P Č E L A R S K I Ž U R N A L • 1 1 • a p r i l - j u n 2 0 1 1 .14

Aut

orsk

i čla

nak

Prof. Đoko Zečević *

Priprema društavaza planinsku livadsku pašui njeno iskorišćenje

Udovica (foto: Đ. Zečević)

w w w . u m e l j i c . c o m 15

Pokušaćemo da prikažemo odlike brdsko-planinskog pčelarenja i tehniku pripreme pčelinjih društa-va za iskorišćenje livadske paše. Na početku treba naglasiti da je tehnika rada terminološki različita od godine do godine i da je uslovljavaju vremenski uslovi koji čine specifikum brdsko-planinskog pčelarenja. Prikaz će se odnositi na stacionarno pčelarenje. Iz razloga što zima najčešće dugo traje i što su proleća mrazovita, problemi u razvoju pčelinjih zajednica su prilični pa ih je neophodno pre-duprediti pravilnom tehnikom rada i obezbediti razvoj koji će, ako priroda to dozvoli, imati za rezul-tat dobro medobranje.

Većina brdsko-planinskih pčelara ima nekoliko stalnih dilema koje pokušava da razreši:

• kada matica počinje zaleganje jaja,• kada treba izvršiti prvi brzi zimsko-prolećni

pregled,• kada, kako (i da li je potrebno) utopljavati

pčelinja društva u ovom periodu,• dileme oko ventilacije,• da li i zbog čega sužavati pčelinje gnezdo,• da li, ako da, kada i čime treba prihranjivati

pčelinje zajednice u ovom periodu,• kada i kakvo pojilo postaviti na pčelinjaku,• na koji način sanirati eventualne bezmatke u

ovom periodu,• kada izvršiti proširenje pčelinjeg gnezda i na

koji način,• kada izvršiti glavni prolećni pregled,• kako odabrati proizvodna pčelinja društva sa

kojima će se ući u glavnu pašu…Ako se čitaoci slažu, navedene dileme bismo mo-gli najjednostavnije nazvati: Radovi na stacionar-nom pčelinjaku tokom zimsko-prolećnih meseci u pripremi za planinsku livadsku pašu.Iz pčelarske literature je poznato da zimska pče-la živi 6-7 meseci. Uz pretpostavku da se najčešće rađa krajem avgusta ili početkom septembra, o čemu moramo jako voditi računa. Iako u otežanim klimatskim uslovima, pravovremenim radnjama na pčelinjaku potrebno je stvoriti uslove za razvoj pčelinje zajednice vodeći računa i o biologiji pčela.U našem je interesu da matica što kasnije počne sa polaganjem jaja. A ona će to učiniti ako su pče-linja društva pravilno zazimljena: na odgovaraju-ći način utopljena, sa optimalnim brojem jedinki, dosta hrane i dobrom mednom kapom.

* Autor je stacionarni i seleći pčelar iz Nove Varoši. Pčelari od 1987. godine na obroncima planine Zlatar sa više od 100 proizvodnih društava u DB košnicama (10 i 12 ramova). Oficijelni je predavač SPOS-a. Osim u Srbiji, održao je brojna predavanja i pčelarima u Crnoj Gori, BiH, Republici Srpskoj, Hrvatskoj i Makedoniji. Autor je nekoliko dese-tina članaka objavljenih u vodećim pčelarskim časopisima u regionu. Pčelarstvo u njegovoj porodici ima veoma dugu tradiciju, a pradeda Đoko koji je živeo 114 godina pčelario je sa više od 100 vrškara. Kontakt: 033/63-160; 064/17-80-050; brdozlatar@gmail.com; zlatarpcela.org.rs

Sada bismo trebali da konkretizujemo prethodno navedene dileme, odnosno da opišemo najvaž-nije prolećne radove na pčelinjaku u brdsko-pla-ninskom području na nadmorskim visinama preko 800 a neretko i preko 1000 metara. Ovde je neophodno napomenuti da se na ovim područ-jima pčelari većinom sa DB košnicama.Pošto smo istakli želju da matica što kasnije poč-ne sa polaganjem, onda je veoma važno da jednom kada započne polaganje jaja, to čini nesmanjenim intenzitetom i bez prekida. To, međutim, svakog pčelara obavezuje na mobilnost u vreme proleć-nog razvoja pčelinjih zajednica.Zbog velikog snežnog pokrivača obavljamo brz i kratak pregled tokom marta, najčešće u drugoj polovini meseca. Prilikom ovog pregleda neop-hodno je planski sprovesti određeni broj radnji.

Prvo otvaranje košnicaIako još uvek ima snega, koristimo sunčan dan da otvorimo košnicu. Tada vizuelno konstatujemo položaj klubeta i grubo procenjujemo brojnost jedinki u košnici. Pošto su dani duži, povremeno i topliji, pčele se često nalaze na satonošama, bez obzira na mednu kapu. U ovo vreme ni u kom slučaju ne bi smeli da tražimo maticu. Njeno pri-sustvo potvrdiće karakteristično ponašanje pčela koje na nogicama nose cvetni prah u košnicu u većim količinama. To im u ovom mesecu omogu-ćava pojavljivanje polenarica kao što su leska, kukurek, kaćun, visibaba, crnjuša (tamo gde je ima), jagorčevina, u prisoju podbjel i crvena mrtva ko-priva, a u potocima jova i dr. Ako je lepo vreme, podići ćemo sa severne strane dva do tri rama (DB), pa ako je neki prazan ili de-formisan, uklonićemo ga i pregradnom daskom

P Č E L A R S K I Ž U R N A L • 1 1 • a p r i l - j u n 2 0 1 1 .16

suziti pčelinje gnezdo. Ovo je od višestruke kori-sti za pčelinje društvo jer će pčele biti u manjem prostoru pa će im nagla promena vremena manje štetiti.Ako procenimo da nema dovoljno hrane doda-ćemo ugljenohidratnu pogaču sa alkoholnom tinkturom pelina ili Kas-om 81. Tinktura i Kas su korisni u pogledu boljeg radnog raspoloženja pčela, predupređivanja nozeme a nisu se loše pokazali i kod opadanja varoe. Ako nam pčele zimuju u dva tela (LR) pa je klube u donjem telu, pogaču ćemo onda staviti na donje satonoše uz prethodno postavljanje drvenog „prstena“. Logič-no, ako pčele zimuju u gornjem telu, onda poga-ču stavljamo odozgo.Zbog vremenskih oscilacija i kontinuiteta legla, potrebno je značajnije utopliti pčelinju zajednicu i to odozgo. Ovo se može učiniti sa nekoliko stru-ka novina ili papirnim džakom preko zbega – vaz-dušne komore. Ako na pčelinjaku ima puno sne-ga, ispred košnica ćemo nabacati sena ili slame kako pčele ne bi padale u sneg sa koga se teško mogu podići. Sve ove radove bismo morali oba-viti do kraja marta meseca.

Mesec april – nada i strepnjabrdsko-planinskih pčelaraU ovim krajevima, važi krilatica „za pčele me pitaj posle Blagovesti“! (7. april) Šta to praktično znači?Najčešće je april mesec u kome dolazi do „kritične tačke“, a to je zamišljeni trenutak „susreta“ iliti preseka stanja odlazećih zimskih sa, novim, pro-lećnim pčelama. Ukoliko prilikom ovog „susreta“ u košnicama imamo dovoljno mladih pčela koje mogu pokriti leglo i opslužiti maticu, i ukoliko aprilske vremenske prilike budu naklonjene pče-lama, uz odgovarajuće pčelareve radnje, možemo računati na dobar prolećni razvoj zajednica.U aprilu se pojavljuju značajnije polenarice (vrba iva, bela vrba, žalosna vrba…), sa nešto nektara. Dani su duži, pa je ako vreme dozvoli neophodno izvršiti prvi detaljniji pregled svih pčelinjih zajed-nica. Naravno, košnica još uvek ne može biti dugo otvorena, pa se mora raditi efikasnije i brže nego u letnjim mesecima. Osnovni razlog zbog koga se ovaj pregled sprovodi jeste neposredan uvid u stanje svakog društva: prisustvo matice, veliči-nu legla, količinu pčela i hrane, zdravstveno stanje, stanje saća i dr. U zavisnosti od broja zazimljenih ramova, pregled obično počinjemo sa severne strane, osim ako su košnice okrenute ka jugu, kada pregled započinjemo sa zapada. Ako pčele ne bruje i njihov zadak nije podignut, to je znak da

je matica prisutna u košnici. Vadeći jedan po jedan ram, kontrolišemo količinu legla, obim i raspored hrane, zalihe perge i kvalitet saća. Ramove sa hra-nom i pergom primičemo leglu, vodeći pritom računa da u sredini bude praznih ćelija mlađeg saća. Starije i deformisano saće sa medom treba izvući iz košnice, viljuškom malo načeti medne poklopce i postaviti ram preko poklopne daske (sa medom okrenutim na dole), na kojoj je otvo-ren prorez za hranilicu (2 cm). Ispod krajeva rama postaviti paknice od 15 mm, da se ram ne bi osla-njao na poklopnu dasku. Preko rama se obavezno postavlja utopljavajući materijal. Na ovaj način obezbedili smo stalni unos meda, a samim tim i kontinuitet u polaganju jaja za maticu, čak i ako se u narednom periodu vreme eventualno po-gorša.Prilikom ovog pregleda može se dogoditi da na-iđemo na bezmatak – društvo bez matice. Pčela-ri se često pitaju šta da rade sa ovakvim pčelama? Pošto u ovakvim zajednicama većinu čine, starije, zimske pčele nema razloga spašavati takve pčele. Doduše, mogu se – iako od toga neće biti neke velike koristi – „preko novine“ dodati nekoj zajed-nici, prema našoj subjektivnoj proceni. Ako prili-kom pregleda posumnjamo na prisustvo neke bolesti, naročito nozeme, uzećemo sa krajnjih ramova 30-50 pčela (stare pčele) i poslati ih u Ve-terinarski institut na pregled.Međutim, događa se vrlo često da prilikom pre-gleda utvrdimo manjak hrane neophodne za normalan razvoj pčelinjih zajednica. Šta radimo

foto: Đ. Zečević

foto: Đ. Zečević

w w w . u m e l j i c . c o m 17

na planini u tom slučaju? Ako ovakvo stanje uo-čimo početkom aprila, onda se, ukoliko nemamo ramova sa medom, mora dodati pogača oboga-ćena belančevinastim materijama. Pčele će je vrlo brzo potrošiti. A ukoliko noćna temperatura u ovom periodu prelazi 10 stepeni (što na ovim prostorima nije čest slučaj), onda možemo vršiti prihranu šećernim sirupom u odnosu 1:1 u koli-činama neophodnim za razvoj pčelinjeg društva, opet prema ličnoj proceni pčelara. Ako nismo mogli u martu zbog leda, sada je krajnji rok da pčelama obezbedimo zdravu i čistu vodu. Ako u blizini nema prirodnih izvora ili potočića, potreb-no je da nedaleko od pčelinjaka postavimo poji-lo koje bi pčelama bilo dostupno preko celog dana. U pripremljenu vodu možemo dodati malo ku-hinjske soli, najviše dva grama na litar vode.

Podsticaj za razvoj društavaAko smo na pčelinjaku do polovine aprila uradili sve gore navedeno, neophodno je da i u drugoj polovini meseca budemo aktivni kako bismo po-mogli pčelama da se pravilno razviju do livadske paše. Ovo je period kada treba da izvršimo pro-širivanje gnezda. Prvo proširivanje prostora u košnici (DB) vršimo dodavanjem ramova sa izvu-čenim saćem između perge i legla sa jedne strane, a nakon par dana i sa druge strane. U ovom peri-odu ne bi trebalo dodavati satne osnove sve dok

ne procvetaju dženarika i druge nektarice (najbo-lje je dodati ih u vreme cvetanja jabuke), jer u košnici još uvek nije prisutan optimalan broj mla-dih pčela koje bi mogle brzo da izvuku satne osnove. Krajem aprila počinje cvetanje dženarike a pojavljuje se i prvi maslačak, zatim divlje borov-nice i divlje jagode, kojih na ovim prostorima ima u velikim količinama. U ovom periodu kada pče-linje zajednice u brdsko-planinskom području doživljavaju intenzivan razvoj možemo sa većom sigurnošću obavljati sve potrebne radnje u pče-linjaku. Sada pčelinje gnezdo možemo da proši-rimo dodavanjem po jedne satne osnove između legla i perge. Ovo je i pravo vreme za stimulativno prihranjiva-nje jer se često događa da se okiša pa pčele po-nekad i nekoliko dana za redom ne izleću iz koš-nice ili to čine kratkotrajno. Da bismo bili sigurni da matica neće prekinuti polaganje jaja, neophod-no je obezbediti siguran dotok hrane u košnicu.Jedan od načina stimulativnog prihranjivanja (koji zahteva malo više angažovanja, ali je veoma ko-ristan), jeste okretanje (kod DB košnice) dva ne-parna rama sa leglom za 180 stepeni. Pošto pče-le ne trpe med u blizini leta, prenose ga i poliraju ćelije, a matica ima osećaj priliva nektara i ne smanjuje polaganje jaja. Nakon par dana okreće-mo i druge ramove na kojima ima legla. Kod LR košnica, u kojima pčele zaposedaju dva

foto: Sveto Stevanović

foto: Đ. Zečević foto: Đ. Zečević

foto: Đ. Zečević

Gore (s leva): pčelinjak autora na Zlataru, rascvetala crnjuša pod snegom, polenarice na poletaljci košnice.Dole: planinska livada pod maslačkom, prirodna plantaža lisičjeg repa, planinska livada u junu

P Č E L A R S K I Ž U R N A L • 1 1 • a p r i l - j u n 2 0 1 1 .18

tela, iz gornjeg tela spustićemo jedan do dva rama sa medom u donje telo a gore ubaciti izvučeno saće. Na taj način obezbedićemo da pčele taj med

„podignu“ iznad legla i tako nehotice simuliraju dotok nektara u košnicu. Stimulativno prihranji-vanje kod LR košnica možemo vršiti i okretanjem tela za 180 stepeni ili promenom mesta telima gde gornje telo sa leglom i medom stavljamo na podnjaču a donje sa praznim saćem postavljamo odozgo. Ovakav manevar primoraće pčele da prenesu med u gornji nastavak, a matica će moći da položi jaja u očišćene i ispolirane ćelije donjeg tela.Ipak, najčešći i najlakši način stimulativne prihrane (naročito za starije pčelare) kojim animiramo dotok nektara u košnicu jeste prihrana šećernim sirupom, čime obezbeđujemo stalni dotok hrane u košnicu a matici omogućavamo da nastavi polaganje jaja u kontinuitetu, što je vrlo bitno za dobar prolećni razvoj pčelinjih zajednica. Sirup se spravlja u od-nosu 1:1 (šećer i voda), a prihrana se vrši svake druge večeri sa 200-400 ml po košnici. Prilikom pripreme sirupa, najbolje je prokuvati (sterilisati) vodu pa šećer razmutiti u takvoj vodi.

Maj, mesec burnog razvojapčelinjih zajednicaAko nam vremenske prilike idu na ruku, obično u prvoj sedmici maja pa nadalje dolazi do naglog razvoja cvetova drvenastih biljaka: divlje trešnje,

višnje, šljive, divlje jabuke, divlje kruške, sadnog voća i dr. Pčelarski, ovaj period mogli bismo nazvati

„voćna paša“, ali retke su godine u kojima ostva-rujemo značajniju berbu voćnog meda. Razlog tome su vremenske (ne)prilike. Naime, veoma često se događa da pčele po više dana ne opšte sa prirodom ili to čine vrlo kratko u toku dana stradajući pritom usled jakog vetra. Još jedan ra-zlog moramo navesti, a to je da pčelinje zajedni-ce nisu dostigle optimalan broj jedinki da bi us-pešno iskoristile majske nektarice. Tako, vrlo često početkom maja u košnicama bude manje od pet ramova legla - i to zatvorenog - što je nedovoljno za ponekad vrlo čudnu „voćnu pašu“! Zašto kažemo čudnu?Zbog poslednjih godina sve izraženijih promena klime i nekih opštih prirodnih zakonitosti u cve-tanju se sustižu trešnja, jabuka i kruška (ranijih godina nije bilo tako), pa je period cvetanja suvi-še kratak da bi medobranje bilo uspešno. U maju se na ovim prostorima pojavljuju obilnije polena-rice kao što su maslačak (vrlo retko medi zbog hladnih noći), koga ima u izobilju, breza, šipurak, orah i dr. Zbog svega iznetog mi stacionarni pčelari prinu-đeni smo da u maju poradimo najbolje što znamo i umemo kako bismo u planinsku livadsku pašu ušli sa optimalnim brojem izletnica i povoljnom strukturom legla u košnicama, a ako je moguće i ponekim skinutim ramom meda od majskog voća.

foto: Sveto Stevanović

foto: Đ. Zečević foto: Đ. Zečević

foto: Đ. Zečević

Planinske medonosne biljke. Gore (s leva): crnjuša, iva, glog. Dole: udovica, borovnica, majčina dušica.

w w w . u m e l j i c . c o m 19

Majski radovi u brdsko-planinskim predelimaU normalnim godinama (mislim na klimu) mesec maj moramo iskoristiti za snažan razvoj pčelinjih društava. U majskoj voćnoj paši obavićemo niz radnji koje su neophodne da bismo stigli do ovog cilja. Kao prvo, izvršićemo glavni detaljni pregled svih pčelinjih zajednica, kojim ćemo opredeliti pčelinja društva za koja mislimo da će biti proi-zvodna tj. sposobna za dobro medobranje. Ovo činimo zbog toga da bismo im u nastupajućem periodu posvetili posebnu pažnju u praćenju nji-hovog daljeg razvoja. Tada, kod DB košnica mo-žemo dodati ram sa satnom osnovom tako što ćemo srednja dva rama sa leglom razmaći i u sredinu smestiti taj ram. U brdsko-planinskim uslovima nije dobro dodavati po dve satne osno-ve odjednom. Sada, kada ima već prilično mladih pčela u košnici, one će uz dobar unos nektara brzo nadograditi satne osnove. Ako je neophod-no, ovaj postupak možemo ponoviti kroz nekoli-ko dana. Veoma je važno da u košnicama u koje ne dodajemo satne osnove (gde ima dovoljno izvučenih ramova) ne dozvolimo blokadu matice usled obilatog unosa polena, već da postavimo skupljače cvetnog praha ili izvadimo ram sa me-dom i dodamo satne osnove, tj. da pravovremeno proširimo pčelinje gnezdo. Izvađeni ram sa medom iskoristićemo za pojačavanje rojeva dobijenih nužnim razrojavanjem u livadskoj paši.

Ako se dogodi da u plodištu sve ulice budu po-punjene pčelama (i sa najmanje šest ramova legla), a da pritom unos nektara sa voća bude značajan, obavezno treba da dodamo medišne nastavke. Sada je prilika da obezbedimo mlado saće u me-dištima kako bismo zaposlili mlade pčele. Posta-vićemo u medišta sve ramove sa satnim osnova-ma, osim dva. Naime, drugi i osmi ram iz plodišta podićićemo u medište čime ćemo obaviti dve korisne radnje! Prvo, pčele će vrlo brzo izvući sat-ne osnove a drugo, ispod podignutog plodišnog rama nadogradiće trutovsko saće, koje će nam poslužiti kao građevnjak iz koga ćemo isecanjem poklopljenog trutovskog legla biološki eliminisa-ti deo varoe iz košnice. Ovaj postupak može da se ponovi i u livadskoj paši. Kod LR košnica treba postaviti ram sa dva centimetra satne osnove na koju će pčele dalje nadograditi veću površinu trutovskog saća koje ćemo iseći i pretopiti nakon zatvaranja legla. Za brdsko-planinska pašna područja (Zlatar i oko-lina) karakteristično je da voćna paša traje skoro do polovine četvrte dekade meseca maja, kada po ivicama šuma, skladovima i vrzinama počinju da se pojavljuju brojne nektarice. Početkom juna zabeleće se čitavi krajolici zbog cvetanja gloga koje će se, u zavisnosti od nadmorske visine, na-staviti do kraja meseca. Ovo je period malog „za-tišja“ kada koristimo priliku da još jednom pre-kontrolišemo unutrašnjost košnice da bismo se uverili u snagu svakog društva pojedinačno. U ovom kratkom periodu moramo biti vrlo oprezni (naročito ako smo oduzeli neki ram ili polunasta-vak sa medom, ili ako eventualno zahladni), da slučajno ne ostane koja košnica bez hrane! Da se to ne bi dogodilo, ponekad je potrebno interve-nisati stimulativnim prihranjivanjem, i to malo obilnijim porcijama.

Zbog čega treba pregledati pčelinje zajednice pred početak planinske livadske paše?Najčešće, mada nije isključeno, za vreme voćne paše u brdsko-planinskom području nema rojenja (verovatno trutovi još uvek nisu polno zreli). Sada je prava prilika da se pogleda da slučajno nema započetih matičnjaka?Pošto se približava ozbiljnija planinska livadska paša neophodan je pregled (u četvrtoj dekadi maja) svih košnica. Pregledom ćemo utvrditi:• sa kakvom strukturom pčela ulazimo u dugo-

trajnu tihu pašu,

foto: Đ. Zečević

foto: Đ. Zečević

P Č E L A R S K I Ž U R N A L • 1 1 • a p r i l - j u n 2 0 1 1 .20

• sa kakvim stadijumima legla rapolažemo u sva-kom društvu,

• sa kolikom količinom i kakvim rasporedom hra-ne društva ulaze u glavnu pašu.

Dakle, ovim pregledom utvrdićemo koja su to pčelinja društva već spremna za veći unos nekta-ra, a koja moramo eventualno da spojimo da bi bila proizvodna. Potrebno je da utvrdimo i koja ćemo društva koristiti kao pomoćna za neke ra-dove u pčelinjaku. Velika dilema kod mlađih pče-lara tiče se pitanja sa kakvom strukturom pčela treba ući u livadsku pašu? Ono što iskusni pčela-ri znaju jeste da u livadskoj paši košnica treba da bude puna izletnica! U planinsku livadsku pašu moramo ući sa najmanje 40% izletnica i 35% legla u poodmaklom stadijumu. Da ne bi bilo zabune, objasnićemo ovu tvrdnju. Naime, livadska paša divljih planinskih livada je tiha, dugo traje i skoro nikada nema intenzivnog unosa.

Kada počinje i koliko traje planinska livadska paša?Livadska paša počinje oko 10. juna i traje i do kra-ja jula. Ovo je iskustven podatak koji se bazira na

cvetanju pojedinih značajnijih nektarica počev od majčine dušice i bele deteline, preko zdravca, do ornjičkih velikih nektarica među kojima je najzna-čajniji lisičiji rep, a po skladovima i krajolicima šuma sjeruša. Najizdašnije livadske nekatarice su maj-čina dušica (timijan i rebrasta), bela detelina (pu-zeća), češljasti i livadski različak.Možemo ustvrditi da se (izuzetak su u poslednjih 20 godina bile 1999. i 2006. godina) dnevni unos najčešće kreće od 0,8 do 1,2 kg nektara. Ovaj po-datak govori da svaka izletnica ima dovoljno vre-mena da deponuje svoj nektar u ćelije saća, i da joj je eventualno neophodna jedna primateljica. Zbog toga je neophodan veliki broj izletnica. Da bismo obezbedili da u košnici u vreme paše bude dovoljno takvih pčela, neophodno je, podsećamo, da u majskoj voćnoj paši bude što više zatvorenog legla iz koga će se do 20, najkasnije do 25. maja, izleći mlade pčele. Ako nismo obezbedili ovakvo stanje stvari, moraćemo onda (u vreme medobra-nja) da iz pomoćnih društava istresemo ram do dva rama pčela u košnice za koje procenimo, ili pregledom utvrdimo, da nemaju dovoljno izletni-ca kako bismo ojačali njihov izletnički potencijal.

foto: Đ. Zečević

Plodišni prostor blokiran leglom krajem juna

w w w . u m e l j i c . c o m 21

Karakteristike paše i ponašanje pčelinjih društavaRojevni nagonTokom trajanja paše moramo voditi računa da matica uvek ima na raspolaganju dovoljno pro-stora za polaganje jaja, jer u suprotnom vrlo lako može doći do rojevnog nagona! Ako su svi plo-dišni ramovi popunjeni leglom i medom, moramo reagovati oduzimanjem jednog do dva okvira sa medom i postavljanjem satnih osnova u sredinu legla sa obe strane rama sa leglom. Na taj način zaposlićemo višak mladih pčela da izvlače ćelije. Ako kojim slučajem neko društvo uđe u rojevni nagon teško možemo zaustaviti ovaj proces, ali možemo da pokušamo da košnicu odnesemo na mesto slabijeg društva, a da slabije društvo po-stavimo na njeno mesto, čime ćemo obezbediti da izletnice popune slabo društvo a da zajednica iz rojevnog nagona poruši matičnjake i „odustane“ od rojenja! Drugi klasičan način da rasturimo za-jednicu jeste da formiramo nukleuse (nije potpu-no isključeno i da se oni neće rojiti). Kod LR koš-nice, rojevni nagon se može preduprediti delo kacijom tela (spuštanjem medišta na podnjaču). Nekada nije loše pustiti poneku pčelinju zajednicu da se prirodno roji. Naravno, ostaćemo bez meda, ali ćemo dobiti najbolju moguću maticu koju pčele mogu proizvesti. U pčelarskoj literaturi opisano je još nekoliko načina intervenisanja kod rojevnog nagona ali o njima ovde nećemo pisati.

Blokada plodišta leglomZa ovako duge i tihe paše karakteristično je da se vrlo često (kod pčelarenja DB košnicama) događa da tokom medobranja po dva polunastavka budu puna meda, a da u plodištu osim 10 ramova sa leglom ne bude nijedne ćelije ispunjene medom! (Ovu pojavu je lakše preduprediti u LR košnicama.) Šta raditi u ovakvim situacijama? Najjednostav-nije je da izvadimo tri rama sa pretežno zatvore-nim leglom i maticom i od njih, jednog rama sa medom i praznog rama sa izvučenim saćem for-miramo nukleus. Košnici u kojoj smo izvršili inter-venciju dodajemo naizmenično dve satne osno-ve i jedan prazan izvučen ram, ako ga imamo. Ukoliko nemamo izvučen ram dodaćemo još jednu satnu osnovu. Ovo možemo uraditi i u onim koš nicama u kojima smo utvrdili slično stanje stvari. Takve zajednice prihranjujemo manjim por-cijama sirupa svako veče, bez obzira na spoljni dotok nektara. Naravno, u košnicama mora osta-ti i jednodnevnog legla. Mlade pčele će brzo izvu-ći satne osnove i početi da lageruju med u njih a

u nedostatku matice otpočeće izgradnju prinud-nog matičnjaka. Pošto smo skinuli nastavak ili dva sa zatvorenim medom (i tako ostvarili plan), obrađena pčelinja društva će krajem jula ili početkom avgusta do-biti nove matice bez genetski opredeljenog ro-jevnog nagona i biće spremna za razvoj avgustov-skog i septembarskog legla iz koga će se izvesti zimske pčele. Osim što smo dobili mlade matice, ovakvom tehnikom rada smo svako takvo društvo dobro očistili od varoe! Naime, nakon 20-22 dana svaku takvu pčelinju zajednicu tretiraćemo protiv varoe i uspeh će biti maksimalan. Još nešto je bitno istaći, a to je da u pravo vreme vršimo jese-nju prihranu i svakoj takvoj zajednici možemo dodati i plodišni ram sa medom, ako smo ih sa-čuvali. Za slučaj da se dogodi da se neka matica ne vrati sa oplodnje, uvek u rezervi imamo nukle-us sa starom maticom. Dakle, ako se opredelimo za ovakvu tehniku rada, na pčelinjaku svake go-dine možemo na trećini društava zameniti matice bez kupovine i posebnog gajenja, što velikom broju brdsko-planisnkih pčelara predstavlja pro-blem.

Iskorišćenje planinskelivadske paše i prinosiOvaj tekst ne bi bio potpun kada ne bismo rekli koju reč o izdašnosti planinske livadske paše. O njenom iskorišćenju saobrazno vremenskim pri-likama kao i rezultatima medobranja. Ono što je sigurno, jeste da su ovo vremena u kojima planin-ske divlje livade više ne mede punim intenzitetom.Razlog tome je veliki manjak stočnog fonda (na-ročito ovaca), pa nema prirodnog đubrenja livada i pašnjaka. Pored toga, meteorološki uslovi su se značajno promenili, tako da česte padavine i za-hlađenja diktiraju prinos nektara.Ipak, stalnom stručnom edukacijom, usavršava-njem i konsultacijama sa starijim iskusnijim pče-larima, uz dobru tehniku rada i maksimalnu mo-bilnost na pčelinjaku, još uvek se mogu postići solidni rezultati koji se mogu iskazati sledećom iskustvenom konstatacijom: Stacionarni pčelar u brdsko-planinskom području koji ostvari prosečan prinos kvalitetnog planinskog livadskog meda od 15 do 20 kilograma po košnici može se smatrati vrlo uspešnim. A to se može postići ako svako od nas svoje želje i težnje usaglasi sa biološkim zakoni-tostima pčelinje zajednice kao i prirodnim agro-meteorološkim zakonitostima područja na kome pčelari.