovenskim j ezicima, JF XVI I I , Beograd 1949—1950,

str . 91. I sp . upotrebu kod Vuka (Lj . Popović, Padet na sinonimika u j eziku Vuka Stef .

Karadtića, NJ n. s. XIV, sv. 2—3, Beograd 1964( str . 93—95).

i o* 14 7

КАТЕДРЕ ЗА СРПСКУ

СА ЈУЖНОСПОВБНСКИМ КНМЖћЗНЗбТШ

161. Specif ičnu poster iornost , koj a kazuj e da se od vre-

mena čij e se ime nalazi u zavisnom delu sintagme radnj a i l i

stanj e označeni upravnim glagolom vrše kont inui rano i sa

naroči t im dntenzitetom, kazuj u genit ivske sintagme s pred-

logom od :

Ođ te noći san mu se posve u k r a d e ( Pr ip . 1924,

57). — Od. toga dana dečaik se o k r en u o potpuno (TH

1947, 118) . — Još od februara meseca o s e ć a s e ta naro-

či ta atmosfera ( Pr ip . 1958, 369) . — A sada, od nekog vre-

mena sve se m e n j a ( 2nk 1962, 224) . — A oni su od

sumraka p o č e l i da pi ju rakij u ( 2nk 1962, 225).

I ako su u osnovnom značenj u poster iornosti j ednake, ovim

svoj im specifičnim značenj em navedene ablativne gerait ivske

sintagme, ne izlazeći ipak s<asvim iz zaj edničke sfere, odvaj aj u

se od sinonimskog j ezgra koj e čine konstrukci j e s predl ogom

posle.

162. Već spominj ane mesne konstrukcij e s predlogom

za [ + I ] , t ranspozicij om svog mesnog elementa, daj u poznate

vremensk e konst rukcij e285

koj e obeležavaj u da radnj a upravne

reči dolazi posle onoga što znači ime u obliku instrumentala.

Takvi pr imeri navedeni su napred, zaj edno sa onima koj i obe-

ležavaj u j edino zauzimanj e mesta, koj i su dakle prostornog

značenj a ( v. t . 123) .

163. Poster iornost sa istdcanj em m omenta kada r adnj a i l i

stanj e upr avnog glagola dolaze u vremenu posle onoga što znači

ime u padežu kazuj e se istim ov im sintagmam a ( naj vi še geni-

t ivom s predlogom posle, pa onda lok ativom ) i pr i lozim a, odn .

pr i lošk im dzr azim a koj i to pr ecizir aj u .

a) Pri lozim a se poster iornost bliže određuj e u pr imerima :

Ona ga j e brzo posle svoj e prve udaj e n a p u s t i 1 a

( Žnk 1962, 224). — Već posle nekol iko godina život j e

k r enu o ponovo (NDĆ 1950, 154). — Već posle dve ne-

del j e u kasabu j e s t i g a o odred štrafkor a ( NDĆ 1950,

181) . — U m r o j e nekako ubrzo posle okupacij e (NDĆ

1950, 280). — Odmah posle vel ike Napoleonove pobede

Davil j e n a p i s a o poemu ( TH 1947, 67) . — Odmah

po dolasku, gospođa fon Mi terer se b ac i l a na uređenj e

k uće ( TH 1947, 111) .

285 M . Stevanovi ć, Padel ne sintagme s p redlogom z a, NJ 11. s. X I , sv. 7—10, Beo-

grad 1961, st r . 225.

14 8

b ) Pr iloško-padežnim konstrukcij ama i pr i loškim izrazim a

poster iornost se bliiže određuj e u primer ima t ipa :

Još deset godina posle toga ona j e d r h t a l a ( Pr ip .

1958, 345) . — Dva dana posle toga d o š a o j e Vule ( Pr ip .

1958, 392) . — D o l a z i l i s u j oš j ednom , d to u dva sata

po ponoći ( Pr ip . 1958, 360) . — I duće nedelj e po Bogoj av-

Ij enj u s as t a l i s u s e ( Znk 1962, 162) .

Po sebi se r azume da j e ovde r eč o si nt aksički i dent ični m

konstrukcij am a, ali ne i o semantičkoj nj ihovoj j ednakosta.

Zato u ovoj kategorij i značenj a i nij e odnos padežnih obl ika

ono što či ni k r i ter ij um nj ihove sinonimnost i , nego j e on u pr i-

logu i l i padežno-pr i loškoj konstruikcij i , odnosno izrazu , kojl

poster iom ost precizira. Otuda su u navedenim primer im a pod

a ) padežne konst rukcij e sinonimi ako se upotreblj eni pr i lozi

protum ače kao potpuno i dentični po značenj u ( brzo = već =

= odmah ) , dok u pr imer im a pod b ) sinonim a ii ne može, po

ovom sint aiksičko-semant ičkom kr i ter ij umu, ni bi t i .

164. Za j ezik I va And r ića nij e nimal o neuobičaj ena upo-

t reba konst rukci j a s glagolom imat i za obeležavanj e vremena

u smisl u poster iornost i u odnosu na m omenat obeležen vre-

menskim terminom te konst rukcij e :

Jedne j eseni , ima od tada oko četrnaest godina,n a i š a o u han neki stranac ( NDĆ 1950, 168). — Pokoj ni

f ra Nikola Granić, koj i l ež i ima dobra četvr tina vij eka

na gučegorskom groblj u ( Znk 1962, 235) .

Međusobno potpuni sintaksički sanonimi , bez obzira na

to što se u j ednima od nj ih kakvom padežno-pr i loškom kon-

strukcij om (od tada, npr .) bliže određuj e momenat kada vre-

menski period počinje, a u drugima ne, što se semantičkogmomenta t iče, ove su konstrukcij e pravi sinommi i sa geni-

t ivskim sintagmama s predlogom pre, naroči to sa onima gde j e

u genit ivu ime vr ememskog pojma, kao u primerima koj e kao

komunikat ivni t ip daj emo :

Pre nekol iko godina Hamzi j e n a r e đ e n o da ob-

j avi veli ku tursku pobedu (TH 1947, 75) . — Pre desetak

godina on j e j edno vreme b i o i u r e d n i k ( TH

1947, 81) .

I j edne d druge konstrukcije, i prve, dakle, rečenične i

druge — si ntagmatske, nalaze se na granici značenj a anteri or-

nosti i dodiruj u se sa ovim poslednj im.

14 9

3) Sintagme sa značenj em anter iornost i

165. Anteri ornost , kao vrednost potpuno simetr ična kate-

gorij i poster iornositii , karakteriše se, pr i rodno, i i stim odnosom

elemenata neodređenosti i precizi ranj a vremena u kome radnj a

i li stanj e dolazi u odnosu na vremenski poj am izr ažen padežom

u pi tanj u. Pr i rodno j e da su zbog ovoga i sredstva nj enog izra-

žavanj a potpuno j ednaka sa onima koj a smo pregledal i već

govorećd o strukturama pomoću koj ih pi sac izražava poste-

r i o r n o st .

166. Tako se neodređena anter iornost kazuj e naj češće ge-

ni tivskim sintagmama s predlozima đo i pre:

I o s t a ć e to do sm r t i ( TH 1947, 73) . — O d r a s t a o

i š k o l o v a n, pre revolucij e, u klasičnom vaspi tanj u

( TH 1947, 72). — Naj veća radost č e k a l a j e Davi la

j oš pre j eseni (TH 1947, 56) . — Mihailo j e s t i g a o neo-

pažen j oš pre svi tanj a ( Žnk 1962, 35) . — U s t a o pre

ostal ih ( Žnk 1962, 35) . — Pre polaska o k r en u o s e

svome sabesedniku ( PA 1962, 57) .

U zavi snom delu sin tagme podj ednako se nalaze imena

vremensk ih poj mova kao i glagolske imenice i imena lica, od-

nosno predmeta, pr i čemu se u ovom,. poslednj em slučaj u na

poznati načiin vezuj e prostorna egzistencij a sa vremeniskom

( v . t . 162) .

167. Anter iornost sa isticanj em momenta u kome se r adnj a

vrši kazuj e se, s druge str ane, posebnim predlozim a286

, kad su

u pi tanj u geni tivske sin tagme t ipa :

Uoči Male gospoj ine iza podne Anika se k r en u l a put

Dobrun a ( Žnk 1962, 192) . — Po j ednom u nedelj i , uoči

petka, d o l a z i l i su učeni l j udi ( Znk 1962, 31) .

Takođe, i sto se isti canj e vrši i pomoću predloško/ pr i loško-

padežnih konstruk cij a, od koj ih j e naj češća ova sastavlj ena

od predloga do, pred il i pod sa akuzativom i pre sa geni tivom :

Sve do pre tr i dana l e ž a o j e f ra Petar ( PA 1963,

11). — I takav j e o s t ao do pod starost (NDĆ 1950,

143). — Kajmekam j e o s t ao do pred mrak (2nk

1962, 190 ) .

286 M . Stevanović, Sintaksička sinonimika, Knj i ževnost i j ezik , God . X , br . 2,

B eograd 1963, st r . 93.

150

Momenat koj i se u obe ove grupe ističe, kao što vidimo

— na razl iči te načine, j este to da se radnj a vr ši neposredno

pred ono vreme što se označava imenicom, il i da neposredno

do tada dopire, ako se počeda vrši ti bdlo kad pre toga momenta,

i — u drugoj grupi slučaj eva — najčešće sa nij ansom modif i-

kovanj a koj e j e i dentično sa onim utvrđenim več za pr imarne

kategorij e te vrste287

.

168. Skoro da nij e ni pot rebno ist icati da j e u pr imer ima

navedenim u t . 166. u pi tanj u samo sinta'ksi čk a sin onimn ost ,

a ne i semantička, j er se oni međusobno razl i kuj u u nij ansi

zasnovanoj na osnovnrm značenjdma : predlog đo unosi u sin-

tagmu značenj e dovršavanj a, dok se predlogom pre kazuj e

j edino anter iorno st .

4. Sintagme sa značenj em uzrok a i ci l j a

169. Poznata značenj a uzroka, koj a se svode naj češče na

dva osnovna značenj a te pr irode : na značenj e u kome se u

uzročnom odnosu nalazi neposredni prouizrokovač stanj a koj e

se kazuj e upravnom r ečj u siri tagme i na značenj e posrednog

uzrok a, koj i se uzim a k ao pr im arnd impuls zb ivanj a k oj a uslov-

l j avaj u vršenj e radnj e288 — kazuj u se i u j ezik u našega pisca

skoro svim zavi snim padežim a.

Prema metodskom principu koj i smo uzel i kao k ri teri j uin

za pr ik azivanj e upotrebe padežnih oblik a u pi ščevom j ezi ku,

ovde ćemo dat i mater i j al izloži t i onako k ako se grupiše oko

osnovnih značenj a. A pošto su za značenj a uzroka naroči to

karakter ist ične nij anse, na nj iih će se ukazivati poj edinačno,

onda kada se kao donekle dist iri k tivna značenj ska kategor ij a

j ave. Takođe, pošto su oba navedena glavna značenj a, bar u

rezul tatu svome, i l i bli ska i li j ednaka, tako da često predstav-

lj aj u i paralelizme u odnosu j ednog prema drugom — podel i-

ćemo ih po formalnim obeležj ima, a poređati po učestalost i

upot rebe u građi koj om raspolažemo.

287 I sp.: »Ima i u sip skom j eziku slučaj eva kada se čini kao da j edan predlog

određuj e dr uge; ali onda kada t i p redlazi ne menj aj u svoj u r ekcij u , n j ii hovo se zna-

čenj e ne menj a, već se samo mal o u i zvesnom p ravcu dopunj uj e i li ub lažava . I spor .

npr . p ri mere kao : . . . Da putuj e do na Zlati bor« (A . Belić »Depref i ksacij a« u slovenskim

j ezicima, JF XVI I I , Beograd 1949—1950, str . 100) .

288 M . I vi ć, Uzročne konstrukci je s predlozima z b o g, o d, i z u savremenom srpsko-

hrvatskom j eziku, NJ n . s. V , sv . 5—6, Beograd 1954. str . 186—187.

15 1

а) Geni t ivske sintagme s predlozima

170. Geni tdvsk a smtagma s predlogom ođ sigurno j e naj-

češća od svih koj e se j avlj aju u f unkcij i označavanj a uslova

koj i su u i sto vreme i uzrok za nastanaik stanj a izreeenog

upr avnom rečj u . U svim t im sintagm ama se u uipravnom delu

nalazi obično medij al ni glagol koj im se subj ektu pripi suj e

k akvo stanj e, al i se to stanj e može m anifestovati i određenom

akt ivnošću suibj ek ta, tj . i akt ivnošću u koj u subj ekat svesno

ulaže određeni napor289

.

171. Manifestacij a koj a j e uzročnik stanj a izrečenih takvim

glagoli ma može bi t i kakvo unut rašnj e raspojoženj e i l i mi sao :

P r e s v i s n u o j e ocf j ada ( NDĆ 1950, 263) . — S t r e-

p e ć i u sebi ođ mržnj e i zle ravnodušnosti ( TH 1947,

29) . — A ona u m r l a od i alost i ( PA 1962, 131) . — A na

tom putu l j udi su od straha g u b i l i govor ( Pr ip . 1958,

89) . — Fra Petar j e s t ez a o zube od nekog gorkog

gneva ( PA 1962, 126). — Fedunu j e u d a r i l a krv u

glavu od pomisl i na nej asnu kr ivicu (NDĆ 1950, 187) . —

U s t r ep t a o od uzbuđenj a ( Deca 1963, 172).

U upravnom delu sintagme najčešće se nalazi medij alni gl a-

gol , iako se u nek im pr imerima, k ak o smo i napred rekl i ( v . t .

170) , a kako pokazuj e pr imer : Fr a Petar j e s t ez a o zube od

nekog gorkog gneva — to može shvati ti i kao aktivan proces.

Al i ne treba smetati s uma da taj glagol u ovakvim slučaj evima

označava r adnj u koj a se j avl j a k ao reakcij a subj ek ta na st anj a

prouzrokovana onim što kazuje ime u genitivu, da j e on ipak

po suštini medij al an glagol .

172. Takođe radnj ama medij alnih glagola, odnosno sta-

nj im a koj a oni označavaj u uzročnik može bi ti kakav spolj ašn j i

st imulans, koj i j e pr irodom svoj om nekonkretan :

Od te cigle t r i reči mnogom e j e si rom ahu bar za

sek undu p o s t a l o s v e t l i j e u kući ( TH 1947, 19) . —

Jer , čovek m o ž e i od j edne reči d a ž i v i ( TH 1947, 19) .

— K ad s e t r g l a od konj skog topota i kucanj a na k api j i

( TH 1947, 23) . — Budio se često j er ga j e o b u z i m a l a

v a t r a od spar ine ( TH 1947, 23). — Javlj ao se izgled na

z a r a d u od dolaska tog novog, nepoznatog ali ver ovatno

imućnog sveta ( TH 1947, 19) .

289 M . Stevanović, Glagolski rod i p i tanj a u vezi s nj im , Gl as SANU CCL I , 6,

Beograd 1961, st r . 48.

152

U obliku geni tiva upotreblj ene su i l i apstraktne, glagolske

imenice dli , takođe apstraktne, imenice izvedene od pr ideva,

koj e kazuj u stanj e.

173. U obliku geni t iva s predlogom od upotreblj ene su, sa

značenj em uzroka kao dominantnim , i imenice koj e označavaj u

određene okolnost i uopšte :

Maks j e o k r u p n j a o ođ i ivota na f rontu ( Pr ip .

1958, 260) . — Još u z b u đ en od. onoga što j e doživeo na

prolazu. ( TH 1947, 30) . — Mamurni j oš od pr ošle noći ,

z a b o r a v l j a j u ćd od sna i umora gde su ( NDĆ 1950,

210) . — Ali s l o m l j e n od batina ( TH 1947, 170 ) .

Ukol iko se u geni t ivu upotreblj ava imendca sa značenj em

konkretnog poj ma, npr . : s l o m l j en od bat ina (= . . . od

bij enj a) , ona tu ipak označava proces, upot reblj ena j e, dakle,

u prenesenom značenj u , u značenj u apst r aktne im enice.

174. Sli čna psihička i f izička stanj a mogu imati za svoga

uzročnika i konkretne poj ave, živa bića i l i pak predmete :

Jer ni t i m o ž e d a m i r u j e od obadova, nit i ima

št a da pase ( Pr ip . 1924, 99) . — Od penušavog vina svi s u

s e malo z a g r e j a l i ( TH 1947, 41) .

Frekvencij a svih nabroj anih tdpova sin tagme sa od + G

sa značenj em uzroka, koj i se prema domin antnoj okolnosti

mogu i drukčij e pr i kazat i što se kiasif ikacij e t iče290

, uk azuj e

na nesumnj ivi t radicionalni , vukovski kont inui tet Andrićevog

j ezika.

175. Geni t ivske sintagme s predlogom z b o g, zato što,

značeći svr šenu činj enicu koj a prethodi radnj i i uslovlj ava

j e2"

, obeležavaj u odnos za koj i j e i relevantna udalj enost poj ma

od r adnj e kojoj j e uzrok , t j . zbog toga što označavaj u početn i

stimulans dndi rektno vezan sa radnj om292 — mani festuj u se

uvek sa podj ednakom vrednošću kada j e reč o pr i rodi i pr o-

cesa obeleženog upravnom rečj u i pojm a koj i p rem a tome pro-

cesu stoj i u određenom odnosu.

176. Medij alnim glagolim a t ako su dopune i imena kon-

kretnih poj mova :

290 I sp . na mater i j alu iz Vukovih dela : D. Gor tan-Premk , Padei ne i p redtoško-

padei ne uzročne konstrukcije kod Vuka, JF XXVI , 1—2, Beograd 1964, str . 440—445.

291 M. Stevanović, Vpotreba i značenj e predloga z b o g i r a d i , NJ VI , Beograd

1939, st r . 149.

292 M . I vić, Uzroi ne konst ru kcij e, NJ n . s. V , Beogr ad 1954, st r . 186—187.

153

Jer zbog nj e i nj ene lepote p a 1 o j e sedam mr tvih

glava ( PA 1962, 131). — I li da svoj e z a n o se, j a d e i

s p o r o v e zbog žena izr aze, rasprave i odboluj u tu na

kapi j i ( NDĆ 1950, 164) . — Samoća, nered u kući , b r i g a

zbog žene i dece, mučil i su ga ( TH 1947, 37) ;

kao god što su im dopune i imena apst raktnih poj mova, tj .

uglavnom imena koj a znače r adnj u, stanj e i l i osobinu :

P r a s k a zbog nj egovog ludog t rošenj a ( Pr ip . 1958,

275) .— O g o r č e n zbog gubi tka žene ( TH , 1947, 170) . —

Među si novi ma se o se ć a n ez a d o v o l j s t v o zbogstarčeve tvrdoglavost i ( NDĆ 1950, 157) . — I zl iva na ovu

varoš, p o z n a t u dnače zbog svoj e uglađene Ij ubaznost i

i slatke reči u govoru (Gosp . 1961, 87) .

I u j ednoj i u drugoj grupi sintagmi s opštekauzalnim

predlogom zbogm

poj am sa limenom u genit ivu uzima se kao

ono što i samom svoj om »prethodnom« egzistencij om podst iče

vršenj e radnj e i l i stanj a obeleženih upravnom rečj u, glagolom

ili imenicom sa značenj em procesa. Upravo se tako može def i-

nisati i upotreba predloga zbog i u priimeru :

I videlo se da g o v o r i više zbog sebe. . . nego zbogonog što govori i onih koj ima govor i ( PA 1962, 59) —

— gde bismo, uz pretpostavku izmenj enih kontekstualnih

uslova, mogli imati značenj e cilj a, koj e se u ovakvim sintag-

mama kazuj e predlogom radi294

. Gde bismo, naime, mogli

imati značenj e da l ice govori radi sebe i radi onih koj ima

govor i . Značenj e j e, međutim, drugo i tačno odgovar a značenj u

konstrukcdj e s predlogom zbog : l ice govor i zato što j e već pr et-

hodno dato sa određenim karak ter ist ikama, kao govor lj ivo,d zato što su oni koj im a govor i već dati kao t akvi da im taj

govor odgovara (po nj ihovim moralnim i drugim kvali tet ima) .

177. Aktivnim glagolima takođe su dopune imena konkret-

nih poj mova u obliku gendtiva s predlogom zbog :

Ćovek j e očigledno d o š a o zbog nj ega (NDĆ 1950,

169) . — Oni d o l a z e ovam o zbog spor ta koj i vole, zbog

Žena, zbog razonode ( Pr ip . 1958, 292) ;

2®s V . : I . Grickat , Razl i ka između predloga z b o g i u s l e đ, NJ n . s. VI I I , sv . 7—10,

Beograd 1957, st r . 238, 239.

204 Konstrukcij om radi + G kazuj e se »oi lj koj emu vršilac radnj e teži« (M . Ste-

vanović, NJ VI , Beograd 1939# str . 149).

154

к ао god što su im dopune i imena pojm ova sa obeležj ima

apstrak tnost i :

Jedan od onih što zbog svoj e buj ne mašte i nepro-

mišl j enog govora često š k o d e i sebd i drugim a ( PA

1962, 73 ) . — Da sa nj im a podel i z a d o v o l j s t v o zbog

dobr ih vest i (TH 1947, 209).— Sedeo j e kad n i j e p u t o-

v a o zbog veza i konferencij a u Beč, Prag i li Peštu (Gosp .

1961, 110 ) .

Poslednj i od navedenih prim era, kao god i svii na početku

ove tačke navedeni pr imer i , uipućuj u nas na r azm at ranj e upo-

t rebe uzročnih sintagmi prema odnosu značenj a predl oga zbog

i radi u j eziku našeg pisca. U ovim sdntagmam a, naime, kol ik o

ima od značenj a da se radnj a uzima kao nešto što j e uslovlj eno

več postoj ečim , tj . un apred datim poj movima295

, toli ko ima

i od onog k oj e se može def inisatii kao ci l j k oj em suibj ekat

težP6. Može se reči čak da j e ovo drugo značenj e pretežnij e,

što s obzirom na repar t icij u pr imera sintagmi s predlogom

radi ( v . t . 179) nesumnj ivo dovodi do zaklj učka da u Andri -

čevom j ezik u preovlađuj e konst rukcij a sa zavisni m delom sin-

tagme u obliku zbog + G u značenju ci l j a.

178. Geni t iv s predlogom radi u uzročnom značenj u u

Andričevom j eziku predstavlj a dij alekatsku osobinu297

, a ogra-

ničen j e samo na j ezik pr ipovedaka iz 1920. i 1924, odak le

i daj emo sledeće pr im ere :

B i o j e č u v e n radi svoga tvrdičluka isto tol iko

koliko i radi bogatstva (Priip. 1924, 41) . — Dođoše glasovi

da paša p u t u j e p o l a k o rad'i vel ike pratnj e i pr tl j aga

( Pr ip. 1924, 42). — Ali j e j oš kao dj ečak otišao u Car i-

grad, gdj e s e vr lo r ano p r o č u o radi učenost i i raz-

vrata ( Pr ip . 1924, 45) . — K adi j a j e o č a j a n rad t roška

i nerada ( Pr ip . 1924, 48) . — Bio j e poručnik kod drago-

nera pa rad mnogih avantura i nekih novčanih nezgoda

m o r a o d a n a p u s t i službu ( Pr ip . 1924, 92 ) .

Činj enica što j e takva upotreba ograničena na pomenute

pr ipovet ke i što j e ne nalazimo ni u r anij im drugim del im a ni

u kasnij im uipučuj e nas na tačnost onih shvatanj a po ko-

295 M . Stevanović , NJ VI , Beograd 1939, str . 149 : »ono što pok reće radnj u (j e)

neka svr šena činj enica što r ađnj i p rethođi i u slovl j ava j e«.

208 M . Stevanovi ć , I b id ., st r . 149 .

297 M . Stevanović , I bid ., st r . 140—141, 145 ; B . Ni kol ić, Jezi k I va Andrića, Posebna

izdanj a, I TKU, I , Beograd 1962, st r . 193.

15 5

j ima su pisci (za određeni period u razvitku svoga metoda) ,

oslanj aj ući ee na gramatička pravila, neke cr te pr ihvatal i293

upravo zato što su se one uzim ale kao na.rodne2" . Semantičk i

i dent ične sintagme sa predlogom zbog, koj e nalazimo već u

Pripovetkama ( I I ) iz 1936, kao što su ove u pr imer ima :

P r o č u o s e daleko zbog svoj e učenosti i svetosti

( Pr ip . 1936, 35) .— Zbog te f ra Pet rove osobine d ešav a l o

s e često da j e f r a Stj epan ostaj ao ( Pr ip . 1936, 35) i dr . —

— i koj e u pomenutoj r aspravi navodi prof . M. Stevanović

( st r . 149) — ovo sasv im potvrđuj u. K ao i neke napred navo-

đene gram ati oke kategor ij e, dakle, i ovde se či tava sintak sička

konstrukci j a j avlj a kao ekspresivno sredstvo, tj . kao sredstvo

za stvar anj e određenog t ipa i l i st i la j ezi ka, kao funkci j a metoda

kompleksno shvaćenog i ograničena je u vremenu ( v. i t . 33) ,

iako se, naravno, mehanički može j avi t i i izvan toga vremena,

kao što se mnoge od j ezičkih osobina tako i j avlj aju ( v. t .

68—71).

179. Značenj e ci l j a izrazi to di ferencira j ezička sredstva

koj ima se on iskazuj e u smislu podele na pr imam e i sekun-

darne funkcij e300

, pa se cilj u pr imarnom značenj u obeležava

i li dativskom (v. t . 107—109) i l i instrumentalnom sint agmom

( v . t . 188. 2) i to bez obzri ra na to da lii su u pi tanj u konkretna

i l i prenesena značenj a r eči .

U sekundarnoj funkcij i , značenj e ci lj a koj e ovde uzimamo

kao drugi elemenat dvoj ne semantičke kombinacij e301

uzroka

2»8 M . St evanović , I b id ., et r . 145.

29в U kasni j im i zdanj ima svoj ih dela, npr . u zbircd Panorama, Pmsveta — Beo-

grad 1958, pisac zamenj uj e radi + G u uzročnom značenj u konstrukoij om sa zbog + G.

Prema primeru : »To bij ahu sinovi anog... Mor ića što j e b i o č u v e n radi svog bogat-

stva« (SKZ 326—327) u novim izdanj ima nalazimo »zbog svog bogatstva« (Panorama

1958, 11). U naj novij em dzdanju Andrićevih pripovedaka, u sabranim del ima koj a j e

izdala Prosveta — Beograd 1963, neki se od ovih obl ika, odn. konstrukcija čuvaju neiz-

menj eni : »B i o j e č u v e n radi svoga tvrdičluka isto koli ko i radi bogatstva« (st r . 10.

zbi rke Nemirna godina, knj . 5. sabranih dela) , dok se dr ugi menjaj u : »p u t u j e p o l a k o

zbog velike pratnj e« (NG 1963, 11). Lektorske ili piščeve, ovakve intervencij e su izvan

vremena za koj e utvrđuj emo metod, te se naše shvatanj e o vezi metoda i sredstva, tj .

upotrebe j ezičke st rukture i li j ezičkog obl ika ne menj a, nego i utvrđuj e.

зоо V . : A . W. de Gro ot , Classif ication of Cases and Uses of Cases, For Roman

Jakobsotn, The Hague 1956, st r . 191; K . И . Ходова, С и с т е м а п а д е ж е и с т а р о-

с л а в л н с к о г о л з t>i к а , Москва 1963, стр . 26—27.

301 »Glavna značenj a ovih predloga (su) suprotna. Ali# s druge strane, uzrok i

ci lj se svode na j edno ; orai su i j edain i drugi pokr etač radnj e . . . želj a za ostvarenjem

ci lj a j e u stvari uzrok , j er ona pokreće r adnj u . . . Tako uzrok i ci l j , mada su nj ihova

me^ta na suprottnim st ranama . . . nalaze dodi ra na j ednoj kr užnoj liin ij i « (M . Steva-

nović , NJ V I , Beogr ad 1939, st r . 141) .

156

i ci lj a, izr aženi h predlozima zbog d radi + G, i u j ezi ku Andr i-

ćevom izr ažava se, k ad su u pi tanj u padežna sredst va obele-

žavanj a tih značenj a, geni tivskom konstrukcij om s predlo-

gom radi :

K oj a p o s t o j i isk lj učivo rađi mog oca ( Deca

1963, 59 ) .

AJi j e broj tih pr imera tol iko manj i od broj a onih s predlogom

zbog da se može konstatovati da se poznata tendencij a zamene

sin tagmi s predlogom radi sintagm ama sa zbog302

potvrđuj e

u Andrićevom j eziku apsolutno .

Na takvu repar tdcij u, čij e j e obeležj e izr azita izuzetnost ,

pored apsolutnog sinonimskog odnosa s konst rukcij ama

zbog + G sigurno ut iče bogatstvo i drugih sintaksičk ih formi

koj ima se značenj a ci lj a iskazuj u, a u koj e idu, npr ., zavisne

r ečenice s vezniicim a da, u cil j u da, s namerom da i sl ., k ao

god i glagoleka inf ini t ivna sintagma, odn . nj en sinonim čij i

j e dopunski deo konstruk cij a da + prezent , o koj ima će bi ti

reči ndže ( v . t . 202, 205) .

180. Geni t ivske sintagme s predlogom iz, npr ., u sluča-

j evima koj e, zbog visoke nj ihove f rekvenci j e, navodimo

kao t ip :

Mladi ć j e g o v o r i o i sto toli ko iz unutarnj e po-

t rebe, koliko d od želj e da produži razgovor (TH 1947,

290). — I z razl iči tih pobuda i Turci i hr išćani podj ed-

nako s u p r o t i v n i otvaranj u svih saobr aćaj n ih veza

(TH 1963, 75) . — Qn j e ž e l e o, i po svoj oj unutara j ojsklonost i i iz računa, da važi kao f rancuski pr ij atelj ( TH

1963, 43) —

— pokazuj u potpunu sinonimnost sa pregledanim konstruk-

cij ama tipa od + G i zbog + G onda kada ove druge sin tagme

u zavisnom delu imaj u ime apstraktnog poj ma. S predlogom

iz u konstrukcij ama s geni t ivom , a sa značenj em uzr očnah od-

nosa, upotreblj avaj u se, naime, samo imena koj a označavaj u

psihološke odnose, osećanj a i sl ične tzv. unutrašnj e pobude303

.

181. Geniti vske sintagme s predlogom bez, či j i j e t ip pred-

stavl j en u pr im erima :

302 M . S tev anov ić , I b i d ., st r . 142.

зоз Upotrebu konstrukcij a sa iz + G uslovl j avaj u psihološki momenti u vršiocu ,

unut rašnj e pobude, a »samom se uzročnom konstrukcij om otk r iva onaj poj am koj i p ri-

rodom svoj om u tiče na vol j ni momenat , koj i , upravo, podstiče na vršenj e r adnj e« (M .

Ivić, Uzročne konstrukcije, NJ n. s. Vt

Beograd 1954, str . 189—190).

157

Čemu onda onaj prizor koj i se j edino ljubavlj u može

pravdati i braniti , a bez nj e p a d a u blato nepodnošlj i-

vog poniženj a (NDĆ 1950, 329). — Bez ujakove zcišti te. . .

n i j e m u b i o l a k ž i v o t u manasti ru (Prip. 1924,

7) . — Bez znanj a j ezika, n i j e m u o s t a j a l o n i š t a

drugo do da uzme u službu Davnu (TH 1963, 38) —

— označavaj u odsustvo poj ma ea imenom u genit ivu, s koj im

bd se j edino mogla vrši ti radnj a, odn. stanj e označeno uiprav-

nim glagolom. U tim primerima, dakle, činj enica da ono što

se kazuj e imenom u genitivu ne postoj i — uslovlj ava, kao

uzrok, radnj u il i stanj e koj i se kazuju up ravnim članom sin-

tagme. Međutim, za razl iku od drugih ispi ti vača304

, iako ih

navodi mo u sličnom redu, mi smatramo da ove konst rukcij e

svoj e značenj e osnivaj u manj e na odnosima kakvi se pretpo-

stavlj aj u za padežna značenj a, a više na sintak sičkim odno-

sim a u koj ima se predloško-imenski deo j avlj a kao apozi tavna

odredba subj ek ta, pa j e pri tome, baš к ао takav, taj deo vezan,i st ina, i za glagol u p i t anj u

305, al i na rečeničnom nivou .

182. Uzročnog su značenj a i geni t ivske konstrukcij e s pred-

logom oko, kakve nal azam o u pr imerim a :

Sve j e to u z a v r e l o i u s t r č a l o se oko nj ega

( TH 1947, 30 ) . — Bi la j e b r i g a oko of ici ra i voj nika,

koj i su putovali za Car igrad (TH 1947, 41) . — Dok god

t raj e ovaj ružni su k o b oko Rote (TH 1947, 382) . —

Osme godine Džemovog bor avka u Fr ancuskoj . . . diplo-

m atiska b o r b a oko nj egove ličnosti dost iže vrhunac

( PA 1962, 100 ) .

Semantičkđ, ove sintagme predstavlj aj u potpune parale-

l izme sa konstrukcij om zbog + G. One označavaj u , naime, da

j e poj am sa imenom u geni t i vu povod, prvi st im ulans za na-

staj anj e procesa označenog upravnom rečj u sint agme ( v .

t . 175) .

183. U uzročnom značenj u upotreblj ava se i geni t ivska

sin tagma s predlogom s/sa :

Ali Mul a I brahim j e b i o nadaleko p o z n a t sa svoj e

dobrote i đuševnost i ( NDĆ 1950, 144) . — Žena mu j e iz

so4 I sp . V . P. Suhot in , navedeno đelo, st r . 118.

805 M . Stevanović , K arak ter odredaba samostalnih reči i razl i ke među nj ima, JF

X X I I I , Beograd 1958, st r . 27—28.

158

velike porodi ce, č u v e n a sa svoj e umešnosti i pam et i

( NDĆ 1950, 227) . — K ao mladić b i o j e p o z n a t sa

svoj e gotovo i enske lepote ( Panor . 1958, 78).

Predstavlj aj ući apsolutni paralelizam sa konstruk cij om

zbog + G (v. t . 175, 176) , po f rekvencij i svoj oj ona j e sasvim

usamlj ena d vezana za upot rebu uz predikate ogr aničene na

tip : bi t i poznat, bi ti čuven i sl . Otuda, u si stemu sa pomenutim

sinoni m skLm opozi tumom ( zbog + G) uzete, i čine ustal j eni

izraz. A to utol ik o vi še što su kod I . Andr ića vr lo retki i got ovo

sasvim izuzetni slučaj evi kao što su sledeći :

J ec am o u j astuk s nemoćna bij esa ( ЕхР 1920, 91) .

— O k r i v l j u j u ga s nemorala ( KJ I V 1919, 51) —

— tj . slučaj evi u koj im a se u upravnom delu sintagme nalazi i

glagol drukčij i po značenj u od onih koj e smo gore naveli , i koj i

se mogu naoi samo u r anij em per iodu pi ščevog stvar anj a. Nave-

deni pr imer i , koj i se i u j ezi ku našega pisca osećaj u kao arhaiz-

mi svoj e vrste30ć

, upućuju i na izvore : u narodnoj knj iževnosti i

kod star ij ih pisaca ova kon st rukcij a nij e t ako ret ka307

, a pišče-

va ždlj a da održi kont inui tet epoha unosi ovu cr tu i u nj egov

j ezik kao deo j ezi ka nove gener acij e308

.

b ) Sintagme s dativom

184. Dativ k ao kategor i j a za izražavanj e značenj a uzroka

i inače j e ogranačen, te se i u radovima starij ih gramat ičara

vezuje za lek sđčki ograničen broj glagola309

. Mi bi smo danas

rekl i da j e dativ dopuna koj a kazuj e uzrok , npr . u slučaj evi-

m a t ip a :

зо« Takvi pri meri , nađeni i kod drugih bosan sfeih p r ipovedača, karak tcr išu se

kao arhaizm i i lokali zmi ( isp . J . Vukovi ć , O j eziku i sti lu j ednog savremenog bosanskog

p ripovedača, Brazda, Godina I , Broj 7—8, Sar aj evo 1948, st r . 594) .

307 Isp .: Đ. Daničić, Srbska sintaksa, I , Beograd 1858, str . 302—303; D. Gortan -

'Premk , Padel ne i predloško-padei ne uzročne konstrukcij e kod Vuka, JF XX I , 1—2,

Beograd 1964, str . 446 ; Lj . Popcrvić, Padet na sinonimika u j eziku Vuka Stef . Karadi ića,

NJ n . s. X I V , sv . 2—3, Beogr ad 1964, str . 99.

308 R . Jakobson , Selected Wri tings, I , Mouton and Со., Gravenhage 1962, str . 19.

зо» I s.p . def inicij u P. Đorđevića : »Uzrok i l i razlog zašto se nešto događa, kazuj e

dativ koga bilo imena (osobito imenice^ kad je to što se događa — radost, čuđenje il i

divl j enj e i podsmeh« (Pr il ozi za sintaksu srpskoga j ezika, I , Glasnik SUD, Knj . 69,

Beogr ad 1889, st r , 56) .

159

Oboj e sm o se o b r a d o v a l d viđenj u (Deca 1963,

141) —

— takva, tj . uzročna i j ed'ino u sintagmama s medi j alnim

glagolom onog t ipa za kojd prof . M. Stevanović kaže da pret-

postavlj a kao dopumu »obl ik nekog zavisnog padeža osim aku-

zativa bez predloga« i pri čemu ona označava faktor koj i sta-

nj e subjekta izaziva310. A kako se nalazi u sist emu prema češčoj

geni tivskoj sintagmi s predlogom zbog, razumlj ivo j e što j e

nesum nj ivo slabij e f rekvencij e od nj e.

c) Akuzativne sintagme s predlozima

185. Akuizativ s predlogom na ukazuj e na odnos u kome

se uzročnik vezuj e isk lj učivo za st anj a označena medij alnim

glagolima311

, odnosno glagolskim imenioama koj e takođe ozna-

čavaj u stanj e. Pored nj ih, kao upravne reči mogu bi t i upotreb-

l jenii i aktivni glagoli dicendi koj i označavaj u kakvu žalbu i l i

sl ., što opet proist iče iz određenih stanj a.

Kao uziročnik se može j avit i bi lo kakav poj am : predinet

i živo biće, k ao god i r adnj a i l i osobina.

1) Uzročnik j e živo biće i l i predmet u pr imerima :

Osećao se ponižen i o g o r č e n sam na sebe ( TH

1947, 27) . — Bio j e zbunj en i podj ednako o z l o j e đ e n

na oba konsulata, a naroči to na Rotu (TH 1947, 382).

2) Uzročnik j e radnj a i l i osobina u pr imer ima :

Sve su vi še mesta zauzimale ž a l b e na lj ude i pri-

/z'&e u Sarajevu (TH 1947, 385) .— I v a j k ać e s e dok je

živ na sve u ži votu i na i ivot sam ( T H 1947, 71) . — Sva-

kome s e ž a l i l a na alj kavost posluge (TH 1947, 113).

U poj move či j e se ime nalazi u ob l iku akuzativa, pr irodno,

kao što to pokazuj u neki od navedenih primera, uklj učuj u se i

imena okolnosti . Por ed toga, kada se poj movi uzaj amno za-

menju j u ( naj češće r adnj a i l i osobina kakvim predmetom ) , u

poznatom opštej ezičkom mehanizmu otkr ivanj a poj edimh, i

8io M . Stevanovi ć , Problem glagolskog roda i povratni gtagol i u srpskohrvatskom

j eziku , JF X X V , Beogr ad ( 1961—62) 1963, st r . 37—38.

3i i M . Stevanov iđ, I b i d .. st r . 37.

160

t r aženih , momenata u potencij aki reči , ni su neobični ni pri me-

r i s prenesenim značenj em, k akve nalazimo m eđu navedenim

slučaj ev ima.

186. Akuzativne sintagme s predlogom za d sa značenj em

uzroka »od koga pot iče ono što se kazuj e upr avnom rečju«312,

osnivaj uči to svoj e značenj e na speci f iono shvačenoj nam eni ,zameni i sl ., u pogledu upravnog člana sužavaj u svoj krug na

dve značenj ske kategor ij e.

1) Jednu od nj ih čine one si ntagme u koj ima imamo gla-

gole, odn . apstrak tne imenice što označavaj u verbalno i li ma-

teri j alno manifestovanj e osećanj a zahvalnosti , molbe, kazne313

i sl . :

K a z n e su za takve smelost i bil e tešike ( NDĆ 1950,

186) . — To im j e bi la o s v e t a za one bor i j e i bubnj eve

( Pri p . 1958, 256). — Tek tada nastaj e p o g a đ a n j e za

nov zaj am ( NDĆ 1950, 323) .

2) Drugu pak kategor ij u čine konstr uikcij e s glagol ima ose-

ćanj a, koj a ni su verbalno, ni dr ukčij e m ani festovana :

Ta žena hladnog tela i usij ane glave o d u š e v l j a-

v a 1 a s e za mlade Ij uđe, ob ično m lađe od sebe ( TH 1947,

108) . — A koj i za sve što p r ima u z v r a ć a novim neza-

dovolj stvom ( TH 1947, 109) . — I da ć e š s e k a j a t i

za sve što rađiš ( Gosp. 1963, 90) . — S t r a h u j u ć i ne sa-

mo za svoj e »j ađne Srbe«, nego pomalo za ceo svet ( Gosp .

1963, 102) .

Pod verbalno dli m ateri j alno mani festovanim osećanj em

ovde, r azume se, misil imo na značenj a к ак о se r azvi j aju u r eče-

ni ci : u prvoj rečenioi , npr ., u grupi pod 1) — neko mor a pr o-

glasi ti da kažnj ava za smelosti . U pr imeri m a navedenim pod 2) ,

s druge strane, takvo se manifestovanj e ne vidi3'4

.

M . Stevanović, Padel ne sintagme s pređlogom z a, NJ n . s. X I , sv. 7—10, Beo-

gr ad 1961, st r . 212.

313 I sp . i u Vukovom j ezi ku (D. GortanJPremk , Padei ne i predloško-padei ne uzroč-

ne konstrukci je kod Vuka, JF XXVI , 1—2, Beograd 1964, str . 447-—448; Lj . Popović,Padežna sinonimika u j eziku Vuka Stef. Karadt ića, NJ n. s. XIV, 2—3, Beograd 1964,st r . 99—100) .

814 Naravno, reč j e o pr imeni teor ij skog stava, pa sa nužnom uslovnošću termin

»varbalno iskazan« i »verbalno neiskazan« uzimam kao nešto što obeležava kategorij u

koj a j e sastavljena i z dvaj u elemenata poznaitih u li ngvist ici pod nazivom »kontekst«

( contexte, Zeichenfeld ) i »si tuacij a« (situation, Zeigfel d) . To j asno izl azi iz definicij e

Lazicziusa koj u navodd St . Uilmann: — He (Laziczius — m . pr .) suggests that words

11 Jezik i st i l I va An d r i ć a 16 1

U pr voj grupi pr im era ( 1) ono što se kazuj e glagolom i l i

glagolskom imenicom, zavisno od značenj a glagola, naravno,

često se shvata kao kakva naknada koj a se daj e za ono što se

kazuj e imenom u ak uzativu ( kazne za smelosti , osveta za borij e

i sl .) - Ta naiknada, koj oj j e poj am sa imenom u akuzati vu

prvenstveno neike vrste uzročnik315

, pa su te konstrukci j e po su-

št in i sinonimi sa sintagmama čij i se drugi član obeležava zna-

kom zbog + G3'6

, s druge strane osniva se na nameni , koj a,

kao što se iz navedenih pr imera vidi , može bi ti comm odi i in-

c om m o d i .

187. Akuzat ivne sintagme s predlogom o, sa poinenut im

značenj em uzroka i ci l j a, u j ezi ku našega pisca sasvim su izu-

z e t n e .

K ao što se može vi det i iz pr imer a :

To j e bi la či tava mala horda što se o t i m a l a o po-

klone koj e im j e tada doneo ( Pr ip . 1958, 313) —

— koj i j e j ednak sa navođenim u gr amat ikam a pr imer ima t i-

pa : »Carevi s e o t i m l j u o carstvo« i sl .317 — veza o + Ac u

uzročnom značenj u upotreblj ava se j edino s gl agolom otimat i

se, pa se, što se Andričevog j ezika bar t iče, sintagma otimat i

se + o + Ac m ože sm at rati izr azom svoj e vrste.

d ) Sintagme sa i rastrumentalom

188. I nstrum ental ne sintagme s predlogom za uzimaju se

i u našem j eziku kao konstrukcij e u koj ima j e padežni oblik

tipična dopuna glagolima kretanj a — f izičkog i duhovnog318

,

kao sintagme u koj ima dopune imaju u svome ( relativnom pre-

ma upravnoj reči ) potencdj alu oba osnovna značenj a koj a se

shoul d be regarded as »des signes l inguistiques composes d'ćlćments phoni ques d6t6r-

minćs, signes qui sont aussi susceptibles de fonctionner soi t dans un contexte (Zei-

chenfeld), soit dans une sifcuation (Zeigfeld) et qui , en outre, ћ un moment donne au

sein d'une societe donnće, forment un systeme« — (St . Ullmann , The Principles of Se-

mant ics, Oxford 1963f str . 56) .

315 Posebno se ovo odnosi na medij al ne glagole, sa rečcom se i l i bez nj e. I sp .

već ci t ir anu raspravu p rof . M . Stevano\dća, JF X X V , str . 37.

316 M . Stevanović, NJ n . s. X I , sv . 7—10, Beograd 1961, st r . 212.

317 A. Beli ć , l stor i j a srpskohrvatskog j ezi ka, I I sv. 1: Reči sa dekl inacij om, Beo-

gr ad 1950, st r . 358; M . Stevanovi ć , Gramati ka, Novi Sad 1954, st r . 387.

318 M . Stevanović, Padet ne sintagme s p redlozima z a, NJ n . s. X I , sv . 7—10, Beo-

gr ad 1961, str . 219—221.

162

stiču u značenj u uzroka, tj . i zn ačenj e k retanj a za čim kao ci-

l jem i značenj e uzroka »zbog koj eg se stvara neko raspoloženj e

i l i osećanj e«3".

U j eziku i sti lu I va Andriča česta j e konstrukcij a, upravo

sa navedeni m značenj ima :

1) sa značenj em uzroka

Ceo Ti f li s j e p o l u d eo za nj om ( PA 1962, 131). —

K oj i p u t u j e po Bosni za t rgovinom ( Pr ip . 1958, 150 ) .— Za đvoj icom ona p 1 a č e : za čovjekom i za đj everom

( Gosp . 1963, 122) ;

2) sa značenj em ci l j a

U t r c i za upražnj enim prestolom Baj azi t j e bio brži

i vešt i ja ( PA 1962, 95). — Tolik o ž e đ i za p ravđom ( Pr ip .

1958, 265) . — I Gospođica j e samo g a z i 1 a napred za

svoj im si tnim i krupnim interesima i poslovima ( Gosp .

1963, 129) .

S obzirom na to da, prern a svome potencij alu , i j edan i

drugi član sintagme mogu bi ti i konkretni poj movi i apstrak tni ,tj . — nj ihova imena ( npr ., u grupi pod 1 taj se odnos može

izrazi ti kao p o l u d e o [ apstr .] za nj om [ konk r .] : p u t u j e

[ konkr .] za t rgovinom [ apstr .] ) — treba istači da se ova zna-

čenj a, iako se, kako sm o napred videl i , st iču , m ogu i na speci-

f ičan način diferencirat i , ра j e u sintagmama sa apst raktnim

upr avnim delom zavdsni član obično uzrok , i l i v iše — uzrok , a

u sin tagm am a s konkretnim upravnim delom — obično ci l j , i l i

— više ci lj .

189. I nst rumentalne sintagme bez pređloga u slučajevim a

kada im j e upravna reč medij alni glagol i l i apst raktna imenica,

odnosno prddev koj i označava kakvo stanj e320

semanti čki su

sinonimi konstrukcij ama geni tiva s predl ogom zbog. Navešće-

m o za to v i še p r im er a :

Mnoge od nj ih p a d a j u u o č i f inim i pravilnim

cr tama l ica, lepotom tela i bel inom kože ( TH 1947, 203) .— I r a z o č a r a n a narođom i f rat r ima ( TH 1947, 197) .— Sada j oš potpuno zb u n j e n skorašnj im padom i

51» M . Stevanović , I bid ., st r . 221.

320 Više o funkoij ama inst rumentala: M. Ivi ć, Značenj a srpskohrvatskog instru-

mentala i nj ihov гату ој , Beograd 1954, str . 99. i d.

u * 163

ogorčen zbog nezavidnog položaj a ( TH 1947, 173) . — Da-

vil j e b i o z a d o v o l j a n dobr im vest ima ( TH 1947,

47) . — Z g a đ e n val j da tom uvređlj ivom intimnošću ( PA

1962, 124) . — B i l i s u o p i j e n i svei inom i lepotom ju-

t ra ( TH 1947, 274 ) .

Z ai st a b i se dn st r um en t al u sad n av eden i m r eč en i cam a m o-

gao zameni t i predloško-padežnom vezom zbog + G, a da se

značenj e nj ihovo u osnovi ne izmeni . Ipak , sint aksički ove dve

padežne sintagme ni su u svemu j ednake. S prvom od nj ih , t j .

sa inst rum entaln om sin taigm om , rečenice su vi še ergat ivnog t i-

pa ; poj am sa dmenom u padežu j e bl iži f unkci j i subj ek ta321

. U

nj ima j e taj poj am u stvar i izazivač, dok j e u rečenicama s ve-

zom zbog + G — poj am s im enom u obl iku geniti va samo pr o-

uzrokovač stanj a označenog preddkatom rečenice ( isp . sa ovima

pr imere u t . 176, prvi stav ) .

K ao što j e i pr irodno, u pasivnim konstrukcij am a ove sin-

tagme sa instn jmentalom potpuno su obeležene osnovnim zna-

čenj em instrumentala322

.

Aktivni glagol u upravnom delu sintagme, kao št o ga na-

lazimo u pr imer ima :

Desi se da Jakša d o đ e nekim poslom u Vašegrad

( Žnk 1962, 183) . — I da p u t u j e manast i rskim poslom

( TH 1947, 89). — Morala j e da i z i đ e nekim poslom

( Gosp . 1963, 16) —

— u Andr ićevom j eziku mnogo j e ređi , i ui st inu vezan samo za

konstrukci j e koj e su postale izrazd s glagolom ići i drugim gla-

golima koj ima j e on u osnovi , s glagolom putovat i i sl . U nj i-

ma j e j asno da taj poj am radnj u upravnog glagola uslovlj ava

kao ci lj , a ne kao uzrok .

190. I nstrumentalno-geni tivske konstrukci j e tipa koj i daj e

-

rno u pr im er im a :

I zaista ono što j e povodom vest i o otvaranj u st ranih

konsul ata g o v o r i o kršten svet pokazivalo j e (TH 1947,

18) . — Tu Zeko r a z m i š l j a povodom te male smelost i

( Pr ip . 1958, 341) —

32t A. Belić, O j ezičkoj pri rodi i j ezičkom razvi tku, I , Beograd 1958, str . 175.

322 V . : M . Stevanović, Jedati pr ilog srpskohrvatskoj sintaksi , Zborni k A. Beliću,

Beograd 1937, st r . 307—314; M. Ivić, Značenja srpskohrvatskog instrumental a, Beograđ

1954, st r . 7—53, 63.

164

— mogu se, i st ina, smest i ti u semantičke granice do sada nave-

denih sintagmi za ozn ačavanj e uizročnih odnosa, — pa ipak

one u sti lu I va Andrića ne predstavlj aj u nj ihove apsolutne si-

nonime. I vo Andr ić, u svom kontemplat ivnom marn ru, upravo

i neznatne sem ant ičke ni j anse obeležava i sredstvi m a f orm alne

j ezičke distinkcij e značenj a. To j e sasvim j asno iz primera gde

se naporedo j avlj aj u konstrukcij e povodom + G i neka druga

uzr očna konetrukcij a, naj običnij e, npr ., predloško-padežna ve-

za zbog + G :

Jer , svaka im a ponešto zbog čega m o ž e uvek d a z a-

p l a č e, a n a j s l a đ e s e p l a č e povodom tuđe zalost i

( NDC 1950, 200) .

Anal izom, u koj oj kao elemente uzimamo poznate vredno-

st i uzročnika većeg i l i manj eg i ntenzi teta po tome kako j e ve-

zan za r adnj u koj oj j e dm puls, uver ićemo se da zbog + G ozna-

čava odnos u kome j e uzročnik plača sa plakanj em u mnogo

tešnj oj vezi nego tuđa i alost, koj a se uzima skor o kao okolnost

u koj oj dolazi do plakanj a, prouzrokovanog stvarno onim što

znači ime (u ovom primeru — zamenica) u konstrukcij i s pred-

logom zbog.

e) Sintagme s lokat ivom

191. Glagolsko-imeničke sint agme s lokat ivom u zavisnom

delu i sa značenj em uzroka ovo poslednj e označavaj u na spe-

cif ičan način , j er se, po pr i rodi samog osnovnog konkr etnogznačenj a lokativa

323, nalaze naj bl iže onom neodređenom zn a-

čenj u uslova u koj ima se radnj a vrši i l i uz koj e se r adn j a vrši

( v . t . 212) . Zbog toga j e pr i r odn o što se značenj e uzroka u ta-

kvim sintagmam a meša i sa značenj em vremensk e naporedno-

sti , j er se poj ava koj a j e nečemu uzročnik često i j avlj a j edno-

vremeno sa svoj om posledicom, radnj om i l i stanj em izrečenim

upr avnom r ečj u .

823 V . : J . K ur ylow icz, Le p rob li me du classement d i s cas, B ul let in de l a Socićtć

Polonaise de Linguisjt:ique, I X , 1949, str . 21—44 <cas concrets, locat i f i . e. ). I sp . i : »I t

i s evident that in course of thei r h istor ical developement some cases have undergone

the p rocess of inensifi cation of thei r basic mean ing ( kurziv moj — 2 . St .) , whi ch has

been mani f ested i n t he rest r ict ion of t hei r use. This concerns, in f ac t , Dati v and

I nstrumental . Locative has undoubtedly been suj ect of the same evolut ive p rocess«

(kura iv moj — 2 . St .), što s pravom iznosi M . I vić u svoj oj raspravi Оп the Structural

Characteristics of Serbocroatian Case System, I nier national Journal of Slavic Linguist ics

and Poet ics, I V , 1961, st r . 46 .

16 5

192. Potpuno određeno kauzalno značenj e nalazimo u pr i-

mer ima gde se kao dopuna medi j alnim glagol ima j avl j a kon-

strukci j a u + L :

U ž i v a u strahu sveta i neređu čaršij e, u opštoj po-

metnj i ( Pr ip . 1958, 103) . — Davil j e g o r e o « groznici

( TH 1947, 216) . — B u d i s e u znoj u i tegobi ( Pr ip .

1924, 63) —

— u koj ima se vi še naglašavaj u okolnost i u koj im a se nešt o

dešava a m anj e uzrok324

. Al i zato što su te okolnost i upr avo

uzrok onoga što se dešava, mesto veze u + L u velikoj bi mer i

na svome mestu bi l a veza zbog + G.

Stanj a u koj ima se subj ekt i navedenih rečenica, koj e kao

t ip uzim amo, nalaze rezul tat su onoga što se kazuj e imenom

u obli ku lokativa. Pr i tome j e broj glagola koj i se mogu upo-

trebi t i u upravnom delu ograničen semantiički na one koj i ozna-

čavaj u pr ocese što po pr ir odi stvar i mogu imat i kao uzročni ka

ono što znači ime u lok ativu . Uzaj amno, dakle, ograničavanj e

semantičkog polj a i ograničava sinonimske mogučnostii , pa su

ovo samo sintaksički , a ne i sem antički , par alel izmi s konstruk-

ci j ama zbog + G (v . t . 176) . Pored toga, sami t i glagol i mogu

bitd upotreblj eni u uzročnim lokativnim sintagmama samo sa

apstraktnim imenim a, kad j e reč, naravno, o glagolima kao što

su gore navedeni goreti , budi ti se i sl ., odnosno sa konkr etnim

imenima takođe — ako su upotreblj ena u prenosnom značenj u.

193. Sintagme s predlogom pr i i lokati vom, obeležavaj ući ,kako smo napred (u t . 151) đstakli , naporednost onoga što

znači ime u zavisnom delu sintagme sa procesom koj i se sa-

drži u upr avnoj reči , naj češče i obeležavaj u ( neodređene) okol-

nosti pod koj ima se neka radnj a vrši . U ovoj funkcij i lok at iv-

ne sintagme s predlogom pr i , k alto V . P. Suhot in ist iče za хтл-

ski j ezi k325

, predstavlj aj u odnose koj i su upravo suprot ni on i-

m a što ih označava geni tiv s predlogom bez (v . t . 181) . I zai-

sta, dok ove poslednj e označavaj u da stanj e izrečeno uprav-

nom rečj u nastaj e kao posl edi ca nepostoj anj a, odsustva poj-

824 I sp . sli čno tumačenj e i u raspravi D . Gortan-Pr eni k , Pađel ne i p red loško-

padel ne uzročne konstrukcij e kod Vuka, JF XXVI , 1—2, Beograd 1964, str . 452—453.

325 V . P. Suhotm , navedeno delo, gde se kaže, na str . 125 : »Konst rukcij e s p red-

logom pri u kauzalnoj f unkcij i u mnogim slučaj evi ma izražavaj u odnose koj i su di-

r ek tno sup rotni oni ma koj e smo zapazi l i anal izi raj ući funkcij e sin tagmi s genit ivom

i p red logom bez«.

16 6

ma označenog imenom u geni tivu, stanj a u prvim , lokativnim

sintagmama rezul tat su postoj anj a il i pr i sutnost i poj ma čij e

j e ime u tome obl iku .

K ao što se vi di i z pr imer a t ipa :

I on s e isk reno o b r a d o v a o pr i pamisl i da će

ponovo videti bosanske proplanke ( NDĆ 1950, 182) . —

Deeak o s e ć a o d v r a t n o s t p r i pomisl i da s t im u dž-

benikom mora provest i godinu dana ( Pr ip . 1958, 215) —

— u obl ik u lokativa s predlogom pr i naj češće se nalazi ime

koj e označava misaone а verbalne poj ave, apstraktne poj ave,

što se j avlj aj u kao uzročnik procesa koj i se imenuj e upravnom

r ečj u sin t agme.

194. Lokati vne sin tagme s predlogom po, u čij em se zavi s-

nom delu obavezno nalazi ime kakvog apst r ak tnog poj m a koj i

j e u vezi sa pretpostavl j enom volj om neke stvarne ( l j udske)

sile, i l i pak imaginarne (mdtološke) — takođe su uzročnog zna-

čenj a3JA. Navedene pr imere, u izboru, daj emo kao t ip :

A ako b i po nesreći i božj em pr ipuštanju, Svabe

p r e š 1 e Savu, zakleo ih j e da br ane ove nj ive ( TH 1947,

133) . — O t p o č e l a j e, po vezi rovom naređenj u i o nj e-

govom trošku, g r a d n j a vel ikog mosta na Drini (NDĆ

1950, 29 ) .

Značenj em svoj im ove sintagme uop šte upućuj u na neodre-

đeno, i l i bolj e — na potencij alom nij ansi bogato značenj e uslo-

va, odnosno o k o l n o s t i pod koj ima se nešto vrši . Tako,

sl ično uzročno-uslovno ( u smislu okolnost i ) značenj e imaj u i

konstrukcij e u pra mer im a :

Po slaboj pismenosti , tvrdoj glavi i živoj mašt i ovog

našeg sveta, svak i j e od kasabal i j skih učenj aka na svoj

način č i t a o i t u m a č i o Badi j ev tar ih ( NDĆ 1950, 72) .

— Po celoj svoj oj pr i rodi , poreklu i vaspi tanj u, on j e

s t v o r en d a ž i v i mi rno i j ednost avno (TH 1947, 71) .— Po svom poreklu i vaspi tan ju . . . f r a Pet ar n i j e

32в »Uzročno po upot reblj ava se za one si tuacdj e za koj e se nekad upot reb lj avao

star i inst rum en tal . . . I I ) da se obeleže poj movi iz k ategorij e psihološk ih svoj stava

čoveka na osnovu koj ih se postupa ovako i l i onako, tj . koj a pobuđuj u, čoveka na t akvu

i takvu akcrj u . . . I I I ) da se obeleže poj movi koj i ni su di rek tni i zazivači kakvog stanj a

il i radnj e tj . koj i predstavlj aju samo posredni uzrok nečemu« (M. Iviđ, O predlogu p o

u srpskoh rvatskom j ezi ku , JF X I X , 1951—1952, st r . 183) .

16 7

n i k a d m n o g o m i s l i o o vrednost i i obl ik u stvar i oko

sebe ( PA 1962, 53) . — On j e ž e 1 e o, i po svoj oj unutar-

nj oj sklonost i i iz r ačuna, d a v a žd kao f rancuski pr i j a-

telj ( TH 1963, 43) —

— gde se pored imena apstraktnih upotreblj avaju i imena kon-

k retn ih poj m ova, naravno, sa prenesenim značenj em .

I ako ovde, p r irodno, nem a m esta opšt i j im r azm at ranj ima,

t r eb a i st aći r el ev an t an sem an t i čk i m om en at u ov om e zn ače-

nj u : ono se pr i rodno osniva na poznatom tzv. sekvent ivnom

prenesenom značenj u327

, kad j e reč o sintagmama iz prve gru-

pe pr imer a, pr i čemu se, kad j e reč o drugim, kao stimulans

uzima kakva pr i rodna, unutr ašnj a i li spolj na, si la.

195. Lokat ivne sintagme s predlogom o i sa funkci j om obe-

ležavanj a uzr oka, kao što j e ova u pr imeru :

Nek oni l u p a j u glavu o torn ( PA 1962, 78) —

— predstavlij aj u izuzetnu poj avu, uslovlj enu specif ičnom eks-

pr esivnošću, t j . težnj om da se j eziku da odr eđeni , narodsk i t ip

izgleda, a omogućenu prenosnim značenj em glagola, što se se-

mantičkih odnosa t iče. Česta u Vukovom j eziku328

, ona se i ovde

j avl j a u kontekstu čij i leksički elementd podsećaj u na one što

ih nalazim o u Vuk ovim istor ij sk im tekstovima.

G l a g o l i i g l a g o l s k e ( a p s t r a k t n e) i m e n i c e

1. Glagol i

196. Pored imenskih dopuna glagolakdm rečima, koj e smo

pregledali , u oblast sinonimike sintagmatske determinacij e nor-

malno ulaze i glagolske dopune. Materij al pokazuj e da j e brojnj ihovih tipova manj i od broj a onih prvih i da se u takvojvezii upravne i zavisne reči j avlj a u upravnom delu sintagme

( kad j e reč o sintagmama s glagolima kao dopunama, narav-

no) semantički ograničen broj glagola.Dok smo dosad pobroj ali više osnovnih kategorij a znače-

nj a koj a padežni oblici otkrivaj u u upravnoj , glagolskoj reči

327 J. Vuković, Pri lozi za proui avanj e upotrebe padel a s predlozima, Zborni k MS

za knj iževnost i j ezi k , I I , Novi Sad 1954, st r . 137.

328 Đ. Daničić, Srbska sintaksa, Beograd 1858, str . 622 (pr imeri kao : »Trudio se

o n j emu«. V . S. kar . dan . 1. 25) .

16 8

( i li apstraktnoj imeniai ) , u slučaj u veze nepotpuni glagol + gla-

gol , odn. apstrak tna imenica329

sva značenj a svode se na ona

koj a su izražena, s j edne strane, modalnim glagolima moći ,

hteti , morat i , t rebat i , smeti i sl ., i , s druge str ane, gl agol im a

koj i označavaj u početak radnj e, završetak radnj e, ulaženj e u

vršenj e radnj e, nastavlj anj e d sl . ( tj . glagol im a : počet i , pre-

stat i , nastavi t i , vođi t i i sl .) .

I taj , uostalom , opšti knj iževnoj ezički momenat — ograni-

čavanj e takvih konst rukcij a na nevelik broj glagola t ipa moći ,

hteti , morati i sl . i na skoro isto toliki broj ovi h drugih gla-

gola (počet i , prestat i i sl .) — vr lo j e uočlj iv i u svim tek sto-

vima Andr ićevim, od prvih do današnj ih .

Pošto j e funkcdj a dopune u ovakvim konstrukcij ama »pre

svega da imenuj e glagolsku radnj u«330, saisvim j e razumlj ivo da

se kao dopune tim glagolima j avlj aj u i inf ini t iv ( koj i tu službu

i inače, u drukčij im sintagmama, najpotpunij e vrši ) i prezent

sa veznakom da, koj i po broju svoj ih primera u j eziku Iva

Andrića i prevazilazi onaj prvi . Ovde čemo videti na koj i j e

način regulisana upotreba j ednog i l i drugog obl ika dopune s ob-

zirom na tzv . semantičku ograničenost up ravnih glagola, i to,naravno, samo u onim slučaj evima gde se dopune mogu me-

đusobno zamenj ivati , i li bar naj više u takvim slučaj evima.

a) Sintagme sa upravnim glagolima tipa moći

197. Nesumnj ivo naj veći broj sint agmi prvog tipa u svomeupravnom delu ima glagol moći. Osnovna pravi lnost podjedna-

ke upotrebe i inf ini tiva i prezenta s veznikom da u nj egovojdopuni , koj u j e u gore navedenoj raspravi — za veći brojsavremenih pisaca — utvrdio prof . M. Stevanović, — ovde selepo uočava. U delu Iva Andrića podj ednako su obične obe ovekategorij e. Obeležićemo ih znaoima a i b.

a-kategorij a :

N e m o ž e izdržati, nego osedla konj a (Prip . 1924,59) . — Niko ga n i j e m o g a o odviknut i od čobanskih

psovki (Prip. 1924, 5) . — Meni j e m o g l o bi ti osam i l i

329 I ovde, kao i sve dosada u radu, apst raktnu imenicu uzimamo onako kako j e

određuj e A. Belić u svoj oj knj izi O j ezičkoj pri rodi i j ezičkom razvi tku, I I , Beograd

1959, st r . 137.

ззо M. Stevanovdć, Naporedna upotreba inf ini tiva i p rezenta sa svezicom d a, NJ

n . s. V , sv. 5—6, Beograd 1954, str . 185. i d .

169

devet godina ( Lica 1960, 8) . — Ono što oni n e b i m o g I i

smisl i t i ( Lica 1960, 19) . — A on bd dao mnogo da s e m o-

ž e oslobodi ti toga viižleta i ostat i nasam o s kosom ( Lica

1960, 39). — Ovo su Dikave, a nisu tvoj i Đurovići u ko-

j im a m o ž e svašta bi ti ( Lica 1960, 47) i

fr -kategorij a :

Pa zar se ispod j organa m o g l o da vidi ( Pri p. 1924,64). — I n i j e m o g a o Љ žive vidi ni topčij e ni topove

(Prip. 1924, 79). — Tu se gubi korak, niti glas m o že

dugo da i ivi među tol ikik n t kaninama ( Pr ip . 1924, 97) . —

Stoka r iče po staj ama, a n e m o g u ćfa j e ispnste ( Prip .

1924, 99) . — Mula n i j e m o g a o noću da spava ni danj u

da miruje (Prip. 1924, 46). — Nikom se ne govori i niko

n e m o ž e da ćut i ( Lica 1960, 10 ) . — Tol iko j e zavoleo

Bosnu da n e m o ž e da se nagleda nj endh predela i naslu-

ša nj enih lj udi ( Lica 1960, 307) . — N e m o ž e sama ni f i l-

džan vode da ust ima pr inese ( Lica 1960, 50) .

A kao što pokazuj u poslednj i od pr imer a navedenih pod

a) i prvi i poslednj i od primer a pod b ) , — oba obl ika dopune

ovom par ехсеИепсе modalnom glagolu nalaze se i u govoru

l ikova (Mustafa Madžar i Vi tomir ) Andr ićevih pr ipovedaka,

kao što se nalaze i u naj većem delu teksta, tj . onome koj i l in-

gvist ička st i l ist ik a naziva autorovdm j ezikom331

.

198. Zbog značaj a koj i eksp resivnost ( a pod nj om, k ako

smo već i st ical i , r azum emo sve ono što se tiče ekspresij e —

dakle, j ezičkog izraza dovedenog do izvesnog tdpa, kako obl ič-

kog tako i sintaksičkog, što se u krajnjoj analizi opet svodi na

formu, a štO' j e sve uže, i u izvesnom smislu određenij e, od

ekspresij e kako j e definišu drugi autori 332) ima u j eziku umet-

ničke knj iževnosti , treba istaći primere koj i predstavlj aj u si-

nonimske korelative ovome glagolu, a koj i su određene vrste iz-

razi kakve dmamo u pr imeri m a t ipa :

831 Kako j e problem autora neodvoj ivo vezan za bi lo koj e knj i ževno delo, ovde

upot reb lj avamo ovaj termin onako k ako ga i V . V . Vi nogradov uzima : kao l i k koj i

»ima u istorij i knj iževnosti različne l ikove, različite oblike svoga ovaploćenj a koj i su

uslovl j eni razl ikama kompozicij ski h f unkcij a«, al i koj i impl ici ra uvek konstantan odnos

pi ščev p rema j ezi ku zaj ednice, od koj eg nj egov j ezik u osnovi ne može odstupati (v .

O л з м к е х у д о ж е с т в е н н о а л и т е р а т у р и , Москва 1959, str . 131. i d .

do 154) .

332 V . npr . : Ch . Bal ly , Trai tć de sty l istique f rangai se, I , Genčve — Par i s 1951,

st r . 16- 17, 25—26.

170

Jedan j e pred svima rekao da b i on k a d ar b i o

sići s-a j oš dvoj icom drugova u Polj e, nabaviti nešto soli

i zaobi laznim putem se vrati ti ( Laca 1960, 13) —

— koj i predstavlj aj u, bez obzir a na tuđe poreklo same reči u

upravnom delu sintagme, produženj e narodne t radicij e, a t ime

i j avlj anj e nj eno u ekspresivnom obliku — kao narodske, u

Andrićevom j ezik u333

. U takvim izrazima, utvrđenim, okamenj e-

nim , I vo Andr ić upot reblj ava, ak o ne isk lj učivo, a ono naj ra-

di j e inf ini t iv к ао dopunu.

U već pominj anoj r aspravi , prof . M. Stevanović j e ukazao

na uzroke mogućnosti da se u funkcij i dopune upotrebe oba

obldka, a da značenj e takve sintagme ostane u osnovi i sto.

Ovde treba samo j oš i staći i drugu, sti l sku str anu pi tanj a i po-

kazati šta j e to što određene obl ike čini i sklj učivim u određe-

nim, stat ičk im presecim a pokretl j ive mater i j e Andrićevog j e-

zi k a .

Na drugom mestu i znel i smo shvatanj e načina na koj i su

postal i određeni izr azi u našem j eziku334

, pa nam to omogućuj e

da se u ovom posebnom slučaj u oslonim o i na opšte zakoni to-

sbi sin tagmatskih odnosa i nj ihovog m ehanizm a.

Pošto se poj am sintagme — po F . de Saussuir eu ( a mi se,

pošto dosledno sinh ronički posmatr am o i izr aze, mor amo i

ovde, tj . kada se celina del i na određene j edinice r adi utvrđi-

vanj a r i tma, složi t i s nj im ) — »ne pr im enj uj e samo na reoi ,

nego i na grupe reči , na složene j edinice svih dimenzij a i svih

v r sta ( na složene reči , izvedene, članove rečenice, cele rečen i-

ce)«, a među si ntagmama se naj pre »sreće vel'i ki broj izraza

koj i pripadaj u j eziku ( langue)«335

, — mi isklj učivost upotrebe

infini tiva u funkcij i dopune izrazu biti kađar i tumačimo ovom

poslednj om De Sosirovom kategordj om. Kao što se u j eziku

( langue) čuvaj u opšti t ipovi iskaza ( »kom'binacij e« kao što su,

po De Sosiru, la ter re tourne, que vous đi t-i l ? i sl .) , t ako se u

nj emu, kao kolektivnoj tvorevini , čuvaj u i »k lišei«336

, izrazi

833 I sp . V . St . Karadži ć, Srpski rj ečnik , Beograd. 1934, pod kdđar , gde se napominj e

da j e reč turska, i Rj ečti i k JAZU I V ddo , Zagreb 1892—97, pod kddar (2.) , gde se, uz

mnoge dr uge pr i mer e, navode i ovi dz narodn e kn j iževnosti : N isu kađ r i svoj u ranu i

al j inu zaslut i t i . — Nisam kadar ni đevoj ke naći . — Te gradove raj a načini la, kad ra ih

j e za dan obor i t i .

334 NJ n . s. X , sv. 3—6, Beograd 1960, str . 156—164 (naroči to na st r . 157—158) .

335 F . de Saussure, Cours de l inguistique gdnćrale, Pari s 1960, st r . 172—173.

ззо V . kod V . V . V inogradova (oi t . delo, st r . 202—210) o šab lonima, jzrazim a,

koj i su često »vezani s razn im životn im si tuacij ama, s razn im konvencional n im p ro-

pi sima o ponašanj u , s raznim st i lovima govora«, pa se često kor i ste u umetni čkoj

17 1

otporni prema uticaj u individualne int erpretacij e (parole)

upravo zato što j e u nj ima glavni , upr avni član neki ustalj en

i zr az .

Sam o j e prividan apsur d činj enica da j e broj iskaza »slo-

bodne« kategor ij e (parole) mnogo veći od broj a izraza, koj i su

ograničeni kolekt ivnom praksom . Pr ivi dan j e zato što su i prvi

u gr anicam a koj e im j ezička zaj ednica svoj im r azumevanj em

dopušta. A u ovom slučaj u i zato što si ntaksička ekvivalen t-

nost i nf ini t iva i konstr ukoij e da + p rezent , zbog osobina i

j ednog i drugog337

, omogučuj e nepromenlj ivost k lišea u seman-

t ičkom smislu ( »b i t i k a d a r sići« = »b i t i k a d a r da si-

đe« : »m o ć i sići«), a t radicional izam upotrebe, i l i — tačnij e :

mehaničko prenošenj e (s obzdrom na asocij at ivne odnose u j e-

ziku )338

om ogućuj e čuvanj e obl ika koj i j e ( »pun« i l i »prazan«)

u kolektivnoj j ezičkoj svesti . Ovo j e i razlog što ne možemo

j ednostavno i mehanicisti čki pr imi t i ono tumačenj e339

katego-

r i j e langue koj e i samo kvant i tetom primer a j edne kategorij e

j ezičkih sredstava ( il i obl ika, odn. struktur a) dokazuj e da pr i-

padaj u j ezičkom osećanj u kolek tiva — upravo zbog toga što

ih , kako bi se moglo azvesti , ima nesr azmerno više nego izraza.

Jer — po tome j e apsurd takođe pr ividan — individualna j e

j ezička interpretacij a (parole) ono što daj e masu pr imera,iz koj e kolek tivno j ezičko osećanj e »ozakonj uj e« shemu, kliše,izraz — odr eđeni novi , a t ime i svoj stveni , kvali tet

340.

Egzistencij a ovoga t ipa izr aza osniva se na činj enici što

prema komunikativnim obl icima opšteg tipa predstavlj aj u si-

nonimske opozi tume st alnog tipa, kakve nalazimo i u drugiim

j ezicima — sa prenosnim i l i pravim značenj em podj ednako,i sa razUčnim i drukčij im članovima sintagme ( imenskim,

lmj iževnosti za karak teri sanj e osnovnog sti la l ićnosti , ali — po nama — i za stvaranj e

tipa jezika koj im se o ličnostima i govori i koj im se( takođe, svaka umetnička poruka

upućuj e savremeni cima.

9S7 V.: A. Bel ić, O j ezičkoj pri rodi i j ezičkom razvi tku, I , Beograd 1958, str .

237—242. i 45—47, 198—199; M . Stevanović, Način određivanj a značenj a glagolskih vre-

mena, JF X X I I , Beograd 1957—1958, st r . 29—30.

338 F . de Sau ssure, Cou rs de l i nguist igue geni rale, Par is 1960, str . 173—175. V . i :

St . Ul lmann , Lan guage and Style, Oxford 1964, st r . 53—54, 100—118. i 132. i d .

339 »Our coun ting exper iment . . . i s nothi ng bu t that f un damental dual i ty of

l anguage t ranslated in to numbers. And the r esu l t of thus app lyi ng the dual i ty method

to an apparentl y not quanti t ive rel at ion has led to the in teresting conclusion that the

respecti ve l engths . . . are characteri sti c for a given l anguage« <G. Herdan , Language as

Choice and Chance Groningen 1956, str . 231).

840 F . Engel s, Dij al ekti ka p r i rode, Beograd 1951, st r . 60 , 260—261.

172

npr .)3"'1

, koj ima, naime, tu egzistencij u osigurava upravo stal-

nost , izr ažena, i ovde i u sli čnim pnimer im a u sledećemu stavu

( t . 199), i leksičkim element ima342

.

b ) Sintagme sa upravnim glagol ima

t ipa t rebati , morati

199. Uz nepotpunii glagol t rebat i, koj i p isac naj češće upo-

treblj ava kao bezličan, a onda i za označavanje radnje koj a

se t iče logičkog subj ekta rečenice — dopuna j e gotovo redov-

n o u ob l i k u i n f i n i t i v a :

a-kategor ij a

Prespavali ( su ) t renutak kad j e t r e b a l o krenuti

u lov ( L ica 1960, 30 ) . — N e t r e b a t i m isl i t i , V i t omdre,

dobra j e koj u god uzmeš ( Lica 1960, 40) . — Svoj im ru-

kama t r eb a l o j e sve iznova stvarati , sve skupo pla-

ćat i svoj im napor ima ( Lica 1960, 152) . — T r eb a l o j e

sve i spi te ponovo polagati , radi ti ( Li ca 1960, 152) .

U istom tekstu , nek a to za l ingvist ičko-st il ist ičk i momenat

anal ize bude nazvano mikrokontekstom, koj i j e u egzaktno

shvaćenoj takvoj analizi potreban kao eksperiment u svakojegzaktnoj nauoi , uzaludno j e tražiti pr imere ovoga glagola s do-

punom u obli ku konstrukcij e da + prezent .

Takva j e konstrukcij a, s druge strane, kao i u primerima

gde j e subj ekat dopunskog glagola određen i koj e j e kao t ipmanj e sti lske relevantnosti dovolj no predstaviti i samo j ednim

primerom : — I kad j e t r eb a l o đa udari posred glave (Deca

1963, 51) — obilno zastuplj ena u primer ima gde se u uprav-

nom delu sdntagme nalazi semantičk i sinonim ovoga glagola— glagol val j ati , koj i j e inače vr lo običan u sti lu narodnog pri-

povedanj a343

:

341 I sp.: H . Л. К аменцк аите, Х а р а к т е р с и н о н и м и и у с т о и-

ч и в м х г л а г о л Б Н Бт х с л о в о с о ч е т а н и и , Bonpoct i лзм к о-

знанин, No 4, Моск ва 1964, стр. 95, gde se kaže: „Х арактер синонимииидиоматичнн х глш

'олбн б1х фразеологизмов. Рсчб идет о глаголБНБ1х

фразеологизмах, к оторме обладамт целостностБГО значенил нвлим ш,-

е г о с и , в о з н и к а н м ц и м и з с л и л н и и з н а ч е н и и л е к с и ч е с к и х к о м п о н е н т о в .

Лек сическ ие к омпонентБ1 так ого фразеологизма семантически неде-

л и м б1 и м о т и в и р о в а н Б1 в м е н Бш еи с т еп ен и , ч ем к о м п о н е н т Б1 н е и д и о -

матическ ого фр азеологизма"

.Н . А. К аменцкаите, I bid ., sto . 95.

I sp. Vuk St . Karadžid, Srpski rj ečnik, Beograd 1935, pod vil l j ati (2.) :

»val j a ići«.

173

б-kategor ij a

I j ečermu v a l j a đa skineš ( Pri p . 1924, 50) . — V a-

1 j a da se skineš, kćeri . Jakako! ( Pr ip . 1924, 50) . — V a 1 j a

da se ukloni te, bar za neko vr i j eme ( Pr ip . 1924, 96) .

I ovi pr imeri , k ao i poj ediinačni pr imer i a-kategori j e, t j .

sa inf ini t ivom kao dopunom :

I ne mi li mi se ova svij eća za kapom kad pomislim

da j e v a l j a zapal i t i ( Lica 1960, 23) —

— iz govora su l ičnosti Andri ćevi h dela, što, uz drugo344

, sigur-

no dokazuj e da ih pisac uzima iz nar odnog j ezika, da bi za

određeni kontekst stvor io t ip j ezika, što se onda, normalnim

pr ocesom dom inantnog kompleksa i mehaničkim procesom j e-

zičke asocij aoi j e, odn. r adom j ezičke svest i , može isto tako

mehaničk i prenet i u drugi tip konteksta.

Ovome, međut im , nhnalo neće prot ivureči ti tvr dnj a da i u

ovom slučaj u naporedne upotrebe dvej u dopuna ravnomernost

nj ena ni j e porem ećena proizvolj no, nego j e u pi tanj u sti l An-

dr ićev , či jd su svi elementi zasnovani na osećanj u za sklad

j ezičk ih elemenata, tj . na osećanj u za t ip j ezičke j edinice koj a

j e u pi t anj u .

200. Sto u poslednj oj navedenoj rečenici ne nalazim o kon-

strukcij u nepotpuni glagol + da + prezent , t reba obj aisni t i

r i tmom rečenice u datom kontek stu345

: ponavlj anj e prezent a

s veznikom da predstavl j alo bi remećenj e kl i šea j ednog t ipa,

koj i j e po pr avi lu dosledan za određeni tekst ( mik rokontekst ) .

Jer , u uzastopnim polj ima elemenata sintaksičko-semantičkogkompleksa koj i mater ij alno čini rečenicu, to bi bilo dodavanj e

j ednog polj a vdše, kakvo se i shematski može prikazat i :

344 Poslednj i pn mer uzet j e iz teksta koj i pri pađa ekavskom peri odu piščevog

stvaralaštva, a u koj em j e tekstu, za razl iku od govora autora, govor određenih l ikova

u i j ekavskom narečj u. O tome se govori u I odelj ku ovoga rada (t . 43—44) .

345 Ritmu, kao j ednom od elemenata j ezičkog mehanizma, t reba posvet iti pažnj u

i na ovom mestu . O značaj u proučavanj a ri tma u p rozi Vinogradov p iše . . . »radovi o

ritmu i muzičkoj skladnosti proze . . . predstavlj aju veli ki l ingvist ički interes i zato

što su se u nj ima otkr i le i neke nove crte teor ij e sintagmi . . . a poj am sintagme ј е

osnovni рој шп sti l ist ičke sintakse« (kurziv moj — 2 . St .) . I sp . V . V . Vinogradov , nave-

deno delo, st r . 31. U vezi s t im , v . j oš i : L . Bloomf iel d , Langtiage, New York 1958, str .

395; P. Guberma, Zvuk i pokret u j eziku, Zagreb 1952, str . 87—96, sa dosta impresio-

nist ičkom, po našem mišlj enj u , analizom nekih tekstova E . Vi t tor inij a, A. Gi dea, A. G.

M atoša i M . K r l eže ( str . 159—186) .

174

Ono što j e za shematizovane pri mere pod A ) u ovoj t abel i

0-polj e, za primere pod B ) postaj e ispunj eno polj e j er j e već

glagol val j at i dopuna drugom ( sintaksičk i ) nepotpunom gla-

golu pomisl i t i , i to takva dopuna koj a ро obl iku ( inf ini t iv i l i

đa + prezent ) apsolutno nij e f akultativna s obzirom na sin-

taksičku pr irodu nj enog odnosa prema svoj oj upravnoj reči .

Ovo sve, pr ir odno, uz uslov čuvanj a pr imar nih semant ičkih

uslova ovakve i l i onakve repar tici j e oblika dopune. Ri tam j e

ovde — uslovno, a opet u opštem značenj u termina — »ponav-

lj anj e, u osetno j ednakim interval ima«346, koje j e primenjeno

na rečendcu i u mikrokontekstu . On j e za nas, dak le, i u od-

nosim a sintaksičke kategor ij e koj a se zasniva n a osnovnom

tipu rečeni ce od dva člana ( S i P) , či j e j e značenj e morf olo-

gisano, više i l i manj e, u segmentima članova :

S P

/ \ / \

upravni dopuna upravni dopuna

č l an o d r ed b a č l an o d r ed b a

Svakako, raspored tzv. potj a, koj a ovde uzimamo kao

uslovni termin, može bi tii i druk čij e predstavl j en . Tako j e, na

pr imer , Noam Chomsky347

englesku rečenicu »The man hi ts

the bal l« predstavio sledečom shemom :

S c n t e n c e

/ \

N P

/ s

T N v e t b N P

t h e m an h i t s T N

I I

t h e b a l l

»<• Henri Mori er , Dictionnaire de poi tique et de rhetorique, Paris, 1961, str .

370 . i d .

347 N. Chomsky , Syntactic Structure, Gravenhage 1957, str . 27. i dal je.

17 5

А u ovoj shemi bi se r i tam osnovnog t ip a rečenice, po-

smatrane, nar avno, u mi k r okontekstu, remet io dodavanj em

novog elementa V ( erb ). To, drukči j e rečeno, znači da na sin-

taksičkom nivou dve rečeni ce mogu bi ti iste vrednost i onda

kad imaj u sve elamente zaj edničke. Elementi drugih nivoa,

fonemskih i morfemskih, kalko j e već konstatovano348

, sasvim

su ir elevantni , i l i su, mi bi smo pre rek l i , r elevantni ukoldko

su oznake r ečeni čnih odnosa, pa tako uvedeni u elemente od-

ređenog konteksta neposredno utiču na ri tam .

Ako upotreba inf ini tiva i l i konstrukoij e đa + prezent pot-

puno zavisi od dndiviđualnog osećanj a piščevog u pr imer ima

gde j e ( sintaksički i l i semantički ) nepotpuni glagol j edini ta-

kav glagol u j ednoj rečenici , nj ihova j e upotreba, kao što po-

kazuj u pr imer i t ipa :

Uvek sp r em an rf a kai e i brani ono | što drugi s m a-

t r a j u d a j e b o l j e prećutat i (NDĆ 1950, 116) —

— regul isana i automatsk i r i tmom u pr iimer ima gde se u j ed-

noj složenoj rečendci , dakle u novoj vezi ( |), nal aze dva t akva

glagola, odnosno predikata.

Zato se u osnovi tačnom tvrđenj u naučnika da »kao j edi-

no relevantan čini lac ovde ( u j avlj anj u j ednog i l i drugog ob-

l ika dopune nepotpunim glagolima — m . pr .) ostaj u različi ta

značenj a upr avnog glagola« i da »funkcij a dopune s j edne, a

pr i roda osnovnog današnj eg značenj a dnf ini t iva i vidsk og zna-

čenj a prezent a, s druge st r ane, — dopuštaj u napoređno upot re-

bu ova dva obl ika u funkcij i dopune«349 — mora dodat i ele-

menat r i tma, naravno uvek za omeđeni kontekst . To u j eziku,

uostalom , ima svoj ih analognih slučaj eva, npr . u tzv . razbij a-

nj u sintagme enkli t ikom , koj a j e u fonetsk om simi slu mater i-

j alna čestdca350, po f izičkoj vrednosti , dakle, j ednaika sa vezni-

kom da u našem sl učaj u.

201. Dopune medij alnom glagolu morat i , kao što pokazuj u

pr im er i :

348 »For example, the sentences . . . ( i ) John p layed tennis ( i i ) т у f r ietid l ikes

music аге qui te di stinct on phonemic and morphemic level s. But on the level of

phrase struc ture they are both rep resented as NP—Verb—NP; cor respondingly . . . they

are siim i lar ly understood« <N . Chomsky , Syntactic Structure, Gravenhage 1957, st r . 86).

349 M . Stevanović, NJ n . s. V , sv . 5—6, Beograđ 1954, st r . 183.

350 K . Pranj ić, O K r lezinu proznom ri tmu, Umj etnost rij eči , VI I , br . 2, Zagreb

1963, st r . 104—105.

176

M o r a o j e đa se kreće ( Pr ip . 1924, 58) . — Jeza i ose-

ćaj da sad m o r a negdje đa sviće ( Pr ip . 1924, 112) . —

M o r a da đipi i p ravi buđahi od sebe ( Pr ip . 1924, 110) .

— Ko hoće sol i , m o r a da siđe po nj u ( Lica 1960, 12) . —

Al i posle svakog gut lj aj a m o r a da uput i bar po j ednu

reč mesu, hlebu, vat ri i l i r akdj i ( Lica 1960, 30) i sl . —

— u koj ima upravni deo sint agme označava da j e subj ekat re-

čenice čas bio nateran nekom unut rašnj om potrebom , a čas

spolj ašnj om da nešto čini — sasvim j asno potvrđuj u da se di -

ferencij acij a ove dve dopune »ne može traži t i u izvor u podst re-

ka za vršenj e radnj e koj u označava glagol u dopuni«35'

. Naro-

či to j e za ovo značaj an drugi pr imer ( »sad negdj e m o r a da

sviće«), u koj em se ovom sintagmom oznaoava j edno zbiva-

nj e u pr i rodi , koj e, razume se, ne zavi si ni od čega što bi bil o

subj ektivno, bil o u subj ektu ( ovo, rmslim , ne t reba ni dok azi-

vati ) , bilo u опсхт е ko to zbivanj e konstatuj e, i ako bi se pr i

ovom poslednj em mogao dopusti t i sintaksički l ik subj ektivno-

sti , poznat u nauci pod terminom odnosa subj ekta prema ne-

real izovanoj radnj i .

Jedini odlučuj ući momenat u tome čisto j e mehanički , for-

malan, naime — prisustvo i li odsustvo onoga što smo gore,

govoreći o dopunama glagolu valj ati , nazval i ®-polj em odnosno

ispunj enim polj em materi j alizovanog sintaksičko-semantičkogkompleksa rečenice, tj . odsustvo ili prisustvo nekog drugogsemantički i l i sintaksički nepotpunog glagola, kome j e ovajdopuna.

c) Sintagme sa upravnim glagol ima t ipa htet i

202. Upotreba dopuna uz nepotpuni glagol hteti u Andri-

ćevom j eziku uglavnom potvrđuj e ono što j e o tome već kon-

statovano u našoj nauci352

. U pr imerima :

I u d ar cim a h o ć e d a ih na ter a d a k ažu o seb i i st i n u

( Lica 1960, 41) . — Jer Lazar n e ć e da se okrene i da j e

očima potraži ( Lica 1960, 150). — U svakom slučaj u on

h o ć e da napusti Travnik već sada, pre nego sti gne fer-

man ( TH 1947, 155). — Selj aci tu spuštaj u terete kad

h o ć e da se odmore ( NDĆ 1950, 113) —

S5i M . Stevanović, Naporedna upotreba inf inl tiva i p rezenta sa svezicom d a, NJ

n . s. V , sv . 5—6, Beograd 1954, st r . 181—182.

352 M. Stevanović, NJ n. s. V , sv . 5—6, Beograd 1954, str . 165—174.

(

12 Jezik i sti l Iva Andrića 177

— к ој е daj emo к ао t ip , upotreba konstrukcij e da + prezent

»uslovlj ena j e razl ikom u značenju koj e oblici prezenta glagola

hteti imaj u u modalnoj i futur skoj službi«353

. Pr imeri nađeni u

tekstovim a Andr ićevih dela pokazuj u, sasvim kontdnuirano i

bez obzira na promene j ezičke sredine, ovu konstrukcij u kao

obaveznu oznaku modalnog značenj a.

203. K ako pokazuj u pr imeri t ipa :

Vrel ina od besanice i puta i j ednomj erno kucanj e sr -

ca h o ć e da ga uspavaj u ( Prtip . 1924, 58) —

— modalno značenj e prezenta glagola hteti treba shvat i t i i kao

izr ažavanj e subj ektove žel j e i kao izr ažavanj e stava govornog

l ica ( pr ipovedača) pr em a onome što se datom r ečeni com iz-

nosi354

. Drukčij e nego uverenošću pr ipovedača, i to pr ipoveda-

ča istori j ski određenog ti pa, u to da će Mustafa Madžar bi ti

uspavan vr el inom i besanicom i kucanj em sr ca, ne može se tu-

mači t i upotreba glagola hoću uz subj ekat koj i nij e l ice (živo

biće) . A sama upotreba nj egova u izvesnom smislu ukazuj e

i na određeni stepen metoda pi ščevog, na onaj , naame, stepen

u kome se nailazi na izvesno identifikovanje sadržaja i sred-

stva, t j . j ezičke str uk ture ( v . t . 41) .

S drn ge strane, ovakva upotreba glagola htet i , sa inf init i-

vom il i sa konstrukci j om da + prezent , pokazuj e da j e ipak

sam o delimi čno opr avdano mišlj enj e da I vo Andr ić u prvim

pr ipovedačkim radovim a predstavlj a produženj e Vukove st i l-

ske tradicij e, koj a se osnivala na onom j ezičkom realizmu koj i

P. Skok def ini še kao foiklorni realdzam355

. Jer , i ako j e upravo

navedeni pri mer isto što i poznat i pr imer i iz narodne knj ižev-

nosti koj i se navode u Rj ečniku JAZU356

, — t reba reći da j e

poj ava takvih primera i u tome per iodu, pored toga što j e,dakle, ograničena u vremensk oj proj ekcdj i , ograničena i tema-

t ikom pripovedačevom . U i sto v reme, za iskazivanj e sl ičnih

manifestaeij a različi t ih l ičnosti pi sac upotreblj ava razl iči ta

sredstva, i to tako što govoreći o l ikovima iz fol klor a, uzima

353 M . Stevanovi ć , I b id ., st r . 168— 169.

354 V. i : J. Vuković, Posebni perif rastični modalni glagalski obl ici u srpskohrvat-

skom j eziku, Radovi , I I , Saraj evo 1954, st r . 18—42.

355 P. Skok , Vukov sti l , Glasnik Jugoslovenskog prof esor skog društva, Knj . XVI I I ,

sv . 4—5, 1938, str . 13.

356 V . pod hdtj eti , s'r . 662—663. i 670. p r imere : Kad htedne da nestane ovoga sveta.

— Pomami se Jordan voda ledna, e ne (nas) hoće voda potopi ti . — Hoće kui a da iz-

gori , al i i e i miU da sj ednu de ne valj a. — Poli krvca niz j unačko l ice, ši aše zal it

oči obadvij e i sl .

178

i jezičke struktu-re toga tipa, ono što se obično naziva sliko-

vi tošću toga t ipa, dok opisuj ući li kove iz druge sredine, upo-

t i eblj ava standardnu strukturu, lišenu takve slikovi tosti .

To ćemo pokazat i na dvema Ličnost ima iz Andr ićevih pr i-

povedaka, i to sledećom shemom :

L I K M A N I F E ST A CI JA L I K ' "

I ako odvaj anj e modalnog prezenta ( + dopuna) od en-

kli tičkog ( futurskog) obli ka l ingvistički nij e neophodno po-

trebno i u slučaj evima gde se glagol hteti nalazi u preter ital-

nim obli cima, i l i drugim , u Andr ićevom j eziku nesum nj ivo pre-

ovlađuj u primeri sa dopunom u obliku konstrukci j e đa + pre-

z e n t :

Kad h t j e d o še đa polij egaj u, otkr iše iza nekih or-

mana skriveno četvoro dj ece ( Pri p. 1924, 55) . — H t i o b i

đa uzjaše, al i mu se uzenđij a mrsi (Pri p . 1924, 56) . — Ali

dušu Osme Mameledžij e j e h t i o da spase svakako ( Pr ip .

1924, 12) . — H t j e d e đa vikne ( Pr ip . 1924, 12) . — Jer

n i j e h t i o đa bj eži ( Pr ip . 1924, 79) . — I n i j e više h t i o

da govor i o cr kvi ( Pr ip . 1924, 72) . — I sve b i h t e o da

kaže kako j e lepo umeo da pri ča ( PA 1960, 27) .

Ovo j e posledica i rasprostranj enosti obl ika ove dopune u

piščevom, genet ički relevantnom , govoru i , kako smo gore re-

kli , posledica osećanj a piščevog za ri tam. Jer svugde se radi

o rečenicama čij i upravni glagol nij e zavisni član neke druge

sintagme u onom smislu kako smo to gore iznel i ( v. t . 200),

naravno uz obavezni uslov postoj anj a f akul tat ivnih t ipova.

357 Ove termme (/iJfc, manifestacij a) , upotreblj avamo za ovu pri l iku da bi se

lakše uSclopi l i u kod nas ustalj enu defmici j u tematike pri povedačeve (za koju se ve-

zuju likovi u deiu i mani festaoij e određenih poj mova) , umesto Bai ij evih cont exte i

terme d'identification (v. Trai te de stylistique f rangaise, I , Paris 1951; str . 116) , koj e

mi uzimam o oba i u drugam, d pre svega u tom dm gom — l ingvi sti čkiom /.naćenju (v-,

t . 73—74) .

12*

179

204. Repar t icij a dopime da + pr ezent uz puni oblik gla-

gola hteti u bilo kome obl iku (vremenskom ) i inf ini t iva u ko-

r i st ove prve, uvek kada se r adi o modusu, potvrđuj e se i u

odsustvu, t j . apsolutno malom broj u pr imera sa enkl i tičkim

obl ikom glagola hteti kao što j e :

E , sad ć e š da vidiš št a znam o ( NDĆ 1963, 42) —

— i drugi toga t ipa, koj e navodi V . P. Gudkov u svoj oj raspra-

vi , tačno konstatuj uči da se kod I va Andr ića ( i B . ć opi ća, či j i

j e j ezi k takođe ispi tivao u i stom cil j u ) »buduće vreme sa da

sr eće v r l o r et k o«358

.

205. Naj zad, pored pobroj anih modalnih glagola, ovde se

mogu navest i i pr imer i i stoga t ipa sint agmi s glagol ima u

upravnom delu koj i oznaoavaj u sve moguće nij anse želj e, od-

luke, st reml j enj a, pokušaj a i sl .

Pošto j e to u značenj u svakog od ovih glagola, ndj e neo-

bično što se I vo Andr ić kao sredstvom nj egovog iskazivanj a

koristi konst rukcij om koj a već u obliku svome određenij e nosi

značenj e modalnost i :

Uzalud j e n a s t o j a o da rastj era dva nemirna crna

koluta (Prip. 1924, 66) . — Famil ij a n a s t o j i da što pri-

j e uda malu ( Pr ip. 1924, 95). — Ri fka se o d l u č i da po-

pusti Ledeniku i da iziđe noću u bašču ( Pr ip . 1924, 96) .— N e u su đ u j u ć i s e da sj edne (Pr ip. 1924, 58) . —

Naj posle, čovek s e r e š a v a da legne ( Panor . 1958, 167) .

— Selj aci s e n a v i k o š e da idu u gruntovnicu ( Pr ip.

1924, 81) . — N eć k a o s e da ide ( Pr ip . 1924, 18) . — Jer

kasabal i j e n e v o 1 e da pamte zlo i n e т а г е Љ br inti

unapred (NDĆ 1950, 110) . — I ž e l e da čuj u nj egovo mi-

šlj enj e (NDĆ 1950, 115) . — I sve manje liči na čoveka

koj i b i m o g a o da ima koleru ( NDĆ 1950, 112) .

U svim pr imerima, upot reba konstr ukci j e da + prezent

u službi dopune vezana j e pre svega za semantičke elemente, a

onda i za st i lske elemente osećanj a r i tma u određenoj j edini ci

teksta (v . t . 200 ), kao i za ekspresivnu, u napred def inisanom

lingvist ičkom smislu, funkcij u poj ediinih formi i st ruk tur a (v .

t . 203) .

358 В. П . Гудков, У п о т р е б л е н и е ф о р м б у д у ш е г о в р е м е н и с

к о н с т р у к ц и е а „ д а + н а с т о д вд е е в р е м н"

в с е р б о х о р в а т с к о м

н з bi к е, Вестник Моск овск ото Университета, V I I , No 2, Моск ва 1963, стр . 32.

180

d) Sintagme s<a upravnim glagolima

t ipa počet i , prestati

206. S razlogom smo među sintagmama ovoga t ipa odvoj i l i

od prvih, gore navedenih i pregledanih, sintagme koj ima se

u upravnom. delu nalazi neki od glagola kao što su : početi ,

prestati , nastavi t i i sl . Oni se, kao što j e konstatovano359

, ne

mogu smatrat i upravnim delovima sdntagme u pravom smi-

slu te reči iako u zavi snim sintagmam a — sintaksički — imaj u

baš tu funk cij u. Svi t i glagoli unose u glagole koj i nj ih »do-

punj uj u« razna značenj a vidskih Mkova360

. Tako nam, recimo,

sin tagm a u p r im er u :

P o če s e kopati tunel kroz Glogovo ( Pr ip . 1924,

82) —

— ne označava ništa drugo do početn i t renutak radnj e koj a

se kazuj e inf ini t ivom. I ak o j e po struktur i ova sintagma isto

što i sve gore pregledane, ona zbog značenj a upravnog glagola

predstavlj a j edan t ip anali t ičkog morfologisanj a glagolskogvida u našem j eziku

36'. Time, dakle, — ро značenj u — dobij amo

obrnut odnos od onog koj i nalazimo u sintagmama s prvim

tipom glagola ( hteti , moći , morati i sl .) . U sintagmi »poče se

kopati« glagol kopati j e glavni deo, a poče deo koj i unosi vid-

sko značenje i l i bol j e — određeni vi dski l ik .

I drugi ispi t ivači , iako uvek ne daj u i r azloge pr i svoj im

podel ama, uočil i su ovu osobinu ovih sintagmi , pa ih dele

na dve grupe : 1) na sintagme s glagolom к оја označava poče-

tak , kr aj i l i produžavanj e r adnj e i 2) na sin tagme sa tzv. mo-

dalnim glagolim a koj i označavaj u žel j u, nameru, sposobnost

i l i nesposobnost i sl ično što362

.

I iak o ovde, već samim tim što pr ikazuj emo u određenoj

st ruk tur i j ezik j ednog pi sca, posmat ramo j ezik u dndivi dual-

nom ostvarenj u, kod ovih sintagmi pr imenićemo isti odnos k ao

35» V. : M . Stevanović, Gramat ika, Novi Sad 1954, str . 283, gde se ist iče da <5e se

na »pitanj a koj im se traži predi kat u trečenici . . . kao odgovor dobit i glagoli nepot-

punog značenj a dopunj eni drugim , glavni m glagol ima u obl i ku in f in itiva i l i u pre-

zentu sa svezi com de« (kurziv moj — Z . St .) .

seo M . Stevanović, Savremeni srpskohrvatski j ezik , I , Beograd 1964, str . 335.

sei Ako se zbog drugih značenj a i zbog toga žto ovaj glagol može imati i obj ekte

druge vr ste, i ne može nj egova veza sa dopunom nazvati u p ravom smislu anal i tičkom ,

mogu to bi t i gl agold kao što j e stati , či j a j e takva služba d u d rugim siovensk im j ezdcima

sasvim obična (i sp . V . P. Suhot in , naveđeno del o, st r . 31) .

362 Gramatika Akademij e nauka SSSR, Tom I I , Sintaksa, 1. deo, Moskva 1954,

st r . 409— 416 .

18 1

prema opštekomunikativnoj kategorij i i pregledati ih prema

tome u kolikoj j e meri glagol koj i unosi značenj e vidskog

li ka blizak pomoćnoj reči (odnosno udalj en od pune reči ), a

cela sintagma s nj im — .anaMtičkoj konstrukcij i .

207. Po takvoj svoj oj funkcij i naj karakterist ičnij i j e sigur-

no glagol stati (а izvedeni od nj ega, odnosno složeni s nj im

glagoli koj i u osnovi imaj u isto značenje), koj i i u našem jezi-

ku, kao i u drugim slovenskim j ezicima, sa infinitivom ozna-

čava početak radnje, odnosno stanj a i li zbivanj a363

. U j eziku

I va Andrića uipotreblj ava se sa izuzetno velikom frekvenci-

j om, u svim periodima, i sa oba tipa dopune.

а-kategorij a : stati + i nf ini t iv

St a d o še naj imati radnik e i pođizati štale i maga-

zine (Prip. 1924, 83). — I s t a d o še se skuplj ati konj a-

nici koj i će ići u sretanj e ( Prip . 1924, 53) ;

fe-kategor ij a : stati + đa + prezent

I opet s t a d o še đa ga potcenjuju i zaboravlj aj u

( Pr ip . 1924, 55). — A kad s t a d e da se popisuj e prva

voj ska (Prip . 1924, 54) . — I s t a d e da trči niz strmu

mahalu ( Pr ip . 1924, 69). — Sel j ak izlazi sa nj ima napo-

l j e i tu s t an e da kuca svakom kosom o kameni dućan-

ski prag ( Lica 1960, 39) . — Pij u pre j ela, a kad s t an u

da j edu, zal ivaj u zalogaj e ( Lica 1960, 29) . — Učest ano

s t a n u da tkaj u od zida do zid a krupni pacovi ( PA 1962,24) . — Dečak j e brzo s t a o da se menj a ( PA 1962, 28) .— Ali vr lo rano s t a o j e da zanemaruje igre i zabave

( PA 1962, 68) . — A l anj ske godine s t a l i su po Smi rni

da krui e čudni glasovi ( PA 1962, 71) .

Broj ni odnos pr im er a pokazuj e da se, bez obzi r a na kon-

statovanu stalnu upot rebu samoga glagola stati u svim perio-

dima, hronološki sukcesivno u tekstovima Iva Andrića razvi j a

upotreba koostrukcije koj u obeležavamo kao ž>-kategorij u, tj .

863 V. u Rj ečniku JAZU, sv. 68, pod stati , str . 457, primere kao: Kad stane po-

tresat zlat ima kosami , S. Menčetić 11. — Stade se kajati . M. A. Relj ković, Sabr. 17. —

Kađ kula stat te goreti . Vuk . dan. 1, 73. — I stane prijetiti . Nar. pj es. Vuk (1824)XXVI I . — Sta ga vi la bogom bratimiti . 2, 221. — Dođu na more i stanu da se kupaj u.

Nar . pj es. Vuk 2, 84. — Stani u vas glas da kukaš. 205. Za ruski j ezik v. Д . H .

Ушаков, Т о л к о в н јј с л о в а р b, Том IV, Москва 1940, стр. 496, — upotreba

glagola с т а т в kao pamoćnog glagola u znaćenju н а ч а т в. Pored toga isp. Gra-

matika AN SSSR, Tom I I , 1. deo, Moskva 1954, str . 217—218.

182

upotreba konstrukcije đa + prezent na štetu konstrukcij e sa

inf ini tivom u dopuni , tj . na štetu konstrukcij e koj u obeležava-

mo fl -kategor ij om. U Prokletoj avl ij i ( 1954) i u zbi rci Lica, da

samo nj ih iz novi j eg per ioda spomenemo, nema ni j ednog pr i-

mera u kom e bi dopuna bi la u obli ku inf ini t iva.

208. Zato što j e funkcij a glagola stat i u tome da označi vr-

stu traj anj a radnj e i li stanj a (u smislu vidskog lika), i nij e

neobična predikativna upotreba nj egova : kao glagola u reče-

nici čij i j e subj ekat neka apstraktna imenica. Tada se j avlj a

u svom osnovnom obl iku, ali j e mnogo češći u obliku glagola

sl oženog s pref iksom na- :

S t a d e vr iska žena i opšte bei anj e ( Prip . 1924, 113) .

— Posle taj ca i zaprepaštenosti n a s t a d e odmah opšti

smij eh ( Pr ip . 1924, 111) . — N a s t a tutanj prodola ( Prip .

1924, 50) . — I opet n a s t a d e ćutanj e ( Pr ip . 1924, 24 ) .

— A posl ij e toga n a s t a j u strašne pij anke i pj esme i tuč-

nj ave ( Pr ip . 1924, 27) . — Tek t ada n a s t a d e na gumnu

vriska, pa đugo zapomaganj e ( Panor . 1958, 74). — S t o j i

ga piska : cik , cik , cik ! ( Lica 1960, 31) .

Sigurno j e da u glagolskoj imenici ( i ši re u tome smislu

— u apstraktnoj imeni ci ) imamo samo obeležavanj e radnj e

kao takve i to na taj način što se u apstraktnoj , glagolskoj

imenici gubi i j edno od stvarnih glagolski h značenj a — znače-

nj e vi da364

, koj e j e u anf ini tivu i drugim glagolskim obl icima

morf ologisano. Otkr ivanj e toga vida vršii se nepotpunim glago-

lom stat i i to tako što se on radnj i (čij e ime im a funkcij u sub-

j ekta) pripisuj e kao osobina, dakle, — u rečeničnoj konst ruk-

cij i .

Sinonimska pr iroda odnosa u kome se nalaze pr imeri u t .

206. i primeri u t . 207, tj . nj ihova ekvivalentnost po značenj u,

pa i sintaksički — kad su u pitanj u primeri gde glagol stati

ima zaj ednički subj ekat s glagolom u dopuni ( »i s t a d o še se

skuplj at i konj anici« : »s t a d e vriska žena i opšte bežanje«) —

daj e nam pravo da ih zaj edno odvoj imo od primera u koj ima

j e upravni član sint agme neki od glagola kao što su hteti , sme-

ti , morat i , t rebat i, i ak o j ednom im amo sintagmatsku — dopun-

sku konstrukcij u ( [ oni ] s t a d o š e naj imati radnike), a drugi

put — rečeničnu strukturu ( s t a d e vriska žena) .

364 V . : A. Bel ić, O j ezičkoj pri rodi i j ezi i kom razvi tku, I , Beograd 1958, str .

46—48. i knj . I I , Beograd 1959, str . 148—149.

183

209. I ako se mogu odvoj eno pregledati pr imeri u koj ima

se sintagmam a ovoga t ipa kazuj u početak vršenj a r ađnj e i l i

stanj a d svršetak vršenj a ( zato što su t i momenti po značenj u

suprotni ), mi ćemo ih ovde ipak uzeti kao j edno. Jer , i j eclni

i drugi označavaj u svršeni trenutak r adnj e koj a se u nj im a ka-

zuj e dopunom , i l i subj ektom ako j e u pi tanj u apst raktna, gla-

golska imenica365

.

Za obeležavanj e prvog moment a r adnj e sigurno j e najpo-

godnij i , več semanti kom svoj om, glagol početi , a u istu sintak-

sičku grupu mi stavlj amo i sve one glagole koj i označavaj u i

bilo koj i drugi svršeni trenutak r adnj e, kao što j e svršet ak

r adnj e, početak nastavlj anj a r adnj e, k ao i bi lo koj i dr ugi t re-

nutak r adnj e, s nam erom i li bez nam ere (u sm i slu k ategori j e

modusa) da se r adnj a čdj e j e ime u f unkcij i dopune vrši .

a) Početak vršenj a radnj e, st anj a il i zbivanj a naj češče se

kazuj e strukturom naše fo-kategorij e, tj . glagolom počet i i do-

punom u obl iku konstrukcij e đa + prezent :

Prvi koj i j e igr ačicu vidio i p o č e o Љ o nj oj govori

bio j e Ćorkan ( Pri p . 1924, 28) . — Tako j e razgledao i pre-

mjerao ćelij u dok ne p oče đa osjeća umor u nogama

( Pri p. 1924, 21). — Dreknu što ga gr lo nosi i p o č e đa bij e

f r a Mar ka ( Pr ip . 1924, 57) . — P o č e đa strepi od pomisli

na noć ( Pri p . 1924, 57) . — I p o č e da bj eži po sobi (Pri p .

1924, 51) . — Svij et zapazi i p o č e đa govor i ( Prip . 1924,

93) . — P o č e o j e u nj emu da raste st rah i đa se zam eće

igra nezdrave mašte ( Panor . 1958, 88) . — I p o č e pa-

žlj ivo đa pipa utabanu i lovaču ( Panor . 1958, 72) . — P o-

č e o j e sve češće đa misl i na dr ugog ( Panor . 1958, 235) .

— P o č e đa viče i đa ga doziva po imenu ( Lica 1960, 55) .

— Svet p o č e da se razilazi r anij e nego obdčno ( NDĆ

1950, 110 ) .

U ovakvim sintagmama trenutak početka radnj e, stanj a i lizbivanj a izražava se i nesvršenim glagolom, durativnim i i te-

rati vnim glagolom počinj at i :

Voda p o č-i n j e da cur i niza zid ( Pri p . 1924, 22) . —

I sve j ače p o č i n j e da drht i ( Pr ip . 1924, 22) . — Fra

365 V. P. Suhotin, polazeći od značenj a a ne i od funkci ja istovremeno, odvaj a»sintagme sa inhoativnim značenjem« od »sintagmi koj e označavaju prebidanje radnj e«,iako ih ipak posmatra u j ednom odelj ku (v. navedeno delo, str . 28—44. i 44—47).

184

Marko skida tavu i p o č i n j e da sprema kaj ganu ( Pr ip .

1924, 9) . — Gazda p o č i n j e da se vr ti oko nj egova stol a

( Prip . 1924, 74) . — On izlazi nasred sale i p o č i n j e sam

da igra ( Pr ip . 1924, 110) . — Putnik zastaj e, ali p o č i n j e

da pregovara, da se pravda i obj ašnj ava svoj slučaj (NDĆ

1950, 11) . — Tada Anica ot vori oči i odahne. P o č i n j e

da zivi , pa ma i nem i rnim , mučnim životom nesani ce

( Panor . 1958, 158). — I mirni l j udi se usplahire i p o č i-

n j u da se l j utdto kreću tražeći kavge ( PA 1962, 25) .

Sem u poslednj em navedenom pr imeru, gde j e glagol upo-

t reblj en sa pravim i terat ivnim značenj em , ovde j e imper fekt iv-

ni glagol upotreblj en sa značenj em perfekt ivnog — označava,

dakle, svršeni t renutak r adnj e. Ovakva nj egova upotreba, ka-

rakteri st ična za naš j ezik uopšte, naroči to se j asno ogleda u

3. i 5. pr imeru. U nj ima j e svršeni t renutak početka radnj e

spremanj a i igranj a paralelan sa radnj ama skidanj a tave i iz-

laženj a nasred sale, tj . t aj pr ivi dno ( i po obl iku ) imper fektivni

prezent upotreblj en j e relativno. Zato se, s obzirom na pri rodu

prezenta i s obzirom na to što se u relativu mogu upotrebit i

prezenti glagola oba vida366, može reći da j e pisac svršenost tre-

nutka otpočinj anj a radnj e shvatio kao momenat f iksiran, uklo-

plj en u vršenj e prve, traj ne radnj e i , kao takav, relativno pro-

duž en367

.

b ) Na potpuno ist i način pi sac up otreblj ava glagol nasta-

vi t i ( odn. impf . nastavl j ati ) — za označavanj e početka nastav-

lj anj a tr aj ne radnj e i li stanj a :

I odmah se odvukao na poj atu đ n a s t a v i o da spa-

va ( Pr ip. 1924, 38) . — I odmah n a s t a v i da pr iča kako

j e dočekivao Nij emce ( Pr ip. 1924, 64) . — Nego n a s t a v-

1 j a da hoda iako j e vas u j ezi ( Pr ip . 1924, 58). — Tu b i

ш A. Belić, O j ezii koj prirođi i j ezičkom razvitku, I , Beograd 1958, st r. 198—199.

i 203—205; M. Stevanovdć, Nai in odredivanja znai enja glagolskih vremena, JF XXII

Beogra d 1957—1958, str. 29—30. '

387 Rezul tati dosadašnjih ispitivanj a (isp. upravo navedena u napomeni 366, kao

i druga, npr . M. I vić, Sistem l ičnih glagolskih obl ika za obelet avanje vremena u srp-

skohrvatskom j eziku, Godišnj ak Fi lazofskog fakulteta u Novom Sadu, I I I , Novi Sad

1958, str . 140—141) pokazuju da su, što se osobina tiče, i ndikativni i relativni prezent

j ednaki (v. M. Stevanović, JF XX I I , st r . 30: »upotreba prezenta za kazivanje 'sadašnj e

'

radnj e . . . samo j e j edan slučaj aznačavanj a naporednostd, drugi j e slučaj označavanj e

prošl ih radnj a«) , pa ono što vredi za indikativni prezent (o odnosu traj anj a radnj e

prema vremenu govorenj a, i sp . str . 31. r asprave p raf . M . Stevanovi ća) mora, po našem

mišlj enj u , mutat is mu tandis, vredeti i za relat ivni pr ezemt .

185

opet n a s t av l j a o da kiđa i moli ( Prip. 1924, 17). — A

poslij e n a st a v l j a da pije i dvori gazde (Prip. 1924,

28— 29 ) .

c) Sa istom frekvencij om j avlj aj u se i sintagme s glago-

lom prestati , koj e označavaj u i li j ednostavno prekid-anj e rad-

nj e i l i , ako su upotreblj ene sa imperfektivnim glagolom pre-

staj ati — fiksirani i t ime relativno produženi trenutak svr-

šetka r adnj e :

prestat i + da + prezent

Pret io j e da će sve po kući pobi ti , ako se samo za

j edan sat p r es t a n e da slui i j elo i toči piće (Pr ip. 1958,

246) ;

prestaj at i + da + prezent

Onaj glas n e p r est a j e da doziva (Prip. 1924, 21).

— P r e s t a j e da pj eva i posl ij e cij elo vrij eme ćuti pod-

nimljen (Prip. 1924, 109). — A onda se umiri la i j oš

čvršće privil a uz dra garicu, koj a n i j e p r est aj a l a cfa

j e doziva i teši, tapše po licu i ramenima ( Panor . 1958,

250 ) .

Ove druge sintagme, sa imper fektivnim glagolom u uprav-

nom delu, upotreblj avaj u se u opisim a i si tuacij ama gde ume-

sto preterital nih vremena nalazimo češće prezent za označava-

nj e prošlih nesvršemh radnj i . Ovo se lepo vidi u odlomku iz

koga smo uzeli dra gi od poslednj ih primera i koj i ovde navo-

dimo kao t ip takvih si tuacij a, označuj ući prezent nesvršenih

glagol a :

Zaklopio oči , pa leleče i zavij a nešto bez kraj a, oteg-

nuto i st rah ovi to. Uzal ud ga K r i let ić nogom opominj e.

Konačno mu pr ilazi s leđa i šapće.

— Sluš-aj , bato, nemoj da se bra kaš.

— Št o se b r u k am ? v iče on .

— Pa tako, br ate, bra kaš se.

P r e s t a j e da pj eva i posli j e cij elo vr i j eme ćuti pod-

nimlj en . . . Međutim K imiđik ić igra . . . on izlazi nasred

sale а p o č i n j e sam da igra ( Pr ip . 1924, 109— 110) .

Tako se upotreba prezenta imper fek tivnih glagola u r ela-

t ivu, i t ime uslovlj ena promena semantičke vrednost i j ednog

glagolskog oblika, našla u sl užbi uj ednačavanj a r i tma stra k-

18 6

tura koj e se iskazuj u nizom rečeni ca. Jer u određenom tekstu,

mikrokontekstu, tačnij e, kako smo gore rekli (v. t . 200), r i-

t am se ogleda u r avnomernoj poj avi j edi nica i ste sin taksičko-

semantičke, odnosno odgovar aj uče formalne vrednost i .

e) Sintagme sa upravnim glagolima

tipa ići , uzeti , đati

210. I ako bi se sintagme u koj im a se u pr vome delu nala-

ze glagoli ići (prost i složen s prefi ksama), st ići, uzeti , dati i

sl ione mogle pregledat i sa prvim , modalnim glagol im a ( k ao

što su hteti, moći, morati i sl .) — mi ih uzimamo u ovu grupu

j er t i glagoli samd po sebi nemaj u nikakvog modalnog znače-

nj a. U tome se i razl i kuj u od prvih, koj i i bez dopune iskazuj u

želj u, mogućnost , sposobnost , nužnost i sl .

Pa ipak mi u tekstovima pr ipovedaka imamo značenj e na-

mere i l i koj e drugo modalno značenj e u svakome od pr imera :

Gazde spavaj u a Ćorkan se diže sa sij ena i i d e da

pomete dućane, da nartese vode za cirkus ( Prip. 1924, 29) .

— Al i mu se dosadi i zgadi već sama pom isao da i d e da

traži slam u i oganj ( Pr ip . 1924, 59) . — Dok j edne nedelj e

n e d o đ o še inžinj er i i činovni oi da sastavl j aj u katast ar

( Prip . 1924, 81) . — O d o š e da t raže piva ( Prip . 1924, 72) .

— Odj ednom onaj od I zvozne banke i z d i g a o da pj eva

( Pr ip . 1924, 109) . — I ponovo s e d i ž e da ih hvata ( Prip .

1924, 63) . — Biskup ga u z e j oš k ao dj ečaka u m anasti r ,

da uči i poslužuj e ( Pii p . 1924, 5) . — I oni pobj egoše n e

s t i g a v š i da pokolj u dj ecu ( Pr ip . 1924, 56) . — A ko

vam d a j e da sadi te ove r ogove k r aj puta, pa da mi se

konj plaši ( Pr ip . 1924, 59) . — Posle s u o t i š l i da raz•

gledaj u kuhinj u (Panor . 1958, 237) . — Na vrhu s t a d o-

š e da odahnu ( Pr ip . 1958, 79) .

U drugim , slovenskim j ezicima, na primer u ruskom368

,

t akvi se gl agold pr ikl j učuj u modaln im glagol ima kada se na-

laze u ovakvi m konstrukcij ama, i to s razlogom . Pošto naš j e-

zik daj e mogućnost i da ih, i zbog dr ugih nj ihovih osobina i

zbog osobina nj ihovih dopuna, posmatramo odvoj eno od prvih ,

m i ćem o t ako i čdni t i . Pr vo zato što, k ako r ek osm o, sami ne-

maj u nikakvog modalnog značenj a, a često i ni su nepotpuni

368 V. : Gramat i ka AN SSSR, Tom I I , Sintaksa, Moskva 1954, st r . 412.

187

glagoli ( isp . glagole : ići , otići , dići se i td. u navedenim pri me-

r ima) , i , drugo, zato što mdsl imo da im j e u ovim sint agmama

glavna f unkcij a da izraze vrstu traj anj a radnj e, dok se sama

modalnost obeležava konstrukcij om da + prezent , koj a j e —

što naročito ističemo — ovde morfologisana modalna situa-

cij a. Ovim misl imo na poznatu činj enicu da j e u slučaj evima

gde smo, u stari j em j eziku našem i danas na zap adu i severo-

zapadu369

, im ali inf ini tiv kao dopunu uz te glagole — modalno

značenj e nj ihovo moralo bi ti j asno i l i i z si tuaci j e i l i ро ne-

kom drugom j ezičkom znaku370

. Ovo nam potvrđuj e j ezičko

osećanj e Andri čevo, koj i inf ini t iv u dopuni ovih glagola retko

upotreblj ava. Kada on pak to čini, stavlj a ga uz glagole koj i

u svome značenj skom potencij alu im aj u j ače izr aženu modal-

nu ni j ansu, kao glagol dat i , na pr imer , u rečenicama :

Žena s e n ii j e d a l a zaustavi ti ( Panor . 1958, 237) .

— To j e bilo za žalj enj e, al i se n i j e d a l o izmeni t i

(NDĆ 1950, 131). — Zaboravio j e i svoju j ut rošnj u od-

luku da s e n e d a zavesti na r azgovor ( NDĆ 1950, 223) .

— Ali se zahuk tal i čovek n i j e d a o smest i ni zaustav i t i

( PA 1962, 77 ) .

I u opštekomunikativnom , standar dnom , j eziku ova j e si n-

tagma izvestan konst rukci j ski i l i st ruk turni k l i še koj i se naj-

češće j avlj a upravo sa t im obli kom dopunskog dela, tj . sa

ob l i k om i n f i n i t i v a .

2. Glagolske ( apst rak tne) imenice

211. Apstraktne, glagolske imeni ce, bilo da su u konstruk-

cij i sa funkci j om subj ek ta ( v . t . 208) , bilo da su u konstr uk-

caj i sa funkci j om obj ekt a371

, uz glagole koj i znače početak , tr a-

j anj e radnj e il i nj en svr šetak — podj ednako se obično upo-

treblj avaj u.

30» M. Stevanovi ć, Naporedna upot reba inf initiva i prezenta, NJ n . s. V, sv. 5—6,

Beograd 1954, str . 166—167.

370 V . o pr irodi inf init iva i supina : A. Belić, O jezil koj p r i rodi i j ezičkom raz-

vitku, I , Beograd 1958, st r . 237—243; A. Belić, I storija srpskohrvatskog jezika, I I , 2,

Beogr ad 1951, st r . 293—296. i d . st r . 296—306.

371 I sp . definici j u F. Bri noa : »apres ce que nous avons di t de la possibiil i te de

donner un suj et au nom d'act ion , on se r end comte que l es noms peuvent , eux aussi ,

expri mer une aotiom k suj et determine: Je desi re le succes de ton ffl s, j e dćsire son

succžs se dit aussi bien que: j e desire qu'il reussisse« (F. Brunot La pensee et la

188

а) Struktura s glagolskom imenicom u funkcij i subj ekta :

Tada j e p o č e l a nj egova vlađavina u Prokletojavl ij i ( PA 1962, 30). — Čim z a m u k n u lupa Vej si lovih

cokula, j avi se prota ( Pr ip . 1924, 23) .

b) Strulctura s glagolskom imenicom u funkcij i obj ekta :

Zapali l i su i p o č e l i razgovor ( Lica 1960, 26). —

I nspektor i sudij a v o d e neki đugački razgovor ( Lica

1960, 29) . — Trgnuo se i n a s t a v i o svoj p rekinuti t rk

( Lica 1960, 26) . — Так о čovek str anac i m a stalno oseća-

nj e da j e negde na nekom đavol skom ostrvu ( PA 1962, 24) .

— A mladiću j e bi lo nezgodino da p r e k i d a pr ičanj e

( PA 1962, 14) . — P o č e še razgovor ( Pr ip. 1924, 23) . —

I n a s t a v i o razgovor sa m ladićem ( Panor . 1958, 237) .

A u dopuni takvom glagolu apst raktna imeniea se j avlj a

i u drugim padežim a, čij a j e upotreba u nekim slučaj evima si-

nonimska, dok j e u drugim rezultat nij ansir anj a značenj a,

odnosno odvaj anj a osnovnih padežnih značenj a, i li j e rezultat

nij ansiranj a značenj a koj a se iskazuj u i drugim sredstvima,drugim strukturama (v . t . 212, 293) .

Pr imer i nađeni na str anicama Andri čevih tekstova, od

koj ih, zbog visoke frekvencij e nj ihove, navodimo samo neke

kao t ip, na primer :

I l i p r o d u ž u j e sa grubim salama i beskonačnim

prepirkama i mračnim obračunavanj ima ( PA 1962, 19) .

— Svir ači su se spr emal i da p r e s t a n u sa svi rkom

( Pr ip. 1958, 248) . — Može Iak o i na pr inudni rad da o đ e

( Pr ip . 1958, 345) . — On se odm ah l a ć a takvog posla i li

nekog drugog kr ivotvorenj a ( PA 1962, 23) —

— pokazuju da se glagolska ( apstraktna) amenica nalazi i u

obl iku instr um entala, akuzativa s predlogom , geni t iva i dr .

padeža i uz glagole ovog semantički ogramičenog polj a. Uto-

l i ko pre se, pr i ovakvoj upotr eb i , kao upr avni deo sintagme

j avlj a vr lo vel ik i broj drugih gl agola drukči j eg sem anti čkog

potencij ala, leksički neograničenih, koj i — zaj edno sa dopu-

nama — čine neiscrpan izvor sinonimskih kombinacij a u sin-

tagmatskom određavanj u .

langue, Pari s 1922, str . 335) , kao i def inicij u prof . M . Stevanovi ča, koj u daj e u ras.

pravi Posesivne forme u srpskohrvatskom jeziku, Godišnj ak Skopskog f ilozofskog fa-

kul teta, I V , 1, Skop lj e 1939—40, st r . 33—39.

189

3. Glagolske imenice u funkcij i obeležavanj a

značenj a okolnost i

212. Sintagme takvoga sastava, pr i rodom odnosa nj ihovih

članova, koj i su i j edan i drugi u osnovi glagolske reči , sa zna-

čenj em procesualnosti , dakle, predisponirane su da budu no-

siocd značenj a o k o l n o s t i u koj ima se vrše radnj e i pr ocesi

koj i su označeni nj ihovim upravnim rečima372

. Glagolska, ap-

strak tna imenica, oslobođena oznaka predikativnost i , upravo

j e idealna za to, j er i skazuj e uslove koj i mogu prati t i radnj u

kao unutrašnj i kvali teti te radnj e, ali i one koj i su izvan nj e,

koj i ne zavise ni od nj e ni od nj enog subj ekta. U tome ona

im a prednost nad glagolskim pr i logom , sa koj im j e delim i čan

sinonim373

, a koj i u knj iževnom j eziku zah teva i dent ičnost sub-

j ekta (v. t . 293) . Razlozi j avl j anj u ove konst rukcij e, dakle,

čisto su lingvist ičke pr irode : j avlj aj u se kao t ip koj i omogu-

ćuj e al ternaeij e vrši laca, pa j e u tome nj ihova neodređenost , a

ne u psihološkim stavovima374, čij a j e var ij abilnost neogr ani-

čena, i kao t akva za l ingvi stičku k lasi f i lcacij u j ezičkog mate-

r ij al a ove vr ste nepodesna.

Značenj a okolnosti obuhvataju vel iki broj momenat a, što

zavisi od potencij ala upravne reči , kao god i od potencij ala

determinativne reči . Ipak , zavisno i od konteksta i od same

reči , kad su u pi tanj u glagolske i l i druge reči koj ima j e u

osnovi značenj e akcij e, kao determinante, te okolnosti se j av-

l j aj u naj češće sa dominati tnim značenj em vremena, npr ., na-

čina, uzroka, uslova, dopuštanj a i mnogim drugim .

213. Okolnost i sa dominantni m značenj em vremenske na-

porednost i izr ažene su n-aj češće :

a ) struk tur am a s lokat ivom i predlogom pr i

Pri či tanj u govora, članaka i protesta svak i od nj ih

j e i m a o o s e ć a n j e da se nešto r azvezuj e u nj emu

( NDC 1950, 255) ;

372 M . Stevanović, Sintaksička sincmimika, Knj iževnost i j ezik , God. X , br . 2,

Beograd 1963, st r . 94.

373 M . St evanović , I biđ . , st r . 94.

374 »I mensk a konst rukci j a . . . sadržava elemente neodređenosti i impersonalnosti

uvj etovane razl ičnim načinom mišl j enj a« (F . Ćale i M . Zor ić, B i l j eške o sti l ističnoj

vr ij eđnosti imenske konstrukcij e, Jezik IV , 4, Zagreb 1956, str . 110—111) , što j e ne-

sum nj ivo Iepp zapaženo sa psihološkog gledišta i pogodno za anal izu st i la sa tog

gledišta .

190

b) strukturama s lokativom i pređlogom u

I tako u pričanju, oni v i d j eše da se poznaj u

(Prip. 1924, 23). — U nerazumevanju, dečak j e p og l e-

d ao tetka Milu (Painor . 1958, 185). — Gde su, u svađi,igri đli šalama, g r a j a l e gomile apsenika (PA 1962, 127).— Mladić j e gl ed ao u starca, u očekivanju dalj ihobj ašnjenj a (TH 1947, 293). — Stojeći kraj prozora, u oče-

kivanj u potpimog mr aka, ml adić i konsul su često r az-

g o v a r a l i (TH 1947, 133) ;

c) strukturama s genitivom i predlogom kod

Star ij i brat j e i kođ delj enj a ostalog imetk a n a s t o-

j a o da ošteti i pr ikrati mlađega (TH 1947, 134) ;

d) strulkturama sa instrumentalom i predlogom s/sa

I kao da su nj ena snaga i snalažlj i vost j a č a l e

uporedo sa rastom deteta ( 2nk 1962, 279) . — Sa svi ta-

nj em s i đ o še bubnj ar i iz mahale ( Pr ip . 1924, 53).

Pošto j e u mnogim od ovih značenj a okolnosti s navede-

nim dom inantnim značenj em vremenski momenat izražen u

toj mer i da su drugi momenti okolnost i poti snuti , a napored-

nost se uikl ap a u simetrični sistem prema vremenskim momen-

t ima anter iornosti i poster iornosti , mi smo većinu pr imer a— da ne bismo diral i u taj simetrični sistem — izložil i napred,u odelj ku o imenskim determi nantama (v. t . 141, 146, 151—

152), zaj edno sa sintagmama iste konstrukcij e koj e označava-

j u pomenuta dva druga momenta vremenskog sistema (v . t .

158. b — 159, 163, 166). Izuzetak čine lokativne sintagme s pred-

logom u, u koj ima značenj e vremenske naporednosti , iako do-

minantno, ipak ne potiskuj e i druga značenj a okolnost i , pa ih,како smo gor e rekli (v. t . 156), stavlj amo ovde, u sistem gde

i formal no, kao glagolske (apst raktne) imenice, spadaj u.

214. Okolnosti s dominantnim značenj em načina na koj i

se r adnj a i l i proces označeni upr avnom rečj u vr še izr ažavaj u

se kod Andrića, kao i u k omunikat ivnom knj iževnom j eziiku375

,

naj češće :

375 V.: A. Belić, I storija srpskohrvatskog jezika I I , 2: Re£i sa deklinacijom, Beo

grad 1950; M . Stevanović, Gramati ka, Novi Sad 1954; Brabec — H raste — Zivković, Grama-

ti ka , Zagreb 1961.

19 1

а) struk turama sa inst rumentalom i predlogom s/sa

Kapij a koj a s e o t v a r a i z a t v ar a sa škripom i

grml j avinom ( PA 1962, 19). — I sa vel ikim šumOm p r o-

n o s i kroz lukove mosta plotove ( NDĆ 1950, 80) . — Oni

s u sa naroči tom nasladom p r e p r i č a v a l i pr izore

( NDĆ 1950, 82) . — S tutnj em im s e p r i m i č u dalj i ne

i v isdne ( Pr ip . 1924, 33) . — N apređ ( i d e) Sumbo svi ra-

j ući a za nj im ostaili sa vriskom i galamom tukući Ćor-

kana ( Prip . 1924, 33) ;

b ) st ruk tur am a s lokat ivom i predlogom u

Zvona s u d o v e z e n a u vel i kom slavl j u, na kol im a

(Žnk 1962, 245) . — U sj aj noj pratnj i Džem u l a z i u Rim

( PA 1962, 101) . — Nj emu se čini lo da ž i v i u stalnom

dodiru sa Erom ( Lica 1960, 111) . — I da ć e sad l j udim a

v e k p r o l a z i t i u stalnom tutnj u i zvonj avi ( Žnk 1962,

246 ) ;

c ) str uk tur am a s lokat ivom i predlogom po

G o v o r i o j e čas po sj ećanj u na propovednike i

knj ige ( Pr ip. 1958, 13) . — I koj a j e r a đ en a po maj -

storovim nacr t ima ( Znk 1962, 247) ;

d ) struk turama sa akuzat ivom i predlozima uz, kroz

A Švabo ih j e r a z g o n i o uz smeh mlađih dućan-

džij a ( TH 1947, 76) . — A svi zaj edno j e d u , uz razgovor

i glasne šale ( NDĆ 1950, 106) . — S a h r a n j e n j e idiućeg

j utra uz pop N ikolino staračko poj anj e i otpevanj e Dimi-

t r ij a, k l isar a ( NDĆ 1950, 198) . — A star ica š a p u ć e kroz

plač ( Gosp. 1963, 120) . — P r o l a z i l i s \i uz vi ku, psova-

nj e i smeh ( Gosp . 1963, 162) ;

e) strukturama s geni t ivom i pr edlogom bez

Nova država, sa svoj im dobrim upr avnim aparatom ,

u sp ev a l a j e d a na bezbolan način , bez nasr taj a i po-

t resa i z v u č e iz naroda poreze (NDĆ 1950, 205) . — Mla-

dić j e bez mnogo čuđenj a i bez pi tanj a p r i m i o tu neo-

ček ivanu pažnj u kao naređenj e ( PA 1962, 57) .

Način na koj i se r adnj a vrši tr eba shvati t i u smislu o k o l-

n o s t i , a one mogu bi t i vezane i za unutr ašnj e osobine uprav-

192

ne reči , odnosno — tačnij e : za afctivnost gramatičkog subj ekta

glagola u upravnoj reči , pa se sinonđmska opozicij a nj ihova u

j ednom elementu može predstavi ti t ipom :

Oni su sa naslađom p r ep r i č av a l i prizore —

— kada su ove sintagme identične i po funkcij i i po značenju

sa sintagmama u koj ima j e determinat ivni deo glagolsk i pri-

log (v. t . 291—293), predstavlj en kao drugi elemenat sinonim-

ske opoziicije, i opet kao t ip, u pr imeru :

Oni su naslađuj ući se p r ep r i č av a l i prizore.

S druge str ane, okolnost i mogu bi t i vezane d za aktivnost i

drugih činilaca ili stanj a uopšte, što shematski predstavlj amo

t ipom sin tagme :

A Švabo ih j e r azgo n i o uz smeh dučandžij a —

— kada se mogu ident if i kovat i kao sdntaksički sinonimi zavis-

nih rečenica koj e predstavlj amo tipom :

A Svabo ih j e r a z g o n i o dok su se dućanđžij e

smej ale.

Ovo j e omogučeno pri rodom glagolske, apstraktne imeni-

ce, koj a, iako u vezi sa upravnom rečj u, može bi ti po svome

sintaksiičkom odnosu i predikat sub j ekat skog geni tiva i zaj ed-

no sa ovim poslednj im određivati glagol , označavaj uči nešto

što j e vr šenj u r adnj e pr isu tno.

215. Okolnost i sa dominantnim značenj em uzroka glagol-

ske r adnj e i l i stanj a obeleženih up r avnom rečj u sin tagme obe-

ležavaj u se i lok ativn im sin tagmam a, a onda d inst rumental -

nim374. Pošto je o nj ima bilo i napred reči (v. t . 188, 194), ovde

ih daj emo kao t ip u sledećim pr imer im a :

U zanosu, n e z n a da l i to govor i i li samo mdsl i

( Pr ip. 1924, 15) . — Ta drugar ica j e, u svoj oj gluposti i

i elj i za osvetom, sao p št i l a to drugima (PA 1962, 67).

— U svoj oj tupoj i kratkovidoj revnosti mršavi pol icaj ac

s e p o l a k o m i o da iskomsti slobodno polj e ( PA 1962,

124) . — Ranj eni s e f r atar u očekivanj u smr t i i s p o v j e-

376 V . t . 188. i 194. ovoga rađa, gde se uz def inici j u obli ka koj ima se obelei ava

uzročnost i ш def inicij u uzročnost i i njenih obl i ka daj u i p rimeri sa apstraktnim ime-

nicama. V . i M . Stevanovi ć , NJ n . з . X I . sv . 7—10, Beograd 1961, st r . 219—221; M . I vić ,

JF X I X , Beograd 1951—1952, str . 183.

13 Jezi k i st i l I va An dr ića 193

d i o (Pr ip . 1924, 61).— U prasku i n e č u kako beg pade

( Pr ip . 1924, 65) . — Tu pr ist ižu i svi oni koj i su u p u ć e-

n i po kazni (PA 1962, 17). — Pod đođirom nevidi j i vih

svi rača o ž i v e svi oni inst rum ent i ( Panor . 1958, 306) .

Aktualizacij a Andrićevog j ezika, manifestovana i u morfo-

logij i i u sintaiksi padeža, к ак о smo napred videli , u smislu

potpuine komunikat ivnosti , upotrebom sintagmi s glagolskim

( apstraktn im ) imenicama u zavisnom delu nj ihovom izvedena

j e do kraj a, onako, nar avno, kako se ta aktualizacij a vr ši i u

opštekom un ik ativnom , knj iževnom j ezi ku kullture uopšte. Ona

se, naim e, vr ši porastom produkt ivnosti apstr ak tnih imenica377

i par alelnim por astom f rekveneij e gr amatičk ih konstrukoij a

s nj ima, od koj ih su mnoge — strukture koj e se stvaraj u u

poj edinačnom j ezičkom ostvarenj u, dok su druge izdi gnute na

stepen opštepr ihvaćenih kategor ij a, i na stepen izraza čak378

.

377 V .: A . M . Пешк овск и:&, Р у с с к и ^ с и н т а к с и с в и а у ч н о м о с в е-

дц е н и и, Москва 1956, стр. 130—131; F. Brunot , La pensi e et la langue, Par is, 1922, str .

334-Г-335.; iM . Stevanović , Savremeni srpskohrv atski j ezi k , I , Beograd 1964, str . 490.

378 V . P. Suh atin , navedena delo, st r . 35—43, 45—47, .47rrr48.. 1 - - 'Ц

' - , » •>

•, V-

I I I . R E ČE N I ČN A D E T E RM I N A CI JA

(FUNK CI JE SI NON I M SK I H ODNOSA)

I I I . R E ĆE N I ĆN A D E T E RM I N ACI JA

(FUNK CI JE SI NON I M SK I H ODNOSA )

1. V r e m e n a i n a č i n i

216. Mor fološko-sin taksičke kategorij e koj e su glavno obe-

ležj e rečenice, kako smo napred istakl i (v. t . 15), j esu vreme-

na а načini , pa j e u ovome odelj lku naj pre o nj ima reč.

U svako proučavanj e glagola, čak i u j eziku j ednoga pisca,ul azi , što se siintaksičko-semantičkih kategorij a tiče, sve ono

što se odnosi na stvarna glagolska značenj a, tj . na r od i vi d

glagolski , a zatim i sve ono što se t iče značenj a i upotrebe

nj ihove u poznat im i utvrđenim kategor i j ama indi kati va, re-

lat iva i modusa. Prve dve kategor ij e naroči to procenj ivane su ,

što j e i normalno kada se t ret i ra j ezi k u cel ini , uopšteno, ap-

strahovano od j ezi ka pisaca k akav j e dat u celini nj ihovogdela, pa ртет а tome, apstrahovano i od poj edin ačnog j eziokogostvarenj a tako shvaćenog. I uopšte su se te kategor ij e manj e

posmatrale, kako j e i st icano već, u j ezičkom procesu, u r eče-

nici , a vi še su bi le vezivan e za m or f ološke oznake379

. Sto se

tiče pak druge grupe kategor ij a, tj . vremenskog određivanj a

glagolskih oblika, drugi razlozi , u kraj nj oj analizi — stili st ič-

ki u ši rem smislu, a ne u simislu l ingvi stičkom, unosi l i su u

klasif ikacij u, za koj u je apstrahovanj e iz poj edi načnog j ezič-

»Morfološka koncepcij a, naj odr eđenij e formul isana u učenj u o glagol skom rođu

kod zrnameni tog ruskog lingvi ste F. F. Fortunova, i do danas j e ostala dominantnom«

— ist iče se za j edno od pi tanj a (M . Stevanović , Problem glagolskog roda t povratni gla-

gol i u srpskohrvatskam j ezi ku , JF X XV , Beograd 1963, st r . 7) , a može se, mu tat is mu-

tandis, p rimeniti i za dr uga pi tanj a i z oblast i rečenične determinacij e, ukol i ko se nj i-

h o v e db r a d e t i če .

197

kog ostvarenj a nužno, pored osnovnih elemenata vremenskog

određivanja i »dopuinske«, manj e ili vi še osnovane psdhološke

kategorij e, kao što su razni stepeni vremenskog odnosa go-

vornog hoa prema radnj i380

, iako su, uz primarni sistem, koj i

kao termin uzimamo zaj edno sa definiaij om P. I mbsa381

, rele-

vantnij i doživlj enost , dinamičnost382

il i razne »sti lske transpo-

zicij e« kao što su : vremenska, afektivna, vi dstka, modalna i

druge, koj e u sistemu korelacij e glagoM aih vremena uopšte u

jeziku ne formir aj u sistem , al i koj e, predstavlj aj uei , kako kaže

P. Imbs, već zavr šene tendencij e, ostavl j aj u m ogućnost da se

u sistem unesu i dr uge sti lske mogućnost i koj e j ezička zaj ed-

nica može pr ihvat i t i383

. .

217. Otuđa i potreba da se, i metodološki , ove kategor ij e

u j eziku j ednoga pisca posmatraj.u u svoj im uslovima : ograni-

čene s j edne strane sopstvenim pr imam im sintak sičlco-seman-

t ički m i mor fološkim sist emom , a s dr uge — st i lsik im uslovd-

ma ek spresij e, u koj ima se nj ihova upotreba osniva, kao i sve

u poj edinačnom j ezičkom ostvarenj u, na sinonimskim odnosi-

ma u j eziku i li na odnosima opozicij a f ormi i st ruktura. Jer

u tim se odtaosima normativni glagolski sistem prost ih (pre-

zent , aor i st , imper fekat , imper ativ , glagol ski pr i lozi i pri devi )

i složendh (per fekat , f utur , f ut ur I I , potencij ai i pluskvamper-

fek at ) obl ika u svojoj umutr ašnj oj repar t ic i j i uveoava, kad j e

reč o poj edinim glagolskim obl icim a, i — dvost ruk osloženim

obl icima (npr ., pluskvamperfek at , v . t . 221) , dok se za neke

od nj ih u sintaksičko-sem anit ičkom smislu — redukuj e (npr .,

futur I I , v . t . 268—269, dli per fekt ivn i prezent u nekim funkci-

j ama, v . t . 259) .

218. Ovaj si stem korelacij e, kako ga implicira u j ednoj1939. gođine štamp anoj r aspravi

384 a i stiče u svom ovde već

navođenom radu385'

prof . M. Stevanović, i zatim i drugi naši

380 V.; A; Stoj ićević," ZttaCenj e aorista i intperfekta

' u srpskohfvatskom

'j eziku, Dela

SAŽU, 3, L>ubljana:i 95i , str . 25- 27,"40, 97—99, 118—119, 121—133. i d.

S8i P. Imbs, L'emploi des temps verbaux en f ranf ais mođerne, Ii brairi e С. Kl in-

ck si eck — Pari s 1960 , st r . 13— 14 .

382 M . Stevanović, Oko p tačenj a aorista, NJ n . s. VI I I , sv . 5—6, Beograd 1957, str .

129; M . Stevanović, Oko značenj a imperfekta, Zbornik Fi lozofskog fakulteta u Beogradu,

IV—2, Beograd 1959, str . 117—142; M. Ivić, Sistem l ičnih glagolskih oblika, Godišnj ak

Fi lozofskog fakul teta u Novom Sadu , I I I , Novi Sad 1958, st r . 143.'

383 p . I m b s, nav eđ eno delo , s it r . 201—203. i d .

884 M. Stevanović, Pi tan j e značenja glagotskih vremena, JF XVI I , Beograd 1938—1939,

s t r . 155— 159 .

385 M. Stevanović, Si ntaksička sinonimika, Knj Lževnost i j ezi k, God. X , br . 2,

Beogr ad 1963, str . 86—88, 90—91.

19 8

sintaksičari384

, sistem koj i j e činj eni ca opštekomunikativnog

j ezika naše kulture i kao takav ne predstavlj a nikakvu speci-

f ičnost , u poj edinačnom j ezičkom ostvarenj u ne može ni bi t i

drukčij i nego speci f ičan387

, j er se osniva na izboru sredst ava

koj i pisac vrši prema svoj im, ori ginalnim koncepcij ama lika

i sredstava koj a mu stoj e na raspolaganj u388

. Prema tome, s ob-

zirom na apsolutni karakter j ezičkih kategorij a u odnosu na

j ezičku stvarnost poj edinačnog ost varenj a — one se, nai me,

i scrplj uj u sopstvenim granicama u j eziku j ednog pisca389 —

definisanj e nj ihovih značenj a može se izvršiti samo u nj iho-

vom međusobnom odnosu i tamo gde su date.

Na taj način, tendencij e koj e poj edine glagolske katego-

rij e imaj u u normativnom j ežiku, npr . svođenj e upotrebe pre-

ter italniih vremena na pretežnu upotrebu perfekta390

, u j eziku

poj edmačnog pisca daju sasvim drukčij u sl iku, za koj u bismo

rekli da j e u mnogo većoj meri stvarna nego što to pokazuj e

nj eno neslaganj e sa opštom tendencij om u komunikativnom

j eziku .

219. Materij a glagolskih oblika u Andrićevom j eziku, kao

verovatno i u j eziku drugih pisaca, impfi cira d metodološki

postupak pri kome će semantičko-morfološki sistem nj ihov

biti osnova za podelu, a sintaksički , i sti lski , uslovi ekspresij e— osnova za definisanj e nj ihovo. Pr i tome se mora polazi ti

od osnovnih nj ihovih značenj a, dakle, od značenj a koj a gla-

golski oblici , kad j e reč o vremeni ma, imaj u u pri marnom nj i-

hovom sistemu, tj . u indik ativu i li u relativu (ako j e to samo

relativno vreme, kao imperfekat, npr ., i pluskvamperfekat ),il i , kad j e reč o nači nima, u modusu

391.

ss« Npr ., u navij e vreme, J. Vuković, Sistem srpskohrvatskih glagolskih obl ika u

vremenskim i funkcionalnim međuodnosima {korelacijama), Radovi XX 7, Sarajevo 1963

str. 107, 126. r. : ■ ..

• ' • • " ,

S87 »Osobina sti l a i j este da se u nj emu od onoga što j e u j eziku mogućno upo-

t reblj ava nešto češće, nešto ređe, da bi se dao naročiti karakter i zlaganj u« (A. Bel ić, O

upotrebi vremena u srpskohrvatskom jeziku, JF VI , Beograd 1926—1927, str . 103). Isp. i

mišlj enje M . Ri ff ater rea , koj i talkođe daje dosledno l ingvi stičku def i nicij u ođnosa j ezika

pi sca p rem a j eziku uopSte, a koj u navodimo n apr ed, u t . 2. našega r ada .

388 Uopšte v. G. Herdan, Language as Choice and Chance, Groningen 1956, st r .

12—13, 44. Posebno za vremena isp . analognu si tuacij u koju za f rancuski j ezik konstatuj e

P. I mbs: »Employer le passć simple c'est donc opter del iberement pour un temps de la

Iangue ecr i te, app ri s a l'ecole et dans l es Mvres« (ci t . delo, st r . 81) .

88» F . de Saussu re, navedeno delo, st r . 38.

890 A. Belič_ JF VI , str . 125; M. Stevanović JF XX, str . 39; M. Stevanović, NJ

n . s . I V , st r . 25 .

801 V . : M . Stevanovi ć , Nai i n odredivanj a značenj a glagolskih vremena, JF X X I I ,

Beogr ad 1957—1958, st r . 19—46.

199

Тако će sama podela, kao sredstvo metoda koj i se zasmi-

v a n a st vam im sem an ti čk im i m or fol ošk im vr ednost im a obl i-

ka, istaći sinonimske vrednosti preteri talnih , npr ., vremena u

odnosu j ednog prema drugom, dok će di skusij a o semantičkoj

vrednosti i si ntaksičkoj upotrebi t ih vremena pokazati način

zamene pluiskvamper fekt a i li koga drugog preteri talnog vre-

mena perfektom Ш dr ., ukoli'ko se oni u j eziku Andr ićevom

zamenj uj u, il i način nj ihove egzistencij e, ukoliko se naporedo

upotr eblj avaj u . Jednako će bi t i posmatrana i druga vremena

i n ač i n i .

P r e t e r i t a l n a v r e m e n a

220. Nesumnj ivi zaj ednički elemenat svih dosadašnj ih de-

finicij a preteritalinih vremena, pored elemenata koj i ih raz-

dvaj aj u, j este onaj koj i , na različi te načine, pr i rodno, kon-

statuj e da sva ova vremena, označavaj ući r adnj e i l i stanj a koj a

su se vrši la i l i izvrši la u prošlost i , predstavlj aj u u sem antičkom

smi slu sinonime, iako se sintaksički i st il ski , naravno, očigled-

no razldkuj u392

. U upotrebi , u sintaksičkom smi slu, dakle, per-

fekat koj i i u srpskohrvatskom j eziku sve više zamenj uj e sve

dr uge preter i talne oblike, i u Andrićevom j eziku j avlj a se kao

komunikativan obl ik , s obzirom na to da j e uvek piščev govor

u osnovi j ezik a umetničkog dela393

, dok se drugi preteri talni

obli ci — prema stepenu upotrebe, uostalom , u komunik at iv-

nom j eziku — j avlj aj u kao sti lsko sredstvo udalj avanj a (psi-

hološkog, mislimo) određenog teksta od či taočevog j ezika i ,

prem a tome, od či taočevog vrem ena, i li рак služe za karak ter i-

zacij e dr uge vr ste ( v . t . 13) .

s« V . neke od naj poznatij ih def inicij a gr amatičara, koj i ma snro se u ovome radu

slui i li : A. Musiđ, Pri lozi nauci o upotrebi vremena u srpskohrvatskom ieziku, Glas СХХ 1,

Beograd 1926, str . 126—127; I bid ., str . 128—136; A. Musić, Glas СХХ Ш , Beograd 1926- 1927,

st r . 74, 87, 143—145; A . Bel i ć , O upotrebi vremena u srpskohrvatskom j ezi ku , JF VI ,

Beograd 1926—1927, sit r . 114, 117, 119—125. i 126—127; M . Stevanovi ć, Gramati ka , Novi Sad

1954, str . 405—412; M . Stevanovi ć , Oko znai enja aori sta, NJ n . s . V I I I , st r . 129 ;

M. Stevanović, Oko znal enj a imperfekta, Zborni k Fi lozofskog fakul teta u Beogradu ,

I V—2, str . 117—142; M . Stevanovi ć, Sintaksička sinonimika, Knj i ževnost i j ezik , God.

X , h r . 2, Beograd 1963, st r . 86—87; IP. I mbs, L'emploi des temps verbaux en f ranf ais mo-

derne, Par is 1960, st r . 105—106; M . I vi ć, Sistem l ičnih glagolskih obl i ka za obelel avanj e

vremena, Godišnj ak Fi bozof skog fakulteta u Novom Sadu , I I I , Novi Sad 1958, str . 139—152.

J9J V . V . Vinogradov , navedeno delo, st r . 183—184.

200

а) Pluskvamperfekat

221. U funkcdj i karaikterizacij e koj oam se određenom tek-

stu daj e arhaična boj a, u j eziku I va Andrića j avlj a se, ukoliko

se za to upotreblj ava pluskvamperfekat , opozici j a složenog

obl ika prema dvostrukosloženom. U strogo sem antičkom smi-

slu, značenj e i j ednog i drugog pluskvamperfekta ne odstupa

od onog što j e već utvr đeno u knj iževnom j eziku — pluskvam-

perfekat označava radnj u koj a se vršila i l i izvršil a pre neke

druge, takođe prošle r adnj e394

i l i označava st anj e nastalo iza

izvršene radnj e a istovremeno sa prošlom situacij om koj a se

prikazuj e.

Za ovo j e dovolj no navesti po nekol iko pr imera j ednog i

drugog pluskvamperfekta395

, koj e nalazimo u pr ipovetkama :

a) Bilo se pročulo da ira a odred ustaša na Staniševcu.

Jedna j aka četa ode da izvidi , al i ne nađoše ni šta ( Pr ip.

1924, 47) . — Osim toga, fon Paul ićev način poslovanj a l i -

šavao j e tumača i poslednj ih zadovolj stava koj a su mu

bila ostala u nj egovom promašenom i spar ušenom životu

(TH 1947, 378) . — Već su bil i p rosekl i kameni tu i strmu

obalu, kad ponestade novca ( Žnk 1962, 301) Ali sunce

se bilo pomaklo i sad obasj ava j oš samo drum u strani

( Žnk 1962, 44 ) ;

b ) Rij etki preskočiše, većina zastade. Jedini Mustaf a

bij ase odmakao. Preskakao j e sa splavi na splav kao kr i-

lat ( Prip. 1924, 56) . — Posle buina i ratova bej ah u naišl i

nered, oskudica, gl ad i svak oj ake bolest i ( Žnk 1962, 299 ) .

— Bij aše pognu t i nekud m alen ( j er u pr ičanj im a i oče-

k ivanj u bij aše porastao) ( Pr ip . 1924, 53) .

Svi ovi pr imeri , dakle, kazuj u i l i radnj u koj a se izvrši la

pre neke dr uge radnj e i l i stanj a, i l i stanj e koj e j e naporedn o

s tom radnj om . U j ezi ku pr ipovedaka nalazimo i pri mere plu s-

kvamperfekta čij i se relativni karakter obeležava kao u narod-

зм м . Stevanavić, Nai in odr eđivanja značenj a glagolski h vremena, JF XX I I , Beo-

grad 1957—1958, str . 34—35.

з»5 I ako bdsmo mogli , kao i đnigi autori , ova dva obli ka nazvati pluskvamperfekat 1

i pluskvamperfekat 2, to ne čini mo ovom pr i l ikom j er smatramo da su takvi nazivi uslovni

i da u termin — a p re nj ega u defin iciju koj a se pod terminom nalazi — tr eba da uđu

svi elementi obl ika: i semantičko-morfoloj ki i sintaksdčki , ako j e to uvek moguće, naravno.

Ovde se pluskvamperfekat posmatra naj više sa gledižta sti la ( l ingvi st ički shvaćenog) , pa

bi sve ostalo prevazi l azi lo zadatak r ada.

I 20 1

noj pesmi396 — prividno, kao radnj a i li stanj e koj e dolazi po-

sle vremena obeleženog kakvom odredbom ili kakvim drugi m

prošl im vremenom :

O t k a k o j e, lane u proleće, novi gvardij an p r ez i-

d a o muisaf irhanu i o d i j e 1 i o j e j oš b olj e od manast i-

ra, bi j aše j e potpuno prepustio f ra Marku da j e redi i

upravl j a ( Prip. 1924, 5) . — P o s l i j e m n o g i h i d u-

g i h r a t o v a, bij aše se namnožilo besposlenj aka i pi-

j anaca ( Pr ip . 1924, 67).

222. Pomenuta opoziciij a dva oblfl ka pluskvamperfekt a

kao sredstvo arhaizacij e upotreblj ava se u prvim pr ipovetka-

ma Andri ćevim , u onima, dak le, u koj ima j e on izrazi t ij e pr i-

povedač. Otuda i zakl j učak da pisac i u ranij im i u novij im

del ima j ednako pri rodno upot reblj ava pluskvamperfekat , al i

da ga u rani j im delima ima više utoldko uk oliko irn a više onogkoj i j e složen sa imperfektom pomoćnog gl agola ( bej ah + gla-

golski pridev radni ) . Naroči to j e čest taj obl ik u ciklusu o

M u st af i M a džar u . Pr i m er i :

Progoneći nepri j atelj a, bij ahu zanoćil i u nekom na-

puštenom letn j i kovcu na K r imu ( Pr ip . 1924, 55) . — B i j a-

še pognut i nekuid malen ( j er u pr ičanj ima i očekivanj u

bi j aše narastao ) ( Pr ip . 1924, 53) —

— i drugi slični , koj e smo navel i ( v . t . 221. b ) , pokazuj u da

Andr ić pluskvamperfekat u obli ku bej ah + glagolsk i pr idev

radni vezuj e za pr ipovetke čij i j e osnovni ton izvesna iistor i j-

ska, da tako kažemo, ako j e dopušteno, legendarnost . U pr i-

povetkam a iz i stog per ioda, npr . Lj ubav u kasabi , Noć u Al-

hambri , Dan u Rimu, či j a j e tema realnost bez legande — ova-

kvog pluskvamperfekta nema.

Nema toga pluskvamperfekta ni u kasnij im del ima ( Trav-

nička hronika, Na Drini ćuprija, u kasnij im predratnim pri-

povetkama i u posleratmm pripovetkama3'7

, u Prokletoj avl i-

j i ) — bez obzira na to što se legendarne teme ponavlj aj u.

Ovakvo stanj e nesumnj ivo upućuj e na zaklj učak : a) da

se pluskvamperfekat s pomoćnim glagolom u obliku imperfek-

39в M. Stevanović, Način određivanja značenja glagolskih vremena, JF XXI I , Beo-

grad 1957—1958, str . 36. V. i primere koj e navodi T. Maretiđ, Gramatika hrvatskoga il i

srpskoga knj i i evnog j ezika, I I I izd ., Zagreb 1963, st r . 633—634, — oni su mahom iz

narodne poezij e.

397 V. pripovetke: Smrt u Sinanovoj tekij i , Ekskurzij a ( I . Andrić, Panorama, Beo-

grad 1958, str . 27—39, 242—251) ; Dolazak ( Forum, 12, Zagreb 1962, str . 785—798) .

2 0 2

ta, koj i j e u prvim tekstovima Andrićevim i samo sti lsko sred-

stvo, u piščevom j eziku kasnij e gubi naporedo sa gublj enj em

imperfekta (v. t . 239), i b ) da se upravo zato i gubi što j e ele-

menat nj egove konstrukcij e Obli k imperfekta, koj i j e i inače

u našem j eziku u procesu gublj enj a398

.

223. I u Vukovom j eziku već imperfektivni glagoli u obl i-

ku pl uskvamperfeik ta bil i su sasvim retiki . A. Musić navodi da

u sti lu narodne pesme »imperfek tivan glagol dolazi u plus-

kvamperf ektu onda, ako j e on glagol dicendi ; na pr . Uzmuči

se kraij e od Budima, poznade ga care od Pr izrena, pa j e nj emu

bio besedio. I I , 54. Ugleda u Golešu vr anca, pa družini bj ese

govorio. I I , 602 . . .«399

. Ovde valj a dodati da su ovakvi pr imeri

karakter istični samo za stil narodne pesme, tamo, dakle, gde

su metr ički momenti uslovil i i određeni obl ik , koj i j e te za-

hteve ispunjavao, a gde on semantičk i i sintaksičk i inače ne

bi bio upotreblj en. U drugim stilovima, u Sv. pismu i istor ij-

skim dellma, Musić j e našao svega nekoliko primera pluskvam-

perfekta od drugih i mperfektivnih glagola ( »i ne bj eše nikad

hodio. Đ. 14. 4« )400

. U Andr ićevom j ezik u, sistems'ki uzeto, nema

uopšte pluskvamiperfekta od imperfektdvnih glagola. A speci-

f ična i za komunik at ivni j eziik kombinacij a per fek tivnosti i oso-

bina koj e ističu iz roda upotreblj enih glagola sa pomoćnim

glagolom pluskvamperfekta opravdava stil sku nužnost plus-

kvamperfekta čij a j e kori strukcij a bio sam + radni gl . pri dev.

224. Tako se pri određivanj u uslova za upotrebu ovoga

vremena i u Andrićevom j eziku, koj i i ovde možemo uzet i kao

primer str ik tno uj ednačenog knj iževnog j ezika, i pri k lasi f i-

kovaoj u primera pluskvamper fekta moraj u uzimati u obzir

j oš neki elementi , pre svega glagolski vid i glagolski rod, za-

t im način određivanj a vremena, k ao god i sti l i st ički element i

mehaničke, odn. analoške uslovlj enosti drugim glagolskim

obhcima.^k/ : — •

Per fektivnost glagola pretpostavlj a i značenj e rezul tat iv-

nosti glagolske radnj e. Svršena glagolska radnj a, npr . u i ndi-

kat ivnom per fektu , obeležena j e sa dva momenta — saopšta-

388 M . Stevanoviđ, Značenj e imperfekta p rema upotrebi u jeziku P. P. Nj egoša, JF

XX , Beograd 1953—1954, str . 39. I sp. za Vukov j ezik ikonstatacij u A. Musića : »U obtt ku

nj egovu (pluskvamperf ekta — m. pr .) dolazi imperfekat glagoia biti (bij ah, bjeh) u

onim pripovj etkama koje paznaj u imperfekat, a perfekat <bio sam) u oni ma koj e imper-

fekta ne poznaj u« (Glas CXXVI , Beograd 1927, str . 15) .

S99 A. Musić, Pr i loi i nauci o vremenima , Glas СХХ 1, Beograd 1926, str . 145.

400 A. Musić, I biđ., Glas СХХШ , Beograd 1927, str . 87. I sp. i kod T. Maretića^

Gramatika, I I I izd., Zagreb 1963, str . 633.

20 3

vanj em u sadašnj osti , tj . vezivanj em sa sadašnj ošću, i vrše-

nj em il i izvršenj em radnj e u neodređenoj prošlosti401

, pr i čemu,

kad j e uopšte reč o indoevropskom perf eiktu, uvek »imamo po-

sla sa radnj om u prošlost i koj a j e rezul tativna zato što svoj im

izvršenj em , dakle, prošlošću, dobij a k ao rezul tat novo znače-

nj e stanj a«402. U j ezicim a u koj ima j e, k ao u srpskohr vatskom ,

glagolski vid morfologisan, značenj e rezultativnosti uglavnom

j e i vezano za perfektivne glagole, pa 9am obl ik radnog pri-

deva često postaj e stalnim pr idevom, ako mu to j oš omogučuj e

unutr ašnj a pr omena značenj a403

i sintaksičk i odnosi delova

rečenice, subj ekta i obj ekta u procesu radnj e — glagolski

rod404

. U j ezicima u koj ima j e vid čisto sintaksička kategorij a,kao npr . u fr ancuskom j eziku i u neslovenskim evropskim j e-

zicima uopšte, sasvim j e normalno da radni glagolski pridev

može bi tii i glagolski oblik i pr idev405

, bez drugih uslova.

I s obzirom na značaj koj i ova promena u značenj u rad-

nog prideva ima u odnosu na j edno složeno vreme kao što j e

pluskvamperf ekat , ovaj se poslednj i i u j eziku Andrićevom

može posmat rati u dva slučaj a : prvo, kad j e to pluskvamper-

fekat aktivnih glagola i , drugo, kad su u obliku pluskvamper-

fekta upotreblj eni medij al ni i l i pasdvni glagol i . Pod terminom

aktivni , pasivni i medij alni glagoli podrazumevamo, naravno,one siintaksičke situacij e u koj ima se subj ekat mani festuj e

kao aktivan, pasivan (kao obj ekat akt ivnog vršioca spolj a)i l i medij alan, tj . kao onaj u kome teče izvestan proces nezavi-

sno od akt ivnost i nj egove volj e406

.

225. Aktivni glagol i , i prelazni i neprelazni , i ref leksivni

i recipročni — upotrebl j eni su redovno taimo gde kaikva pr i-

loška odredba i li si tuacij a karakteriše ceo oblik od perfekta

401 A . Beli ć, O j ezi i koj pri rodi i j ezičkom razvi tku, I , Beograd 1958, str . 205 ( t . 285) .

V. i o p reter i taln im vremeni ma u grčkom i l at in skom j eziku na i stom mestu , st r . 206—207.

402 A . Bel ić, I bid ., st r . 201.

40S A . Bel ić , I bid ., st r . 41.

404 M . Stevanović : »Mogućnost p ri devske upot rebe radn ih p r ideva u j ednim sluća-

j evima i nemogućnost takve upot rebe u drugim — vezana j e . . . i skl j učivo za medi j alnost

osnovnih glagola« (Joi nešto o pridevskoj funkcij i radnog glagolskog pridevat NJ n. s.

I X , sv . J—4, Beograd 1958, str . 91) .

405 »Le par ticipe passe peut etre regarde tant6t comme une forme verbale, tantot

comme un pur adj ectif« (M. Grevisse, Le bon usage — Grammai re f ranf aise, Paris 1961,

st r . 686. i d .) .

406 M . Stevanovi ć, Glagolsk i rod i pi tanja u vezi s nj im, Glas SANU CCLI , 6, Beo-

grad 1961, sitr . 48—49; M . Stevanović, Problem glagolskog roda i povratni glagol i, JF XXV,

Beograd 1963, st r . 6.

204

pomoćnog glagola i radnog glagolskog prideva kao vreme

sintaksičkog relat iva407, koj e označava rađnj u izvršenu pre

neke druge prošle radnj e i li stanj a :

K a d j e čovek s t i g a o u Carigrad, Ćami la su već

bil i uputil i Lati f efendij i da ga do saslušanj a zadrži u

pr i tvoru ( PA 1962, 78) . — V e ć su bil i prosekl i kameni tu

i strmu obalu , kad ponestade novca ( Žnk 1962, 301) . —

On j e u p r av o bio počeo da pobi j a neko kolj e u poto-

ku . N e ć k a o se da ide ( Prip. 1924, 18) . — S vr emena

na vreme pr il azio mu j e Haim. On j e v e ć bio napustio

svoj e mesto ( PA 1962, 82) . — B io se opkol io st r ancim a.

U Travniku j e o s t a v i o ćehaj u Ibrahi m efendi j u ( Pr ip.

1924, 44 ). — Sutra uj utro bij aše mutan dan, Kri let ić se j e

upravo bio obrij ao i umivao se glasno, kad Stanić dođe

po nj ega (Prip. 1924, 70). — Tako ga j e i smr t zatek la,

j ed n o g d an a kad se bio ispeo da popravi popuzl i crepna krovu ( NDĆ 1950, 79). — Bio j e ustao. Ustadoh i j a

(Panor . 1958, 212) .

Prema ovdm slučajevima, koj i se mogu uzeti i kao tip,s obzir pm na odgovaraj uće sintaksičke uslove i nj ihovu broj

-

nost , njože se zaklj učiti da Ivo Andr ić u svome j eziku dobro

čuva osećanj e za značenj e i adekvatnu upot rebu pluskvamper-

fekta. Svi ovi pri meri upotreblj eni su u autorovom j eziku i

pripadaju , dalkle, kategor ij i komunikativnih oblika"08

.

226. S druge strane, medij alni glagoli , i neprelazni i pre-

l azni , kao i pasivni , upotreblj avaj u se i tamo gde nemamo

obeleženu pluskvamperfekatsku situacij u, gde j e dakle mogu-

ća i up otreba per f ek ta :

Vrata su bila ist rulela, one čipkaste rešetke od mekogkamena na prozori ma polomlj ene, krov propao (NDĆ

1950, 160 ). — B ilo se pročulo da i ma odred ustaša na Sta-

niševcu ( Prip . 1924, 47) . — Ta visoka dj evoj ka bi j aše sa-

svim izbezumlj ena od strahovanj a. Govor j oj se bio odu-

zeo. Gledala j e ukočeno i tupo u svi j et ( Pr ip. 1924, 49) .

— Selj ački sin, koj i se za nekoliko poslednj ih godina na-

glo obogatdo, on nij e bio navikao da gubi (NDĆ 1950, 85) .

*07 JJ . Stevanović Način određivanj a značenj a glagolskih vremena, JF X XI I , Beo-

grad 1957—1958, s.tr. 34.'

408 Autorov li k , kako j e konstato vao V . V . Vmogradov, može bi ti r aznovrstan , može

se u jednom tekstu j avljati i kao pripovedač i kao komentata r . ali se nj egov j ezik nikada

ne može bi tno odvaj ati od komuni kativnog j ezi ka (nav. delo, st r . 126, 131. i 149) .

2 0 5

— I kadij a se oprosti . Od uzbuđenj a i velike snishodlj i-

vosti bio j e zaboravio i da kašlj e (Prip. 1924, 43) . — Bio

j e zarastao u bradu i kosu, izrnršao i podivlj ao, odeven

napola kao kaluđer a napola k ao selj ak (Panor . 1958, 98).

Ovo, naravno, ne isklj učuj e upotrebu tih glagola, odnosno

pluskvamperfekta t ih glagola u pravoj ( što ne znači u pr avoj

indikativnoj , već relativnoj ) pluskvamperfekatskoj si tuacij i .

I pak su pr imer i t ipa :

Anika se bila već nadaleko pročula, a Jakša Porubo-

vić, sin dobrunskog prote, ni j e ni pomišlj ao da ode u

kasabu i da j e viidi ( Panor . 1958, 99) —

— u upotrebi kod I . Andr ića neuporedivo ređi .

Ni u j ednom od prvih primera, međutim, pluskvamperfe-

kat ne označava r adnj u koj a se desi l a pr e neke druge r adnj e,

nego j ednostavno prošlu radnj u kojoj glagolsk i pr idev r adni

daj e značenj e rezul tativnosti i st alnosti za određeni peri od, ako

ne i apsolutno (npr . »vrata su bi la istrulela«, »bio j e zarastao

u bradu . . . izmršao i pođivl j ao«) . Staln a osobina, sa svoj e

str ane, podrazumeva paralelnost sa bilo koj im t renutkom u

vremenu i izj ednačuj e pluskvamper fekat i sa relatdvnim prezen-

tom (za prošlost ), odnosno sa imperfektom, koj i j e kod I . An-

dr ića, kako ćemo kasni j e vi det i , izuzetno redak ( v. t ; 239. i d.) ,

kao što bi ga izj ednačil a i sa drugim vremenima. Pomoćni

glagol , kojd i j este u obliku per fek ta, utvrđuj e ovo značenj e

pr imaj ući na sebe predikat ivnost celoga oblika.

227. Po sin taksičkoj vrednosti , navedend pluskvamperfek t i

su sinonimi sa per fektom , j er su upotreblj eni u nj egovoj vre-

menskoj si tuacij i , a medij alni i , naroči to, pasivni glagol daj e

radnom glagolskom pridevu ( il i trpnom, kad j e u pi tanj u pa-

siv ) pr avo pr idevsko značenj e, te se celo vreme više oseoa kao

konstrukcij a perfeka,t + imenski deo predikata409

. Taj proces,

409 Potpunu analogij u ovome Imamo u sistemu pasivnih konst rukcij a, u kome zbog

vrednosti t rp aog p r ideva (k ad on ima i l i »f unkcij u označavanj a da j e glagol ska r adnj a

na nekom predmetu vržena, odn . izvršena i l i funkcij u označavanj a stanj a predmeta na

kome j e radnj a vr šena i l i izvršena«, kako kaže prof . M . Stevanović u niže navedenoj

rasp ravi ) — konst rukcij a sam + t rpni glagol sk i p r i dev značenj em svoj im osci l i r a između

per fek ta i prezenta (M . Stevanovi ć , Glagolski obl ici pasiva, NJ n . s. V I I , sv . 7—10, Beo-

grad 1956, st r . 209. i 210) i kad j e »očevidno . . . da se prezent pasiva dohiva od t rpnog

pr ideva dot ičnog glagol a i enk l it ičkog ohl ika prezenta gl agol a j esam , a per f ekat pasiva od

t r pnog pr i deva dotičnog glagol a i obli k a perfek ta gl agola bi t i . Al i ne t reba gub i t i .: iz

vi da da u ovim i ovakvim r ečenicama nemamo glagolski već u sfvar i imensk i p ređ i kat —

5 p ri devom kao imenskim đelpnt nj egovim* ( kurziv moj — Ž. St .) (M . Stevanovi ć, Sa-

r remeni srpskohr'vatsk i j ezik , I , Beograd 1964, str . 366) . -

206

koj i nalazimo i u značenj u drugih glagolsk ih oblika ( v. t . 268) ,sasvim j e j asan u pasivnim konstrulkcij ama, pri »apsolutnoj

pasivnosti«4'0

subj ekta i u konstrukcij ama sa medij alnim gla-

golima u naj strožem smisliu, koj i označavaj u da se proces

»u subj ektu vrši nevolj no il i tačnij e : bez nj egove aktivnoeti . . .

sam po sebi .. . kako bez htenja i nastojanja samog subjekta,odnosno bez angažovanj a nj egove snage u pokretanj e toga

procesa, tako i bez određene akti vnosti bi lo kakve si le, bi lo

kakvog vršioca spolj a«4" .

U r ečen i cam a k ao št o su :

Vrata su bila istrulela, one čipkaiste rešetke od me-

kog kamena na prozori ma poloml j ene, krov propao (NDĆ

1950, 160) . — Bio j e zarastao u bradu i k osu, izmr šao i

pođivlj ao, odeven napola kao kaluđer a napola к ао selj ak

( Рал ог . 1958, 98) —

— istaknute konst rukcij e, s obzirom na sin taksičke uslove koj i

ne kažu izr ikom da j e to uopšte pl uskvamperfekatska si tuacij a,

možemo smatrati i pluskvamperfektom, al i i konst rukcdj om

perfekat glagola bi t i + radni glagolski pridev sa značenj em

pravog pr ideva. Sigurno su takav imenski deo predilkata i trp ni

pr idev poloml j ene i drugi radni pri dev propao iz prve rečeni-

ce. Pisac j e mogao u prvoj rečenici sasvim lako umesto r . gl .

pri deva istrulela upotrebi t i i pri dev t ruo, -la, koj i j e već odav-

no prešao u kategori j u pravih pr ideva, — i reći : »Vrata su bila

t r u l a« . . .

A isto to vredi i za pasivne konst ru'kcij e, kako smo gore

rekli , i to bez obzir a na obl ik pomoćnog glagola ( »Ta visoka

dj evoj k a bi j aše sasvim izbezuml j ena« = »bij aše sasvim bez

uma«) .

228. U stil skom pogledu, pluskvamperfekat čij a j e kon-

strukcij a bio sam + radni gl . pri dev ima, dakle, dvojaku upo-

t rebu , a ona se osniva na či sto sintaksi čko-sem ant ičk im ele-

mentima glagolskog roda i , donekle, glagolskog vdda. Za utvr-

đivanje sist ema bi tni su, međut im, glagolski rod ( j er u Andri-

ćevom jeziku svi pluskvamperfekti su od svršenih glagola, pa

u tome nema među nj im a nikakve razl ike) i činj eni ca da se

ovo relat ivno vreme može zameni t i bi lo koj im drugim obl ikom

koj i znači prošlost , a naj pre per fektom, koj i označava j edno-

410 M . Stevanović , Glagolsk i rod i p i tanj a u vezi s nj i tn, Glas SANU CCLI , 6, Вео-

grad 1961, st r . .48.

411 M . Stevanovi<5, I bid ., st r . 48.

20 7

stavno prošlu radnj u prema trenutku govora4'2

, i l i prema ne-

kom drugom t renutku — kad j e u relat ivnoj upotrebd.

St ilsk a karakteri sti ka pluskvamperfek ta, koj u drugi aut o-

r i i drukčij e tumače4'3

, čij a j e konstrukcij a bej ah + r . gl . pr i-

dev osniva se, po našem mišlj enj u , na morfost i l ističkim elemen-

tima. Pošto j e ovde reč o zamenii j edne morfeme koj a ne unosi

promenu u značenj e složenog oblika, ni t i pak u sintak sdčke

uslove nj egove upot rebe, nego u opšt i ton teksta, pr i čemu im a-

mo tu i nej ezičkih u užem smislu, psiholoških elemenata sp o-

lj ašnj e analogij e414

, — obl ici pluskvamper fek ta s pomočnim

glagolom u imper fektu predstavl j aj u morfost i l i st ičko415

sred-

stvo Andr ićevog j ezika. K ao takvo ono potpuno zavisi od sud-

bine obli ka u kome se nalazi nj egov pomoćni glagol ( v . t . 222) .

b ) Aor ist

229. Oblici aor ist a, o koj im a se, i st ina, s drugog gledišta

sigurno naj više rasprav lj alo u nauci o našem j eziku, u j eziku

I va And nića zauzimaj u takvo mest o da i sa gledišta odnosa

st ilskih i j ezičkih kategori j a mor aj u bi ti tret i rani više i iscrp-

nij e nego neki drugi glagolski obLici .

Kako u ovorn e radu, s obzirom na nj egov zadatak, nema

mesta raspravlj anj u o opštim pi tainj ima upotrebe aor ista, pi-

412 M . Stevanović , Način određivan ja značenj a glagolsk ih vremena, JF X X I I , Вео-

grad 1957—1958, st r . 42.

413 Da navedemo dva tumačenj a, po b ronološkom ređu : 1) »Vreme u p rošlosti p re-

ma koj emu r adnj a u pluskvamperfektu predstavlj a pr ošlost mnogo ( j e) određenij e u

pr imerima ovoga ob l i ka s im per fektom pomoćnog glagola. A to j e, kada se zna da j e

imperf ekat vreme za određenu a perfekat za neodređenu prošlost i sasvim razumlj ivo«

(M. Stevanović JF XXII , Beograd 1957—1958, str . 35—36) i 2) »Pluskvamperfekatski oblici

bio sam napisao i bejah napisaa dvost ruko se međusobno irazl ikuj u : 1) u smislu doživl j e-

nosti i nedoživlj enosti glagolska razl ika j e između j ednog i drugog obl ika ista ona koj u

nalazimo u razl ici per fek ta i imperfekta. Imper fekatski obli k bej ah ( naj više bij ah —

obl ik ij ek . govora) čuva svoj u izvornu osobinu imperfekta vezanu za neposrednu doživlj e-

nost radnje« (J. Vukovi ć, Radovi XX, 11 Sarajevo 1963, str . 128).

414 I sp. i A. G. Mi l ler , Langage et communication, Par is 1956, str . 251. i d., gde se

kaže : »Par habi tudes grammaticales nous entendons l'ef fet de cont rain te du contexte sur

la succession des symboles . . . Les habi tudes grammat icales se const i tuent de l a meme

maniere que les assooiat ions . . .« Otuda, u našem slučaj u, asocij acij a arhaičnosti , j er j e

obldk u pitanju, prvo — starij i (v. A. Belić, I storija srpskohrvatskog j ezika — Reči sa

konj ugacijom, Beograd 1962, st r . 83, t . 3) , a, drugo — razl iči t od običnog i komunika-

t ivnog za određeni kontekst , kao i uopšte, obl ika perfek ta.

415 I sp ., naravno , mut at is mutandi s : »Par des var ian tes styl i st iques peuvent et re

caracter ises des sty les de langage, non seulement emotionneles, mai s aussi sociaux« (N .

S. Troubetzkoy, Principes de phonologie, Paris 1957, str . 48) , s tim, pri rodnot što se ovo

ponavl j a sada na ni vou morfeme, što pomoćni obl ik u datoj sekvenci sigurno pr edstavl j a.

20 8

tanj ima koj a su vezaina za značenj e i evoluciju upotrebe ovoga

obl ika u srpskohrvatskom j eziku uopšte, poj edina shvatanj a

gramatičara o aonistu biće dodir ivana onol ik o kol iko se u nj i-

ma nalaze element i koj i se t iču odnosa stila prema j eziku, il i

preciznij e rečeno — odnosa poj edinaonog j ezičkog ostvarenj a

prema opštem, komunikativnom j eziku (v . t . 3) .

Ovo j e, smatramo, utol iko opravdanij e što j e pi tanj e o zna-

čenj u aorista — koj i »uopšte znači r adnj u što se izvrši la u j ed-

nom određenom vremenu, koj e j e za indi kativnu upotrebu ao-

r ista — vreme u kome se o izvršenj u te radnj e govor i , a za

relativnu — bilo koj e određeno vreme prošlosti«4,ć — uglav-

nom r ešeno, a što se svi dsp i tivači , ma koliko se nj ihove def i-

nicij e aorista među sobom razl ikovale, slažu u konstatovanj u

da se ovaj oblik u zapadnim i i stočnim delovim a srpskohr vat-

ske j ezičke ter i torij e drži još uglavnom u j ezi ku belet ri st ike417

,

dok j e u j užnim delovima uobičaj en i u strogo komunikativ-

nom j eziku, odnosno — kako bi to gramatičari rekli — u obič-

nom govoru418

.

Kako j e I vo Andrić pisac čij ii j e maternj i j ezik govor her-

cegovačkog t ipa, a svoj e j e stvaralaštvo preneo u beogradsko

knj iževno podneblj e pr ihvativši j ednovremeno i beogradski

knj iževni j ezik419

, al i unevši u taj j ezik i svoj e vrednosti , vrlo

j e zanimlj ivo ispitatd i način na koj i on upotreblj ava ovaj gla-

golski obl ik .

230. Obl ici aor ista u j eziku I va Andrića mogu se posma-

trati naj lakše u dvema proj ekcij ama : u vremenskoj i u temat-

skoj , koj e u svome preseku daj u vrednost ovoga obl ika i za

Andr ićev j ezi k i za knj iževni j ezik uopšte, nar avno, uz izvesna

uopštav anj a koj a mogu doći pošto se ispi ta j ezik više savr e-

menih pisaca.

U vremenskoj proj ekcij i nesumnj ivo j e osnovna tendenci-

j a progresivno gublj enj e aor ista, što nam sigurno pokazuj e

procenat upot rebe obl ika aor ist a prema drugim preter i t aln im

vremenima od svr šenih glagola. Da ovo pokažemo, i sporedi-

ćemo niže stanj e aor i sta u nekol iko pr ipovedaka, odn. telcsto-

va iz hronološki uzastopnih per ioda piščevog stvar alaštva (Ta-

bel a 8) .

41в M . Stevanović , Oko značenj a aorista, NJ n . s. VI I I , sv . 5—6, Beograd 1957, st r .

129. V . tamo i l i teraturu o značenj u i sintaksičkoj vr ednost i , odn . upotrebi aor ista.

417 M . Stevanović , I bid ., stir . 139.

418 T . Maret ić , Gramati ka, I I I izd .; Zagrd D 1963, st r . 616. • • ■ *

419 A. Bel ić, »Beogradski st i l«, NJ I I , sv . 7, Beograd 1934, str . 193- -200. *

14 Jezi k i s t i l I va An d r ica 209

Т a b е 1а 8

Ukupan broj pri- в

.

Godina mera Рге1е

?а1п

^ primera V.'vremena od perf.

^ orjsta aons

U vremeniskoj proj ekcij i upotrebe aoriista očigledno j e,

dakle, da kod I va Andrića im amo sasvim norm alnu zam enu

stanj a koj e j e poneo iz svoga kraj a stanj em koj e j e zatekao

na novoj j ezičkoj ter itor ij i . Sam pisac j e ovo, u r azgovoru

koj i sam s nj im vodio dva dana pre nego što će dobi ti Nobelovu

nagradu 1961, obj asnio napuštanj em di j alekatskih obl ika, re-

kavši uglavnom ovo : — Kad pisac radi , on ponavlj a bezbroj

puta govor svoga lika, l ica koj e opisuj e, tako da taj govor

živi u nj emu kao god i sam lik . Za mene j e pitanj e forme bilo

uvek pi tanj e izražavanj a sadržine, nikada sebi nisam postav-

lj ao pi tanj e »kako da kažem«, nego uvek »šta da kažem«. I

pi tanj e j ezika sam potčinj avao životnoj ist ini , j er u onome

što kaze j edno l ice u tome j e sve. S druge strane, pi sac nosi

u sebi i j eziik svoga kr aj a, čij e neke obl ike lcasnij e, kada se

od nj ega udalj i , napušta onako kao što činimo mi svi , koj i

pr vo odbacuj emo sel j ačke opanke, pa onda navike i sve dr ugo.

Ovo napuštanj e određenih obl ika, naravno, nij e j ednosta-

van proces i I vo Andrić j e to lepo oset io kada j e vezao poj am

l ikova sa poj mom evolucdj e piščevog j ezika. Jer primeri koj e

smo našli i u naj novij im pr ipovetkam a pok azuj u da se aori st

sasvim normalno upotreblj ava svugde gde sadržina zahteva

da naš pisac bude pravi pripovedač. A stvaranj e l i kova vezano

j e sa pr ipovedanj em , či j a j e nesurrmj iva j ezičk a kar ak ter ist ika

i upotreba aoni sta.

2 10

U tome, dakle, Andr ićev j ezik ni uikoli ko ne odst uipa od

savremene j ezičke norme, po kojoj se aori st mnogo češće up o-

treblj ava u pr ipovedanj u4:o

, za koj e j e kao sti lsko sredistvo i

karakter ist ičan, a sve manj e u komumkativnom j eziku gde

nj egovu f unkcij u i sto t ako dobro obavlj a per fekat svršenih

glagola.

231. U tematskoj proj ekci j i upotreba aor ista u Andrićevom

j eziku znatno j e složenij a. Ona predstavlj a odnos piščevog

j ezika prema j eziku zaj ednice, i vezana j e d za stanj e aorist a u

ovome poslednj em i za procese stvaralaštva, nj egove metode

i koncepcij e42'

. Jer u j eziku umetni čkog dela, ako se i može

dopustiti da u j eziku nj egovog autora postoj e poj ave slučaj-

nog karaktera, — j ežički oblica ne mogu im>ati odgovaraj ući

slučaj ni karak ter . Stoga će bi t i u pravu l ingvist i koj i , pri zna-

j ući da j e st i l kategor ij a j ezi čke ekspresij e u koj oj determi ni-

stičk i pr incip uzroka i posledice ( »motiva i volj ne akcij e«)

nij e primenj en sasvam str ik tno, smatraj u da j e sti l — određen

individualn im svoj stvima pisca — ipak osnovan na istom od-

nosu uzroka i posledi ce, sam o što se sada on shvata kao »od-

nos između pi sca i dela kao cel ine, umesto da se shvata k ao

odnos između posebnih rečd i motiva nj ihovog izbor a«422.

Zbog ovoga pisac procenj uj e sve vrednosti izabranog ob-

l ik a, i l i obl ika koj i mu se podsvesno nameće, prema uslovima

koj e mu određeno del o, i l i — tačnij e — koncepcij a dela na-

m eć e . U t ak v om o d n o su si n t a k si č k o-sem an t i č k a i den t ič n o st

aoii sta sa perfektom svr šenih glagola ( aori st , kao i ovaj per-

fekat , »označava da se kakva r adnj a izvrši la u nekom tr enutku

u prošlosti«423

), koj a j e dovela do gublj enj a ovog prvog gla-

golskog obl ika u drugim slovenskim j ezicim a i do ograničava-

nj a nj egove upotrebe u našim dij alekt ima424

, čini aor ist st i lskim

i420 M. Stevanović, Oko značenj a aorista, NJ 11. s. VI II sv. 5—6, Beograd 1957, str.

139 ; M . St evanović , Grama t i ka , I I izd ., Novi Sad 1954, st r . 405.

♦21 V . V . Vinogradov : »Delo se mora i spltivat i i kao proces ovaploćenj a zamisl i

autora i kao konkretni istorij ski fakat« (citi rano delo, str . 169); pa otuda i složenost

koj a prat i izbor sredstava.

422 »We st i l l have her e the cause and ef fect or motive and act ion relation . Only

i t i s now thought of as the rel ation between the w ri ter and the work as a whole, instead

of as that betw een t he in di v idual wor ds and t he mo tives for th ei r choice« (G. H er dan ,

Language as Choice and Chance, Gromingen 1956, str . 12) .

423 M. Stevanović, Način odredivanj a značenj a glagolskih vremena, JF X X I I , Beo-

građ 1957—1958, str . 33.

424 Npr .j u ruskom jeziku perfektom se danas iskazuju i aori ska i imperfekatska

znaženja, kao i sva druga preteri talna znaćenj a (M. Stevanović, JF XXI I ; Beograd 1957—

1958, str . 43) ; v. pri mere i odgovaraj uću kl asif ikacij u u veli koj Gramatici ruskog jezika

14*

2 11

sredstvom, čij a j e repartioi j a oslobođena komimikativnog me-

hanizma j ezik a ( langue), al i koj e se na tome mehamizmu ipak

zasniva jer ga on kao sinonimsku vrednost perfekta iz govor-

nog j ezi ka udalj uj e.

232. Obli ke aorista nalazimo i u tekstu k r i tak a, ist ina,

samo onih iz prvog per ioda, npr . :

Pri prvim stranicama se ponadasmo, da smo konačno

dobi l i hr vatski r at ni roman, al i nas razuvj er i dosta spr e-

t an skok g. autor a ( Dr . Tomo K umičić : E rna K r isten, KJ

I , 1918, 45) .

Al i , indikativno il i relat ivno, aor ist u j ezik u I va Andrića

nalazi se pre svega u onome tekstu koj i j e u naj većoj mer i

pripovedački — u pripovetkama čij a j e tema kakav prošli

događaj i l i Učnost , koj i su opisani sa pripovedačkom obj ek-

t ivnošću bez misaonih opservaci j a samoga autora. Ovakva se

j ezička repar ticdj a poklapa sa ciklusom »čij e se j edinstvo stva-

ra i omeđuj e pojavom i delovanj em istog l ika u realist ičnim

si tuacij ama«4'5, sa ciklusima o fra Petru, o fra Marku i — mi

bismo dodali j oš — sa ciiklusom o istorij skim i legendarnim

l ičnostima i događaj ima koj i se u tekstovima j avlj aj u (Most na

Zepi, Na Drini ćuprij a, Travnička hronika, Put Al i je Đerzeleza

i sl .) .

Naj češće j e to, kako j e već utvrđeno za knj iževni j ezik" 6

,

relativna upot reba aor ista, koj a, sigurno, vr lo l ako prelazi u

indikat ivnu čim se pisac neposredno obrati či t aocu i li čim se

aor ist upotrebi u govoru l ikova.

Takvoga su karaktera svih 76 pr imer a koj i se, npr ., mogu

naći na ukupno 9 stranica pr ipovetke Most na Zepi, koj a evo-

cira nastanak poznatog mosta i koj a j e prva u ciklusu mostova.

Od t ih primera navešćemo samo nekoli ko :

Četvr te godine svoga vezirovanj a posrnu vel iki vezi r

Jusuf i kao žr tva j edne opasne in t r ige pade iznenada u

nemilost ( Pri p. 1958, 3) . — A sa mesecom maj em iziđe

Jusuf iz zatočenj a kao pobednik ( Pr ip . 1958, 3) . — I život

se nastavi , sj aj an, mir an, j ednol ičan ( Pr ip . 1958, 3) . —

AN SSSR, Tom I , Moskva 1960_ str . 487—490. A tako i u našim čakavskim i kaj kavskim

govori ma (v. M . H raste, Cakavski dij alekat , Enciklopedi j a Jugosl avi j e, IV , Zagreb 1960,

st r . 507. i K aj kavsk i d ij alekat, I b id ., st r . 511) .

425 B. Novaković, Andrićevi p ripovedački cikl usi , Posebna izdanj a I TKU, I , Beo-

grad 1962, str . 118.

4! » M . Stevanović , Oko značenj a aorista, NJ n . s. V I I I , sv . 5—6, Beograd 1957,

st r . 143 .

2 12

Javiše mu da ima j oš četi r i kuće Šetkića ( Prip . 1958, 4) .— Veri dade šest ći l ima za džamij u ( Pr ip . 1958, 4) . —

Otpoče r ad ( Pr ip. 1958, 5). — Naj pre pobiše teške borove

grede, pa između nj ih dva reda kolj a, prepletoše prućem inabiše i lovačom ( Pr ip. 1958, 6). — Tek kad sve bi sprem-

Ij eno stigoše klesari i zidar i ( Pr ip. 1958, 6). — Tek tada

pođe po varoši i po sel ima govor o nj emu (Prip. 1958, 8) .— Postade osetlj ivij i za stvari oko sebe (Prip . 1958, 10) .— Zamrznu sedef , j er ga j e u mislima vezivao s nekom

studenom pustoši i osamom ( Pr ip . 1958, 10) .

Jednaku sintaksdčku vrednost, razl ikuj ući se od gornj ih

primera po funkcij i koj u imaj u u karakterizacij i teksta, ima-

j u i oblici aor ista koj i su upotreblj eni u novim pr ipovetkama,na mestdma koj a zahtevaj u opis kakve si tuaci j e veće dinamič-

nosti . Ipak , nj ih j e mnogo manj e (v. t . 230, Tabela 8). Naj če-

šće su upotreblj eni u glavnim ( i nezavisnim ) rečenicama, ali— istina, u daleko manj em broj u — i u zavisnim, naj češće vr e-

m en sk i m i r el a t i v ndm r ečen i c am a .

a) Tip nezavisne | glavne rečenice :

Dolazil i su sa zapada . . . Prebroj a ih odj ednom . Bi lo

ili j e osam ( Pr ip . 1958, 374 ). — Zeko zadrhta od ostva-

rene želj e ( Pr ip . 1958, 374) . — U tom t renutku grunu

neka usamlj ena i ne bUska, al i j ajka eksplozi j a . . . а od-

mah zatim nastade ponovo t išina. U toj t išini digoše se

gore prema čoveku . . . ruke ( Prip . 1958, 377—378). —

Jak i neočekivan udar ac odnekud potrese i p robudi čo-

veka na splavu i rastur i skl adn u sl i ku nj egove mašte

( Pr ip . 1958, 311) . — Zeko iskor ist i tu prvu svet lost i za-

puti se izlazu ( Pr ip . 1958, 326) . — Natera ga da donese

alat ( Pr ip. 1958, 327) . — Zeko ga pogleda sa vdsine od

dve stepenice i produzi sam ( Pri p . 1958, 327) . — Učini mu

se da j e izišao iz žbuna . . . pređe put . Sarn o još dva puc-

nj a, ali dosta udalj ena, pa nastade t išina ( Pri p . 1958,

398) . — K ad j e bio gotov, opra ruke, sede u duboku sto-

l icu , odahnu, sa osećanj em olakšanj a ( Pr ip . 1958, 384) .

b ) Tdp zavisne rečenice :

K ada sa Save ode na Topčidersko Br do, Zeko i tu

nađe t r agove rata ( Pr ip . 1958, 322) . — Još odj ek toga

udarca ni j e bio potpuno nestao, kad se ceo red takvih eks-

plozij a sruči na grad ( Pri p . 1958, 325) . — Tek pošto ga

2 13

bolj e pogleđa, Zeko vide da j e čovek potpuno pij an (Pri p.

1958, 326). — U ruci j e nosio mali i neugledni crnoberzi-

j anski kofer , koj i Zeko odmah poznađe (Prip. 1958, 394).

— Taj nasrtlj iv l ik i nj egovo Ij ut ito čuđenj e oduzeše i

poslednj i tr ag pribranosti uzbuđenom čoveku, koj i se sav

ispuni drhtanj em ( Pr ip . 1958, 336) .

Slobodnij a paralela u dij ahroničkom smislu pokazuj e da

j e Andrićev sti l ( kao celina uzet ) bogatij i aori stom od Vu-

kovog, ali — isto tako slobodnim poređenj em rodova — pada

u oči da struktur a Andričeve upotrebe aori sta u osnovi odgo-

vara načinu na koj i se taj obl ik upotreblj ava u j eziku Vuka Ka-

r adžića. Naime — kako j e j oš T . M aret ić utvr dio — aori st se

vr lo često upot reblj ava u nj egovom prevodu Novoga zaveta

( »zaeij elo poradi crkvenoslavenskoga teksta«427), često u na-

rodnim pr ipovetkama iz j užniih kr aj eva, a vr lo retko u isto-

r ij 'skim nj egovim delim a i prepisci . Kako j e Novi zavet i pre-

vod sa teksta koj i obi luj e aori stom ( i imper fektom ) i p>esnič-

ko delo428

, a Vulkovo j ezičko osećanj e nesumnj ivo, st i lska vred-

nost oblika aori st a u delima pisaca, čij i se j ezi k bazira na op-

šteknj iževnom j eziku, ovakvom anal ogij om samo se može po-

t v r d i t i .

233. Ako se već pomenuta dela uporede i poređaj u po pro-

centu koj i aori st zauzima u odnosu na ostala preter i talna vre-

mena svršenih glagol a (Tabela 8), j asno će se videt i da broj

pri mer a aori st a r aste il i opada u gr anicam a apsolutnog op a-

danj a u toku v rem ena ( v . t . 230) — prema tome da l i tekst

ima više i l i m anj e pripovedačkih elemenata, koj i su naj izr azi-

t ij i upravo u pomenutim cdklusima, kao i prem a tome da l i se

pisac služi kakvim izvornim tekstom429

, kao što j e to slučaj na

mestima gde j e tekst čista hronika ( npr ., početak I X glave

rom ana Na Dr ini ćupr i j a i sl .) .

Ovo j e naroči to očigledno kada se porede tekstovi i stogdela, čij e se teme u ovome smislu razlikuj u : u I I I glavi dela

Na Drini ćupr ij a, kao što smo gore videl i , od ukupno 145 pr i-

mera preter i t alnih vremena svršenih glagol a, na aor ist otpada

67, što čini 46,2°/o, u VI I I glavd taj procenat iznosi svega 4,2

°/o,

427 T . Mareti ć, Gramati ka, I I I i zd., Zagreb 1963, str . 616. i d . I sp . i A. Musić, Pri lozi

nauci o vrem enima, Glas СХ Х Ш , Beograd 1927, str . 80.

428 M . Stevanović, JF X XV, Beograd 1963, str . 13.

429 Kakav j e, np r ., odlomak iz pripovetke Anikina v remena (Panor . 1958, 77) koj i

predstavlj a dnevni k Mule Mehmeda i u koj em j e od svih preteri talnih vremena perfek-

t ivn ih glagola upot rebl j en samo aor i st <8 p r im era) .

2 14

а u IX glavi , koj a je opet, kao i I I I , evokacij a istorij skog i , u

nekom smislu , legendarnog događaj a, procenat oblika aori sta

prema drugim preter italnim vremenima opet se penj e na 38,2% .

Pri tome, kada j e reč o ovakvoj istor ij skoj i li legendarnojkarakterizaci j i teksta

430, u j ednoj pr ip>ovedačkoj cel ini , koj a j e

stvarni mi krokontekst , npr ., u j ednoj pripoveci i l i u j ednoj gla-

vi r omana, protaza j e ono što čini j ezgro aori skog spek tr a, ka-

da se on u tu svrhu upotreblj ava. Tak o j e u tekstu koj i pred-

stavlj a uvod IX glave romana NDĆ upotreblj eno 12 pr imera

aor i sta, što čini 35,2% svih aor i sta upotreblj enih u toj glavi

i l i 57,1% svih preter italnih vremena (ukupno 21) upotreblj e-

nih u uvodu. Uvod VI I I glave, koj i kao i uvod IX glave daje

ton pripovedačkolj celini , nema ni j ednog pr imera aorista

u 19 primera preteritalnih vremena.

Ovakav odnos nesumnj ivo čini određeni , razl iči t ut isak

na či taoca, kojd za vremenske okolnost i , indikativne i l i rela-

t ivne, percipi ra u dva uzastopna teksta — j ednom »obične«

obli ke per fekta, a drugi put — manj e »obične«, arhaične u od-

nosu na komunikat ivni j ezik , obli ke aori sta :

a ) Ni su samo ratovi , kuge i seobe toga vremena uda-

rali na ovaj most i prekidali život na kapiij i . Bilo j e i dru-

gih, izuzetnih događaj a po koj ima se godina u koj ojsu se desi l i posle i nazivala i dogo pamtil a.

Levo i desno od kapij e sa obe strane, kamena ograda

mosta odavno j e uglačana i nešto tamni j a od ostalih de-

lova. Stotinama goddna selj aci tu spuštaj u teret e kad ho-

će da se odmore, prelazeći most . . . Al i nikad se nij e toliko

dokona i l j ubopit lj iva sveta naslanj alo na ogradu i gle-

dalo rečnu površinu . . . Voda j e b i l a zam ućena od kiše

i ako j e bio tek kraj leta ( NDĆ 1950, glava VI I I , str . 113).

b ) Sedamdeset ak godina posle K ar ađorđeve bune,

zarat i se opet u Srbij i i odimah granica odgovor i ustan-

kom . Opet planuše i tur ske i srpske kuće na visovima u

Žl ij ebu, Gosti l j i , Grnčićima i Veletovu. Prvi put posle to-

l iko godina opet osvanuše na kapij i odsečene glave po-

gublj enih Srba. To su bi le mršave i kratko ošišane selj ač-

430 „ В худож ественном произведении, особенно там, где зто оправ-

дано идеин н м замн слом писатели, ж анром произведени и (ср ., н а-

пример, приемБ1 стилизации лзн к а зпохи в историческ ом романе) и

его к омпозициеи, мож ет 6н тб мобилизован „архивнБШ фонд старинои

речи" (В. В. Виноградов, О и з н к е х у д о ж ес т в е н н o i i л и т е-

р а т у р н , Моск ва 1959, стр. 219) .

2 15

к е glave . . . Al i sve to ne potraj a duigo. Čim rat između

Turske i Srbij e prestade, svet se umi r i . I sti na to j e bio

pr ividan mir pod koj im se kr i lo mnogo boj azni . . . Po-

četkom leta 1878 godine prođose kroz kasabu j edi nice re-

dovne turske voj ske na putu dz Saraj ev a za Priboj . Ustali

se mišl j eo j e da sul tan predaje Bosnu bez otpora (NDĆ

1950, I X glava, str . 127) .

234. Kao što pok azuj e j ezik najznačaj nij eg Andrićevog ese-

j a Goj a ( 1928)43'

, u ovoj vr sti tekstova pi sac ne upotreblj ava

uopšte obl ike aorista. A zavisnost aorista od pr ipovedačkih

elemenata naj bolj e pokazuj e st anj e u tekstu Razgovor sa Go-

j om ( 1934)432

. U či tavom tekstu im a samo 17 pnimera aor ista,

koj i su svi upotreblj eni dsklj učivo u teikstu koj i j e i pi sac

izdvoj io kao pr ipovedanj e i op i s :

Dok on govori , meni pogled pade na st o na kom j e

ležala . . . nj egova desna ruka (47) . — Kod toga imena

starac obor i svoj oštri pogled i oko nj egovih trepavica

obiđe nešto kao magla ( 53) . — Javiše se trube i doboši .

Star i gospodin zastade u govoru ( 54) . — Tako j e ćutao

dugo, dok opet ne spusti pogled na stol . . . Tada mu oko

t repavki zaigra tao ka m aglica . . . i on nastavi t iho ( 67) .

— Zapal iše prvu sij alicu . . . Da prikratim čekanj e, zatra-

i ih masti lo d har t ij u . To izazva pri ličnu uzbirn u . . . al i ga-

zda ga posla u svoj stan (73). — Odj ednom mi se učini

da sam na kraj u gomile . . . ugledao pognutog starca . . .

I odm ah ga izgubih iz vida. Potrčah kroz svetinu (74) .

U ostalom tekstu, koj i predstavlj a monolog Goj in, a u

stvari — piščeve poglede o Goj inoj umetnost i433

, nema ni j ed-

nog primera aoii sta, i ako taj tekst čini 75% celokupnog Raz-

govora sa Goj om i ima i biograf skih pasusa, koj i su, kao što

j e i pr i rodno — deskr ipcij e poj edini h događaj a i l ica.

235. U ovim dvema proj ekcij ama, vremenskoj i tematskoj ,stilske vrednostd aorista posmatrane su u j eziku j ednog pisca,dakle, u nj ihovim stilskim uslovima, što čini nepotrebnim raz-

ne psihološke kategorij e koj e se često nalaze u definicij amaaorista kao — »stilske«. Tu ne misl imo, prirodno, na doživlj e

-

nost i dinamičnost radnj i obeleženih aoristom, nego na one

431 I . An dri ć , Zap isi o Goj i , MS Novi Sađ 1961, str . 21—39.

« 2 I . An dr i ć , I b i đ ., st r . 43—75.

м« M . Bandić, I vo Andrić : zagonetka vedri ne, Novi Sad 1963, st r . 199—202.

2 16

elemente t ih def inicij a koj e značenj a aorista komplikuj u od-

ređivanj em veće i ld manj e distance prošle radnj e p rema govoru

govornog l ica, o koj tima j e nauka već dala svoj sud434

.

Pošto se doživlj enost kao gr amatička kategor ij a mora ne-

sumnj ivo pretpostavi ti435

, sa gledišta sti la ni doživlj enost ni di-

namičnost , po našem mišlj enj u , ne mogu bi tii element i sam o

aor ista, pa time ni oznake nj egove relevantne s gledišta st i la

funk cij e, j er prva — kako j e već dokazano — ni j e obavezna

za aor ist436

, a druga, dinamičnost , dako j e vezana za aor ist ( i

to vezana tako da zbog nj e »on dočarava u izvesnom smislu

neposredan doživlj aj prošlosti , naj svežij i uti sak o gotovosti ,

prošlosti neke akcij e sa svom neminovnom dinamikom koj a j e

pratil a konlkretni čin obavlj anj a r adnj e«437) — nij e i sključiva

specif ičnost njegova. Dinamičnost takvog tipa j e za nas u sva-

kom l ičnom glagolskom obl iku, pa d u drugim glagolskim obl i-

cim a438

, j er gl agol svoj im stvar nim značenj em označava proce-

se, koj i sigurno ne mogu bi t i bez određene vrste dinamičnost i .

I ako j e nesumnj ivo da pr ipovedač upotreblj ava obl ike aor i sta

»da oživi svoj e pripovedanj e«, to treba shvatđti kao funkcij u

aori sta к ој а j e zasnovana na specif ičnom asoci j ativnom evo-

ci ranj u439

, pomoću koga u j ednom slučaj u gomi lanj e aor i sk ih

oblika čini st il sko sredstvo oživl j avanj a prošlosti , a u drugom— ukazuj e na pri sustvo posredndka, pr ipovedača u odnosu

či t a l ac : um et ndč k a st v ar n o st .

U ovome, dakle, unutrašnj a veza značenj a sa glagolskim

obl ikom , kakvu u izvesnoj mer i verovatno mora pretpostavi t i

454 M . Stevanovi ć, Oko znai enj a aorista, NJ n . s . VI I I , sv . 5—6, Beogr ad 1957, str .

128— 144 .

« 5 V . : P. I vić , Sistem znai enj a osnovnih p reteri talni h vremena, JF X X , Beograd

1953—1954 str . 241, gde se kaže: »I sta osobina <doživlj enost ) j e poznata i makedonskom i

bugarskom j eziku, gde j e sva glagolska sistema prožeta r azl i kovanj em kategor ij a do-

živl j enog i nedoživl j enog«.

433 M. Stevanovi ć, Oko znaćenj a aorista, NJ n . s. VI I I , sv. 5—6, Beograd 1957, st r .

139 . i d .

457 м . I vić, Sistem l ičnih gtagolskih oblika, Godišnj ak Filozofskog fakul teta u No-

vom Sadu , I I I , Novi Sad 1958, st r . 143.

488 A. Bel ić, O j ezičkoj pri rođi i j ezičkom razvi tku, I I , Beograd 1959, str . 147, 148.

489 Koj e j e na gramatičkom nivou zavi sno od konteksta (v . napomenu 414. ovoga

rada) i , u nj emu, osnovano i na sinonimskim odnosima j er »dans l'effet par ćvocation(

l'expr ession signi f ie sensi b lement l a meme chose que tel aut r e mot que nous emp loieri on s ;

l es deux termes ne di f fžrent entre eux par aucune modif ication sensible de l'idee ; l e

sent iment par ticul i er qui se degage, malgrć tout , du fai t de l angage, p rovien t alor s

d'une rćf lexion inconsciente« (Ch. Bai iy, Traite de styl istique f rangaise, I , Pari s 1951,

st r . 167) .

I 2 17

tačno tvrđenje da »funikcij a aorista podrazumeva isticanje mo-

menta obavlj enosti , ostvarenosti radnj e sa evociranj em žive

dinamike samog čina realizacij e (kurziv moj — 2. St .)«

440, sa-

svi m j e specif ična. Karakteriše se, naime, vezom jezičkog zna-

ka, u ovom slučaj u izraženog morfološko-semantičkom katego-

r ij om aorista, koj i nikada i nij e obavezan441

, sa elementi ma evo-

kat ivne snage toga znaka, koj a u st ilu ima značaj nu ulogu'*4-

.

236. Mer i lo evokat ivne u defin isanom sm i slu pr i rode aor i-

sta kao st i lskog sredstva predstavlj aj u upravo oni broj no ogra-

ni čeni pr imeri drugih značenj a aorista : modalni a gnomski,

koj i se kod I va Andrića j avlj aj u vr lo retko, a kad se j ave, to

j e u govoru l ikova, pa j e očigledno da služe samo za osl ik ava-

nj e nj ihovo.

Takve aor iste im am o u pr imer im a :

Nit utj era r ačvast kolac u zemlj u , nd t voga f ra M ar-

ka u svet i red, — por učiv ao j e biskup sestr i ( Pr ip . 1924,

5) . — Pomagaj gospodin prestoj ni k , slatki ! Ubiše me,

kukavca ! ( Pr ip . 1924, 37) . — Slušaj , momče, kr i vo j e

meni otkako znam za sebe, nego mj er i so i l i j a odoh kod

drugoga ( Lica 1960, 22) . — Jovo, sine, pobiše nas ! ( Panor .

1958, 74 ) —

— koj ii svi predstavlj aj u di rektni govor l ikova, štaviše — di-

j alekatski obojen. U piščevom jeziku, u smislu odnosa koj i je

V . Vinogradov dao kao odnos j ezika autora i pr ipovedača pre-

m a j eziku dela443

, nema ni modalnog ni gnomskog aor ista, i ako

si tuacij a u koj ima se on j avlj a (bar ovaj poslednj i —

gnom-

ski ) nesumnjdvo ima. Samo što, za razl iku od rani j ih epoha

u knj iževnom j eziku, za koj e j e gnomski aonist običan4"

, kod

I va Andriča kao karakterist iku kontemplativnog stila, koj i j e

440 M . I vić, Sistem l ičtii h glagolskih obl i ka, Godi šnj ak Fi lozofskog faku lteta u Novom

Sadu , I I I , Novi Sad 1958, st r . 143.

441 F. de Saussur e, Cours de l inguistique gšnćrale, Paris 1960, str . 100—102; A.

Bel ić, O jezičkoj pri rodi i j ezičkom razvitkuf

I , Beograd 1958, str . 314.

442 »Апу contrast between the p rovenance of a word and the general standard of

t h e con t ex t dn w h i ch i t occu r s i s o f r el evan ce h er e : . . . T h e em o ti v e ef f ec t o f th ese el e-

ments i s due to thei r evocatory power : t hey wi l l cal l u p th e envi r onm ent or l evel of

styl e i n whi ch they natural ly belong. Natural ly , 'emotive

' and

'evocatory

' are not coexten-

sive terms« (St . Ul lmann , The Principles of Semantics, Oxford 1963, st r . 100. I sp . i st r .

101—102) . Pr i p ri meni ovoga stava, sasvim j e p ri rodno, t reba postupat i sa pot rebnom uslov-

l j enošću za svaki dat i mater ij al .

443 V . V . Vinogradov, naveđeno del o, st r . 531.

444 I sp. T . Maretić, Gramati ka, I I I izd., Zagreb 1963, str . 620 ( t . 588. b) .

2 18

kod nj ega s vremenom sve izrazi t ij i , nalazimo parentezu s pre-

zentskim oblikom, к ако smo to dalj e utvrddli , govoreći o t ome

glagolskom obliku (v. t . 260. a, b) .

I ovde aor ist , gubeći komunikativnu funkcij u kao sinonim

drugog oblika, pr ima ulogu sti lskog sredstva i kao takav osta-

j e u sistemu savremenog j ezika, koj i čini »semantđčku osnovu

knj iževnog izraza, na koj oj se j avlj aj u poj edini ukrasni od-

lomci istor ij ske stil izacij e«445, kao i kakve druge — di j alekat-

ske, i nddvi dualne i sl . Samo št o, iist ičući vel i ku st i l sku vr ed-

nost aori sta i slažući se sa svima onim a koj i j e iist iču, mor amo

reći da »dočaravanj e« glagoiske radnj e či taocu i nj egovo »uživ-

l j avanj e«, s obzirom na pr i rodu t ih st i l ist ičkđh vrednost i ( v . t .

235), — t reba u izvesnom smislu obm uto shvat i t i : k ao udal j a-

vanj e l ika od či taočeve stvarnost i i smeštanj e nj egovo u stvar-

nost koj u pr ipovedač ima na umu.

237. U ovome smi slu , m akar kako to prot ivurečno bi lo,

kao sredstvo udalj avanj a ldka od či taočeve stvarnost i , što di-

j alektički uzeto znači davanj e relj efnosti i stvarnog sadržaj a

l i ku, tj . kao evokat ivno sr edst vo jezik a, — mi uzimamo i si-

stem aor i sta koj i se j avlj a u opisima događaj a u koj im a se

r adnj e brzo j edna za drugom smenj uj u, čineći tako ži vi niz

koj i na či taoca čini određeni j ači u tiisak . Za ovo kao primer

možemo navest i opis bombar dovanj a u pr ipoveci Zeko, iz

koj e j e uzet a većina pr imer a navedenih u t . 232. a, b. Od

ukupno 130 primera aor ista koj e nal azimo u celoj pr ipoveci ,

u tome opisu koncentr i sana su 22 primera ( Pr ip . 1958, 374—

378) .

U ovoj svoj oj funkcij i aor ist čini sinonimsku vrednost pre-

m a pr ipovedačkom per fek t ivnom p rezentu444

, koj i se j avl j a i

u j ezi ku Andr ićevom , uzetom u celini ( v. t . 259), i sk lj učivo kao

ekspresivna kategor ij a, al i sasvim izuzetno, sa apsolutno ma-

lom učestalošću i ogr aničenjem na j ezik l ikova.

238. Značaj na kategorij a aor i sta imper fekt ivnih glagola,

koj u i spi t ivači konstatuj u к ао pozi t ivnu vrednost i u govor im a

445 V . V . Vinogradov, navedeno delo, str . 531.

44в M. Stervanović, Književnost i jezik_ God. X, br . 2, Beograd 1963, str . 90, gde se

kaže : »U našoj j ezičkoj nauci utvrđeno j e da se . . . nap or edo upot reb lj avaj u aori st i

p rezent per fek t ivn ih gl agola za označavanj e izvr šenj a r adnj i u odr eđenoj p rošlost i , da

ta dva obli ka u toj službi imaj u i stu sintaksičku vrednost«. 0 tome pi tanj u i sp . j oš : M .

Stevanović_ IF XVII , Beograd 1938—1939, str . 155—159; A. Belić, O upotrebi vremena u

srpskohrvatskom j eziku, JF VI , Beograd 1926—1927, str . 116; A. Stoj ićevi ć, Značenj e

aorista i im perfekta u srpskohrvatskom j eziku , Del a SAZU 3, Lj ublj ana 1951, str . 36—38.

2 19

koj i bi ušl i u naj užu pnimarnu osnovu j ezika pisaca447

, u j e-

ziku našeg pisca nij e mogla bi t i potpuno potvrđena u tipičnom

j ezičkom smislu, tj . u mor fološko-sintaiksičkoj mandfest acij i .

Naime, u Andrićevom j eziku, sem j ednog, ni smo našli pr imera

koj i bi i obl ikom do kraj a potvrđivali pr isustvo aori'sta im-

perfek t ivnih glagola ( t ip iđoh, idošeMS

) . Al i od pmmer a kod

koj ih su neki obl ici (za pisani j ezilk , naravno) j ednaki sa im-

per fekatskim , u si tuacij i t ipičnoj za r elat ivni aor i st našli smo

ipak , ist ina, vr lo m alo, pr imera, u r anom per iodu stvar alaštva.

Por ed morfološki pot vrđenog aor i st a od dvoviđskog glagola

moći u p r im er u :

Al i evo gde i spisah . . . celo ovo ogromno pismo, a ne

mogoh da opišem do sam o prvi dan ( Staze 1963, 183) —

— dakle, daj emo i pr im ere aori sta glagola čij a se inf ini t ivna

osnova završava na samogl asnik -a :

O, koliko se puta tako vraćah kući , rastrešen , r azdra-

žen razgovori ma i pogledima ( ЕхР 1920, 74) . — Putuj em,кб što putovah | Bezbroj puta u tešlkom snu, | Crnim ce-

stama, na sj ever (Uj Dombovar , KJ I I I , 1919, 312) —

— i koj i označavaj u prošlu radmj u, na čij u se »drugovreme-

nost«449

ukazuj e odredbama kol iko puta, bezbroj puta450

. U si-

tuacij i t ipičnoj za zavr šavanje radnj e u j edn om ograničenom

periodu našli smo i j edan primer , koj i daj emo sa či tavim kon-

t ek st om :

Ali ima j edna stvar koj u ne mogu da prećut im . Ne

či tah ništa od g. Donadinia do ove knj ige, al i m i se čini ,

da me ne vara sluh, kad na kapi g. Donadinia . . . čuj em

praporce, koj i mi kazuj u , da j e g. Donadini u napast i ,

da zauzme nepopunj eno mesto pokoj nog t roslovčanogfelj toniste našeg ( KJ I , 1918, 86) —

447 A. Belić, Aorist imperfektivnih glagola, JF V, Beograd 1925—1926 str . 179; M.

Stevanović, Jedan p ri log obj ašnj enj u značenj a imperfektivnog aor ista, NJ VI I , sv . 4,

Beograd 1940, str . 101—104; M. Stevanović Oko značenja aorista, NJ n. s. VI I I , sv. 5—6,

Beograd 1957, str . 128—144; J. Vuković, Govor Pive i Drobnjaka, JF XVI I , Beograd 1938—

1939 str. 89; A. Peco, Govor istočne Hercegovine, SDZb XIV, 1, Beograd 1964, str. 174.

448 M . Stevanović, NJ n . s. V I I I , sv . 5—6, Beograd 1957, str . 140.

449 M . Stevanović , I b id ., st r . 140—141.

450 I sp . i i nišlj enj e A . Stoj ićevi ća o poklapanj u aor ista imperf ekt ivnih glagola i

imperfek ta u raspravi ZnaČenj e ao r ista i imperfekta u srpskohrvatskom j eziku, Dela

SAZU 3, Lj ubl j ana 1951, st r . 27—28.

220

— da bismo pokazali da j e i kod našeg pisca i za j ednu i za

drugu upotrebu aor ista osećanj e živo, i kad se radi o imper-

fektivnim glagoMma, iako se ovaj , tj . aorist imperfek tivnih

glagola, kao kol ičina sistema preteri talnih vremena Andr iće-

vog st i la može zanemar i ti .

c) I mperf ekat

239. I mper lekat j e vreme koj e se u Andr ićevom j eziku mo-

že u većem broj u prim er a naći j edino u pr vim nj egovim pr i-

povetkam a, koj e j e pisao prvobi tnim svoj im, i j ekavskim na-

rečj em . Ako se nestaj anj e t ih obli ika uopšte može tumači t i An-

dr ićevim odr icanj em od svoga m aternj eg narečj a, to tum ače-

nj e nipošto ndj e sasvim j ednost avno, j er i napuštanj e imper-

fek ta nij e nezavisno od piščevih shvatanj a o ulozi j ezičkih

sredstava u kar ak ter izaci j i hkova. Pr imer i Andrićeve upotre-

be imper fekta vezani su manje za govor nj egovog kr aj a, da-

k le, a vi še za nj egov metodološki postup ak .

S obziirom na govor nj egovog kr aj a, sasvim j e razumlj ivo

što j e imperfekat u Andrićevom j eziku mnogo ređi nego u pi-

saca s j ugozapadnog j ezičkog područj a. Taj j e obl ik naroči to

neuporedivo ređi nego u j ezdku i star ij ih pisaca, i novi j ih —

S. Matavulj a, koj i mu j e u ranoj m ladosti bio omi lj ena lek t ir a

(v. t . 16) , Iva Ćipika, D. Simunovi ća, čij u j e upotrebu imper fek-

ta i osećanj e koj e za vrednost i toga obl ika imaj u istakao prof .

M . Stevanović u poznat im svoj im r aspr avam a45'

.

Andr ićevi pr imer i imper fekta u nj egovim ij ekavskim tek-

stovim a predstavlj aj u umetnikovu transpozicij u stanj a u nj e-

govom govoru, gde »ima imperfekta u običnom govoru j oš do-

sta (za naj novije vreme se to ne može reći — Ž. St.), ali ga

nema onako obično, k ako j e ob ičan u govoru j užnij eh Hercego-

vaca«, i gde j e ovaj obMk »naj obični j i dakako od glagol a bi ti

( 6б1ти ), bi j ah , bi j aše«452, što j e sve u opštoj tendencij i gublj e

-

nj a ovoga obli ka normalno, — t ranspozicij u koj a j e, f avor i-

zuj ući obl ike imper fek ta, zasnovana na ugledanj u na norme

ranij ih knj iževnih epoha, do kraj a XIX v., kada »se i imperfe-

kat, či j e j e gublj enj e u živoj narodnoj reči . . . već ranij e uzelo

« 1 М . Stevanović, Značenj e imperfekta u f eziku P. P. Nj egoša, JF X X , Beograđ

1953—1954, str . 39—80; M . Stevanović, Oko značenj a imperfekta, Zbor nik Filozofskog fa-

kulteta u Beogradu, IV—2, Beograd 1959 str. 130—131, 131—133; M. Stevanović, Nat in

određivanj a značenj a glagolskih vremetta, JF XX I I , Beograd 1957—1958.

Đ. Surmin , Osobine danaSnj ega saraj evskog govora, Rad JAZU СХХ 1, 1895,

st r . 203 .

2 2 1

naj šire razmere, ipak čuvao kao osobina knj iževnog j ezika don-

de otpr il ike dok se kao uzor u knj iževnosti uzimao j ezik Vuko-

vih narodnih umotvor ina«453 ( v . dal j e, t . 243) . Od ukupno 27

primera imperfekta koj e smo, npr ., našli u pri povetkama: Put

Alij e Đerzeleza ( 1920), U musaf irhani, U zinđanu, Ćorkan i

Švabica, Za logorovanj a, Mustafa Madi ar , Dan u Rimu, Rzav-

ski bregovi , Noć u Alhambr i , Lj ubav u kasabi ( SKZ 1924) —

na imperfekat glagola bi t i otpada 12 pr imera, odn. u procenti-

m a — 44,4°/o.

240. U svim slučaj evima, i od glagola biti i od drugih gla-

gola, obldci imperfekta znače radnj e koj e su se »vršile i stovre-

meno s drugim kakvim radnj ama, a svaikako u j ednom odre-

đenom vremenu na koj e misl i onaj ko konstatuj e da su se vr-

ši le«454. To j e vreme određeno i l i kakvom odredbom, il i drugom

radnj om, i l i j ezičkom si tuacij om, odnosno kontekstom .

a) Imper fekat od glagola bi t i

— određen j e naj ređe kakvim drugim prošli m vremenom :

D o k s u s e prvi redovi k o 1 e b a 1 i na sp lavim a,

on već bij aše na drugoj obali ( Prip. 1924, 56) ;

— nimalo češće ni j e odr eđen ni odredbom za vreme, odn .

padežnom sintagmom koj a kazuje vreme kada se radnj a i l i

stanj e događa :

Su t r a u j u t r o bij aše mut an dan. K r ilet i ć se

upravo bi o obrij ao i umivao se glasno ( Pr ip . 1924, 70) .

Naj češće pak ovaj obl ik j e određen t ime što pr ipovedač

r adnj u i l i stanj e kon tekstom vezuj e za određeno vreme u pro-

šl o st i :

To bi j ahu sinovi onog starog sar aj skog Mori ća što

j e bio čuven zbog svog bogatstva i svoj e pobožnost i . . . k

oni bij ahu lole i r asipnici ( Panor . 1958, 11) . — Taj tanki

i žustr i mula . . . bij aše vr lo poznata l ičnost u Saraj evu

( Pr ip . 1924, 45) . — B ij aše pognut i nekud m alen ( Prip .

1924, 53) . — Bij ahu dj ečaci plave podšišane kose ( Prip .

1924, 56) . — Bj eše u nj ega drug . . . pa kad se napij e ži-

l avke . . . a on nasred mostarske ćupr i je razvezuj e kravatu

453 M. Stevanović, Sintaksička sinonimi ka, Knj iževnost i j ezik , God. X , br . 2,

Beograd 1963, str . 86.

454 M . Stevanović, Oko značenj a imperfekta, Zbornik Fi lozofskog f akul tetđ u Beo-

gradu , I V—2, Beograd 1959, str . 123.

2 22

( Pr ip. 1924, 73). — Taj visoki čovj ek . . . bi j aše neumolj iv,

svirep i br z ( Pr ip . 1924, 67) . — Bijaše prolj eće. Posli j e

ki šna daai a ostane mnogo vodenih para u vazduhu ( Pr ip .

1924, 93) . — Bi j aše oskudno i vodoplavno prolj eće pri

svršetku ( Pr ip . 1924, 46) .

U svim ovim pr ii ner ima imperfektom se pr ipisuj e subj ek-

tu ono što se označava pr idevom iM imenicom za određeno

vreme u pr ošlost i . Predikat s imper fek tom j e, dailcle, uvek kva-

l if ikacij a (bez obzira na to da li je ta kvali f ikacij a u samom

imenskom delu predikata i l i u obliku imperfekta, koj i u sva-

kom slučaj u vr ši i pomočnu službu ), a j avlj a se, kako j e prof .

M . Stevanović utvr di o u već pomenutoj r aspravi455

, — i kao

rezul tat pr ipoved ačevog uživlj avanj a u sli ku, kao rezul tat nj e-

gove želj e da se radnj a izrečena u imperfektu u pr ičanj u pred-

stavi kao doživlj ena456

i kao evokat ivno sredstvo457

( i sp . t . 33,

235, 236, 237, 239) .

Na kvali f ikativnost , pored analize značenj a u konkretnojsintaksičkoj si tuacij i i onoga što se zna o prezentskom karak-

teru imperfek ta458

, upućuj u а čisto st i lski momenti , koj i na spe-

cif ičan način , na nivou rečenice — vezuj u imperfekat s kvali f i-

kativnim prezentom. Kod I . Andr ića se, naime, nepotpuna re-

čenica naj češće j avlj a u opisima posle rečeni ca s kval if ikat iv-

nim prezentom ( v . t . 304 ) . I stu si tuaci j u, samo sa izmenj enim

formalnim elementom , tj . s im per fek tom u rečenici s punim

predikatom , nalazimo i u pr imerim a t ipa :

— B ij aše oskudno i vodoplavno prolj eće pr i svršetku.

Na pjeskovitu ušću gola stabla i j ata vrana po okorelu

oranj u. Sparni dani puni neke t reptave i sive svj etlosti

koj a zam ar a pogled ( Prip . 1924, 46) —

— gde nepotpuna rečenica dolazi posle pune s imper fektom.

b ) I mper fekat od svih drugih glagola, koj i su, i svaki za

sebe, manj e česti u tome obliku, najčešće kazuje radnj u čij e

j e traj anj e određeno upravo onim odredbama za koj e j e i

ranij e pokazano da i izr ično upućuj u na vreme radnj e459

:

455 M . Stevanović , Zborn ik Fi lozof skog f aku l teta u Beograđu , IV—2, Beograd 1959,

st r . 140 .

456 M. Stevanović, I bid., str . 140. I sp . i J. Vuković, Radovi XX , 7, Saraj evo 1963,

st r . 126 .

457 St . Ul lmann , The Pr incip les af Semanl ics, Oxfor d 1963, st r . 100—101.

458 M. Stevanović, Zbomik Filozofskog fakul teta u Beogradu, IV—2, Beograd 1959,

st r . 141.

•59 M . Stevanović , I biđ ., st r . 136.

22 3

V az d a n ih varahu oblaci prašine sa druma ( Prip.

1924, 3) . — Jo š j e d a n m j e sec prolazaše voj ska i ko-

mora a onda i toga nestade ( Pr ip . 1924, 89) . — T e n o ć i

putovase bez prestanka k roz šum u . K onj mu j e zastaj-

kivao od umora ( Prip . 1924, 66) . — Neočekivano se, i z

n o ć i u n o ć, poj avlj ivahu već sasvim zaboravlj eni . . .

ulomci prošlog života ( Pr ip . 1924, 57) . — S a d vij ećahu

i prepiru se : f r a Petar mu savj etuj e da ponese barem

1500 groša a f ra Marko neće više od 500 ( Pr ip. 1924, 18) .

Nešto j e ređi imper fekat čij a j e paralelnost sa nekom dru-

gom r adnj om i l i vremenom određena sintaksičkom si tuaci j om :

Od lupe i dozivanj a prenuše se i Aust r i j anci na dru-

goj obali . Str aže osmatrahu. Dulj e se ni j e moglo čekat i

( Prip. 1924, 56) . — Prezaše i zaobilaziše one koj i su im al i

opasan i čudan stav ( Prip . 1924, 66) . — Alah ! Alah ! —

prihvataše voj ska i prolamaše se ( Pr ip. 1924, 56).

Naj ređi su slučaj evi gde j e radnj a u imper fektu određena

drugom , glavnom i l i nezavisnom rečenicom , u koj ima j e taj

obl ik i l i u zavisnoj rečenici :

A dj evoj ka j e staj ala kao izvan sebe i puštala sve

tupim teškim mirom koj i bludniku vraćaše svij est i iza-

zi vaše želj u da slast produži i pooštr i , da izazove otpor i

pok ret ( Pr ip . 1924, 51) ;

i l i u nezavisnoj , naporednoj , koj a dolazi iza rečenice sa nekim

drugim prošl im vremenom :

Ona zbaci bošču sa sebe i stojaše pred njdm visoka i

nepomična ( Pr ip . 1924, 50) .

241. Nej ednaka učestalost upotrebe imperfekta glagola bi t i

i imper fek ta drugih glagola u pogledu određenost i vremena

s koj im su nj ihove radnj e paralelne (prvi se, kako smo vi del i ,

upotreblj ava naj češće bez odredb i , a drugi , nasuprot , sa od-

redbama) sasvam j e razumlj iva, j er su gotovo svi imperfekti

od glagola bi t i upotreblj eni u kval i f ikativnim predikatima, ko-

j ima se subj ektu pripisuj e kao stal na osobina ono što znači

imenica i l i p>r idev u imenskom delu predikata. A sam obl i k

imper fekta glagola bi ti j e dovolj an da označi pr isustvo dot ič-

ne osobine u vremenu na koj e pr ipovedač mi sl i . I nikakva po-

2 2 4

sebna određba za to nij e neophodna460. Svaki od primera koj e

gore navodiimo ( t . 240. a), kao imperfekat čij a j e radnj a obe-

ležena kontekstom, može ovo lako potvrdi ti i bez naroči te

an al i ze .

S druge strane, ostali glagoli (v. t . 240. b) upotrebljenii uimperfektu označavaj u određene procese koj i su, zavisno od

nj ihovog realnog značenj a, ipak vremenski ograničeni na one

j edinice vremena oij i ih znaci određuj u (vazdan, j eđan mj esec

i sl .) .

242. U Andrićevom poetskom sti lu, u j eziku Ех Ponta, npr .,koj i j e takođe iz ranij eg perioda njegovog stvaralaštva, oblik

imperfekta j avlj a se samo u primeru očigledno pripovedačke

p r o ze :

Našao isam na stolu buket l j ubica, m alo povelih i bli -

j edih , kakve prođavahu ciganske dj evoj čice ispred por ta-

la ( ЕхР 1920, 59) —

— gde j e upotreblj en da označi radnj u koj a se dešavala napo-

redo s prošlom radnj om u kontekstu obeleženom per fektom

svršenog glagola, al i j e i sti lskd razumlj iv — kao deo pr ipove-

dačkog kompleksa46'

, koj i se može j avi t i , kontrolisano i l i ne402

,

i u drukčij im, a ne samo pii povedačkim, tekstovima piščevim .

Ovome j e potvr da i pr imer »neut ralne«, esej ističke proze

kao što j e ovaj odlomak koj i navodimo :

Kad j e govor o ldrici Sima Pandur ovića mi i nehot ice

pomišlj amo uvek sam o na prvi deo ove l ir ske t r i logi j e

( »Posmr tne počasti«) . U tom im a i mnogo l ičnog doživ-

Ij avanj a. Jer kad su izišle Posmr tne počast i one su po-

stale j edna od onih knj iga koje stal.no otežavahu naše

studentsk e džepove i koj e se k asnij e, kad se naš pogled

izošt r i . . . ne b r išu l ak o iz duše i sećanj a ( Sima Panđuro-

vić : Olcovani slogovi , K J I I I , 1919, 133) —

— i koj i pokazuj e, dakle, da se u ovom ranom per iodu pišče-

vog stvaralaštva imperfekat j avlja, kakosmo rekli, u ovakvim,opet pr ipovedačkim delovima teksta, bilo da su oni pesma u

pr ozi , kao Ех Ponto, bi lo da j e to l i terar ni esej — kr i t ika.

A. Bel ić, О j ezii koj p ri rodi i j ezičkom razvi tku , I , Beograd 1958, str . 210—211.

<ei Uzimamo, mutat is mutandis, termln koj i s razlogom predlaže Z. Skreb u

raspravi Sti l i sti tski kompleksi (A . Flaker — Z. Skreb Sti lovi i razđoblj a, MH Zagreb

1964, st r . 131—148) . I scrpno o pr ipavedač kim elementim a Andri ćevog postupka v . u knj izi

Regine Minde, I vo Atrđr ić — Stuđien iiber s.eine Erzahl kimst , Ver uig Otto Sagner —

Miin chen 1962. • • • ••••

. • • •• • . .

• .

•„

•,

• ' .

-.•;/

•• ••

«52 V. i : G. Her dan,' Language as Choice anđ Chance, Groningen 1956, str . 12, 43.

15 Jezi k i s t i l I va An d ri ća 225

Treba ipak istaći da j e ovakav metodološki postupak An-

drićev, tj . upotreba imperfek ta za pr ipovedačku stil izaeij u,

ograničen samo na ove pr imere. I nače on obl ik imperfekta ne-

što vdše upotreblj ava, kako smo već videl i , samo u pr ipovetka-

ma, i to u onima koj e su inspiri sane narodnom t radicij om463

,

što ne treba nikako identif ikovat i s narodnim j ezik om , nego

pre sa specif ičnom interpretacij om toga j ezika (v . t . 41) . Po-

red toga, treba dstaći da j e u svi m ovim tekstovima imperfe-

k at upotreblj en i l i u nezavi snim rečenicam a ( v . t . 240. a, b ) ,

i li u rel at ivnim zavi snim , dok se naj bogat i j a nj ime rečeni čna

k ategor ij a u govor nom j eziku464

, — tj . vremenska rečeni ca ne

može naći . Ovome prvome uopšte ima £ i stor i j skih analogi j a :

i u Vukovom j eziku uzetom ši re, imper fekat j e u širokoj upo-

t reb i u nar odnoj pesmi i pr ipoveci i u Sv . pismu, a vr lo j e re-

dak u ostal im nj egovim delima, tj . u ličnom Vukovom j eziku465

.

243. Da j e upotreba đmperfekta u t im pri povetkama vezana

za narodnu pr ipovedačku t radicdj u i da se I vo Andri ć nj e oslo-

bađao ukoli ko se više u metodu od te t radicij e odvaj ao, poka-

zuj u kasnij i i j ekavski tekstovi , koj i se mogu sve do u najno-

vij e vreme naći u nj egovim del ima, kao ddrektni govor lica.

U ij ekavskim tekstovima romana Na Dr ini ćuprij a1м

, Travnič-

ka hronika467

, Gospođica™*

, pri povedaka u zbirkama Licaш

,

Zena na kamenu470

i dr . — odveć su retki pr imeri imper fek ta,

kao što ga nema ni u ekavskom, osnovnom tekstu , sistemski

uzeto, tj . ako nij e reč o izuzecima kao što j e onaj već navođen

u li ter atur i471

, i j oš koj i t akav i l i o glagolu bi t i , koj i se — i u

«es V . p rimere i drugth pisaca, inspi r i sane t radioij om i li p isanim dokumentom ,

koj e navodi prof . M . Stevanović u raspravi Oko značenj a imperfekta, Zborni k Fi lozofskog

f aku l teta u Beogr adu , I V—2, Beograd 1959, str . 140.

J . Vuković, Sintaksička vrednost imperfekta u savrem enom srpskohrvatskom

j eziku , Radorvi I I I , 2, Saraj evo 1955, str . 173.

485 V . mater ij al koj i daj e A. Musić u raspravi Pri lozi nauci o vremenima, Glas

SAN СХХ 1, Beograd 1926, str . 126- 128; Glas SAN СХХ Ш , Beograd 1927, str . 78—79;

Glas SAN CX XVI , Beograd 1927, st r . 10- 11, 3S- 34.

48« NDC, Zagreb 1950, str . 41, 49, 57, 58 , 68, 109, 118—119, 133—134, 148, 169, 179,

180, 197 , 223, 232, 233, 244- 246, 251, 289, 290, 292, 297, 300, 301, 302, 322, 323 , 332, 337, 353.

467 TH , Zagreb , 1947, str . 116, 128, 129, 196, 242, 246, 248, 250, 306, 311, 312, 313,

357—360, 478.

468 Gospođica, Beograd 1961, str . 22—25 , 74, 114, 115.

489 L ica, Zagreb 1960, st r . 10, 11, 14 , 20, 21, 22 , 23, 32—33.

470 Znk , Beograd 1962, str . 140, 143, 149, 177, 180, 191—192, 234- 235 , 235—241.

471 M. Stevanović, Knj iževnost i j ezik , God. X , br . 2, Beograd 1963, str . 87 ( »U

romanu Na Dr ini ćupr ij a u prvom izdanj u od 1945. našli smo j edan j edini put upot re-

blj en i inperfekat u rečenici : . . . i bledi od straha posmatr ahu opasnu igru«) .

226

govoru likova i u autorovom govoru — može naći i u novij im

delima (npr . : A on beše starij i od nas, već veliki bucov, pa nas

uhvati za kike i potera — Gosp. 1961, 169).

U ovom pogledu, u pogledu upotrebe j ednog obl ika koj i

j e za specifično shvaćen sti l pripovedanj a karakteriističan, j e-

zički materij al Andrićev j e kategoričan : od prvih nj egovih

pripovedačkih radova do naj novoj ih imperfekat se postepeno

gubio. Sam o što — da bismo izbegli up rošćavanj e — mi neće-

mo reći da između Andrićevog i tog specif ičnog proznog stdla

(v. t . 239) nema nikakve srodnosti , koj u knj iževni i stor ičari

i teoretičar i knj iževnost i nalaze ne samo u izvori ma, što j e

opravdano, nego čak i u obaveznim sintak sičkim kategor ij a-

ma, npr . — u složenoj rečenica472

. Tu srodnost samo, u nj ego-

vom j eziku, svodimo na pravu meru tako što j e prema l ingvi-

stičkiim pr incipima, a ne prema mehanicist ičkoj analogij i , utvr-

đuj emo na j ezičkim kategor ij ama koj e nisu obavezne u odre-

đenom sistemu473

. Među tak vim, in ultima analysi , sinonimskim

kategori j ama to j e i imperfekat , pa utvrdivši da se on upotre-

blj ava sam o u prvim nj egovam pri povetkama, možemo reći

da, u ovom pogledu, Andr ićevo delo kao celina pokazuj e konse-

kut ivno i pri rođno odvaj anj e od tradicionalnih knj iževnih uzo-

r a i od narodskog t ipa pri povedanj a.

U ovome, naše konstatacij e o j ezičkim sredstvima odgova-

raj u onim knj iževnoistor ij skim defi nicij am a po koj ima An-

dri ćeva l i teratura nadrasta knj iževni rudiment K očićevog t ipa

ne samo u odnosu prema temi , nego i u »fondu intelek tualnih

sredstava i izražaj nih mogućnosti i življ enj u u l i teraturi «474.

d ) Perfekat

244. U savremenoj def ini cij i per fekta, po koj oj j e ovo ob-

li k koj im se k azuj e da se svršena il i nesvršena glagolska radnj a

izvrši l a i l i vrši la bđlo kada pre vremena u kome se o nj oj

govor i , pr i čemu vreme nj enog vršenj a ne mora bi t i određeno475

,— implicir ana j e i konstatacij a, koj u potvrđuj u mnogobr oj ni

pr imer i iz pisanog i govornog j ezika navođeni u gramatik a-

472 D. Zivković , Nekoli ko st i lskih odl i ka proze I ve Anđrića, Gođišnj ak Fi lozof skog

f ak ul teta u Novom Sadu , I , Novi Sad 1956, st r . 253.

«73 F. de Saussurc, Cours de l inguisti que generalc, Pari s 1960, st r . 30.

474 V . Gl igor ić, I vo Anđr ić i naSa knj iževna t rađicifa, Posebna izdanj a I TKU, I ,

Beograd 1962, str . 206.

476; M . Stevanović, Naćin određivanja znaćenj a glagolskih vremena, JF XX I X, Beo-

grad 1957—1958, str . 42.

15*

22 7

ma47ć

i u raspravama sintaksičara koj i su se bavi l i značenj ima

glagolskih vremena477

, — da j e perfekat i u srpskohrvatskom

knj iževnom j eziku vreme koj e, u određenim sintaksičkim i

sti l skim uislovim a, sadrži značenj a svih ostal ih preter i talni h

vremena, nalazeći se s nj ima, kako P. Imbs za f rancuski j ezik

kaže, u opozicij ii473

i upotrebl j avaj ući se, t j ., skoro svuda napo-

redo s nj ima. Pr i tome ni u govornom j eziku, a ni u j eziku

umetničke knj iževnosti , srpskohrvatski j ezik ( kao ni makedon-

ski , bugarski , lužički i di j alelkti slovenačkog j eziika479) nij e u

istiskivanj u svdh ostalih preteri talnih vremena otišao tako da-

leko kao ruiski , polj ski , češki i slovenački knj iževni j ezik , al i

se t ime, ako j ezičke lcategor ij e posmatramo onako kao št o či-

nimo u ovome radu — sa gledišta st ila, perfekat u svim nj e-

govim upotrebama, a naroči to u indi kat ivnoj (koj a j e i neupo-

redivo naj češća), stavlj a u osnovu piščevog sistema prošlih

vremena kao komunikat ivno, dakle — opštejezičko sredst vo.

Zbog apsolutno normativne pri rode koj u indikatavni per-

fekat im a, iako ćemo i nj egovu upotrebu u j ezi'ku I va Andrića

po određenom kri terij umu pregledati , u ovorn e radu će kao

sti lsko sredstvo pr e svega bi t i izneti oblici perfekta u relatdv-

noj i modalnoj službi , t j . tamo gde se naporedo upotreblj a-

vaj u sa drugim preteri talnim vremenim a. Pregledaćemo, dakle,

samo kategori j e istoga reda, pa ćemo tako samo relat ivn i i

modalni per fek at moći da upoređuj emo s prezentom , aor istom ,

imper fek tom i pluskvamperfektom kao nj ihove semanti čko-

sintaksičke sinonim e, tj . kao kategori j e koj e su uslovni no-

sioci nj ihovih značenj a.

47в V . : T . Maret ić, Gramatika, I I I izd ., Zagr eb 1963, str . 626—631; A. Beli ć, I stor i ja

srpskohrvatskog j ezika, I I , 2, Beograd 1951, str . 233—241; M. Stevanović, Gramatika,

I I izd ., Novi Sad 1954, str . 409—411; Brabec—H raste—2ivković, Gramat ika, I V izd., Za-

gr eb 1961, st r . 248—250.

477 A. Musić, Pri lozi nauci o vremenima, Glas СХХ1, Beograd 1926, st r . 128—143;

A. Musić, I bid ., Glas СХХ Ш , Beograd 1927, str . 79—86 ; A. Musić, I bid., Glas CXX VI ,

Beogr ad 1927, st r . 11—15; A . Musić , Rečeni ce s par t icipom pret . akt . I I u h rvatskom

j eziku, Rad 140; str. 59—130; A. Belić, O upotrebi vremena u srpskohrvatskom jeziku,

JF VI , Beograd 1926—1927, str . 102—132; M. Stevanovać, JF ХХН Beograd 1957—1958, str .

40—43; I . Gri ckat , O p er f ek tu bez pomoćnog glagola, Beogr ad 1954, st r . 1—234 ; M . I vi ć,

Sistem l ičnih glagolskih obl i ka za obelezavanj e vremena, Godišnj ak Fi lozof skog f akulteta

u Novom Sadu , I I I , Novi Sad 1958, st r . 139—152; S. Živković, Glavna funkcija perfekta,

Zborni k Stj . I všiću , Zagreb 1963, st r . 415—420.

478 p . I mbs, L'emploi des temps verbaux en f rangais moderne, Par i s 1960, st r . 81

( i dal j e do st r . 106) .

479 R . Naht igal , Slavanski j ezi ki , Lj ub l j ana 1952, st r . 263, 266 ; F . Mik losich ,

Vergleichende Grammatik der slavischen Sprachen, Drit ter Band , Wortbi ldungs Lehre,

Wien 1876, st r . 176 , 200, 246.

228

245. I ndikativni perfekat. — Od svih preteri talnih vreme-

na, s obzi rom na nj egovo značenj e, rasprostranj enost i nor-

mativnost u Andrićevom j eziku, kao i u opštekomunikativ-

nom, sigur no j e najb roj nij i per fekat . A on j e naj češći u indi-

kati vu, bi lo da j e to indikativ u apsolutnom smislu'*80

, t j . u

odnosu pripovedač / pisac : či talac, bi lo da se upotreblj ava

u govoru l i kova. Ove dve upotrebe, uostal om, često se izj ed-

načuj u, naroči to tam o gde se pisac ident if ikuj e sa l ikom, te

nij e ni moguće odredi ti neku granicu između nj ih .

a) Prv i per fekat srećemo na svakoj stranici tekst a bil o

koga Andr ićevog dela, te se svak i od primera može uzeti kao

t ip :

Ječao j e kao ranj enik ( Pr ip . 1924, 42) . — K adij a j e

svaki čas ši rio ruke, vr iskao i pl j eskao se po žutoj , debe-

loj i zboranoj šij i ( Pr ip. 1924, 42) . — Kadij a j e mrmlj ao

u mal i prozor pun cvij eća ( Prip. 1924, 40) . — Paša ga j e

tj ešio da će do koj i dan dići voj sku ( Pr ip. 1924, 43). —

Gui vao j e diugo među prstima poslednj u buj ruldij u ( Pr ip .

1924, 40) . — On j e prezi rao te Bosance ( Priip . 1924, 40) .

— Učestal i su zahuktali Tat ar i , st izale su konakdži j e

( Prip . 1924, 40) . — Odmah do krupnog paroha seđeo j e

nepomični kapelan (TH 1947, 370) . — Na drugom kr aj u

tekao j e ži v r azgovor (TH 1947, 370) . — Tako se izgubio

u zeleni lu. Ona j e skočila sa lestvica (2nk 1962, 221) . —

Gosti su se sunčal i . . . Sa nj ih su skakal i u more . . . а

izlazil i su iz mora preko betonskog stepeništa ( 2nk 1962,

215) .

U ovim i ovakvim pr imerima prošlost se j asno određuj e

prema momentu u kome ih pisac saopštava čitaocu, te j e nj i-

hova indikati vna upotreba očigledna.

b ) Drugi , indi kativni perfekat u govoru l i'kova, ma коМк о

bio karakterist ičan za govor l ica u pripovetkama, pr ikazaće-

mo, zbog kvanti teta, na j ednom odlomku u kome j e autor u

<80 Ovome terminu, iako ga prvi put uzima naporedo sa terminom ri el u opozicij i

prema f ictif ( i li relatif ) , daj e prednost i P. I mbs <isp.: >Ou bien j e prends pour point

de dćpart le moment oi i j e par le ou j'ćcr is, et j

'appel le ce moment le prćsen t reel ou

absolu ; de part te d'autre de ce present rćel j e situe le passć et le futur et j

'obtiens

ainsi le sj rsteme pri maire des đivi si ons temporel les« — nav. delo, st r . 13. V . i str .

175—177) . Naravno, t reba istaći da su za nas d j edan i drugi tip odr eđivanj a podj ednako

reata i , tj . da su r adnj e određene nj ima podj ednako realne, i da termin uzimamo usiovno.

I 229

isto vreme i l ik u pripovedanju. Taj odlomak j e iz Andrićevih

Zapisa o Goj i4S

\ gde se perfekat nalazi u skoro svakoj reče-

n i c i :

Bilo se posve smr ači lo. Ja to nisam ni pr imetio. Ali

j e moj sabesednik , kao svi star ij i l j udi , bio osetlj iv za

promene dana i vremena. I svi glasovi spolj a i oko nas

k ao da su um ukl i nek ako u isto vreme. A sa t išinom koj a

j e nastupila gasio se i Goj in glas. U potpunoj tišini , digao

se od stola. Ni pomicanj e nj egove stol ice nij e proi zvelo

ni naj manj i šum . Otišao j e j ednostavno, gotovo bez po-

zdrava . . . šeši r mu j e i inače bio celo vreme na glavi , a

štap u levoj ruci .

Malo posle nj ega izašao sam i j a. A sut ra sam ceo

dan misl io sa izvesniim zadržanim uzbuđenj em na starog

gospodina . . . Cirkus j e bio potpuno gotov. Oko nj ega

se kupil i r adnici . . . Sa ši štanj em su gorele kar bidske

l ampe . . . i ako j e bilo j oš vidno. Oko nj ih su se iskuplj ale

prve lept i r ice . . .

Svd ovi perfekt i — bez obzira na to što su mnogi od nj ih

određeni i nekom pri loškom rečj u i l i sintagmom koj a kazuj e

tačno vreme vršenj a radnj e i l i stanj a ( »A s u t r a sam c e o

d a n misl io na st arog gospodina«) — označavaj u da su se

r adnj a i l i st anj e vr ši l i »b i lo k ada pre vremena govorenj a« go-

vornog l ica.

246. Relativni perfekat. — Osnovnu t eškoću u određivanj u

ovoga perfekta, kako se ono do danas u nauci vršilo, po na-

šem mišlj enj u čini dosta neodređena granica između indikativ-

ne i relat ivne upotrebe toga obli ka u pripovedanju , gr anica

koj a j e u govornom komunikativnom j ezdku sasvim j asna j er

između onoga što se saopštava i l ica koj e to konstatuj e i sa-

opštava svoj oj okol ini482

nema tako složenog posrednika kao

što j e pripovedač. Nesumnj ivo j e, dakle, tačno da se u pr ipo-

vedanj u prošle radnj e određuju i prema momentu saopštava-

nj a (za koj i se mora uizim at i vreme u koj em pisac pripoveda)

i prema drugom nekom vremenu, koj e j e označeno kakviim dr u-

gim glagolskim obliikom, aM j oš češče i j ednostavno si tuaci-

j om na koju pr ipovedač misl i . Ovakvo dvostruko određivanj e

— relat ivnim per fekt ima »kazuj u se radnj e koj e su prošle ne

sam o za vreme kada se o nj im a govor i nego i za neko takođe

481 Razgovor sa Gojom ( I . Andmć, Zapisi o Goj i , MS Novi Sad 1961, str . 72—73) .

<82 p. I mbs, L'emploi des temps verbaux en j rangais mođerne, Pari s 1960, st r . 103.

2 30

prošlo vreme označeno kakvom drugom radnj om i li na bi lo

koj i način dr ukčij e«483 — prirodom svoj om ostavlj a mogučnost

da se broj ni primeri perfekta dvostruko i protumače. Ovo na-

ročito u slučaj evima nezavisnih rečenica koj e se apstrahuj u

iz teksta, što j e svakako neizbežno za utvrđivanj e sistema u

bilo čij em sti lu i j eziku. Otuda se, tj . zbog utvrđivanj a sistema u

j ezdčkom mat er i j al u, m or aj u uslovno uzet i supt i l ni kr i ter i j um i

sintaksičkog odnosa rečenica i odnosi glagolskog vi da, kao

gr amatičke kategorij e koj ima se takođe iingvistički obeleža-

vaju kontekstualni uslovi koj i su u pi tanj u. Zato mi Andrićev

j ezdčki materij al, što se tiče sintaksičkih i sti lskih funkcij a per-

fekta, i del imo na dve grupe — prema tome da l i se taj obli k

j avlj a u nezavisnim i li u zavisnim rečeni cama, a u granicama

t ih grupa opet mora se voditi računa da l i j e glagol svršenogi l i nesvršenog vida.

247. Perfekat u nezavisnim rečenicama. — Pregledaćemo

ga prema pomenutom vi dskom kr i ter ij umu, ne misleći pr i

tome da za vid vežemo mogućnost upotrebe onako kako j e

sintaksička upotreba prezent a ograničena nj ime ( v. t . 256) .

A) Od nesvršenih glagola u Andr ićevom st i lu nigde i ne

nalazimo određeno relat ivnib per fekata, već se svuda gde se

taj obliik i od glagola označenog vi da upotreblj ava oseća napo-

rednost sa vremenskom si tuaci j om koj a gdekad i može, ali

ne mor a bi t i označena. То ne znači da bi se mesto takvog

per fekta mogao upotrebi t i koj i drugi obl ik , prezent i l i imper-

fekat misl imo, za označavanj e te naporednostd. To potvr đuj u

pr im er i :

a) Paša j e pisao svim »kadij am a, muderizima, sara-

j evsk om mut esel imbegu . . .« ( Prip . 1924, 40) . — Gubeći

vlast nad sobom, on j e napadao poslugu . . . i svađaj ući

se s nj im a upućivao nedvosmislene pretnj e i poruk e svo-

m e st arešini i tako bar m alo ol akšavao sebi ( TH 1947,

380 ) . — Eto ni to m agnovenj e l ažne sreće nij e mu ostav-

Ij ao ovaj potpuikovnik { TH 1947, 378) . — U Sulej manov

ogromni čardak stade i paša i nj egova pratnj a. I j oš j e

odj ekivao od pr aznine (Pr ip . 1924, 42) .

b ) Tu se Davi l odnekud seti j ednog letošnj eg doživ-

l j aj a sa vezirom. Živahni i lj ubopi tlj ivi vezir raspitivao se

48S M. Stevanović, Način određivanfa značenj a glagolskih vremena, JF XX I I , Beo-

grad 1957—1958, str . 43. I sp. i uipotrebe koj e za f rancuski j ezik navodi P. I mbs { koj e se

svode na momenat anteriornosti radnje nj im izrečene prema indikativnom prezentu, pre-

ma istori j skom prezentu, kvali f ika'avnom, prema drugam perfektu i sl .) — nav. deto,

st r . 101— 103 .

2 3 1

uvek o francuskom životu (TH 1947, 159) . — Svi izvešta-

j i su pokazival i da se ođnosi između bečkog dvora i Na-

poleona ponovo zatežu. Davil ih je čitao, uplašen (TH

1947, 277). — Sećao se — ali sada kad j e dockan — i

svoga uj alka iz Pariza (TH 1947, 277). — Sada su, u letu

1811 godine, ti poslovi bili već uveliko u toku. Davil je za

poslednju godinu dana ulagao velike napore (TH 1947,

351) .

c) Nij e pušio, nij e pio, jevtino se odij evao i hranio

i otkiđao od svakog živa i od rođenog grla. I као svi pra-

vi tvrdice, on j e mrzio svako davanj e i ui asavao ga j e

svaki trošak (Pr ip. 1924, 41). — A ta plaža . . . bi la j e sva

od bledožutog i crvenkastog kamena i rušila se strmo u

more ( Žnk 1962, 215) .

Nemogućnost naporedne upot rebe s oblicima za napored-

nost u prošlosti , koj a se naročito j asno ogleda u poslednj im

primerima, pretežno kval if ikativnog karaktera, — j asno go-

vor i otkuda ovde vreme za neodređenu pr ošlost . Ali u i sto

vreme i da nij e u pi tanj u relat ivna nego upravo indikativna

upotreba484. Uostalom, relativni perfekat po def inici j i svojoj

j e pluskvamperfekatskog kar aktera485

, a pluskvamperfekta, ka-

ko smo videli , u stil u Andri ćevom , si stemski uzeto, i nema od

nesvršenih glagola, pa j e sasvim razumlj i vo što ni smo našl i

ni relativno upotreblj ene perfekte od takvih glagola.

B ) Svršeni glagol i, s druge st rane, predstavlj aj u teškoću

za razgraničenj e dndikativne i relativne upotrebe, svakako zbog

toga što im j e opšte per fekatsko značenj e svr šenosti486

j oš i po-

j ačano vi dskim značenj em koj e ima izrazi tu nij ansu rezul tati v-

nost i . Ipak se kao relati vni mogu sa sigurnošću def ini sati :

a ) per felk tl koj i označavaj u radnj e prošle prema relat iv-

nom prezentu, onakvi , dakle, kakve nalazimo u pr imer ima :

Ama, j a sam čuo, k až e j edan od staraca, da ti pu-

štaš miša (TH 1947, 250) . — Da, da — m i s l i dal j e —

<84 M. Stevanović, Način ođređivanj a značenj a glagolskih vremena, JF XXI I , Beo.

grad 1957—1958, st r . 43—46, A uopšteno prema či tavom kompleksu odnosa govomo li ce:

slušalac / či talac : radnj a, i sp . : »Le passć camposć est lui aussi un temps de perspeotive:

i l met le passć non plus . . . dans la perspective du passe, mais dans la perspective du

p rćsent ; ce p rćsent est touj ours le pr ćsent du suj et par lan t , et le passć composć appar-

t ient de ce fai t au systćme du temps О—M (or—mamtenant )« (P. I mbs, ci t . đelo,

st r . 185) .

485 M . Stevanović, JF X X I I , Beograd 1957—1958, str . 42.

489 P. Im bs, nav edeno delo, str . 100, 101.

2 3 2

đoterao j e i tovar dr va ( Lica 1960, 53) . — Došao j e kraj

svakorn pričanj u. Svuda v l a d a mesečina. Sve j e zale-

đeno i nemo ( L ica 1960, 37) —

— u koj im a j e vreme si tuacij e iskazano i l i vremenom umetnu-

te rečenice ( tip prva dva primera), i l i — као u poslednj em

pr im er u — vremenom rečenice u kontekstu ;

b ) per fekt i upotreblj eni u složenim nezavi snim rečeni-

cama sa prezentom u dr ugoj rečenici :

Šegr t j e pošao za njdm i n e s k i d a pogleda sa kosa

(Lica 1960, 39) . — Tišina. Opet su ga prekinul i , i opet

o seć a da j e ono što pr iča nedovolj no i nej ako ( Lica

1960, 36) . — A Salko . . . zaboravio ko j e i gde j e, i prešao

sa glavnog debla na mlade grane, izdigao se visoko nad

ogradom, i p r u ž a se sve više (TH 1947, 192) .

248. Perfekat u zavisnim rečenicama. — Mada A. Beli ć

u svoj im poslednj im radovima o sintaksičk im kategorij am a

glagolskih vremena smatra da u zavisnim rečenicama vreme-

na uopšte ne mogu bi ti indikativna487

, pre će bi ti tačno — kako

prof . M. Stevanović kaže u svoj im univerzi tetskim predavanj i-

ma — ranij e mišlj enj e A. Bel ića iznošeno u njegovim prvim

radovima o saintaksičkim kategor ij am a glagolsikih vremena,

gde se kaže da se izvesne zavisne rečenice u srpskohrvatskom

j eziku mogu upotreblj avati d indikativno488

.

A ) I stina, od nesvršenih glagola perf ek t i u Andr ićevom

j eziku uglavnom su j ednaki s obl icima za naporednost u pro-

šlosti , s oblikom imper fekta, o kome j e već bi lo reči i koj i se,kao što j e poznato, samo relat ivno up otreblj ava

48', i s obli ci-

ma relat ivnog prezenta, koj i ćemo opisat i dalj e ( v. t . 265) , pa

ipak i pored toga perfekat neće biti relativno upotreblj en u

odnosnim i drugim nekim zavisnim rečenicama sl ičnoga t ipa,kao što nam to potvrđuj u pr imer i rečenica :

a) s veznikom koj i

Sa sobom j e vodio ovoga Šeh Dedij u koj i j e, pod

maskom dobroćudne šašavost i , kr io či tavo bogatstvo

<87 A. Beli ć, О j ezii koj pr i rođi i j ezi l kom razvi tku, I , Beograd 1958, sitr . 255 , 258.

488 A. Bel ić, О upot rebi vremena u srpskohrvatskom j ezi ku , JF VI , Beograd 1926—

1927, str . 128—130.

48в M . Stevanović, Oko značenj a imperfek ta, Zbornik Fi lozofskog fakul teta u Beo

gradu, IV—2, Beograd 1959, str . 117—142.

2 33

zdrava razuma (Priip. 1924, 44) . — Hlađni , odmereni i

čisti potpukovnik koj i j e svuda širio oko sebe onu atmo-

sferu k r istalne i oštre studeni ( TH 1947, 376) . — Da, se-

dela je tada na visokom zidu koj i j e okružavao nj ihovu

prostranu baštu (2nk 1962, 218). — Hotel »Marina« . . .

ostaće u sećanj u onih koj i su ga poznaval i ( 2nk 1962,

215). — Sa arhij erej im a j e došao u Konsulat d Pahomij e,

mršavi i bledi j eromonah koj i j e poslui ivao t ravničku cr-

kvu (TH 1947, 373—374) . — On j e imao težak , nek ako

zaptiven dah i piskutlj iv glas koj i ni j e tekao stalno i po-

lagano ( TH 1947, 373) . — Kći j oj , s koj om se nikad nij e

volela, baila j e sada u onim godinama kad su ženska deca

samoživa ( Panor . 1958, 81) ;

b ) s vezni kom gde

Zaobišao j e Novu Varoš, gde j e iniao roda ( Panor .

1958, 88) . — Živeo j e sam , u kući svoga gazde, gde j e

kućanstvo vodila j edna star ica ( Panor . 1958, 82) . — On

se mehanički st alno poj avl j ivao na svakom mestu gde

mu j e dužnost nalagala ( Panor . 1958, 104) . — U toploj

postelj i , gde su j e čekale stare misl i , t a svežina od vode

pretvar al a se odm ah u j aku vrel inu ( Panor . 1958, 172) ;

c ) s veznikom dok

— Sa nekim umornim dosto j anstvom pi tao ih j e za

mišlj enj e i vj ešto im dobacivao cigarete dok su sj edil i

u polukrugu oko nj ega ( Prip . 1924, 42) .

St i l Andr ićev ipak ne dopušta u ovakvim sluoaj evima upo-

t rebu vr emena za napor ednu prošlost zato što on tu prošlost

u koj oj su se vrši le dotične raclnj e, odn. za koj u su vezana

dotična stanj a ne predstavlj a kao određenu, a pogotovu ne

kao naporednu, već j ednostavno vršenu u neodređenoj prošlo-

st i . Međutdm , u pr imer im a kao što j e poslednj i i svi nj emu

shčni , gde j e vreme za koj e j e glagolsiki proces vezan bilo čim

određeno, zamena palc per fekta imperfek tom, na pr imer , bila

bi sasvim m ogućna ( iisp . t . 240) .

249. B ) Perfekat od svršenih glagola u Andrićevom j eziku

upot reb lj ava se i nače normalno u svim zavisnim r ečenicama,

od odnosnih do vr em ensk ih , al i retk o im a kval i f i k at ivno zna-

čenj e u strogom smi slu , kakvo imaj u imperfekt ivni per fekat

( v. t . 248. A) a ), prezent i obl ik potencij ala d kakvo nalazimo

u primer ima s perf ektom t ipa :

234

Тај tur , koj i j e davno doderao neki aga viši od nj ega,

bij e sad Ćorkana po petama ( Panor . 1958, 180) •—

— gde se istaknut im obli kom perf ekta označava stalna osobi-

na, a gde, s druge str ane, im amo p luskvamper fekatsku si tua-

cij u — t ipičan, dakle, primer relat ivnog per fekta.

Umesto takvoga per fekta od svršenog glagola, u funkcij i

kvalif ikacij e, tj . označavanja stal ne iM trajne osobine, pisac

upadl j ivo češće upotreblj ava popridevlj ene obl ike radnog i

trpnog prideva perf ektivnih glagola, pri čemu đmenica koj oj se

oni pripisuju predstavlj a sintaksički i li subj ekat i li obj ekat»zamenj ene« zavisne rečenice, koj a se nalazi s nj ima u poten-

cij alnoj sinonimskoj opozicij i .

a) Popri devlj eni obl ik radnog gl . pr ideva :

I dok to misl i , mlada žena oseća bol u otei al im doj-

kam a ( Panor . 1958, 166). — Oko natekl ih članaka isekao

j e na čizmama nožićem rupe (Panor . 1958, 181). — A ra-

sanj ena žena . . . i u tami gleda neprestano nepravilne ob-

l ike gomi lice koj u j organ i nj en zaspal i muž stvaraj u tu

pored nj e (Panor . 1958, 163). — Hladan i odvratan zadah

vlažne sol i i ustajale kr vi prođe Divanom (TH 1947, 209) .

— Potpuno j e zabavlj en tankim zr ačkom svoj e misl i i svo-

j im sagorel im i dotraj al im telom ( Panor . 1958, 181) . —

Na tom preplanulom, mladom licu padale su u oči dve

oštre а duboke bor e ( Panor . 1958, 176) .

b ) Popridevlj eni oblik tr pnog gl . pr ideva :

Posle neprospavane noći rešio se da traži pr i j em kod

vezir a ( TH 1947, 213) . — I spod košul j e mu na mahove

provir i stopalo one podvij ene noge ( Panor . 1958, 162) . —

A rasanj ena žena . . . i u tami gleda ( Panor . 1958, 163) . —

Četkar podiže stisnutu pesnicu ( Panor . 1958, 170) . — Seo

na j edan panj i iznenađenoj konsulovici na nj ene predlo-

ge o uređenj u cr kve odgovor io (TH 1947, 196) .

Ovo sti lsko dvoj stvo Andrićevih relativnih rečenica s per-

fek tom od svršenih glagola i glagolskih pr ideva, odnosno nj i-

hovu sintaksičko-semantičku ekvivalentnost , i'stdčemo kao ka-

r akteri st ičan t ip odnosa posebno š obzirom na kvanti tet dru-

gog opozituma (gl . pri dev [ + S] i gl . pridev [ + 0 ] ) u Andri će-

voj prozi , iako j e to osobina knj iževnog j eziika uopšte, či j i

j e karakter u dosadašnj im ispitivanj ima obj asnio prof . M.

2 3 5

Stevanović, u vezi s drugim momentima, vezanim za glagolski

rod i ulogu nj egovu u određivanj u vrednosti d upotrebe trpnih

prideva glagolskih490

.

Uostalom, iako j e sasvim poznato da u našem jeziku gla-

golska vremena označavaju vreme a ne glagolski vid4"

, ipak

u obl ieima per fekta od svršenih glagola ovaj poslednj i nij e

bez ut icaj a na vremensko značenj e celog vremenskog obli ka

i na nj egovu sdntaksičku si tuaoij u s obzirom na kr i ter ij um od-

ređivanj a kategor ij a indikat iv : r elativ .

I A. Musić j e, misli mo s opravdanim razlogom, odvoj eno

pregledao per fekat svršenih glagola i tačno konstatovao da se

nj im kazuj e »sadašnj a gotovost per fektivne radnj e i li sada-

šnj e stanj e subj ekta iiza izvršene perfektdvne radnj e bez obzi-

r a na vr ij eme, kada se r adnj a izvr šdla«492.

U ovoj Musićevoj konstatacij i vide se dve stvari : prvo, da

se u glagol skom pridevu radnom kao glavno uzima nj egova re-

zultativnost , i drugo — da radnj a glagola može bi ti izvršena

u bi lo koj e vreme pre govora govornog lica. A to znači da j e ta

radnj a označena nesumnj ivo indikativnim perfektom. Od toga

dvoga za sintaksičku upotrebu perfekta značajna j e rezultativ-

nost , koj a i upućuj e zna'k za kval i tet u dva pravca, u pravcu

zavi sne kval if ikativne rečenice s per fektom svršenog glagola i

u pr avcu popiddevlj enog obl ika radnog il i t rpnog prideva svr -

šenih glagola. To j e u isto vreme, međutim, i momenat bi fur-

kacij e ove dve sinonimske kategori j e, j er obli k per fek ta svr-

šendh glagol a — suprotno Musićevom shvatanj u — ne samo da

»konkur i ra s vremenskim obl icima, koj ima se izriče vršenj e

il i izvršenj e r adnj e«493, nego i j este vr emenska kategor ij a čij i

su glavni element i anter iornost prem a govornom momentu il i

paralelnost r adnj e il i stanj a sa nekdm drugim prošl im momen-

t om, a rezul tat ivnost — mom enat k oj i se unosi semantičk o-

sintaksičkom vrednošću upotreblj enog glagola. Time, elemen-

tom rezultat ivnosti , naime, ceo oblik perfekta od svršenih gla-

gola dvostruko j e vezan — za vreme kada se radnj a izvrši la

i za momenat konstatovanj a.

480 M. Stevanović, Pri devska slui ba trpnog priđeva od glagola koj i nemaj u toga

obl i ka, NJ 11. s. X I I , sv . 7—10, Beogr ad 1962, s't . 204—205.

4»i A. Belić, O j ezi i koj pr i rodi i j ezičkom razvi tku, I , Beograđ 1958, str . 201;

A. Bel ić , I stor i j a srpskohrvatskog j ezi ka , I I , 2, Beograd 1951, st r . 233.

«»2 A. Musić, Pri lozi nauci o upotrebi vremena , Glas СХХ 1, Beograd 1926, st r . 128.

V . od novij ih f ranouskih sin tak sičara def i nicij u P. I mbsa, nav . delo, st r . 108.

v>* A. Musić, Pr ilozi nauci o upotrebi vremena, Glas СХХ1, Beograd 1926, str . 129.

23 6

Kada se pregledaj u pr imeri t ipa :

U tdm misl im a prekinuo ga j e f ra I vo, koj i se, kao

uvek , naglo đigao ( TH 1947, 372) . — Bio j e iz Jedrena,

ali j oš kao dj ečak ot išao j e u Car igrad, gdj e se vr lo r ano

p ročuo r adi učenost i i r azvr ata ( Pr ip . 1924, 45) . — U

odvoj enoj kut ij i bi lo j e korenj e j edne naroči to plemeni te

vrste belih zuinbula, koj e j e doneo kur ir iz Francuske

( TH 1947, 336) —

— j asno j e da su radnj e u zavisnim rečenicama, ma koliko

bile vezane za glavne r ečenice, u i stom odnosu i prema mo-

mentu govor a, j er se rezul tat izvršene radnj e t raj anj em svoj im

proteže do toga momenta. Uz to, sposobnost nj ihova da iska-

žu stalnu oeobinu poj ma uz čij e ime stoj e znatno j e um anj e-

na i prenosi -se na mogučne opozi tume — na imperfek t ivni

perfekat (v. t. 248. A) a) i na popridevljene, funkcij om narav-

no, obl i ke glagolsk ih pr ideva od per fekt ivn ih glagola ( v . t . 249.

a i b ), te otuda nij e neobično što kval i f ikativnog značenj a, ka-

ko smo rekl i , u ovakvim slučaj evim a retko nalazimo.

250. Dvostruka vezanost oblđk a perfekta od svršenih glago-

la, koj oj j e glavno obeležj e, kako smo videl i , značenj e, odn. vid-

ski deo značenj a radnog pr ideva, ima, dakle, svoj e konsekvence

u sti lu pi ščevom. One se ogledaj u u opredelj ivanj u pisca za opo-

zi tne vrednost i u i stoj kategorij i , za obli ke perfekta od nesvr-

šenih glagola, i l i za oblike samih glagolskih pr ideva u pridev-

skoj službi , koj i f unkcij u određivanj a stalnih osobina naj bo-

l j e i spunj avaj u, j er su naj bliže naroči tim rečima za to — pri-

devima. I stovremeno, sa manj e dvosmislenosti Andrič, čij i j e

izrac uvek tačno odmeren, obeležava svoj u misao, j er , ukoliko

više ima mogućnih opozicij a (u ovom slučaj u mi sm o naveli

t ri ), utoliko je značenj e u svakom posebnom slučaj u preciz-

nij e'\

Ovaj unutrašnj i odnos j ezičkih i st i lskih osobina, među-

t im , ogleda se i u spolj ašnj em odnosu, pod koj im razumemo

položaj j ezi ka piščevog u razvi tku normativnog j ezika, narav-

no, u onim knj iževnim rodovim a koj i se, sa nužnim kvali tat iv-

nim skokovima, pri rodno nastavlj aj u . Posmatr anj e i def in isa-

nj e t oga odnosa, međutim , uvek j e ograničeno proizvolj nim

4M Značenj e ovde uzimamo u gramatičkim terminima — kao određeno vredno-

stima znaka (oblika), a pod vređnošću razumemo da se poslužimo def inicij om francu-

skih sin taksičara — »la possibi l i te qu'a le signe de s

'opposer a d

'autres signes au sein

de sa categorie; aiutant d'opposit ions possi bles, autant de valeurs, et en consćquence

d'autant plus de prćcision, de sens (P- Guiraud, La syntaxe du f rangais, Presses Univer-

si tai res de Fr ance — Par i s 1962, st r . 20) .

237

kriterij umom zbog toga što se taj odnos do sada uvek konsta-

tovao u knj iževnoistorij sk im kategorij ama, koj e su po svoj oj

prirodi više subj ektdvne, a mi ih kao činj enice u nauci ne mo-

žem o ob i ći .

Zato se s toga stanovišta može reći da se ovaj perfekat ,

za r azli ku od imperfekt ivnog, ne može zameni t i relat ivnim pre-

zentom, a da sti l pr ipovedanj a sasvim ne izmeni , da se ne

vrati na stil folklorne pr ipovetke495

, koj oj j e I vo Andrić ne sa-

mo vr l o malo »blizak«, kako neki i stor ičar i knj i ževnost i m i-

sle496

, nego od koj e j e on u upotrebi j ezičkih sredstava čak i

vr lo daleko, ako se, nar avno, uzmu u obzi r i r ezul tat i nj egove

evoluci j e, a ne sama ta evolucij a, i l i poj eddni , nužni , per iodi

nj eni .

251. K rnj i perf ekat . — Per fekat bez pomoćnog glagola,

čij e su obličke, si nt aksičko-semantičke i psihološke osobine u

našem j eziku i scrpno opisane i analizi r ane i na mater ij alu iz

dij alekata i u knj iiževnom j eziku497

, i čij a j e st i l ska vrednost

u pr ipovedanju uvek naroči to ist icana od svih sintaksičara

koj i su se nj ime bavil i498

, ond a kad ima naroči to i ntenzivi ra-

nu funkcij u pr ipovedačkog sredstva, u Andrićevom j eziku ve-

zan je u većoj meri za pr ipovedačke tekstove iz ranij eg per io-

da, i ako ga u Andri ćevoj pr ipovedačkoj prozi <izrazi to takve

pr ir ode i sada im a. Uz uslov da se r epar tici j a veže više za r az-

vi tak metoda u vremenu, u ovome smislu stanj e u Andr ićevom

j eziku potvrđivalo bi mišlj enj e da j e upotreba kraćeg perfekta»j ače rasprost ranj ena kod pisaca j ekavaca nego kod ekava-

c a«499

.

Tamo gde se j avlj a, i u ranij im tekstovima i u novij im,

perfekat bez pomoćnog glagola otprilike podj ednako j e za-

stuplj en u govoru pripovedača i u govoru l ikova. A od ove

dve kategorij e, druga je bogatij a u značenj ima i nj eni su pri-

m er i č ešć i .

A) U govoru pripoveđača krnj i perfekat se j avlj a u situ-

acij ama koj e možemo obeležiti kao pripovedačke kategorije

495 V. primere koj e T . Maretić navodi u Gramatici , I I I izđ., Zagreb 1963, str .

604- 6 13 .

406 V. Nedi ć, I vo Andrić i narodna knj iževnost, Posebna izdanj a I TKU, I , Beograd

1962, st r . 233.

497 I . Grickat , O perfektu bez pomoćnog glagola, Beograd 1954, st r . 1—234.

4»8 Da od gramatika navedemo samo T . Mar etića, I I I izd.,' Zagreb 1963, str . 626—

627 ( t . 592, b, c, d i e) , a od naj novij ih i spitivača : prof . M . Stevanovića, JF X XI I , Beo-

grad 1957—1958, str , 40—41; I . Grićkat', O perf ektu bez pomoćnog gtagola, 1954, st r .

? —234; J. VukOvi ća, Radovi XX , 7, Saraj evo 1963, str . 126—128.

•" '

499 I . Gr ickat , navedeno deld, st r . 201. ' ' " *Г!*

2 38

I i I I — prema intenzi tetu s koj im se kao ekspresivno sred-

stvo j avlj a.

I-kategorij a : intenzitet ekspresivnosti = 0, tj . neutralan

i u gr anicama komunikativne kat egor ij e preteri talnog vre-

m e n a :

Lj eto j e tada bi lo tek u polovini , a suša već otpoče•

la . . . Vidj ele su se povorke Turaka kako ddu ok o Dri ne

sa hodžom na dovu, ne bi l i kaša pala. Uz brij eg se penje

pop a za nj im starice i selj aci . . . Po bregovima se upa-

lj uj u šume : na horizontu im se vi di dim . . . A nad svime

ubij elj elo nebo kao vreo sač . . . Napale muhe i komarci . . .

Lj udi dahću po ćepencima i magazama . . . Obj e r ij eke se

sasušile i došle uske i j oš zelenij e . . . Vr tlj ar i na Okol i-

štima prestal i da zalij evaju bašče i bostane (Prip. 1924,99) ;

I evo se navršava ubrzo godina da niko zrna sol i nij e

video. Obl j utaveo život , oml i tavel i l j udi i ubleđela deca

(Pr iča o soli , Lica 1960, 13) . — Cigare dogorele. Smrklo

se . . . I zahladilo. Lj udi kreću u raznim pravcima ( Razgo-

vor , L ica 1960, 23) .

Ova pripovedačka, d j asno relat ivna, kategorij a ( I ) može

se odredi ti kao opis pri rode i stanj a koj a se kao sl ika ukla-

paj u u nj u, a к ој а su sintaksički gledano nastala kao rezul tat

izvr šenog procesa, ра j e pisac upr avo zato up otrebio k rnj i

perfekat u očevidno pluskvamperfekatskoj situacij i .

I Lkategor i j a : intenzi tet ekspresivnosti = + , t j . pozi ti van

i u granicam a j e preter i talnih vremena koj ima se i st iče dina-

m i čn o st :

I Ćorkan zaboravio svoj u žalost , povrat i la mu se

smj elost i snaga, i speo se na neku burad ( Pr ip. 1924, 35) .

— Odj ednom onaj od Izvozne banke, sa sploštenom loba-

nj om, izdigao da pj eva ( Prip. 1924, 109) . — Međutim,

bruka raste. Jevrej i uzavrel i kao pčele (Pr ip. 1924, 93) .

— Ledenik konačno uspio da bude premj ešten u Sar aj evo

( Pr ip . 1924, 102) . — Neko uzeo pa udara svom snagom u

žut i l im en i tas ( Pr ip . 1924, 35) . — Zaklop io oči pa leleče

i zavi j a ( Pri p . 1924, 109) . — Opet kod Ruskinj a svađa.

Nadvikaše sve. Nj ili dvij e skočile na onog Francu.za ( Pr ip .

1924, 110 ) . — K onačno vi dim K r i let ića. B ez žena. N aslo-

nio gJavu na dl an desne ruke a li j evom odmahuj e ( Pr ip .

2 39

1924, 112) . — Pored Kr i let ića sj eo Nikola Bokanović

( Prip . 1924, 108) .

Treba reći da u kategori j i I I imamo st i lsk i svakako druk-

čij u, međuti m sin taksički istu — relat ivsku si tuacij u , kakva j e

ona u pr im er im a iz pr ve grupe.

I zuzetnom koncentracij om obl ika u j edinici teksta ove pr i-

povedačke kategor i j e dobij aj u u ekspresivnost i , pa pr im er i

krnj eg perfekta koj e smo gore obeleži li kao I i I I , u tekstovi-

ma k ao što j e ovaj iz pr ipovetke Osat ičani :

T o sv ak o det e zn a . Z at v o r i l i se R u si u n ek i v r le t n i

grad, pobol i svoj barj aik navrh tvrđave, pa se pomešao

sa oblacim a. Gl eda ga tur ska voj ska, al i m u ni šta ne mo-

že. A naš H asim , gleđao i on, gledao, pa ni j e vi še mogao

da odoli sr cu . Zat ražio izun od kom an dan ta da se i spne

i skine kaurski bar j ak ... Govorio mu Hasim ko j e i odakle

j e i uveravao ga . . . Naj posle, komandant ga oterao, za-

j edno sa nj egovom ludo smelom zamisii . Ali Hasim kre-

nuo sarn, na svoj u ruku . K renuo u samo svi tanj e. Sme-

nj uj u se dan i noć . . . Naj posle, primetile ga obe voj ske . . .

al i niko ni j e pucao . . . Sve stalo kao sk amenj eno i samo

gleda uvis ( Žnk 1962, 244) —

— st i lski , u datome kontekstu, dak le, predstavl j aj u i , što se

j ezika autorovog t iče, — stvarne opozdtume sinonimskog od-

nosa u kome dr ugi član može bi t i i dr ugo k akvo glagolsko v re-

me sa obeležj irna pripovedačke diinami ke ( isp ., npr ., t . 259, 287) .

252. Semantičko-sint aksička osnova svih krnj ih per feka-

t a u ove dve stil ske kategori j e ( I—I I ) u tome j e što — kako

i sfi iče prof . M. Stevanović500 — pisac konstatuj e da u j ednom

određenom trenutku vidi izvr šenu r adnj u, odnosno gotovost

procesa koj i se kazuj e upotreblj enim glagolom. Ako svako pri-

povedanj e501

shvat imo kao kategor ij u koj a obavezno pretpo-

stavlj a r elativnu upotrebu vremena — što i j este naj češći , al i

ne i obavezan sk tčaj502

, onda će u svim pobroj anim si tuaci j a-

ma krnj i perf ek at bdt i u relat ivu . Međut im, kako se uvek nešto

od pr ipovedanj a može shvat i t i i kao neposredno obr aćanj e

500 V . i u navedenoj već raspravi : Način ođređivanj a značenj a gl agolskih vremena,

JF X X I I , Beograd 1957—1958, st r . 40—41.

501 Ovo sigurno impli ci ra termin i stori j ski relativni perfekat , koj i A. Beli ć upo-

t rebl j ava za ovu vrstu per fekta u ovakvim si tuacdj ama (v . A . Bel ić, I stori j a srpskohrvat-

skog j ezi ka, I I , 2, Beogr ad 1951, st r . 236—237) .

502 M. Stevanović, JF XX I I , Beograd 1957—1958, str . 41.

240

pripovedača či taocu, ne može se odreći mogućnost da j e isti

perfekat upotreblj en i u indikativu. Potvrdu ovoj upotrebi

imamo u govoru l ikova gde nalazimo onakve odnose kakvi bi

bi l i u govornom j eziku.

253. B ) Tu se krnj i perfekat u Andrićevom j eziku j avlj a

naj češće u tr i slučaj a :

a) u dij alogu, kad očigledno predstavlj a saopštenj e govor-

nikovo o nečeimu što se desilo pre vremena govorenj a i kadima uslovno sve karakteristike pod A) navedene kategordj e I ;

predstavlj amo ga t ipom :

— Belćim j e kapetan ozido noćas !— Ozido, bogme, ev

' ovakooo . . . udar a Hubo dlanom

( Pr ip . 1924, 98) ;— Znaš И ti , da sam j a došao ovamo na dva-t ri da-

na . . . pa evo tr i mj eseca prošla a j a j ednako sj edim u

Bukureštu ( Prip. 1924, 105— 106) ;

b ) u pri povedanj u t ih l i ca, kad ima uslovno sve karakte-

r istike kategori j e I I i koj i predstavlj amo tipom :

A j a stegla srce, kaže, pa hoću da se osmj ehnem da

me takvu zapamti ( Gosp . 1961, 99) . — Ona, k'o na onoj

žici , stoj i na j ednoj nozi , rasir i la r u'ke ( Pr ip . 1924, 32) . —

Još im otac nabavio mamuze, pa bij e l i bij e ( Pri p. 1924,

30) . — E beh, što bij aše jedan, omalen a brz, pa nagd da

bj eži ( Pri p . 1924, 64) . — I šćer ivo sve redom . . . Zvij ezda

pripekla pa dj eca padaj u u neznan ( Lica 1960, 43) ;

c ) u di j alogu, odn . m onologu em otivno oboj enom , obično

u blagoslovima i k letvama, tj . u retkim pri mer ima t ipa :

Ni t' umij u da nabave što treba . . . ni t

' puštaju druge

da nabave, nego si ede sk amenj eni . Dovi j ek se kamenil i !

( Li ca 1960, 14 ) —

— gde se perfekat upotreblj ava modaLno, sa optativnim znače-

nj em, i to i sklj učivo u govoru l ikova, a nikada u piščevom

j eziku.

254. Napomena o obl iku 3. 1. sg. perfekta povratnih glagola.

— S morfološkog gledišta (oblik t rećeg l ica j ednine povratndh

glagola u perfektu, kao što j e poznato503

, ne ide u k ategori j u

krnj eg perfekta, koj a j e semantičko-sintaksičke prirode, iako

» ! I . Grickat , О perfektu bez pomoćrtog glagola, Beograd 1954, str . 17.

16 Jezik i sti l Iva Andrića 24 1

u kontekstu i nj egovi pr imer i mogu imati značenj a te katego-

r ij e), — treba istaći da se u j eziku I va Andrića, pored i uopšte

rasprostrалj enij eg knj iževnoj ezičkog504

sažetog obl ika t ip a :

Kad se prvi put vidj ela s Ledenikom ( Pr ip . 1924, 93) .

— Dok se penj ao ona se prot iv i la ( Pr ip . 1924, 96) . —

I tu se j edmom j avi ta Ij ubav ( Pr ip . 1924, 92) . — Brzo

prođe glas da se lekar poturčio ( TH 1947, 307) —

— nalaze i obl ici tipa se j e :

— Tu se j e sastalo dvanaest pr ikaza tako raznolik ih knj i-

ga i pisaca ( KJ I , 1918, 356) . — Ovom zbi rkom pr ipove-

daka pokazuj e g. K osor da se j e srećno izneverio pr ipove-

dačkom žanr u prve mladost i ( KJ I I , 1918, 63) . — Mi mo-

žemo da zabil j ežim o da se j e naša knj iževnost lepo oču-

vala od r atnđh tema . . . Stalo se j e či tati više nego i kad

( KJ I I , 1918, 194) . — Probuđilo se j e s j akom mržnj om

na sama sebe ( Pr ip . 1924, 29) . — Mnogi se j e podigao

a mnogi posrnuo i pao (TH 1947, 189) .

Ovi su drugi obli ci , iako ih ovde više navodimo, mnogo

ređi i , u hronološkoj proj ekcij i uzeti , — vezand za ranij i pe-

riod piščevog stvaralaštva. Od navedenih j e, kako se vidi , samo

poslednj i iz kasnij eg vremena Andrićevog stvaranj a, i može

se obj asni ti , možda, i t im e što se j avlj a kao deo u mnogome

specif ične sekvence čij i j e nosi lac p rii dev mnogi505

.

O s t a l a v r e m e n a

e) Prezent

255. Jezik umetničkog dela, kao pisani dokumenat koj i sa-

drži stalnu poruku govornikovu či taocu, odn. slušaocu, za ra-

zl iku od govornog j ezika, u kome se sintaksički odnosi i sin-

tak sička značenj a uspostavl j aj u prem a govornoj si tuaci j ii , —

5«4 R. Alek si ć , NJ I , sv . 2, Beograd 1932, st r . 49—50: >Ni pi sanj e se m . se j e u

stvari ni j e nepravilno, nego j e ono s obzi rom na izgovor pravi lnij e od pisanj a se j e, j er

se suglasnik j u ovakvam polažaju i u položaj u me je, te je, kao što i Vuk kaže, ne

Suje već se čuje se, me, te . . m Današnj i pisci obično ovako i pišu — se, a ne se j e:

on se r adovao , on se ver io i sl .«

503 I sp . : I . Gr ickat , O upotrebi pr iđeva m n o g i i st . u j eđnini , NJ n . s. V , sv .

7—8, Beograd 1954, st r . 269—277.

24 2

sam mora stvarati te uslove504

, te j e pi tanje indikat ivne upo-

trebe prezenta već samim tim rešeno. Ovaj prezent u j eziku

umetničkog dela ograničen j e na dva slučaj a, od koj ih drugi ,kako ćemo dalj e videti , pored same prirode ovoga oblika čani

i funkcij a piščevog stila. Zato j e on raznovrsnij i od prvog,koj i se zasniva na prirodi prezenta i nj egovoj primarnoj ko-

munikativnoj funkcija.

•а) Direktan govor l ikova u pripovetkama i romanima, koj inalazimo u pr imerima t ipa :

1) — Sta misl iš t i , bol an? N ij e se s Razlom šal i t i .— Ne dam baldj i .— Am a, ko te pi ta daš l i t i . . . ( Prip . 1924, 18) ;

2) — I , mol im vas, otkud mi spadamo ovamo sa ovim

ološem ? Ja se pi tam . . . ( PA 1962, 60) ;

3) — Vi poznaj ete toga . . . Ćamil efendi j u?— Ja? Kako da ne! Ne poznajem vas . . . (PA 1962, 61) ;

4) — E, znači , ne valj aj u mu knj ige ( PA 1962, 77) ;

5) — Ja pažl j ivo slušam sve ove diskusij e (NDĆ 1950,

297) ;

6) — I kad to tvrdim, j a ne kazem ništa uvredlj ivo (NDĆ

1950, 289) .

b ) I zlaganj e piščevo koj e se može shvat i t i kao neposred-

no obraoanj e či taocu, obično na početku pr ipovetke, kakvo na-

lazimo u ovde navedenom paragrafu rom ana Gospođica :

Ovakvih kuća »predratnog« beogradskog t ipa ima j oš

dosta po udalj enij im ul icama Beograda. One su sve j ed-

nake . . . I unut ra j e r aspored gotovo uvek ist i : vel iko

pretsoblj e, i oko nj ega tr i do četir i sobe i kuhi nj a . . . U

svemu j ednake, sad se te kuće razl ikuju samo po spolj aš-

nj em izgledu ( Gosp . 1961, 10— 11) .

256. U pr imer ima navedenim pod a) dij alog j e oznak a indi-

kat ivne upot rebe obl ika prezenta, kao što bi takva oznaka bio

i tamo gde se prezent upotreblj ava u relativu i l i modusu ( v.

pr imere u t . 260. a ) .

U primerima pod b) priroda prezenta, koj i nij e samo »ob-

lik za označavanj e . . . radnj e koj a se vrši u vreme kada se o

nj oj govori , nego, i sto tako, i za označavanj e radnj e ( stanj a

i l i osobine) vezane za ma koj e vreme, koj a se vrši u bilo ko-

>50« Ch . Bal ly , Li nguisti que generale et l inguistique f ranf ai se, Berne 1950, st r . 160.

О pisanom j ezifcu v . i str . 24, 361—362, 368. i d. i stoga .dela.

16*

24 3

rne vremenu, kad j e naporedna s bdlo koj im vremenom«507, —

manif estovana u uslovim a toga st i la : u iznošenj u t raj nog pro-

cesa il i stćinj a, — ist iče osnovnu osobinu prezenta — napored-

nost , pri čemu j e i indikativni prezent , kako j e to češće ranij e

ist icano, samo j edan od slučaj eva naporednost i508

, koj im su

obuhvaćeni i ovakvi pr imeri kval i f ikativnog prezenta. Otuda

se prezent u takvim slučaj evim a nalazi na onoj granici gde se

relativni prezent dodiruj e, a često i meša, s i ndikativnim i gde

katalizator ostaj e j edino kontekst , koj i j e — u pisanom j ezi-

ku — sinonim poj edinačnog j ezičkog ostvarenj a509 i l i st ila,

a samo posredno i želj a pi ščeva da radnj u i li stanj e predstavi

življ e i »pribl iži« j e či taocu, kako j e to za prezent narodne pe-

sme tvrdio A. Musić, i od koga su to pr ihvatal i neki novi j i sin-

taksičar i510

, pri rodno, u usavršenoj formulacij i .

Takvo identi f ikovanj e i r aspoređuj e, l ako upravo, navede-

ne slučaj eve prezenta u poznate kategorij e gnomskog i kval if i-

kat ivnog prezenta uopšte, za koj e se kaže da su i l i relativni i l i

indikat ivni . A oni , po našem mi šl j enj u, ne mogu bi t i relat ivni

i indi kativni u isto vreme, nego samo nij e svakad moguće

postavi ti granicu među nj ima.

S druge str ane, taJko određeni intenzi tet indikati vnog i l i

relat ivnog momenta om ogućuje nam da u i spi t ivanj u na iz-

vestan način klasifikuj emo tipični materij al, koj'i ćemo upra-

vo zato pr egledati po kr i ter ij umu naj većeg stepena rel at ivnog

m o m e n t a .

257. Pr ezen t u n ezav isn i m r ečen icam a. — Po u tv r đ eno m

kr i ter ij umu, po tome št o j e relat ivni momenat u značenj u pre-

zentskog obli ka zastuplj en u vr lo vel ikoj meri , tu na prvo me-

sto dolazi p raesens histor icum, koj im se, kao što j e dobro po-

znato, označava da su se radnj e ( i l i stanj a) vr ši le naporedo

s drugim prošlim radnj ama. Ta, s oblikom ovog prezenta na-

607 M. Stevanović, Način odredivanja značenja glagolskih vremena , JF XXI I , Bco-

grad 1957—1958, st r . 29.

508 V . : A . Bel i ć, O j ezičkoj p r i rod i i j ezičkom razvi t ku , I , Beograd 1958, st r . 203—

205; M . Stevanović , JF X X I I str . 30 ; P. I mbs, L'emploi des temps verbaux en f ran gai s

moderne, Par i s, 1960, st r . 21, 39.

509 »Ce j eu a l ieu au moment meme de la p ar ole, c'est a di re au n iveau de l a

phrase; c'est k ce ni veau seulement que se determinent Ies categori es aspectuel l es et

temporel les du p rćsen t de l'indicat if . D

'ou l a nćcessi te de ne j amais l e separer du

contexte ou de l a situat ion dont i l depend« (P. I mb s, op . ci t ., st r . 39) .

5i o V . : A . Musi ć, Pr i lozi nauci o upot rebi vremena, Glas SKA СХ Х 1, Beogr ad 1926,

st r . 114; M . Ivić, Sistem l ičnih glagolskih obl i ka za obelel avanj e vremena, Godišnj ak FL

iozof skog fakul teta u Novom Sadu, I I I , Novi Sad 1958, st r . 141.

244

l

poredna, prošla radmj a u Andr ićevom j e sti lu najčešće ozna-

čena nekim drugim preteri talnim vremenom :

I opet s e č u lupa i vika iz dvorišta. To sej meni

bij u nadžakom o praznu kacu i viču da se đde ( Pr ip . 1924,

19) . — Sad v i j e ć a h u i prepiru se. Fra Petar mu savj e-

tuj e da ponese barem 1500 groša a f ra Marko neće više

od 500 ( Prip . 1924, 18) . — L ež a o j e tako na zeml j i ;

na grudima mu podrhtava lozov l ist ; oko nj ega se kreću

uznemi r ene sof te ( 2nk 1962, 32) .

Preteri talno vreme, koj e j e u takvom slučaj u odredba ob-

li cima prezenta, često j e, kod Andrića kao i uopšte u našem

j eziku, i udalj eno od obldka koj e određuj e :

S t i ž e batalj on pionira. Sve mladi i bij esni Tirolci .

Odmah z a đ o še po kućama, idu i u sela ; udaraj u na

kuće, traze da kupe j aj a ili mleka, hvataju žene za grudi .

Penj u se na ddmnj ake na kasarni i oponašaj u hodžu na

munar i , a uveče se uhvate pod ш ке, zakrče cio sok ak i

prolaze pj evaj ući nerazumlj ivo, a očima str i j elj aj u pen-

džere i pi taj u rij etke prolaznike gdj e ima žena ( Pr ip. 1924,

80) .

Otuda takvi primer i prezenta kao znak svoj e relativnosti

mogu imati i bi lo kakvu drugu vr emensku odredbu i l i samo

vremensku si tuacij u511

, na koj u se oslanj aj u u tek stu :

I opet se okreće mi tropoli t i , videći da pogled ne po-

maže, upada brzo mol i tvenim tonom (TH 1947, 373) . —

Fr a Petar leži na dušeku, preznaj a se i teško diše a f r a

Marko sj edi pored nj ega (Pr ip . 1924, 18) . — K apetanica,

puna d rumena, j aše s ml adim of ici r ima. Sav svi j et gleda

kako j oj lj ube ruku sve do lakta i podižu j e na konj a.

Dj evoj ke se čine da ne vide, a žene se sašaptavaj u ( Pr ip.

1924, 80) .

258. Naporednost glagolske radnj e koj a obuhvata i neko

prošlo vreme i t renutak u kome se to konstatuj e osnovn a j e ka-

rakteristi ka kval if ikativnog prezenta, koj i obuhvata i stalna

stanj a i r adnj e »koj e se stalno i l i t raj no vrše po nekom redu,

po običaj u i l i navici«5'2

.

»11 М . Stevanović , Način ođređivan j a znai enja glagolskih vremena, JF X X I I , Beo-

grad 1957—1958, st r . 29.

ei t M . Stevanovi ć , Gram ati ka, I I i zd ., Novi Sad 1954, st r . 400—401; M . Stevanovi ć ,

Pi tan j e značenj a glagolskih vremena u relat ivnoj upotrebi nj ihovoj , JF XVI I , Beograd

1938—1939, str . 159; P. I mb s, naved eno delo, st r . 23—25.

24 5

а) U slučaj evima s imperfektivnim glagolom kao što su :

Diabetičan i pun kašlj a i zaduhe, on po cdo dan hripa,

šišti, psuj e i računa. Saziva muktare, izdaj e naredbe. Sa

suzama u glasu preporučuj e štednj u ( Prip . 1924, 41) . —

Tada se moglo videtii šta znači i kakva može da bude

uzbuna turske čaršij e u bosanskim varošima . . . Po neko-

li ko godina čaršij a rađi i ćuti , dosađuj e se i životar i, pa-

zaruj e i računa, upoređuj e jednu godinu sa drugom, a

pri svemu tome prati sve što se dešava, obaveštava se,

»kupuj e« vesti i glasove, prenosi ih šapatom . . . Tako se

polako i neprimetno stvara i uobličava j edinstven duh

čaršij e (TH 1947, 161) —

— za prve, nesumnj ivo kvali f iikativne prezente ( i u primeru iz

Pr ip. 1924, i u pii meru iz TH 1947) ndj e tako j ednostavno

utvrdi ti da l i su indikat ivni i l i relat ivni , dok su poslednj i pre-

zenti u oba navedena slučaj a nesumnj ivo relativni .

b ) Ponavlj anj a takvih radnj i sasvim su očigledna u pri-

mer im a s perfek tivni m glagol ima :

Tada se sve dj evoj ke izopij aj u, ali istinski . . . I kel-

neri se zaraze opštim veselj em pa nekako bolj e služe i ne

misle samo na bakšiš. I svi rači se razdri j emaj u, op ij u , po-

dignu ton i zamrse note ( Pr ip . 1924, 107) . — S vremena

na vr eme neki od nj ih digne se, kao bunovan, i siđe niz

stepenice il i skoči sa stene u more, da bi se ubrzo zatim

vratio na svoje mesto i zauzeo pređašnj i položaj (Znk

1962, 216) .

U svima nj ima pi sac prezentom iskazuj e radnj e koj e se po-

navlj aj u po nekom , kako se gore navodi , utvrđenom redu i

koj e su , kao takve, postale osobina l ica i l i stvari koj ima se

pripasuj u . Na elemenat i ndikat iva i ovde upučuj e to što j e

osobina stalno pr isutna, pa i u trenutku kada se o nj oj govo-

r i513

. АИ ov de ne t reba smest i s uma da sami procesi ni su ne-

preki dni već se vrše, odn. izvrše samo kada pr i l ike za to vr-

šenj e nastupe. Pokl apanj e relat ivnog i indikatdvnog momenta

j e u nečemu drugom, a relat ivnost se u ovakvim slučaj evima,

kako prof . M . Stevanovič kaže u svoj i m univerzi tetskim pre-

davanj ima, ut vrđuj e mogućnošću nap oredne upotrebe imper-

51» I sp . i kod P. I mbsa, nav eđeno delo, str . 30—31, 250—251.

24 6

fektivnog i perfektivnog prezenta, s j edne strane, i sintaksačkom

sinonimnošću kvalif ikat ivnog prezenta s glagolskim načinima

— s druge ( isp . upotrebu potencij ala u t . 280—282, i znatno

ređe, samo u govoru l ikova, upotrebu imperativa u t . 286—287) .

259. Prezent perfek tivnih glagola u pripovedanj u, koj i se

definiše kao sinonim aor ista i sa sti lskom funkcij om da se

nj im istakne naroči ta relj efnost pr ipovedanj a5'4

, samo u celom

kompleksu Andrićevog j ezika nij e nepoznat . Određenij e da ka-

žemo, prezenta per fek tivnih glagola — za razl iku od aor ista

kao nj egovog aktualnog, sa znatno j ačom f rekvencij om zastup-

Ij enog sinonimskog opozi tum a ( v . t . 237) — nema u l ičnom

piščevom stilu. Kod I . Andrića j e dakle perfektivni prezent u

pripovedanj u ograničen samo na govor l ikova. Pa i tu on ni j e

t ako čest . Nam a j e pao u oči u pr ičanj u j ednog li ka iz Proklete

avl ij e :

I j a, videvši da gubim ugled i mušter ij e . . . raspro-

datn potaj no i budzašto ono robe i alata pa krenem opet

u svet ( PA 1962, 21) ;— Pazila me j e kao oči u glavi . Tu što sam poživeo

četi ri godine u svakom dobru ! Ali , moj a nesreća, razbol i

se i umre žena, a j a od žalost i ne mognem tu ostat i , nego

opet rasprodam sve i krenem u svet . Radio sam svuda i

svuda su me cenil i i volel i zbog moj ih zl atndh r uku ( PA

1962, 22) .

Takvih odlomaka s ovim obl ikom , u koj im a j e iskl j učena

svaka mogućnost ponavlj anj a izvršenih radnj i u prošlosti , uop-

šte vr lo malo im a u Andr ićevom j ezi ku, što j e i p r ir odno k ad

se uzme u obzi r odnos nj egov prem a savremenom knj iževnom

j eziku i struktura sinonim ske opozici j e o kojoj j e reč u st i lu

I v a An d r i ća .

260. Po kr i teri j umu intenzi teta relati vnosti i nj enog od-

nosa prema drugim sintaksi čkim elementima prezenta — in-

di kat ivnom i modalnom, t reći u ovome nizu j e gnomski pre-

zent, čij a j e troj aka pri roda već dstieana u radovim a sintaksi-

ćara515 i koga u pravom smislu reči i nema u Andrićevom je

-

514 A. Bel ić, O upotrebi vremena u srpskohrvatskom j eziku, JF VI , Beograd 1926

—1927, str . 116; M . Stevanović, JF XVI I , Beograd 1938—1939, str . 155; M . Stevanović ,

Knj iževnost i j ezik , God. X , b r . 2, Beograd 1963, st r . 90.

515 V .: M . Stevanović, Nai in određivanj a znai enja glagotskih vremena, JF XX I I ,

Beograd 1957—1958, st r . 44— 46 ; P. I mbs, navedeno đelo, str . 27—28, 30.

24 7

ziku, mada se kontemplat ivni sti l Andri ćev često pri bližava

gnomičnosti . Ipak u takvom nj egovom stilu nemamo pravih

gnoma, nego su to piščeve meditacij e u koj ima se poj edina

vremena ne mogu klasifikovati kao gnomska, već su i tu samo

kvali f ikativna, opet — ilii relativna, i l i indikativna, i l i i modal-

na, čas više s j edi i im a čas više s drugim karakterom, kako nam

to potvrđuj u prim eri tipa :

2ivot nam vraća samo ono što mi drugim a daj emo

( ЕхР 1920, 24 ) . — K asno u noć. Danas sam čuo u r az-

govoru kako neko reče : . . . »On i ne zna šta j e prava sre-

ća«. Ne znam za kog j e to rečeno . . . Lj udi su u velikoj

većini j ađna stvorenj a. Svoj u sreću grade na varkama,

a zlim očima gledaj u око sebe ( ЕхР 1920, 45). — Dani

mi prol aze uzalud. Naj l j epši izvori dušini presahnuše. I z-

gubio sam dodir sa svim a koj i me vole . . . Naj teže j e čo-

vj eku kad sam nad sobom osj eti samilost ( ЕхР 1920, 57) .

K ako svaka medi taci j a ima l ičnd, subj ekt ivni karakter ,

nama j e teško iz pr imera ove vrste potpuno isklj uči t i modal-

nost, iako ovi prezenti onoga drugog obeležj a modalnosti, tj .

obeležj a nerealizovanosti onoga što se nj ima iznosi uopšte

nemaj u, već se nj irna kazana subj ektiivna i st ina svodi na odsek

vremena u kome se ona konstatuj e.

M odalno-rel at ivna pr ir oda Andri ćevog prezenta oseća se

i u većini onih slučaj eva gde pisac k onstataci j e s t im obl ikom

daj e u kontekstu s preteri taln im i drugim vremenima.

Ako izuzmemo onaj j edan primer del im ičnog uopštavanj a,

koj e j e izneto rečenicom u parentezi — i s obl ikom prezent a

— u j ednoj pri poveci iz 1924. godine ( U zinđanu, Pri povetke

SK Z 1924, st r . 21) , možemo konstatovat i da j e ovaj način upo-

t rebe meditat ivnog prezenta karakteri stična crta novij ih i naj-

novij i h pr ipovedaka Andri ćevih , a naroči to ovih poslednj ih iz

koj ih i navodim o kar ak ter i st ične pr im ere :

Oči su mu bile veliike, čiste ; u neobri j anom, prepla-

nulom l icu nj ihov pogled j e bio sav od neke bogate, sku-

pocene vatre, bez ikakve veze sa nj egovim od rada već

iskrivlj enim telom i prosj ačkim odelom. ( Sta j e to što

vide oči koj e tako gledaj u?). Još mal o j e podigla nogu,

osećaj ući kako tm e od nekog straha i visine ( Žnk 1962,

220) . — Sam o to. A t o ne m ože i ni k ad vi še neće doći .

Tako j e mi sl i l a i u misl im a sebi govor il a kruta i nepo-

mična žena na steni . (Д kad mi tako misl imo da su nam

1

24 8

se za nešto »otvor i le« oči , to obično znači da smo ih za

stot inu drugih stvar i zatvor il i ) ( Žnk 1962, 228) . — To

j e dobro. Tako. Zaklopi ti oči , zaboravi ti da ih imaš. (Od

nj ih dolazi zlo, j er one pr imećuj u i mere promene) . . .

ona j e, uplašena, nastoj al a da zaustavi tok svoj ih pogre-

šnih misl i (2nk 1962, 228) . — Svi su se izj asni li pro-

t iv Anice . . . Nj en otac j e ni j e pr imio u kuću . . . i docnij e

j oj j e poručio da u nj egovoj kući nema mesta za besnu-

Ij e-pobegulj e koj e »traže nad pogaču«. (Poslovicama se

kod nas ubij aj u zivi Ij udi na naj brzi i naj nepravednij i

način ) . I zaista, niko nij e mogao da razume . . . (Zlostav-

Ij anj e, Panor . 1958, 145) .

Ovakvih primera srazmerno mnogo ima u pripoveci Pro-

kleta avl ij aS]6

, koj a j e u svoj oj koncepcij i si gurno j edno od

naj misaonijah dela Andr ićevog novog per ioda.

A kao što vi dimo iz navedenih pr imer a, koj e uzimam o kao

t ip, i onih koj i bi se j oš mogl i navodi t i , dij apazon ove Andri-

ćeve specifučne gnomike, ako dopust im o sebi da to gnomikom

nazovemo, i de od pr im er a koj im a se uopštava neka istina što

proizilazi neposredno iz situacij e do pr imera koj i su sasvim

opšte prirode, a koj i se j avlj aj u kao evokaoij a piščeva povo-

dom j edne dU dve reči vezane za konkretan događaj u pr ipove-

ci . Evo, kako se u j ednoj deskripcij i , satkanoj od događaj a i

izloženoj perfektom kao normalnim gramatičkim sredstvom

komun ikat ivnog jezika za obeležavanj e prošle radnj e ( j er j e

taj događaj i za pisca i za nas prošlost ) j avlj a misao koj a j e

u naj većoj meri uopštavanj e i koja j e izražena, što se vremena

tiiče — prezentskim obl icima :

A kad su odmah za t im pale u prostr ani krevet . . .

zaspale su u tren oka, obe u isti mah. I , naravno, zabo-

r avil e da ugase svetlost . Mi se često čudimo kad gledamo

kako u životu koj i zovemo j avom dva bli ska i po svemu

slična lj udska bića mogu da imaj u razhčite životne pu-

teve. Ta razl ika j oš j e veća u onom delu života к оја nazi-

vamo snom. Ako j e pogrešno i svirepo netačno kazati da

se svakom čoveku u životu dešava ono što zaslužuj e, sto

puta bi gore bilo kazati da svaki čovek ima snove kakve

j e zasluži o.

Ana j e spavala . . . Spavala j e i Olga (Ekskurzija, Pa-

nor . 1958, 244) .

51« I sp . Ivo Anđri ć, Prokleta ccvlij a, 'Prosveta — Beograd 1962, str . 52, 63, 111—112.

24 9

Pri roda ovakvog tipa izraza — a pod t im ovde podr azume-

vamo kontekst — zasniva se na j ednoj od dve asocij at ivne

vrednosti j eziokog obli'ka : na sugestivnoj nj egovoj vrednosti ,

koj a se sa gledišta poj edinačnog j ezičkog ostvarenj a (st i la)

stavl j a uz zn ačenj sku nj egovu vrednost kao opozicij a odre-

đenosti ove druge, pr i čemu su obe — i značenj ska i sugest iv-

na vrednost — koor dinate koj ima se oidr eđuj e kvali tet st i la517

.

Svako od stanj a koj a se u navedenom pr imeru pri pisuju

subj ektima moglo im j e bi t i prip isano obl icima koj i se ne

izdvaj aj u od drugih upotreblj enih glagolskih obl ika. Međutam,t ime bi se momenat , sada uopštenog, iskustva vezao i konkre-

t izovao, dok j e ovako pr ivremena veza subj ekta i osobine koj a

mu se pr ipisuje prezentom aktualizovana u tački gde se seku

linij a stvarnog toka radnj e d lini j a mogućnosti nj enog vrše-

nj a u svakom, po mišlj enj u pri povedača, mogučnom trenut-

ku. Asocij acij a stalno prisutne istine ističe iz relativnog pre-

zenta, koj i j e upotreblj en u kontekstu sa drugim — preteri tal-

nim vremenim a, a nj en j e odgovar ajući realm , dakle — misao-

ni u smislu odnosa jezi k : mišl j enj e — izvor518 — f i lozofska

in tencij a piščeva, koj a j e u li teraturi već mnogo puta i sa raz-

l ogom i sti can a519

.

261. Prezent u zavisnim rečenicama. — U strogo sintak-

siokom smislu — apstrahovano, dakle, od svih dr ugih kr i ter i-

j uma, — prezent u zavi snim rečenicama, t j . u službi odr ed'be

i l i dopune onoj reči i li rečenici za koj u j e vezan vezniikom, pri-

logom il i relativnom zamenicom, uvek j e, po A. Beliću, u rela-

t ivu520

. A osim toga ovo i inače zahteva drukoij e tumačenj e i

kad se prezent upotreblj ava sa značenj em načina u vrednosti

futura I I , o čemu će malo dalj e bi t i govora (v. t . 266).

И7 Pošto j e sti l , pored toga što j e l ingvistička kategori j a, i kategor ij a psiholoških

ćini laca, moraj u se i oni uzeti i u poj movnom si stemu, pa preima tome i u termi nološkom,

ali uvek sa uslovnim značenj em. S tim i navoddmo odnos i primere koje daje Ch. Bally,

pozivaj ući se na Fr . Paulhana i Tainea: »Fr . Paulhan, dans La double fonction du latu

gage, a insistć sur 1 'opposition entre la valeur signif ical ive des mots et leur valeur de

suggestion« (Linguistique gi nerale et l inguistique f rangaise, Berne 1950, str . 360) . Vi še

o tome, o evokativnoj snazi reči , v. i St . Ul lmann, The Principles of Semantics, Oxford

1963, st r . 100 . i d .

518 V.: Ch. Bal ly, Traiti de stylistique frangaise, I , Genčve — Pari s 1951, str .

251—267; P. Guiraud, La styl istique, Paris 1962, str . 110; V. V. Vinogradov, tiavedeno delo,

st r . 235— 241.

«1» V. npr .: M. Budimi r, Andrić i antika, Posebna izdanja ITKU, I , Beograd 1962,str . 235—241. i D. Jeremić, Filozofija I va Andrića, Posebna izdanj a ITKU, I , Beograd

1962, st r . 9—22.

520 A. Bel ić, O jezičkoj pri rodi i j ezičkom razvi tku, I , Beograd 1958, str . 255.

2 50

262. Prezent <se u zavisnim rečenicama naj češće j avlj a kao

dopuna nepotpunim glagolima. 0 tome je već govoreno u glavi

o ovim dopunama (v. t . 196. i d.), te ćemo ovde samo j oš do-

dati nove pr imere, uz konstatacij u da se u nj ima prezent sa

veznikom đa upot reblj ava kao isk lj učiva dopuna, koj a u j eziku

našeg pisca ne može biti zamenj ena inf ini t ivom., onda kada j e

zavisna rečenica ne samo modalna nego još i i skazna, i l i pak

samo iskazna. Pošto j e reč o komun ikativnom t ipu obl ika, da-

j emo ga u ovih nekoliko primera :

Odm ah o s e t i da nema snage da to učini ( Znk 1962,

39) . — D e š a v a l o s e da se u nj emu j avi i sti onaj strah

(Žnk 1962, 36) . — I n a g o n i l a da se odro ah ispr iča ma j-

ci , da se isplače, da trai i obj ašnj enj a ( Žnk 1962, 34) . —

S t r ep e o j e da neki od braće ne ode u baštu i ne otkr ij e

taj nu (Žnk 1962, 34 ). — T r a ž i o j e rukom da mu izvu-

ku j astuk ispod glave (Žnk 1962, 32) . — A f ra Petar j e,

onako bolestan , v i k a o na nj ega, da se sprema i da ide

(Pr ip . 1924, 18) . — DaJi su mu dloručak . . . zati m n a r e-

d i l i da spremi l ične stvar i , da preda oružj e i službene

predm ete (NDĆ 1950, 195) .

U slučaj evima gde je da + prezent dopuna glagoli ma ne-

potpunog značenj a koj i su ро celokupnom svom značenj u mo-

dalni — elemenat dekLarat ivnosti t akve konstrukcij e umnogo-

me j e oslabljen, »zasenj en«, da se tako izrazimo, modalnim se-

mantičkdm elementima nepotpunog glagola, pa se — uz određe-

ne druge momente, o koj ima j e bi lo reči (u t . 196. i d.) —

takvi prezenti u Andr ićevom j eziku, osim u označenim okolno-

stima, mogu zameni ti infinit ivom, a da se u značenj u ništa ne

promeni , j er j e nosilac čitave modalnosti nepotpuni modalni

glagol, a prezent s veznikom da, mada u drugim slučajevima tu

modalnost j oš ist iče, — samo imenuj e radnj u il i stanj e, kao i

inf ini tiv uostalom . Takvi su i primeri koj e, pored ranij e nave-

denih, ovde kao ti p navodimo :

To f ra Marko nikad nikom n i j e h t eo da kai e a

Fazlu niko n i j e sm i o da pita (Prip. 1924, 19) . — Niko

n i j e sm eo da se opre njegovoj odluci (Žnk 1962, 30).

— Um eo j e da napravi паггк i lepotu (Žnk 1962, 30).

— Već j e h t e o da zatvori prozor i da se vrati u poste-

lj u ( Žnk 1962, 36) .

2 5 1

263. Deklarat ivne j e pr i r ode, u smdslu odnosa zavisne re-

čenice prema glavnoj , i konst rukcij a da + prezent kada j e upo-

treblj ena kao dopuna kakvoj apstraktnoj imenici i li pril ogu :i

Dok se konačno u nj emu ne ustal i teško s a z n a n j e

da ni j e san, nego j ava ( Žnk 1962, 37) . — Jer su znal i za

derviško p r a v i l o da ne treba ostaj at i dugo u zanosu

( Znlc 1962, 32) . — I p o t r eb a da nekome sve to pr izna

i ispovedi , i n em o g u ć n o st da to učini ( 2nk 1962, 36) .

— Al i j e u i sto vreme osećao kako mu j e n em o g u ć n o

da m a šta o tome kaže ( 2nk 1962, 34 ) .

Otuda, pr i rodno, i ne može bi ti pr imera u koj ima bi dopu-

n a b i l a u ob l i k u i n f i n i t i v a .

264. S obzi rom na neograničene mogućnost i up otrebe rel>a-

t ivnog prezenta, j er on »može označi ti , pa i označava, istovre-

menost , naporednost i s nekom drugom radnj om, u prošlosti

i l i u budućnostd«521

, sasvim j e obična nj egova služba u način-

skim rečenicama, čij i tip predstavlj amo komunikativnim knj i-

ževnoj ezičkim pr imer ima :

On j e uopšte prolazio kroz ovaj svet kao da ne pri•

mećuje ništa od onoga što je zlo i ružno u njemu (Žnk1962, 29). — Kao da u toj neobičnoj noćnoj sceni igra

već i on svoj u ulogu, pusti prečagu za koj u se držao, stu-

paj ući natraške poče oprezno da se povlači ka postelj i i

brzo leže ( 2nk 1962, 37) —

— u koj im a se poređenj em, samim po sebi , određuj e način vr-

šenj a r adnj e i l i stanj a u gl avnoj rečeni ci522

.

265. A iz takve pri rode prezent a proist iču sve druge nj e-

gove upot r ebe u zavisnim uzročn im , vremenskim , relat ivnim

i dr . rečenicama, gde prezent može bi t i odredba i l i dopuna onojreči za koj u j e, i s formalne st rane, vezan odgovaraj ućim vez-

nikom, pr i logom i l i zamenicom . Daj emo pr imere kao t ip, na-

r a v n o :

Onima koj i su izražaval i svoj e čuđenj e i žalj enj e što

ih napušta govorio j e o ši r ini i istovetnosti stvorenog sve-

ta (2nk 1962, 30). — Fra Marko se morade dobro i sag-

nuti i ukosi ti dok uđe ( Pr ip . 1924, 20) . — Na onom mestu

gde Bosna čini j ak zaokret i zaobilazi Zenicu ( 2nk 1962,

521 M . Stevanović , JF X X I I , Beogr ad 1957—1958, st r . 33.

622 M. Stevanović, Gramatika, I I izd., Novi Sad 1954, str . 319.

2 52

33). — Ali nij e osuđivao one koj i se služe svim tim božj im

darovima (Znk 1962, 29) . — Kako nikad u životu nij e

kazao ree која rastui uj e il i nipođaštava drugoga (Žnk

1962, 30 ) . — Ruke su m u bi le mi rne, bele i veči to ml ade

kao kod lj udi koj i čedno i ive ( 2nk 1962, 30 ) .

I ako I . Andr ić u većini takvih primera, kao god i u r anij e

navođenim pr imer im a deklar at ivn ih r ečenica s kvali fi k at iv-

nim prezentom (ovaj prezent u užem značenj u toga termin a si-

gurno predst avlj a određenu kval if i kacij u — po načinu, po me-

stu, po vr emenu — poj ma za koj i j e vezan ) — većinom up o-

treblj ava imperfek tivne glagole, kod nj ega, u nj egovom sti lu ,

nij e retka upo treba ni rečenica koj e daj emo u pr imer im a :

I to su bi l i oni nevidlj i vi događaj i , bez značenj a i

važnosti , koj i se odigraj u taj no, ostanu neviđeni i nepo-

znati celom svetu, i konačno budu zaboravlj eni i od nas

samih ( Žnk 1962, 32) . — Md smo uvek manj e i l i vi še

skloni da osudimo one koj i mnogo govore ( PA 1962, 63) .

U nj ima j e, kako vidimo, u obliku prezenta upotreblj en

perfektivni glagol , mada bi tu podj ednako bio na svome mestu

i prezent imperfekt ivnog glagola, a to već govor i o relativnom

karakteru takvog kval if ikat ivnog prezenta u zavisnim rečeni-

c a m a o v e v r s t e .

U nešto ranij im epohama srpskohrvatskog knj iževnog j e-

zika ovakav prezent , u relativnim i deklarativnim po spolj nim

karakteristikama rečenicama — naj češće označava ponavl j anj e

radnje u prošlosti525. U Andrićevom jeziku, kao komunikativ-

nom jeziku u apsolutno sinhroničnom smislu, težište nj ihovog

značenj a j e u nečem drugom. Sa gledišta sintaksičkog odnosa,

pisac j e, rekosmo, ovde mogao upotrebi ti imperfektivne gla-

gole, j er su po svojoj funkcij i а ove rečenice — odredba po j ed-

ne imenice u glavnoj rečenici , a prezent u nj ima ima oba glav-

na elementa, i stalnost , naime, i naporednost . Stalnost r adnj e

koja se subj ektu pripisuj e, a koj u kval if ikacij a pretpostavlj a,

ovde j e svedena na svršeni trenutak radnj e, a si tuacij a izraže-

na kontekstom — intencij a piščeva524 — taj t renutak vezuj e

za mogućnost da se radnj a pripiše subjektu u svakoj situacij i

523 I sp . A. Musić, Pri lozi nđuci o vremeti ima, I I I , Glas SKA CX XVI , Beogr ad 1927,

s t r . 22 .

«24 S potrebnom uslovl j enošću : »Le sty le est l a mise en oeuvre des moyens d'ex-

pression — la pensee dans sa totalite thfemes, vision du monde, atti tudes philosophi-

ques« (P. Gu i raud, La sty l istique, Par is, 1961, st r . 110) .

2 53

кој а to dopušta. Jasno j e iz ovoga da j e u takvim slučaj evima

reč o odnosu prema nereal izovanoj rađnj i i da j e kao rezul tat

dobiven modalni prezen t đli bar gnomski , koj i , kao što j e već

i st icano525

, — možemo vezat i za sve t r i sintak sičke kategori j e

koj ima se značenj e glagolskog vremena određuj e, a od nj ih, po

našem mišlj enj u, pre svega za relativ i modus (v . t . 258) .

266. Prezentu u uslovni m ( i vremenskim ) rečenicama po-

svet ićemo posebnu pažnj u s obziirom na nj egovu sinonim sku

v r edno st u odn o su n a f u t u r I I524

i s o b zi r om n a odn os obe t e

kategor ij e Andr ićevog j ezika prema ustanovlj enoj j ezičkoj nor-

mi , koj a kodi fi ikuj e ravnopravnu i podj ednaku nj ihovu upo-

t rebu u označavanj u r adnj e i l i stanj a koj i su uslov za vršenj e

neke druge, buduće radnj e527

. U Andrićevom j ezi ku, t j . u j eziku

nj egovih umetndčkih dela, p rezent j e pot i snuo, bol j e reći —

skoro sasvim ist i snuo ovaj drugi obli k . A to j e, uost alom , za

neke narodne govore već konstatovano, kao, u izvesnoj meri ,

i za knj iževni j ezik uopšte52®

.

267. Naj češći veznici koj ima se ovaj modalni prezent i u

j eziku našega pdsca vezuj e za glavnu rečenicu j esu :

— v ezn i k k o d.

K ad naiđe dušmanin, on će ustat i iz onog svoga me-

zar a . . . a Svabama će, kad ga ugledaju kol j ena klecnuti

(NDĆ 1950, 135). — Al i kuda ćete vi bj ežati zaj edno s na-

m a kad i na ovo red dođe? ( NDĆ 1950, 109) . — K ad za-

vrše i spi't ivanj e i upute cel i predm et sudu, počeće opet

da ga puštaj u na šetnj u ( PA 1962, 85) . — Doviđenj a ! Ja-

vi te kad svrši priču ( PA 1962, 24) . — Kad propane i po-

tone sav svi j et i sve države, vj eruj ovi će f ratr i plivati kao

zej t in , po vrhu ( Pr ip . 1924, 44) ;

SI 5 М . Stevanović , JF X X I I , Beogra d 1957—1958, st r . 45- 46.

628 M . Stevanović , Sintaksička si nonimika, K nj iževnost i j ezi k , God. X , b r . 2, Beo-

grad 1963, st r . 87—88.

527 T . Mareti ć, Gramat ika, I I I izd ., Zagreb 1963, str . 613—614 (t . 582. b) , 632 ( t .

599. a) ; A. Belić, Istorija srpskohrvatskog jezika, I I , 2, Beograd 1951, str . 259; Brabec —

H raste — Zivković, Gramat ika, Zagreb 1961, st r . 253 (t . 352) ; M . Stevanović, Gramatika,

Novi Sad 1954, str . 402—403 , 414—415.

528 J. Vuković, Govor Pive i Drobnjaka, JF XVI I , Beograd 1938—1939, str . 74—75;

I . Gri ckat , O neki tn osobinama fu tu ra I I , NJ n . s. V I I I , Beograd 1956, st r . 95 ; M . K ravar ,

Futur I I u našem gtagolskom sistemu, Radovi Ki icsofskog fakul teta u Zadru, 1, Zađar

1960, Str . 43.

2 54

— v ezn i k đo k

I da mu se u Avl ij i da zasebna soba i pr istoj no izdr-

žavanj e dok ne bude ispi tan d dok se ne vidi u čemu j e

stvar ( PA 1962, 82) . — Da izabere Fr ancusku kao zemlj u

u koj oj će živet i , dok mu sreća ne pomogne da se vrati

kao sul tan u Tur sku ( PA 1962, 97—98) ;

— veznici ako, čim, pre nego i dr .

A ako ga ovako ostavimo, zagaziće i sam u prestup

(PA 1962, 29) . — Živeće, ako im uspe da se vr ate ( PA 1962,

50) . — Neka ima ! Ubiću ga čim izađem ( PA 1962, 86) . —

Preporučavao mu j e i ronično da se pokrsti j oš pre nego

što stignu Švabe (NDĆ 1950, 133) . — Ali doklegod se

pokradeno ne nađe i ne vrat i u carsku aznu, t i si t aj ( PA

1962, 44 ) .

Svi prezenti u ovim rečenicama, bez razlike što se tiče

veznika kojdm se one vezuj u za glavne, upotrebl j eni su ovde u

uslovni m i l i vremensko-uslovnim rečemcama. Ovaj pak ter min

(misli mo na polusloženicu vremensko-uslovni ) smatramo za

opravdan zato što se radnj e u takvim rečenicama, mada ne-

realizovane, pa već i samo zato apsolutno modalne, — ipak

zami šlj aju u vremenu. To vreme j e kod tzv. vremenskih reče-

nica ovoga t ipa za ni j ansu j ače izraženo nego u tzv. uslovni m

rečenicama, a i j edne i druge obeležavaj u nereal izovanu rad-

nj u, koj a se u j eziku izražava j oš i futurom I I529

.

f ) Futur I I

268. U j eziku Iva Andrića iz sva tri razdoblj a nj egovog

stvaralaštva (ranog, srednj eg i kasnij eg), sudeći prema deli-

ma koj a, uslovno, uza'mamo kao predstavnike tih epoha, tj .

prema Prip. 1924, NDĆ 1945. i PA 1954, — prezent svršenih gla-

gola u uslovnim i tzv. vremensko-uslovnim rečenicama pred-

stavlj a isklj učivo sredstvo iskazivanj a j oš nerealizovanih rad-

nj i (odn. stanj a) kao uslova za vršenje radnj i izrečenih glago-

529 V . : M. Stevanovi ć, Način određivanja značcnj a glagolski h vremena, JF XX I I ,

Beograd 1957—1958, str . 38—39, gde se za futur I I kaže: »Sve zavisne rečenice u koj ima

se taj oblik upotreblj ava za nas su uglavnom kondicionalne. A to znači da j e ova

kompoeicij a modalna* . . . j nikad se »ne upotreblj ava za kazivanje realižovanih radnja«.

2 55

l ima glavnih rečeniica (npr . : »Kad propane i potone sav svij et ...

ovi će fratri pl ivat i kao zej tin, po vrhu«) . To nam pokazuj u svi

primeri koj e smo gore, u t . 267, navel i .

S druge strane, u j eziku Iva Andrića iz bi lo koga od ova

t ri per ioda futur I I u toj svoj oj sopstvenoj sl užbi vr lo j e re-

dak , svakako zato što j e i kod nj ega, к ао i uopšte u našem

j ezi ku, tu službu preuzeo perfektivni prezent . Pa i u toj retkoj

upotrebi futur I I j e upotreblj en s pasivniim a ne aktivnim gla-

golskim obl ikom , kao u rečenicam a :

Pritešnj en, znaj ući šta ga čeka ako bude uhvaćen, re-

šio se da pobegne (PA 1962, 27). — I da mu se u Avl ij i

da zasebna soba i pr istoj no izdržavanj e đok ne buđe ispi-

tan (PA 1962, 82) . — Naj posle, stvar j e došla i do samog

sul tana, koj i j e u svome gnevu zapretio da će naj težim

kaznama kazni ti vi soke činovnike, ako krađe ne prestanu

a krivci ne budu pronađeni i državi šteta naknadena ( PA

1962, 43) .

Ranij im konstatacij ama o semantičkoj fidentičnosti pre-

zenta svršenih glagola i futura I I u uslovnim rečenicama530

ovakva repar ticij a ova dva sinonimska obl ika nesumnj iva j e

potvrda, pod uslovom da se u tumačenj u odnosa prezent svr-

šenih glagola : futur I I pođe od pasivnih konstrukcij a, koj e u

ovome pogledu, po našem mišlj enj u, predstavlj aj u pr imaran

momenat . Jer u odvaj anj u elemenata j ednog složenog znače-

nj a, kakvo nesumnj ivo predstavlj a ovo značenj e futura I I , re-

zultativnost t rpnih prideva se nekako, ako i privi dno, j ače

oseoa nego kod glagolskog pr ideva r adnog. Određenij e rečeno,

u pasivnim konstrukcij ama j e, kako mi osećamo, glagolskim

pridevom trpnim rezultati vnost glagolske radnj e j ače istaknu-

ta531

, te prema tome ni nj eno vreme kao ni nj en subj ekat nisu

u cent ru mišlj enj a. Ovo utoli ko pre što j e »rezul tat dobiven u

procesu r adnj e j edno, a sama akci j a koj a j e dovela do rezul tata

drugo«532. Ovde j e akci j a koj a j e dovela do rezul tata — ner eal i-

zovana glagolska radnj a, izražena oblikom koj i pretpostavl j a

real izoA'anost ( t rpni glagol sk i pr i dev ) , a modal nost j e u pomoć-

530 V .: I . Gr ickat , O nekim osobinama futura I I , NJ n . s. VI I I , sv . 3—4, Beograđ

1956, st r . 95. i d .

531 Nesumnj ivo j e da i u tzv. vidskoj oznaci cele veze buđem + particip , koj u ist iče

s p ravom M . K ravar (Radovi Fi lozof skog f aku l teta u Zadru , 1, Zadar 1960, st r . 37—38),

imamo to i sto, kad uzmemo u obzi r sva značenj a perfektivnih glagola."532 M . Stevanovi ć , Glagolšk i rod i p i tanj a u vezi s n j im , Gl as SANU CCL I , 6, Beo

gr ad 1961, str . 55.

2 56

nom glagolu, tj . u ličnom glagolskom obliku. U pi tanj u j e, da-

kle, uslovna upotreba prezenta glagola bi ti , koj i se nalazd u

konstrukcij i sa imenskim delom predikata. U ovome j e slučaj u

to, ist ina, t rpni glagolski pr idev, ali u drugim slučaj evim a,

kako j e poznato, to može bi ti i običan pridev dli kakva imenica,i l i pri log (v. t . 227) .

269. U aktivnoj rečeničkoj konstrukcij i , u j eziku Andri-

ćevog umetničkog dela (a mi ovde taj j ezik, i dući za dirugim

autorima koj i posebno o nj emu govore533

, odvaj amo u određe-

noj meri od piščevog j ezika), upotreba futura I I ograničena j e,

prvo — na direktni govor lica. A osim toga, kao što se može

videti iz ovo nekoli ko pr imera nađenih n-a preko 700 strana

teksta navođenih reprezentatdvnih dela, futur I I ograničen j e

naj češće na dvovddske glagole :

U nj oj će bi ti i za nas dvoj e života, ako ti buđeš

htjela (NDĆ 1950, 337). — Odmah, odmah, želi da putuj e

dalj e, j er ludi , kaže, sa svakim danom . . . i ne može da

j emči za sebe i za svoj e postupke, ако bude morao da

ostane duže ovde ( TH 1947, 396) .

Jezički mehanizam ove stil ske osobine osniva se na potre-

bi diferenciranj a sintaksičko-semantičke si tuacij e rečenice, od-

nosno glagola upotrebljenog u zavisnoj rečeni ci . Da j e umesto

futura I I u prvom primeru upotrebljen prezent (npr . : »U njojće bi ti i za nas dvoj e života, ako ti hoćeš«), uslov koj i se iznosi

u toj rečenici bio bi vezan više za momenat govora i izražavao

bi pi tanj e postavlj eno sagovorniku o spremnosti , želj i i li volj inj egovoj u trenutku kađa se govori o budućnosti koj u oznaoa-

va vreme glavne rečenice. Oblikom futura I I , tačnij e — obli-

kom njegovog pomoćnog glagola534, označena j e posteriorna

u odnosu na momenat govora a anteriorna prema radnj i glav-

ne rečenice, ih paralelna s nj om, strana ovoga načina, onako,uostalom, kao što se to označava vidom glagola u prezentuu sl ov n i h r ečen i ca . . . : .

533 I sp . V. V - Vi nograđova, navedeno delo, st r . 170.

584 A. Musić, Kondicional u hrvatskom jeziku, Rad JAZU CXXVI I , Zagreb 1896,

st r . 163. i 187. M. Kravar , i ako se s Musdćem .ne slaže u ovome i smatra da j e »perf .

prezent glagola bi ti u funkcionalnom smislu neutralan« (Radovi Filozofskog fakul teta u

Zadru, 1, str . 37), u drugom smislu ističe »ingresivno-perfektivni smi sao prezenta budem

koj i onda prevlađuj e nad i mperfektivnim vidom glagola u par tici pu« (isto, str . 43).. I nače,

sasvim j e u pravu kad, r azvi j aj uči Musićevo tvr đenj e, kaže »da pr ezent budem u sa-

stavu vidsko vremesnske sintagme vrši ulogu morfema za relativ prenosećj radnju par-

t icipa u budućnost« ( isto, stir . 42) . v • ; ;

• • •

17 Jez i k i s t i l I va An d r i ća 2 57

270. I z gramatika i iz dosadašnj e l i teratur e o ovome pi ta-

nj u535

pada u ooi da se futur I I od nesvršenih glagola upotreb-

lj ava uglavnom u neposrednom govoru, što znači da j e to ka-

tegorij a govornog j ezika pre svega, naravno, onih delova našeg

j ezika u koj im a se taj oblik upotreblj ava536. Kod I va Andrića

ga tu, u govoru l i'kova, nismo našli , a u govoru pr ipovedačevu

sasvim izuzetno, k ao u pr imer u :

Al i ak o buđe uznem i r avao v ar oš . . . on da nek a bi r a

j edan od dva puta koj i vode iz Tr avnika (TH 1947,

383 ) —

— kojd i sam , kak o se iz konteksta vidi , ima sva obeležj a di-

rek tnog govor a.

g ) Fu tur

271. Indikativni futur , u kome taj oblik stavlj a glagolsku

radnj u u j edan od tri vremenska odseka koj i se određuju pre-

ma govornom l icu, u onaj koj i dolazi iza vremena govorenj a

— u poređenju sa drugim i ndikativno upotrebljenim oblicima

relativno j e ograničen537

. Ovo j e f ak at koj i se t iče i govornog

j ezika, pa se utoliko više to može reči za j ezik umetničkog

dela, gde se govorni j ezik naj češće j avlj a u govoru likova, a

ovaj opet u pr ipoveci i romanu sigu rno ni j e naj češći .

Naj veći broj primera dndikativno upotreblj enog futura i

kod I . Andr ića nalazimo u takvom , direktnom govoru . Svaki

od nj ih može bi ti , naravno — t ip :

Prestoj nik j e zapr ij et io i vi ćete j e svi ostavi t i ( Pr ip .

1924, 31). — Poj ešće, Mj epe mi vj ere, i podnicu ispod

585 V. navođene gramatike. Isp. i : M. Stevanović, JF XXI I , Beograd 1957—1958

st r . 37; I . Grickat , O nekim osobinama futura I I , NJ n . s. VI I I , sv. 3—4, Beograd 1956,

str . 97—98; M . Kravar , Futur I I u našem glagolskom sistemu, Radovi Fi lozofskog fa-

ku l t eta u Zad ru , 1, Zadar 1960, st r . 40—43.

t se Npr ., — »na centralno-štokavskom područj u , gdj e j e imperfek t ivni f utur I I za

sadašnj o-buduću radnj u nešto slabij e potvrđen , sklonost prema upot rebi prezenta рго

futuro tako j e živa, da se on uzima i onda kad se u stvari hoće da izreče i imperfek-

tdvna radnja« (M . K ravar , Radovi Fi lozof skog fakul teta u Zadru, 1, Zadar 1960, st r . 43) .

537 U j ezici ma uopšte to nij e neobično. V., npr ., i za f rancuski j ezik : »Dans une

statistique fai te sur 2170 phrases par lees (F. Kahn ) , le f utur se situe apres le present

<1473 ех. = 66,89»/«) , le passe compose (506 ех . = 22,98% ) , et l'impar fai t ( 106 ех. =

4,81' /») ; avec ses 73 ех . (3,22) l e futur p recede seu lement l e pl us-que-parf ai t (9 ех.

= 0,41'/«) et le futur anterieur (0,14'/o)« — o čemu govor i P. Imbs (L

'emploi des temps

verbaux en franf ai s mođerne, Pari S 1960 str . 42).

25 8

mene (Prip. 1924, 37). — Kad propane i potone sav svij et

i sve države . . . ovi će fratri pl ivati kao zej tin, po vrhu

(Prip. 1924, 44). — Pa stiže li ga? — Sad ćeš čut (Prip.

1924, 64) . — Neka irna ! Ubiću ga čim izađem, i odlezaću

ga na j ednoj strani (PA 1962, 86). — Nego obj asndte nam

stvar i kažite sve. Biće lakše za nais i bolj e za vas (PA

1962, 121). — A, prošlo, j e l i ? . . . Prošlo ono, pa će proći

ovo, pa će doći treće (NDĆ 1950, 223). — I neće izdobri ti

ovo popravlj anj e, vidj ećete; kao što j e danas popravlj aj u,tako će j e sutra rušiti (NDĆ 1950, 224) . — Vidj ećeš, Fe-

hime, uveravao j e zaneseni Galus (NDĆ 1950, 292) . —

Tada ćemo stvarati dj ela koj a će biti produkt našeg slo-

bodnog rada . . . Premostićemo veće rij eke . . . Sagradiće-

mo nove, veće i bolj e mostove ( NDĆ 1950, 292) . — Ah,ne metlom, nego puškom vas t reba . . . I to će vam j ednogdana i bit i (Prip . 1958, 344). — Kako nikud? Ja ću, boga-

mi , bei at i i na kraj sveta ( Prip . 1958, 380) .

Od ovoga se futura prirodom svoj om mnogo ne razlikuj e

taj glagolski obl ik upotreblj en u pnimeri ma koj i su i drukčij e

određeni , bilo kao direktni govor , bilo kao radnj a koj a j e bu-

duća u odnosu na neku prošlu radnj u il i stanj e. Pri mere daj e-

mo k ao t ip :

Fra Marko se vaj ka : t rai iće, ali se boj i da ga neće

bi ti ( Pri p . 1924, 8) . — Sad čekaj u rešenj e. Živeće, ako am

uspe da se vr ate ( PA 1962, 50) .

272. U pri povedanj u Andri ćevom zastuplj en j e i tip f utura

k ak av n al azi m o u ov om e o dl om k u i z T r av n ič k e h r o n i k e :

Ovaj mučni put , koj i j e sada ležao za nj im, ostaće

Davi lu dugo u sećanj u . . . U toku godina on će stotinama

puta preći taj i st i put . . . I z kapij a će j oš dugo turska

deca pl j uvat i konj ima u noge . . . Dućandžij e Turci okreta-

će leđa . . . Pozdravl jaće ga samo retk i Jevrejd (TH 1947,

28) .

A to j e poznati futur i stor ičara, kaiko ga naziva P. I mbs,

koj i označava budućnost prema t renutku o kome i stor ičar piše,

iako j e to svršeni fakat i futur , dakle, u odnosu na prethodno

ev oc i r an i m om en at533

.

538 P. I m b s, navedeno delo, st r . 46.

17*

259

273. I j edni i drugi , međutim, takvi primeri sa gledišta

st i l a su i relevantni , ako se ne stave u određen opozi tni odnos

prema drugim glagolskim oblicima koj i u j eziku, normativnom

i narodnom, služe za izražavanj e buduće radnj e. A kada se u

takav odnos stave, vddeće se da se j ezik I va Andr ića, u si stemu

uzet, odli kuj e time što za izražavanj e buduće radnie praktično

nema konstrukcij e sa enkli t ičkim oblikom prezenta pomoćnog

glagola hoću i veznika da sa prezentom glagola u pitanj u, koj a

j e utvr đena za knj iževni j ezik539.

Nedostatak ove konstrukci j e, koj a nij e ni retka ni neuobi-

čaj ena u knj iževnom j eziku, u Andrićevom j eziku ni j e sluča-

j an . To j e osobina koj a j e paralelna sa već opisanom upot re-

bom glagolskih dopuna nepotpunom glagolu hteti , iz koj e se

vidi da I . Andrić kao dopunu tome glagolu u punom obli ku

upotreblj ava naj češće konst rukcij u da + prezent (v . t . 202—

203) , daj ućii j oj t ime značaj morfeme za modalno značenj e gla-

gola koj i dopunj uj e. A kako j e futur vreme koj e, po tome što

izražava stvarno j oš nerealizovanu radnj u, vr lo lako može

imat i modalne n i j anse540

, formalna mogućnost diferencir anj a

t ih nij ansi od indi kativa uobičaj ena j e u opozici j i koj a se she-

matski može pr edstavdt i kao futur ф da + prezent .

274. Zbog toga što se buduća radnj a na specif ićan način

t iče i vremena u kome se o nj oj govor i , ni j e neobično što se

u dobrom delu pr imera indikat ivnog f utura sasvim j asno oseća

i nij ansa stava govornog lica prema j oš nerealizovanoj r adnj i .

U gore navedenoj rečenici , npr . : »I ma robi j a, ej ! — Neka ima 1

Ubiću ga čim izađem , i odležaću ga na j ednoj strani« — futur

pored svoj e vremenske strane sigurno nosi i modalnu : govor-

no Uce radnj u zamišlj a u budućnosti i u to unosi svoj u čvrstu

nameru. A to j e svakako elemenat modalnosti . I , kao što j e po-

znato, obl ik f utur a će imati utoliko više modalne ni j anee uko-

l i ko se iz konteksta vi še vidi namera i !i kakav drugi stav. Jer

tada se u vremenu koj e se »uzima kao orij entaciona tačka pre-

ma koj oj se određuj e vreme«54' podvlači odnos govornog l ica,

dok se tzv. vremenska ori j entaoij a zanemaruj e. Ovo j e utol iko

lakše zbog toga što se futurom budućnost predstavlj a kao

539 V . : T . M aretić , Gramat ika, I I I izd ., Zagreb 1963, st r . 640 ( t . 609. a) \ M . Steva-

nović, Gramatika, Novi Sad 1954, str . 404; D. Ignjatović, O jednom nezabeletetiom di-

j alekatskom t ipu futu ra s asvr tom na buduće vreme uopšte, JF X X I V , Beograd 1959—

1960, st r . 329—340 ; V . P. Gudkov , navedeni rad , st r . 30—39.

540 A. Beli ć , O j ezičkoj p r i rodi i j eziČkom razvi tku, I , Beograd 1958, st r . 183 , 200.

541 M . Stevanovi ć, Način određivan j a značenj a glagol skih vremena, JF X X I I , Beo-

grad 1957—1958, st r . 23.

260

vreme kvazi-autonomno, koj e se suprotstavlj a podj ednako i

sadašnj osti i prošlosti542

, što futur nema svoga, da tako kaže-

mo, stvarnog sadržaj a u smi slu obj ektivnom, nego j e čisto j e-

zička konstrukcij a zasnovana na simetr ičnosti primarnog si-

stem a podele vremena543

.

275. Nesumnj ivo j e modalnog karaktera futur u pr imerim a

k ao št o su :

Sik ter , pasj a ćeri , ovo ću olomiti o tebe ( Pri p. 1924,

12). — Phu, đenabete, nikada nećeš viđj eti boži j eg lica

( Pr ip. 1924, 12) . — Ama ko te pi ta daš l i t i ; i glavu će t i

uzeti ( Prap . 1924, 18) . — Jer bogami ćeš noćas poginuti

od studeni ( Prip. 1924, 22) . —- Šuti , bolan ! Popećemo j e

na žicu j oš noćas da i gra ( Pr ip . 1924, 34) . — K am o ta

dj evoj ka da igra? Plat ićemo ! ( Prip. 1924, 35) .

Ne samo po tome što j e u ovim rečenicama f utur om obele-

žena nereal izovana r adnj a — ona j e takva u svakom f utur u

— već j e ona kontekstom određena kao modalna. Emocij a ko-

j u nedvosmisleno sadrži prethodna rečenica određuj e radnj u

u futuru kao subj ektivno sigurnu, kao nemi novnu, odnosno

k ao n am er av an u .

276. Napred, govoreći o prezentu naj više pa onda i o dr u-

gim vremendma koj a se mogu upotreblj avat i i indikat ivno i

r elat ivno ( v. t . 261. i d.) — istakl i smo već poznatu činj enicu

da zavi sne r ečenice, odn . v remena u zavisnim rečenicam a, u

naj većem broju slučaj eva ( dakle, ne uvek ), moraj u bi ti svr-

stana u relativnu kategor ij u.

I zuzetak od ovoga nij e ni obli k futur a. U i skaznim reče-

nicama, npr . : vezanim za glavnu najčešće veznikom da, pa on-

da i drugim (kako), radnj a koj u on označava uvek j e buduća

u odnosu na vreme glavne rečenice :

Znao j e da će ga sumnj ići t i i da bez globe neće proći

( Prip . 1924, 16) . — Napi se samo vode . . . a handži j i za-

prij etd da će ubi t i svakog ko ga probudi ( Prip. 1924, 63) .— АИ su svi govor il i da će provesti želj eznicu i da će pr u-

ga ići kroz bri j eg iznad varoši . Jedni su se k ladil i da to

neće moći ućini t i , drugi su tvr di l i da će dovrši t i i to k ao

što su sve ostalo ( Pr ip . 1924, 82) . — I j a, videvši . . . da ću

i glavu izgubiti ako tako dalj e pođe, rasprodam potaj no

642 P. I mbs, L'emploi des temps verbaux en f rangai s moderne, Pari s 1960, st r . 42.

м з p . I m bs, l bi d .t st r . 13.

2 6 1

( РА 1962, 21) . — I zgleđal o ј е da će poći očevim stopama

( PA 1962, 28) . — Vej si l se najpre vaj ka kako će ga momci

prokazat i ( Pr ip . 1924, 22) —

— a pošto j e u svim primerima vreme glavne rečenice ono pre-

ma čemu se vreme zavisne određuj e, j asno j e da j e u svim a

nj ima futur upotreblj en u relativu.

Sasvim j e j ednak ovome i futur zavisnih rečenica koj e su

za glavnu vezane i drugim vezni cima. Daj emo ih kao tip , u

nekoli ko kategorij a.

a) Tip s odnosno-upi tnom zamenicom koj i :

Predlažu m u : da zaustavi vodu . . . a u i sto vr i j em e

da pošalj e momka u Dolac do f ra Mij e Grgića, paroha,

koj i će đat i dva duk ata za f r a M arka ( Pr ip . 1924, 22) .

b ) Tip rečenica s korelativom + što :

Malo pre nego što će početi kazivanj e, starac j e . . .

otkinuo lozov l i st ( Panor . 1958, 29) . — Pa m a se docnij e

i kaj ao, kao što će se kaj ati sigurno (Panor . 1958, 62) .

c) Tip rečenica s veznikom kad :

Na j ednoj i na drugoj strani ostaj e samo misao na

daleko, nedogledno proleće, kad će sve biti bolj e i druk-

ćij e, kad će Jevda prohodati , bar oko kuće, a Vi tomir

stati opet na noge i poći slobodno među lj ude . . . kad ш-

kom neće padati na pamet svađa ni dolazi t i ovakve reči

na ust a ( L ica 1960, 48— 49 ) .

d) Tdp s veznicima kakav, kako, kuda, koj i su to po svoj oj

funkcij i :

Al i taj i sta čovek , kad legne da spava, ne zna kakav

će san usni t i i kad uj utru ustane i k rene u vedar dan, ne

zna kako će taj dan završi t i , koga će srest i ni šta će čut i ,

ni kuda će ga reč koj u čuj e odvesti ( Lica 1960, 150) .

U poslednj em od pr imera navedenih pod b ) rečca sigurno

nam govoni da j e futur u nj emu ne samo relat ivan nego i mo-

dalan u isto vreme. A o t akvom karakteru ovoga obl ika u mno-

gim od navedenih primera govore i glagoli percipiendi u glav-

nim rečenicam a od koj ih rečenice s futur om zavise.

277. Pored sve uobičaj enost i ovakve upot rebe futura u j e-

ziku I va Andriića, karakter ist ično j e da nema primer a u koj i-

262

ша bi se taj oblik mogao smatrati kvalif ikativnim, u koj ima

bi , dakle, ovakav futur bio sinonim kvali f ikativnog prezenta

( v . t . 265) .

Takav, kval ifi ikativni futur nalazi se, kako nam pokazuj u

nađeni primeri , samo u nezavisnim rečenicama, u koj ima ono

što se t im obli kom označava nij e vezano za j ednu pr il iku već

se po nekom običaj u i l i navica ponavlj a :

Al i K arađoz će možda već sutradan, prolazeći Avli j u,

p resresti onog prvog »nevinog« i odj ednom nastavi ti r az-

govor od pre tr i nedelj e. Pr ići će mu naglo, unet i rnu se

u l ice, gledaj ući kao da će ga proždret i ( PA 1962, 38) .

— Oni se vr aćaj u na svoj e staro mesto, sedaj u ponovo,

al i ih sumnj a i neverica ne napuštaj u. I kod prvog piska

oni će ponovo poskakati na noge i naval i ti na peron, da

ponovo budu vr aćeni ( NDĆ 1950, 253) .

I on kao sintaksičko-semantička kategorij a predstavlj a sa-

nonim oblicima prezenta544

, i to obl icima kvali f ikativnog pre-

zenta oba vida, što t akođe j asno potvrđuj e nj egov neindikati v-

ni kar ak ter . U principu, dakle, tako upotreblj en futur j e sino-

nim sa obl icim a kval i f ikativnog prezenta oba vi da, al i j e u

Andrićevoj prozi ovaj obl ik kvali f i kacij e mnogo ređi od prva

dva, pa i od drugih glagolskah obl ika koj i u pripovedanj u ima-

j u tu funkcij u.

Nj egov odnos prema drugim obl icima u toj službi vidi se

iz pri ložene tabele, koj a pokazuj e strukturu upotrebe kval i f i-

kat ivnih obl ika u Prokletoj avl i j i545

, koj u uzimamo ar bi t ratno,

po principu eksper imenta na odr eđenoj mater ij i .

T a b e l a 9

K val if ikat ivna upot r eba nekih vremena i načina

u n ezav i sn i m r ečen i ca m a

ш Isp. P. Imbs naveđeno delo, str . 49.

545 Prosveta — Beograd 1962, str . 1—147.

2 63

278. Napred smo naročito istakli značaj i mesto koje Ivo

Andrić daj e prezentu i pri tome smo konstatoval i da se uipotre-

ba ovoga obldka zasniva na kontempl ativnoj pri rodi piščevog

sti la i na sugestivnoj kol iko i stvarnoj vrednosti upotreblj e-

nog j ezičkog obl ika (v. t . 260). Razumlj ivo j e onda što se u

obj ašnjenj u kvalif ikativne upotrebe drugih glagolskih obli ka,

ovde — futura, vraćamo na taj stav, konstatuj ući da se u

Andrićevom st i lu vr lo retko mogu naćd primeri kao što j e

ovaj koj i posebno navodimo :

Gazde se smij u i plj ešću po bokovima. Ćorkan j eči

i sve više pada u onu bolnu razdražlj ivu i sk renost u ko-

j oj pij anice tako često plaču. Jer se pij anu čovj eku otva-

ra komad raj a u koj i on nikad neće ući (Pnip. 1924, 31) .

Gore smo, govoreći o kval if ikat ivnoj i speci f ično-gnomskoj

upotrebi prezenta, rekl i da j e asocij acij a stalno pri sutne ist i-

ne obeležena u Andr ićevom delu kontekstualnom vezom pre-

zenta sa dr ugim glagolskim oblicima, pa pr i roda te veze pro-

t ivureči drugi m vezama. A zat im , kako smo upravo videl i u t .

277, kval i f ikat ivni f utur u zavi snoj rečenici nikako i ni j e oso-

bina Andr ićevog j ezi k a.

Kvanti tat ivni pokazatelj i ovoga odnosa sigurno su kori sni

k ao dokaz za našu tvr dnj u, pa pr i l ažemo tabele takvih odnosa

i zr ađen e n a oen ov u an al ize t r i t ek st a A n d r i ćev a .

T a b e l a 10

Vr em ena u rečenicama m edi tat ivnog uopštavanj a

2 64

Zlostavlj anj e (Panor . 1958)

(st r . 145— 174)

p r ezen t

f u t u r

ao r i st

2 1 100°/ .

0 —

0 —

Nesumnj ivo j e, dakle, kvali tet Andrićevog stdla, koj i se

utvrđuj e u sistemu sinonimske opozicij e prema prezentu i ao-

r i stu, samo relativno odsustvo kvali f i kat ivnog futura, kao i

onog koj i se j avlj a u rečenicam a medi tatdvnog uopštavanj a.

279. Od svih mnogobroj nih značenj a i vr sta upotrebe po-

tenci j al a, koj i se navode u našim gramat ikama i r adovim a si n-

taksičara546

, u j eziku umetničkdh dela uopšte, pa i u j eziku I va

Andr iča, odnosom svoj im pr ipovedački i kval i f i kat ivni poten-

cij al sigurno su naj zanimlj ivij i za sti lsko proučavanj e glagol-

skih obhka. Razlog j e tome, s j edne strane, nesigurna granica

između ove dve kategor ij e zn ačenj a : poznato j e kako lako pre-

l azi pr ipovedački upotreblj en glagolski obl ik u kvali f ikativan,

što uslovl j ava poj avu niza drugih j ezičkih , leksičkih i sintaksič-

kih, sredstava, čij a j e svrha određivanj e kontekstualnih uslo-

va. S druge strane, napred več i stican metodski postupak An-

dr ićev ( v . t . 260), koj i se kar ak ter i še i real ist ičkom obr adom

f akta kao god i f il ozofskim odnosom prema nj emu, bez obzira

na to da l i j e u većoj il i manj oj mer i zasnovan na svesnom i

motivdsanom izboru j ezičkih mogućnost i , daj e prednost onoj

upotrebi koj a j e potpunij i nosi lac određenih značenj a u či ta-

vom kompleksu umetnikovog izraza.

ш V . : T . Maretić , Gramat i ka , Zagreb 1963, st r . 634—639; A . Bel ić , I stor ij a srpsho-

hrvatskog jezika, I I , 2, Beograđ 1951, str . 280—292; M. Stevanović, Gramatika, Novi Sad

1954, str . 418—420; Brabec — Hraste — Zivković, Gramatika, Zagreb 1961, str . 254—255;

A. Musić, Kondid onal u hrvatskom jeziku Rađ 127, Zagreb 1896, str . 141—209; A. Musić,

Grčki i terativni preter i ti i slavenski i terativni kond icional , Rad 245, Zagreb 1933, st r . 83

— 87; A. Musić_ Preterit futura u indoevr. j ezicima, Rad 243, Zagreb 1932, str . 116—120;

A . Musić, Rečenice bojazni u grčkom, l atinskom i srpskohrvatskom j ezi ku , Rad 247,

Zagreb 1933, str . 192, 201. i 206; Lj . Stoj anovi ć, O značenj u i upotrebi glagolskih obl i ka

u rečenicama, JF I I , Beograd 1921, str . 197. i 207.

N a č i n i

h ) Potencij al

26 5К A

I upravo s obzirom na ove uslove ekspresij e mi i nalazimo

da Ivo Andrić u svoj im umetničkim delima specif ično upotre-

blj ava obl ik potencij ala, pa ćemo tu upotrebu naj pre i po-

k az at i .

280. A) U proširenim i složenim naporedni m rečenicam a

kval if ikativni potencij al j e praćen redovno kakvom odredbom

il i dopunom koj a po semantičkoj vrednosti svoj oj predstavlj a

i l i kont inuii tet izr ažen vremensk im poj mom ( u obl iku sintagme

i l i pr i loške reči za vreme) i l i kontinui tet na koj i se samo upu-

ćuj e (demonstrativnim rečima naj češće) . I ako j e u složenoj

rečenici nekad upotreblj eno vi še obldka potenci j ala, broj tak-

vih odr edbi iil i dopuna ne mor a se uvećavat i , nego taj znak

im a funkcij u kontekstualne odredbe za sve upotreblj ene po-

tenci j ale.

a) Kval i f ikat ivni kont inui tet j e obeležen sintagmom sa

imenom koj e označava određeno duže vreme il i određeni mo-

menat pr i či j em se svakom ponavlj anj u r adnj a vrši :

U sr e d r a z g o v o r a Ana Mar ij a hi ošinula svoga

konj a i odj ur ila do sam og kr aj a puta . . . a zat im bi se vra-

ćala korakom ( TH 1947, 274) . — I s v a k i p u t bi izgovo-

r i la po nekol iko beznačaj nih rečd ( PA 1962, 54) . — S a m o

s v r em e n a n a v r e m e j avio bi se u nj emu star i K a-

rađoz, i on bi pred zadivlj enom i suj evernom Avlij om iz-

vodio neki od svoj ih velik ih podviga ( PA 1962, 42) . —

Z a l e t n j i h m e se c i sakupile bi se po tr i četi r i de-

voj ke, koj e su vezle i l i plele ( TH 1947, 198) . — U t o d o-

b a d a n a niko se drugi od građana ne bi usudio da sed-

ne i pij e kafu na toj uzvisini ( TH 1947, 7) . — Po s l e t a-

k o n e k o g i s p a d a . . . tum ač bi osetio, ist ina samo za

t renutak, al i divan t renutak, duboku slast (TH 1947, 378).— U s t u d en o j e s e n j e p r e d v e č e Def ose bi se vra-

ćao sa svoj ih šetnjd (TH 1947, 77) .

b ) Kvali f ikat ivni kontinui tet j e obeležen pri loškim odred-

bama ( ih na drugi koj i sličan način ) , koj e označavaj u da se

radnj a vrši uvek kad nastane ona situacij a na koj u odredba

upućuj e :

O n d a bi, onako bos i samo ogrnut habi tom , uzeo

pažlj ivo mišolovk u i izneo j e na dugačku divananu • • .

otvor io vratašca na nj oj d šapatom podviknuo (TH 1947,

250). — One bi t a d a j oš dublj e pognule glave, pesma

2 66

bi im se zamrsi la i iskidala ( TH 1947, 198) . — Ali bi s u-

t г a j edva sačekao da prođe oskudni ručak d odlazio i pro-

k radao se k roz hanske štale ( TH 1947, 190) . — Pa bi o n-

d a zastaj kivala i pogledal a č a s na nebo č a s u svoj e

ruke (TH 1947, 190) . — Z a t i m bi podizao glas i peneči

od besa unosio se u l ice čoveku ( TH 1947, 184 ) . — T u bi

onaj obešenj ak . . . odlazio ( TH 1947, 185) .

Al i i bez ikakve posebne odredbe potencij al u pripoveda-

nj u ndj e ništa drugo nego opet i st i kvalif ikat ivni obl ik :

Priklonio bi glavu i spustio žalosno glas, kariki raj u-

ći svoga sabesedni ka ( TH 1947, 184) . — Metnuo bi kr aj

nj ega kaj mak i hlj eb, pa izišao ( Pr ip. 1924, 10). — Dečak

bi se trgnuo, pogledao uplašeno u gazdu d onda poslušno

ustal io pogled na nj egovoj br i tvi ( TH 1947, 193) .

281. B ) U složenoj rečenici u koj oj j e zavisna rečenica već

pri rodom odnosa prema glavnoj rečenici — određene vrste

odredba, tj . kvali f ikacij a, kval i fi kat ivni kontdnui tet obeležen

j e uzaj amnom zavisnošću glagolskih radnj i . A ona j e dvoj aka.

a) Obl ik potencij ala nalazi se i u glavnoj i u zavi snoj re-

č en ic i :

Ali kad bi se desilo da se mi š zaista uhvati , probudila

bi ga lupa kapka na mišolovci i on bi ustaj ao, obilazio oko

up lašenog miša, pret io mu prstom i glavom (TH 1947,

250) . — Posle tako nekog i spada u kome bi se . . . izvi kao

i ispsovao, tum ač bi osetio duboku slast (TH 1947, 378) .— Našl i bi upor i šta i oslonca u sl ičnim nagonima sa ko-

j ima bi se sukobil i ( TH 1947, 377) . — A sve bi opet ble-

snulo i procvalo, kad bi ugledao konj anike iz Travnika

(TH 1947, 195) . — Dok bi on stoj ao pored debelog maj-

stora, maj stor bi pr imetio nj egov odsutan pogled (TH

1947, 193) .

b ) Oblik potencij ala nalazi se samo u zavisnoj rečenici :

— A kad bi sa takvim utiscima i saznanj ima došao

kuoi , Davi l j e nalazio svoj u ženu u vel i kom poslu (TH

1947, 393) . — A kad bi Davil pokušao da iz nj ega izvuče

bar j ednu reč saglasnosti , on j e obarao svoj e lepe, modre

oči zemlj i (TH 1947, 392).— Kad bi se videl i , razgovaral i

26 7

su o Virgilu (TH 1947, 363). — Čim bi ostao sam, on j e

puštao uzdah (TH 1947, 280). — Govorio je fratru kađ

god bi ga video (TH 1947, 244) .

Al i i vreme (perfekat ) u glavnoj rečenici isto tako ozna-

čava radnj u koj a se ponavlj a i i sto j e tako kvalif ikativno.

282. U obe grupe primera koje smo naveli (A i B) ovakvo

označavanj e kvalifikativnog kontdnuiteta, pod koj im, kao što

j e j asno iz pr imera koj e navodimo, podrazumevamo takvo vr-

šenj e radnj e koj e prelazi u stalnu osobinu a koje j e obeleženo

određenim j ezičkim znakom — pretpostavlj a realno vršenj e u

prošlosti radnj e koj a se oblikom potencij ala ipak vezuj e za

mogućnost vršenj a u svakom od momenata na koje se misli .

Ovo j e obeleženo i formalno u primerima pod A) — kakvom

priloškom odredbom, a u primerima pod B ) — veznicima.

Takvo vezivanj e sasvim j e eksplici tno u slučaj u ovih posled-

nj ih, u koj ima, kako misli A. Musić — »kondicional zavisne

rečenice nema sam sobom nikakvo i terat ivno značenj e kao

kondicional glavne«547.

Transpozici j a real ne radnj e u mogućnost vršenj a te rad-

nj e predstavlj a određenu zamenu stvarnih elemenata elementi -

ma za koj e se misli da mogu bit i , a ovo se poslednj e opet uzd-

ma kao stvarnost . To nesum nj ivo čini kval if ikacij u zasnovanu

n a m e to n im sk im el em en t im a543

.

Ovaj bi proces bio unutrašnj i stdmuLans upotrebe potenci-

j ala u kvali f ikativnoj službi , kakva j e, po našem mišlj enj u,

i služba onih »i ter at ivnih kondicionala« za koj e A. Musić na-

lazi da odgovaraj u grčkom iterativnom futuru, koj i zbog toga

što se nalazi u apstrak tnim rečenicama postaj e gnom ski549

, što

j e samo j edan stepen više od kval if ikacij e, i l i — j oš tačnij e —

kval i f ikacij a u apsolutnom smi slu.

547 A. Musić, Gri ki i terativni preter i ti i slavenski i terati vni kondicional , Rad 245,

Zagreb 1933, str . 87.

548 O j ezičkoj pr irodi t ro pa i f igura uopšte v . u ci ti ranim L ingvist ičkint ispit iva•

nj ima, I , Beograd 1958, A. Beli ć, st r . 16—17. i 272. Ovde posebno upućuj emo na def i-

nicij u metonimi j e koj a nam svoj -im lingvističkim sadržaj em omogućuj e identifi kovanj e

metonim skih elemenata i u odnosu nereal izovane radnj e, govornog l i ca i r eal izovane

r adnj e i po kojoj j e to »f igure aux aspects mul tiples et qui , dans l'ensemble, consiste

dans un changement de categorie logique, dans une confusion voulue de l'apparence et

du reel« (H . Mori er , Dictionnai re đe poetique et rhetorigue, Presses Universitai res de

France — Par is 1961, str . 259). V iše o upotrebi metonimskih kategori j a koj e čine j e-

zičko obeležj e određenog li terarnog pravca v. : R. Jakobson, Тће Metaphoric and Meto-

nymic Poles, Fundamentals of Language, Moutoin and Со., S-Gravenhage 1956, str . 76—82.

54» A. Musić, Rad JAZU 245, Zagreb 1933, st r . 85.

2 68

283. Pošto j e potencij al , kao modus, izvanredno pogodan

da bude sredstvo koj im se izriče uopštavanj e550

, a osobina j e

Andrićevog pripovedanja upravo to, onda i s obzirom na ovo

i na real i st ičk i metod nj egov i kvanti tativni odnos ovako upo-

treblj enog potencij ala u Andrićevim umetničkim delima prema

pripovedačkom potencij alu nij e neočekavan : svaki vremenski

upotreblj en oblik potencij ala predstavlj a izr icanj e navike, obi-

čaj a vršenj a dotične rn dnj e, u stvari znači osobinu, pa j e isklj u-

č i v o k v al i fi i k at i v an .

T a b e l a 11

P o t e n c i j a l

T r av n i č k a h r on i k a 1947.

(st r . 1- 4 78)

A sama ta upotreba, u odnosu na ukupan broj primera po-

tencij ala — kao što pokazuj e pri ložena tabela ( 11), izrađena

na osnovu upotrebe ovoga oblika u j ednom delu Andri čevom

koj e j e izrazi to misaono — vrlo j e česta, j er j e i metonimska

ekspresij a na svim j ezičkim nivoima : i leksičkom, kao i na

sintaksičkom ( ovde — u upotreb i gl agolskog načina, npr .) , k a-

ko j e to i st icano več, bi tna osobina real ističkog metoda u umet-

ndčkoj knj iževnost i55'

.

550 V., прг., upotrebu njegovu u gnamama (A. Musić, Kondicional u hrvatskom je-

zi ku, Rad 127, Zagreb 1896, st r . 182. i 184) .

551 »I n poetry there аге vari ous motives whi ch determine the choice between tbese

al ternant s (metaf or sfc ih i metanimsk ih — moj a p r im ., 2 . St .) . The ргат асу of the meta-

phori c process in the li t erary schools of romamticism and symboli sm has been re-

peteadly acknow ledged, but i t is stil l i nsuf f icient ly r eal ized that i t i s the pr edominance

of metonymy which under li es and actual ly predetermines the so-cal led real istic t rend,

which belongs to an intermediary stage between t he decline of romanti cism and the

ri se of symbolism and is opposed to both« (R. Jakobson The Metaphoric and Metonymic

Poles, Fundamentals of Language, Gravenhage 1956, str . 77—78) .

269

284. U pravoj svoj oj upotrebd, kao mođus, potencij al u

Andrićevim delima pokazuj e sve osobine komunikativnog ob-

l i ka, što znači da j e sa poznatim i navođenim značenj ima ( v . t .

279) nj egova upotreba regul isana normom knj iževnog j ezika.

A) U Andr ićeviim prost im, proši renim i složenim nap ored-

nim rečeni cama, kao u našem normativnom knj iževnom j eziku

uopšte, potencij al , dakle, označava naj češće mogućnost i želj u,

gotovost , sposobnost i potrebu da se neka radnj a izvrši :

Slao bih fermane . . . braino bih zeml j u od Rusa ( TH

1947, 207). — Osim toga Turci bi toga kapelana smatrali

odmah poverenikom i uhodom i to bi se osveti lo celom

Redu ( TH 1947, 284 ) . — I to bi u ovoj žalosnoj dol ini

došlo kao i stinsko izbavlj enj e ( TH 1947, 394) . — Ni zem-

l j a ni nebo ne bi imal i dovolj no čudesa za naš veli ki arse-

nal u borbi sa osvaj ačem Turčinom (TH 1947, 80) . — Mo-

glo bi se reći da j e gl avni lekarsk i posao ovoga reči tog

doktor a bi la stalna svađa ( TH 1947, 257) . — To i l i nešto

sl ično bi rekao ( TH 1947, 470) . — A za sto for inti vi bi j e

i u falake vezal i ( Pr ip . 1924, 31) . — Ja bih tu rospij u

smaknuo kao ono što se u p j esmi pj eva ( Gosp . 1961, 135) .

— Ja bih, br ate, nj ega potopio zaj edno s m išolovk om u

vrelu vodu ( TH 1947, 251) . — Nego, št o se t i , bolan Osmo,

ne bi pokrst io ( Pr ip . 1924, 11) . — Ovoj bi zemlj i trebalo

škola, puteva, lek ara ( TH 1947, 324) . — A ako bi se okol-

nosti u Car igr adu izmenile i vi opet đošl i na položaj vel i-

kog vezi ra ( TH 1947, 207) .

Sa gleddšta j ezičke si tuacij e u koj oj se j avlj a i u deškr ip-

t i vnim poj m ovi ma izr ažen , u svim ovim pr imer im a im amo

nekorelativni p>otencij al , čij a j e bi tna osobina nezavi snost od

radnj e il i stanj a čij om bi realizacij om inače bio uslovlj en, a

koj i se, dakako, sadrže u kontekstu552

. Otuda j e svakom od na-

vedenih značenja, kao što je poznato, osnovno uvek značenjemogućnost i .

285. B ) U složenim zavi snim rečenicama potencij al se naj-

češće upotreblj ava u zavisnoj rečenici , a nešto manj e nalazi-

mo pr imera ovog obl ika r aspoređenih u obe rečenice i l i samo

552 I sp . : »Le condi ti onnel non cer relati f . . . employć sans rćference expli ci te a

une premiere i dee verbale par la real i sat ion de laquel le i l serait coo di t ionne, n'expr ime

plus que 1 'eventual i te possibl e ou impossible . . . L

'i dee de condi t ionnement peut ce-

pendant et re suggeree par le contexe« ('P. I mbs, L

'emp loi des temps verbaux en f ran•

$ais moder ne, Par is 1960, str . 77) .

2 70

u glavnoj . U romanu Travnička hronika, npr ., upot reblj eno j e

ukupno 67 složenih zavisnih rečenica sa oblikom potencij ala u

nj im a. Od toga 47 i l i 79,1% sadrži potencij al samo u zavi snoj

rečendci , 14 i l i 20,8% u obe, zavisnoj i glavnoj , i 6 i l i 0,9%

samo u glavnoj . Vehka broj na razl ika između ova tr i načina,

upotrebe uslovlj ava i određeno klasif ikovanj e, pa ćemo i ovu

normalnu upotrebu potencij ala prema ovome kri terij umu i

pri kazat i .

1) Potencij al u zavisnoj rečenici takođe naj češće označa-

v a m ogućnost , i to —

a) mogućnost i žel j u da se r adnj a izvrši :

Ko zna kad bi konsul i prestal i da r aspredaj u ( TH

1947, 100). — Gledaj ući ga, Defoseu se čini lo da bi to

mogao bi t i znak za pr imir j e ( TH 1947, 92) . — Sada po-

činj e da se j avlj a misao da bi i taj put mogao bi t i samo

bespuće ( TH 1947, 67). — Ko zna dokle bi t raj ala pr iča

( L ica 1960, 33) ;

Vrhunac sreće i naj draža stvar na svij etu bila j e za

nj ega misao na neku gotovinu koj a bi lei ala na sigurnu i

rasla, rasla ( Pr ip . 1924, 41) . — I oduzimalo mu nadu da

će u ovim kraj evima ikad naići »zračak čovečnosti«, koj i

bi ziveo duže nego što živi j edna suza (TH 1947, 208) . —

Fon Mi terer nij e bio čovek koj i bi se upuštao u r azm at r a-

nj a ( TH 1947, 211) . — Da se ne meša na način na koj i

ne bi t rebalo ( TH 1947, 321) ;

b ) zat im cil j u rečenicama s veznicima da, kako i dr . :

Da bi ih opet ušutkao, on viknu i sam ( Pr ip . 1924,

66) . — Da ti t o ni si sanj ao, Vi tomire? — upada Turković

da bi prekratio ( Lica 1960, 35) . — Čovek , da ne bi stao i

klonuo, vara sam sebe ( TH 1947, 25) . — Reforme t reba

samo da posluže str ancima, kako bi potkopal i i iznutra

razor il i Carevinu ( TH 1947, 162) . — On j e nastoj ao da

skrene govor na sadašnji međunarodni položaj ne bi l i

t ako čuo šta mi sl i ( TH 1947, 369) ;

c) uslov, k ad j e obli k potencij ala, odn. rečenica s nj im

vezana za glavnu rečera cu veznicim a kad, ako, pošto :

I kad bi ht io on ne može da se sj et i muke ( Prip. 1924,

39) . — A ako bi bi lo tako k ao što »mnogi smatr aj u«, onda

ni j e tešk o predvideti tok stvar i ( TH 1947, 367) . — Ne-

27 1

posredno pre svoga odlaska iz Travnika, pošto bi uspavao

vezirovu pažnju, trebalo j e da kapidžibaša izvadi drugi

f erm an ( TH 1947, 49) —

i druge slične modalnosti .

2) Potencij al upotreblj en i u zavisnoj i u glavnoj rečenici

u naj većem broj u slučaj eva stoj i u odnosu uslova i sigurnosti

i l i bar uverenost i da će se vršdt i ono što se potencij alom u

glavnoj rečenici kazuj e :

Samo prevar il i biste se ako biste iz toga zakl j učil i

da on neče još dugo živeti (TH 1947, 185) . — Kad bi umeo,

kađ bi mogao uopšte da govor i , on bi rekao (TH 1947,

468) . — Jer kađ bi svi krivi đospel i ovamo, ova bi Avl i j a

morala bi t i od mora do mora ( PA 1962, 37) . — Čovek

ne bi bio razumno biće kad ne bi mogao da uvidi koli ko

j e koristan posao koj i tako pravi (Gosp. 1961, 16).

3) Uslov može bi t i označen i drugim kojđm obl ikom u kon-

dicionalnoj funkcij i pa da se opet značenj e u glavnoj rečenici

n e i zm en i :

D a j e R o t a d o b i o starešinu i l i meka i popust lj i-

va . . . i l i nekog plahovita . . . on bi se nekako j oš đri ao

( TH 1947, 377) . — Sto godina čovek đa i ivi , ovde nikad

se ne bi mogao naviknuti na ovu suvoću srca (TH 1947,

368) . — Danas da naplat im samo polovinu onoga što mi

duguj u, bio bih bogat ( PA 1962, 23) .

Sve j e, uostalom, kak o smo već na j ednom mestu rekli , i

kod I va Andr ića kao u normativno-komunikat ivnom j eziku

uopšte.

U prvoj i t rećoj od ovih kategori j a upot rebe, gde odnos

prema vremenu korelativne rečeniice dolazi do izraza, između

ostalog, uočlj iva j e izuzetnost upotrebe tzv . potencij ala za pro-

šlost , koj i j e i inače redak553. Nj egova upotreba kao u pri me-

r im a t ipa :

Bio bi te noći nastavio put prema Sar aj evu da ga

n a dr um u u Om er ovom h anu , n e z a u s t a v i Ab dul se-

lambeg iz Cat ića ( Prip . 1924, 63) . — Ald bi bio održao

r avnotežu' da mu onaj i st i posluži tel j ekspresa n e s k o č i

553 I sp. A. Musić Preterit futura u tndoevropskim jezicima, Rad 243, Zagreb 1932,

s t r . 119 .

272

za leđa i n e s t ež e ga za vrat (Prip. 1924, 77). — I bil i

bi ponovo pođigl i j oš tada bar j edan deo kuća, da se toga

leta n e z a r a t i i n e d o đ e austr iska voj ska (Oluj aci ,

Pr ip . 1958, 154) —

— vezana j e možda ш govor Andr ićevog kraj a, i l i možda doku-

menata, a svakako ga nalazimo u pr ipovetkama iz relativno ra-

nog doba nj egovog stvaranja. Cela rečenica, sa glagolskim ob-

l ikom upotreblj enim u zavisnoj rečenici , tj . aor istom, čini t ipekspresij e koj i j e karakter ističan za nefke nar odne govore

554,

al i j e, s obzirom na to da zavisna u nj oj počinj e veznikom đa,

potpuno u sk ladu sa normom odgovaraj ućeg perioda'55

.

i ) I mperat i v

286. Pored navedenih glagolskih oblika u funkcij i ekspre-

sivnoj u ranij im per iodima knj iževnog j eaika upotreblj avao se

i pr ipovedački imperativ556

. U Andr ićevom j eziku, kada j e u

pi tanj u govor pr ipovedačev, odn. autorov u užem smislu uzeto,ova j e ekspresivna sintaksdčko-morfološka kategori j a isklj u

-

č en a .

Ovo, naravno, ne znači da takvog imper at iva u Andr ićevim

tekstovima uopšte nema, j er se on, kao što j e normalno, u

oslikavanj u sredine i likova koristi i govorom svoj ih j unaka,

pa otuda i imam o pr imera kao što su :

E beli , što bij aše j edan, omalen a brz, pa nago da

bj eži , a j a se natur io za nj im. Pa, kako me Bog dao brza,

poteci , te poteci, te poteci ( Prip . 1924, 64) . — I dok j e

zemlj a bil a j oš . . . mokra к б nepečena ćasa, on se pri kradi

i noktima izgrebi ldce božj e zemlj e (NDĆ 1950, 246) .

287. U prvom od primera upotreblj en j e tip pripovedačkogimperativa svršenog glagola da se nj im označi dugotraj na rad-

nj a i l i da se bar i stakne duže vršenj e nj eno557

, a u drugom

554 I sp . za neke od nj ih : M . Mi las, Današnj i mostarski di j alekat , Rad JAZU 153,

Zagreb 1903. st r . 77 ( t . 151) 1 st r . 81 ( t . 169) .

555 I sp .: »U glavnim rečenicama povezanim s pogodbenima, u koj ima j e veznik

da, prošla mogućnost izri če se dulj im kondicionalom« (T. Maretić, Gramatika, Zagreb

1963, st r . 637) .

55в M . Stevanovi ć, Način određ ivan j a značenja glagol skih vremena, JF X X I I , Beo-

grad 1957—1958, st r . 19 ; M . Peši kan , О nekim specif ičnostima u upotrebi p r ipoveđai kog

i tnperativ a, NJ n . s. V I I , sv. 5^ 6,: Beograd 1956, st r . 153- ^166.

557 M . Peši kan , NJ n . s. VI I , sv . 5—6, Beograd 1956, str . 159.

18 Jezii i st i l I va An d r ića 273

pri meru j e, kako j e i norm alno, imperat ivom označena t re-

nutna radnj a558. Al i ta razl ika u vidu j e astaknuta ponovlj enom

up>ot rebom toga oblika.

I j edan i drugi od pr imera koj e navodimo, prvi i z ranog

perioda pri povedačkog rada a drugi iz kasnij eg, uzeti su iz

tipično pri povedačkog konteksta i u tome kontekstu pokazuj u

da se i stori j ski imperativ , kada se posmatra s gledišta sino-

nimske opozitnost i prema drugim glagolskim oblicima, naj-

adekvatni j e može definisati к ао sinonim pr ipovedačkog pre-

zenta i l i aor i sta, s nešto manj e adekvatnost i — kao si nonim

perfekta, osobito krnj eg perfekta, onako, upravo, kako j e to

već u nauci učinj eno na osnovu stanj a u nekim narodnim go-

vor ima559

. Pri tome, ispoređivanj em dva teksta piščeva, od ko-

j ih j edan sadrži pri povedački dmperativ (NDĆ 1950, 246) a

drugi krnj i perfekat ( Žnk 1962, 244 ; v . t . 251. A I I ) , došli smo

do zaklj učka da i t ransformacij a metoda opisa j edne si tuacij e,

direktnog u indirektni , ima svoj oti sak đ u upotrebi ova dva

obl ik a. S druge strane, lokalni karakter prvog, imperativa, u

opisanom sinoinimskom odnosu sigurno čini da drugi , koj i j e

i sa pri povedačkom funkcijom apsolutno češči u komunikativ-

nom j eziku, — i u Andrićevom j eziku apsolutno preovlađuj e.

2. G l a g o l s k i p r d l o z i

288. Nesumnj iva odlika intelektualnog sti la j e česta upo-

t reba apstrak tnih, glagolskih imenica560

, i to ne samo uz ne-

potpune, inhoativne i sl . glagole, već i uz sve druge glagole,

kada označavaj u, kako ist iče prof . M . Stevanović u svoj oj više

puta pominj anoj r aspravi56'

, bi lo naporednost radnj e i l i stanj a

sa radnj om upravnog glagola, bi lo okolnost i u koj ima se rad-

nj e označene upr avnom rečj u vr še. O tome j e već bi lo reči

gore (u t . 211—215). Okolnosti , naj češće vremenskog, način-

skog i uzročnog tipa, kazuj u i glagolsfki pri lozi , al i j e u nj ima

M . Pešikan , I bid ., st r . 159.

559 I sp . M . Stevanovi ć, Đakovački govor , SDZb X I , Beogr ad 1950, st r . 147, gde se

k aže : »U službi za iznoženj e p rošl ih radnj i običan j e i obl i k imperativa. I to ne samo

za radnj e koj e su se vr šile (izvrši le) u pri sustvu pripovedača, već i za one o koj ima

j e pripovedač mogao od drugog saznati , dakle i u fun kcij i aorista i u funkcij i pripove.

dačkog p rezenta, odnosno perfekta* <kurziv — Z. St .) .

м о A . M . П еш к ов ск и и , naved eno delo , st r . 130—131.

5«l M . Stevanović, SintaksHka sinonimi ka, Knj iževnost i jezik , God. X , br . 2,

Beograd 1963, st r . 94.

274

ipak dominantno ono što nj ihova osnova sadrži , dominantno

j e, tj ., vršenj e radnj i koj e se glagolima čij i su to oblici ka-

zuj e562

.

289. Nij e otuda neobično što se, uz određene uslove, gla-

golski pri lozi u sinoninnici mogu smat rat i kao terme d'i den-

t i f ication i padežni h sintagmi s glagolskim imenicama u zavis-

nom delu (v. t . 211—215) i nekih zavdsnih, pa i naporednih

rečenica. Ovo prvo ističe se i u sad pomenutoj r aspr avi , a dru-

go j e i od rani j e dovolj no poznato563

. Ovo j e i uopšte genet ičiki

obj ašnj ivo s obzi rom na odnos par ticipa i složene, naporedne

i li zavisne, rečenice, koj i j e često sinonimskog karaktera, kako

j e i za slovenske j ezi ke pokazano na sintaksičkoj , semantičkoji sti l ist ičkoj struk tur i j>ar t icipskih konstrukcij a

564. Ovde ćemo,

govoreći o j eziku I va Andrića, koj i se od opštekomunikat ivnogi knj iževnog j ezi ka u tome ne razl i kuj e, zato i st icat i upravo

one slučaj eve upotrebe pr i loga koj i se naj češće j avlj aj u mani-

festovani u sinonimskim opozicaj ama čij i j e prvi elemenat gla-

golski prilog a drugi — rečenica, parataksička i li hipotaksička,bilo koga značenj a : vremenskog, načinskog, uzročnog i dr .

a) Glagolski pr i log sadašnj i

290. 1) Primer i glagolskog pr i loga sadašnj eg, kakve nala-

zimo u rečenicam a koj e navodimo kao t ip :

Davi l ga j e prekidao tvrđeći da taj grlat i i pij ani su-

sed nij e neki izuzetak (TH 1947, 135). — Devoj čica j e

skrivala l ice premirući od st ida ( TH 1947, 273) . — Tak o

j e govor io Davi l sam sebi vraćaj ući se opet za mali pisaći

sto (TH 1947, 139) . — A gospođa fon Miterer j e tumarala

t ražeći od života sve što on ne m ože da da d p retvaraj ući

svaku stvar u oduševlj enj e, i mućeći i sebe i sve oko sebe

( TH 1947, 109— 110) —

562 M . Stev anovi đ, I b id ., st r . 95.

5вз Npr .: T. Maratić, Gramatika, I I I izd., Zagreb 1963, st r . 656—662; Lj . Stoj a-

nović( Značenje gtagotskih participa, JF VI I I , Beograđ 1928—1929, str . 2—5; A. Musić,

Značenj e i upotreba par ticipa u srpskohrvat skom j eziku , Rad JAZU 250, Zagreb 1935, str .

135, 143—144, 145—154 ; A . Beli ć, JF X I I I , Beograd 1933—1934, str . 195—202; A. Bel ić ,

O j ezičkoj pri rođi i j ezičkom razvi tku, I , Beograd 1958,. str . 14, 245—247; M. Pešikan,

Neke napomene o razvoj u aktivnih participa u srpskohrvatskom j eziku, Zbom ik za f i-

lologiju i iingvistiku MS, Novi Sad 1959, str. 88—104. /564 R. Ružička, Das syntaktische System der altsli vischen Partizipien und sein

Verhdl tnis zum Griechischen, Akademie-Verlag — Berl in 1963, st r . 8—9, 20—21, 78—82,

110- 119. i d .

18* 275

— predstavlj aj u, u svome osnovnom komunikativnom znače-

nj u, delimične sinonime i li s glagolskom imenicom iste osnove,

i ld s naporednim rečenicama565

či j e su radnj e, pored toga što

su nap oredne, i istovremene il i sukcesivne. Tip dr ugog člana

sinonimske opozicij e nalazimo u naporednim rečenicama :

Fr a Mar ko se sasvim nadnio nad nj ega, posmatra ga

pažlj ivo (Pnip . 1924, 13) . — On j e sedeo satima na kap ij i ,

pušio na debeli čil ibarski cigar luk i kao rođeni kasabalij a

gledao kako se dim r aspliće i gubi ( NDĆ 1950, 204) . —

On sedi neko vreme u ćošku, gleda preda se i pravi se

nevešt ( NDĆ 1950, 219—220) .

291. 2) U pnimerima semantičko-si ntaksičkog t ipa :

Sad se sk i taj u, čekaj ući da im st igne plata pa da

pođu na Vi din (Pr ip . 1924, 10) . — I gledaj ući sve to, pi tao

se da l i j e ovo ono naj gore ( TH 1947, 89) . — Gledaj ući

u žive i čudne f r atrove oči , on se l ako nak loni ( TH 1947,

90) . — Stoj eći uspr avno na palubi broda, Džem j e mi sl io

živo i j asno ( PA 1962, 114) —

— gl agolski pri l og sadašnj i up otreblj en j e sa značenj em za-

visne vremenske rečeni ce koj a se za glavnu vezuj e veznikom

dok. U upotrebi j e, dakle, paralelan sa primer ima zavisnih

v r em en sk i h r ečen i ca k ao št o su :

Dok j e to pr ičao, Ćamil se i sam digao (PA 1962, 116) .

— Dok sam ono deverao sa j adnim Ćami lom i br inuo

zbog nj ega, nekako sam m anj e misli o na sebe ( PA 1962,

136) . — Još dok j e bolovao, i spričao j e pop Nikoli sve

što m u se desi lo ( N DĆ 1950, 174) .

U svim ovim slučaj evima imamo iste subj ekte i glagolskog

pr il oga i glavnog glagola566, i semant ičko-sintaksički ovi sluča-

j evi predstavlj aj u sinonime, mada oni to st i lsk i ne moraj u

bi ti , pa i ni su nesumnj ivo st i l ski sinonimi , bar r i tamskii me-

reno, i zato j e upravo pisac u j ednim slučaj evima upotrebio

gl . pi i log a u dr ugim celu rečenicu.

292. 3) U istom su takvom odnosu prema vremenskim r e-

čenicama s veznikom kad glagolski pr i lozi u pr imerima ka-

k v i su :

s« М . Stevanović, K nj iževnost i j ezi k , God. X , b r . 2, Beogra d 1963, st r . 95.

588 I sp . Lj . Stoj aoović, Znaćenj e glagolskih par t icipa, JF VI I I , Beograd 1928—1929,

st r . 2.

2 76

Oni mlj askaju j edući i zalažu bolesnika koj i se nećka

(Prip. 1924, 9). — Ali ni umirući nij e htela da kaže koga

j e ona volela ( PA 1962, 131).

Nj ihove uslovne sinonime, uslovne po tome što se ogra-

ničavaj u samo na zavisne vremenske rečenice u koj ima j e istisubj ekat, predstavlj aju primeri tipa :

I kad se obraćao poj edincu, vikao j e kao da govori

stotinama njdh (NDĆ 1950, 134). — Al i kad j e videla ko-

liko se kafe i šečera troši , Raj ka j e počela da zaklj učava

(Gosp. 1961, 43) ,

293. Ali to ne znači da ovakvi glagolsk i pr i lozi u si stemu

uzet i sintaksički predstavl j aj u sinonimske vrednosti s či ta-

vom kategor ij om vremenskih zavisnih rečenica, j er su ove

poslednj e, uopšte uzev, u odnosu na subj ekat slobodne, dok

glagolski pr ilog, kako j e odveć poznato, u knj iževnom j eziku

uopšte kao obavezan uslov pretpostavlj a i sti subj ekat .

U j ezaku Iva Andrića sasvim su retki i primeri kao što j e

sl ed eći :

Tako se rvući , odvukoše ga malo dalj e u polumrak

( Panor . 1958, 113) —

— sa pri logom od recipročnih glagola u čij oj radnj i ipak svi

subj ek ti ne učestvuj u ravnopravno, nego se j edan od nj ih na

bilo koj i način suprotstavlj a drugima i l i azdvaj a od drugih,

što se j asno vidi iz glavne rečenice. A sasvim su izuzetni pr i-

meri sa nepodudaranj em subj ekata :

Jašući ispod groblj a, konj se plahnu od bij ela krsta

( Prip. 1924, 59) .

U svim tekstovima koj e smo pregledali mi smo naišl i samo

na ovaj j edan j edini primer . A taj j edan pr imer , ako se ne uz-

me da j e slučaj no upotreblj en, upućuj e na pretpostavku da

ga j e pisac kao izuzetnu osobinu mogao poneti i z narodnih go-

vora. Još j e verovatnij e da j e upotreblj en pod uticaj em češće

takve osobine Vulkovog j ezika547

i li narodndh umotvori na. Ovo

potvrđuj e činj eni ca što ga nalazimo u pri povetkama u koj ima

j e taj j ezdčki uticaj uočlj i vij i nego u drugim Andri ćevim de-

l i m a .

567 М. Stevanović, Jezik u Vukovu delu i savremeni srpskohrvatski knj ii evni jei ik,JF XX VI , sv . 1—2, Beograd 1963—1964, str . 131—133.

2 77

U j eziku Iva Andrića nismo našli ni druge poznate slučaj e-

ve upotrebe glagolskog priloga u konstmkcij ama sa nepoduda-

ranj em gramat ičkih subj ekata, kao što su, npr ., upotreba u

rečenicama sa logičkim subj ektom u obliku dativa, akuzativa,

zatim upotreba u rečenicama sa više subj ekata, gde j e pri logu

subj ekat imenica il i zamenica koj a označava množinu dok se

u rečenici r adnj a vezuj e za j edno l ice i obrnuto548

.

Nepodudaranj e subj ek ta gl . pri loga sa subj ektom gl avnog

glagol a u Andrićevom j eziku predstavlj aj u konstrukci j e t ipa :

Pravo govoreći а pop Nikola i ona dvoj ica pri j atelj a

bil i su vi še skloni da celu Mi lanovu priču smat raj u t lap-

nj om (NDĆ 1950, 175). — Tako su tekle i poslednj e go-

dine X IX veka . . . po nj ima suđeći izgledal o j e kao da

nestaje tragičnih akcenata u životu evropskih naroda

( NDC 1950, 236) —

— u koj ima j e pnilog i što se nj egovog subj ekta t iče upot reb-

l j en bezl ično. Ali j e takva upotreba vr lo r asprostranj ena u

normativnom knj iževnom j ezik u uopšte.

294. 4) U sinonimskoj opozi cij i sa uzročnim rečenicama

glagol ski pr i log upo treb lj ava se u pr im er im a :

Pristaj ući na sve, kapetan j e uspeo da j e dovede na-

t rag (TH 1947, 109). — Videći da im j e vođ izmakao, sta-

doše i ostal i Turci da preskaču ( Pr ip . 1924, 57) . — Viđeći

da ga paša sluša, pohi tao j e da iznese još neke br ige

( Pr ip . 1924, 43) . — Videći da ne r azumej u šta hoće ona

j e raiskopčavala košulj u i pokazivala doj ke (NDĆ 1950,

35 ) . — Guslar naglo podigne glavu, kao čovek koj i zba-

cuj e masku skromnosti , nemaj ući više potrebe da kr ij e

ko j e i šta j e ( NDĆ 1950, 12) i sl . —

— gde po funkcij i i značenj u odgovaraj u uzročnim zavisnim

rečenicam a >s odgovarajućim uzročniim veznicima u primeri ma

t ipa :

Puk ovnik j e stoj ao mirno kao uhvaćen kadet , j er j e

znao da svaki pokret i svaka reč izazivaj u eksplozij e ( TH

1947, 149) . — Bi l i su u nepr i l ici , j er ni t i su pr istal i da obo-

du konj e i beže ni t i da se bij u sa decom (TH 1947, 169)

see V . : Lj . Stoj anović, JF VI I I , Beograd 1928—1929, st r . 2—5.

2 78

Međutim u uzročnim rečenicama kao što j e ova koj u daj e-

mo kao t ip :

Ali kako nisu či tal i i ste knj ige, razgovor j e zapeo ( PA

1962, 54 ) —

— zbog nepodudarnosti subj ekata u glavnoj i zavisnoj rečenici

ne može bi ti govora o eventualnoj upotrebi gl . p r i l oga mesto

uzročne rečenice i o nj egovoj semantičko-sintaksičlkoj i dent ič-

nosti s odgovaraj ućom zavi snom rečenicom . Otuda i u ovim

slučaj evima, dakle, vredi konstatacij a da j e, sistemski uzeto

( tj . svi slučaj evi par tiicipa prema svim slučaj evima zavi sne

rečenice) , sinonimnost nepotpuna i da j e potpunost nj ena

ograničena uslovom relevantnim za upotrebu pr iloga u knj i-

ževnom j eziku, tj . identičnošću subj ekata.

295. 5) Porešd toga što znači naporedno vršenje radnje,

glagolski pri log sadašnj i naj potpunije kazuj e okoinosti u ko-

j ima se vrše radmj e glavnih glagola onda kada u t im okolno-

st ima nalazimo dominantno značenj e načina :

Ana Mar ij a peva, prateći se sama na har f i ( TH 1947,

272) . — I de istim t im putem , teturaj ući se i pevaj ući i s-

prekidano (TH 1947, 134) . — Nutkaj ući se j elom i pićem,fratar i stranac su ( se) s vr emena na vreme pogledali (TH

1947, 91). — A svi ostal i su išld na prstima, oborenih oči-

j u , ne govoreći do u potrebi ( NDĆ 1950, 46) . — Dotrčao

j e st r ažar vičući mladićevo đme ( PA 1962, 57) .

Tada su ove sintagme, kao što j e gore već isticano, sin-

taksičko-semantički sinonimi sa onim sintagmama u koj ima

se kao determiinativni deo nalaze glagolske imenice ( v. t . 212—

215). Od nj ih ih odvaj a, i vezuj e i stovremeno za zavisne reče-

nice, — kada se uzim aj u u sinonimskom sistemu, — momenat

predikat ivnosti , tj . specif ična vezanost za subjekat rečenice

čij i glagol određuj u.

b ) Glagolski pri log prošl i

296. Ovaj glagolski obl ik, što se broj a primera tiče, upo-

t reblj ava se neuporedivo manj e od pr i loga sadašnj eg, ali nj e-

gova upotreba nij e neobična ni u Andr ićevim tekstovima (v .

tabele 12 i 13). Naj češće se upotreblj ava sa dominantnim zna-

čenj em vremena, tj . da označi radnj u koj a prethodi , a tek on-

da i sa značenj em načina i uzroka, koj i kao uslovi i l i okol-

27 9

nosti prate vršenj e radnje glagola koj i određuj u, sasvim kao i

drugde u k nj iževnom j eziku" 9

.

297. 1) S vremenski m značenj em upotreblj en, kao u pr i-

m er im a t ip a :

I rekavši to, plj unuo j e i ot išao ( PA 1962, 137) . —

Sutradan su, ustavši rano, doručkoval i na terasi (Žnk

1962, 334). — Došavši do pčel inj aka, zastade ( Žnk 1962,

34) . — Došavši do svih t ih mučnih . . . zaklj učaka . . . ona

j e nastoj ala da zaustavi tok svoj ih pogrešnih misli (Znk

1962, 228) . — Unel i su ga u sobu, r askopčal i i i spruži l i na

podu, pođmetnuvši mu pod glavu j astuk ( Znk 1962, 32) —

— tj . sa poznatim značenjem radnj e koj a prethodi radnjd gla-

gola koj i određuj e, gl . pr il og prošl i u stvar i j e j edan član

sinonimske opozicij e u koj oj se kao drugi j avlj aj u vremenske

rečenice vezane za glavnu vezni cim a

— k ad :

Kad ga j e sasvim saterao u kameni ugao, rekao mu

j e t ihiim glasom ( PA 1962, 44) . — Tek kad j e ispr ičao sve

do kraj a, Haim se opet pr i set io »opasnost i« ( PA 1962,

126) . — K ad j e svršio osnovnu školu i ušao u svet knj i-

ga, video j e da j e nj egova sumnj a bi la opravdana ( Znk

1962, 46) . — K ad ču k ako vr ata lupnuše, on zastade ( Pr ip .

1924, 15) . — K ad j e st igao do kr aj a, skočio j e na drum

( NDC 1950, 234) ;

— pošto :

I pošto me dobro odmeri , t repnu čudnovato ( Žnk

1962, 346) . — Preneo j e dućan na svoj e ime, pošto j e

prvo odslužio voj sku (Znk 1962, 248). — Pošto j e j oš

j ednom prešao pogledom celo doplavlj eno telo . . . spusti

se s direka ( Znk 1962, 34) . — I , evo, i večeras, pošto j e

s gađenj em prošao kroz doboj ske ul ice . . . i pošto se opro-

stio s pratnj om on j e unezvj eren premj erao čar dak ( Pr ip .

1924, 58) ;

560 »Načtnska značenj a dobij aj u znatno češđe gerundij i na dok j e vremenska

funkcij a znatno češća kod gerundija na -vši . Uzro k ovara nej ednakom rasporedu oba

gerundij a leži s j edne strane u i sto vremenosti radnj e gerundij a na -ći s predikata m Sto

omogućava čežče i j ače sem ant ičke veze, i s druge st rane u obično svršenom vidu ge-

r undij a, što pogoduje vremenskoj funkcij i« (M. Pešikan, Zborni k za f i lologij u i~

li ngvi -

stiku MS, Novi Sad 1959, st r . 101) .

2 80

— k ak o : ■

I како j e tada ušao u manastir , vi še nij e izišao iz

nj ega (2nk 1962, 240). — К ако j e tog dan>a seo na šlep

pored Mike, ni j e se više mogao odvoj i t i (Prip . 1958, 289) ;

— č i m :

Čim su to saznali, kadij a i drugi prij atelj i poslali su

svog čoveka za nj im ( PA 1962, 79). — To j e osetio De-

fose čim se prevar io i upi tao ( TH 1947, 88) . — Čim svrši

misu i popi kafu, siđe u varoš (Prip. 1924, 16).

Glagolski pri log prošli teonij ski j e sinonim s vremenskim

rečenicama u svim navedenim primerima mada, po našem ose-

ćanj u, rečenica s l ičnim glagolskim obli kom određenij e pre-

cizira vremenski r azmak i zmeđu onoga što označava sama so-

bom i onoga što označava glavna rečenica.

298. 2) S priloškim značenj em načina glagolski pri log pro-

šli upotreblj en j e u primerkna tipa :

Tada j e, pobleđivši sva odj ednom, rekla (2nk 1962,58) . — Ušao j e i naslonivši glavu na drvene prečage udi-

sao hl adan vazduh (Žnk 1962, 36) . — Ta ženi dba zatvo-

rila ga j e i vezala zauvek, oduzevši mu mir i spokoj stvo

( TH 1947, 107) . — N e okrenuvši se i ne rekavši ni kom

ništa uđe u svoj čardak (Prip. 1924, 53). — Fra Petar j erekao svoje ( ime), prećutavši zvanje (PA 1962, 55) .

Ovde, reklo bi se, glagolski pnilog označava manje pret-

hodnu a vi še radnj u k oj a j e i stovremena s r adnj om glavnog

gl agola570

. 1 to j e sasvim r azuinl j ivo, j er pr i log pokazuj e okolno-

sti u koj i ma se vrši ono što se kazuj e glavnim glagolom. Moglo

bi se, štaviše, reći da j e radnj a označena pr i logom čak i poste-

r iorna ( v. poslednja pr imer ) . A to uostalom i nij e ništa neobič-

no j er kod naših pr ipovedača srećemo i sl učaj eva u koj im a je

radnj a glavnog glagola očevidno prethodil a onoj što j e ozna-

čava pril og prošld571

.

299. 3) Sa uzročnim značenj em glagolski pri log prošli upo-

t reblj en j e u sledećim pr im eii m a :

970 »I stovremene radnj e čeJće stoj e u načinskom odnosu nego neistovremene« (M .

Pešik an , Zbom i k M S, Novi Sad 1959, st r . 91) .

S7i M . Stevanović , Gramati ka , Novi Sad 1954, str . 428.

28 1

Ne mogavši izđržati đuže, spustio je ruke niza se

(Žnk 1962, 324). — Našavši se u teškom položaju, kape-

tan j e smislio j ednu varku (PA 1962, 66). — Loženj e ve-

l ike vatre na bregu . . . koj a je, zahvativši borovu šumu,

uzbudila svet ( Žnk 1962, 64) . — Nagrizavši malko mlad

držak , oseti na j eziku lj ut ukus ( Žnk 1962, 31). — I iza-

bravši umesto života al kohol . . . za nj ega žive i na nj em u

sagorevaj u (NDĆ 1950, 219) .

Sasvdm j e pr irodno da gl . pr i log prošli sa uzročnim zna-

čenj em označava isklj učivo radnju koj a prethodi radnj i glav-

nog glagola. A u sinonimskom odnosu predstavlj a kategorij u

koj a se j ednači sa zavisnim uzročnim rečenicama, vezanim za

glavnu odgovaraj ućim veznicima, čij u raznovrsnost predstav-

Ij amo t ipom :

Vračala se ponajčešče potresena j er bi već na prvim

koracima srela neko šugavo i l i hromo pseto (TH 1947,

112) . — Nij e mario Travničane, j er j e pr imetio da vole

naki t (TH 1947, 184) . — Čuo sam da vas j e kadij a oglo-

bio što j e našd kokošij u glavu u pi lavu ( Prip. 1924, 9) .

300. I ako se glagolsk i pri log sadašnj i i glagolski pri log pro-

šli j avlj aj u sa više pomenut ih značenj a, naj češće oni su ipak

upotreblj eni kao potpuni i l i del imični , ako ih gledamo u siste-

mu, sinoni mii vremenskih rečenica onoga tipa koj i se može

obeleži t i vezničkom ozn akom kad, dok, čim i tek što. Stat ist ič-

ki indi kator načina nj ihove upotrebe otud a će bit i naj pre od-

nos nj ihov prema tome t ipu rečenica. A nj ihov odnos, st at i-

stički pr ikazan u pril oženim tabelam a ( 12 i 13), pokazuj e da

I vo Andrić pretpostavl j a gl agolski pr i log sadašnj i zavisnoj

rečenici , svak ad, naravno, kad mu ident ičnost subj ekata to do-

pušta. I u ovome, tj . u odnosu na glagolske pri loge uopšte,

j ezak I va Andr ića uzet prema Vukovom j eziku572

pokazuj e iz-

r azat i kontinui tet epoha.

Od ukupno 53 primera zavisnih rečenica u pr ipoveci Pro-

kleta avl ij a (uzel i sm o delo iz naj novij eg perioda nj egova stva-

ranj a) 17 mogu bi t i si nonimi glagolskih pr i loga ( koj ih ima pr i-

bl ižno toli ko - 2% ). Prema takvim zavisnim rečenicama stoj i

58 pr imera pr iloga, dakl e, skoro četir i puta više, i od nj ih 91,2%

gl . pi i loga sadašnj ih . Za glagolski pr i log prošli ( u ovom sluča-

572 M . Stevanović, Jezik u Vukovu đelu i savremeni srpskohrvatski knj i t evni jezik ,

JF XXVI , 1—2, Beogr ad 1963—1964, str . 130—131.

282

T a b e l a 12

Prokleta avl i j a 1962.

( st r . 1— 148)

j u 8,8%) to se ne može reći, iako struiktura njegove upotrebe

u tekstu ukazuj e na to da j e sasvim običan u komunikativnom,

tj . knj iževnom j eziku Iva Andrića. Svi primeri , naime, nađeni

su u autorovom govoru pri običnom azlaganju koj e ne zahteva

skr aćivanj e rečenica573

.

301. Treba istaći , naj zad, kad j e reč o oblik u ovog glagol-

skog pr iloga, — da se nj egovi pr imer i na -v j avlj aj u samo u

ranom per iodu piščevog stvaranj a. Dva takva pr imera našl i

smo u pesmi Povratak, u stdhovi ma :

Rastvor iv oči široko i prui iv

Ruke krvavih prsti j u preda se

Pođoh mračnim domom (KJ I 1918, 270) —

573 Zbog prostora, naravno, ne mogu se svi primeri navoditi čak ni kao tip, pa

upućujeimo na stranice dela koje su stait ističk i obrađivame: NDC 1950, str . 27, 34, 126,

135, 150, 152, 159, 173, 185, 196, 212; 237, 294, 306, 339, 369, 371, 373; PA 1962, str . 14, 21,

52, 66, 137.

28 3

— gde se mogu tumači ti r i tamskim razlozima, i svega j edan

pr imer u proznom tekstu, u pnikazu Carski soneti i Kosovski

bozu r i :

Početkom rata pobeže sretno u Srbij u gde um rij e u

času naj teže narodne krize ostaviv iza sebe mnogo raza-

sut ih r adova ( KJ I I I 1919, 450 ) —

— gde j e upot rebu toga obl ika vezivanj em za r i tam teže obj a-

sni ti , bar na prvi pogled. Ali ni tu, sdgurno, ne t reba traži t i

drugo obj ašnj enj e, jer i pr oza — j ezik uopšte, ima svoj r i tam.

3. F u n k c i j e s i n o n i m s k đh o d n o sa s o b z i r o m

n a d e f e k t n u r e č e n i c u

302. Ranij e uooenom nesum njdvom kvali tetu Andr ićeve

umetničke proze koj i se sadrži , pored ostalog, u smirenost i

kazivanj a574

, osnove se mogu određivati višestruk im kategori-

j ama r i tma. Neke od nj ih, one vezane za ulogu čestice koj a

remeti red na sintagmatskom nivou, već su pomenute ( u t .

200) . Ovde ćemo j oš nešto reći o r i tmu koj i se ogleda u ele-

mentim a rečenične cel ine, a čij i j e kval i tet , u kontekstu po-

smatran , p ri rodno, speci f ičan za Andr ićev sti l . Pr i tome u

datu def inicij u r i tma, — po kojoj je to »sve što pripada vre-

menskom kvali tetu ( t raj anj u) ozvučene reči il i skupa reči«575,

— unosimo kao merlj ivu jedinicu ciklus u kome se s jednestrane u određenom odnosu j avlj a nepotpuna rečenica, a s

druge — nj en kontekst . Mi upr avo u tome i primenjuj emo

dosledno naš metodski postupak opozicij a dvaju različitih j e-

zičk ih , odn . stdl sk ih elem enat a.

303. U j eziku I va Andrića upotreba nepotpunih rečenica

pokazuj e svoj evrsnu cikl ičnost . Naime, od svih mnogobroj nih

tipova nj enih i tipova iskaza, koj i se kao obični j avlj aj u u

stil u savremenih pisaca57<s

, i to na način koj i neposredno ref lek-

tuj e zamišlj eni tok pripovedačeve misli dli psihičke reakcij e na

ono što se kao stvarnost , umetnička naravno, uzima, — u j ezi-

ku umetničk ih dela Andr ićev ih n alazk no sa znatnim kvanti -

574 B. Nikolić, Smirenost Andrićeva kazivanja, NJ n . s. I X, sv. 1—2, Beograd 1958,st r . 24— 31.

575 K. Pranj ić, O Krlet inu proznom ritmu, TJmjetnost rij eči , VI I , br . 2, Zagreb

1963, st r . 101.

57в M. Stevanović, Rečenice bez razvij enih glavnih delova, NJ n . s. I X , sv. 1 2,Beograd 1958, str . 5—23; v. i NJ n . s. X , sv. 1—2, Beograd 1960, str . 29—43.

284

tetom samo klasičan oblik te rečenice577. Nalazimo, naime, naj-

češće nepotpunu rečenicu u koj oj j e nerazvij en predikat , i to

glagolski deo predikata. Pa ni takva se rečenica ne j avlj a usvakom mogućnom trenutku, ako tekst shvatimo kao izražen

vremenskim kategorij ama. Ona nij e, dakle, vezana za direktne

reakcij e573

, već j e specđf ično uobličena.

304. Kao što j e i napred rečeno (v . t . 240), nepotpuna se

rečenica u ovakvom obliku j avlj a najčešće u opisima, posle

rečenica s kval if ikativnim prezentom :

Divan j e polum račna, prost rana pr izemna dvorana.

Na podu nekol i ko ći l ima. Unaokolo minđer luci zast r t i čo-

j om višnj eve boj e. V uglu, poređ prozora, šil j teta za ve-

zi ra i gosta. Na zidu, kao j edina sl ika, carska tura : na ze-

lenoj hartij i zlatnim slovima ispiscm monogram carskogimena. I spod toga sablj a, dva pištolj a i crveni binj iš, da-

rovi Selima I I I svome milj eniku Husref Mehmed-paši

( TH 1963, 31) .

Ovakvi r i tmički ciklusi , čij i su elementi puna rečenica kva-

l if ikativnog tipa, s j edne strane, i rečenica s nerazvi j enim gla-

golskim delom predikata, s druge, bi tna su odl ika Andrićeve

umetničke proze. I oni su i dosledni u svim per iodima nj ego-

vog knj iževnog rada. Ovaj t ip ciklusa srećemo već i u prvim

Andr ićevim delima, npr . :

Neumolj ivo krute i nepomične planine gledaju s ob-

lačna visa. Visoko ukočeno nebo. Tvrda nemtlosna zemlj a

( ЕхР 1920, 21). — Tako taj šedrvan ne vređa oko . . . U

basenu, zelena od mahovine, tamna voda ; u nj oj dve cr-

vene ribe kao dva nerazumlj iva i taj na slova ( 2nk 1962,

31) .

Pr i rodno, pomenutii elemenat cik lusa u svom m or fološkom

vidu može bi t i i zamenj en drugim glagolskim oblikom, s t im,dak ako, što m u sin tak sičk o-sem ant ičk i osnovn i m om enat osta-

j e i sti , a on se, kako smo rekl i , sastoj i u kvali f ikativnosti . Tako

se nepotpuna rečenica j avlj a d posle imperfekta, o čemu j e već

gore bi lo reči ( v . t . 240) .

305. U Andrićevom jeziku mali je broj nepotpunih rečeni-

ca drugih tipova. Mislim o pre svega na one u koj i ma od či tave

«77 M . Stevanović , NJ n . s . I X , sv. 1—2, Beograd 1958, st r . 9.

578 Uopšte o tome — v . M . Pavlović, Problemi sti la, Beograd 1960, st r . 13—14,

27—28. • .

- - v . ' :

- .

2 85

rečenične konstrukcij e nalazimo samo kakvu dopunu il i odred-

bu upravnog član-a, bi lo subj ekatske bi lo predikatske sintagme.

S druge strane, Andrićev j e stil , kako j e već zapaženo579

, vrlo

bogat apoziti vi ma, koj i se, iako često vrše nj ihovu funkcij u,

ne mogu smatrat i cel im rečenicama (v. nešto niže) j er su to

samo odredbe. Zato mi ovde odstup am o od deskripci j ed p i tanj u

prilazimo nešto drulkči je, osvrćući se na t ip i frekvencij u ova-

kvih iskaza kod drugih pisaca iz iste sredine u koj oj naš pisac

stvar a, a či j i j e j ezik znatno bogati j i nj im a. To činim o zato

da bismo ovim poređenj em svoj stvo Andr ićevog j ezi ka u tome

pogledu istak l i sa već spomenutom nj emu svoj stvenom smi re-

nošću izlaganj a.

Apozi tivi , koj i se »k ao odredbe dodaj u već određenim poj-

movima«, što im daj e »izvesnu samostalnost u odnosu na reči

koj ima se dodaj u«580, d zbog toga i z:bog prirode odnosa koj i

prema predikatu im aj u581

, u izvesnom su genet ičkom, rekl i

bismo, odnosu prema nepotpunim rečenicama. Naime, j ači

naglasak na njdm a kao odvoj enim elementim a, koj i se izražava

j ačom pauzom, u j eziku j ednog pisca daće nepotpunu reče-

nicu. To j e onaj t ip nepotpune rečenice kakav smo, na drugom

j ednom mestu, govoreći o j eziku beogradskih pisaca, čij i st i l obi-

luj e svim vrstama defektne rečenice, predstavi li t ipom : — Nj ih

niko ne može da izda. One imaj u bezbroj vr ata i j ednu smr t .

Neotuđivu582

. — i koje smo, u izvesnoj mer i , zanemaruj ući

ulogu intonacij e i apsolut izuj ući nj ihov atributsk i karakter ,

čini nam se ne bez opravdanosti , izdvojdl i iz kategor i j e nepot-

punih rečenica.

U j eziku I va Andr ića korelacij a o koj oj j e reč razvij ena

j e, rekosmo, u kor ist apozi t iva, t j . u kor ist primera kao

št o su o v i :

U studeno j esenj e predveče Defose bi se vraćao sa

svoj ih šetnj a, mokar , rumen d prozebao, pun utisaka ( TH

1963, 74) . — Ukrućen i izlomlj en , mladić se diže i poče

da se sprema (TH 1963, 88) . — Al i posle nisu htele dugo

579 D. Živković, Nekol i ko sti l skih odl i ka proze I ve Anđr ića, Godišnj ak Fi lozofskog

fakul teta u Novom Sadu, I , Novi Sad 1956, str . 257—258. i 254. Ovo bogatstvo u apozL

tivima j e apsolutno što se naročito lepo potvrđuje dij ahroničkom proj ekcijom, u od-

nosu na Vukov j ezik , na pr imer (v . M . Stevanović, Jezik u Vukovu đelu, JF XXVI , 1—2,

Beograd 1963—1964, str . 145) .

580 M. Stevanović, Karakter odredaba samostalnih reči i razlike među nj ima, JF

X X I I I , Beograd 1958, st r . 27.

osi M . Stevanovi ć , I b id ., st r . 27.

582 NJ n . s. X , sv . 1—2, Bcograd 1960, sfcr . 29—43.

28 6

da j oj iščeznu... te nelj udske noge, četvr taste, bezobl ične,

kvrgave, rteizrecivo iznakažene dugim hodom , ispucale

kao borova kora ( TH 1963, 107). — Pa ipak dolazi svake

nedelj e, kruta i mrgođna ( Gosp. 1963, 145) . — Zgađena

i obeshrabrena, ona j e bežala od j ednih do drugih (Gosp.

1963, 152) . — I pokazivala im doj ke, bolne i nabrekle

( N DC 1963, 34 ) —

— koj e daj emo kao t ip , ist ičući da im j e f rekvencij a neogra-

ničena, naroči to kada su u pi tanj u glagolski pr idevi , i apso-

lu tno viša u odnosu na prave nepotpime rečenice i i skaze, koj i

su izuzetno čest i u j eziku naj novij ih naših pisaca.

306. Ova specif ičnost Andrićevog j ezika, međutim, ne znači

apsolutnu negacij u danas u umetničkoj knj iževnostd sasvim

komuniikativnog t ipa nepotpunih rečenica i iskaza583

, koj e ovde

— i zbog prostora — predstavlj amo t ipom kategor i sanim

prema obl iku i funkci j i , j er su ond, p>ored toga što koncentr i šu

oko sebe naj veći broj razl ičnih vrsta, — kategor ij e od koj ih

sinhronično j ezičko osećanj e polazi u shvatanj u j ezičkih sred-

s t a v a .

Nepotpune rečenice i u Andrićevom j eziku, dakle, kao u

knj iževnom j eziku uopšte, mogu se podel i ti na tri kategor ij e

koj e čine :

1) samostalne reči il i skupine reči čij i j e opšt i znak obl ik

nominat iva, odn . drugi odgovar aj ući padež ( obj ek ta, nam ene

i dr .) , ako j e reč o pr imerito a kao što su oni navedeni u t . 304.

i koj ima dodaj emo j oš i p rimere :

Sparni dani puni neke treptave i sive svj etlosti ( Pr ip.

1924, 46) . — Leden vj etar s Vlašića ( ЕхР 1920, 42) . —

Jedanaest sat i noću ( ЕхР 1920, 99 ) —

— kakvi su vr lo obični i kod naših klasičnih pisaca s kraj a

X I X а početk a X X veka ;

2) nesamostalne reči i samostalne reči u nesamost alnoj

službi čij i j e opšti znak kategori j a, odnosno zavisnd odnos584

.

583 M . Stevanovi ć, Rečenice bez razvij enih glavnih delova, NJ n. s. I X , sv. 1—2,

Beograd 1958, str . 12—15, 16, 17—21.

584 Uzimamo term in zavisni odnos, j er ođnos ne mora bi ti uvek i for malno obe-

tcžen, ali mara postojat i . I sp. — uopšte — прг . u emgleskom: »The father loves the soin

(= pater {ilium amat ) i »The son loves the father {= fi lius patrem amat) , Sto navodi ,

naravno, uzimaj ući u obzir i red reči kao oznaku odnosa, L . Bloomf ield u delu

Language, New Уог к 1958, st r . 165.

287

a-t ip :

A izgleda ni ođkud (ЕхР 1920, 58). — Pa šta da se

r adi ? — Ništa (Znk 1962, 105) . — Kako? š ta je tebi , Ma-

r ij ano! (2nk 1962, 112) . — To j e dobro. Tako. Zak lopdti

oči ( Žnk 1962, 235) . — Ne ovako ! Ne ovako ! (2nk 1962,

229) . — N išta (Žnk 1962, 235) ;

b-t ip :

Bez st ida, bez osećanj a. . . bez granice i bez — leka.

Ah ! ( 2nk 1962, 114) . — Nij e dobra ni lepa. Ni u čem,

ni u čem, ni u čem (2nik 1962, 226). — K ako pr ipovj eda

o svom or ij evnom kataru . . . I ti o promaknućima i mimoi-

lai enj ima ( ЕхР 1920, 97) ;

3) nepromenlj ive rečce za potvrđivanj e i odricanje, kao

i nepromenl j ive rečce za podsticanj e, čaj i j e opšti znak mor-

fologisano značenj e i služba585

, kakve imamo u čestim pri-

m er im a :

Da, u Vašem gradu sam saznao ( ЕхР 1920, 108) . —

Da, sedela j e tada na visokom zi du ( 2nk 1962, 218) . — Ne,

starost nij e ni dobra ni lepa (2nk 1962, 226). — Zbogom,

Tufegdžij a (2nk 1962, 241). — E, dede sad nam kazuj

( N DC 1963, 42) .

Uslovno se večina Andri ćevih rečenički upotreblj enih reči

može svrstat i u ove t ri kategor i j e. Zato smo to i učini l i ovde,

i stičući , naravno, da j e podela uslovna, j er j e podređena za-

datku deskripcij e koj i sm o ovome radu postavi l i . Međutim

na sin taksičkom nivou u potpunom l ingvi stičkom smislu ona

se, naravno, može vrši ti i drukčij e i iscrpmij e586

.

585 Npr ., kad ni j e vezn ik , đa uvek znači kakvo potvrđivanj e, ne — odr icanj e,

dede( r ) — podst icanj e i sl . Za nj ihov obli k uvek j e vezano neko od t ih značenj a.

58в V . : M . Stevanovi ć , Rečenice bez razvij enih glav nih delova, NJ n . s. I X , sv. 1—2,

Beograd 1958, st r . 5—23. ' * '

I V . ZA K L JU ČA K

I V . Z A K L J U C A K

307. 1) Jezik I va Andr ića, kao i nj egovo delo, predstavlj a

nesvršeni , živi f akat vel ikog podu hvata piščevog da svoj im

savremenicim a da, a budućim pokolenj ima ostavi , umetničku

poruku o i st inama žiivota, kako ga on vidi . Sa l ingvist ičkog

gledišta, uzet dakle kao materi j a kojoj se pri stupa egzaktno,

i sa gledišta odnosa piščevog prema nj emu, odnosa iz koj ega

j e isklj učena svaka doslednij a simbioza dela i pisca, j ezik I va

Andri ća dma apsolutno sve atri bute kategori j e koj u nauka

određuj e kao »bogatu r iznicu naj savršeni j eg sredstva za među-

sobno opštenj e i komunikaci j u«587. A to ukl j učuj e i osobane

koje proist iču iz pr irode umetničke poruke, tj . iz nj ene stal-

nosti i nepromenlj ivosti588

, s j edne str ane, i iz onog dela komu-

nikat ivnog procesa koj i se u l ingvistici naziva percepcij a

poruke589

, s druige strane.

587 M. Stevanović, Ođnos gramat ičara prema normi knj it evnog j ezika, Spomenica,

Posebna izdanj a SANU CCCLXX VI I , 26, Beograd 1964, st r . 197.

588 »Le message li tt eraire est caractćr isć par le faii t qu'on ne peut rien у chainger ,

qu'i l n

'admet aucune substi tut ion dčs l e moment oi i sa composi tion est achevže. Ceci

le differencie non seulement des expressions non-permanentes, mais aussi des formes

permanentes mais non-l i ttćrai res comme l es manuel s ou l es t rai tes scient if iques : сеих-

ci sont l'obj et de revisions ; i l s ćvoluen t avec l

'etat des connaissances ; i l s peuvent s

'amć-

l iorer ; le message li t tćrai re ne le peut . . . Cette inchangeabi l i tž est indćpendante des

f acteu r s h i stor iques et acci dentels, comm e l'oubl i dan s l equ el tambe tel l e oeuvr e l i t-

teraire, plus tard retrouvće par le public: la discontinuite chronologique n'al tžre pas

l e message« { M . Rif fater re, Vers la đef ini ticm l inguistique du style, Word, Volume 17,

Number 3, New York December 1961, st r . 329) .

589 »L'ensemble du message par ticipe du style, mais ce sont les effets qui lui

donnent sa str ucture. Се sont les ćldments marques qui permettent au lecteur de 'recon-

naj t re' un style, et qui l imi tent sa l i ber te dans le decodage qu

'i l en fait : la styl i sti que

est donc la par tie de la l ingui sti que qui ćtudie la percept ion du message« (M . Riff ater re,

Word 17, No 3, New Yo rk 1961, st r . 340) .

19*

29 1

Otuda d definicij a stila Andrićevog, i stila uopšte, kao

instrument analize j ezičke materi j e mora imat i odgovaraj uću

l ingvističku osnovu, što čini da se i lepim f igurama o st ilu,

kao što j e, npr ., i Sej sova perif raza čuvenog Bifonovog afo-

r izma: »Stil j e samo delo«590, — mor a pretpostaviti t akvo

shvatanj e stila koj e polazi od komunikativne ukupnosti j ezika

umetničkog dela. I z ovoga j e jasno, kao i iz r ada uopšte, da mi

termin stil i ni smo upotreblj avali sa knj iževnoistor ij skom vred-

nošću, j er u tome slučaj u stdl i ne ide u lingvistiku, nego sa

vrednošću koj u mu daj e činj enica da su različite j ezičke struk-

ture, koj e su potencij alni nosioci ovog i l i onog načina izraža-

vanj a, u sušt ini svoj oj kolektdvne591

.

I samo zato u osnovi našeg postupka stoj i onaj deo kr i-

terij uma ruskog l ingviste G. O. Vinokura po kome »j ezi k pi sca«

il i »jezik i stil pisca« označava upravo j ezik određenog naroda,

odnosno društva sadržan u del ima toga pisca, odn. u određe-

nom tekstu592

. A to, u neizbežnoj uslovnost i svake def inicij e

koj-a se bavi odnosom parole : langue593

, obavezuje ispi tivaČa

»90 R. A. Sayce, The Defini tion of the Terme *Style*, Actes du I I I -« Congrt s de

l'Assocdaitian Internat ianale de IAtitćrature Comparće, S-Gravenhage 1962, st r . 166.

5,1 V .: Г. O. Винокур, O з а д а ч а х и с т о р и и л з н к а ( 1941),Избраннне работн по русскому лзнку, Москва 1959, стр. 221—224. Naistome mestu, govoreći o l ingvi st ičkoj disciplini koj u j e nazvao

istor i j iskom st il i sit iikom , V inoku r i st iče: „Д лл того, чтобБ1 зти

взаимоотношенил бн ли вполне лснн , необходимо сначала обратитв

вним ан и е н а то , ч то з та но ваи дисципли н а мож ет 6н тб ли нгв исти-

ческ об толбк о при том непременном у словии , что она имеет своим

предметом те лзн к овбш привбшк и и те формн употребленш г лзБгк а,

к оторн е деб ствителБно лвллго тсл к о л л е к т и в н н м и" (стр . 222) .

sn Г . О. Винок у р, О б и з у ч е н и и и з н к а л и т е р а т у р н н х

п р о и з в ед ен и јН, ИзбраннБге работн по русскому лзнку, Москва

1959, стр. 230. V . i na st r . 244, gde Vinokur , naroči to ist ičući r azl i-

ku u t reti r anj u st i la koj a postoj i između biograf skog, psiholo-

šk og i knj iževnoistori j skog, s j edne st rane, i l ingvist ičkog pr istu-

pa, s druge, kaže: „М атерилл в обоих случанх будет тот ж е, но точк а

зренил на него разнаи. Раздвиж ение определенил и определл емого

глаголом или употребление известн н х глаголов без привБгчного при

н и х д о п о л н ен и л и н т ер ес у го т и з н к о з н а н и е н е п о т о м у ч т о

ч е р е з а н а л и з п о д о б н н х ф а к т о в о т к р н в а е т с л к а -

к а а - т о п о д р о б н о с т Б в б и о г р а ф и ч е с к о А и л и т в о р-

ч е с к о б л и ч н о с т и Л е о н и д а Л е о н о в а и л и Ш е д р и н а,

а к а к в о з м о ж н Б1е ф а к т н р у с с к о б р е ч и . И х мож но ис-

с л ед о в ат в н е п о т о м у , ч т о о н и в с т р еч акзт с а у т а к о го -т о и ли и н о г о п и -

сателл, а потому, что они встречшотсн в русск ом лзн к е".

„Если перед нами проблема „ нзн к а п и с а т е л н", то нуж но

иметБ в виду , что писателБ не проблема лингвистик и , потому что она

н е у м е е т, а не то, что хочет решатв подобнн е проблемн . Но если

292

da i u praktičnoj pr imeni uzima one instrumente koj i polaze

od obe bi tne strane komunikatdvnog procesa, tj . i od stalnosti

poruke i od percepcije, obavezuj e ga, to j est , da stil uzima kao

kategorij u koj a j e — po rečim a G. 0 . Vinokura uslovno shva-

ćenim — posrednik između pesnika i nj egovog audi tor i j a, koj a,

i st ina, ne sadrži samo j ezik nego pre svega — misJi i osećanj a

izražena j ezikom, al i koj a nezavisno od toga predstavlj a i sama

po sebi proizvod umetnosti i , u tome svoj stvu, — predmet

naučne anal ize594

, u ovom slučaju — l ingvist ičke.

I kada se uzme u obzir nužnost praktične pr imene nauč-

nog pnistupa toj mater ij i , onda se uslovno mora uzeti da j e

st i l funkcij a j ezika koj a se vr lo adekvatno može izrazi t i f or-

mulom : komunikativni minimum ± ekspresivne modif ikacij e,čij a j e raznovrsnost određena kontekstom. Tj . formulom koj u

j e M. Rif faterre u vi še svoj ih def inicij a sti la595 izveo dosledno

l ingvistički u osnovi596

i sa naroči tim ist icanj em konteksta kao

relevantne j edinice umetničkog j ezika597

i koj a j e več i u sa-

moj def indcij i svoj oj oslobođena j ednostranost i t ime što se

odnos modif ikacij e komunikativnog mindmuma prema tome

minimumu određuj e j edino u tačno određenoj j edinici kontek-

sta598

. A to obuhvata i ekstremne slučajeve kada se kao stvar-

Mbi задаемсл вопросом o „ л з и к е пи сателн", то зто не толбк о зак он-

нан, но н нензбеж нал задача изм кознанил, и в том понимании нзн к а,о к о т ор о м с еи ч ас и д ет р еч в , т о ес тв в п р и м ен ен и и к р аз ли ч н н м ег о

внеграмматическ им фак там, проблема того отдела лзн к оведенин, к о-

торн и , по п очи ну ж еневск ои ш к олн , именуетсн la li ngui st i que de la

parole в отличие от linguist ique da la langue" (Г. 0 . Винок ур, I bid.,

стр. 244—245).

594 Г. O. Винок ур, И з б р а н н н е р а б о т н п о р у с. и з н к у,Моск ва 1959, стр . 245.

595 »Le style d'une oeuvre l i t teraire est le systčme d

'opposi tions раг lequel des

modaf icat ions expressives (inteinsffi cat ion de la r epr ćsentat ion , color at ion af fecti ve, con-

notat ion esthćt ique) son t appor tees a l'expression l i nguist i que, au p rocessus de com-

municait ion minimaile« (M . Riif ater re, Probli mes d'anal yse du styte l i tti rai re, Romance

Phi lology X IV , 3, 1961, str . 217) . I sp . i : »Style is under stood as an emphasis (expressave,

af fect ive or aest heti c) adđed to the i nformat iom conveyed by the l ingui st ic st r uctur e,

wi thout al ternat ion of meaning« (M . Rif fater re, Cri ter ia for Sty le Analysis, Ward , Valume

15, No 1, New York April 1959, str . 155) i od istog autora: Stylistu: Context, Word, Vol .

16, 2, New York Auguat 1960, sitr . 207—218.

би Jer tadrži elemenat razl iči tih st ruktura koj e nose istu informacij u . I sp . Ch .

Hockett , A Course in Modern L in guistics, New York 1958, st r . 556.

587 M . Ri f fater re, Cr i ter ia for Style Analysis, Wor d 15, 1, New York

1959, st r . 169—172. Sl ičan stav im a i Г. O. Винок ур, И з б р а н н н е

р а бо т н п о р у с. л з н к у, Москва 1959, стр. 253.6#8 u tome ci lj u М . Rif f aiterr e i uvodi poj move mi krokonteksta i makrokonteksta

(v . Wor d 16, 2, New York 1960, str . 209—212. i 212—216) .

29 3

па odl ika stila j ednog pisca može uzeti како upotreba obli ka

koj i predstavlj aju minimum neophodan komunikacij i , tako i

upotreba oblika koj i uz nj ega imaju ekspresivne modifikacaje.

Ova formula, i sasvim uslovno i za praktičan postupak uzeta,

potvrđuj e se u j ezičkom sistemu koj i j e u radu dat . A kao

takva, to j est — sa obaveznim elementom različi tih struktura

koj e nose istu informaciju, ona omogučuj e da se j ezički ma-

terij al izloži u sistemu koj i , pored toga što građu sinhronički

prikazuj e, ima i karakteristike teorij skog uopštavanj a, odn.

istoričnosti ddj alektički shvaćene (v. Uvod, t . 4—6), u trans-

f orm acionom sistem u, vr lo usl ovno shvaćenom , tj . u sistem u

sinonim skih opozici j a r azl iči tog stepena uopštenostd50"

.

Ovim principom u pr istupu sti lu, zat im — zadatkom koj i

nauka o j eziku danas ima, a to će reći — nužnošću da se ko-

dif ikovanj e modernog knj iževnog j ezika osniva na poznavanj u

j ezik a u celini i u prvome redu na poznavanj u j ezika pisaca600

,

kao i integralnom pri rodom j ezičkog znaka601

u svim katego-

r i j ama i l i nivoima (u oblicima, u sin tagmi i u rečenici ) —

određena j e i či t ava st ruk tur a moga r ada, nar avno — samo kao

sl ika j ezičke strukture Andrićevog knjdževnog dela.

308. 2) Sa sistemskog gledišta, pr i rodnim redom, kao rele-

vantna cr ta Andr ićevog j ezika i st i l a i st iče se uj ednačenost

morfoloških elemenata i r avnoteža obl ika koj e gr amatika t re-

tdr a k ao arhaizme odnosno inovacij e, što j e sasvim u duhu

dosledno pr imenjene knj iževnoj ezičke norme. Pri tome, tako

određene obl ičke opozici j e ddentičnih semantičkih sadržaj a i l i

i denti čnih sdstemskih odnosa, zavisno od konteksta, im aju dvo-

j aku ulogu : funkcij u obelei avanj a određenog j ezičkog tipa

( nastavak dat ., instr . i loc. plur ala nek ih imenica m . r . ; na-

ш I sp ., np r .: C. K . Ш аумин, П . A . Соболева, А п п л и к а т и в н а л

п о р о ж д а к )1д а л м о д е л в и ф о р м а л и з а ц и н г р а м м а т и-

ч е с к о и с и н о н и м и и, Вопросн нзи к ознанил, го д изданил X I V ,

5, М оск ва 1965, стр. 31—50.

«оо М . Stevanović , Odnos gramatičara p rema norm i knj i i ev nog j ezi ka, Spomeni ca,

Posebna izdanj a SAN U CCCLXX VI I , 26, Beogra d 1964, str . 208—209.

«01 Pod tim razumemo karakteri st ike j ezika koj e A. Sommarfel t obeležava kao

m terne i st ruktu ralne, i st ičući i h kao drugi bi tan momenat j ezika u cel ini , t j . u ođnosu

na f unkcij u j ezika kao komunikativnog sredstva : »We must d istingui sh between language

in i ts r ol e as t he mai n means of communicat ion i n a society and i ts i nn er st ructure.

Bedng a system of comm unication lamguage natural ly enters i n to a whole compIex of

social f acts . . . as the vehicl e f or l i terat ure and ar t m ay cont r ibute to t he st rat ifi caiti on

of society . . . Fr om t he i n ter nal , stir uotuir ail point of vi ew Ianguage consi st s of a phoneim c

system, a mor phological system and a vocabulary« (Language, Society and. Cul tu re,

Diachroni c and Synchr onic Aspects af Language, Gr avenhage 1962, str . 132—133) .

2 94

stavak imeničke i pridevske promene prideva; upotreba stra-

nog elementa — pozaj mice d lokalizma — u leksici , ij ekavizmi

u kontekstu i dr .) ; i funkciju opštekomunikativnu, u ekspre-

sivnom smislu — neutralnu (nastavak instr . singulara imenica

ž. r . na suglasnik, nastavak instr . singul ara imendca m. r . -om /-em, plur alni inf iks -ov- / -ev-, kongruencij a) .

Prva j e funkcij a izražena koncentracij om t raženih obl ika

u ( uslovno uzetoj ) j edin ici konteksta ; kod druge j e sasvim iz-

vesno da pisac ide ukorak sa razvi tkom j ezika, daj ući , bez ob-

zira na t ip teksta, prvenstvo obMcim>a koj i su danas, u savre-

menom j eziku, aktualnij i .

309. S obzirom na zastuplj enost oba elementa svake od

utvrđenih opozicij a, u cel ini , u konačnoj percepcij i či taočevoj ,

kak o smo već rekl i (v . t . 16) , j ezik I va Andr ića i u obl icima,

kao i u svim drugim kategor ij ama, predstavlj a klasičan naš

knj iževni j ezik , bez arhaičnosti u sinhroničnom smisJu.

3) a) Tako, sistem opozdcij a slobodnog instrumentala pre-

ma određenom inistrumentalu j ednine imenica ž. r . na suglas-

nik ( mišl j u : sa misl i ) pokazuj e odnos morfonološkog karak-

tera upravo zbog semantičke dvovalentnost i pr imera tipa : —

I tražio j e mišlj u oslonca u prošlost i — koj i ba u slučaj u da

se j avi kao tip : — *1 tražio j e misl i oslonca u prošlosti —

davao mogućnosti da se za nj ega vežu dva značenj a ( instru-

mentalno i dativsko) . Produktivna kategor ija imendca na -ost

i u j eziku I va Andrića j avlj a se kao vrednost koj a j e morfo-

loški nepromenl j iva u obema semantičko-sintaksičkim si tuaci-

j am a ( v . t . 18) .

b) Apsolutno neutralan j e u tome pogledu sistem opozi-

cij a nastavka o m prema -em u instrumentalu singulara imeni-

ca m. r ., tj . tdp odnosa : noi em : *not om ; plačem :

*plačom ;

plj ačkašem : plj ačkašom || pljačkašem; osloncem : *oslon-

com ; nosom : nosem || nosom ; natpisom : *natpisem ; mi ra•

zom : *mirazem ; lekarem : lekarom || lekarem, odn. of icirom :

*of ici rem.

c) Morfonološki , takođe j e neutralan odnos inf iksa za plu-

ral -ov- : -ev- kada se j avi u različi tim morfemama, tj . kada

j e leksički uslovljen ( nosevi , kursevi , mlazevi : nizovi , j azovi ) .

Ali j e taj odnos obeležen aktualizacdjom, tj . izbegavanjem ar-

haizama, u sistemu pretpostavljenih (za stil Iva Andrića) opo-

zicij a t ipa : nosevi : *nosovi ; kursevi :

*kursovi ; mlazevi :

*mlazovi ( v. t . 24—25) .

295

d) Obeležen j e, u smislu izražavanj a ekspresivne strane

j ezičkog znaka, odn. u smislu stvaranja određenog tipa jezika,

i odnos nastavak a -ma i -ima dat iva, instrumentala i lokat iva

plurala nekih imenica m. r . Tip pokazuje tendenciju svesne ar-

haizacij e (v. t . 28—29). Ekspresivno j e obeležen i odnos nasta-

vaka geni tdva plurala nekih imenioa ž. i m. r . (v. t . 30—31).

e) Тако j e isto obeležen i sistem u kome se kao opozitne

vređnosti j avlj aj u oblici imeničke i pridevske promene prideva

i prisvoj nih zamemca na -ov i -in. Upotrebu dužeg ili kraćeg

oblika prideva u celokupnostd Andrićevog j ezi ka krajnj e kon-

sekventno regulišu uslovi stilske ekspresij e, odn. uslovi kon-

teksta. Upotreba posmatrana u t ipu teksta koj i se može pred-

stavi ti uzorcima (pattern) : Ех Ponto, Pripovetke 1924, Zapisi

o Goj i i Travnička hronika, od koj ih j e svaki po osnovnim ka-

r akteristikama različit , i u prirodnoj hronološkoj proj ekcij i ,— pokazuje i u Andrićevom j eziku tendenci ju gubljenj a ne-

određenog vida prideva u atr ibut skoj službi402

, >al i pokazuje

istovremeno da u kategori j ama ekstremne komunikativnosti ,

tj . u kontekstu koj i j e obeležen izrazi tom konvencionalnošću

(npr ., neke vrste pripovedanj a, izrazi i klišei ) , oblici imeničke

promene žive izvanredno intenzivno (v. t . 40—41). Uslovlj e-

nost kontekstom i stovremeno ukazuj e na to da j e ovde reč o

metodološkom postupku piščevom , t j . o nj egovom odnosu pre-

m a j ezičkoj, nor mi , što pretpostavlj a samo vr emensku ogr ani-

čenost ( i l i neograničenost , naravno) određenog mani ra, a ne

i l abilnost či tavog j ezičkog sistema, koju bi moralo pretpost a-

vi t i ono tumračenj e pokazanog odnosa kraćih i dužih oblik a pri-

deva koj e polazd od postepenog autohtonog gub lj enj a j ednih

od tih oblika u j ezičkom osećanj u, gublj enj a koj e bi bilo pro-

uzrokovano prostim refl ektovanj em promene j ezičke sredine

( v . t . 41) .

310. f ) U istoj j e kategori ja upotreba i j ekavizama u ekav-

skom tekstu. S tim, naravno, što j e ekspresivnost nj ihova sada

shvaćena vdše kao emotivna oboj enost odnosa piščevog pre-

ma određenoj leksemi ( Ij esa : *lesa; kolj enović :

*kolenović) .

I sto se može utvrditi i za piščevu apercepcij u drugih fonema,koj a se karakteriše izrazitom osetlj ivošću označenom opozici-

j ama dugo = tamno : kratko = svetlo ( a — a).

311. g) Neutralne su, što se ekspresivnosti tiče, opozicij e

oblika koj i se j avlj aj u u pozicij ama čij a j e bitna karakteristi-

M. Stevanović, Savremerti srpskohrvatski j ezik, I , Beograd 1964, str . 26S.

296

ка kongruencij a. Relevantne za ovo kategorij e u jeziku Iva

Andrića pokazuju sledeće osobine:

aa) Uz imenice m. r . na -a promenlj ive zavisne rečd stoj e

u obli ku m .r . ( tip : mladi g az d a) ; ređe j egram atičko slaganj e

( t ip : dobra m u š t e r i j a), koj e j e uz to i leksički određeno, tj .

ograničeno na lekseme koj e mogu označavati lica oba prir od-

n a r o d a .

bb) I sti tap imenica u plur alu j avlj a se kao regens obe mo-

gućne vrste slaganj a ( tip : ostale z ap t i j e 11 ostali z ap t i j e).

cc) U istom odnosu stoj e, naravno, i predikat i , odn. delo-

vi predikata kojd se slažu sa imenicom, kao i relativna zameni-

ca koj i ( k asab al i j e su počeli || počele; k asab a l i j e koj i

nađu reč || koje nađu reč). U ovome zaklj učku oni su obuhva-

ćen i i st om f or m u lom .

dd ) Imendce na -ad, zbog poznatih u nauci semantičko-mor-

foloških odnosa, regens su dvoj akih predi katskih slaganj a koj a

se predstavlj aj u odnosom : m om ča d govori || m om č ad go■

v o r e .

ee) Normalna j e f reikvencij a oba tipa slaganj a, slaganj a

po značenj u i slaganj a po obl iku, zavisnih delova uz brojne

imenice na -ica ( tip : d v o j i c a su imali 11 d v o j i c a su ima-

la), al i j e sasvim j asna tendencij a da se prednost da slaganj u

po značenj u. Tipovi gramatičkih struktura kao što j e : — Sva

t r o j i c a su bila do očij u umo tani u crne kabanice (v. t . 53)— pokazuj u relevantnost udalj enosti zavdsnih reči od imenice

koj u određuj u .

Sličan odnos pokazuju i opozicij e u koj ima j e regens os-

novi broj dva, oba, tri i četiri, samo je u tekstu koj i j e uzi-

man kao probni za utvrđivanj e tendencij e broj no vi še zastup-

l j en tip sa formalnim slaganj em (Ova d v a čoveka su se na-

gonski odbij ala). Tipovi gramatičkih struktura kao što j e: —

Jednolično su tukla d v a bubnj a (v. t . 54) — pokazuj u rele-

vantnost semantičko-sintaksičkog momenta, odn. težnju da seizbegne dvoznačnost koj u bi dopuštala ista struktura sa predi-

katom u obliku m. r . (*Jednolično su tukli dv a bubnj a).

Poznatu reparticij u struktura čij i j e regens zbirni brojnalazimo i u Andrićevom jeziku, tj . : t r oj e je umrlo || dv o j euznemiruju || ob oj e bi zeleli, bilo da označavaju broj odras-

l ih bi lo broj dece.

U gram atdčkim strukturam a čij i j e regens broj pet, šest

i dalj e, odn. pri log il i imenica sa značenj em količine (npr .

297

većina, imenice na -ak izvedene od osnovnih broj eva) naj če-

šća j e formalna kongruencij a, al i se tip opozicij e mora ozna-

čiti kao odnos: osam je palo || o sam su pali . Prost glagolski

obl ik u predikatu j avlj a se i u j edndni i u množini (d ese t ak

begova sedi || d eset ak begova sede), a broj ni odnos nađenib

pr imera pokazuj e relevantnost udalj enosti zavisnog oblika od

imenice s koj om se slaže, pri čemu j e promenlj iva leksema u

formalnoj kongruencij i s regensom onda kad mu j e blaže (sedi

d e s e t a k begova) i — naj češće — u inverzij i .

/ / ) I nverzij a, shvaćena tako po def inicij i koj a se naj češće

podrazumeva, mogućnost j e za bif urkacij u upotrebe preddkata

uz subj ekat od vi še poj edinačnih članova u j ednini na t ipove :

A) P [ sing.] — S [ 1 + 1 + 1] (Nastade r o m o r i š a p a t )

B ) P [ plur .] — S [ 1 + 1 + 11 ( Prepl iću m a š t a i s t v a r n o s t ) .

Pr i tome se mor a konstatovati da su to podj ednako obič-

ne distnibucij e, tj . da za razliku od onoga što j e P. Đorđević

utvr dio za star i j i per iod knj iževnog j ezika, u j ezi ku savreme-

nih pisaca čij i j e j iezički izraz up ravo klasična kategori j a

P [ plur .] — S t l + l + l ] ne predstavlj a ni kakav izuzetan silučaj .

312. h ) Stran i elemenat u leksici u ovome radu se uzima

kao termin, što će reći da obuhvata i v iše od onog što znači ,

tj . pod nj im razumemo i to, al i pre svega i sve ono što ulazi

u sistem knj iževnog j ezika kao strani elemenat , t j . i dij alekt i-

zme li lokalizme i arhaizm e. Upotreba t ih kategorij a u j ezi ku

I va Andr ića ograničena j e i vezana za tzv . pr ipovedački st il ski

kompleks, odn. za tekstove koj i im aj u dzr azi to obeležj e toga

kompleksa. Te se l ekseme obično koncentr išu u pr ipovedač-

kom tekstu ranij eg per ioda ( 1918— 1924), kada se mani festuj u

kao j asan mani r , a poj avlj uj u se i sada, samo bez izrazi te kon-

cent racij e u j edi nici ispiti vanog teksta, što treba uzeti kao nor-

malnu man ifestaci j u stabi lnog j ezičkog sistema.

313. 4) I nfini tezimalna pomeranj a j ezičkog izraza, koj a u

svome rezul tatu daj u ek splicdtne i novacij e, pa su zato važan

mater ij al za utvrđivanj e norme u op šteknj iževnom j eziku403

, si-

gurno su naj izrazi t ij a u sintagmatskoj determinacij i , t j . u gr a-

matičkim strukturama čij e j e obeležj e sintagmatski odnos ka-

tegoiuj a koj e te st rukture sačin j avaj u.

605 Г . 0 . Винок ур , И з б р а н н н е р а б о т н п о р у с с к о м у

и з н к у, Москва 1959, стр . 255—256.

2 9 8

а) U stvaranj u aktualnog tipa j ezičkog izraza, koj im se

Andrićev j ezik kao cel ina odl ikuj e, ul ogu s naroči t im znača-

j em dmaj u semantioko-sintaksičke al ternacij e sintagmi s do-

punama glagolima u preddkatu.

aa) Obj ekatske dopune glagolima tipa A) misl i ti i pi tati

i B ) pokazati i gledati u svakoj od ovih dvej u grupa (A i B )dopuštaj u sinonimsku opoziicij u u koj oj se kao alternacij e j av-

l j aj u f orme akuzat iva s predl ogom na ( m i s 1 i t i na smr t ) i

lokativa s predlogom o (m i s l i t i o smr ti ) , odnosno za t ip

pitati forme lokativa s predlogom o i akuzatiiva s predlogom

za ( p i t a t i o pomagačima || p i t a t i za pomagače), odnosno

za tip pokazati i gledati (B ) al ternacij e akuzativa bez predlo-

ga (p o k az a t i grudi, g l ed a t a zenu ) i akuzativa s predlozi-

ma na, u (p o k aza t i na grudi, g l ed a t i na zenu || g l ed at i

u ženu ) .

bb ) Obj ekatske dopune glagolim a t ipa pomoći, plati t i ,

lagati , ponudi t i, služi ti , smetati ( C) dopuštaj u sdnonimsku opo-

zaciju u koj oj se kao al ternacij e j avlj aj u forme akuzativa bez

predloga i dativa bez predloga (p o m o ć i udovicu || p o m o ć i

udovici ) . Jasno j e da svaka od ovđh al ternacij a ima svoj u stil -

sku nij ansu, koj a se otkriva u kontek9tu. I zbor j ednog i li dru-

gog od navedenih opozi tuma može bi t i određen i pretpostav-

kom o sledećoj mogućnoj dopuni (s l u ž i t i [ vi nom] gosta :

s l u ž i t i [ vino ] gostu ) , odnosno i realizovanom tom dopunom .

cc) Obj ekatske dopune glagolima t ipa trest i dopuštaj u

sinonim sku opozicij u čij e su al ternacij e forme instrument ala

bez predloga i akuzativa bez predloga ( t r est i dušom || t r e-

s t i dušu, m ać i glavom || m aći glavu i sl .) . U j eziku i stilu

Iva Andrića, kao j eziku aktualizovanom do opšteg tapa, jedna-

ko su zastuplj ene obe al ternacij e.

dd) Remećenj e primarnih sist ema i aktualizacij a piščevogl ičnog j ezi ka putem usvaj anj a norm ativnog ti pa naj bolj e su

predstavlj eni r azvi tkom opozicij a u koj ima se j avlj a glagol

l ičiti (npr . sistem predstavlj en tipom : l i č i t i vi tezu || l i č i t i

na vi teza), tj . al ternacija dativa i ak uzativa s predlogom na,

razvi tkom koj i pokazuj e da se pisac opredel io za konst rukcij u

s ak uza t i vom .

Takve j e pr irode i upotreba dopuna glagol ima tipa postati

i čini t i, koj i se prema glagol sikam rodu svak og od nj ih r azbi-

j aj u na dva t ipa. Uz glagole tipa postati I . Andr ić naj češće

upotreblj ava nominativsku dopunu (npr . : p o st a t i lakom,

299

b i v a t i ređi, o s t a j a t i nepristupačan) , a uz glagole t ipa

čini t i — dopunu u obUku instrumentala ( č i n i t a večnim ) .

ee) Glagoli čij a j e osnovna semantdčka karakteristika

»značenj e subj ektivne ocene«, a sintaksička ista kao i gore

navedenih, t j . da su to nepotpuni glagoli , j avlj aj u se u jeziku

i sti lu I . Andr iča sa rekcij skom al ternacij om glagol + nomi-

nativ || glagol + kao 4- nominativ || glagol + instrumental bez

predloga || glagol + za + akuzativ. Pri tome, u ovome opštem

t ipu odnosa uže kategori j e čine : A) glagoli tip a izgledati i či-

ni t i se, sa sve t r i mogućnosti ( i z g l e d a t i [ mu ] star i nski , -a,-o Ц i zgl ed a t i kao starinski, -a, -o || i zg 1 ed a t i starinskim,-om ) ; B ) gl agol i t ipa osećat i se, sa dve m ogućnost i ( o s e ć a t i

se usamljenim || o seć at i se usamljen) ; C) glagoli tipa zvati,nazvati, sa dve mogućnosti (zv at i đuvegijom || zv at i đuve-

gij a) ; D) glagoli t ipa smatrati , sa varij antama : glagol + in-

strumental || glagol + kao + nominativ || akuzativ || glagol

+ za + akuzativ (sm a t r a t i jogunicom || sm a t r a t i kao

j ogunicu || sm at r an kao j ogunica || sm a t r a t i za jogunicu).

b ) Instrum entalna dopuna glagolu j esam, koju smo na-

zvali ekspresivnim ti pom dopune, j avlj a se u st i lu Andr ićevom

samo kao potencij alna vrednost , ostvarena u j ezi ku li kova,

d akl e — k ao ev ok at i v n o sr ed st v o .

314. 5) Upot reba formi za označavanj e prostornih odnosa

u j ezi ku i st i lu I va Andr ića u komunikat ivnoj j e sferi knj ižev-

noj ezičkog t ipa i svaki od obl ika koj i se t ret ir a u ovome r adu,

a označen j e kao t ip, predstavlj a kategor ij u koj a se izvodi iz

v iše pr imer a.

Momenti potpunog aktualizovanj a Andrićevog j ezika izra-

ženi su u al ternacij am a :

a) obl ika genii t iva s predlogom mimo i akuzat iva s i st im

tim predlogom (p r o 1 az i t i mimo mosta || p r o l az i t i mimo

most ) , koj i odnos — iako u» osnovi sinonimskog karaktera —

pokazuj e da j e aktualan tip ovaj prvi , a da se i u j eziku I . An-

dr ića drugi t ip uzim a naj češće samo u pr i loškim i dr ugim izr a-

zim a ( mimo Ij ude) ;

b ) zat im , u al ternacij ama obl ika geni tiva s predlogom put

i dativa s predlogom prema i k { ka) , u či j em j e odnosu rele-

vantan momenat razl ikovanj e pojmova čij a se imena nalaze

u zavisnom padežu prema kr i ter i j umu živo :nei ivo ( i d e put ol-

tara : i d e prema čoveku || i d e prema ol tar u) ;

300

с) zat im , u al tem acij ama u koj ima ovi predlozi stoj e u

opozi tnom odnosu prema konstrukcij i u pravcu + genit iv

(b ež a t i u pravcu Save) ;

d) u alternacij ama sintagmi s oblicima gendtiva s predlo-

gom u i kod (r a sp i t i v a t i se u Mlečana || r a sp i t i v a t i

se kođ Mlečana), koj e j asno pokazuj u da j e upotreba struktu-

re u + geni t iv u j eziku I . Andri ća leksički uslovlj ena, tj . veza-

na za poj avu zamenica (u vas, u nj ega) i da će se daleko češće

uz nj ih naćd, dok j e u svim ostalim slučaj evim a, tj . uz imenice,

f rekvencij a strukture kod + genit iv mnogo viša ( kod čoveka).

e) Momenti tog potpunog aktualizovanj a pišćevog j ezika

izraženi su i u vrlo čestoj i sasvim normalnoj di stribucij i gena-

t iva s predlogom kod uz glagole kretanj a (u ć i , i ć i , d o ć i kod

direktora) , dok s druge strane nalazimo i di str ibucij u dat iva

bez predloga uz izvesne glagole, koj a ukazuj e na svesno održa-

vanj e komunikat ivno usam lj enih kategor ij a odnosa ( kao što

j e, npr ., dativ u sin tagmi p a s t i zemlj i , prema fol klornom

»zemlj i p a d e voj voda K aiea«) .

f ) Slična j e ovoj poslednj oj , samo viiše, i r ekh bismo —

normalne, f rekvencij e, i distr ibucij a akuzativnih si ntagmi s

predlogom uz u koj ima j e regens tzv. glagol mi rovanj a ( tip :

s e d e t i uz vat ru, uza zid ) .

g) Al ternacij a glagol + na + Ac. || glagol + kroz + Ac.

u sistemu Andnićevog j ezika, iako su nj eni opozitumi sinonimi

u osnovi , pokazuj e da se za prvi nj en elemenat vezuj u imena

poj mova ograničene semantičke kategorij e, tj . imena nečega

što j e namenj eno samo vršenj u radnj i označenih regensom sin-

tagme (u l a z i t i na glavni idaz), i l i pokazuj e da se on j avlj a

u pr i l oškim i zr azim a ( v . t . 103) .

h ) Jezički opravdan (mislimo : semantički d si stemski ) i

aktualan, kao elemenat vrlo uj ednačenog u knj iževnoj ezičkom

smislu sti la Andrićevog, j avlj a se i obl ik akuzativa s predlogom

za u značenj u pravca kretanj a (tip : p u t o v a t i za Janj inu),

tj . u al ternacij i sa obl ioima t ipa p u t o v a t i u Janj inu.

i ) Konstrukcij a međ vatrom i vodom b i t i , vr lo česta u

j eziku starij ih naših pisaca (v. t . 128), u stilu Iva Andrića za-

menj ena j e potpuno genitivskom konstrukcij om s predlogom

između. S druge strane, distribucij a lokativne sintagme s pred-

logom pri sačuvana j e kao vrlo živa kategorij a ne samo u pred-

loško-priloškoj konstrukcij i pri dnu ( + gen.) nego i tamo gde

30 1

veza regensa d dopune, odn. odredbe nema takvog posrednika

( tj . u tipu : u d ar i t ii pri korenu, i m at i pri sebi, r ast i pri

zemlj i ) .

j ) U j eziku Iva Andrioa pretpostavlj ena sinonimska opozi-

aij a glagol mirovanja + prema + lokativ || glagol mirovanja

+ prema + genitiv rezultirala j e potpuno u pravcu razvi tka

savremenog j ezika, tj . u nj emu nismo našl i nij ednog primera

upotrebe predloga prema s geni t ivom .

315. 6) Upotreba formi za označavanj e vremenskih odnosa

u j eziku i stilu Iva Andrića u komuniikativnoj j e sferi knj ižev-

noj ezičkog tipa i pokazuj e vrlo uočlj ivu ravnotežu arhaičnih i

i n ov aci on i h el em en at a .

a) Vr lo j e česta upotreba tradicionalne knj iževnoj ezdčke

strukture za + genit iv sa značenjem naporednosti ( t ip : za pri-

čanj a, za bombardovanj a, za sutona) u al ternacij i sa isto tako

čestom distr ibueij om sintagmatske strukture u toku + geni tiv

( t ip : u toku rata), za vreme + gen. ( za vreme rata), odnosno

rečenične strukture tipa zavisne rečenice sa veznikom dok

(npr ., dok j e to pr ičao) .

b ) S druge strane, od elemenata govornog j ezika koj i su,

dij ah ronički posmatrano, inovacione pr irode, vr lo visoku f rek-

vencij u im aj u siintagme u koj ima kao rektum nalazimo obl ik

geni t iva apstrak tnih ( gl agolsk ih ) imenica s predlogom kod,

takođe sa značenj em naporednosti ( t ip : kod pr ičanj a, kod bom-

bardovanja). One su, naravno, opozitumi lokativnih sintagmi

s predlogom pr i ( t ip : pr i pr ičanj u, pr i bombardovanj u ) , odn.

vremensk ih rečenica i glagolskih pr i loga ( v . t . 289. i d.) .

c ) Vrlo j e česta, takođe, distr ibucij a t radicionalne knj i-

ževnoj ezičke kategor ij e o + lokativ za označavanj e napored-

nosti (npr . : o raspustu, o praznicima) i to često u al ternacij i

sa konstrukcij om na + akuzativ ( t ip : o Boziću || na Božič).

d) Konsekutivno odvaj anj e st i la Andr ićevog od narodnog

govora, posmatrano na govoru samog autora, pokazuj e se i u

di str ibuci j i sintagmi sa značenj em neodređene posteri ornost i .

Dok j e u prvom per iodu svoga stvar alaštva u pr imer ima koj i

se obuh vataj u formulom al ternaci j e od četi r i člana : iza + gen.

|| nakon + gen. || posle + gen. \ \ po + loc. pisac upotreblj avao

i veći broj siintagmi sa iza + gen., pored sintagmi koj e čine

drugi deo al ternaci j skog sistema, danas nalazimo iskl j učivo

konstrukcij e sa posle + geni t iv i po + lokat iv .

302

е) Sasvim ј е obdčna, međutim, u j eziku I . Andr ića pozna-

ta konstrukcij a s glagolom imati za obeležavanj e vremena u

smislu poster i ornosti u odnosu na m omenat obeležen vremen-

skim terminom te konstrukcije ( ima dobra četvr tina vij eka),uz upotrebu, naravno, i si ntagmatskih sinonimskih struk tura

t ipa p re -f geni t i v.

f ) Naj češće forme obeležavanj a anteriornosti u koj oj j e

i staknut momenat u kome se radnj a vrši predstavlj aj u tr adicio-

nalne knj iževnoj ezičke strukture tipa do + odgovaraj ući oblik

imena koj e označava vreme ( tip : do pre t ri dana, do pod sta-

rost , do pred rn r ak ) .

316. 7) Odnos arhaičnih , odn . t r adici onalnih i inovacionih

elemenata Andrićevog j ezičkog sistema, iako na potpuno nor-

mati vnoj osnovi knjđževnoj ezičkog tipa, pokazuj e se u distr ibu-

cij i formi za označavanj e uzroka i ci lj a.

a) Za određivanj e ovoga odnosa relevantne su sint agme

tipa zbog + geni tiv i radi + genit iv i to u onome odnosu koj ii

pokazuj e tendencij u zamene ovih dvej u sintagmi kada znače

uzrok, tj . upotreba strukture radi + gen. za označavanj e uzro-

ka. Poređenj e prvih izdanj a pripovedaka (SKZ 1924) sa naj-

novij im azdanj ima pokazuj e da pisac (ne uvek , ipak ) ovu di-

j alekatsku osobinu ispravlj a dovodeći j e na knj iževnoj ezički

ni vo. S druge strane, poznata tendencij a zamene sintagmi s

predlogom radi sintagmama s predlogom zbog uz genitiv apso-

lutno se potvrđuj e i u sti lu Iva Andii ća.

b) I stu relevantnost, sada u smislu prikazivanj a aktual i-

zacij e u knj iževnoj ezičkom pravcu, ima odnos koj i se vidi u

piščevom ostvarivanj u sinonim ske opozicđj e či j i su sastavni

elementi zbog + gen., s j edne, i sa + gen., s druge strane.

Ovaj drugi elemenat sinondmske opozicij e (npr . : j ec a t i s

nemoćna bij esa), iako se može naći u prvom per iodu Andriće-

vog stvaralaštva, oseća se kao svoj evrstan arhadzam i u novi-

j im tekstovima upot reblj ava se samo u predikat ima ograniče-

nim na tip : bit i poznat , bi t i čuven i sl .

c) I stu tendencij u pok azuj e razvi tak , odn. ostvarivanje si-

stema al ternacij a či j i j e drugi elemenat o + acc. ( tj . t ip : o t i-

m a t i s e o nešto ) . U st i lu I . Andr ića takve akuzat ivne struk -

ture predstavlj aj u izraze a takođe se osećaj u kao arhaizmi . Ta-

kav j e arhaizam i uzročna konstrukcij a o + loc., česta u j ezi ku

star ij ih pisaca, a vr lo retka u j eziku našega pisca ( »l u p a j u

glavu o tom«) .

30 3

317. 8) К ао i u opšteknj iževnom j eziku, ostvarivanj e siste-

ma sinonimskih opozicij a sintagmi s glagolskim dopunama

vrši se u mnogo užem krugu koj i čine, s j edne strane, modalni

glagoli t ipa moći, hteti , morati, trebati , smeti i , s druge strane,— glagol i t ipa početi , prestati , nastavi ti , vodi ti i sl .

a) Reparticdj a dopuna prvom tipu glagola može se obele-

ži t i kao ravnomerna realizacij a oba elementa sinonim ske op>o-

zicij e nepotpuni glagol + inf initiv || nepotpuni gl . + da 4-

prezent , koj oj treba dodati , kao instrument opredelj enj a za

j edan i l i drugi t ip dopune, j oš i ekspresivnost i r i tam kojd su

poznat i element i konteksta.

S obzi rom na t o, uz r avnomernu realizaci iu t ipova dopune

uz gl . moći kakva j e : m o g a o j e smisl i t i || m o g a o j e da

smisl i , nal azimo i isklj učivo : k a d a r b i o nabavi t i ; uz r avno-

mernu realizacij u t ipK>va dopune uz gl agole trebati , morati ka-

kva j e : t r eb a krenuti || t r eb a da krene, nalazimo i pretež-

no : v a 1 j a da se skineš ; uz pretpostavl j enu r avnomernu r ea-

l izacij u tipova dopune uz glagol morat i , kakva bi bi l a : m o r a o

j e ići 11 m o r a o j e da ide, nalazimo zavisno od konteksta i li

r azloga r i tma i l i i sklj uči vo prvo i li i skl j učivo drugo.

Pretežna upotreba konstrukcij e da + prezent kao dopune

glagolu hteti u j eziku I . Andrića potvrđuj e ono što j e već kon-

statovano u nauci , tj . da j e ta upot reba »uslovlj ena razl ikom

u značenj u koj e obldci prezenta glagola hteti imaj u u modalnoj

i futurskoj službi«604. A što se obeleženosti u ekspresivnom smi-

slu tiče, ova modalna konstr ukcij a kao odredba subj ekta koj i

nij e ži vo biđe j avlj a se kao bi tno obeležj e raniih pripovedaka

piščevih , vezana je za tekstove či j i su ldkovi iz folklora i vre-

menski j e ograničena ( v. t . 203) .

b ) Repar t ici j a dopuna dr ugom tipu glagola (počet i , pre-

stat i , nastavi ti i sl .) m ože se obeleži ti t akođe j ednakom rele-

vantnom osobinom , tj . kao r avnomerna real izacdj a sinonimske

opozicij e : glagol + infini tiv || glagol + da + prezent, u koj ojupotrebu jednog ili drugog eiementa regulišu ekspresivnost i

r i t a m .

Obeležena j e u smislu davanj a t ipa j ezičkom izrazu ddstr i-

bucij a analitičke gramatičke strukture s glagolom stati ( tip :

s t a d e podizati || s t a d e da podiže) s obema dopunama, a

naroči to upotreba toga glagola u predikativnoj službi : kao gla-

gola u rečenicd čij i j e subj ekat apstraktna imenica (s t a d e vri-

eoi M . Stevanovi ć , NJ n . s. V , sv . 5—6, Beogra d 1954, st r . 168—169.

304

ska i ena). Ovaj j e glagol , tj . gl . stati , ekspresivni opozi tum ko-

munikativnog početi, al i j e ta karakteristika odredlj iva tek u

j edinici konteksta, tj . kada se j avi sa određenom koncentraci-

j om. U sistemu kojd se shvata kao komunikativan, tj . u nor-

malnom govoru autorovom, ova dva glagola predstavlj aj u si-

n o n im e .

c) U jeziku Iva Andrića uz glagole ići, stići, uzeti od ovih

dopuna, sa modalnim značenj em, upotreblj ava se samo pre-

zent s veznikom đa ( tip : i d e da traži , s t i ž e da pokolj e, u ze

da radi ) , dok se uz glagol dati, koj i u svom značenj skom poten-

cij alu ima j ače izraženu modalnu nij ansu, upotreblj avaj u obe

dopune (n i j e se d a l a zaustavi ti || n i j e d al a da se za-

ustavi ) , i to ona s inf ini tivom češće.

318. 9) Kretanj e Andr ićevog j ezika u pravcu intelektual i-

zovanj a j ezičkog izraza naročito j e izraženo upotrebom sintag-

mi s glagolskim ( apstrak tnim ) imenicama u nj ihovom zavis-

nom delu . Aktualizacij a ovoga t ipa j e, kao i u knj iževnom j ezi-

ku uopšte, izražena vi sokom f rekvencij om ap straktnih imenica

i par alelnom f rekvencijom gramat ičkih konstrukcij a s nj im a.

Kako smo u r adu utvrdi l i ( v. t . 212—215), u j eziku i st i lu I .

Andrića apstraktna imenica j avlj a se normalno ne samo uz

glagole inhoat ivnog, ingresivnog а sličnih t ipova, nego se j av-

lj a, u obl icima instrum entala, akuzat iv a, genit iva i dr . padeža,

i uz vr lo vel iki broj drugih glagola, dr ukčij eg semantičkog po-

tencij ala, leksički neograničenih, kako smo rekli , koj i — zaj ed-

no s dopunama — čine neiscrpan izvor sinonimskih kombina-

cij a u sintagmatskom određivanj u, označavaj ući okolnosti ukoj ima se vrše radnj e označene nj ihovim upravnim rečima.

319. 10) Normatdvni glagolsk i sistem , k ao osnovni nosi lac

rečenične determinacij e, ostvaren u j eziku poj edinačnog pisca

mora bi ti specif ičan. Pre svega zbog toga što se u različi t im

sti lskim uslovima ekspresij e ostvaruj e na sinoniimskim odnosi-

ma u j eziku — u realizacijđ dakle : na mogućnosti izbora, što

čini da se taj sistem u svoj oj unutrašnj oj reparticij i uvećava

il i redukuj e za neki od obl ika koj i ga sačinj avaj u. Međutim,kada j e reč o j eziku Iva Andrića, treba istaći i posebno da j e

ta specifičnost vezana samo za unutrašnju repar t icij u, dok se

u celokupnosti nj egovog j ezika nalazi čitava struktura srpsko-

hrvatskog sistema ličnih glagolskdh oblika. I to j e, sa svoj estrane, kada bi se njegov j ezik poredio sa j ezikom drugih ne-

kih pisaca iz iste sredine, opet specif ično.

20 Jezi k i st i l I va A n d r i ća 30 5

Prva bi , dakle, karakteristika glagolskog sdstema u Andri-

ćevom st i lu bilo odstupanj e od tendencij a koj e poj edine gla-

golske kategor ij e im aj u u standardnom j ezik ii ( kakva j e npr .

tendencij a svođenj a upotrebe preteri talnih vremena na pretež-

nu upotrebu perfekta), što znači da u nj egovom poj eđinačnom

jezičkom ostvarenju, kako smo već rekl i u radu, imamo sli ku

koj u možemo smatrati mnogo stvarnij om kategor ij om opšteg

j ezika nego što j e slika koj u opšte tendencij e toga j ezika daju.

320. a) Prema rezul tat ima našeg i spi t ivanj a, kao nesumnj i-

va sti lska kategor ij a, t j . kao kategori j a sa evokati vnom funk-

cij om j avlj a se sinonimska opozicij a dvoj akih obl ika pluskvam-

perfekta ( bil i su naišl i || bej ahu naišl i ), u koj oj j e elemenat

evokacij e mor fema pomoćnog glagola, i to, naravno, onog čdj i

j e obUk bej ah, bej aše . . . U razvi tku odnosa pluskvamperfekta

prema perfektu, koj i su oba komunikat ivne vrednost i , j asna j e

tendencij a upotrebe prvog kao običnog preter i ta.

321. b ) I zuzetno j e živa upotreba oblika aor ista. U vremen-

skoj proj ekcij i nesumnj ivo j e osnovna tendencij a nj egovo gub-

lj enj e, ald mu tematska proj ekcij a, s druge st rane, odn. st i l-

sk i pr ipovedački kompleks, koj i j e relevantna osobina Andriće-

vog j ezi ka, vraća i visoku f rekvencij u uopšte i visoku koncen-

tri sanost u određenom tekstu . Može se reći ipak da j e u di str i-

bucija aor ista kao evokativnog sredstva bi tan momenat kon-

centr acij a nj egova u j edinici konteksta.

322. c) I stu evokativnu funkcij u naš pisac j e dao upotrebi

obl ika imperfekta, koj i se realizuj e razl iči to prema tome da l i

j e u pitanju glagol bi ti, kad j e češći , i l i bilo koj i drugi glagol ,

kad j e ređi . Na nivou ekspresivnost i u morfosti lističkom smi-

slu, tj . kao oblik-sredstvo koj im se određenom j ezičkom izra-

zu daj e tip (v. t . 243), imperfekat j e vezan za prve Andr ićeve

pripovedačke radove. K asruij i izuzetni slučaj evi nj egove upo-

t rebe normalna su poj ava delovanj a dominantnog stil skog kom-

pleksa.

323. d ) Upotreba perfekta u j eziku I . Andrića u komunika-

t ivnoj j e sferi knj iževnoj ezičkog tipa, što znači i to da se ovaj

obl ik nalazi u opozi cijd sa svim ostalim preter i talnim vreme-

nim a, tj . da se upotreblj ava skoro svuda naporedo s nj ima.

Sa gledišta kvantitativnih odnosa mogućnih sinonimskih ostva-

renj a, tj . u upotrebi primera koj i čine elemente opozicij e kva-

l if ikativni perfekat od svršenih glagola || popridevljen oblik

306

glagolskih prideva, a određeno u j edinici konteksta, ističe se

kao batna odl ika Andrićevog sti la česta upotreba drugog ele-

ment a opozicij e, tj . primera t ipa : natekl i članak (= čl anak

koj i j e natekao), rasanjena žena ( = žena koja se rasanila |]koj a j e rasanj ena).

324. Sa morfosti li stičkog gledišta, uopšte komunikativna

kategorij a krnj eg perfek ta ima izrazi to evokatdvnu funkcij u u

slučaj evima koj e smo u radu obeleži l i kao I I pr lpovedačku

kategor ij u krnj eg perfek ta, tj . pri koncentracij i ovoga oblika

u j edinici teksta. Tada on predstavlj a stvarne opozi tume sino-

nimskog odnosa u kome drugi član može bi ti , kako smo rekli ,

i drugo kakvo glagolsko vreme sa obeležj im a pripovedačke di-

namike, npr ., s j edne strane — perfektivni prezent i imper ativ

(koj ih , za razli ku od Vukovog j ezika, u Andričevom ličnom

sti lu i nema) i l i , s dr uge strane — aori st , koj im j e Andr ičev

j ezik vr lo bogat .

325. e) I uipot reba prezenta u ј егпк и I . Andriča u istoj j e

komunikativnoj sferi knj iževnoj ezičkog ti pa. Bi tna odli ka stila

I va Andriča j e svakako odsustvo pripovedačkog prezenta od

svršenih glagola, i ako se u celokupnost i Andrićevog j ezika tajoblik, kao deo potencdj ala našeg j ezika, real izuj e u govoru l i-

k ov a .

326. f ) U sinonims'koj opozi cij i oblika prezenta prema

j utu.ru I I i u Andričevom j eziku j avlj a se več poznati fenomen

preovlađivanj a prezenta u uslovnim i dr . rečenicama. U ak ti v-

noj rečeničkoj konstrukcdj i upotreba futura I I i kod I . Andr ića

ograničena j e naj češće na dvovi dske glagole.

327. g) U apsolutno komunikativnoj sferi j e i distribucij a

futura, potencij ala i imperativa. Od nj rh, ovaj poslednj i ima i

upotrebu ekstremne ekspresivnosti , p>od koj om razumemo upo-

trebu u pripovedanj u za označavanj e prošlosti , upotrebu koj a

j e za savremeno j ezičko osećanj e sigurno arhaizam, a koj u

pisac dopušta samo u govoru l ikova, daj ući tom obl iku funk-

ci j u dij alek t izm a.

Potencij al , koj i j e kao modus dzvanredno pogodan da bude

sredstvo za izr icanj e uopštavanj a, kao kval if i kativ spada u

sistem onih j ezičkih sredstava koj a Ivo Andrić vr lo rado upo-

treblj ava u svoj oj metonimskoj ekspresij i , koj a j e kod nj ega i

inače pretežni j a od metaf orske ( v. t . 282—283).

20* 3 07

328. h ) U takvoj , apsolutno komunikativnoj , sferi nalazi

se i upotreba glagolskih pri loga kao delova si stema opozacij a

u koj ima j e druga al ternat ivna vrednost i li glagolska imeni ca

(npr . : gospođa fon Mi terer j e t u m a r a l a trai eći od živo-

ta || j e t u m ar a l a u traženju od života) il i zavisna vremen-

ska, načinska, uzročna i dr . rečenica ( t u m ar a l a j e tražeći ||t u m a r a l a j e đok j e t ražila) .

Granične slučaj eve upotrebe gl . pri loga či j i j e subj ekat

r azl iči t od subj ekta glagola koj i određuj u nalazimo ne samo u

sasvim usam lj enom pr imeru : — Jašući i spod groblj a, konj se

plahnu od bij ela krsta — nego i u vr lo usamlj enim primerima

gde se glagolski pri log j avlj a i samo sa nepodudar anj em sub-

j ek ata u cel ini ( Tako se rvući, odvukoše ga malo dal j e) . I sto

tako, granične slučaj eve na morfološkom nivou predstavlj aj u

usamlj eni pr imer i gl . pr iloga na -v.

329. 11) Funkcij e sinonimskih odnosa kako se ogledaj u

u upotrebi i rasporedu (u j eddnici konteksta) sintaksičkih

struktura na nivou rečenice u j eziku i st i lu I va Andrića izvan-

redno su speci f ične. Naime, u j ezi ku umetničk ih dela Andr iće-

v ih n al azim o sa zn at n i m k v an t i t et om sam o k l as i čan ob l i k

defek tne rečenice, d to, u govoru sam oga autor a, naj češće u

opisim a, posle rečenica s kvali f ikat ivnim prezentom, koj e mo-

gu bi ti u al ternacij i i s kvali f ik ati vnim imperfektom.

Javlj aj ući se u r i tm ičkom ciklusu čij i su element i puna re-

čenica kval if ikat ivnog t ipa, s j edne strane, i rečenica s neraz-

vij eni m delom pređikata, s druge strane, ova druga obeležava

či tav kontekst karak terom koj i j e E . Benveniste def inisao kao

kar ak ter nominalne rečenice, koj a »ima vrednost argum enta i

dokaza« i koj a se »uvodi u govor da ubedi a ne da obavesti«405

.

I s druge strone, nalazeći se u i zvesnoj genetičkoj opozicij i

s apozi t ivima, nepotpuna rečenica se u Andrićevom j eziku na-

lazi u speci f ičnom položaj u — kao al ternacij a u si stemu gde

apozi t ivi im aj u sigurno preim ućstvo, budući da im j e f rekven-

cij a neograničena i vrlo visoka, u čemu j e — pored ostalog —

Andr ićev j ezi k mnogo bogatijd od Vukovog j ezikamc

, iako ni

po čemu ne odstupa od Vukovoga j ezika kao osnove na kojojdostdže i naj vi ši stepen razvi j enost i .

«05 E. Benveni ste, La phrase nomi nale, Bulletin đe la Socićtć de lmguistique de

Pari s , Tome quarante-six ieme, Fasoioul e 1 ( Numer o 132) , Pari s 1950, st r . 33—34.

eoe I sp . M . Stevanovi ć, Jezik u Vukovti đelu, JF X XVI , 1—2, Beograd 1963—1964,

st r . 145 .

V. LITERATURA, IZVORI I SKRAĆENI CE

V . L I TERA TURA, I ZVORI I SK RAĆEN I CE

a) L i teratu ra

Ак адемин наук CCCP, Г р а м м а т и к а р у с с к о г о н з н к а, Том I

и Том I I , М оск ва 1960.

Al efcsi ć, R., Ott se j e rađovao i l i on se radovao, NJ I , sv. 2, Beograd

1933, str . 48— 50.

Aleksić, R., K onj ma i l i konj ima, NJ I , sv . 1, Beograd 1933, st r . 22—25.

Andri ć, I ., Opt imizam Vuka K aradi ića (govor održan 7. I I 1964. na

svečanoj aikademij i povodom 100. godišnj ice smr ti Vuika St . Ka-

r adžića), Knj iževnost i j ezik , X I , 1, Beogr ad 1964, st r . 6—13.

Babić, S., Glasovi u r i j eči ma i umj et ničkorn dj elu, Jezik , God. V I I , 2,

Zagreb 1958, str . 33—41. i God. V I I , 3, 1959, str . 65—72.

Bally, Ch., Linguistique generale et linguistique f rangaise, Вепхе 1950.

Bally , Ch ., Trai te de sty l i st ique f rangaise, Vol . I , I I , Gen&ve—Par is 1951.

B andić, M ., I vo And r i ć : zagonetka vedr ine, Novi Sad 1963.

Bel ić, A., »B eogradski st i l«, NJ I I , sv . 7, Beograd 1934, str . 193—200.

Bel ić, A., Sti l i j ezik, NJ I I I , sv. 5, Beograd 1935, st r . 133—141.

Belić, A., Bosanski j ezi k i l i st it, NJ V, sv. 3, Beograd 1937, str . 65—69.

Belić, A., Sti l isti ka u svetlosti l en evske škole, NJ VI I , Beogr ad 1940,

str . 33— 40, 97—101. i 129— 134.

Bel ić, A., St itisti ka i gramati ka, NJ VI I , sv. 1, Beograd 1940, str . 1—5.

Bel ić, A., Od Vuka do Andri ća, Oko našeg knj iževnog j ezika, SKZ 312,

Beogr ad 1951, st r . 218—222.

Beli ć, A ., P. P. Đordević, O redu reči u srpskom j eziku , Delo X X , Beo-

gr ad 1898, st r . 330—338.

Beli ć, A., Aor ist imperfektivnih glagola, JF V, Beograd 1925—1926,

st r . 171— 180 .

3 11

Beli ć, A., O upot rebi vremena u srpskohr vatskom j ezi ku, JF VI , Beo-

gr ad 1926—1927, str . 102—132.

Bel ić, A., M usić d-r A., Značenj e i upot reba par t icipa u srpskohrvat -

skom j eziku, JF X I I I , Beogr ad 1933—1934, st r . 195—202.

Belić, A., Narođni i knj it ev ni j ezik, NJ VI I , sv. 4, Beograd 1939, str .

97— 102 .

Bel ić, A., »Depref iksaci j a« u slovenskim j ezi cima, JF XV I I I , Beograd

1949— 1950, str . 87—101.

Belić, A., П а д е ж н а л с и с т е м а и п р о и с х о ж д е н и е п р е д-

л о г о в, JF, X X I I , Beogr ad 1957—1958, st r . 1—17.

Beli ć, A., Povođom j ezi čkih ispi t ivanja, NJ n. s. IX , sv. 1—2, Beograd

1958, st r . 1—4.

Beli ć, A., I stori j a srpskohrvatskog j ezika, Knj . I I , sv. 1: Reči sa dekl i -

naci j om , Beogr ad 1950.

Bel ić, A., I stor i ja srpskohrvatskog j ezika, Knj . I I , sv. 2 : Reči sa konj u-

gaci j om , Beogr ad 1951.

Bel ić, A., O j ezičkoj p r irodi i j ezičkom razvi tku, I , Beogr ad 1958.

Bel ić, A., O j ezičkoj pr i rodi i j ezičkom razvi t ku, I I , Beograd 1959.

Benvemi ste, E ., La phrase nominale, Bul l et in de la Socićte de l ingui-

sti que de Par is, Tome quar an te-sixiem e, Fascicul e 1 (Num er o

132) , Par i s 1950, st r . 19—36.

Bloomf ield, L ., Language, New York 1958.

Br abec—H raste—Živković, Gramat ika hrvatskosrpskoga j ezika, I V р ге-

r ađeno izdanj e, Zagreb 1961.

Br abec, I ., Die Mundar t von Dubrovni k , Die Wel t der Slaiven, Jah r gan g

V , H ef t 1, Ot to H ar r assovvi t z — W i esb aden 1960, st r . 45—61.

Br unot , F ., La pensee et la langue, M asson et Cie, Edi teur s Pari s 1922.

Budim ir , M ., Andr ič i ant i ka, Posebna izdanj a I nst i tu ta za teor i j u

knj i ževn osti i um etnost i , K nj . I , Beogr ad 1962, st r . 235—241.

Chom sky, N ., Syntact ic St ructure, Gravenhage 1957.

Čal e, F . i Zori ć, M ., B i lj eške o st i l i st ičkoj vr i j ednost i imenske kon-

st rukcij e, Jezik I V , 4, Zagreb 1956, st r . 109—111.

Dani či ć, Đ., Srbska sintaksa, Beograd 1858.

Deroy, L ., L'emprunt l inguist ique, Par is 1956.

Đor đevi ć, P. P., O redu reči u srpskom j ezi ku, Glas SK A LI I I , dra gi

r azred 35, Beograd 1898, str . 167—231.

Đor đević, P. P., Pr i lozi za sintaksu srpskoga j ezika, I , O padežima bez

predloga, Glasni k SUD, Knj . 68, Beogr ad 1889, st r . 110—198. i Kn j .

69, 1889, s t r . 1—96.

Engels, F., Di j alekt ika pri rode, Beograd 1951.

Fr angeš, I ., Vr i j ednosti i granice sti l i st ičke kri t i ke, JF X X I I I , Beograd

1958, st r . 45—49.

3 12

Glavan, Vj ., Kongruencij a u j eziku starih čakavskih pisaca, JF VI I ,

Beogr ad 1927—1928, str . 111—159.

Gligorić, V., Ivo Anđrić i naša knj iževna tradicija, Posebna izdanj a

I nsti tuta za teorij u Jmj iževnost i i umetnosti , K nj . I , Beograd 1962,

st r . 203— 2 13.

Gligod ć, V., l vo Anđrić (predgovor ), Izabrane pripovetke I . Andrića,

M S Novi Sad 1956, st r . 5—42.

Gortan-Premk, D., Sintagme s pređlogom đ o s obzirom na svoj stva

predloga uopšte, NJ n. s. X I I I , sv. 1—2, Beogr ad 1963, str . 64—80.

Gor tan-Pr emk, D., Padet obj ekta u negativnim rečenicama u savre-

menom srpskohrvatskom knj iževnom j ezi ku, NJ n . s. X I I ,

sv. 3—6, Beograd 1962, str . 130—148.

Gor tan-Premik, D., Padežne i predloško-padežne uzročne konstrukci j e

kod Vuka, JF X XVI , 1—2, Beograd 1963—1964, str . 437—458.

Grčević, F., I vo Andr ić u »Knj iževnom l ugm , Posebna izdanj a Insti-

tuta za teor iju k nj iževnosti i umetnosti , Knj . I , Beograd 1962,

st r . 2 15— 222 .

Grevisse, M ., Le bon usage — grammaire f rangaise, Pad s 1960.

Gr iokait , I ., Razl i ka između predloga z b o g i u s l e d, NJ n. s. VI I I ,

sv. 7—10, Beograd 1956—1957, str . 236—241.

Gri okat , I ., O upotrebi pri deva m n o g i i sl . u j ednini , NJ n . s. V,

sv. 7—8, Beogr ad 1954, st r . 269—277.

Gri okat, I ., O perfek tu bez pomoćnog glagola u srpskohrvatskom

j eziku, SAN Beograd 1954. ,

Gri okat , I ., O neki m osobinama f utur a I I , NJ n . s. V I I I , sv . 3—4, Beo-

grad 1956, st r . 89—105.

Gr oot, A. W. de, Classif icat ion of cases and uses of cases, For Roman

Jakobson , The H ague 1956, str . 187—194.

Guber ina, P„ Zvuk i pokret u j eziku, Zagr eb 1952.

Гудк ов, B. П ., У п о т р е б л е н и е ф о р м б у д у т е г о в р е м е н и

с к о н с т р у к ц и е и ,д а + н а с т о л вд е е в р е м и" в с е р

-

б о х о р в а т с к о м л з н к е, Вестник М оск овск ого У ниверсите-

та, серил V I I , No 2, Моск ва 1963, стр . 30—39.

Gud kov, V ., Dodatak pravil ima slaganj a pred ikata sa više subj ekata,

Knj iževnost i j ezik , X I I , 4, Beograd 1966, str . 60—61.

Guiraud , P., La syntaxe du f rangais, Pr esses Univer si tai res de Fr ance

— Pari s 1962.

Guiraud , P., La sty l ist ique, Presses Universi tai res de Fr ance — Pari s

196 1.

Guir aud , P., Language et versif icat ion d'apres l

'ceuvr e du Paul Val i ry,

P ari s 1953.

Guir aud, P., Les locut ions f rangaises, Presses Universi tai r es de Fr ance

— Pari s 1962 .

3 13

Har r i s, Z. S., St ructural Linguist ics, The Universi ty of Chicago Pr ess,

Chicago 1963.

Herdan, G., Language as Choice and Chance, Groniogen 1956.

Hooket t , Ch., A Course in M oder n L inguistics, New Yor k 1958.

Х одова, K . И ., С и с т е м а п а д е ж е и с т а р о с л а в и н с к о г о

л з м к а, Москва 1963.

Hr aste, М ., Čakavsk i dij aleka t , Encik lapedij a Jugoslavij e, I V , Zagreb

1960, st r . 506—508.

Hr aste, M ., K aj kavsk i di j alekat, Encik lopedi j a Jugosl avi j e, I V , Zagr eb

1960, st r . 508—511.

Hr aste, M ., Putuj em г а R i j e k u i l i putuj em u R i j e k u, Jeziik , God. V ,

3, Zagreb 1957, st r . 89—90.

Hr aste, M ., M oj e kolege i l i moj i kolege, Jeziik , God . I I , 2, Zagreb 1953,

s t r . 61— 62.

H raste, M ., Dvoj stvo obl i ka pr isvoj nih pri dj eva i zamj enica na -o v

(■e v) i - i n u hrvatskoj knj iževnosti , Pi tanj a savr em enog kn j i

-

ževnog j ezik a, God. IV , sv . 2, Saraj evo 1952, str . 190—198.

I gnj atović, D., O j ednom nezabelei enom dij alekatskom tipu futura

s osvr tom na buduće vreme uopšte, JF X X IV , 1959—1960, st r .

327— 357.

I mbs, P., L'emploi des temps verbaux en f rangais moderne, Librair ie

C . K l i n ck si ec k — Par is 1960 .

I vić, M ., O problemu padežne sisteme u vezi sa savremenim shvata-

nj ima u l ingvističkoj nauci, JF XX , 1—4, Beogr ad 1953—1954,

st r . 191— 211.

Ivić, M., Sistem l ični h glagolskih obl ika za obeležavanje vremena u

srpskohrvatskom j eziku, Godišnj ak Filozofskog fakul teta u No-

vom Sadu , I I I , Novi Sad 1958, str . 139— 152.

I vić, M ., I z problematike padežnih vremenskih konstrukci j a, JF XX I ,

1—4, Beogr ad 1955—1956, str . 165—209.

I vić, M ., On the Structural Characterist ics of the Serbocroatian Case

System, In ternat ional Joum al of Slavi c Linguist ics and Poet ics,

I V , 1961, str . 38—47.

I vić, M ., O padežu p o u srpskohrvatskom j ezi ku, JF X I X , Beogr ad

1951— 1952, st r . 173— 212.

I vić, M ., Jedno pogtavl j e i z gramati ke našeg modemog j ezi ka — sistem

mesrdh padeža, God išnj ak Fi lozof skog f aikul teta u Novom Sadu ,

I I , Novi Sad 1957, str . 145—157.

I vi ć, M ., Srpskohrvatski padežni obl ici obavezno pr aćeni odredbom

kao pomoćnim morf ološki m znakom, Godišnj ak Fi lozofskog

f aku l t et a u N ovom Sadu, I V , N ovi Sad 1959, st r . 151— 162.

I vić, M ., Značenj a srpskohrvatskog inst rum entala i nj ihov razvoj ,

SAN CCX X V I I , Beogr ad 1954.

3 14

Ivić, M., Vzročne konstrukcije s pređlozima zb o g, o d, i z u savre-

menom knj iževnom j eziku, NJ n. s. V, sv. 5—6, Beograd 1954,

st r . 186— 194 .

I vi ć, P., Sistem značenj a osnovnih preteri talnih vremena u govoru

Gal ipoljskih Srba, JF XX , 1- 4, Beograd 1953—1954, str . 228—262.

Ivić, P., Dva glavna pravca razvoja konsonantizma u srpskohrvatskom

j eziku, Godi šnj ak Fi lozofsikog fakul teta u Novom Sadu, I I , Novi

Sad 1957, st r . 159—182.

Jakobson, R., Remarques sur l'evolution du russe comparee a cel le

des autres langues slaves, Selected Wri tings, 'S-Gravenhage 1961,

st r . 7— 116.

Jakobsan, R., The Metaphoric and Metonymic Poles, Fundamentals of

Language, Gr avenhage 1956, str . 76—82.

Jerem ić, D., F i lozof i j a I va Andr ića, Posebna izdanj a I nsti tuita za t eo-

r i j u knj iževnost i i um etnost i , I , Beogr ad 1962, str . 9—22.

Jonke, Lj ., O upotrebi tuđih rij eči, Jezik , God. I I , 1, Zagreb 1953,

st r . 1— 4.

Jonke, Lj ., O redu r ij eči sa sintaksičkog i st il ističkog gledišta, Jezik ,

God. X , 3, Zagreb 1962, str . 65—76.

Joo ke, Lj ., Za ravnotežu umj etničkih i gramat ičko-pravopisnih ele-

menata, Jezik , God. X , 3, Zagreb 1962, st r . 38— 43.

Jonke, Lj ., Funkcionalnost aorista i imperfekta, Knj iževni j ezik u teo-

r i j i i pr aksi , Zagireb 1964, st r . 151—152.

Junković, Zv ., Nešto o sročnost i , Jezi k, God. V I , 1, Zagreb 1957,

s t r . 8— 13 .

К аменцк аите, H . Л., Х а р а к т е р с и н о н и м и и у с т о и ч и в н х

г л а г о л в н м х с л о в о с о ч е т а н и и , Вопросв! нзБШознании,

4, М оск ва 1964, стр . 91—98.

K ar adžić, V . St ., Srpsk i r j ečnik , Beč 1818 ; Beogr ad 1935.

Klagstad, H . L . Jr ., On a Styl istic Al ternation in Contemporary Stan-

dar d Russian, For Roman Jak obson, The H ague 1956, st r .

260— 264 .

Kr avar , M ., Futur I I u našem glagolskom sistemu, Radovi Fi lozof skog

f akul tet a u Zadr u, I . Razđio l ingvistdčko-f i lološk i (1), sv . 1,

1960, st r . 30—50.

Lalevi ć, M., O poj avama vezanim za glagolsku rekcij u, NJ n. s. VI I I ,

sv. 7—10, Beogr ad 1956—57, st r . 251—258.

Machek , V., La rection des prćposi t ions sl aves pođib, *perd%, nad-

h, za

et de cel les composees avec is- et po- ( ispod etc., popod etc.),

Zbor ni k M S I V—V , Novi Sad 1961—1962, str . 198—206.

Mal ić, Z., Andri ćev sti l i j ezik u »Priči o kmetu Simanu«, Jezik, God.

IV , 5, Zagreb 1956, str . 148—154.

3 15

Maretić, T., Gratnatika hrvatskoga i l i srpskoga knj il evnog j ezika, I I I

izd ., M H Zagr eb 1963.

Mariković, M., Dij alektička teori j a značenj a, Beogr ad 1961.

Marković, Sv., O koleblj ivosti slaganj a u rođu kod imenica či j i se

pri rodn i i gramatički rođ ne slal u ( i o rodu ovi h imenica),

Pi tanj a kn j iževnost i i j ezi ka, Kinj . I , Sar aj evo 1954, str . 87—110.

Milanović, B., M razovi : mrazevi ; nosovi : nosevi i sl., ( I I ) , NJ n . s. I ,

sv . 1—2, Beogr ad 1950, st r . 43—53.

Milainavić, B., Upotreba predloga k o d (s geni t ivom) uz glagole kre-

tanj a, NJ n . s. I X , sv . 7—10, 1959, st r . 227—242.

Milas, M., Dasnašnj i mostarski dij alekat, Rad JAZU 153, Zagreb 1903,

st r . 47— 97.

Mileti ć, B., Upotreba predloga u s geni t ivom, NJ I , sv. 4, Beograd 1933,

s t r . 112— 115.

M il ler , G. A., Langage et com municat ion, Presses Universi tai res de

Fr ara ce — Par i s 1956.

M inde, R., I vo And r ić — Studien ii ber sei ne E rzahlkunst, Ver lag Ot to

Sagner — M iinchen 1962.

Mor ier , H ., Dict ionnai re de poet ique et de rhetorique, Pair i s 1961.

Mul ić, M ., Akuzat iv sg. m. r . odnosne zamj enice »koj i«, Jezik , God. I I ,

3, Zagr eb 1954, str . 86—87.

M ul ler , Ch., Le mot , un i te de texte et uni tć de lexique en statist ique

lexicologique, Tr avaux de l inigu isti que et de l i t ter atur e, I , Str as-

bourg 1963, str . 155—173.

Musić, A., K ondicional u hrvatskom j eziku, Rad JAZU CX X V I I , Za-

gr eb 1896, st r . 141—209.

Musić, A., Pr i lozi nauci o upot rebi vremena u srpskohrvatskom j ezi ku,

I , Glas СХ Х 1, Beogr ad 1926, st r . 109— 173 ; I I , Glas СХ Х Ш , Beo-

gr ad 1926—1927, str . 67—119; Gl as CX X V I , Beogr ad 1927, st r .

1— 55.

Mu sić, A ., Grčki i terat i vni p reter i t i i slavenski i terat ivn i kondicional ,

Rad JAZU 245, Zagreb 1933, st r . 73—87.

Muisić, A ., Rečenice boj azn i u grčkom, l at inskom i srpskohrvatskom

j eziku, Rad JAZU 247, Zagreb 1933, st r . 183—211.

Musić, A., Preter it futura u indoevr. j ezicima, Rad JAZU 243, Zagreb

1932, st r . 91— 127.

Musić, A., Rečenice s par t icipom pret . akt. I I u hrvatskom j ezi ku ,

Rad JAZU 140, Zagreb 1899, str . 59—130.

Musić, A., Pitanj a u hrvatskom il i srpskom j eziku, Rad JAZU 172, Zagreb

1908, str . 101—219. i Rad JAZU 184, Zagr eb 1910, str . 96—234.

Muisić, A., Značenj e i upotreba par t icipa u srpskohrvatskom jezi ku,

Rad JAZU 250, Zagsreb 1935, str . 127—157.

N aht igal , R., Slovansk i j eziki , Lj ub lj ana 1952.

3 16

Nedi ć, V., l vo Artdrić i narodna knj itevnost, Posebna izdanj a Insti tuta

za teor ij u knj iževnosti d um etnostd, I , Beogr ad 1962, str . 223—234.

Ni kol ić, B ., Smi renost Andr ićeva kazivanj a, NJ n . s. I X , sv. 1—2, Beo-

gr ad 1958, st r . 24—31.

Nikolić, B., Jezik l va Andrića, Posebna izdanj a Insti ta ta za teoriju

knj iževnost i d umetnosti , I , Beogr ad 1962, str . 193—202.

Nikol ić, B., Osvrt na pr ipovedački st il B ranka Copića, NJ n. s. X ,

sv. 3—6, Beogr ad 1960, st r . 171—179.

Novaković, B., Artdrićevi pr ipovedački ciklusi, Posebna izdanj a I nsti -

tut a za teor ij u knj iževnost i i umetnosti , I , Beograd 1962, st r .

117— 129.

Pavlović, M., Rekcij e i funkcij e, NJ n. s. X I I , sv. 3—6, Beograd 1962,

st r . 90— 93.

Pavlović, M ., Apstrak tne imenice s nastavcima -o s t, NJ n . s. I V , sv.

9—10, Beogr ad 1953, st r . 296—307.

Pavlović, M ., Probl emi st i la, Beogr ad 1960.

Peco, A., Govor istočne H ercegovine, SDZb X IV, Beogr ad 1964, str .

1— 200 .

Pešik an, M., O neki m specif ičnostima u upotrebi pripovedačkog impe-

rat iva, NJ n. s. V I I , sv . 5—6, Beograd 1956, st r . 153—166.

Pešikan, M ., Neke napomene o razvoj u akt ivnih par t icipa u srpsko-

hrvatskom j eziku, Zbornik za f i lologij u i lingvisti ku MS, Novi

Sad 1959, st r . 88— 104.

Пешк овск ии , A. M ., Р у с с к и и с и н т а к с и с в н а у ч н о м о с в е-

ц е н и и , М оск ва 1956.

Popović, I ., О izgovoru reči t t ј e b i t l j e z d a, NJ n . s. I , sv. 7—8,

Beogr ad 1950, str . 318—322.

Popović, I ., I nstrum ental imenica i enskog roda na suglasnik , NJ n. s.

I I I , sv . 7—8, Beograd 1952, str . 270—279.

Popović, I ., Geschichte der ser bokroat ischen Sprache, VVi esbaden 1960.

Papović, Lj ., Padet na si nonimika u j ezi ku Vuka Stef . K aradi ića, NJ

n . s. X I V , sv. 2—3, Beogr ad 1964, st r . 73—129.

Pranj ić, K ., O K rlei inu proznom r i tmu, Umj etnost r ij eči , V I I , br . 2,

Zagr eb 1963, str . 101—112.

Ri f f ater re, M ., Cr i ter ia for Sty le Analysis, Wond, Volum e 15, No 1, New

Yor k Apr i l 1959, st r . 154— 174.

Rif f ater r e, M ., Sty l ist ic Context , Wor d, Volum e 16, No 2, New York

August 1960, st r . 207—218.

Rif f ater re, M ., Problemes d'analyse du sty le l i t terai re, Rom ance Phi -

l ology , X I V , 3, 1961, st r . 216—227.

Rif f ater re, M ., Vers la def i ni t ion l i ngu ist i que du sty le, Word , V olum e

17, N o 3, N ew Y ork Decem b er 1961, st r . 318— 344.

3 17

Ristić, Sv. i Kangrga, J., Rečnik srpskohrvatskog i nemačkog j ezika,

Drugi deo, Beogr ad 1928.

Rj ečnik hrvatskoga i l i srpskoga j ezika Jugoslavenske akađemij e zna-

nost i i um j etnost i , Zagreb .

Ružička, R., Das syntak tische System der al tslavischen Par t izipien unđ

sein Verhdl tnis zum Gr iechischen, Akademi e-Ver l ag Ber l in 1963.

Sapi r , E., Le langage, Par is 1953.

Saussure, F. de, Cours de l inguist igue generale, Paybt — Par is 1960.

Sayce, R. A., The Def ini tion of the Term »Style«, Actes du I I I -e Con-

gres de l'Associat ion I nternationale de Li t t erature Comparee,

M outon and Co., 'S-Gr avenhage 1962, st r . 156—166.

Sladoj ević, P., O značenj u aor ista u srpskohrvatskom j eziku, JF X X I ,

1—4, Beogr ad 1955—1956, str . 131—136.

Skok , P., Vukov st i l , Glasni k Jugoslovenskog prof esor sk og druištva,

Knj . XVI I I , sv . 4—5, 1938, st r . 411—416.

Skok, P., Pri log metodu proučavanja romanizama u hrvatskom i l i

srpskom j ezi ku, Zborni k radova Fi lozofskog f akul teta u Zagr ebu ,

I , Zagr eb 1951, str . 445—483.

Som merf el t , A., Language, Society and Cul ture, Di achr onic and Syn-

chronic Aspects of Language, 'S-Gravenhage 1962, str . 87—136.

Somi ner f el t , A., De la conservat ion dissi mi lat rice, Diachr onic and

Synchroniic A9pects of Language, 'S-Gravenhage 1962, str . 147—148.

Sommer fel t , A ., Condi t ions de la f ormat ion d'une langue commune,

Diachronic and Synchronic Aspects of Language, 'S-Gr avenhage

1962, st r . 52—58.

Stanoj čić, Ž., Jedna vrsta nepotpunih rečenica kod savremenih pisaca,

NJ n . s. X , sv . 1—2, Beogr ad 1960, st r . 29—43.

Stevanović, M ., Savr emeni srpskohrvatski j ezik — Gramat ički sistem i

i knj iževnoj ezička norma, I , Beogr ad 1964.

Stevanović, M ., Odnos gramatičara p rema nor m i knj i i evnog j ezika, Spo-

m enica, Posebna izdanj a SANU CCCLX X V I I , 26, Beograd 1964,

s t r . 197— 209 .

Stevanović, M ., Jezik u Vukovu delu i savremeni srpskohr vatsk i knj i-

i evni j ezik, JF X XV I , sv . 1—2, Beogr ad 1963—1964, str . 73—150.

Stevanović, M ., Posesivne for me u srpskohrvatskom j ezi ku, Godišnj ak

Sk opsk og f i lozof sk og f aku l teta, I V , 1, 1939—1940, st r . 1—50.

St evanović, M ., Gramal ika srpskohr vatskog j ezi ka, Dr ugo izdanj e, Novi

S a d 1954 .

Stevanović, M ., Jedan p r i log srpskohrvatskoj sintaksi, Zbor nik A. Bel i ću ,

Beogr ad 1937, st r . 307—314.

St evanovi ć, M ., Upot reba i značenj e p redloga z b o g i r a d i, NJ V I ,

Beograd 1939, st r . 139—150.

3 18

Stevanović, M ., Jedan pr ilog obj ašnj enj u značenj a imperf ekt ivnog aor i-

sta, NJ V I I , sv . 4, Beogr ad 1940, st r . 101—104.

Stevanović, M., Predikat zbi rnih imenica, NJ IV, sv. 7, Beograd 1936,

st r . 202— 206 .

Stevanović, M., Đakovački govor, SDZb X I , Beograd 1950, st r . 1—152.

Stevanović, M., Oko značenj a aorista, NJ n. s. V I I I , sv. 5—6, Beograd

1957, st r . 128— 144.

Stevanović, M., Oko zfiačenj a imperf ekta, Zbornik Filozofskog fakul teta

u Beogr adu, I V—2, Beograd 1959, st r . 117—143.

Stevanović, M., Dvoj stvo obl ika posesivnih prideva i zamenica na - o v

i - i n, NJ n . s . I , sv. 1—2, Beogr ad 1950, str . 24—38.

Stevanović, M ., O j ednom obli ku imperf ekta i povodom nj ega, NJ n . s.

I V, sv . 1—2, Beograd 1952, st r . 25—32.

Stevanović, M „ Naporedna upotreba inf ini tiva i prezenta sa svezicom

d a, N J n . s. V , sv . 5—6, Beogr ad 1954, str . 85— 102. а 165—185.

Stevanović, M ,, Glagolski oblici pasiva, NJ n. s. VI I , sv . 7—10, Beograd

1955, st r . 205—216.

Stevanović, M ., Oblici dopune uz glagol l a g a t i, NJ n . s. I I , sv. 5—6,

Beogr ad 1951—1952, st r . 154— 159.

Stevanović, M ., Pi tanj e značenj a glagolskih vremena u relat ivnoj upo-

t rebi nj ihovoj , JF X V I I , 1—2, Beogr ad 1938— 1939, st r . 150—178.

Stevanović, M ., Značenj e imper f ekta prema upot rebi u j ezi ku P. P. Nj e-

goša, JF X X , 1—4, Beograd 1953— 1954, st r . 39—80.

Stevanović, M ., N ačin određivanj a značenj a glagolskih vremena, JF

X X I I , 1- 4 , Beogr ad 1957—1958, st r . 19- 4 6.

St evan ov ić, M ., K arak t er od r edaba sam ostaln ih r eči i r azl i ke m eđu

nj ima, JF X X I I I , 1—4, Beogr ad 1958, st r . 23—34.

Stevanović, M ., Problem glagolskog roda i povratni glagol i u srpsko-

hrvatskom j ezi ku, JF X X V , 1— 4, Beogr ad 1963, st r . 1—47.

Stevanov ić, M „ Glagolski rod i p i tanj a u vezi s nj im, Glas SAN U CCL I ,

6, Beograd 1961, st r . 45—63.

Stevanović, M „ Dativske sin tagme s pr edlozima p r e m a i k a, Zbor-

nik za f i lologi j u i l ingvist i ku M S, I V—V , Novi Sad 1961—1962,

st r . 319— 322 .

Stevanović, M „ Rečenice bez razvi j enih glavnih delova, NJ n . s. I X , sv .

1—2, Beograd 1958, st r . 5—23.

Stevanović, M „ Rekci j a glagola i obl ici nj ihove dopune, NJ n . s. X I I , sv .

1—2, Beogr ad 1962, st r . 1—11.

Stevanović, M „ Još nešto o pr idevskoj funkcij i radnog glagolskog pr i-

deva, NJ n . s. I X , sv . 3— 4, Beogr ad 1958, st r . 86—92.

Stevanovi ć, M „ Značaj proučavanj a sintagme, K nj iževnost i j ezik , God.

V I I I , br . 2, Beograd 1961, str . 134—139.

3 19

Stevanović, M., Sintaksička sinonimika, Knj iževnost i j ezik , God. X ,

br . 2, Beograd 1963, st r . 81—95.

Stevanović, M ., Padei ne sintagme s predlogom z a, NJ n. s. X I , sv. 7—10,

Beograd 1961, st r . 207—225.

Stevanovi ć, M ., Pr idevska služba t rpnog p r ideva od glagola koj i nemaj u

toga obl ika, NJ n . s. X I I , sv. 7—10, Beograd 1962, str . 201—208.

Stevović, I ., O pi tanj u konstrukcij a padeža s predlozima, JF XXI , 1—4,

Beograd 1955—1956, st r . 215—236.

Stoj anović, Lj ., Rečenične konstrukci j e bez verbuma f ini tuma, JF I I I ,

Beogr ad 1922—1923, st r . 7— 10.

Stoj anović, Lj ., O značenj u i upotrebi glagolskih obli ka u rečenicama,

JF I I , Beograd 1921, st r . 187—210.

Stoj anović, L j ., Značenj e glagolskih par t icipa, JF V I I I , Beogr ad 1928—

1929, st r . 1— 12.

Stoj ićević, A., Značenj e aor ista i i mper f ekta u srpskohrvatskom j eziku,

Dela SAZU, 3, Lj ublj ana 1951, st r . 1—160.

Сухотин, B. П ., С и н т а к с и ч е с к а и с и н о н и м и к а в с о в р е-

м е н н о м р у с с к о м л и т е р а т у р н о м и з н к е — Г л а-

г о л Бн м е с л о в о с о ч е т а н и л, М оск в а 1960.

Šamić, М ., Jezi k i st i l I ve Andr ića u p r ipovi j eci »Pr iča o kmetu Sima-

nu«, Pi tanj a savremenog knj iževnog j ezika I I , br . 1—2, Saraj evo

1950, st r . 171— 181.

Ш аумлн, C. K . — Соболева, П . A „ А п п л и к а т и в н а л п о р о ж д а-

к звд а л м о д е л Б и ф о р м а л и з а ц и н г р а м м а т и ч е с к о б

с и н о н и м и и, Вопроом изижознанил, X I , No 5, М оск ва 1965,

стр . 31—50.

Šk alj ić, А., Turcizmi и narodnom govoru i narodnoj knj i ževnosti Bosne

i H ercegovine, I —I I , Sar aj evo 1957. I sp . i novo izd . Tu rcizm i u

srpskohrvatskom j ezi ku, Svj et lost — Sar aj evo 1965.

Šk reb , Z„ St i l i st i lsk i kompleksi, A. Flaker i Z. Šk reb , St i lovi i r azdo-

b l j a, M H Zagr eb 1964, st r . 131— 148.

Šlj M ć, B ., Obl ik instr . j edn. imenica m. r . na suglasnik, NJ n. s. X , sv .

7—10, Beogr ad 1960, st r . 252—260.

š l j iv ić-š im šić, B ., Pr edlog m i m o u srpskohrvatskom j ezi ku, Zbornik

za f il ol ogij u i Imgvdst iku M S, I I I , N ov i Sad 1960, st r . 135— 150.

Ш умилина, A . A „ K в о п р о с у o с и н т а к с и ч е с к о и с и н о н и-

м и к e, И сследованил по лек сик ологии и грамматик е русск ого

изи к а АН СССР, Моск ва 1961, стр . 273—287.

Šurm in, Đ„ Osobine današnj ega saraj evskog govora, Rad JAZU, K nj .

СХ Х 1, Zagr eb 1895, st r . 186—209.

Topor i ši č, J„ Razgled i po st i l ist i k i i n st i l u, Jezik i n slovstvo V I I I , 1—2,

L j ubl j ana 1962, st r . 34—44.

Troubetzkoy, N . S„ Pr incipes de phonologie, Par i s 1957.

320

Ullmann, St ., The Pr inciples of Semant ics, Basil Blackvvel l Oxford 1959

( i t r eće izdanj e Oxfor d 1963) .

Ullm ann, St ., Sty le in the Fr ench Novel, Univer sity Press Cambr idge 1957.

Ullmann, St ., Langue et style, W. v . Wart burg, Problemes et methodes

de la l inguist i que, Par i s 1963, st r . 218—232.

Ullm ann , St ., Language and. Style, Col lected Paper s, Basi l B lackw el l

O x f o r d 1964 .

Вино1р адов, B. B„ 0 н з н к е х у д о ж е с т в е н н о и л и т е р а т у р Б1,

М ос к в а 1959.

Винок ур , Г. 0 „ Р у с с к и и н з н к , Москва 1945.

Винок ур, Г. О., 0 з а д а ч а х и с т о р и и а з Б1к а (1941), Избраннн е

работв1 по русск ому лзн к у, Москва 1959, стр. 207—226.

Винок ур, Г. 0 „ 0 6 и з у ч е н и и и з н к а л и т ер а т у р н н х п р о-

и з в е д е н и и , Избраннн е работв1 по русск ому изн к у, Моск ва

1959, стр. 229—256.

Vogt , Н ., Language Contacts, Wor d, Volume 10, Numbers 2 and 3, New

York 1954, st r . 365—374.

Vuković, J„ Govor Pive i Drobnj aka, JF XVI I , Beograd 1938—1939, st r .

1— 113.

Vuković, J„ O j eziku i stilu j ednog savremenog bosanskog pripovedača,

Brazda, I , 7—8, Saraj evo 1948, st r . 591—605.

Vuković, J„ Kočićeva borba za j ezik, Brazda, I , 9, Saraj evo 1948, st r .

684— 6 89 .

Vuković, J„ Dvobroj nove seri j e časopisa »Naš j ezik«, Pitanj a savreme-

nog knj iževnog j ezi ka, God. I I , knj . I , sv. 2, Saraj evo 1950, str .

274— 289.

Vuković, J„ O padežnim konstrukcij ama s predlozima n a d, i z n a d i

sl ., Pi tanj a knj iževnosti i j ezika, Knj . I , Saraj evo 1954, str . 5—49.

Vuković, J„ Posebni perif rast ični modalni glagolski obl ici u srpskohr-

vatskom j ezi ku, Radovi I I , Saraj evo 1954, st r . 5—48.

Vuković, J„ Sintaksička vrednost imperfekta u savremenom srpskohr-

vatskom j eziku, Radovi I I I , 2, Saraj evo 1955, str . 145—246.

Vuković, J„ Semantička baza za predloške konstrukcij e s predlozima

n a d, p o d i sl ., Pi tanj a knj iževnosti i j ezik a, I I , sv . 1—2, 1959,

s t r . 73— 85 .

Vuković, J„ Pr i lozi za proučavanj e padei a sa predlozima, Zborni k M S

za knj iževnost i j ezik , I I , Novi Sad 1954, st r . 132—149.

Vuković, J„ Sistem srpskohrvatskih vremenskih glagolskih obl ika u

vr emenskim i f unkcionalnim međuodnosima ( kor elacij ama) , Ra-

dovi NDSRBiH , K nj iga X X , 7, Sar aj evo 1963, st r . 105—148.

War tburg, W. de, Problemes et methodes de la l inguist ique, Pr esses Uni-

v er si t a i r es d e F r an c e — Pa r i s 1963 .

Weinr eich, U„ Languages in Contact , New Yor k 1953. .

21 Jezik j st i l I va An d ri ća 32 1

Winter , W., Styles as Dialects, Proceedings of the Ninth I nternat ional

Congress of Linguists, Cambridge, Mass., August 27—31, 1962, Edi-

t ed by H or ace G. Lunt , M outon and Co., London — The H ague —

Par is 1964, st r . 324— 330.

2ivković, D., N ekol i ko st i lskih odl i ka proze I ve Andr ića, Godišnj ak Fi-

lozof skog fakul teta u Novom Sadu , I , Novi Sad 1956, st r . 251—269.

ž ivković, S., Glavna f unkcij a perf ekta, Zbor nik u čast Stj . I všića, Za-

gr eb 1963, st r . 415—420.

b ) I zvor i i sk raćenice

D eca 1963

I . Andr ić, Sabrana dela — knj iga deveta, Deca, pr ipovetke, Pro-

sveta — Beograd 1963.

Е х Р 1920

I . Andr i ć, Ех Ponto, I zd. S. B . Cvij anovića, Beograd 1920.

F o r u m

I . Andr ić, Dolazak, Forum , God. I , knj . I I , br . 12, Zagreb 1962,

st r . 785— 798.

Gosp . 1961

I . Andr ić, Gospođica, Pr osveta — Beograd 1961.

Gosp. 1963

I . Andr ić, Sabr ana dela — knj iga t r eća, Gospođica, Prosvet a —

Beogr ad 1963.

K J I

K nj iževni Jug I , Zagreb 1918, I vo Andr ić (i Res) :

— Ех Ponto, st r . 34— 38;

— Povr a ta k , st r . 64—68;

— San, st r . 270;

— Pesm e, W . Whi t m an , st r . 38—39;

— Dr . T . K um i čić: E r na K r isten, st r . 45— 46;

— Dragutin M . Domj anić: K ipci i popevke, st r . 159—160;

— U. Donadin i : K am ena s r am ena, st r . 86;

— Ante Pet rovčić: Tr eće studij e i por t ret i, st r . 356.

K J I I

K nj iževni Jug I I , Zagr eb 1918, I vo Andr ić (i Res) :

— 1915, st r . 406— 407;

— Đerzelez u ha nu, st r . 83—87;

32 2

— Naša knj izevnost i rat, st r . 193— 195;

— Josip K osor : M ime, st r . 63;

— Н епгу Borđeaux, Otvor i oči , st r . 108— 109;

— Akci j a za pomoć našim knj iževnicima, st r . 230—231;

— N oć na žalu, W . VVh i tm an , st r . 337—338.

K J I I I

Knj iževni Jug I I I , Zagrćb 1919, I vo Andr ić (i Res) :

— Crven i l istovi , st r . 24— 25;

— Ri tmi bez sj aj a, st r . 310—312;

— M ar ta mj eseca, st r . 310—311;

— Svi tanj e, st r . 311—312;

— Uj Dombovar, st r . 312;

— Đerzelez na putu, st r . 472—478;

— S. Pandurović: Okovani slogovi , st r . 132—134;

— Maksim Gor kij : Jedna godina revolucij e, st r . 134— 135;

— Prosveta, Almanah za godinu 1918, st r . 230—231;

— Carski sonet i i K osovsk i božur i , st r . 450—451;

— H er man Wendel : H einr ich H eine, st r . 531—532.

K J I V

Knj iževni Jug I V, Zagreb 1919, Ivo Andr i ć:

— N em i r i, st r . 261—264;

— Wal t Whi tm an, st r . 49—55;

— Pero Slepčević: Pomen V. Gaćinoviću, st r . 364—366.

L i ca 1960

I . Andr ić, L ica, I zdavačko knj ižarsko poduzeće Mladost , Zagr eb

1960 .

N D Ć 1945

I . Andr ić, Na Drini ćuprij a, Državni izdavački zavod, Beograd

1945.

N D C 1950

I . Andr ić, Na Dr ini ćupr i j a, Državno izdavačko poduzeće H r vat-

ske, Zagreb 1950.

N D C 1963

I . Andr ić, Sabr ana dela — knj iga prva, Na Drini ćupr ij a, Prosveta

— B eogr ad 1963.

N em i r i

I . Andr ić, Nemir i, Nak lada St . Kugl i — Zagreb 1920.

21*

323

N G 1963

I . Andr ić, Sabrana dela — knj iga pet a, N emirna gođina, pr ipovet -

ke, Pr osveta — Beogr ad 1963.

PA 1962

I . Andr ić, Prokleta avl ij a, Prosveta — Beogr ad 1962

PA 1963 ... . ;

I . Andr ić, Sabr ana dela — knj iga četvr t a. Proklet a avl i ja, Pro-

sveta — Beograd 1963.

P an o r . 1958

I . Andr ić, Panorama, p r ipovetke, Pr osveta — Beograd 1958.

Pr ip . 1924

I . Andr i ć, Pr ipovetke, SKZ Beograd 1924.

Pr ip . 1936

I . Andr ić, Pr ipovetke, K olo X X X I X SK Z Beograd 1936.

Pr ip . 1958

I . Andri ć, Pr ipovetke, izbor , I zabr ana dela I , Prosveta — Svj et lost ,

Beograd 1958.

St aze 1963 ... ц

I . Andr ić, Sabr ana dela — knj iga deseta, Staze — L ica — Pr edel i ,

Prosveta — Beograd 1963.

T H 1945

I . Andr ić, T ravnička hroni ka, Državni i zdavačk i zavod — Beo-

grad 1945.

T H 1947

I . An dr ić , T ravn ička h r on i ka, N ak l adni zavod H r vat sk e — Za-

greb 1947.

T H 1963

I . Andr i ć, Sabr ana dela — k nj iga d ruga, T ravn ička hroni ka, Pr o-

sveta — Beograd 1963.

V ih o r

Vihor , l ist za naci j onal ist ioku ku ltur u, God. I , 1914 — I vo Andr ić :

— Prva p rol j etna p j esma, st r . 32;

— A. G. Matoš, st r . 89—91;

— Andro K ovačević, st r , 157.

3 24

Z n . 1963

I . Andr ić, Sabrana dela — knj iga osma, Znakovi, pr ipovetke, Pro-

sveta — Beograd 1963.

Z o G 1961

I . Andr ić, Zapisi o Goj i , M S — Novi Sad 1961.

ž eđ 1963

I . Andr i ć, Sabrana dela — knj iga šesta, t eđ, pr ipovetke, Pr osvet a

— Beogr ad 1963.

ž n k 1962

I . Andr ić, i ena na kamenu, pr ipovetke, Nol i t — Beograd 1962.

D el a S AZ U

Dela Slovenske akadem i j e znanost i in um etnost i

Glas ( SAN U )

Glas Srpsk e akadem ij e nauka i um etnost i

I T K U

I nst i tu t za teor ij u knj iževnost i i um etnost i

J F

Južnoslovensk i f i lolog

N J

Naš j ezik

Rad (JAZU )

Rad Jugoslavenske ak adem ij e znanost i i um j etnost i

Rj ečnik JAZU

Rj ečni k Jugoslavenske akademij e znanost i i umj etnost i

S D Z b

Sr psk i di j alek tološki zbornik

|| — sinonim je, paralelno je

S A D R 2 A Ј

S t r .

U V O D 5

I . OBLI CI (Fi mkcije simonim skih odoosa) 19

1. Odnos dubletnih nastavaka instr . j edn. imenica i . r . na

suglasnik 20

2. Odnos dubletnih nastavaka instr . j edn. imenica m . r . na

suglasnik . . . 22

a) Suglasnoik 23

b) Suglasnik č 24

c) Suglasnik š . . . 25

d ) Suiglasniik c 25

e) Suglasni ci s i z ■ • • • 26

f ) Suglasnđk r 29

3. Odnos dubl et n ih nastavaka dat ., ins t r . i lo k . m noži ne nek ih

i m en i ca m . r . 31

4. Odnos dubletnih nastavaka u geni t ivu mnoi ine nekih ime-

nica i . i m . r . , 33

5. Odnos dubletnih nastavaka imeničke i pr idevske promene

p r ideva 35

6. Odnos ij ekavizama i ekavskog teksta 52

7. K ongruenci j a 58

a ) I m eni ce m . r . n a -a 58

b ) Zb i r n e i m en i ce n a -ad . . . . 64

327

St r .

c) Brajne imenice па -ica 64

d) Brojefvi dva, oba, tri, četiri 66

e) Zbdimii br ojevi 67

f ) Brojevi od pet oadalj e, pri lozi i i menice koje znače ko-

l ič imu 68

g) Naparedma subj ekatska sintagma 71

8. Strani elemena t u leksici 74

I I . SI NTAGMATSK A DETERM I NACI JA ( Funkcij e sinon im skih

odnosa) , 87

I m en i č lk e i p r i d ev s k e r e č i 87

1. Dopun e glagolima u predikatu 89

a) Dapune glagolima t ipa misl i ti, pi tat i, pokazati, plj uvati,

gledati 89

b ) Dopune glagolim a t ipa pomoći, plat i t i, lagat i, ponudit i,

slui i t i, smetati 93

c) Dopune glagolima t ipa tresti 94

d ) Dopime glagolu liči t i 95

e) Dopune glagoliima t ipa postati i čini t i 96

f ) Dopune glagol im a tipa izgledati, osećati se, zvati, na-

zvati, smat rati 98

g) Dopune glagolu j esam (elkspresivm tip) 102

h) Slove«nsiki genit iv 102

2. Sintagme sa značenj em prostornih odnosa 104

a) Genit ivske simtagme s predlozima 104

b) Sintagme s dativom bez predloga . . 111

c) Daitivsike sintagme s pr edlozima 113

d) Akuzaitivne sintagme s predloZima 114

e) Sintagme sa inst rumentalom bez pr edloga 121

f ) Instrumentalne sin tagme s pr edlozima 123

g) Sint agme s lokativom 128

3. Sintagme sa značenj em vr emenskih odnosa 131

1) Sdntagme sa značenj em naporednost i 132

a) Sin tagme s gemi t iv om bez pr edloga 133

b ) Sint agm e sa ak uzati vom bez pr edloga 133

c ) Genit iv ske sin tagme s p r ed lozim a za i kod . . . . . 135

d) Ak uzat ivne sin t agme s pr edlozim a u, na, za 137

e) Inst m mentalne sint agme s pred lozima s/sa 138

328

St r .

f ) Sintagme sa in str umemtalom bez predloga 140

g) Simtagme s lokat ivom 141

2) Sintagme sa značenj em posteriiornost i 146

3) Sintagme sa značenjem anteri ornosti . . . . . . . 150

4. Sintagme sa značenj em uzroka i ci lj a 151

a) Gemti vske sinitagme s predlozkna 152

b) Sin tagme s dativom 159

c) Akiuzat ivne sinitagme s predlozima 160

d) Si ntagme sa instr umentalom 162

e) Sintagme s lokativom 165

G l a g o l i i g l a g o l s k e (a p s t r a k it n e) i m e n i c e . . 168

1. Glagol i . . , , 168

a) Sintagme sa upraivnim glagolima t ipa moći 169

b) Sint agme sa upr avni m glagoldm a t ipa trebati, morati . 173

c) Sintagme sa up ravnim glagolima t ipa htet i 177

d ) Si nit agme sa upr avn im glagol ima t ipa počet i, pr estati . 181

e) Sm tagme sa upr avnim glagoli ma t ipa ići, uzet i, dati . . 187

2. Glagolske (apstrak tne) imenice 188

3. Glagolske i menice u f unkcij i obelei avanj a značenj a okol-

no st i , , 190

I I I . RECEN I ČNA DETERM I NACI JA (Funlkcij e smomm skih od-

n o sa ) , , 197

1. V r e m e n a i n a č i n i 197

P r e t e r i t a l n a v r e m e n a 200

a) Pluskvamperf ekat 201

b ) Ao r is t 208

c) I mper f ekat 221

d ) Perf eka t 227

— Per f ek at u nezav iisni m r ečen i ca m a 231

— Per f ek a t u zav i sni m r ečen i ca m a 233

— K m j i per fekat 238

— Nap omena o obliku 3. 1. sg. per fekta povr atndh glagola 241

O s t a l a v r e m e n a 242

e) Pr ezent 242

— Pr ezen t u n ezav i sn im r ečen i cam a 244

— Pr ezent u zav i sni m r ečen i cam a 250

329

S t r .

f ) Fu tur I I 255

g) Futur 258

N a č i n i 265

h) Potencij al 265

i ) I mperativ 273

2. G l a g o l s k i p r i l o z i 274

a) Glagolski pr i log sadašnj i 275

b) Glagolski pr ilog prošli 279

3. F u n k c i j e s i n o n i m slk i h o d n o s a s o b z i r o m

n a d e f e.k t n u r e č e n i c u . . . . 284

I V . Z A K L J U C A K V . 291

V . L I TERATURA, I ZVORI I SK RACEN ICE 311

a) L i teratura 311

b ) I zvor i i skraćenice 322