zvezde prah nebeski.doc

7/28/2019 Zvezde prah nebeski.doc

1/79

1. MRMOR SPAVAE SOBE

Spavaa soba je neno mrmorila obraajui se sama sebi. Bio je to nepravilan, neznatan zvuk - gotovo ispod granice ujnosti, krajnje odreen i neizbeno smrtonosan.

Ipak, nije to bilo ono to je probudilo Bajrona Farila; nije ga to bilo trglo iz dubokog, neosveavajueg dremea. Nemirno je vglavom s jedne na drugu stranu, u uzaludnoj borbi protiv povremene zvonjave koja je dopirala sa kraja stola.

On nespretno isprui aku ni ne otvorivi oi i pritisnu kontakt."Halo", promrmlja on.Iz slualice istog asa dopre glas. Bio je hrapav i dosta glasan, ali Bajron nije imao volje da smanji jainu."Mogu li da govorim sa Bajronom Farilom?" upita glas."Na aparatu. ta elite?" nerazgovetno odgovori Bajron."Mogu li da govorim sa Bajronom Farilom?" Glas je odavao uurbanost.Bajron napokon otvori oi, okruen potpunom tamom. Istog asa postade svestan neprijatne suvoe jezika i slabog vonja koji

zadravao u sobi."Na aparatu", ponovi on. "Ko je to?" Ali napetost je i dalje rasla, jer bez obzira na njegove odgovore, taj snani glas iz mraka

nastavljao: "Ima li koga? eleo bih da razgovaram sa Bajronom Farilom!"Bajron se podie na lakat i zagleda u mesto gde se nalazio vizifon. Pritisnu zatim jedno dugme na video kontrolnoj tabli i prek

malog ekrana se razli svetlost."Ovde sam", oglasi se on. Prepoznao je glatko, pomalo nesimetrino lice Sandera Dontija. "Donti, pozovi me ujutro."Upravo se spremao da iskljui ureaj, kada Donti ponovo prozbori. "Halo! Halo! Ima li koga? Da li je to Univerzitetska

dvorana, soba 526? Halo!"Bajron iznenada postade svestan da nije ukljuena siuna pilotska svetiljka, koja je oznaavala da je vezu uspostavilo neko i

bie. On u sebi opsova i okrenu prekida. Ali svetiljka se ne ukljui. U tom trenutku i Donti odustade, tako da ekran ostade praz

tek jedan mali kvadrat bezobline svetlosti.Bajron ga ponovo iskljui. Slegavi ramenima, on pokua da ponovo zagnjuri glavu u jastuk. Bio je besan. U prvom redu, niko

nije imao prava da ga zivka usred noi. Pri toj pomisli on baci jedan brz pogled prema neznatno osvetljenim brojkama tik iznaduzglavlja. Tri i petnaest. Svetla u kui nee se upaliti jo gotovo etiri sata.

Pored toga, nije voleo da se budi u potpuno mranoj sobi. etvorogodinje navikavanje nije bilo dovoljno da se priui nazemaljska zdepasta zdanja debelih zidova od ojaanog betona i bez prozora. Bila je to hiljadugodinja tradicija koja je poticala jovremena kada nije bilo odbrambenog polja sile koje bi odbilo primitivne nuklearne bombe.

Ali to je bila prolost. Atomski rat ostavio je strane posledice na Zemlji. Najvei njen deo bio je radioaktivan i beskoristan. Vnije imalo ta da se izgubi, pa ipak je arhitektura odraavala stare strahove; upravo to je bio razlog to je oko Bajrona, kada seprobudio, vladala potpuna tama.

Bajron se ponovo podie na lakat. udno. ekao je. U meuvremenu, postao je svestan jo neeg, pored pogubnog mrmorenjaspavae sobe. Bilo je to neto moda jo neprimetnije i neosporno mnogo manje smrtonosno.

Nedostajalo mu je ono lagano kretanje vazduha koje ovek ni ne primeuje, taj trag stalnog produavanja. Pokuavao je da be

muke proguta knedlu, ali mu to ne poe za rukom. im je postao svestan situacije, shvatio je da je vazduh veoma teak. Sistem zventilaciju je prestao da radi i sada je zaista imao razloga da se ali. ak nije mogao da se poslui ni vizifonom da prijavi kvar.Pokuao je jo jednom, kako bi bio potpuno siguran. Pojavio se mleno beli kvadrat svetlosti koji je bacao slabi, biserni sjaj na

krevet. Mogao je da prima poruke, ali ne i da ih alje. Nije vano. I inae se nita nije moglo uiniti pre jutra.On zevnu i stade nogama da trai papue dok je dlanovima trljao oi. Ne radi provetravanje, a? Zato se ovde osea taj neobia

miris. On se namrti i dva-tri puta otro udahnu vazduh. Bilo je uzalud. Miris mu je bio poznat, ali nije mogao da se seti odakle.Otiao je do kupatila i automatski posegnuo za prekidaem za svetlo, mada mu ono i nije bilo potrebno da naspe au vode.

Prekida je bio ispravan, ali beskoristan. Zlovoljno je pokuao nekoliko puta. Zar bar nita nije radilo? Slegnuo je ramenima i povodu u mraku, posle ega se mnogo bolje oseao. Ponovo je zevnuo, vraajui se u spavau sobu gde je proverio glavni prekida.Svetla nigde nije bilo.

Bajron sede na krevet, spusti svoje krupne ake na butine i zamisli se. Bilo bi normalno da zbog neeg ovakvog doe do unerasprave sa osobljem. Niko nije oekivao pravu hotelsku uslugu u spavaonicma koleda, ali svemira mu, svako je mogao da zahtebar minimum efikasnosti. Sada to i nije bilo ba tako vano. Uskoro e diplomirati i reiti se svega. Za tri dana e rei poslednje

zbogom ovoj sobi i Univerzitetu na Zemlji; to jest, samoj Zemlji.Pa ipak, mogao bi da prijavi ovaj sluaj, bez nekog naroitog komentara. Mogao bi da izie i poslui se telefonom u predvorjuModa bi mogli da mu donesu samonapajajue svetiljke, ili ak da ga snabdeju ventilatorom kako bi mogao da spava bezpsihosomatskog oseanja davljenja. Ako to ne uine, u svemir s njima! Jo samo dve noi.

Pri svetlosti neupotrebljivog viziofona pronaao je kratke pantalone. Odozgo je navukao jednodelni demper, i zakljuio da jesasvim dovoljno u ovoj situaciji. Papue je zadrao. Nije trebalo da se plai kako e nekoga probuditi, ak i ako bi hodnicima prou klompama, poto je ovaj betonski plast bio izdeljen debelim pregradama koje su gotovo potpuno upijale sve zvuke, ali nije videzato bi stavljao na noge ita osim papua.

Krenuo je ka vratima i povukao polugu. Glatko je skliznula i on zau kljocanje koje je oznaavalo da su vrata otvorena. Ali oto, u stvari, nisu bila. Iako je u povlaenje vrata smesta uloio svu raspoloivu snagu, nita nije postigao.

On se povue korak ili dva unazad. Pa ovo je bilo smeno. Zar je dolo do opteg kvara na ureajima za snabdevanje energijomTo je nemogue. Sat je radio. Vizifon je i dalje tano primao poruke.

Samo trenutak! Moda je to maslo momaka, neka su blagoslovene njihove vickaste due. Ponekad se to radilo. Bilo je detinjas


2/79

razume se, ali i sam je uestvovao u nekim od tih budalastih, neslanih ala. Nekom od njih uopte ne bi, na primer, bilo teko da stokom dana uvue unutra i sredi stvar. Ali ne, ventilacija i osvetljenje su radili kada je poao na spavanje.

Pa dobro, moda su uli nou. Zdanje je bilo vremeno i staromodno. Nikakav inenjerski genije ne bi bio potreban da se sredosvetljenje i ventilacija. Ili da se, na primer, zabrave vrata tako da ne mogu da se iznutra otvore. A sada e ekati da svane kako videli ta e se dogoditi kada dobri, stari Bajron otkrije da ne moe da izie. Verovatno e ga pustiti tek oko podneva, tresui se osmeha.

"Ha, ha", izusti mrano Bajron, jedva ujno. U redu, ako je ve tako. Ali trebalo bi ipak neto da preduzme; trebalo bi nekakpreraspodeli karte.

On se okrenu i nonim palcem udari neto to se uz metalni zvuk otkotrlja preko poda. Jedva je uspevao da prati senku predmpri nejasnoj svetlosti koja je dopirala sa ekrana vizifona. On posegnu ispod kreveta, pretraujui pod u irokom luku. Dohvativinajzad predmet, prinese ga izvoru svetlosti. (Nisu ba bili naroito pametni. Trebalo je da potpuno iskljue vizifon, umesto to susamo onesposobili kolo za slanje poruka).

U ruci je drao mali cilinder sa rupom na gornjem zaobljenom kraju. On ga prinese nosu i omirisa: sad mu je bar bilo jasnoodakle onaj udni miris u sobi. Bio je to hipnit. Momci su ga, razume se, morali upotrebiti kako bi se obezbedili da se on ne probudok su petljali oko kola.

Bajron je sada mogao lako da rekonstruie ono to se dogaalo korak po korak. Vrata su bila obijena, to je bilo sasvimjednostavno; jedina opasnost krila se u mogunosti da se on u tom trenutku probudi. Moda su vrata obradili ve tokom dana, dse ba to ne bi dogodilo, tako da njemu izgleda kao da su se sama zatvorila - to, naravno, nije bio sluaj. Nije proveravao. U svaksluaju, kada su jednom bila otvorena, konzerva hipnita mogla je biti naknadno ubaena unutra, pre no to su vrata bilazabravljena. Anestetik je lagano curio, dok njegova koncentracija u vazduhu napokon nije postala dovoljna da joj on podlegne. Tsu oni mogli da stupe na scenu... sa maskama, razume se. Svemira mu! ak ih je i obina vlana maramica mogla tititi petnaestaminuta od hipnita, a vie vremena im nije bilo potrebno.

To je objanjavlao zato su iskljuili sistem za ventilaciju. Morali su, kako se hipnit ne bi suvie brzo rasprio. U stvari, morali

da se pobrinu za njega. Poto su onesposobili vizifon, onemoguili su mu da potrai pomo; zabravljena vrata spreavala su ga daizie; a nestanak osvetljenja trebalo je da izazove paniku. Slatki klinci!

Bajron frknu. Preko ovoga se nije moglo tako lako prei. ala je ala, ali treba znati meru. Imao je elju da provali vrata i takokona celu stvar. Istrenirani miii njegovog torza se napee i ve i pri samoj pomisli na to, ali to ne bi bilo ni od kakve koristi. Ksu ta vrata pravljena mislilo se na atomske blastere. Neka je prokleta ta tradicija!

Ali mora da postoji neki nain da se izvue odatle. Nije smeo dozvoliti da im naum uspe. Prvo, bie mu potrebno svetlo, neki pizvor svetlosti, a ne samo nepokretni i nedovoljan sjaj vizifona. To, naravno, nije predstavljalo problem. U ormanu za odeu imaosamonapajajuu bateriju.

Dok je baratao oko kontrola na ormanu, na trenutak se zapita nisu li i njih zabravili. Ali ona se na uobiajen nain otvorie iskliznue u prorez u zidu. Bajron sam sebi klimnu: to je ve imalo smisla. Nije postojao nijedan razuman razlog zbog koga bizabravili orman, a ionako na raspolaganju nisu imali toliko vremena.

A onda je, u jednom jedinom uasnom trenutku, cela njegova teorija pala u vodu, dok se sa baterijom u aci okretao od ormanUkoio se, stomak mu se stao raspinjati od napetosti, i on, zadravi dah, poe da oslukuje.

Po prvi put od kada se probudio uo je tihi mrmor spavae sobe. uo je tihi, kikotavi razgovor koji je ona vodila sama sa soboistog asa je prepoznao prirodu tog zvuka.

Nemogue je bilo ne prepoznati ga. Taj zvuk je predstavljao 'Zemljino samrtnino angrljanje'. Bio je to zvuk koji je izmiljenpre hiljadu godina.

Tanije reeno, taj zvuk je poticao od meraa zraenja, koji je reagovao na estice pod nabojem i guste gama-talase koji bi dopdo njega; bilo je to blago, elektronsko talasanje koje se pretapalo u tihi apat. Bio je to zvuk meraa, koji je merio jednu stvar zakoju je bio predvien... smrt!

Jedva ujno, na prstima, Bajron se povue i sa udaljenosti od est stopa uputi beli snop u otvore ormana. Mera se nalazio tamjednom udaljenom uglu, ali to to ga je sada video nita mu nije govorilo.

Nalazio se tamo jo od njegovog dolaska. Veina novajlija sa Spoljanjih svetova kupovala je mera tokom prve nedeljeprovedene na Zemlji. U poetku svi su svesni Zemljine radioaktivnosti i oseaju potrebu da se nekako zatite. Obino ih preprodanarednoj generaciji, ali Bajron je svoj zadrao. Sada je bio zahvalan samom sebi to je tako postupio.

On se okrenu ka stolu na kome je drao runi sat dok je spavao. Bio je tamo. aka mu se malo tresla dok ga je prinosio snopu

baterije. Kai sata bio je od upletene, elastine plastike koja je bila gotovo sasvim bela. I sada je bila bela. Bajron ga odmae od spokua da ga okrene pod drugaijim uglom. Plastika je i dalje bila bela.Taj kai je bio jo jedna od stvari koje su kupovale novajlije. Ako bi se zraenje osetnije pojaalo on bi poplavio - a plava boja

na Zemlji bila boja smrti. Bilo je veoma lako po danu zalutati na ozraeno tle, naroito ako bi se ovek izgubio ili bio nepaljiv.Vlada je ogradila onoliko staza koliko je bila u stanju i, razume se, niko se nikada nije ni pribliio ogromnim oblastima smrti kojpoinjale da se proteu ve na nekoliko milja od grada. Ali taj kai je predstavljao jo jednu vrstu obezbeenja.

Ako bi ikad, makar i najmanje poplavio, trebalo se smesta javiti u bolnicu na leenje. Oko toga nije bilo zbora. Smesa od koje bio napravljen bila je upravo u onoj meri osetljiva na zraenje u kojoj je to bila i osoba kojoj je pripadao, tako da se ozbiljnosteventualnog ozraenja mogla utvrditi u veoma kratkom roku pomou odgovarajuih fotoelektrinih ureaja koji su se upotrebljaza merenje jaine plavetnila.

Sjajna, kraljevska plava boja znaila je kraj. Ba kao to se ta boja nikada vie ne bi izgubila, tako se ne bi povratio ni ovek. Nbilo leka, mogunosti izleenja, nade. Preostalo bi vam jedino da ekate, od jednog dana do jedne nedelje, bilo gde, i sve to bi ubolnici mogli da uine za vas bilo je da izvre sve pripreme za kremaciju.


3/79

Bio je jo beo, tako da se Bajronove uzrujane misli malo primirie.Znai da zraenje nije bilo jako. Nije li to samo jo jedna vid ale? Bajron porazmisli malo i o tome, i doe do zakljuka da je

bilo nemogue. Niko ne bi nikom drugom priredio nita slino. Bar ne na Zemlji, gde je ilegalno baratanje radioaktivnimmaterijama predstavljalo najveu uvredu. Ovde na Zemlji radioaktivnost su shvatali krajnje ozbiljno. Morali su. Znai, niko ne bnita slino uradio, osim ukoliko, ipak, za to ne bi imao moan razlog.

Paljivo i jasno on razloi tu misao i suoi se s njom. Moan razlog bi, na primer, predstavljala elja da se neko ubije. Ali zatokakvim motivom? Tokom svog dvadesettrogodinjeg ivota nije stekao nijednog ozbiljnog neprijatelja. Bar ne u toj meri ozbiljnoNe toliko ozbiljnog da bi ovaj eleo da ga ubije.

On pree akom preko kratko podiane kose. Ludo je bilo razmiljati na ovaj nain, ali to, ipak, nikako nije mogao izbei.Oprezno je ponovo priao ormanu. Mora da se u njemu nalazilo neto to je zrailo; neto ega tamo nije bilo pre etiri asa.Primetio ju je gotovo istog asa!

Bila je to jedna mala kutija, est sa est ina. Bajron je gotovo namah prepoznade i donja usna mu neprimetno zadrhta. Nikadranije nije nijednu video, ali je uo za njih. On podie mera i odnese ga u spavau sobu. Tiho mrmorenje postade jo slabije, gotse sasvim prekinuvi. Poelo je, meutim ponovo, im je tanak deo od liskuna, kroz koji je zraenje prodiralo, usmerio prema kuNije bilo sumnje. U pitanju je bila radijacijska bomba.

Sadanje zraenje nije bilo samo po sebi smrtonosno; predstavljalo je samo detonator. Negde u unutranjosti kutije bio jeuglavljen siuni atomski reaktor. Kratkoroni vetaki izotopi su ga lagano zagrevali, natapajui ga odgovarajuim esticama.Rekator e poeti da deluje kada bude preen prag gustine glave i estica. Obino ne bi dolazilo do eksplozije, mada bi toplotadobijena reakcijom bila dovoljna da istopi metalnu kutiju, ve bi dolo do smrtonosnog zraenja koje bi ubilo sve ivo u prenikuest stopa do est milja, u zavisnosti od veliine bombe.

Nije postojao nain da odredi kada e taj prag biti dostignut. Moda nee jo satima, a moda ve u narednom trenutku. Bajroostade bespomono da stoji, mlitavo drei u aci baterijsku lampu. Pre pola asa probudio ga je vizifon i on je bio potpunospokojan. A sada je znao da e umreti.

Bajron, meutim, nije eleo da umre, ali je bio bespomoan i nije imao gde da se sakrije.Dobro je znao gde se soba nalazi. Na kraju hodnika, tako da je pored njegove bila samo jo jedna soba, i razume se, jedna izna

njega i jedna ispod. Soba iznad mu nije mogla biti od koristi. Soba koja je bila na istom spratu kupatilom se nadovezivala na njegkupatilo. Sumnjao je da bi ga tamo iko uo.

Tako mu je preostala samo ona ispod njega.U sobi je imao nekoliko stolica na sklapanje, viak sedita predvienih za drutvo. On uze jednu. Kada je njome udario o pod,

zau se jednolian zvuk. Okrenuo ju je potom postrance, tako da je ovog puta zvuk bio jai i glasniji.Posle svakog udarca napravio bi pauzu; za to vreme se pitao moe li probuditi spavaa ispod sebe i dovoljno ga naljutiti da pri

kako ga neko uznemirava.Iznenada zau neku slabu buku i zastade, sa rasmrskanom stolicom iznad glave. Buka se ponovi u obliku slabog povika. Dopir

je iz pravca vrata.On ispusti stolicu i zaurla u znak odgovora. Zatim priljubi uvo uz spoj izmeu vrata i zida, ali ona su bila tako dobro uglavljen

da je zvuk bio krajnje nejasan.

Ipak je uspeo da razabere kako ga neko doziva po imenu."Fafile! Fafile!" To se ponovilo nekoliko puta, a onda zau jo neto to je liilo na: 'Jesi li unutra?' ili moda: 'Jesi li dobro?'On zagrme u znak odgovora. "Otvorite vrata!" Izgovorio je to viui tri ili etiri puta. Grozniavo se znojio od nestrpljenja.

Bomba je moda ve bila vrlo blizu take delovanja.Pomislio je da su ga uli, budui da je do njega dopro priguen povik: "Pazi!... blaster!" Shvatio je na ta misle i urno se udal

od vrata.Usledilo je nekoliko otrih, razornih zvukova, tako da je gotovo mogao da oseti kako vazduh u sobi podrhtava. Zatim se zaula

lomljava i vrata poletee unutra. Iz hodnika dopre svetlost.Bajron izlete, rairenih ruku. "Ne ulazite", povika on. "Za ljubav Zemlje, ne ulazite. Tamo unutra se nalazi radijacijska bomb

Naao se licem u lice sa dvoje ljudi. Jedan je bio Donti. Drugi je bio Esbak, glavni nadzornik. Bio je samo delimino obuen."Radijacijska bomba?" promuca on.Ali Donti odmah upita: "Kolika?" Jo je u ruci drao blaster i samo je on naruavao njegov kicoki izgled, ak i u ovo doba n

Bajron uspe samo akama da odredi veliinu."U redu", prihvati Donti. inilo se da ga itava stvar nije mnogo uzbudila. Okrenuvi se prema glavnom nadzorniku on mu

dobaci: "Bie najbolje da ispraznite sobe u ovom delu zgrade, i ako imate putokaze bilo gde na univerzitetu, naredite da ih donesovamo kako bismo obeleili hodnik. Ne bih nikoga do jutra putao unutra."

Zatim se okrenu ka Bajronu. "Verovatno joj je prenik delovanja dvanaest do osamnaest stopa. Kako je dospela tamo?""Ne znam", odvrati Bajron. On obrisa elo nadlanicom. "Ako nema nita protiv, negde bih seo." Zatim baci pogled na zglava

tek onda shvati da mu je runi sat ostao u sobi. Jedva je odoleo divljem porivu da se vrati po njega.Oko njih je u meuvremeno poelo da vrvi. Studente su izbacivali iz njihovih soba."Poi sa mnom", ponovo mu se obrati Donti. "I meni se ini da bi bilo najbolje da negde sedne.""ta te je navelo da doe do mene?" upita Bajron. "Nemoj, molim te, pomisliti da ti nisam zahvalan!""Nazvao sam te. Nisi mi se javio, a morao sam da porazgovaram s tobom.""Porazgovara?" Pazio je kako se izraava, pokuavajui da vlada svojim neravnomernim disanjem. "O emu?"


4/79

"Da te upozorim da ti je ivot u opasnosti."Bajron se oporo nasmeja. "Saznao sam, u meuvremenu.""To je bio tek prvi pokuaj. Pokuae ponovo.""Ko to?""Neemo ovde o tome", Donti jednostavno izbee odgovor. "Moramo ostati nasamo. Obeleen si, a ja sam ve ugrozio i svoj

ivot."

2. MREA RAZAPETA PREKO SVEMIRA

Studentska trpezarija bila je prazna; unutra je vladao mrak. U pola pet ujutro to teko da je bilo neuobiajeno. Pa ipakje Donti za trenutak zastao na vratima oslukujui ima li koga.

"Ne", ree on jedva ujno, "nemoj paliti svetlo. Moemo razgovarati i u mraku.""Noas mi je dosta mraka", promrmlja Bajron."Ostaviemo odkrinuta vrata."Bajronu nije bilo do prepiranja. On se spusti u najbliu stolicu i stade da posmatra kako se pravougaonik svetla

pretvara u jednu tanku crtu dok su se vrata pritvarala. Sada kada se sve okonalo, on poe da drhti.Donti umiri vrata i poloi svoj mali kicoki tap preko pukotine svetlosti na podu. "Pogledaj. Ovako emo znati da li je

neko proao, ili da li su se vrata pomerila.""Molim te, nisam raspoloen za konspiraciju", odvrati Bajron. "Ako nema nita protiv, bio bih ti veoma zahvalan da

mi kae ono to ima. Spasao si mi ivot, svestan sam toga, i sutra u biti u stanju da ti se propisno zahvalim. Ali sada bi

mi dobro doli jedno pie i podui odmor.""Mogu da zamislim kako se osea", odvrati Donti, "ali upravo si propustio priliku da poe na suvie dug odmor. A ja

bih eleo da to ne uini ni u skorijoj budunosti. Da li ti je poznato da znam tvog oca?"Pitanje je bilo tako neoekivano da Bajron iznenaeno podie obrve - to se, razume se, nije moglo videti u mraku.

"Nikada nije pomenuo da te poznaje", ree on."Iznenadilo bi me da jeste. Ne zna me po imenu koje ovde koristim. Uzgred budi reeno, ima li vesti o ocu u poslednje

vreme?""Zato pita?""Zato to je u velikoj opasnosti.""ta?"Dontijeva ruka, uprkos neznatnoj svetlosti, pronae mladievu ruku i vrsto je stegnu. "Molim te! Govori kao i

dosad." Bajron tek tada postade svestan da su aputali."Biu sasvim odreen", ree kratko Donti. "Otac ti je pritvoren. Shvata li ta to znai?"

"Ne, uopte ne shvatam. Ko ga je pritvorio, i na ta ti, u stvari, cilja? Zato me gnjavi?" Bajronove slepoonice brzo supulsirale. Hipnit i blizina smrti onemoguavali su mu da se suprotstavi hladnokrvnom kicou koji je sedeo sasvim blizunjega tako da je njegovo aputanje uo jasno poput vike.

"Razume se", dopre apat do njega, "ti nagaa ime se tvoj otac bavi?""Ako stvarno poznaje mog oca, onda zna da je on Raner od Vajdmosa. Eto ime se on bavi.""Pa", nastavi Donti, "Zaista ne postoji nijedan poseban razlog zbog koga bi trebalo da mi veruje - osim to rizikujem

vlastiti ivot zbog tebe. Ali ja ve znam sve to bi mi ti mogao ispriati. Na primer, poznato mi je da je tvoj otac kovaozaveru protiv Tiranije."

"Ja to poriem", odvrati napeto Bajron. "Ono to si noas uinio za mene ne daje ti pravo da tako govori o mom ocu!""Budalasto izvrdava, mladiu, i samo gubim vreme s tobom. Zar ne shvata da se od nastale situacije ne moe ograditi

reima? Otvoreno ti kaem. Oca su ti pritvorili Tirani. Moda je ve mrtav.""Ne verujem ti!" Bajron napola ustade."Moe mi verovati na re."

"Prekinimo s tim, Donti. Nisam raspoloen da sluam tajanstvene prie i odbijam tvoj pokuaj da...""ta - da?" Dontijev glas vie nije zvuao onako prefinjeno. "ta dobijam time to ti sve ovo govorim? Smem li tepodsetiti da mi je na osnovu svega to znam, a to ti odbija da prihvati, postalo jasno da e moda pokuati i tebe daubiju? Poni da sudi na osnovu onoga to se upravo dogodilo, Farile."

"Poni iz poetka i budi jasan", prihvati najzad Bajron. "Sasluau te.""Dobro. Pretpostavljam, Farile, da ti je od poetka bilo jasno da potiem iz nekog sela u Magliastim kraljevstvima,

iako sam se izdavao za Beganca.""Pomislio sam, zbog tog naglaska. Ali nisam to smatrao vanim.""Vano je, prijatelju. Doao sam ovamo poto, kao ni tvoj otac, nisam voleo Tirane. Oni tlae na narod ve preko

pedeset godina. To je dosta dugo razdoblje.""Nisam politiar."Dontijev glas ponovo postade razdraljiv. "Oh, nisam ja njihov agent koji pokuava da te uvali u neprilike. Govorim ti

istinu. Kao to su sada uhvatili tvog oca, tako su pre godinu dana uhvatili i mene. Ali uspeo sam da pobegnem i da doem


5/79

na Zemlju, gde sam mislio da u biti bezbedan dok ne budem spreman da se vratim. To je sve to treba da zna o meni.""To je i vie no to sam traio, gospodine." Bajronu ne poe za rukom da odagna neprijateljski ton iz svog glasa. Oseao

je da ga Donti drai svojim izvetaenim govorom."Znam. Ali morao sam bar ovoliko da ti otkrijem, jer sam u to vreme upoznao tvog oca. Radio je sa mnom; zapravo,

radio sam ja s njim. Znao me je, ali u svom zvaninom svojstvu, kao najvei plemi sa planete Nefelos. Razume li?"Bajron nepotrebno klimnu u tami i odgovori: "Da.""Nema potrebe da se zadravamo na pojedinostima. Svoje izvore obavetenja zadrao sam ak i ovde, tako da mi je

poznato da se naao u zatvoru. Pouzdano. Ipak, da je u pitanju tek sumnja, potvrdio bi je malopreanji pokuaj ubistva."

"Na koji nain?""Ako su se Tirani doepali oca, zar bi ostavili sina na slobodi?""Je l' ti to pokuava da mi kae da su Tirani postavili radijacijsku bombu u mojoj sobi? Ali to je nemogue!""Zato bi bilo nemogue? Zar ne shvata u kakvom si poloaju? Tirani dre vlast na pedeset svetova; brojano ih je

manje u odnosu na stotinu prema jedan. U takvoj situaciji nije dovoljno upotrebiti samo jednostavnu silu. Prizemni metodi,intrige, ubistva - u tome su majstori. Mrea koju pletu preko svemira velika je i gusta. Nije mi teko da poverujem kako seprotee preko pet stotina svetlosnih godina, sve do Zemlje." Bajron jo nije mogao da se oslobodi noanje more. Iz daljineje dopirao zvuk nametanja olovnih titnika. Mera mora da jo amori u njegovoj sobi.

"Sve to nema nikakvog smisla", usprotivi se on. "Ove nedelje vraam se na Nefelos. Oni to sigurno znaju. Zato bi setrudili da me ovde ubiju? Da su saekali, doepali bi me se." Bilo mu je lake sada kada je mislio da je otkrio neto to je uskladu sa njegovom logikom gledanja na stvari.

Donti se nagnu napred i njegov dah pun zaina natera Bajrona da podigne obrve. "Otac ti je slavan. Njegova smrt..poto su ga Tirani pritvorili mora se suoiti sa injenicom da e ga verovatno i pogubiti... izazvae nezadovoljstvo ak imeu zaplaenom podjarmljenom rasom kakvu Tirani pokuavaju da odgoje. Ti bi, kao novi Raner od Vajdemosa, mogaoda im se pridrui u njihovom nezadovoljstvu, ali za Tirane bi bilo krajnje opasno da i tebe pogube. Nije im cilj da stvarajumuenike. Ipak, sasvim bi im odgovaralo da sluajno nastrada na nekom udaljenom svetu."

"Ne verujem ti", odgovori polako Bajron. Jedino je jo tim reima mogao da se brani.Donti ustade, navlaei tanke rukavice. "Preteruje, Farile", upozori on mladia. "Bio bi ubedljiviji kada se ne bi

pretvarao da ba nita ne zna. Otac te je, verovatno, za tvoje dobro, titio od svega, ali sumnjam da njegova uverenja nisuna tebe nimalo uticala. Tvoja mrnja prema Tiranima neminovno predstavlja odraz njegove. Ne moe porei da sispreman da im se suprotstavi."

Bajron samo nemo slee ramenima."Moda je ve i uvideo da si dovoljno odrastao i da te moe upotrebiti", nagovesti Donti. "Krajnje je bilo povoljno to

to se nalazi ovde na Zemlji, i nije daleko od pameti da si se ovde naao ne samo zbog studija ve i zbog nekog odreenogzadatka. Zadatka zbog koga su Tirani spremni da te ubiju, ako ti ne poe za rukom da ga obavi."

"Kakva glupava melodrama!""Da li je? Pa, neka ti bude. Ako te u ovom trenutku istina ne moe ubediti, ubedie te kasnije sami dogaaji. Bie jo

nasrtaja na tvoj ivot, i jedan od narednih e uspeti. Od danas si, Farile, mrtav ovek."Bajron podie pogled. "ekaj! ta ti lino ima od svega toga?""Ja sam rodoljub. Voleo bih da Kraljevstva ponovo budu slobodna i da sama biraju svoje vlade.""Ne to. Mislim na tvoje line interese. Ne mogu se zadovoljiti pukim idealizmom, bar ne kada si ti u pitanju. Izvini ako

sam te uvredio." Bajron je oigledno bio nepopustljiv.Donti ponovo sede. "Konfiskovali su mi posede", objasni on. "Pre no to sam proteran nije mi bilo ba prijatno da

primam nareenja od tih patuljaka. A od tada je postalo jo vanije da ponovo postanem ono to je moj deda bio prepojave Tirana. Je li za tebe to dovoljan razlog to elim revoluciju? Tvoj je otac trebalo da povede tu revoluciju. Poto onnije uspeo, red je na tebe!"

"Mene! Ali samo su mi dvadeset tri godine i ne znam nita o tome. Mogao bi da pronae nekog boljeg!""Nema sumnje da bih mogao, ali jedino si ti sin svoga oca. Ako ti je otac ubijen, ti e postati Raner od Vajdemosa i

kao takav si mi dragocen, pa makar imao svega dvadeset godina i pored toga bio jo i idiot. Potreban si mi iz istog razlogazbog koga te se Tirani moraju usloboditi. A ako ti ja ne delujem ubedljivo, sa njima to svakako nije sluaj. U tvojoj sobi se

nala radijacijska bomba. S kojom drugom svrhom do da te usmrti? Ko bi jo mogao eleti da te ubije?" Donti je strpljivoekao dok napokon ne zau jedva ujni apat onog drugog. "Niko", odvrati Bajron. "Ne znam ko bi jo mogao eleti mojusmrt. Znai da je istina ono to si rekao za mog oca!"

"Istina je. Gledaj na to kao na ratni gubitak.""Misli da e mi to pomoi? Moda e mu jednog dana podii spomenik? Sa natpisom koji zrai, da se vidi i ako se

nalazi na deset hiljada milja u svemiru?" Glas mu postade neto ljui. "Da li bih zbog toga trebalo da budem srean?"Donti je i dalje ekao, ali Bajron nita vie ne ree."ta namerava da uini?" upita najzad Donti."Idem kui.""Znai, jo ne shvata u kakvom si se poloaju naao?""Rekoh da idem kui. ta eli da uinim? Ako je iv, izvui u ga odande. A ako je mrtav, ja u... ja u...""Dosta!" Glas starijeg mukarca bio je hladan i ljutit. "Bulazni poput kakvog deteta. Ne moe na Nefelos. Zar ne


6/79

shvata da ne moe? Razgovaram li ja to sa nekim deritem ili sa razumnim mladiem?""ta onda predlae?" promrmlja Bajron."Poznaje li Direktora Rodije?""Onog prijatelja Tirana? Poznajem ga. Znam ko je on. Nema osobe u Kraljevstvima koja ne zna za njega. Hinrik V,

Direktor Rodije.""Da li si ga ikada upoznao?""Nisam.""To sam i mislio. Ako ga nisi upoznao, onda ga ne moe ni poznavati. On je imbecil, Farile. Mislim, u doslovnom

smislu. Ali kada Tirani konfiskuju Ran od Vajdemosa... a do toga e doi, kao to su konfiskovali i moje posede... podariega Hinriku. Tirani e smatrati da e posed tako biti u sigurnim rukama, te stoga i ti tamo mora poi.""Zato?""Zato to Hinrik bar moe da utie na Tirane; onoliko koliko to svaka podla ulizica moe. U stanju je da ti vrati posed.""Ne shvatam zato bi to uinio. Mnogo je verovatnije da bi me izruio Tiranima.""Tako je. Ali morae da se uva toga i postoji mogunost da to i izbegne. Nemoj zaboraviti da ima vrednu i vanu

titulu, ali to samo po sebi nije dovoljno. Onaj ko se bavi kovanjem zavere pre svega mora biti praktian. Ljudi e se okupitioko tebe iz sentimentalnosti i iz potovanja prema imenu koje nosi, ali da bi ih zadrao bie ti potreban novac."

Bajron poe da razmilja o tome. "Potrebno mi je vremena da donesem odluku.""Nema vremena. Tvoje je vreme isteklo kada ti je u sobu podmetnuta radijacijska bomba. Dozvoli da neto

preduzmemo. Mogu ti dati pismo sa preporukom za Hinrika od Rodije.""Zar ga tako dobro poznaje.""Da li si sumnjiav i kada spava? Jednom sam predvodio poslanstvo koje je Autarh od Lingana uputio na Hinrikov

dvor. Njegov imbecilni um me se verovatno nee setiti, ali se nee usuditi da pokae kako je zaboravio. To e ti posluiti kaouvod, a kasnije moe da improvizuje. Ujutro u ti dati pismo. U podne polazi jedan brod za Rodiju. Nabavio sam ti kartu.I ja odlazim, ali drugim putem. Ne zadravaj se. Ovde si ionako gotov, zar ne?"

"Preostala je jo podela diploma.""Obian dokument. Da li ti je toliko stalo do njega?""Sada vie ne.""Ima li novaca?""Dovoljno.""Dobro. Bio bi sumnjiv da ga ima suvie." On otro dodade. "Farile!"Bajron se prenu iz neega to je liilo na omamljenost. "Molim?""Vrati se ostalima. Nemoj nikome rei da odlazi. Neka delo govori umesto tebe."Bajron glupavo klimnu. Negde duboko u pukotinama njegovog uma javila se misao da nije okonao povereni mu

zadatak i da je time izneverio oca na samrti. Odjednom ga ophrva uzaludna ogorenost. Mogli su neto vie o tome da mukau. Mogao je s njima da podeli opasnost. Nije trebalo da mu dozvole da deluje u neznanju.

A sada kada je saznao istinu, ili bar neto vie o tome kolika je bila uloga njegovog oca u kovanju zavere, dokument kojije trebalo da pribavi iz arhiva na Zemlji postao je jo znaajniji. Ali vie nije bilo vremena. Nije bilo vremena da pribavi tajdokument. Nije bilo ni vremena da brine zbog toga. Nije imao vremena da spase oca. A moda ni da ivi.

"Uiniu sve to kae, Donti", prihvati on.U trenutku kada je zastao na stepenitu spavaonice Sander Donti baci jedan kratki pogled na igralite univerziteta. U

pogledu mu se, sasvim sigurno, nije naziralo nikakvo divljenje.Dok je koraao po poploanom putu koji je vijugao kroz pseudorustinu atmosferu to je jo od starina opstajala na

svim urbanim igralitima, mogao je da vidi svetla jedine vane ulice u gradu kako sijaju pravo pred njim. Pored njih,priguivano tokom dana dnevnom svetlou a sada vidljivo, na obzorju se naziralo ono veno radioaktivno plavetnilo, nemisvedok praistorijskih ratova.

Donti na trenutak podie pogled put neba. Prolo je preko pedeset godina od kada su stigli Tirani i iznenada okonalirazdvojeni ivot dvadesetak sve brojnijih zavaenih politikih jedinica u dubinama s druge strane Magline. A sada,iznenada i prerano, nametnuo im se mir koji je pretio da ih zavadi.

Oluja koja ih je zarobila poput udara jednog jedinog groma predstavljala je neto od ega se jo nisu oporavili. Zasobom je ostavila samo po koji trzaj to je uzaludno, tu i tamo, povremeno uznemiravao po koji svet. Da bi se ti trzajiorganizovali i povezali u jedinstveno i usklaeno talasanje bilo je potrebno dosta vremena i portvovanosti. E pa, dosta jerao ovde na Zemlji. Dolo je vreme da se vrati.

Oni koji su ostali kod kue verovatno su upravo pokuavali da stupe s njim u vezu u njegovim odajama.On malo protegnu korak.Uhvatio je zrak im je uao u sobu. Bio je to lini zrak, za iju bezbednost jo nije imao razloga da se plai i u iju je

privatnost mogao da se pouzda. Nije mu bio potreban nikakav formalni prijemnik; nije mu bila potrebna nikakva spravaod metala i ica da uhvati slabi tok elektrona, sa njihovim aputavim impulsima koji su dopirali kroz hipersvemir sa svetaudaljenog pet stotina svetlosnih godina.

Sam svemir bio je polarizovan i pripremljen za prijem u njegovoj sobi. Iz njegovog tkanja bila je uklonjena svakanasuminost. Nije postojao nain na koji bi se ta polarizacija mogla otkriti, sem prijemom. A u tom odreenom delu


7/79

svemira, samo je njegov um mogao da deluje kao prijemnik; jer jedino su elektrine osobenosti njegovog naroitog sistemanervnih elija mogle da rezoniraju vibracijama zraka prenosioca poruke.

Poruka je bila u istoj meri privatne prirode kao to su to bile i jedinstvene osobenosti njegovih vlastitih modanih talasa;u itavoj Vaseljeni, u kojoj je bilo mnogo kvadriliona ljudskih bia, verovatnost da doe do dupliranja koje bi jednomoveku dozvolilo da prima lini talas nekog drugog iznosila je dvadesetocifreni broj prema jedan. Dontijev um zatreperizbog poziva dok je krivudao kroz beskrajnu nepojamnu prazninu hipersvemira.

"... poziv za... poziv za... poziv za... poziv za..."Odailjanje je bilo mnogo sloenije od primanja. Bio je potreban mehaniki ureaj za uspostavljenje krajnje osobenog

talasa-prenosioca, koji e dospeti do veze s druge strane Magline. Taj ureaj se nalazio u izrezbarenom dugmetu koje jenosio na levom ramenu. Automatski je stupio u dejstvo im je zakoraio u svoju zapreminu prostrane polarizacije, tako daje potom trebalo samo svrsishodno i usredsreeno da razmilja.

"Tu sam!" Nije bilo potrebno da se podrobnije predstavlja.Dosadno ponavljanje pozivnog signala prestade i pretoi se u rei koje se stadoe oblikovati u njegovom umu.

"Pozdravljamo vas, gospodine. Vajdemos je pogubljen. Vest, razume se, jo nije obnarodovana.""To me ne iznenauje. Da li je umean jo neko?""Nije, gospodine. Raner nije nita rekao. Bio je to hrabar i odan ovek.""Da. Ali potrebno je vie od obine hrabrosti i odanosti da ovek ne bude uhvaen. Korisno bi moglo posluiti i malo

kukaviluka. Nema veze! Razgovarao sam sa njegovim sinom, novim Ranerom, koga je smrt ve oeala. Bie od koristi.""Mogu li upitati kako, gospodine?""Neka dogaaji sami odgovore na tvoje pitanje. Razume se, ovako rano ne mogu prorei posledice. Sutra kree da se

sretne sa Hinrikom od Rodije.""Hinrikom! Mladi e se izloiti velikom riziku. Da li je svestan da...""Rekao sam mu onoliko koliko sam mogao", odvrati otro Donti. "Ne smemo mu previe verovati, bar dok se ne

dokae. Pod postojeim okolnostima, na njega treba gledati samo kao na oveka s kojim se moe rizikovati u istoj meri kaoi sa svakim drugim. Nije nezamenjiv, nipoto. Nemoj me ponovo ovamo zvati, jer naputam Zemlju."

I jednim odlunim pokretom Donti prekide mentalnu vezu.Tiho i zamiljeno, on razmotri dogaaje od prethodnog dana i noi, paljivo ih odmeravajui. Zatim se lagano nasmei.

Sve je bilo savreno isplanirano, tako da je komedija mogla sada sama da se odvija bez iije pomoi.Nita nije bilo preputeno sluaju.

3. OBZIRNOST I RUNI ASOVNIK

Prvi sat po poletanju nekog svemirskog broda iz zatoenitva planete uvek je najdosadniji. Posvuda vlada uobiajenazbrka oko odlaska, koja je u sutini istovetna onoj koja je verovatno propratila porinue prvog izdubljenog trupca nanekoj praiskonskoj reci.

Dodue, ovde ste okrueni mnogim pogodnostima; drugi se brinu o vaem prtljagu; a onda nastupa onaj prvi ukoenitrenutak neobinosti i besmislene uurbanosti svuda oko vas. Izvikuju se poslednje intimnosti, ljudi se smiruju, tako da semoe uti priguena lupa vazdunih komora propraena laganim itanjem vazduha dok se vrata hermetiki i automatskizatvaraju prema unutra, poput kakvih dinovskih builica.

A onda nastupa kobna tiina i u svim kabinama se pojavljuje crveni treperavi natpis: 'Navucite kombinezone zaubrzavanje... Navucite kombinezone za ubrzavanje.'

Stjuardi jure hodnicima, kucaju na svaka vrata i otvaraju ih. "Izvinite. Navucite kombinezone."Zatim se muite kombinezonima, hladnim, uskim, neudobnim, ali obloenim hidraulinim sistemom koji upija pritisak

pri poletanju od koga je oveku inae muka.uje se udaljena buka motora na atomski pogon, podeenih na malu jainu zbog manevrisanja kroz atmosferu, koju

prati gotovo istovremeno uleganje nauljenog kombinezona koji se lagano prilagoava telu. Poinjete do u beskonanost dase zavaljujete u sedite, a zatim da se lagano vraate nazad dok se ubrzavanje smanjuje. Ako preivite oseaj neprijatnosti

u tom razdoblju, verovatno tokom itavog puta neete uopte patiti od svemirske bolesti.

Prva tri sata leta panoramska odaja nije otvorena za putnike, tako da se po pravilu ispred nje otegne dugaak red onihkoji jedva ekaju da za sobom ostave atmosferu i da se dvostruka vrata razdvoje. Ovog puta lista putnika nije bila stoodsto sastavljena od planetaraca (drugim reima, onih koji nikada ranije nisu bili u svemiru), ve je tu bilo i dostaiskusnijih putnika.

Konano, videti Zemlju iz svemira predstavljalo je jedan od turistikih 'imperativa'.Panoramska odaja predstavljala je mehur na brodskoj 'koi', mehur od zaobljene providne plastike debele dve stope i

vrste poput elika. Pokretni poklopac od iridijuma i elika koji ju je titio od trenja pri prolasku kroz atmosferu i odestica praine u njoj bio je uvuen. Svetla su bila ugaena i galerija se polako ispunila. Lica to su zurila preko ipki jasnosu se nazirala pri svetlosti koju je Zemlja odbijala.

Jer, Zemlja je visila ispod njih poput kakvog dinovskog, sjajnog balona proaranog narandastim, plavim i belim


8/79

mrljama. Vidljiva hemisfera bila je gotovo cela obasjana sunevom svetlou; kontinenti izmeu oblaka, narandastepustinje sa tankim, ratrkanim trakama zelenila. Mora su bila plava, i veoma su odudarala od crnila svemira na mestimana kojim su se spajali na obzorju. A svuda unaokolo, na crnom nebu bez praine, nalazile su se zvezde.

Oni koji su posmatrali strpljivo su ekali.Nisu eleli da vide hemisferu koja se kupala u sunevoj svetlosti. Zatim je polako stala da se pomalja zaslepljujue

sjajna polarna kapa, dok je brod neprimetno sve vie postrance ubrzavao naputajui ekliptiku. Kuglu je lagano poela daobavija senka noi i ogromni Svet-Ostrvo Evroazije-Afrike poinjao je da izlazi na scenu, severnom stranom okrenut'nadole'.

Njegovo bolesno, mrtvo tle skrivalo je svoj uas ispod igre dragulja koju je budila no. Radioaktivnost tog tlapredstavljala je nepregledno more duginog plavetnila, koje je iskriilo u udnim lancima to su sriui priali o nainu nakoji su nuklearne bombe nekada doticale tle, itavo pokolenje pre no to je usavreno odbrambeno polje sila protivnuklearnih eksplozija tako da vie nijedan svet nije mogao da izvri samoubistvo na slian nain.

Oi su posmatrale sve dok, posle nekoliko asova, Zemlja nije postala jedan sjajan, mali polunovi u beskrajnomcrnilu.

Meu posmatraima nalazio se i Bajron Faril. Sedeo je sam u prednjem redu, ruku oslonjenih o ogradu, odlutalog izamiljenog pogleda. Nije oekivao da e na ovaj nain napustiti Zemlju. Pogreni su bili i nain i brod i odredite.

Preplanulim laktom eao je ekinjastu bradu i oseao se krivim to se jutros nije obrijao. Jo samo malo pa e sevratiti u svoju odaju i to ispraviti. U meuvremenu je oklevao da ode odavde. Ovde je bilo ljudi. A u svojoj sobi biesasvim sam.

Da to moda nije razlog zbog koga bi upravo trebalo da ode?Uopte mu se nije dopadalo novo oseanje koje ga je proimalo; oseanje da ga progone; oseanje da je bez prijatelja.

Ostao je bez ijednog prijatelja. Poeli su da ga naputaju jo onog trenutka kada ga je pre manje od dvadeset etiri asa

probudio onaj telefonski poziv.ak i u spavaonici mu je bilo neprijatno. Stari Esbak je naleteo na njega dok se vraao posle razgovora sa Dontijem

koji su vodili u studentskoj trpezariji. Esbak je bio uzbuen; glas mu je bio suvie prodoran."Gospodine Farile, traio sam vas. Krajnje nemio dogaaj. Nita ne razumem. Imate li kakvo objanjenje?""Ne", on gotovo zavika, "nemam. Kada u moi da uem u svoju sobu i pokupim stvari?""Ujutro, nisam siguran. Upravo smo uspeli da dovuemo ovamo gore opremu za ispitivanje. Vie nema ni traga od

prekomerne radijacije. Sreno ste umakli. Za dlaku.""Da, da, ali ako nemate nita protiv, voleo bih da se odmorim.""Smestite se, molim vas, u mojoj sobi do jutra, a onda emo vas premestiti za ovih nekoliko dana to ste jo ovde.

Hmmm, uzgred budi reeno, gospodine Farile, ako nemate nita protiv, ima jo neto."Bio je preterano utiv. Bajronu je izgledalo kao da hoda po jajima."ta jo?" upita on zabrinuto."Da li vam je poznato ko je to mogao tako... hm... runo da se naali s vama?"

"Ovako da se naali? Razume se da mi to nije poznato!""ta sada nameravate da uinite? kolske vlasti ne bi ba volele da se oko tog nesrenog sluaja podigne praina."Kako samo uporno ponavlja da je re o 'nesrenom sluaju'! "Shvatam ta elite da kaete", odgovori Bajron suvo.

"Ne brinite. Nemam nameru da sprovodim bilo kakvu istragu ili da u to meam policiju. Uskoro odlazim sa Zemlje i dotada ne nameravam da menjam planove. Neu poneti nikakvu tubu. Konano, jo sam iv."

Na Esbaku se tako jasno videlo da mu je laknulo, da je to bilo ak neprilino. To je bilo sve to su eleli da uju odnjega. Da nee stvarati neprijatnosti. Posredi je bio nesrean sluaj koji je trebalo to pre zaboraviti.

Ponovo se naao u svojoj staroj sobi u sedam i trideset ujutro. Vladao je mir i nije se ulo nikakvo mrmorenje izormara. Tamo se vie nisu nalazili ni bomba ni mera. Najverovatnije ih je odatle uklonio Esbak i bacio u jezero. To semoglo smatrati uklanjanjem dokaza, ali o tome neka brine kola. Pobacao je svoje stvari u kofere, a zatim nazvaorecepciju traei da mu dodele drugu sobu. Primetio je da su svetla ponovo radila, kao i vizifon. Jedina stvar koja jesvedoila o onome to se tu dogodilo prole noi bila su ulegnuta vrata sa istopljenom bravom.

Dali su mu drugu sobu. Time je, u sluaju da je neko prislukivao, potvrdio svoju nameru da ostane. A onda je,

posluivi se telefonom u hodniku, pozvao vazduni taksi. Mislio je da ga niko nije video. Neka kola, koliko god joj drago,razbija glavu oko njegovog nestanka.Na trenutak je u svemirskoj luci ugledao Dontija. Promakli su jedan pored drugog. Donti nita nije rekao; niim nije

pokazao da ga poznaje, ali poto se udaljio u Bajronovoj ruci se nala jedna bezoblina mala crna kugla koje jepredstavlala linu kapsulu i kartu za putovanje na Rodiju.

Nekoliko trenutaka posmatrao je linu kapsulu. Nije bila zapeaena. Kasnije je u odaji proitao poruku. Bila je tojednostavna preporuka sastavljena od najmanjeg mogueg broja rei.

Bajronove misli se izvesno vreme zadrae na Sanderu Dontiju, dok je u panoramskoj odaji promatrao Zemlju koja sevremenom sve vie smanjivala. Krajnje povrno ga je poznavao, sve do trenutka kada je Donti onako divljaki uleteo unjegov ivot, najpre da bi mu ga spasao a potom da bi ga usmerio u sasvim novom i neispitanom pravcu. Bajron je odranije znao kako se zove; pozdravljali su se u prolazu lakim klimanjem glave; povremeno bi razmenjali i nekoliko utivihfraza - ali to je bilo sve. Taj ovek mu se nije dopadao; to jest, nisu mu se dopadali njegova hladnoa, njegovo preteranonapadno oblaenje i preterano isticanje njegove linosti. Ali sve to nije imalo nikakve veze sa sadanjim poslovima.


9/79

Bajron pree drhtavom rukom preko kratko podiane kose i uzdahnu. Uhvatio je sebe kako udi za Dontijevimprisustvom. Taj ovek je bar drao dogaaje u aci. Znao je ta treba initi; znao je ta Bajron treba da uini; a naterao jeBajrona da to i izvri. I tako je sada Bajron bio sam, oseao se veoma mlad, bespomoan, usamljen i gotovo uplaen.

Za sve to vreme, uporno je izbegavao da misli na oca. To mu nije moglo pomoi."Gospodine Melejn?"Neko je ponovio to ime dva ili tri puta pre no to se Bajron trgao, jer mu je neko krajnje obzirno dotakao rame, i

podigao pogled.Robot koji je prenosio poruke ponovi: "Gospodine Melejn." Bajron je otprilike pet sekundi proveo tupo zurei, pre no

to se setio da je to njegovo privremeno ime. Bilo je ovla ispisano na karti koju mu je Donti dao. Kabina je bilarezervisana na to ime.

"Da, ta se desilo? Ja sam Melejn."Glasnikov glas neznatno je siktao dok se sa kalema u unutranjosti odmotavala poruka. "Zamoljen sam da vas

obavestim da vam je kabina promenjena i da je va prtljag ve prenet. Nadamo se da ete biti ljubazni i otii doblagajnika i podii nov klju. Nadamo se da vam to nee biti teko?"

"U emu je stvar?" Bajron se okrenu na svom seditu, a nekolicina od preostalih putnika koji su jo promatraliZemlju, zauvi njegove eksplozivne ree podie pogled. "ta smerate?"

Razume se, nije imalo nikakvog smisla prepirati se sa mainom koja je samo ispunjavala svoju dunost. Glasnik je spuno potovanja pognuo svoju metalnu glavu na kojoj je i dalje lebdela utisnuta blaga kopija ljudskog udvorikog osmehai udaljio se.

Bajron izie iz panoramske odaje i obrati se brodskom oficiru na vratima neto ustrije no to je prvobitno nameravao.

"ujte! Hou kod kapetana."Oficir ne pokaza da je iznenaen. "Je li vano, gospodine?"

"Koliko je i svemir vaan. Upravo su mi promenili kabinu bez moje dozvole i voleo bih da saznam ta to treba daznai."

Bajron je sve vreme oseao da ovoliki bes nije primeren nastaloj situaciji, ali bes je, oito, bio odraz ranije nagomilanognezadovoljstva. Umalo nije poginuo; bio je primoran da napusti Zemlju poput kakvog kukavnog kriminalca; iao je kozna gde da uini ko zna ta; a sada su ga jo etali po brodu. To je prevrilo meru.

Pa ipak je sve vreme imao neprijatni oseaj da bi Donti, da se naao na njegovom mestu, postupio drugaije, modamnogo mudrije. Ali on nije bio Donti.

"Pozvau blagajnika", ree oficir."Hou kod kapetana", ostade uporan Bajron."Kako elite." Posle kratkog razgovora preko malog brodskog komunikatora koji mu je visio sa revera, on uljudno

ree: "Pozvae vas. Molim vas, saekajte."

Kapetan Hirm Gordel bio je prilino nizak i debeo ovek, koji je utivo ustao i nagnuo se preko stola kako bi se

rukovao sa Bajronom kada je ovaj uao."Gospodine Melejn", ree on, "ao mi je to smo morali da vas uznemirimo."Imao je etvrtasto lice, elinosivu kosu, neto tamnije kratke lepo oblikovane brkove i turi osmeh."I meni je", odvrati Bajron. "Imao sam rezervaciju za tu kabinu i ini mi se, gospodine, da ak ni vi nemate pravo da

to izmenite bez moje dozvole.""U pravu ste, gospodine Melejn. Ali molim vas shvatite, re je bila o veoma hitnom sluaju. Jedan vaan ovek stigao je

u poslednjem trenutku i zahtevao da dobije kabinu blizu gravitacionog sredita broda. Ima bolesno srce i trebalo je da muobezbedimo krajnje nisku gravitaciju. Nismo imali drugog izbora."

"U redu, ali zato je izbor pao ba na mene?""Morao je na nekoga. Putujete sami; mladi ste, pa smo smatrali da ete lako podneti neto veu gravitaciju." Pogledom

je automatski preao preko Bajronovih est zarez dve stope vrstih miia. "Pored toga, uveriete se da vam je nova odajabolja od stare. Ovom zamenom niste nita izgubili. Zaista."

Kapetan zaobie sto. "Dozvolite da vam lino pokaem nove odaje."

Dok su naputali njegovu kancelariju, kapetan ga upita: "Da li biste sutra uvee veerali za mojim stolom? Upravo u tovreme predvien je na prvi skok."Bajron u sebe kako odgovara: "Hvala. Biu poastvovan."Pa ipak mu se taj poziv uinio nekako udnim. Nema sumnje da je kapetan eleo da ga umiri, ali, ipak, nije morao da

ide toliko daleko.

Kapetanov sto bio je dugaak i zauzimao je ceo zid salona. Bajron se naao blizu sredine, neprimereno ispred mnogihdrugih. Pa ipak, pred njim se nalazila kartica s njegovim imenom. Stjuard je bio siguran; posredi nije bila nikakva greka.

Bajron nije bio ba preterano skroman. Poto je bio sin Ranera od Vajdemosa nije bilo potrebe da se u njemu razvijejedna takva osobina. Ali kao Bajron Melejn, bio je sasvim obian graanin, a ovakve stvari ne bi trebalo da se dogaajuobinim graanima.

to se nove kabine tie, kapetan je bio potpuno u pravu. Bila je bolja. Ona prva bila je upravo onakva kako je stajalo


10/79

na karti, jednokrevetna, druge klase, dok je ova nova bila dvokrevetna, prve klase. Imala je i kupatilo, razume seprivatno, opremljeno ograenim tuem i usisivaem vazduha.

Nalazila se u blizini 'oficirske teritorije', tako da je u njenoj blizini prevashodno sretao uniforme. Ruak mu je donet uodaju na srebrnom posuu. Neto pre veere iznenada se pojavio berberin. Moda je sve ovo trebalo da oekuju putnicikoji putuju luksuznim svemirskim putnikim brodom u prvoj klasi, ali to je bilo suvie dobro za Bajrona Melejna.

Bilo je i vie nego previe dobro, jer pre no to je stigao berberin, Bajron se upravo vratio sa poslepodnevne etnje kojuje proveo lutajui nemarno gore-dole hodnicima. Kuda god da bi proao nailazio je na lanove posade... ljubazne, ali uveku njegovoj blizini. Uspeo je nekako da ih se oslobodi i stigne do kabine 140 d, svoje prve sobe, one u kojoj nije proveonijednu no.

Zastao je da pripali cigaretu i za to vreme onaj jedini putnik zavi u drugi hodnik. Bajron dotaknu signalnu svetiljku, aliniko mu ne odgovori.

Jo mu nisu bili oduzeli stari klju. Bez sumnje je u pitanju bio previd. On poloi tanak srebrni pravougaonik u otvorza to predvien, i jedinstveno ustrojstvo olovne neprozirnosti unutar aluminijumskih korica aktivira siunu fotocev.Vrata se otvorie i on zakorai unutra.

To mu je bilo dovoljno. Udaljio se, a vrata su se automatski zatvorila za njim. Istog asa mu je postalo jasno. Unjegovoj staroj sobi niko nije boravio; nikakva vana osoba slabog srca, niti bilo ko drugi. Krevet i nametaj bili sunedirnuti; nije primetio nijedan koveg, niti kakav toaletni pribor; videlo se da tu nikoga nema.

Znai, liksuz kojim su ga okruili imao je za cilj jedino da ga sprei da i dalje zahteva svoju staru kabinu. Podmiivalisu ga da se dri podalje od stare sobe. Zato? Da li ih je zanimala soba ili on?

I sada je sedeo za kapetanovim stlom sa ostalima, dok su mu se po glavi motala pitanja na koja nije umeo da odgovori.Kada je kapetan uao utivo je ustao, kao i drugi, preao nekoliko koraka do podijuma na kome se nalazio dugaki sto izauzeo svoje mesto.

Zato li su ga premestili?

Na brodu je svirala muzika, a zidovi koji su razdvajali salon od panoramske odaje bili su sada uklonjeni. Osvetljenje jebilo prigueno i prelivalo se u crvenonarandastim tonovima. Najgori napadi svemirske bolesti koji su mogli nastupitiposle prvog ubrzavanja ili nastati kao posledica prvih izlaganja manjim razlikama u gravitaciji na razliitim delovimabroda, do sada su ve proli i salon je bio pun.

Kapetan se nagnu malo napred i obrati se Bajronu. "Dobro vee, gospodine Melejn. Kako vam se dopada vaa novakabina?"

"Gotovo da je suvie dobra, gospodine. Malo je prebogata za moj nain ivota." Rekao je to krajnje ravnoduno iuinilo mu se da je kapetanovo lice na as postalo gotovo oajno.

Za vreme dezerta, omota sa staklenog mehura panoramske odaje skliznu glatko u svoje proreze i svetla se gotovosasvim priguie. Na velikom mranom ekranu nisu se videli ni Zemlja, kao ni bilo koja druga planeta. Nalazili su senaspram Mlenog puta, tog izduenog prizora Galaktikog soiva, koji je stvarao osvetljeni dijagonalni trag meusjajnim, vrstim zvezdama.

Istog asa sav razgovor zamre. Stolice se ispomerae tako da su sada svi bili okrenuti prema zvezdama. Gosti za

veerom pretvorie se u gledaoce, a muzika u apat.Glas koji je dopro preko razglasa bio je jasan i dobro prilagoen novonastaloj tiini."Dame i gospodo! Spremni smo za prvi skok. Pretpostavljam da veina zna, bar teorijski, ta je to skok. Meutim,

mnogi... da budem taniji vie od polovine... nikada ga nisu doiveli. Stoga, naroito, elim da se obratim upravo ovimposlednjima.

Skok je doslovce ono ta oznaava i njegovo ime. Kroz tkanje svemira-vremena ne moe se putovati bre od svetlosti.To je prirodni zakon, koji je, jo u drevnim vremenima, otkrio ve tradicionalni Ajntajn - moda, naime, jer se mnogestvari neprestano njemu pripisuju. ak i svetlosnom brzinom, bile bi nam, razume se, potrebne godine da stignemo dozvezda kroz postojee vreme.

Zato naputamo tkanje svemira-vremena i ulazimo u malo poznato kraljevstvo hipersvemira u kome vreme i razdaljinenita ne znae. To vam je kao da putujete preko neke uske prevlake kako biste preli iz jednog okeana u drugi, umesto daostanete na moru i zaobiete kakav kontinuitet da biste prevalili istu razdaljinu.

Nema sumnje da su potrebne velike koliine energije da bi se ulo u taj 'svemir unutar svemira', kako ga neki nazivaju,

a isto tako se moraju obaviti i pomni i precizni prorauni kako bi se odredio trenutak ponovnog vraanja u obinosvemirsko vreme i na pravo mesto. Ali ishod tolikog troenja energije i inteligencije jeste prevaljivanje tih ogromnihudaljenosti u deliu sekunde. Skok je taj koji omoguuje putovanje izmeu zvezda.

Mi emo na skok izvesti za otprilike deset minuta. Biete upozoreni. Osetiete jedino trenutnu manju neprijatnost;stoga se nadam da ete svi ostati smireni. Hvala vam."

Brodska svetla se potpuno ugasie, tako da su ostale da svetle samo zvezde.inilo se da je prolo dosta vremena pre no to jedan utavi glas objavi: "Izveemo skok tano za jedan minut." A

onda isti taj glas poe unazad da odbrojava sekunde: "Pedeset... etrdeset... trideset... dvadeset... deset... pet... tri... dva...jedan..."

Na trenutak je izgledalo kao da je dolo do prekida kontinuiteta postojanja, udara koji je uzdrmao i samu dubokuunutranjost ovekovih kostiju.

U tom nemerljivom deliu sekunde, prevalili su stotinu svetlosnih godina, a brod koji se pre skoka nalazio na obodusunevog sistema sada je bio u dubinama meuzvezdanog prostora.


11/79

Neko blizu Bajrona ree drhtavim glasom: "Pogledajte zvezde."U trenu se taj apat preneo kroz veliku prostoriju i obigrao oko stolova. "Zvezde! Pogledajte!"Tokom istog tog nemerljivog delia sekunde ustrojstvo zvezda radikalno se izmenilo. Sredite velike Galaksije, koja se

protezala trideset hiljada svetlosnih godina s jednog kraja na drugi, sada im je bilo blie, tako da je ovde bilo i vie zvezda.Prostirale su se po crnom somotu vakuuma poput sitnog praha, koji je odbijao povremeni sjaj oblinjih zvezda.

Bajron se i protiv svoje volje priseti poetka pesme koju je napisao kada mu je bilo sentimentalnih devetnaest godina,povodom svog prvog svemirskog putovanja; onog koji ga je doveo na Zemlju sa koje je sada odlazio. Usne su mu sebezglasno pomerale:

"Okruuju me zvezde poput praha nebeskogU ivim izmaglicama svetlosnim:Kao da obuhvatam jednim pogledom neizmernimsvemir veseli i svaki njegov deo."Svetla se tada ponovo upalie, i Bajron, isto onako iznenada kao to je i poeo da misli na svemir, tog trenutka prestade.

Ponovo se nalazio u salonu putnikog broda, na veeri koja se primicala kraju, okruen tihim razgovorom koji jepostupno ponovo dobijao na jaini.

On baci pogled na svoj runi sat, ali kada je ve napola odvratio pogled od njega, ovaj mu ponovo privue panju.Zurio je u njega dosta dugo. Bio je to onaj isti runi sat koji je ostavio u spavaoj sobi one noi; izdrao je ubistvenuradijaciju bombe i on ga je narednog jutra pokupio zajedno sa ostalim linim stvarima. Koliko je puta od tada gledao unjega? Koliko se puta zagledao u njega, primivi k znanju koliko je sati, ali ne obrativi panju na ostala obavetenja kojamu je on pruao?

Plastini kai bio je beo, a ne plav. Bio je beo!Dogaaji od prethodne noi lagano su se, svi odreda, uklopili na svoja mesta. udno kako je bila potrebna samo jedna

injenica pa da mu sve postane jasno.

"Izvinite me, molim vas!" promrmlja on jedva ujnim glasom i naglo ustade. Etikecija je nalagala da kapetan prviustane od stola, ali u tom trenutku ga to uopte nije zanimalo.

Pohitao je u svoju sobu, urno prelazei preko rampi, ne elei da eka na bezgravitacione liftove. Za sobom jezakljuao vrata i na brzinu proverio kupatilo i ugraene ormare.

Nije se nadao da e tamo ikog azatei. Ono to su eleli da urade, mora da su obavili ve pre dosta asova. Paljivo jepregledao svoj prtljag. Dobro su obavili posao. Jedva da se mogao nazreti bilo kakav znak da su bili i otili; paljivo supokupili sva dokumenta, sveanj pisama od oca, pa ak i preporuku u kapsuli za Hinrika od Rodije.

Zbog toga su ga premestili. Nije ih zanimala ni stara ni nova soba, ve sam proces seljenja. Mora da su gotovo itav aslegalno... legalno, svemira mu... preturali po njegovom prtljagu i tako uradili ono to su hteli.

Bajron se isprui na duplom krevetu i stade besno da razmilja. Ali to mu nije mnogo pomoglo. Klopka je bilasavrena. Sve je bilo isplanirano. Da nije bilo potpuno nepredvidljive stvari koja se sastojala u tome to je te noi u sobiostavio runi sat, ak ni sada ne bi shvatio kako je mrea Tirana bila gusto istkana kroz itav svemir.

Odjednom je zauo blago zujanje signala na vratima."Slobodno", ree on.Bio je to stjuard, koji s puno potovanje ree: "Kapetan bi voleo da zna da li bi mogao ita da uini za vas. Izgledali ste

bolesno kada ste odlazili od stola.""Dobro mi je", odvrati on.Kako su ga samo nadzirali! Tog je trenutka shvatio da nije bilo uzmaka, a da ga brod nosi uljudno, ali neminovno, u

smrt.

4. SLOBODAN?

Sander Donti se hladno zagleda u oi oveka s kojim je razgovarao. "Kae, nestao?"Rizet pree akom preko rumenog lica. "Neto je nestalo. Ne znam tano ta. Moe da bude i dokument za kojim

tragamo. Sve to o njemu znamo jeste da datira iz razdoblja izmeu petnaestog i dvadeset prvog veka po zemaljskomprimitivnom kalendaru i da je opasan."

"Postoji li makar jedan valjani razlog zbog koga bi trebalo verovati kako je nestali dokument upravo onaj za kojimtragamo?"

"Indicije na to ukazuju. Vlada Zemlje ga je valjano uvala.""To slobodno odbaci. Zemljani se prema svakom dokumentu koji se odnosi na pre-galaktiku prolost odnose s

potovanjem. Posredi je njihovo glupavo tovanje tradicije.""Ali dokument o kome je re je ukraden, a oni to nikada nisu obnarodovali. Zato uvaju prazan koveg?""Pretpostavljam da im je i to zgodnije nego da budu primorani da priznaju kako im je ukradena sveta relikvija. Ipak,

ne mogu da verujem da ga se mladi Feril na kraju ipak doepao. Mislio sam da ga dri na oku."Onaj drugi se nasmei. "Nije ga se doepao."


12/79

"Otkud zna?"Dontijev agent brzo baci minu. "Otud to je taj dokument nestao pre dvadeset godina.""ta?""Niko ga nije video ve dvadeset godina.""Onda to nije onaj pravi. Raner je za njega saznao pre manje od pola godine.""Znai da ga je neko pretekao za devetnaest i po godina."Donti se udubi u misli. "Najzad, nije mi vano", ree on posle izvesnog vremena. "Ne moe da bude vano.""Kako to?""Tako lepo. Na Zemlji sam ve mesecima. Pre no to sam doao ovamo nije mi bilo teko da poverujem kako se na ovoj

planeti moe pronai neko vano obavetenje. Ali razmisli malo o tome. Kada je Zemlja bila jedina naseljena planeta uGalaksiji, vojniki gledano bila je krajnje primitivna. Jedino oruje vredno pomena koje su uspeli da stvore predstavljalaje nesavrena bomba sa nuklearnom rekacijom, protiv koje ak nisu ni razradili loginu odbranu." On pokaza rukomprema spoljanjem predelu ije je plavo obzorje sijalo bolesnom radioaktivnou, s druge strane debelog betonskog zidaprostorije.

"Sve je ovo za mene krajnje izotren prizor privremenog boravita", nastavi on. "Glupo je pretpostaviti da se ita moenauiti od drutva koje je bilo na tom nivou u pogledu vojne tehnologije. Pomodno je smatrati da postoje izgubljene vetinei nauna dostignua; meutim, uvek ima ljudi koji od primitivizma stvaraju kult i koji praistorijskim civilizacijama naZemlji pripisuju gomile smenih vrlina."

"Pa ipak, Raner je bio mudar ovek", primeti Rizet. "Sasvim odreeno nam je rekao da je re o najopasnijemdokumentu za koji zna. Seate se ta je kazao. Mogu da vam ponovim od rei do rei. Rekao je: 'On predstavlja smrt zaTiraniju, ali isto tako i za nas; ipak, omoguie konani ivot Galaksiji'."

"Raner, poput svih ljudskih bia, moe ponekad i da pogrei.""Gospodine, nemojte zaboraviti da mi nemamo pojma o kakvoj vrsti dokumenta je re. To, na primer, mogu biti i neije

laboratorijske beleke, koje nikada nisu bile objavljene. Moda je to neto to bi moglo imati veze sa nekim orujem ukome Zemljani nikada nisu videli oruje; neim to na prvi pogled ne izgleda kao oruje..."

"Gluposti. Bar ste vi vojnik i trebalo bi bolje da znate. Ako postoji ijedna nauka kojoj je ovek od poetka poklanjaopanju i na ijem polju je postigao zavidne rezultate, onda je to vojna tehnologija. Nijedno potencijalno oruje ne bi ekalodeset hiljada godina da bude proizvedeno. Mislim, Rizete, da emo se vratiti na Lingan."

Rizet slee ramenima. Nije bio ubeen.Ni Donti nije bio sto odsto ubeen. Dokument je bio ukraden, a to je ve neto govorilo samo po sebi. Znai da ga je bilo

vredno ukrasti! A sada se mogao nalaziti kod bilo kog u Galaksiji.On nevoljno pomisli da bi ga i Tirani mogli imati. Raner je bio krajnje neodreen povodom te stvari. ak ni samom

Dontiju nije dovoljno verovao. Raner je rekao da taj dokument sa sobom nosi smrt; nije se mogao iskoristiti samo protivTiranije. Donti vrsto stisnu usne. Ta budala i njegovi idiotski nagovetaji! A sada su ga se Tirani doepali.

A ta ako se takve jedne tajne, kao to je ova, moda doepao ovek poput Aratapa? Aratap! Sada kada vie nije biloRanera on je bio jedini preostali nepredvidljivi ovek; najopasniji Tiranin od svih njih.

Simon Arapat bio je omalen ovek; nizak, krivonog momak, sitnih oiju. Liio je na nekog prosenog Tiranina,zdepastog, sa krupnim udovima, iako se na osnovu njegovog lica moglo pomisliti da je re o nekom neobinom krupnom imiiavom primerku pomenutih svetova. Ali bio je neobino hladnokrvan. Bio je, takoe, izravni naslednik (drugogpokolenja) onih koji su napustili svoje vetrovite i neplodne svetove, te prevalivi prazninu, porobili i u lance okovali bogatei gusto naseljene planete Magliastih oblasti.

Njegov otac nalazio se na elu eskadrile malih, brzih brodova koji su napadali i nestajali dok nisu pretvorili u starogvoe nepokretne titanske brodove koji su im se suprotstavili.

Svetovi Magline borili su se na staromodan nain, dok su Tirani pronali nov nain voenja bitaka. Kada bi sjajne laeprotivnike mornarice krenule u pojedinane napade, nale bi se izgubljene u praznom prostoru, troei ogromne koliineenergije. Umesto takvog naina ratovanja Tirani su, odrekavi se puke sile, vie vodili rauna o brzini i saradnji, tako da suKraljevstva padala jedna za drugim, i to svako za sebe; ekala su (zlurado posmatrajui muke suseda ), prividno bezbednaiza elinih brodova-ovnova, da na njih doe red.

Ali ti su se ratovi vodili pre pedesetih godina. Sada su Maglene oblasti predstavljale namesnitva koja je jednostavno

trebalo okupirati i ubirati od njih porez. Aratap je mislio zabrinuto kako je nekada bilo svetova koje je trebalo zadobiti, asada se sve svodilo na borbu sa jednim jedinim ovekom.On se zagleda u mladia koji se naao pred njim. Bio je stvarno mlad. Bio je visok i imao ba propisno iroka ramena;

krajnje usredsreen i napet izraz lica i kosu tako kratko podianu da je doista izgledao smeno. Frizura je bez sumnjepredstavljala jednu od onih studentskih afektacija. Neslubeno, Aratap ga je alio. Videlo se da je zaplaen.

Bajron nikada ne bi to unutranje oseanje opisao kao 'strah'. Ako bi neko od njega zatraio da ga imenuje, opisao bi gakao 'napetost'. itavog svog ivota smatrao je da su Tirani sizereni. I sam njegov otac, snaan i vitalan kakav je ve bio,neprikosnoven na svom imanju, ija se re potovala meu ostalima, bio je miran i gotovo ponizan u prisustvu Tirana.

Povremeno bi dolazili na Vajdemos u utive posete, raspitujui se o godinjem danku koji su nazivali porezom. Ranerod Vajdemosa bio je odgovoran za ubiranje i isporuku tih fondova u ime planete Nefelos, tako da bi Tirani, na brzinu,pregledali njegove knjige.

Sam Raner im je pomagao da iziu iz svojih malih letelica. Zaseli bi na elo stola za vreme obroka, i prvi bivaliuslueni. im bi neto zaustili, sav ostali razgovor bi zamirao.


13/79

Dok je bio dete uvek se pitao zato se s tim malim runim ljudima tako paljivo postupa; meutim, kada je odrastaoshvatio je da su oni za njegovog oca isto ono to je on bio za radnika koji se brinuo o kravama. ak je nauio i utivo da imse obraa i da ih oslovljava sa 'Ekselencijo'.

Tu lekciju je tako dobro savladao da se sada kada se naao pred jednim od sizerena, jednim Tiraninom, sav tresao odnapetosti.

Brod koji je smatrao svojim zatvorom to je i postao onog dana kada su se spustili na Rodiju. Na njegovim vratimaoglasio se signal i dva snana lana posade uoe te stadoe jedan s njegove leve, a drugi s desne strane. Kapetan, koji jeuao za njima, prozborio je gotovo beivotnim glasom: "Bajrone Farile, hapsim vas na osnovu prava koje imam kaokapetan ovog broda, i zadravam vas radi ispitivanja koje e obaviti Predstavnik Velikog Kralja."

Predstavnik je bio ovaj mali Tiranin koji je sada sedeo pred njim, naizgled odsutan i nezainteresovan. 'Veliki kralj' bioje Kan Tirana, koji je jo iveo u legendarnoj kamenoj palati na rodnoj planeti Tiran.

Bajron se kriom osvrnu oko sebe. Nisu ga vezali, ali su se zato s obe njegove strane nalazila po dva straara utamnoplavim uniformama tiranske spoljne policije. Bili su naoruani. Peti, sa najveim inom, sedeo je poredpredstavnikovog stola.

Predstavnik mu se po prvi put obrati. "Kao to vam je ve moda poznato..." Glas mu je bio piskutav, tanak..."Prethodni Raner od Vajdemosa, va otac, pogubljen je zbog izdaje."

Njegove izbledele oi bile su prikovane za Bajronove. inilo se da u njima nema nieg drugog sem blagosti.Bajron ostade priseban. Smetalo mu je to nita nije mogao da preduzme. Kako bi mu samo prijalo da zaurla na njih, da

se ludo okomi na njih; ali time ne bi oca vratio iz mrtvih. Mislio je da zna zato su mu to saoptili ve na poetkurazgovora. Mislili su da e ga slomiti, da e se odati. E, pa, nee.

On ravnoduno odvrati: "Ja sam Bajron Melejn, sa Zemlje. Ako elite da proverite moj identitet, voleo bih da stupim uvezu sa Zemaljskim konzulom."

"Ah da, ali ovaj razgovor je potpuno neformalan. Kaete da ste vi Bajron Melejn, sa Zemlje. Ali..." Aratap pokaza na

pisma koja su leala pred njim... "Evo pisama koje je Vajdemos pisao svom sinu. Tu je i priznanica za upis u koled, kao ikarte za poetne vebe na ime Bajrona Farila. Sve je to pronaeno u vaem prtljagu."

Bajron je bio oajan, ali nije eleo da to pokae. "Moj prtljag je protivpravno pretresen, te stoga odbijam da prihvatimte stvari kao dokazni materijal."

"Nismo na sudu, gospodine Faril - ili Melejn. Kako objanjavate njihovo prisustvo u svom prtljagu?""Ako su pronaene kod mene to znai da ih je neko tamo podmetnuo!"Predstavnik pree preko toga, to Bajrona neobino zabavi. Njegove tvrdnje zvuale su tako providno, bile su tako

providno budalaste. Pa ipak, predstavnik ih nije komentarisao, ve je samo kaiprstom lupkao po crnoj kapsuli. "A ovapreporuka za Direktora Rodije? Ni ona nije vaa?"

"Ne, to je moje." Bajron je sve bio isplanirao. U preporuci nije bilo navedeno njegovo ime. "Postoji zavera da se smakneDirektor..." zapoe on.

A onda brzo zastade, prebledevi. Zazvuao je tako neubedljivo kada je konano uspeo da zapone svoj briljivopripremljen govor u odgovarajuem tonalitetu. Predstavnik mu se verovatno cinino podsmevao?

Ali Aratap mu se nije podsmevao. Samo je neznatno uzdahnuo i jednim brzim, uvebanim pokretom izvadio kontaktnasoiva iz oiju te ih paljivo spustio u au slanog rastvora koja je stajala pred njim na stolu. Ogoljene one jabuice bile sumu vlane.

"A vi znate za to?" podrugnu se on. "Saznali ste to na Zemlji, udaljenoj pet stotina svetlosnih godina odavde? ak ninaa vlastita policija, ovde na Rodiji, nije ula nita o tome."

"Policija je ovde. A zavera je kovana na Zemlji.""Shvatam. Jeste li vi njihov agent? Ili nameravate da upozorite Hinrika na njih?""Razume se da mi je namera bila da uinim ovo drugo.""A zato nameravate da ga upozorite?""Zbog znatne nagrade koju se nadam da u dobiti."Aratap se nasmei. "Bar to zvui istinito i u malo boljoj svetlosti prikazuje vae prethodne izjave. Da ujemo pojedinosti

te zavere koju spominjete.""Njih u otkriti jedino Direktoru."

Aratap je za trenutak oklevao, a zatim slee ramenima. "Dobro. Tirane ne zanima i ne tie ih se lokalna politika.Udesiemo sastanak izmeu vas i Direktora i tako emo doprineti njegovoj sigurnosti. Moji e vas ljudi zadrati dok vaprtljag ne bude prikupljen, a onda moete slobodno otii. Vodite ga."

Poslednje rei bile su upuene naoruanim ljudima, koji se udaljie sa Bajronom. Aratap vrati kontaktna soiva iponovo zadobi izgled sposobne osobe, kome su ona izgleda najvie doprinosila.

Zatim se obrati majoru koji je ostao uz njega. "ini mi se da emo motriti na mladog Farila."Oficir kratko klimnu. "U redu! Na trenutak sam pomislio da vas je zavarao. Meni itava ta pria izgleda tako

nepovezana!""I bila je. Ali omoguila mu je da se izvesno vreme slobodnije kree. Sa svim tim mladim budalama koje ue o

meuzvezdanim intrigama iz video-pijunskih trilera lako se izlazi na kraj. On je, nema sumnje, sin pokojnog Ranera."Sada je major oklevao. "Jeste li ubeeni? Optuili smo ga na osnovu neodreenih i nezadovoljavajuih injenica."

"Smatrate da je moda odista re o podmetnutim dokazima? S kojim ciljem?""To bi moglo znaiti da je on mamac, rtvovan da bi nam skrenuo panju sa pravog Bajrona Farila koji se nalazi negde


14/79

drugde.""Ne. To je malo verovatno i krajnje teatralno. Pored toga, imamo i fotokocku.""ta? Deakovu?""Ranerovog sina. Da li biste voleli da je vidite?""Razume se."Aratap podie pritiska za hartiju sa svog stola. Bila je to jednostavna staklena kocka, stranica od tri ina, crna i

neprovidna. "Nameravao sam da mu je pokaem u sluaju da mi se uini kako je to najbolje reenje. Ovo vam je, majore,krajnje zgodna naprava. Ne znam da li ste imali prilike da je ranije vidite. Nedavno su je proizveli na unutranjimsvetovima. Spolja izgleda poput svake obine foto-kocke, ali kada se okrene naopake, automatski dolazi do preraspodeleatoma i ona postaje potpuno neprovidna. Strana dosetka."

On prevrnu kocku. Na trenutak neprozirne povrine zasvetlucae, zatim se lagano raistie poput crne magle ijepramenove i paperje rasteruje nalet vetra. Aratap ju je smireno promatrao, ruku prekrtenih na grudima.

Na kraju je postala bistra poput vode i sa nje stade da im se osmehuje jedno mlado lice, jasno i ivo, zauvek uhvaeno iukrueno usred daha.

"Jedna od sitnica", primeti Aratap, "koja je pripadala pokojnom Raneru. ta mislite?""To je taj mladi, nema nikakve sumnje.""Tako je." Slubenik Tiranin zamiljeno je promatrao foto-kocku. "Znate, ako bismo upotrebili isti proces, ne vidim

zato ne bismo mogli da u jednu kocku stavimo est fotografija. Ona ima est stranica, pa bismo okretanjem kocke mogli dadobijemo itavu seriju novih molekularnih rasporeda. est povezanih fotografija, koje bi se pretakale jedna u drugu kadabi se okretala, i tako bi jedan statiki fenomen, poprimivi novu irinu i vizuru, postao dinamian. Majore, to bi bio novoblik umetnosti." Glas mu je postajao sve oduevljeniji.

Ali utljivi major ga je posmatrao s izvesnim prezirom, te Aratap prekinu sa svojim umetnikim refleksijama i iznenadaree: "Znai, pratiete Farila?"

"Svakako.""Motrite i na Hinrika.""Hinrika?""Razume se. Zato sam i oslobodio deaka. elim da dobijem odgovore na neka pitanja. Zato se Faril sastaje sa

Hinrikom? Kakva veza postoji meu njima? Mrtvi Raner nije radio sam. Postojala je... mora da je postojala... dobroorganizovana zavera. Ali mi jo nismo uspeli da pohvatamo njene konce."

"Hinrik sigurno u to nije umean. Suvie je glup, a nije ni hrabar.""To stoji. Ali upravo stoga to je poluidiot moe im posluiti kao orue. Ako je to sluaj, onda to znai da on predstavlja

slabu taku u naem poretku stvari. Ne smemo sebi dopustiti da zanemarimo ni tu mogunost."On jednim odsutnim pokretom otpusti majora; major salutira, okrenu se na peti i izie.Aratap uzdahnu, zamiljeno okrenu foto-kocku u aci i nastavi da promatra kako je prekriva crnilo poput plime

mastila.ivot je bio jednostavniji u vreme kada je iveo njegov otac. Zdrobiti planetu bilo je okrutno velianstveno; dok je ovo

paljivo poigravanje sa jednim neukim mladiem bilo samo okrutno.Pa ipak - neophodno.

5. KLIMAVA GLAVA NA RAMENIMA

Direktorstvo kao habitat homo sapiensa na Rodiji bilo je mnogo mlaeg datuma nego ono na Zemlji. Bilo je ak novijegdatuma i u poreenju sa kentaurijanskim ili sirijanskim svetovima. Na primer, planete Arkturusa bile su ve dve stotinegodina naseljene u vreme kada su prvi brodovi kruili oko magline u obliku konjske glave, iza koje su pronali gnezdosastavljeno od stotina planeta bogatih kiseonikom i vodonikom. Nalazile su se na maloj udaljenosti jedna od druge i njihovootkrie bilo je zaista od epohalne vanosti; iako su preplavljivale svemir, tek ih je nekolicina mogla da zadovolji hemijske

potrebe ljudskog organizma.U Galaksiji postoji izmeu jedne i dve stotine milijardi blistavih zvezda. Meu njima ima otprilike pet stotina milijardiplaneta. Na nekim od njih je gravitacija za sto dvadeset procenata vea od one na Zemlji, a na nekima manja od ezdeset,te su stoga nepodesne za dui boravak. Neke su suvie tople, neke suvie hladne. Neke obavija otrovna atmosfera.Pronaene su planete ija se atmosfera sastoji cela ili uglavnom od neona, metana, amonijaka, hlora... ak i silikonskogtetraflorida. Na nekim planetama nema vode, a na nekim je zabeleeno da postoje okeani od gotovo istog sumpor-dioksida. Drugima, opet, nedostaje ugljenik.

Dovoljan je, meutim, samo jedan od ovih nedostataka, pa da se ni meu sto hiljada svetova ne nae nijedan na kome jemogu ivot. I pored toga, procenjeno je da nam na raspolaganju ostaje etiri miliona naseljivih svetova.

Sporan je broj onih koji su, u stvari, naseljeni. Prema Galaktikom almanahu koji priznaje da se slui neproverenimzapisima, Rodija je bila hiljadu devedeset osmi svet koji je ovek naselio.

Pun ironije je i podatak da je Tiran, kasnije podjarmljiva Rodije, bio hiljadu devedeset deveti.Ustrojstvo istorije u Transmaglenim oblastima bilo je alosno nalik na sva ustrojstva istorije bilo gde drugde tokom


15/79

razdoblja razvoja i irenja. Planete republike nastajale su jedna za drugom, i svaka se vlada ograniavala samo na svojsvet. Sa razvojem ekonomije kolonizovali su oblinje planete i spajali ih sa matinim drutvom. Uspostavljena su mala'carstva', koja su neminovno dolazila u meusobne sukobe.

Hegemoniju nad velikim oblastima uspostavljao je onaj ko je bio prvi, a potom bi se vlade smenjivale u zavisnosti odnestabilnosti ratne sree i promena na vlasti.

Jedino je Rodija ostala stabilna na due staze, pod sposobnom upravom dinastije Hinrijada. Moda je bila na najboljemputu da konano, za vek ili dva, uspostavi sveobuhvatno Transmagleno carstvo, kada su se pojavili Tirani i za deset godinaobavili sav posao.

Ironija se sastojala u tome to je to uspelo upravo ljudima sa Tirana. Do tada, tokom sedam stotina godina postojanja,Tiran je jedva uspevao da sauva svoju nesigurnu autonomiju, i to uglavnom zahvaljujui nepoeljnom ogoljenom predelukoji se uglavnom, zbog nestaice vode na planeti, sastojao od pustinja.

Ali ak i po dolasku Tirana, Direktorstvo na Rodiji nastavilo je da se odrava. ak je i ojaalo. Hindrijadi su biliomiljeni meu narodom, tako da su sluili pridolicama kao orue za lako upravljanje masama. Tiranima nije bilo vanokome se prireuju ovacije dok su oni ubirali porez.

Ali Direktori sada vie nisu bili oni Hinrijadi iz starina. O mestu Direktora uvek je odluivala cela porodica, to je imaloza cilj da najsposobniji bude izabran. Iz istih razloga podsticano je i usvajanje.

Ali sada su Tirani mogli da utiu na izbore rukovodei se drugim razlozima, te je tako pre dvadeset godina, na primer,za Direktora bio izabran Hinrik (peti toga imena). Tirani su smatrali da su napravili koristan izbor.

U vreme svog izbora Hinrik je bio lep mukarac, a jo je i sada delovao krajnje upeatljivo kada bi se obraaorodijanskom veu. Kosa mu je bila proarana sedim vlasima, a gusti brkovi su mu ostali neobino crni, poput oiju njegovekeri.

U ovom trenutku nalazio se oi u oi sa svojom kerkom, a ona je bila besna. Bila je svega dva ina nia od njega, aDirektor je bio tek neto manje od ina ispod visine od est stopa. Devojka je bila iva vatra, tamne kose i oiju, a u tomasu i veoma tamnog tena.

"Ne mogu to da uinim!" ponovi ona. "Neu!""Ali Arta, Arta, to je nerezumno", zacvile Hinrik. "ta ja da uinim? ta ja mogu da uinim. Imam li ja izbora?""Da je majka iva, ona bi pronala izlaz." I ona lupi nogom o pod. Zvala se Artemisija, a to kraljevsko ime dobijalo je

bar jedno ensko dete u svakom pokolenju Hinrijada."Tako je, nema sumnje da je tako. Neka je blagoslovena moja dua! Kako je samo tvoja majka umela s tobom! Ponekad

mi se ini da si sva na nju i da nita nisi nasledila od mene. Ali ubeen sam, Arta, da mu uopte nisi pruila priliku. Jesi lirazmotrila njegove... ah... bolje strane?"

"A koje to?""One koje..." On napravi jedan neodreeni pokret rukom, malo porazmisli, a onda odustade. Priao joj je u elji da joj

poloi ruku na rame kako bi je uteio, ali ona se izmigolji tako da joj skarletni ogrta zasvetluca u vazduhu."Provela sam vee s njim", pripomenu ona ogoreno, "i pokuao je da me poljubi. Bilo je odvratno."

"Ali svi se ljube, draga. Ne ivimo vie u vreme tvoje bake... neka joj je laka zemlja. Poljupci su svakodnevna pojava...vie nego svakodnevna. Mlada krv, Arta, mlada krv!"

"Mlada krv, malo sutra. Taj uasni oveuljak je u sebi imao mladu krv za ovih petnaest godina jedino neposrednoposle transfuzije. Nii je od mene etiri ina, oe. Kako da se pojavim u javnosti sa pigmejem?"

"On je vaan ovek. Veoma vaan!""Ali zahvaljujui tome nije vii ni za jedan in. Krivonog je, kao uostalom i svi oni, i smrdi mu iz usta.""Smrdi mu iz usta?"Artemisija frknu nosem na oca. "Tako je: smrdi. Ima neprijatan zadah. To mi se nije dopalo i to sam mu stavila do

znanja."Hinrik ostade bez rei. Vilica mu se za trenutak opusti, a onda uspe da napola apui, hrapavim glasom izgovori:

"Stavila si mu to do znanja? Posredno si nagovestila da bi jedan visoki funkcioner Kraljevskog tiranskog suda mogao daima neku neprijatnu linu osobinu?"

"Pa kad je ima! Vidi da imam nos! I tako, kada mi se suvie primakao, samo sam se uhvatila za njega i gurnula ga. Ba

mi je to neka zverka kojoj se treba diviti. Pruio se koliko je dug, a noge su mu poletele uvis!" Ona mu sve to paljivoprikaza, ali Hinrik toga nije bio svestan jer se, zajeavi, zgrbio i akama prekrio lice.

Sav jadan provirio je izmeu dva prsta. "ta e se sada dogoditi? Kako si mogla tako neto da uradi?""Uopte mi nije pomoglo. Zna li ta je rekao? Zna li ta je rekao? To je bila poslednja kap. Poslednji udarac. Tada

sam donela neopozivu odluku da tog oveka ne bih mogla podnositi ni da je visok deset stopa.""Ali... ali... ta je rekao?""Rekao je... kao da sam gledala video, oe... rekao je: 'Ha! Kakva vatrena bludnica! Sada mi se jo vie dopada!' A

dvojica slugu mu potom pomogoe da stane na noge. Ali ipak vie nije pokuao da mi dahe u lice."Hinrik se srui na stolicu, nagnu se napred i pomno zagleda u Artemisiju. "Mogla bi bar da preivi in venanja, zar

ne? Ne mora biti iskreno oduevljena. Zato ne bi zbog politikih razloga...""Kako to misli da ne budem iskrena, oe? Da ukrstim prste na levoj ruci dok desnom potpisujem ugovor?"Hinrik je izgledao zbunjen. "Ne, razume se da ne. Kakve bi koristi od toga imala? Kako bi ukrteni prsti mogli da


16/79

opovrgnu vrednost dokumenta? Odista, Arta, zapanjuje me tvoja glupost."Artemisija uzdahnu. "Kako onda to misli?""ta, kako mislim? Zar ne shvata da si poremetila poredak stvari? Ne mogu da se usredsredim na stvari kako treba

kada se prepire sa mnom. O emu sam ono govorio?""Trebalo je samo da se pretvaram da se udajem ili neto slino. Sea li se sada?""Oh, da. Hteo sam da kaem da to ne mora shvatiti suvie ozbiljno, zna.""Pretpostavljam da to znai kako mogu imati ljubavnike?"Hinrik se ukoi i namrti. "Arta! Odgajao sam te da postane skromna devojka, koja dri do sebe. To je bila namera i

tvoje majke. Kako moe i da pomisli neto slino? Sram te bilo!""Ali zar nisi upravo na to mislio?""Ja to mogu da izgovorim. Ja sam mukarac, zreo mukarac. Ali devojka poput tebe ne sme to da ponovi.""E pa, ja sam ponovila i sada oboje znamo na ta si mislio. Nemam nita protiv ljubavnika. Verovatno u morati da ih

imam ako se budem udala iz dravnikih razloga, ali sve ima svoje granice." Ona se podboi, a trapezasti rukavi ogrtaaskliznue joj s preplanulih, podignutih ramena. "A ta da radim izmeu dva ljubavnika? On e i dalje biti moj mu, a menije nepodnoljiva i sama pomisao na to?"

"Ali on je star, duo. Nee dugo morati da ivi s njim.""Ali ne i dovoljno kratko, hvala. Pre pet minuta je imao mladu krv, sea se?"Hinrik rairi ruke, a zatim ih opusti. "Arta, taj ovek je Tiranin, i to moan. Miriu ga ak i na Kanovom dvoru.""Moe i sam Kan da ga mirie. Verovatno je to i sluaj. Jer najverovatnije i sam smrdi."Hinrikova usta u uasu obrazovae slovo O... On automatski baci pogled preko ramena, a zatim ree hrapavim glasom:

"Da vie nikada nisi nita slino ponovila!""Hou, ako mi bude volja. Pored toga, ve je imao tri ene." Ona urno dodade, da pretekne oca. "Ne Kan, ve ovek za

koga eli da se udam.""Ali sve su mrtve", dobroduno objasni Hinrik. "Arta, nisu u ivotu. Ne misli na to. Kako bi mogla i da pomisli da bih

ja dozvolio da se moja kerka uda za bigamistu? Zatraiemo da nam pokae dokumenta. Nije se sa sve tri odjednomoenio, ve jednom po jednom, a sada su sve mrtve, naisto mrtve, sve odreda."

"Nije ni udo!""Oh, neka je blagoslovena moja dua, ta da uradim?" On jo jednom pokua da nastupi dostojanstveno. "Arta, to je

cena koju mora da plati zato to si potomak Hinrijada i Direktorova kerka.""Ja nisam traila da budem jedna od Hinrijada niti Direktorova kerka.""To nema nikakve veze. Ali tokom celokupne istorije Galaksije bilo je sluajeva kada se zbog dobrobiti drave,

sigurnosti planete, dobrobiti naroda trailo da ih...""Da se neka jadnica prostituie!""Oh, kako si samo vulgarna! Jednog dana, videe... jednog dana e neto slino kazati i na javnom mestu.""E pa, stvari tako stoje, i ja na to neu da pristanem. Pre u umreti. Pre u uiniti bilo ta drugo. I hou!'

Direktor ustade i isprui ruke prema njoj. Usne mu zadrhtae, ali ne izusti ni rei. Ona mu pritra, iznenada poevi dase gui u suzama i sva oajna se privi uz njega. "Ne mogu, tatice. Ne mogu. Nemoj me terati."

On stade bespomono da je tape po leima. "Ali ako te ne ubedim, ta e se dogoditi? Ako Tirani budu nezadovoljni,smenie me, zatvoriti, moda ak i pogu..." On se zagrcnu kod te rei. "Ovo su veoma nesretna vremena, Arta... veomanesretna. Raner od Vajdemosa je osuen prole nedelje i verujem da je ve pogubljen. Sea ga se, Arta? Bio je na dvorupre pola godine. Krupan ovek, okrugle glave i duboko usaenih oiju. U poetku si ga se plaila."

"Seam ga se.""E pa, verovatno je ve mrtav. A ko zna? Moda sam ja sledei. Tvoj jadni, bespomoni otac moda je sledei na redu.

Loa vremena. Bio je nedavno na naem dvoru, a to moe biti krajnje sumnjivo."Ona se iznenada tre. "Zato bi to bilo sumnjivo? Nisi imao nikakve veze s njim, zar ne?""Ja? Razume se da nisam. Ali ako otvoreno uvredimo Kana od Tirana, odbivi da sklopimo savez sa jednim od njegovih

miljenika, mogli bi ak i to da pomisle."Hinrikovo krenje ruku bilo je prekinuto priguenom zvonjavom komunikacijske veze. On se nelagodno okrenu.

"Preuzeu u svojoj sobi. Ti se odmori. Bolje e se osetiti poto malo odrema. Videe, videe. Iscrpljena si."Artemisija ga je namrteno posmatrala dok se udaljavao. Na licu joj se videlo da napregnuto razmilja, i dosta dugo

jedino se po blagom podizanju njenih grudi moglo zakljuiti da je iva.Kod vrata se zaue koraci i ona se okrenu."ta je bilo?" Glas joj je bio otriji nego to je nameravala.Bio je to Hinrik, lica izoblienog od strana. "Zvao me je major Andros.""Iz spoljne policije?"Hinriku jedino poe za rukom da klimne glavom."Nije valjda..." povika Artemisija, a onda nevoljno zastade, na pragu da pretoi uasnu pomisao u rei; ali uzalud je

ekala da joj otac pomogne."Jedan mladi eli da ga primim. Ne poznajem ga. Zato bi on doao ovamo? Sa Zemlje je." Borio se za vazduh i

zamuckivao dok je govorio, kao da mu je um na nevienim mukama, a on mora da ga sledi u njegovom kruenju.


17/79

Devojka otra do njega i uhvati ga za lakat. "Sedi, oe", obrati mu se ona otrim glasom. "Ispriaj mi ta se dogodilo."Ona ga povede, i neto od prvobitne panike se izgubi s njegovog lica.

"Ne znam tano", proapta on. "Jedan mladi dolazi ovamo da mi iznese pojedinosti o zaveri protiv mene. Protiv mogivota A oni mi nalau da ga sasluam."

Potom se budalasto nasmeja. "Mene narod voli. Niko ne eli da me ubije. Zar ne? Zar ne?" Pomno ju je posmatrao,odahnuvi kada ona odgovori odreno. "Razume se, niko ne eli da te ubije."

Ali njega opet obuze napetost. "Misli li moda da su to oni?""Ko?"

On se nagnu napred i proapta. "Tirani. Raner od Vajdemosa je bio ovde jue i ubili su ga." Glas mu odjednompostade prodorniji. "A sada alju nekog da ubije mene."Artemisija ga tako snano epa za ramena da je morao da se usredsredi na neposredan bol."Oe!" uzviknu ona. "Sedi mirno! Da ni re nisi rekao! Sasluaj me. Niko te nee ubiti. uje li me? Niko te nee ubiti.

Raner je bio ovde pre est meseci. Sea li se? Zar to nije bilo pre est meseci? Razmisli!""Tako davno?" proapta Direktor. "Da, da, mora da je tako.""A sada ti ostani ovde i odmori se. Premoren si. Sama u primiti mladia i ako bude sve u redu, doveu ga k tebi.""Hoe li, Arta? Hoe li? On nee povrediti enu. On sigurno ne bi povredio enu."Ona se iznenada sagnu i poljubi ga u obraz."Budi obazriva", proapta on i umorno sklopi oi.

6. I TO NOSI KRUNU!

Bajron Faril je smeteno ekao u jednoj od spoljanjih zgrada na tlu Palate. Po prvi put u ivotu oseao se kaoprovincijalac i to ga je poraavalo.

Vajdemos Hol u kome je odrastao bio je u njegovim oima divan, a sada je u seanju video tek kako ga obliva mutan,varvarski sjaj. Njegove obline, filigranski ukrasi, neobino izraeni tornjii, kitnjasti 'lani prozori'... prepao se kada ih sesetio.

Ali ovo ovde... ovo je bilo sasvim drugaije.Palata Rodije nije predstavljala puku izraslinu za razmetanje koju su sagradili nevani gospodari kakvog stoarskog

kraljevstva, niti je predstavljala deje vienje jednog nestajueg i umirueg sveta. Bio je to vrhunac, izraen u kamenu,koji je dostigla dinastija Hindrijada.

Zgrade su bile vrste i tihe. Pravih i vertikalnih linija koje su se izduivale prema sreditu svake pojedinane strukture,ali su ipak uspevale da izbegnu omekavajue kopljaste efekte. Odisale su nekom grubom otvorenou, uzdignutom dovrhunca i ostavljajui utisak na posmatraa ne otkrivajui na prvi pogled nain na koji je to postignuto. Izgledalo je da su

bile povuene, samozadovoljne, ponosne.A ono to je vailo za svaku pojedinanu zgradu moglo se primeniti i na sve njih zajedno, kao celinu, u kojoj jeogromna Palata predstavljala kreendo. Jedna po jedna, nekoliko preostalih izvetaenosti u muevnom rodijanskom stilulagano su otpadale. Sami 'lani prozori', koji su bili na velikoj ceni kao ukrasi, ali sasvim nekorisni na zgradama savetakim osvetljenjem i ventilacijom, odavde su bili proterani. Njihovo nepostojanje uopte se nije primeivalo.

Ovde su jedino linije i povrine, kao i geometrijske apstrakcije, vodile oko navie ka nebu.

Major Tiranin na trenutak zastade pored njega na prolazu iz unutranje prostorije."Odmah e vas primiti", ree on.Bajron lako klimnu i posle kraeg vremena jedan krupniji ovek u skarletno-bronzanoj uniformi udari jednom petom

zvezde prah nebeski.doc

Documents