ZNAAJ NEZAVISNOSTI CENTRTALNE BANKE

SADRAJ

Centralna banka......2 Uloga Centralne banke....2 Nezavisnost centralne banke .................................................... .................................3 -Funkcionalna nezavisnost............................................. ..................................3 -Institucionalna nezavisnost.......................................... ...................................4

-Personalna nezavisnost............................................... .....................................4 -Finansijska nezavisnost.............................................. .....................................5 Za i protiv nezavisnosti centralne banke........................................ ...........................6 Uticaj nezavisnosti centralne banke na makroekonomske performanse u zemlji.8 Transparentnost centralne banke................................................. .............................9 Nezavisnost, transparentnost i Srbija........................................... ...........................10 Zakljuak......................................................................... ...........................................11 Literatura...................................................................... ..............................................13

CENTRALNA BANKA Centralna banka je definisana kao samostalna i jedinstvena emisiona ustanova mon etarnog sistema, odgovorna za monetarnu politiku, za stabilnost valute i finansi jsku disciplinu i za obavljanje drugih poslova odreenih zakonom. Centralna banka vri emisionu funkciju. Ona preko svojih specijalizovanih instituc ija emituje gotov novac. Centralna banka emituje i primarni novac tako to odobrav a kredite poslovnim bankama ili od njih kupuje nedospela potraivanja. Na ovaj nain Centralna banka odrava potrebnu koliinu novca u opticaju i regulie visinu kamatnih stopa na finansijskim tritima. Uloga Centralne banke: 1. Emisija novanica, novca i kredita. Centralna banka vri emisionu funkciju. Ona preko svojih specijalizovanih institu cija emituje gotov novac. Centralna banka emituje i primarni novac tako to odobra va kredite poslovnim bankama ili od njih kupuje nedospela potraivanja. Na ovaj nai

n Centralna banka odrava potrebnu koliinu novca u opticaju i regulie visinu kamatni h stopa na finansijskim tritima. 2. Sprovoenje mera kreditno-monetarne politike.

Monetarnom politikom obezbeuje se optimalan odnos koliine novca u opticaju i kvan titativnog karaktera drutvenog proizvoda u okviru jedne nacionalne privrede. Ona se svodi na aktivnosti centralne banke koje se odnose na emisiju i povlaenje novc a iz opticaja u cilju obezbeenja adekvatne koliine novca u nekoj nacionalnoj privr edi. U okviru ostvarivanja mera kreditno-monetarne politike, centralna banka ima nekoliko instrumenata: eskontna politika, koja se sastoji u odreivanju visine eskontnih stopa i uslova z a odobravanje kredita (visina kredita, rok trajanja i slino); operacije na otvorenom tritu, koje se sastoje u kupovini ili prodaji razliitih h ija od vrednosti, ime se ostvaruju odreeni ciljevi kreditno-monetarne politike. Ce ntralna banka vri kupovinu hartiju od vrednosti, kada eli da povea likvidnost banak a i njihov kreditni potencijal. Ovo se deava u sluaju realizacije kreditno-monetar ne politike, kada je cilj da se povea nivo novane mase. U sluaju restriktivne kredi tno-monetarne politike, centralna banka vri prodaju hartija od vrednosti, ime sman juje koliinu novca u opticaju i kreditni potencijal poslovnih banaka; politika obaveznih rezervi, kojom centralna banka ostvaruje ciljeve kreditno-mon etarne politike preko kontrole visine kreditnog potencijala. Ova mera znaajna je i za kontrolu bankarskog sistema i odravanje likvidnosti banaka. Sutina ove mere s astoji se u utvrivanju osnovice i stope izdvajanja banaka iz svog depozitnog pote ncijala u korist obaveznih rezervi kod centralne banke. U sluaju restriktivne kre ditno-monetarne politike poveava se stopa obaveznih rezervi, ime se povlai deo novc a i smanjuje kreditni potencijal banaka, i politika aktiviranja i dezaktiviranja depozita, ime se takoe, regulie nivo nova se. Aktiviranje depozita znai ukidanje ogranienja za njihovo slobodno korienje. Obrn uto, dezaktiviranje depozita znai njihovo povlaenje u smislu uvoenja razliitih ogran ienja u korienju slobodnih sredstava. 3. Odravanje spoljne likvidnosti U okviru ove funkcije centralna banka se angauje na ostvarenju ciljeva devizne p olitike, kao to su: obezbeenje meunarodne likvidnosti zemlje, odravanje stabilnosti deviznog kursa, nesmetano obavljanje platnog prometa, odravanje ravnotee platnog b ilansa, otplata dugova, praenje i kontrola obavljanja poslova sa inostranstvom, i slino. 4. Obavljanje odreenih poslova za raun drave Centralna banka za raun drave obavlja razliitne kreditne i fiskalne poslove, u kom smislu se zakonom propisuju njena ovlaenja. 5. Ostale funkcije Centralna banka, takoe, vri kontrolu rada drugih banaka, prua pomo za odravanje likvi dnosti. NEZAVISNOST CENTRALNE BANKE Nezavisnost centralne banke podrazumeva postojanje visokog stepena slobode odluiv anja centralne banke pri voenju monetarne politike. Poveanje nezavisnosti centraln e banke namenjeno je, pre svega, njenoj zatiti od kratkoronih i esto kratkovidih po litikih pritisaka, povezanih s izbornim ciklusom. Nezavisnost centralne banke ima dve dimenzije: nezavisnost cilja i nezavisnost instrumenta. Nezavisnost cilja predstavlja slobodu centralne banke da defifinie ciljeve moneta rne politike (stabilnost cena, stopa nezaposlenosti, BDP i sl.).

Nezavisnost instrumenta znai da centralna banka ima slobodu da odabere odgovarajue politike instrumente kojima e postii eljene efekte na ekonomiju. Mogua je situacija da centralna banka ima nezavisnost instrumenta bez nezavisnosti cilja, ili da i ma nezavisnost cilja bez nezavisnosti instrumenta (to je ree). Tako na primer, zem lja koja je uvela targetiranje inflacije ima nezavisnost instrumenta, ali to ne znai i nezavisnost cilja jer je targetirana stopa inflacije obino nametnuta od str ane vlade (primer Velike Britanije). Razlikuju se etiri aspekta nezavisnosti centralne banke: FUNKCIONALNA: sloboda izbora cilja monetarne politike. Nezavisnost centralne ban ke zemalja lanica i onih koje ele da pristupe EU i EMU, opti je stav da nezavisne c entralne banke moraju imati jedan, usko definisan cilj koji se fokusira na stabi lnost cena. Meutim, postojanje jednog glavnog cilja ne znai da centralna banka tre ba da zanemari ostale makroekonomske ciljeve. Upravo zbog toga zakoni mnogih cen tralnih banaka sadre i sekundarne ciljeve, kao podrku optoj ekonomskoj politici, ko ji ne dovode u pitanje ostvarenje osnovnog cilja. Evropski monetarni institut (p rethodnik ECB), definisao je koncept funkcionalne nezavisnosti centralne banke k ao primarni cilj Evropskog sistema centralnih banaka odravanje cenovne stabilnosti, a pri definisanju sporednih ciljeva se istie: Podravanje optih ciljeva ekonomske polit ike ukoliko oni nisu u suprotnosti sa osnovnim ciljem voenjem cenovne stabilnosti. Osnovni cilj svih centralnih banaka lanica EMU je cenovna stabilnost i izvetaji EC B istiu da centralne banke novih zemalja lanica treba da prilagode svoje zakone ta ko da osnovni cilj monetarne politike bude odravanje cjenovne stabilnosti. INSTITUCIONALNA: sloboda izbora instrumenata monetarne politike - definisanje i implemetacija. Institucionalna nezavisnost podrazumeva autonomno utvrivanje instr umenata monetarne politike od strane centralne banke. Zabranjuje centralnoj ban ci i lanovima najvieg organa centralne banke da trae i primaju instrukcije od insti tucija i organa drave, odnosno vlade i njihovih lanova . PERSONALNA: uloga, status i sastav najvieg organa centralne banke. Personalna nez avisnost centralne banke odnosi se na ulogu, status i sastav najvieg organa centr alne banke, odnosno na proces imenovanja, razreenja dunosti, duinu trajanja mandata i mo gunost ponovnog izbora lanova. Princip personalne nezavisnosti centralne banke def inisan je minimalan mandat guvernera u trajanju od pet godina i uslovi kada se g uverner razreava dunosti: ukoliko u duem periodu ne ispunjava uslove zahtevane opis om posla ili je proglaen krivim za ozbiljne prestupe. Uslovi razreenja dunosti guve rnera definisani su na pomenuti nain kako bi se guverner zatitio od toga da bude p od diskrecijom vlasti koja je ukljuena u njegovo imenovanje (vlada ili parlament) . Iako najvei broj centralnih banaka ima jednog guvernera, veoma je retko da je guverner ujedno i jedina osoba ukljuena u proces donoenja odluka o monetarnoj poli tici. Obino se radi o odboru guvernera ili drugom organu iji je lan i guverner cent ralne banke, viceguverneri i drugi lanovi kao to su glavni ekonomista i lice zaduen o za trine operacije. U nekim primjerima, lanovi najvieg organa centralne banke su i renomirani profesori ekonomije (Australija i Velika Britanija). Najvii organ cen tralne banke obino ini pet do deset lanova, dok postoje i primeri gde broji vie od d eset lanova, obino u velikim zemljama ili unijama (SAD i ECB). Personalna nezavisn ost moe biti izloena opasnosti ukoliko isto pravilo o sigurnosti mesta guvernera n e vai i za ostale lanove najvieg organa centralne banke. Personalna nezavisnost zahteva garanciju da nema konflikta interesa izmeu obaveza lanova najvieg organa nacionalnih banaka naspram n jihove centralne banke i ostalih funkcija koje lanovi najvieg organa centralne ban ke mogu obavljati. FINANSIJSKA: budetska nezavisnost i zabrana monetarnog finansiranja. Iako naciona lna centralna banka ima potpunu funkcionalnu, institucionalnu i personalnu nezav isnost (garantovanu statutima), njihova ukupna nezavisnost bie dovedena u opasnos

t ukoliko nisu u mogunosti da same stvore finansijske izvore dovoljne za obavljan je funkcija. Prema Statutu ESCB , drave lanice ne smeju dozvoliti da njihove centr alne banke dou u poziciju da nemaju dovoljno finansijskih sredstava za izvrenje za dataka vezanih za ESCB. Koncept finansijske nezavisnosti bi trebao da se posmatr a sa aspekta da li je bilo koje tree lice u mogunosti da utie direktno ili indirekt no ne samo na funkcije nacionalne centralne banke, ve i na njihovu sposobnost da stvore finansijske izvore dovoljne za obavljanje funkcija. U tom smislu, sledea et iri aspekta finansijske nezavisnosti su bitna, kao karakteristike finansijske ne zavisnosti gde su nacionalne centralne banke najvie osetljive na spoljne uticaje: - Utvrivanje budeta Ako tree lice ima mo da odredi ili utie na budet centralne banke, to je nekompatibil no s finansijskom nezavisnou, ukoliko zakon ne obezbjeuje klauzule kojima bi se zati tili efekti takve moi na izvrenje osnovnih zadataka centralnih banaka, u skladu sa zadacima ESCB. - Raunovodstvena pravila Godinji rauni treba da budu usvojeni od strane najviih organa centralne banke uz sa radnju s nezavisnim revizorima, i mogu biti predmet naknadnog odobrenja od stran e treih lica (akcionara ili vlade). Najvii organi CB treba sami nezavisno i profes ionalno da odluuju o profitu banke. U sluajevima kada je funkcionisanje CB kontrol isano od strane dravne revizorske kue ili slinog organa zaduenog za kontrolisanje ja vnih finansija, delokrug kontrole treba da bude jasno zakonski definisan i bez te te na aktivnosti spoljnih nezavisnih revizora. Revizija od strane dravnog organa treba da bude uraena na nepolitikoj, nezavisnoj i isto profesionalnoj osnovi. NEZAVISNOST CENTRALNE BANKE - PRIMJER ZEMALJA ZAPADNOG BALKANA - Raspodela profita i kapitala Statut CB moe da propie nain raspodele profita. Ukoliko ne postoje ovakve odluke, a lokaciju profita treba da preuzmu najvii organi CB na profesionalnoj osnovi i ne treba da budu predmet diskrecije treih lica, ukoliko ne postoji jasna zatitna klau zula da raspodela nee biti na tetu finansijskih sredstava neophodnih za obavljanje zadataka CB. Zemljama lanicama nije dozvoljeno da smanjuju kapital njihovih CB b ez prethodnog dogovora sa njihovim najviim organima. CB moraju biti slobodne pri donoenju finansijskih odluka kako bi sauvale realnu vrednost svog kapitala i sreds tava. - Finansijske obaveze za organe supervizije U nekim dravama lanicama funkcija supervizije banaka je u okviru CB. Kada su takve vlasti predmet nezavisnih odluka CB, onda to nije problem. Sa druge strane, kad a pravne odluke donosi posebno telo zadueno za superviziju, onda je vano da se obe zbedi da takve odluke ne ugroavaju finansije CB kao celine. U takvim sluajevima dra vno zakonodavstvo treba da osigura CB da ima krajnju kontrolu nad bilo kojom odl ukom koja bi mogla da utie na nezavisnost CB, posebno finansijsku.

Pored toga, nezavisnost centralne banke moe biti zakonodavna (definisana zakonom) i stvarna (vidljiva iz delovanja centralne banke). ZA I PROTIV NEZAVISNOSTI CENTRALNE BANKE Nezavisnost centralne banke predmet je brojnih istraivanja i debata. Argumenti ko ji se, uglavnom, navode za nezavisnu centralnu banku, su: Inflatorna karakteristika monetarne politike: Dozvoljavajui politiki pritisak na centralnu banku daje se inflatorna karakteristika monetarnoj politici. Naime, os novni cilj politiara je da budu ponovo izabrani, to znai da e javne politike i javna dobra koristiti kao sredstva za postizanje ovog cilja. Meutim, politiari se ne mo gu fokusirati na dugorone ciljeve, kao to je odravanje stabilnosti cena. U politikim

poslovnim ciklusima, u periodu pre izbora vode se ekspanzivne politike koje za rezultat imaju nie kamatne stope i stopu nezaposlenosti, a ubrzo nakon izbora osea ju se negativni efekti ovih politika (visoka inflacija i visoke kamatne stope), pri emu se politiari nadaju da e isti biti zaboravljeni do narednih izbora. - Finansiranje budetskog deficita: Dozvola da centralna banka bude pod kontrolom predsednika drave (vlade, odnosno ministarstva finansija) predstavlja opasnost, j er centralna banka moe biti koriena za finansiranje budetskog deficita, to vodi poras tu inflacije. - Nedostatak iskustva politiara za voenje monetarne politike: Kontrola monetarne p olitike je suvie vana da bi se prepustila politiarima koji obino imaju nedostatak is kustva u donoenju odluka od vanosti za celu ekonomiju. Argumenti koji se navode protiv nenezavisne centralne banke su: - Nedemokratska priroda: Graani, u demokratiji, poveravaju mo politiarima, koji je dalje prenose na specijalizovanu instituciju (centralnu banku). Drugim reima, del egiranje prava donoenja odluka o monetarnoj politici na politiki nezavisnu central nu banku znai transfer vlasti sa izabrane vlade na drugu instituciju. U sluaju pos tojanja nezavisne centralne banke, mo donoenja odluka iz oblasti monetarne politik e oduzeta je iz ruku predstavnika naroda izabranih na demokratskim izborima i do deljena instituciji koja donosi odluke monetarne politike koje ne moraju uvek bi ti u skladu s voljom vlade. ak je i Milton Fridman postavio pitanje: Da li je dobro da telo van direktne efektivne politike kontrole ima toliko moi?. - Vlada je odgovorna za ekonomsku situaciju u zemlji: Javnost smatra predsednika i vladu odgovornim za ekonomsko blagostanje zemlje, iako nemaju kontrolu nad vl adinom agencijom (centralna banka) koja moe biti najvaniji faktor u odreivanju zdra vlja ekonomije. - Monetarna i fiskalna politika moraju biti pod kontrolom iste institucije: Da b i se promovisala ekonomska stabilnost, monetarna i fiskalna politika moraju biti meusobno povezane. Meutim, da bi koordinacija ove dve politike bila uspena, potreb no je i monetarnu politiku staviti pod kontrolu politiara, koji kontroliu fiskalnu politiku. Kao mera nezavisnosti centralne banke slue indeksi nezavisnosti, koji se dalje ko riste za ispitivanje odnosa nezavisnosti centralne banke i inflacije, ekonomskog rasta i drugih makroekonomskih varijabli. Prilikom merenja nezavisnosti central ne banke posmatra se: duina mandata guvernera centralne banke i zavisnost mandata od promene vlade; broj lanova najvieg organa banke koji su van centralne banke; ta se deava u sluaju neslaganja centralne banke i vlade; budet centralne banke (ko ga odreuje); koji su instrumenti raspoloivi centralnoj banci; nain izvetavanja central ne banke (koga izvetava i kako), njena odgovornost, stepen kooperacije s vladom i sl. Mnogo je radova o merenju nezavisnosti centralne banke. Meutim, kao najobuhv atnija mera nezavisnosti obino se koristi indeks nezavisnosti Cukierman, Webb i N eyapti (CWN). Cukierman, Webb i Neyapti (CWN) razlikuju tri indeksa nezavisnosti centralne ban ke: - indeks zakonodavne nezavisnosti, pri emu zakljuuju da zakonodavna mera nezavisno sti predstavlja vanu determinantu niske inflacije u razvijenim zemljama, ali ne i u zemljama u razvoju, - indeks stope promene guvernera centralne banke, pri emu zakljuuju da je stopa pr omene guvernera centralne banke jako povezana s niskom inflacijom u zemljama u r azvoju, - indeks koji se rauna na osnovu odgovora na utvreni upitnik. Kako bi se izbegla loa ocena nezavisnosti centralne banke dobijena samo na osnovu indeksa zakonodavne nezavisnosti (zakonodavna moe biti znaajno drugaija od stvarne nezavisnosti centralne banke), CWN posmatraju i uestalost promena guvernera cent

ralne banke. Naime, mogue je (to je bio sluaj u Argentini) da je zakonom odreeno da mandat guvernera traje 4 godine, ali da se smena guvernera u praksi deavala svake godine jer su guverneri smenjivani sa svakom promenom vlade ili ministra finans ija. Meutim, i tumaenje ove mere nezavisnosti moe biti kompleksno: uestala promena g uvernera ukazuje na manju nezavisnost centralne banke, jer znai da vlada smenjuje guvernera koji ne ispunjava njihove zahteve ili ukoliko nae nekog koji moe bolje da zadovolji njihove ciljeve. Osim toga, krai mandat moe nakoditi centralnim bankam a onemoguavajui postojanje dueg horizonta politike i inei ih manje zainteresovanim za postizanje dobre reputacije. Meutim, nije se uviek pokazalo tanim da nia stopa pro mjene guvernera znai i viu nezavisnost centralne banke jer ukoliko vlada pronae guve ra koji ispunjava sve njihove zahtjeve eljee da ga zadri to due na toj poziciji, to u azuje na zavisnost centralne banke. CWN postavljaju jasnu razliku izmeu razvijeni h i zemalja u razvoju: zemlje u razvoju imaju mnogo veu prosenu stopu promene guve rnera.

UTICAJ NEZAVISNOSTI CENTRALNE BANKE NA MAKROEKONOMSKE PERFORMANSE ZEMLJI Kao to je ve naglaeno, osnovni trend koji karakterie centralno bankarstvo jeste povea nje nezavisnosti centralne banke i navoenje stabilnosti cena kao osnovnog dugorono g cilja monetarne politike. Pri tome, stabilnost cena se tumai kao odravanje godinj e stope inflacije na nivou od 0,5 do 2%, u srednjem roku od 2 do 5 godina. Da bi centralna banka mogla ostvariti svoj cilj potrebno je obezbijediti njeno nezavi sno delovanje, to pre svega podrazumieva nezavisnost odluka centralne banke od vl asti (pre svega ministarstva finansija), usled injenice da fiskalna ekspanzija fi nansirana od strane centralne banke uzrokuje visoku stopu inflacije. Koristi od cenovne stabilnosti Cilj cenovne stabilnosti odnosi se na opti nivo cena u privredi i podrazumeva izb egavanje odloene inflacije i deflacije. Vie je naina na koje cenovna stabilnost dop rinosi postizanju visokog nivoa privredne aktivnosti i zaposlenosti.

1. Cenovna stabilnost olakava da se prepoznaju promene u relativnim cenama. Ovo o moguava firmama i potroaima da donose odluke o investicijama i potronji na osnovu bo ljih informacija, to, s druge strane, omoguava tritu da efikasnije, omoguava tritu d fikasnije alocira resurse. Omoguavajui tritu da usmerava resurse tamo gde mogu biti najproduktivnije iskorieni, cenovna stabilnost poveava proizvodni potencijal privre de. 2. Ako su investitori sigurni da e cene ostati stabilne u budunosti, nee traiti premi ju za inflatorni rizik kao kompenzaciju za rizik dranja sredstava po nominalnoj vr ednosti na dui rok. Smanjujui premiju za inflatorni rizik kroz realnu kamatnu stop u, monetarna politika moe doprinieti efikasnoj alokaciji na tritu kapitala i na taj nain podsticati dalje investiranje. Ovo, dalje, jaa privredno blagostanje. 3. Kredibilno odravanje cenovne stabilnosti, takoe, olakava pojedincima i preduzeima da preusmere svoja sredstva na produktivniju upotrebu umesto na zatitu od inflac ije. Naime, u uslovima visoke inflacije dolazi do nagomilavanja realnih dobara ( npr. nekretnine) poto se njihova vrednost u takvim okolnostima bolje uva od vredno sti neke finansijske aktive. Meutim, nagomilavanje realnih dobara nije efikasna i nvesticiona odluka i ometa ekonomski rast. 4. Poreski sistem moe u potpunosti promeniti (izopaiti) ekonomsko ponaanje. U mnogi m sluajevima ove promene su uslovljene inflacijom i deflacijom. Cenovna stabilnos t eliminie realne ekonomske trokove koji su izazvani kada inflacija pogorava poresk i i sistem socijalne zatite. Odravanje cenovne stabilnosti titi od velike i neosnov ane redistribucije dohotka koji nastaje kako u inflatornim tako i u deflatornim okolnostima. Okruenje u kome postoje stabilne cene pomae da se odrava socijalno jed instvo i stabilnost. Vie sluajeva u dvadesetom veku pokazalo je da visoke stope in

flacije ili deflacije dovode do socijalne i politike nestabilnosti TRANSPARENTNOST CENTRALNE BANKE Poto centralne banke nisu institucije koje se formiraju kao rezultat izbornog pro cesa, trebalo bi da se smatraju odgovornim prema demokratski izabranim predstavn icima javnosti. Postoji iroka saglasnost po ovom pitanju ali se sada o njemu vie g ovori nego u prolosti. Razlog je jednostavan. Pre dvadeset i vie godina, veina cent ralnih banaka je imala malu nezavisnost po pitanju instrumenata, tako da je odgo vornost bila automatski obezbeena. Kako je delegiranje odgovornosti nad voenjem mo netarne politike postalo naglaenije, bilo je potrebno stvoriti institucije za jas nu zatitu odgovornosti. Vee delegiranje ovlaenja nad monetarnom politikom je stoga s vakako povezano s eksplicitnijim instrumentima koji su osmiljeni tako da centraln a banka bude odgovorna prema javnosti. Pitanja institucionalnog osmiljavanja odgo vornosti, tj. da li odgovornost treba da bude administrirana samo od strane vlade ili i od drugih nepristrasnih tela, izlazi izvan opsega ovog rada.Transparentnos t je s time povezana karakteristika koja se takoe veoma podstie. Zajedniki stav je da je ista poeljna ne samo zbog toga to unapreuje odgovornost centralne banke, ve i zato to omoguuje banci bolju kontrolu nad oekivanjima javnosti. Time se u osnovi po die efikasnost monetarne politike i, u mnogim sluajevima, blagostanja . Ipak, bankari u centralnim bankama i naunici nisu postigli konsenzus po pitanju o ptimalnog stepena transparentnosti ili preciznih procedura za implementaciju tra nsparentnosti.. Neslaganja ukljuuju pitanja kao to su objavljivanje predvianja cent ralne banke i objavljivanje pojedinanih glasova lanova Monetarnog saveta, s tim da se ovo pitanje odnosi na to da li odgovornost treba da bude kolektivna ili indi vidualna. Navedena pitanja u pogledu transparentnosti ostaju otvorena. Jedno je kako da se obezbedi transparentnost kada odluke monetarne politike donosi vee kog a ine pojedinci sa razliitim funkcijama gubitaka i oekivanjima. Da li bi banka treb alo da objavljuje funkcije gubitaka i ekonomska predvianja svakog lana vea nakon (i li moda pre) svakog sastanka vea? Da li je takva strategija ostvariva, i, ako jest e, da li e izvesno poveati transparentnost politike banke? Odgovori na ova pitanja nikako nisu oigledni, poto pojmovno razluivanje nivoa transparentnosti i posebnih institucionalnih aranmana nije uvek jednoznano. Drugo pitanje je normativne prirode. Pod pretpostavkom da je odnos izmeu transpar entnosti i institucionalnih aranmana definitivno utvren, da li bi nivo transparent nosti trebalo da bude maksimalno visok koliko god je to tehniki ostvarivo? Moj od govor na ovo pitanje je ,,oigledno ne. Pretpostavimo, na primer, da centralna bank a, u svojstvu supervizora bankarskog sistema, sazna za probleme solventnosti kod neke velike banke. Potpuna transparentnost zahteva trenutno saoptavanje tih info rmacija, ali to bi verovatno podstaklo juri na bankarski sistem, to bi rezultiralo z natno skupljim ishodom sa drutvenog aspekta. Pored toga, objavljivanje predvianja centralne banke, kada banka unapred poseduje informacije o ekonomiji, moe da uman ji njenu sposobnost da stabilizuje realnu ekonomiju . NEZAVISNOST, TRANSPARENTNOST I SRBIJA Zakonom o Narodnoj banci Srbiji predvieni su organi banke i odgovornsti i zaduenja tih organa. Organi Narodne banke Srbije (NBS) su: guverner, Monetarni odbor i S avet NBS. Guvernera bira Narodna skuptina na mandat od 5 godina, s pravom reizbo ra. Vano je napomenuti da guverner ima dui mandat od vlade, iji mandat traje 4 godi ne. Kao i to da sa prestankom mandata guvernera, guverner narednih godinu dana n e sme raditi u drugoj banci ili finansijskoj instituciji. NBS moe odobravati Republici Srbiji kredite radi finansiranja privremene nelikvid nosti budeta, nastale usled neuravnoteenih kretanja u prihodima i rashodima tokom izvrenja budeta. Krediti iz mogu se odobravati u okvirima utvrene monetarne politik e, a najvie u iznosu do 5% prosenih budetskih prihoda u poslednje tri godine, pri em u ukupan iznos duga Republike Srbije nastalog po tom osnovu ne moe biti vei od tro strukog iznosa propisanog minimalnog osnovnog kapitala i sredstava posebnih reze rvi NBS. Kredite Republika Srbija duna je da vrati Narodnoj banci Srbije do kraja

tekue budetske godine. Guverner prisustvuje sednicama Vlade na kojima se razmatra ju pitanja u vezi sa ostvarivanjem ciljeva i funkcija Narodne banke Srbije. Mini starstvo nadleno za poslove finansija dostavlja Narodnoj banci Srbije, radi davan ja miljenja, nacrte zakona i drugih propisa vezanih za ciljeve i funkcije NBS. Mi nistarstvo nadleno za poslove finansija dostavlja NBS, radi davanja miljenja, Nacr t memoranduma o budetu, ekonomskoj i fiskalnoj politici i nacrt zakona kojim se u reuje budet u skladu sa rokovima propisanim zakonom kojim se ureuje budetski sistem. Na predlog Narodne banke Srbije Vlada moe da predloi Narodnoj skuptini donoenje zak ona koji su vezani za ostvarivanje ciljeva i funkcija Narodne banke Srbije. Takoe, strogo je definisana i zabranjena nespojivost funkcija, sukob interesa i p retanak mandata guvernera, viceguvernera i lanovima Saveta. Guverner, viceguverne ri, lanovi Saveta i zaposleni sa posebnim ovlaenjima: 1) ne mogu biti poslanici u Narodnoj skuptini, lanovi Vlade, funkcioneri politikih organizacija, odnosno lanovi organa jedinica lokalne samouprave, sindikalnih orga nizacija, lanovi upravnih ili nadzornih odbora, odnosno spoljni saradnici banaka, drugih finansijskih organizacija i revizorskih organizacija ili drugih pravnih lica, koja kontrolie ili s kojima u obavljanju svojih funkcija NBS sarauje; 2) ne mogu imati akcije, osnivake uloge ni dunike hartije od vrednosti banaka, drug ih finansijskih organizacija i revizorskih organizacija ili drugih pravnih lica, koja kontroli.e ili s kojima u obavljanju svojih funkcija NBS sarauje. Kada je u pitanju prestanak funcije guverneru, viceguverneru i lanovima Saveta, m ogu je ukoliko su stekli uslov za penziju, ako sami zatrae ili ako su razreeni s fu nkcije. Njihovo razreavanje mogue je ukoliko: 1) su pravosnano osueni za krivino delo protiv privrede i jedinstva trita, radnih odn osa, imovine, pravosua, javnog reda i pravnog saobraaja i slubene dunosti; 2) se utvrdi da nestruno i nesavesno obavljaju funkciju, odnosno da je, zbog ozbi ljnijih propusta u izvravanju odluka i organizovanju poslova Narodne banke Srbije , dolo do znatnog odstupanja od ostvarenja njenog osnovnog cilja; 3) se na osnovu nalaza i miljenja nadlene zdravstvene ustanove utvrdi da su zbog z dravstvenog stanja trajno izgubili radnu sposobnost za vrenje te funkcije; 4) ne dostave ili dostave lanu izjavu o podacima koji se tiu sukoba interesa, nesp ojivosti funkcije. Uopetno gledano, na osnovu Zakona o NBS-u moemo zakljuiti da je NBS samostalna i ne zavisna institucija u odnosu na vladu. Ipak, postoji potreba o usaglaavanju cilje va i zadataka kako ne bi dolo do neusklaenosti u ekonomji. Najvanije je to to NBS pr eko svojih organa samostalno donosi odluke bez meanja vlade. I to to je zakonom de finisano ko moe biti u organima NBS, dakle niko ko ima veze sa vladom. Takoe, pozi tvna stvar to i kod nas vlada evropska praksa da se mandat guvernera i mandat vla de ne poklapaju. ZAKLJUAK

Praksa nedvosmisleno pokazuje da je poslednjim godinama nezavisnost centralnih b anaka, kao i njihova transparentnost dobila na znaaju. Tome su svako doprineli i sve vei stepen samostalnosti centralnih banaka bivih socijalistikih zemalja, kao i kod zemalja u razvoju. Poseban naglasak tome daje injenica da se sa poveanjem samo stalnosti centralnih dolazilo do stabilnosti cena, to je na dui rok omoguavalo i st abilnost cele privrede zbog jasnosti ponaanja centralne banke prilikom formulisan ja monetarne politike. Takoe, poveanje interesovanja za temu nezavisnosti centraln e banke u evropskim zemljama poslednjih godina posledica je injenice da je re o je dnom od zahteva za pridruenje zoni jedinstvene valute. Pored toga, ekonomska teor ija potvruje vezu izmeu nezavisnosti centralne banke i inflacije, tako da nije slua jno da je, u poslednjih deset godina, u mnogim zemljama irom sveta (a ne samo evr opskim) dolo do fundamentalnih reformi regulative koja se odnosi na centralnu banku, s ci ljem da se zatiti njena pozicija u odnosu s vladom.

Poslednjih godina evidentna je modifikacija institucionalnog odnosa izmeu central ne banke i vlade, pre svega zbog naglaska vanosti nezavisnosti centralne banke. I nstitucionalno odvajanje odgovornosti izmeu centralnih banaka i vlade nije novi k oncept ve predstavlja neto to su politiki i ekonomski uslovi uinili ponovo vanim za s aku zemlju . Opte je prihvaeno da odvajanje odgovornosti za voenje monetarne politi ke od vlade (politiara) stvara povoljne uslove za postizanje cenovne stabilnosti. Znaaj nezavisnosti centralne banke proizilazi iz rezultata empirijskih istraivanja koji su pokazali negativnu korelaciju izmeu nezavisnosti centralne banke i infla cije. Kao opti zakljuak koji se namee izmeu odnosa nezavisnosti i transparentnosti c entralnih banaka je taj da postoji velika zavisnost izmeu ova dva indikatora. Nai me, to je vea nezavisnost to je i vea transparentnost jer se od centralne zahteva b anke da objasni svoje akcije i odbrani (opravda) svoje odluke pred Vladom i javnou. Zemlje koje su poslj ednjih godina poveale nezavisnost svojih centralnih banaka belee odgovarajue poveanj e transparentnosti i odgovornosti centralne banke. LITERATURA

1. 2.

uki : Centralna banka i finansijski sistem, aak, 2001 Jaki M: Makroekonomija, igoja tampa, Beograd, 2001

3. Cukierman A, Miller P.G, Neyapti B: Central Bank Reform, Liberalization a nd Inflation in Transition Economies - An International Perspective, 2002, Journal of Monetary Economics, March, 2002(Prevod: Prof. dr Miroslava Filipovi, mr Emili ja Beker, Nataa Miokovi, 2007) 4. Prokopijevi M: Konstitucionalna ekonomija, PRESS, Beograd, 2000

INTERNET ADRESE 1. 2. 3. Narodna banka Srbije, http://www.nbs.org European Central Bank, http://www.ecb.int International Monetary Fund, http://www.imf.org