/ 05/4-02 . 774/1-VIII/4

19.05.2011.

-

- XII , 19.05.2011. . 221. 1. 14. 266. , : , .

. .

: 1 1 1 1

.

, 46. . 5. . 3. ( , . 131/06), :

( )

:

, :

()

:

:

:

:

: 2009.

.

04/1-2 . 6/1903 ( )

20.05.2011. ()

-

( )

.

2000.

-

19.05.2011.

.

: 1. 2.

1.

: :

:

1. . , : , 1997. COBISS.SR-ID 127915527. 154 .

2. . , : , 2010. COBISS.SR-ID174035468. 331 .

3. . , , 2004, . 53, . 2-3, . 233-259. COBISS.SR-ID 513057943

4. . : . : ,., , ., -, . (.). , : ; : , 2009, . 112-123. COBISS.SR-ID 519637399.

5. . . , 2010, . 59, .4, .618-631. cobiss.sr-id 519623063

(, , ):

) -, - SCI, SSCI, AHCI SCIe , Math-Net.Ru .

) - ( SCI, SSCI, AHCI SCIe , RIH , 24 , , . 11, 12, 13, 14, 41 51.)

) () , , .

) , .

__________ .. ______________________

Obrazloenje teme doktorske disertacije Vaspitni rad u koli u funkciji prevencije nepoeljnih ponaanja uenika

Pristup problemu Ponaanje deteta i mlade osobe je determinisano velikim brojem faktora i uticaja,

od linih karakteristika pojedinca i porodinih obrazaca i normi ponaanja, preko uticaja kole, grupe vrnjaka, ue i ire drutvene sredine. Svi ti uticaji ne deluju nezavisno, ve su najee isprepletani i meusobno uslovljeni. Tako, npr, od porodinog modela vaspitanja zavisi, u znaajnoj meri, kom uticaju vrnjaka e se dete prikloniti ili kakav e odnos prema koli i kolskim obavezama imati. U tom lancu faktora koji utiu na formiranje i oblikovanje mlade linosti, kola je, posle porodice, najznaajniji inilac vaspitanja i socijalizacije. U teorijskom delu naeg rada bismo poli upravo od razmatranja karakteristika kolske sredine u svetlu prevencije nepoeljnih ponaanja uenika ( principi i funkcije kole, vaspitna klima u koli, kola kao inilac vaspitanja i socijalizacije, saradnja kole i porodice, nastavnik kao inilac uspenog vaspitnog procesa, itd.).

kolu moemo posmatrati kao jedan dinamian i interaktivan sistem u kome uenici usvajaju sistem znanja, umenja, navika; razvijaju se intelektualno, fiziki, moralno, estetski, kako pod uticajem sadraja predvienih nastavnim planom i programom, tako i putem odnosa koji vladaju u tom sistemu. Upravo ti odnosi znaajno oblikuju ponaanje uenika i usmeravaju ih u odreenom pravcu, pozitivnom ili negativnom. Stoga je vaspitni rad u koli od velikog znaaja i njemu treba posvetiti mnogo vie panje nego to je to sluaj u naoj vaspitno-obrazovnoj praksi, posebno u poslednje dve decenije kada je dolo do izraene krize svih drutvenih vrednosti, to se odrazilo i na stanje u koli i rezultiralo pojavom sve veeg broja nepoeljnih ponaanja uenika, meu kojima se istiu agresivnost, nasilje, slab kolski uspeh i beanje iz kole, konzumiranje alkohola i psihoaktivnih supstanci, rizino seksualno ponaanje, itd.

Razmatranje uzroka i vrsta nepoeljnih ponaanja u koli bi inilo drugo poglavlje naeg rada. Porast nepoeljnih ponaanja u koli je rezultat delovanja vie faktora :

1. druveni ( ekonomska kriza, kriza moralnih i kulturnih vrednosti); 2. porodini ( prezaposlenost roditelja, stalna borba za egzistenciju, nedovoljno

bavljenje decom, sukobi unutar porodice,itd.) 3. kolski ( nepovoljna vaspitna klima u koli, loa organizacija i funkcionisanje

kole, nedostatak discipline i reda). Neki od faktora rizika za pojavu nepoeljnih ponaanja kod uenika, koji proistiu iz

same kolske sredine su: odnos nastavnika i uenika, nerazumevanje razvojnih i uzrasnih potreba uenika, vaspitne metode koje koriste nastavnici, negativni stavovi uenika prema koli, niska privrenost koli i nedovoljna okupiranost kolskim obavezama, esto izostajanje iz kole.

Za mnoga nepoeljna ponaanja, koja uenici ispoljavaju u koli, nije odgovorna sama kola, ve su ona esto rezultat porodinih i drugih negativnih uticaja. kola treba da preduzme odgovarajue mere kako bi sanirala uzroke ovih ponaanja koji proizilaze iz njene unutranje strukture, ali isto tako treba da nastoji da pomogne deci u prevazilaenju problema u ponaanju koji potiu od dejstva drugih faktora.

Sledee poglavlje ine razmatranja o vrstama prevencije, preventivnim programima i iniocima prevencije. Dve osnovne vrste prevencije jesu primarna i sekundarna prevencija. Mi smo se u naem radu opredelili za predupreivanje nastajanja i pojave nepoeljnih ponaanja putem adekvatne organizacije vaspitnog rada u koli, to ini osnovnu karakteristiku primarne prevencije. Mada putem dobro organizovanog vaspitnog rada i pojaanog bavljenja uenicima sa odreenim problemima u ponaanju, smatramo da kola moe dati dobre rezultate i na polju sekundarne prevencije.

Program prevencije u kolskoj sredini nastoji da smanji ili eliminie probleme u ponaanju menjajui sveukupni kontekst u kome se takvo ponaanje pojavljuje. U tom smislu, program prevencije se definie kao intervencija ili set interventnih mera koje ukljuuju raznovrsne aktivnosti. Te aktivnosti ukljuuju, ali se time ne ograniavaju, poduavanje, preoblikovanje normi ponaanja i signaliziranje prihvatljivog ponaanja kroz ustanovljene norme i pravila ponaanja, graenje autoritativnih struktura, intenzivnu

saradnju sa porodicom i socijalnom sredinom, reorganizaciju razreda, upotrebu nagrada i kazni, pojaan nadzor, policiju.

Smatra se da najefikasniji programi prevencije sadri sledee kljune komponente: informisanje-obrazovanje, rekreacija, ukljuenost drutvene zajednice.

Informisanje treba da pomae deci i porodicama opskrbljujui ih potrebnim informacijama. Neki programi informiu roditelje kako da odgajaju zdravu decu; neki ue decu o posledicama korienja droga, oruja, uea u bandama, itd; drugi ih navode da izraze svoje vrednosti i pozitivne sklonosti. Svi ovi programi pobuuju kod mladih svesnost da njihove aktivnosti imaju posledice. To je posebno znaajno u eri kada su mladi suoeni sa raznim negativnim modelima ponaanja. Osnovni cilj obrazovnih programa je da ohrabruju i otvaraju mogunosti za afirmaciju mladih ljudi.

Jedna od najznaajnijih karakteristika rekreativnih aktivnosti jeste da ispunjavaju nadzorom vreme posle kole. Rekreativni programi pruaju mogunost mladima da imaju pozitivne kontakte sa odraslima i decom u njihovoj zajednici. Oni su osmiljeni tako da odgovaraju sposobnostima i afinitetima razliite dece i mogu se realizovati kroz razliite aktivnosti: sport, muzika, ples, pozorite i sl.

Ukljuenost mladih u zajednicu ostvaruje se kroz pripadnost mladih grupama kao to su izviai, crkvene omladinske grupe, volonterske grupe. Ukljuenost u drutvene grupe prua mogunost mladima da budu u interakciji sa bezbednim socijalnim okruenjem i da ostvaruju vredne i pozitivne kontakte sa odraslima i decom u svojoj lokalnoj zajednici.

Dakle, preventivne programe moemo podeliti prema problemu na koji su fokusirani. Dan Olveus razlikuje sledee preventivne programe:

Programi usmereni na poboljanje kolskog postignua/uspeha koriste nastavne metode osmiljene tako da uveavaju angaovanje uenika u procesu uenja i time poboljaju njihov kolski uspeh i odnos prema koli.

Poduavanje i vebanje socijalnih vetina je jedan od programa , koji predstavlja intervenciju usmerenu na poboljanje obrazovnih postignua i socijalnih kompetencija, za decu koja imaju potekoa u uenju i to pre svega na polju itanja i matematike. Sutina ovog programa je u individualnom radu sa detetom koje ima odreeni problem i koje u igri sa drugim detetom iz razreda uvebava podesne oblike ponaanja, kao to su participacija, saradnja, komunikacija, podrka, potvrivanje.

Veliki brat, velika sestra je program prevencije u kome dete dobija svog mentora, tako da je naglasak na individualnom radu jedan na jedan. Cilj programa je podrka razvoju mladih kroz pozitivne kontakte sa odraslom osobom, ime se redukuju faktori rizika za nepoeljno ponaanje i uveavaju zatitni faktori za prihvatanje pozitivnih ponaanja i sadraja. Odrasli, koji na ovaj nain prua podrku detetu, provodi izvesno vreme sa njim (najee dva do tri sata nedeljno i najmanje jednu godinu) i razvija odnos poverenja, tako da dete moe da se osea prihvaenije i sa vie podrke. Mentori pomau deci u kolskim obavezama (izrada domaih zadataka), mogu kontaktirati sa nastavnicima, mogu se angaovati na polju slobodnih aktivnosti deteta (sport, druenja, prijatelji, itd.).

Programom prevencije beanja iz kole nastoji se da se obezbedi redovno pohaanje nastave kroz jednu ili vie strategija ukljuujui poveano angaovanje roditelja, mentora, policije, itd.

Programi posle kole/ rekreacija/ nude vredne, izazovne i uzrastu prilagoene aktivnosti u bezbednom, struktuiranom i pozitivnom okruenju. Oni mogu umanjiti delinkventno ponaanje time to mlade ue pozitivnim vrlinama, disciplini ili jednostavno umanjuju mogunosti da se mladi angauju u delinkventnim ponaanjima time to okupiraju njihovo slobodno vreme.

Program Budi zvezda je osmiljen tako da pomae preadolescentima opskrbljujui ih znanjima i sposobnostima neophodnim kako bi se oduprli negativnim aktivnostima i ponaanjima. Cilj programa je razvijanje sposobnosti donoenja odluka, unapreivanje interpersonalnih odnosa, razvijanje negativnih stavova prema zloupotrebi alkohola i droga. Program obuhvata fizike aktivnosti i diskusiju. U fizikim aktivnostima istie se slobodna i struktuirana igra posle nastave. Zatim sledi diskusija u kojoj su usredsreeni na teme kao to su: kako biti dobar drug, kako drugi svojim delovanjem utiu na to kako se pojedinac osea, oseati se dobro po pitanju izbora koje neko napravi, ta ko eli da bude, itd.

Programi koji se bave prevencijom zloupotrebe alkohola i droga, a kojima je osnovni cilj informisanje i obrazovanje mladih. Ovi programi tee da umanje korienje alkohola i droga meu mladima uei ih o njihovim posledicama. Programi u ovoj kategoriji mogu imati vie formi, ukljuujui i Anonimne alkoholiare i narkomane,

kao i programe u koli i drutvenoj zajednici kojima se iri svesnost o tetnosti cigareta, alkohola, droga. U okviru kole, a u cilju prevencije i zatite mladih od upotrebe narkotika, potrebno je raditi na poboljanju kolskog uspeha i stvova prema koli, na poboljanju saradnje i veze izmeu porodice i kole, kao i na poveanju obaveza, kako u koli tako i u kui.

Program prevencije koji je na radu u uionici baziran nastavni program osmiljen je tako da uenike ui i opskrbljuje injenicama, jaa njihovu svest o socijalnim posledicama angaovanja u nepoeljnim ponaanjima, proiruje njihov repertoar za prepoznavanje i podesno odgovaranje na rizine ili potencijalno tetne situacije (zloupotreba psihoaktivnih supstanci, nasilje, huliganske grupe), uveava kod njih potovanje razliitosti u drutvu, razvija sposobnosti za reavanje konflikata, podstie odgovornost. Upoznaj svoje telo, Rastimo zdravo, Uspeh za sve, Sauvaj zdrav razum su samo neki od programa iz ove kategorije programa prevencije nepoeljnih ponaanja. Jedan od njih je i program odgovoran razred koji promovie socijalno prihvatljivo ponaanje i obrazovna postignua u osnovnoj koli. Ciljevi ovog programa su da se povea zalaganje uenika i odgovornost i da se smanji prisustvo problematinih ponaanja. Osnovne komponente programa koncentrisane su na organizaciju razreda, utvrivanje pravila i posledica, komunikaciju sa roditeljima, jutarnje sastanke, itd.

Program reavanja konflikata i izgradnje linih vetina odnosi se na irok spektar procesa koji ohrabruju nenasilno zajedniko reavanje konflikta kroz diskusiju, debatu. Ovi procesi ue mlade vetinama donoenja odluka, kako bi bolje savladali konflikte u koli ili zajednici. Mladi se ue da identifikuju svoja interesovanja , iskau svoje poglede i pronau obostrano prihvatljivo reenje putem rasprave dijaloga. Uobiajene forme reavanja konflikata obuhvataju pregovore, medijaciju, arbitrau. Formiranje unutranjih vetina fokusira se na razvoju socijalnih vetina potrebnih osobi da ostvari pozitivnu interakciju sa drugima. Model osnovnih vetina poinje sa formiranjem individualnih ciljeva koji se, potom, razvijaju tako da se pretvore u prihvatljivo druteno ponaanje i zavrava se (pozitivnim) uticajem tog ponaanja na socijalnu sredinu.

Program obuke roditelja predstavlja obrazovanje roditelja za odreene vetine rukovoenja, odnosno upravljanja u vaspitnom procesu. Ovaj visoko struktuiran pristup, koji predvia rad sa roditeljima u malim grupama, vode obueni treneri. Program

ukljuuje video prezentacije efikasnih i neefikasnih naina roditeljstva; kratke obuke i diskusije, kako bi se identifikovala roditeljska pravila, interaktivne vebe, kao to je igranje uloga za ponaanja koja roditelj treba da promeni; beleenje i posmatranje roditelja i dejeg ponaanja i dodeljivanje domaih zadataka.

Program porodine terapije fokusira se na poboljanje usvojenih obrazaca porodinih odnosa i komunikacije. Uglavnom se implementira kod mladih kod kojih su dijagnostikovani blagi emocionalni poremeaji ili problemi u ponaanju. Ovaj program obino vode trenirani terapeuti, u klinikim uslovima, sa roditeljima i detetom zajedno.

Program voenja razvoja mladih je program koji preventivno deluje na pojavu problema u ponaanju pripremajui mlade da se suoe sa izazovima adolescencije kroz seriju izgraenih progresivnih aktivnosti i iskustava, koja im pomau da razviju socijalna, emocionalna, etika, fizika i saznajna svojstva i sposobnosti. Ovaj pristup posmatra mlade kao izvore i gradi se na njihovoj snazi i sposobnosti da se razvijaju.

Kampovi u divljini su specifian program prevencije koji omoguava deci i mladima da se bave fizikim aktivnostima koje predstavljaju fizike izazove, kao to je na primer planinarenje. Oni variraju prema tipu aktivnosti, smetaju, terapeutskim ciljevima, ali se svi baziraju na iskustvenom uenju koje propoveda uenje radei i obezbeuju mogunosti za lini razvoj.

U studiji o prevenciji delinkvencije u koli, Gotfredson i saradnici navode sledeu klasifikaciju preventivnih aktivnosti u samoj koli:

- informisanje; - plan prevencije, obuke i uvebavanja; - savetovanje; - rekreacija u slobodnom vremenu; - intervencije u pravcu menjanja metoda i prakse razrednog upravljanja; - poboljanje interpersonalnih odnosa i interakcija izmeu kole i drutvene sredine ili

grupa unutar kole;

- pravila i propisi ponaanja i discipline i primena istih; - intervencija koja obuhvata kolsko planiranje struktura i procesa; - reorganizacija razreda ili kolskog rasporeda; - obezbeenje i prismotra unutar kole i oko nje;

- porodine intervencije/jaanje porodine baze; - obuavanje kolskog osoblja. Gotfredson istie znaajnost veze izmeu razrednog upravljanja i delinkvencije.

Smatra se da neureen razred prua mogunosti da uenici upadnu u nevolje i da su bezbednost kole i red u razredu u korelaciji. Neureen razred moe, takoe, doprineti razvoju uzroka delinkventnog ponaanja inei ponaanja koja remete red glavnim i obezbeujui vidljivu socijalnu nagradu za takva ponaanja.

Nekad nije dovoljno samo urediti razrede, ve je potrebno izvriti reorganizaciju u itavoj koli tako to bi se izdvojili razliiti razredi u odvojene delove kole ili na razliite spratove ili se formirale male jedinice, to umanjuje prisustvo problematinih ponaanja. Ovakva praksa doprinosi da unutar malih grupa svaki odrasli ima kontinuirani kontakt sa manjim brojem uenika, koje mogu bolje upoznati i sa kojima mogu uspostaviti vre veze.

kolsko planiranje moe biti ureeno tako da prua uenicima manje vremena izmeu asova ili da se razliite grupe uenika nalaze u hodnicima, dvoritu, kuhinji (menzi) u razliito vreme, umanjujui na taj nain mogunosti i provokacije za tue ili druga problematina ponaanja.

kolsko okruenje je, pored porodinog, jedan od najuticajnijih elemenata razvoja dece, tako da su intervencije na polju reorganizacije kolskog rasporeda i planiranja veoma znaajne kako sa stanovita boljih uslova za vaspitno delovanje, tako i sa stanovita bezbednosti dece, to je bitan preduslov za njihovo uspeno uenje i pozitivan odnos prema koli.

Uspene kole karakteriu sledee komponente, kojima se treba rukovoditi u planiranju odreenih preventivnih aktivnosti u koli:

- bezbedno i mirno okruenje, - usredsreenost na visok stepen uenikih postignua , - esto kontrolisanje napredovanja i kolskog uspeha uenika, - izraena povezanost i saradnja kole i porodice, - vrsto rukovoenje od strane upravnika kole.

Kod nas su obavljena mnoga istraivanja koja su se bavila ispitivanjem pojedinih segmenata problema prevencije u koli, kao to su kolski neuspeh, disciplinski problemi, saradnja kole i roditelja, pozitivna klima u koli, itd, a koja su relevantna za predmet naeg rada. Ona nas mogu usmeriti i skrenuti panju na gorue probleme u naoj vaspitno-obrazovnoj praksi.

Kreiranje pozitivne klime u koli (Vujai,M; Stanii,J,2008.) je istraivanje koje se bavi ispitivanjem kolske klime koja, najire gledano, podrazumeva skup svih okolnosti u kojima se odvija proces obrazovanja i vaspitanja, kao i mreu odnosa koji postoje meu uesnicima tog procesa. Bitni elementi kolske klime su: kvalitet interakcija izmeu uenika, uenika i nastavnika, kole i porodice, kole i lokalne zajednice; jednakost i pravednost; bezbednost; red i disciplina; posveenost i oekivanja nastavnika; izgled kolske zgrade; uloga direktora u upravljanju kolom.

Kreiranje pozitivne klime u koli je veoma sloen zadatak koji za krajnji cilj ima unapreenje rada kole. To podrazumeva kontinuirani proces u kome se od svih aktera oekuje da daju svoj doprinos. Odravanje pozitivnih meuljudskih odnosa, unapreivanje procesa nastave, smanjivanje problematinih ponaanja uenika, otvaranje kole prema porodici i lokalnoj zajednici, ciljevi su koje kola treba da ostvari u procesu svog unapreivanja. Miljenja smo da je kreiranje pozitivne klime u koli najneposrednije povezano sa prevencijom nepoeljnih ponaanja uenika, odnosno da se prevencija temelji upravo na pozitivnoj kolskoj klimi.

Ovde emo izneti samo osnovne rezultate istraivanja koje je sprovedeno u 34 osnovne kole, a kojim je bilo obuhvaeno 1461 uenika osmog razreda, 34 direktora i 205 nastavnika.

Procena kolske klime, i od strane uenika i od strane nastavnika, uglavnom je pozitivna i kolu smatraju bezbednim okruenjem.

Procene direktora ukazuju na to da su najei oblici problematinog ponaanja uenika kanjenje u kolu, izostajanje i beanje sa asova. Veina direktora (82%) kanjenje u kolu i beanje sa asova ne vidi kao ozbiljan problem, dok samo 32% direktora smatra da su izostanci ozbiljan problem. Pored toga, prema proceni veine direktora i nastavnika uenici ne vode dovoljno rauna o kolskoj imovini. Meutim,

polovina ispitanih direktora nije se izjasnila da nepotovanje pravila ponaanja i lo odnos prema kolskoj imovini smatra velikim problemom.

to se tie problema saradnje porodice i kole , procene nastavnika i direktora govore da su oekivanja kole u pogledu uea roditelja visoka, ali da nisu u potpunosti zadovoljena. Naime, vie od polovine direktora osrednje ocenjuje podrku i uee roditelja u radu kole. S jedne strane, pozitivna kolska klima moe bitno uticati na stepen uea roditelja u aktivnostima koje se u koli organizuju, dok, s druge strane, angaovanje roditelja moe pomoi kreiranju pozitivnije klime u koli. Odnos koji nastavnici, i kola uopte, imaju prema roditeljima moe znaajno podsticati ili umanjiti angaovanje roditelja u radu kole.

Ono to je za nas u rezultatima ovog istraivanja interesantno jeste da direktori ne smatraju da je beanje iz kole i nepotovanje pravila ponaanja ozbiljan problem. Mnogi autori smatraju, a i rezultati nekih istraivanja ukazuju na to, da beanje iz kole esto moe biti okida za prihvatanje drugih nepoeljnih ponaanja i odlazak deteta u delinkvenciju.

Istraivanje o problemima u uenju i ponaanju uenika (Markovi,J, 2005.) imalo je za cilj da ispita miljenje i stavove nastavnika o uenicima sa problemima u ponaanju i uenju, kao i predlaganje mera za njihovo reavanje. Istraivanjem je bilo obuhvaeno 18 razrednih stareina. Rezultati istraivanja ukazuju da od 18 ispitanih razrednih stareina, njih 17 navodi da esto ima problema u svom radu sa uenicima. Uzroci postojanja problema u uenju i ponaanju uenika koje su navodili nastavnici, a koji proizilaze iz linosti uenika, su: problem panje, beanje sa asova, agresivnost, nezainteresovanost, nepotovanje autoriteta. Uzroci postojanja problema u uenju i ponaanju uenika koji potiu od roditelja su: na prvom mestu nebriga, zatim nepotpunost porodice, nekontrola, nedovoljna saradnja roditelja sa kolom. Razredne stareine su se izjasnile da, u cilju reavanja tekoa koje uenici imaju u uenju i ponaanju, najee preduzimaju sledee mere: saradnja sa roditeljima, razgovor sa uenicima, rad na asovima odeljenske zajednice, angaovanje pedagoko-psiholoke slube i direktora kole, primena disciplinskih mera, itd.

Nastavnici su predloili i odreene mere koje bi mogle biti od pomoi u otklanjanju problematinih ponaanja uenika: 1. konsultacije roditelja i uenika sa pedagoko-psiholokom slubom; 2. bolja saradnja sa roditeljima; 3.obilazak odeljenja od strane direktora kole; 4. dosledno postupanje svih nastavnika; 5. drugaija organizacija kolskog ivota; 6. saradnja sa sportskim klubovima; 7. vee angaovanje centara za socijalni rad i domova zdravlja.

Po miljenju nastavnika, pedagoko-psiholoka sluba bi trebala da prui pomo u otklanjanju problema u ponaanju uenika na sledee naine: edukacijom roditelja, individualnim radom sa uenicima, predavanjima, konsultacijama, ranim otkrivanjem problematine dece i radom sa njima.

Takoe, nastavnici smatraju da i u organizaciji kolskog ivota treba uvesti izvesne izmene, kao to su uvoenje produenog boravka gde bi uenici sticali osnovna znanja o tehnikama uenja, drugaija organizacija deurstva uenika, uvoenje raznih sekcija,itd.

Zanimljiv je podatak da se samo 1% nastavnika izjanjava da ima potrebu za dodatnom edukacijom i strunom literaturom za rad sa decom koja imaju odreenih problema u ponaanju i uenju.

Iz rezultata gore navedenih istraivanja proizilazi da saradnja kole i porodice nije na visokom nivou, jer ispitanici u oba istraivanja istiu da bi saradnja mogla biti i bolja. Meutim, ukljuenost roditelja jedan je od najznaajnijih faktora uspenosti dece u koli. Smatra se da na taj nain uenici pohaaju kolu mnogo redovnije, domai zadaci su im kompletniji i izvravaju ih redovno i imaju mnogo pozitivnije stavove prema koli.

U istraivanju o doprinosima kole graenju partnerstva sa roditeljima (Polovina,N,2008.) polazi se od stava da upravo kola treba da promovie aktivnosti koje poboljavaju relacije izmeu svih korisnika, a da bi to ostvarila potrebno je da pitanje saradnje sa roditeljima bude deo kolskog programa, da direktori kola imaju vodeu ulogu u graenju kulture dobrodolice za roditelje i da se kroz profesionalno usavravanje nastavnika razvija svest o vrednostima i procesnoj prirodi graenja odnosa saradnje sa

roditeljima. Cilj ovog istraivanja bio je da se sagledaju procene uslova/inioca saradnje i prepreka saradnji od strane direktora i razrednih stareina u 60 kola u Srbiji.

Rezultati istraivanja su podeljeni u etiri tematske celine. 1. Procena inilaca koji utiu na ukljuenost roditelja. Direktori su kao najvanije inioce naveli kulturni milje porodice, obrazovni status roditelja i materijalne uslove ivota porodice. Potom slede kolski uspeh deteta, veliina porodice, uzrast i zdravstveni status deteta. Nastavnici slino kao i direktori procenjuju doprinos razliitih inilaca ukljuenja roditelja, mada direktori vei naglasak stavljaju na faktoru roditelj, dok je kod nastavnika podjednako naglaavanje inioca koji se odnose na roditelje i onih koji se odnose na uenike. Razlika je jedino u tome to direktori neto vei znaaj pridaju materijalnim uslovima porodice, a nastavnici kolskom uspehu deteta. I direktori i nastavnici prioritetnim smatraju kulturni milje porodice. 2. Procena prepreka koje ometaju ukljuenje roditelja je od strane nastavnika i direktora slina, pa i jedni i drugi najvei znaaj pridaju problemima vremenskog usklaivanja roditelja i nastavnika i loa iskustva roditelja u prethodnoj saradnji. 3. Procena podsticaja ukljuenju roditelja. Direktori kao najznaajnije podsticaje boljoj saradnji, odnosno veoj ukljuenosti roditelja, istiu postojanje izdvojenog i prikladno opremljenog mesta za susrete sa roditeljima i spremnost nastavnika da odvoje vreme za razgovor sa roditeljima, a takoe i veu inicijativu nastavnika. I nastavnici na prvom mestu navode postojanje adekvatnog prostora za susrete sa roditeljima, zatim veu inicijativu i nastavnika i kole i spremnost nastavnika da odvoji vreme. I direktori i nastavnici najmanje znaajnom smatraju dobru atmosferu u koli i saradniki pristup nastavnika tokom razgovora (paljivo sluanje, spremnost da se prihvati nezadovoljstvo i/ili zabrinutost roditelja). 4. komunikacijski aspekti saradnje sa roditeljima. Nastavnici su kao najvanije inioce, koji ometaju komunikaciju sa roditeljima, naveli nezainteresovanost samih nastavnika za sradnju, kao i naglaenu subjektivnost i nekritinost roditelja.

Ovakav nalaz govori da prave, kvalitetne saradnje izmeu nastavnika i roditelja nema. Nastavnicima, pored motivacije, nedostaju i vetine voenja otvorenog razgovora kada su prisutne razlike u miljenjima. Ono to je veoma znaajno jeste da nastavnici,

kao prepreku veoj ukljuenosti roditelja, naglaavaju neto to se tie njih samih i kolske sredine, dok nezainteresovanost roditelja ne naglaavaju kao prepreku.

Rezultati istraivanja ukazuju na potrebu formulisanja, za svaku kolu, operativnih principa, pravaca i formi saradnje, odnosno programa koji bi se ponudili roditeljima, a koji bi poboljali saradnju i doprineli veoj ukljuenosti roditelja u kolski ivot.

Istraivanje disciplinskih problema u koli (Savovi,B,2002.) je imalo za cilj da ispita odnose nastavnika i uenika u naim osnovnim i srednjim kolama i implikacije ovog odnosa na disciplinu u razredu. Istraivanje je sprovedeno u osnovnim i srednjim kolama Beograda, Novog Sada i Nia, a njime su bili obuhvaeni uenici, nastavnici i struni saradnici.

Podaci ispitivanja uenika ukazuju na dve kljune vrste disciplinskih problema: neopravdano izostajanje sa nastave (pri emu uenici osnovne kole povremeno ili redovno izostaju u 82% sluajeva, a uenici srednje kole u ak 93% sluajeva) i na poveanu agresivnost u odnosima uenika sa vrnjacima i nastavnicima. Gotovo treina uenika i osnovne i srednje kole izjavila je da je verbalno napadana od strane nastavnika, a petini uenika osnovne kole nastavnici su pretili fizikim napadom ili su ih zaista i fiziki povredili.

Najei problemi u ponaanju uenika, prema miljenu nastavnika, su: ometa nastavnikova predavanja (74%); unitava kolsku imovinu; vrea, ruga se ili ismejava nastavnika pred drugima. Dalje, najvee tekoe u radu sa uenicima, pored nedisciplinovanih uenika (54%), nastavnicima priinjavaju i uenici nezainteresovani za rad (43%).

to se tie procene meuljudskih odnosa u koli, odnosi kojima su nastavnici najvie zadovoljni su njihovi odnosi sa strunim saradnicima, dok odnose sa uenicima procenjuju kao osrednje. U situacijama sukoba sa uenicima, najvei broj nastavnika trai pomo strune slube (75%), dok samo 18% razgovara sa uenikom, a 65% razgovara sa roditeljima.

Nastavnici smatraju da su meu uzrocima, koji doprinose delinkventnom ponaanju u koli, na prvom mestu opta kriza drutva (84%), zatim slede roditelji (72%), mas-mediji (50%) i na kraju kola (48%).

Na rezultate ovog istraivanja nadovezali bismo istraivanje agresivnog ponaanja uenika u koli obavljenog od strane istog autora. Istraivanje je imalo za cilj da ispita koje kolske situacije predstavljaju izvore agresivnog ponaanja i da utvrdi oblike takvog ponaanja uenika u naim kolama. Uzorkom su bili obuhvaeni uenici sedmog razreda osnovnih kola i treeg razreda srednjih kola sa teritorije Beograda (ukupno 311 uenika). Socijalni odnos izmeu nastavnika i uenika uzet je kao osnovna jedinica analize.

Rezultati istraivanja ukazuju da su situacije koje najee podstiu agresivnost kod uenika vezane za kontakt sa nastavnicima koji ne dre datu re, koji dolaze i sami besni na as, ne potuju miljenje uenika i poverenje koje im je uenik ukazao. Tu je i grupa problema vezana za objektivnost i ispravnost procesa ocenjivanja, na koji su uenici veoma osetljivi. Moe se rei da situacije koje uenici doivljavaju kao nepravedne od strane nastavnika najee izazivaju agresivne reakcije.

Rezultati ovog istaivanja, kao i gore navedenih, ukazuju na neophodnost unapreivanja odnosa izmeu nastavnika i uenika, kao i na potrebu strunog usavravanja nastavnika u cilju unapreivanja tog odnosa.

Pregled srodnih istraivanja zavrili bismo istraivanjem kolskog neuspeha uenika (Maksimovi,J,2008.). Smatramo da kolski neuspeh moe biti esto povezan sa nepoeljnim ponaanjima uenika, kao to su beanje iz kole, agresivnost i sl. Rezultati ovog istraivanja, takoe, ukazuju na potrebu poboljanja odnosa izmeu nastavnika i uenika.

Uzorak istraivanja inili su uenici petog i sedmog razreda osnovnih kola u Niu koji su na polugoditu imali negativne ocene. Najvie uenika izjasnilo se da su nestrpljivost i nervoza nastavnika glavni uzroci neuspeha, iza ega sledi trema koju uenici oseaju i nesigurnost uenika u sebe. Iza ovih uzroka slede pristrasnost nastavnika, nedisciplina u odeljenju, nedostatak pomoi, problemi u porodici i na kraju tekoe za jasnim izraajem. Tremu i nesigurnost u sebe ee su navodili deaci, dok su nestrpljivost i nervozu nastavnika, njihovu pristrasnost i nedisciplinu u odeljenju ee navodile devojice. Kod uenika sedmog razreda najprisutniji uzrok je nestrpljivost i nervoza nastavnika, dok je kod uenika petog razreda najei faktor nesigurnost u sebe.

Sagledavanje kolskog neuspeha ne sme se svoditi samo na konstatovanje njegovog postojanja i na prihvatanje ovog problema kao pojave koja, uglavnom, proizilazi iz nedovoljnog rada uenika, pa je i njegovo reavanje preputeno pojedinanom delovanju. kolski neuspeh bi trebalo ire sagledati , upoznavati uzroke njegovog pojavljivanja i na osnovu toga procenjivati koje bi konkretne mere mogle najbolje doprinositi njegovom ublaavanju.

Na osnovu ovog kratkog pregleda srodnih istraivanja, moemo izvesti neke zakljuke znaajne za na rad. Pre svega, moe se zakljuiti da su nepoeljna ponaanja prisutna meu uenicima u znaajnoj meri. Sledei zakljuak jeste da u odnosima koji vladaju meu akterima vaspitno-obrazovnog procesa (nastavnici, uenici, roditelji) nema u dovoljnoj meri saradnje, razumevanja i komunikacije. Nedovoljno je razvijena i svest nastavnika o znaaju odnosa koji grade i uspostavljaju sa uenicima i njihove odgovornosti za tok i ishod vaspitnog procesa u koli. Iz ovoga sledi da je u naoj kolskoj praksi u izvesnom stepenu zanemarena vaspitna funkcija kole i da se znaajan deo nastavnog kadra fokusira na segment obrazovanja.

Opti zakljuak, koji ukazuje na znaaj teme za koju smo se opredelili, jeste da postoji nuna potreba za uvoenjem kontinuiranih i doslednih preventivnih aktivnosti u radu kole, kao i za konstruisanjem programa prevencije, koji se ne bi bavio samo pojedinim segmentima vaspitnog rada u koli, ve bi jednim celovitim pristupom obuhvatio sve znaajne aspekte vaspitnog rada u koli i time doprineo unapreivanju vaspitnog rada i njegovih efekata.

Predmet istraivanja U empirijskom delu naeg rada bavili bismo se prouavanjem vaspitnog rada

posmatrajui ga kao jedan sveobuhvatni program prevencije nepoeljnih ponaanja uenika. U tom kontekstu, predmet ovog istraivanja bio bi prevencija nepoeljnih ponaanja posmatrana kroz organizaciju vaspitnog rada u koli.

Osnovni pojmovi sadrani u predmetu israivanja su: vaspitni rad u koli, prevencija nepoeljnih ponaanja , nepoeljna ponaanja uenika.

Vaspitni rad u koli odreujemo kao sveukupnost odnosa i uticaja u kolskoj sredini. Vaspitnim radom se sa jasno odreenim ciljem i zadacima, planski i sistematski, kod

uenika razvijaju vetine i navike, sposobnosti i sklonosti, socijalna i moralna svojstva, usvaja sistem vrednosti i normi ponaanja. Vaspitnim radom u koli vri se pozitivan uticaj na razvoj i ponaanje uenika, to je od neposrednog znaaja u prevenciji nepoeljnih ponaanja uenika.

Osnovni cilj prevencije nepoeljnih ponaanja uenika jeste spreavanje predupreenje devijacija u ponaanju. Osnovni smisao prevencije jeste da otkloni ili ublai delovanje uzroka koji uslovljavaju pojavu nepoeljnih oblika ponaanja. Preventivna uloga kole sastoji se u konkretnim vaspitnim akcijama usmerenim na spreavanje i otklanjanje nekih negativnih pojava u samoj koli: beanje sa asova, nezainteresovanost za sticanje znanja, nebriljiv odnos prema drutvenoj imovini, agresivnost, nepotovanje nastavnika i drugog kolskog osoblja i sl. to se tie obrazovne funkcije, potrebna je vea fleksibilnost nastavnih programa, mora se osmisliti bogata raznolikost sadraja koji e zadovoljiti intresovanja razliitih tipova dece. Da bi kola ostvarila uspeno svoju preventivnu ulogu potrebno je ostvarivanje i obrazovne funkcije i vaspitanja mladih, tj. pozitivno struktuiranje celokupne mlade linosti. kola treba da posveti panju blagovremenom uoavanju simptoma i poetnih oblika nepoeljnih ponaanja, kako se ne bi ukorenio trend neprilagoenog ponaanja, preduzimanjem odgovarajuih vaspitnih i preventivnih mera. U tom cilju, potrebno je vie panje posvetiti organizovanju slobodnih aktivnosti; praenju i posmatranju ponaanja i aktivnosti uenika; savetodavnom radu sa uenicima; donoenju jasnih pravila i propisa ponaanja i primeni istih; informisanju,tj.obuavanju kolskog osoblja; saradnji porodice i kole koja pomae boljem upoznavanju uenika i njegovih osobina kako od strane kole, tako i od strane roditelja, to doprinosi boljem vaspitnom radu i u koli i u porodici.

Nepoeljna ponaanja predstavljaju negativno odstupanje od utvrenih normi, vrednosti i pravila ponaanja ustanovljenih u datoj sredini. Na mogunost nastanka odreenog oblika nepoeljnog ponaanja najvie ukazuju sledei indikatori: porodine prilike, relacija dete-kola, delovanje grupe vrnjaka, organizacija slobodnog vremena. Pored porodice, kola prestavlja primarnu drutvenu grupu u kojoj se razvija i vaspitava linost deteta. Pored izuzetnog pozitivnog uticaja, razni nedostaci u procesu ostvarivanja vaspitno-obrazovnih zadataka kole mogu se negativno odraziti na ponaanje mladih.

Negativni uticaji kolske sredine ogledaju se u neusklaenosti programa sa fizikim i psihikim mogunostima i potrebama mladih, neadekvatnom odnosu (pojedinih) nastavnika prema uenicima, indiferentnosti prema negativnim ponaanjima uenika, zapostavljanju vaspitne uloge kole, kolskom neuspehu, itd. Ogranienja kole u prevazilaenju situacija koje pogoduju pojavi nepoeljnih ponaanja proizilaze i iz neuspenosti (nemogunosti) kole da prodre u individualnu situaciju pojedinog uenika i njegove line probleme; anonimnosti uenika to je posledica velikih kola; nemogunosti da kontrolie razne spoljne i neoekivane uticaje. Stoga treba imati u vidu da nepoeljna ponaanja uenika esto nisu posledica delovanja faktora koji proizilaze iz same kolske sredine, ali to ne znai da kola treba da se prepusti njihovom delovanju, ve je neophodno da preduzme mere kako bi se umanjilo njihovo dejstvo i kako bi se pomoglo uenicima u prevazilaenju odreenih tekoa i izazova.

Miljenja smo da na odreene oblike nepoeljnih ponaanja u koli treba obratiti posebnu panju i u tom pravcu konstruisati program prevencije. To su sledea nepoeljna ponaanja:

- beanje iz kole; - fizika i verbalna agresivnost; - nepotovanje autoriteta; - unitavanje kolske imovine ( nebriljiv odnos prema kolskoj imovini); - nedisciplina i nepotovanje pravila ponaanja u koli; - netolerantan odnos i neuvaavanje razliitosti u odnosu sa vrnjacima; - konzumiranje alkohola i psihoaktivnih supstanci; - rizino i neprimereno seksualno ponaanje.

Cilj i zadaci istraivanja U skladu sa predmetom istraivanja, cilj ovog istraivanja jeste da se, na osnovu

procene vaspitnog rada i postojeih preventivnih aktivnosti u naoj kolskoj praksi, konstruie program prevencije koji e odgovarati potrebama vaspitno-obrazovne prakse.

Iz postavljenog cilja istraivanja proizilaze sledei zadaci:

- ispitati miljenje nastavnika o programima prevencije nepoeljnih ponaanja u njihovoj koli i efektima njihove primene;

- ispitati koje oblike nepoeljnih ponaanja uenika nastavnici opaaju kao najvie prisutne u kolama;

- utvrditi za koje preventivne aktivnosti nastavnici smatraju da bi dale najbolje rezultate u spreavanju pojave i suzbijanju nepoeljnih ponaanja uenika;

- ispitati miljenje nastavnika o kvalitetu saradnje sa roditeljima uenika; - ispitati kako uenici opaaju kolsku klimu i vaspitni rad u koli; - ispitati miljenje roditelja o vaspitnom radu u koli i kvalitetu saradnje sa kolom; - na osnovu predloga nastavnika i procene stanja u praksi, konstruisati program

prevencije nepoeljnih ponaanja u koli; - procena efekata konstruisanog programa od strane nastavnika.

Hipoteze istraivanja Opta hipoteza, od koje polazimo u naem radu i na kojoj zasnivamo potrebu za

istraivanjem ove znaajne problematike, jeste da su nepoeljna ponaanja, sudei po iskazima nastavnika, sve prisutnija meu uenicima, a da se istovremeno, sudei po miljenju ispitanika, ne poklanja dovoljno panje preventivnim merama i aktivnostima u koli, tj. da u kolama nema preventivnih programa koji se kontinuirano sprovode u duem vremenskom periodu i koji su sastavni deo vaspitnog rada kole, odnosno koji su implementirani u vaspitno-obrazovni proces.

Iz ove opte hipoteze proizilaze odreene posebne hipoteze. Pretpostavljamo da sva tri inioca vaspitno-obrazovnog procesa -nastavnici, uenici, roditelji- smatraju da je potrebno da doe do promena u organizaciji vaspitno-obrazovnog rada kole kako bi se ispoljavanje nepoeljnih ponaanja svelo na to je mogue manju meru, bar u domenu uzroka koji proizilaze iz same kolske sredine. Iz ove pretpostavke proizilazi i pretpostavka da sve tri grupe ispitanika nisu zadovoljne merama koje kola preduzima u cilju spreavanja nepoeljnih ponaanja.

Metoda, tehnike i instrumenti istraivanja

U istraivanju e biti koriena deskriptivna metoda kojom teimo da opiemo faktiko stanje u kolama o organizaciji vaspitnog rada i preventivnim aktivnostima i poboljanju i unapreenju istih. Kao osnovnu tehniku istraivanja koristili bismo anketiranje nastavnika, uenika i roditelja o kvalitetu vaspitne klime u koli, o nepoeljnim ponaanjima i nainima kako da se problemi u ponaanju uenika to uspenije prevaziu, o saradnji i meusobnim odnosima sve tri grupe ispitanika. Anketiranjem bismo dobili jasan uvid u to sa kojim problemima se nastavnici, uenici i roditelji najee suoavaju i kako svaka od ove tri grupe ispitanika iz svog ugla posmatra vaspitno-obrazovne prilike u koli.

Kao instrument istraivanja koristila bi se anketa i skala stavova, kojim bismo ispitivali miljenje i stavove nastavnika, uenika i roditelja o problemima vezanim za vaspitni rad u koli i prevenciju nepoeljnih ponaanja uenika.

Uzorak istraivanja Uzorak istraivanja bi obuhvatio roditelje, nastavnike i uenike osnovnih kola u

Beogradu. Opredelili smo se za istraivanje ove problematike u osnovnim kolama, s obzirom na to da se u njima javljaju prvi uslovi za ispoljavanje nepoeljnih ponaanja i da uenici starijeg osnovnokolskog uzrasta ulaze u turbulentni i buntovniki adolescentni period to pojaava mogunosti za pojavu nepoeljnih ponaanja. Na srednjokolskom uzrastu bi procesi primarne prevencije ve trebali da budu, ako ne u zavrnoj, a onda u poodmakloj fazi. Odredili smo da istraivanjem budu obuhvaeni uenici osmog razreda, i njihovi roditelji, iz razloga to su zreliji, u odnosu na mlae razrede osnovne kole i imaju odreenog kolskog iskustva. Takoe, njihovi roditelji mogu da daju celovitiju sliku o svom iskustvu u saradnji sa nastavnicima u osnovnoj koli.

Istraivanjem bi bilo obuhvaeno 200 nastavnika, 200 uenika i 100 roditelja.

Organizacija i tok istraivanja to se tie organizacije i toka istraivanja, moemo rei da bi se nae istraivanje

odvijalo u tri faze.

U prvoj fazi ispitivali bismo miljenje nastavnika, uenika i roditelja o vaspitnom radu u koli, rasprostranjenosti nepoeljnih ponaanja i prevenciji nepoeljnih ponaanja uenika, kvalitetu odnosa i saradnje meu uesnicima vaspitno-obrazovnog procesa u koli. Istraivanje bismo sproveli u osnovnim kolama na teritiriji grada Beograda.

U drugoj fazi istraivanja bismo, na osnovu saznanja koja smo dobili ispitivanjem stanja u naoj kolskoj praksi, konstruisali program prevencije koji bi odgovarao potrebama vaspitno-obrazovnog rada u koli.

Zavrnu fazu israivanja bi inila procena konstruisanog programa prevencije od strane nastavnika u osnovnim kolama. Smatramo da nastavnici, na osnovu svog iskustva u radu sa decom, mogu adekvatno da procene kvalitet i primenljivost programa u kolskoj praksi.

Statistika obrada podataka U statistikoj obradi podataka bismo koristili frekvencije i procente za utvrivanje uestalosti ispitivanih pojava, zatim rangove za klasifikaciju istih prema stepenu zastupljenosti. Takoe, primenili bismo mere korelacije i statistikog zakljuivanja.

-

:

:

:

:

() 1974. . .

2000. , 8.16. 2009.

.

2001. , , 14

, , 2007,

.

.

:

,

, 4, 2009, 540-553; , , 3, 2009, 441-448; , , 5-6, 2009, 649-656.

.

.

,

.

.

:

.

, ,

, .

,

.

.

, : , ,

, ,

.

.

.

, ,

, ,

, .

-

.

,

() , , .

: ,

, ,

( ), ,

, ,

.

, ,

, -

. :

;

;

;

;

;

;

, ;

.

( ) :

I

1. ( .

) 1.1. ( . ; ,

; ; ) 1.2. (

,

. ,

). 1.3. ( ). 1.4. ( , , ,

, , .) 1.5. . 1.6. ( , ,

). 2.

2.1. ( ). 2.2. ( .

).

3. 3.1. , ( ,

, , ). 3.2. (, , ,

). 3.3. (

). 4. (

). II

1.

2.

3.

4. ,

5. 6. 7.

III

IV

( )

:

,

,

,

, .

, ,

- .

. , ,

-

,

.

:

,

.

,

.

,

- .

,

,

.

, .

200 , 200 100 .

.

, ,

, -

.

- .

.

, ,

.

,

. ,

.

:

. ,

,

,

.

, - ,

.

,

.

:

-

.

,

.

-

.

.

,

-

.

, 3. 2011. . :

______________________________________

. - ()

______________________________________

.

______________________________________

.

_____________________________________

.

Literatura:

Beljanski, Mila (2009), Predlog programa prevencije u oblasti nasilja meu vrnjacima, Pedagoka stvarnost, br. 7-8, str. 713-734.

Bouillet, Dejana; Uzelac Slobodan (2007), Osnove socijalne pedagogije, kolska knjiga, Zagreb. Christle, Christine; Scott,M.Terrance: Risk and Resilience Factors and The Development of EDB,

www.edjj.or Coie, D. John & Kenneth A. Dodge (1998), Aggression and Antisocial Behavior, U: Damon

William & Eisenberg Nancy: Handbook of Child Psychology, John Wiley & Sons, New York & Sons, Inc. str. 779-862.

uri, Vojislav (2004), Traganje za smislom izazovi i rizici adolescencije, IP arko Albulj, Beograd.

Delinquency Prevention, Department of Human Services, Philadelphia, www.dhs.phila.gov

orevi, Bosiljka; orevi, Jovan (2008), Nedostaci i slabosti tradicionalne i savremene kole, Pedagoka stvarnost, br.7-8, str. 585-600.

orevi, Duan (2007), Ciljevi vaspitanja i obrazovanja i moralne vrednosti, Pedagoka stvarnost, br. 1-2, str. 5-20.

orevi, Duan (2007), Drutvene i slobodne aktivnosti uenika organizacija rada, Pedagoka stvarnost, br. 5-6, str. 420-429.

orevi, Duan (2008), Mogui modeli saradnje osnovne kole sa roditeljima uenika u svetlu kontekstualizacije i konstruktivistikih shvatanja uenja, Pedagoka stvarnost, br. 9-10, str. 896-906.

orevi, Duan (2009), Preventiva kao odgovor kurativi i nemonom opisivanju agresije i vrnjake netolerancije u kolama, Pedagoka stvarnost, br. 3-4, str. 304-315.

orevi, Jovan (2008), Linost i funkcije nastavnika u savremenim drutvenim i ekonomskim promenama, Pedagoka stvarnost, br. 9-10, str. 842-853.

orevi, ivkica; Vraar, Maja (2006), Vrnjaka medijacija u koli program nenasilnog reavanja konflikata, Pedagoka stvarnost, br.5-6, str. 375-384.

EIC: School Improvement Planning a Handbook for Principals, Teachers, and School Councils, www.edu.gov.on.ca

Frabult, Jim; Voignier,Clayton: Do After School Programs Reduce Delinquency, University of North Carolina at Greensboro, www.durhampolice.com

Funduk, Rajka (1988), Pojave i oblici drutveno neprihvatljivog ponaanja, Pedagogija, br.3, str. 311-317.

Gai-Pavii, Slobodanka (2005), Modeli razredne discipline, Institut za pedagoka istraivanja, Beograd.

Gottfredson, Denise C. (1986), An Empirical Test of School-Based Environmental and Individual To Reduce the Risk of Delinquent Behavior, Criminology, 24, str. 705-731.

Gottfredson, Denise C. (1987), An Evaluation of an Organization Development Approach to Reducing School Disorder, Evaluation Review 11, str. 739-763.

Gottfredson, Denise C. (1990), Changing School Structures To Benefit High-Risk Youth, Newbury Park, California, Sage Publications.

Gottferdson, Gary (1987), Peer Group Interventions to Reduce the Risk of Delinquent Behavior: A Selective Review and a New Evaluation, Criminology, 25, str. 671-714.

Glueck, Sheldon (1959): The Problem of Delinquency, Boston. Glueck, Sheldon & Eleanor (1952): Delinquents in The Making, New York. Hahn, A. Robert and others (2007), The Effectivenes of Universal School-Based Programs for the

Prevention Violent and Aggressive Behavior, Atlanta, www.cdc.gov

Hill, M. Walker, Ramsey Elizabeth, Gresham Frank, M. (2002), Antisocial Behavior in Schools: Evidence Based Practices, The Haworth Press, Inc.

Ili, Dragica (1995), Razvojne potrebe mladih, prestupnitvo i prevencija, Socijalna misao, br. 5-6, str. 125-131.

Jaovi, arko (1974), Slobodno vreme i prestupniko ponaanje mladih, Institut za socioloka i kriminoloka istraivanja, Beograd.

Jefti,Bisera (2008), Vaspitni postupci metode spreavanja u kolskom vaspitanju, Pedagoka stvarnost, br.9-10, str. 882-895.

Jerbi, Velibor (1988), Devijantne pojave u ponaanju dece i omladine, Pedagogija, br. 3, str. 350-352.

Joksimovi, Sneana (2004), Komunikacija u nastavi i psihosocijalna klima kole, Pedagogija, br. 2, str.1-11.

Jovanovi, Branko (2005), kola i vaspitanje, Beograd. Juvenile Delinguency Prevention, www.lawyershop.com

Juvenile Delinquency Prevention, Juvenile Justice FYI, USA, www.juvenilejusticefyi.com Juri, Vladimir (1988), Zadaa odgojno-obrazovnih organizacija u sprjeavanju neprihvatljivog

ponaanja djece i omladine, Pedagogija, br.3, str.339-348. Kalin, Jana; Valeni-Zuljan, Milena (2006), kola kao factor prevencije uloga uiteljskog zbora

i razredne zajednice, Pedagoka stvarnost, br. 7-8, str. 639-649. Koci, Ljubomir (1974), Interesovanje uenika za slobodne aktivnosti, Nastava i vaspitanje, br. 2,

str. 236-252.

Krnjaji, Stevan (2007), Pogled u razred, Institut za pedagoka istraivanja, Beograd.

Lazarevi, Desanka (1971), Prevencija maloletnike delinkvencije, Beograd. Lawrence W., Sherman, Denise et all. (1998), Preventing Crime: What Works, What Doesnt,

Whats Promising, National Institute of Justice, U.S. Department of Justice, Office of Justice

Programs. http://www.ncjrs.gov/pdffiles/171676.pdf Majer, E. Don (2008), Kreiranje bezbedne i otvorene kole, Pedagogija, br. 2, str. 308-320. Mayer, Roy, G. (1995), Preventing Antisocial Behavior in the Schools, Journal in the Applied

Behavior Analysis, 28, (4), str. 467-478. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1279853/pdf/jaba00006-0082.pdf

Maksimovi, Jelena (2009), Razliiti oblici predupreivanja kolskog neuspeha, Pedagoka stvarnost, br. 5-6, str. 525-542.

Mandi, Petar (1980), Humanizacija odnosa u koli, Sarajevo. Markovi, Jasminka (2005), Uenje i ponaanje uenika problemi u praksi ispitivanje

miljenja i stavova nastavnika u vezi sa uenicima sa problemima u uenju i ponaanju i predlaganje mera za njihovo reenje, Pedagoka stvarnost, br. 3-4, str. 316-324.

McGuiness, John (1993): Teachers, Pupils and Behaviour: A Managerial Approach, London. Miloevi-Jei, Sneana (2009), Primena inovacija u osnovnoj koli, Pedagoka stvarnost, br. 5-

6, str. 497-524.

National Study of Delinquency Prevention in School, Gottfredson Associates, INC,

www.gottfredson.com

Noguera, Pedro: Reducing and Preventing Youth Violence, University of Berkeley, California,

www.inmotionmagazine.com

Olweus Bullying Prevention Program, Clemson University, www.clemson.edu/olwens

Olweus, Dan (1998), Nasilje meu djecom u koli, kolska knjiga, Zagreb. Olweus, Dan (2001), Olwus core program against bulling and antisocial behavior. A teacher

handbook. HEMIL senteret Universitetet Bergen, N-5015 Bergen, Norway.

Olweus, Dan (2004a), Bullying at school: Prevalence and estimation a evaluation design and new national initiative in Norway, Association for Child Psychology Occasional Papers, No.23, str.5-7.

Olweus, Dan (2004b), The Olveus bullying prevention programe: design and implementation issues and a new national initiative in Norway. U: P. Smith, D. Pepler & Rigby (Eds.), Bullying in schools how successful can interventions be? Cambridge University Press, str. 13-36.

Olweus, Dan (2005), A useful evaluation design, and effects of the Olweus Bullying Prevention Program. Psychology, Crime & Law, 11 (4), str. 389-402.

Pejovi-Milovanevi, Milica (2001): Poremeaj ponaanja dece i omladine, Zadubina Andrejevi, Beograd.

Pianta, C. Robert (1999), Enhancing Relationships Between Children and Teachers, American Psychological Association, Washington, DC.

Popadi Dragan (2009), Nasilje u kolama, UNICEF, Institut za psihologiju, Beograd.

Savovi, Branka (2004), Agresivno ponaanje uenika u koli, Pedagogija, br.2, str.68-86. School-Wide Approaches to Prevention of Antisocial Behavior, Center for Effective Collaboration

and Practice, http://cecp.air.org/resources/schfail/schoolwd.asp

Scott, M. Terrance: Positive Behavioral Support and Delinquency Prevention, University of Florida, www.edjj.org

Social Studies Development Center, www.indiana.edu

Stankovi-orevi, Mirjana (2009), Vetina uzajamnog delovanja od srca nenasilna komunikacija, Pedagoka stvarnost, br. 3-4, str. 316-331.

Siegel, Larry & Senna, J. Joseph (1994), Juvenile Delinquency, Theory, Practice and Law, West Publishing Company.

Stanojlovi, Borislav (1988), Rano otkrivanje tekoa u razvoju i uenju bitan faktor predupreenja neprihvatljivih oblika ponaanja mladih, Pedagogija,br. 3, str. 249-257.

Strategic Plan Goals and Objectives 2008-2011, the School Board of Broward Country, Florida, www.browardsschool.com

tuhofer, Aleksandar; Hodi, Amir (2005), Seksualna edukacija u koli inozemna iskustva, Pedagogija, br. 2, str. 212-233.

Ten Ajk, Alan (1993), Postupanje prema neprihvatljivom ponaanju uenika, Inovacije u nastavi, Beograd, br. 3-4, str.108-112.

The Prevention Researcher, www.tpronline.org

Toward Safe and Orderly School: The National Study of Delinquency , US Department of Justice,

Washington, www.ncjrs.gov The Teachers Guide Classroom Menagement, www.theteachersguide.com

Veei-Fundar, Valerija (2005), Neka iskustva u provoenju UNICEF-ovog projekta Za sigurno i poticajno okruenje u kolama, Pedagoka stvarnost, br. 5-6, str. 495-500.

Vujai, Milja; Stanii, Jelena (2007), Kreiranje pozitivne klime u koli, Pedagogija, br.3, str. 424-432.

Wakler, H., Colvin, G. & Ramsey, E. (1995), Antisocial Behavior in School: Strategies and best practices. Pacific Grove, CA: Brooks Cole Publishing Company.

Wakler, H., Horner, R. H. Sugai, G. Bullis., Sprague, J. R. Bricker, D. & Kaufman, M. J. (1996), Integrated Approaches to Preventing Antisocial Behavior Patterns School-age Children and

Youth. Journal Of Emotional and Behavioral Disorder, 4 (4) str. 194-209.