Русија и Србија #68
DESCRIPTION
Russia Beyond the Headlines, Serbian Edition, distributed with GeopolitikaTRANSCRIPT
Маркале, Рачак и малезијски Боинг
Путин „пред највећим изазовом од када је постао председник“ стр. 6-7стр. 4-5
Александар ШироковФјодор Лукјанов
АВГУСТ 2014.
Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
Припрема ли се за Украјину босански сценарио?
ФО
ТО
: AP
2
Russia Beyond the Headlines (RBTH), укључујући и његова српска штампана и Интернет издања, финансира руски дневни лист „Росијска газета“. Садржај овог новинског додатка је уређен без учешћа дописника и уредника партнерског листа „Геополитика“. RBTH се финансира из дела профита од рекламе и спонзора, као и од средстава руских државних установа. Ми заступамо независну уредничку позицију и представљамо различите тачке гледишта на догађаје у Русији и свету кроз квалитетне текстове и стручна мишљења. Од тренутка нашег оснивања 2007. тежимо да задовољимо највише уредничке стандарде и објављујемо најбоље примере новинарства из Русије и о Русији. На тај начин желимо да надоместимо значајну празнину која постоји у приказивању наше земље у иностраним медијима. RBTH објављује 27 новинских додатака у 23 земље са укупном месечном читалачком публиком од 33 милиона људи, а такође одржава 19 сајтова на 16 језика.
Српска редакција RBTH (1) уређује Интернет страницу http://ruskarec.ru (http://rs.rbth.com), (2) уређује и издаје штампани додатак „Руска реч“ у „Политици“ и (3) уређује штампани додатак „Русија и Србија“ у „Геополитици“.
АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО председник редакцијског савета ФГБУ „Росијска газета“
ПАВЕЛ НЕГОИЦА генерални директор ФГБУ „Росијска газета“
ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН главни уредник ФГБУ „Росијска газета“
ЈЕВГЕНИЈ АБОВиздавач и директор RBTH
ПАВЕЛ ГОЛУБ главни уредник додатака RBTH
ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ генерални продуцент RBTH
НИКОЛА ЛЕЧИЋ гостујући уредник српске редакције RBTH
ИРИНА РЕШЕТОВА уредник српске редакције RBTH
МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ, РУЖИЦА РАДОЈЧИЋ, АНА АЦОВИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ преводиоци
АНДРЕЈ ШИМАРСКИ главни дизајнер
АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ директор фотографије
НИКОЛАЈ КОРОЉОВ уредник фотографије
ЈУЛИЈА ГОЛИКОВА директор одељења за маркетинг и оглашавање
Интернет страница: ruskarec.ru, rs.rbth.com * Електронска пошта: [email protected] * Телефон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адреса: Ул. Правды 24, д. 2, Москва 125993, Россия
© 2014 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL [email protected]. RBTH НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.
Текстови из рубрике „Погледи“ овог додатка изабрани су да представе разна становишта и не одражавају нужно становиште уредника RBTH или листа „Росијска газета“. Молимо Вас да шаљете писма и коментаре уреднику на [email protected].
ЛИКОВНОГРАФИЧКА ОБРАДА: „ГЕОПОЛИТИКА ПРЕСС“.
политика
/ruskarec /ruskarec
ИА Рег нум
Ако се обра ти па жња на пред ло ге ко ји су се по ја ви ли на За па ду од мах по сле ави он ске ка та стро фе у Дон басу, мо гу се ра за зна ти обри си пла на о уво ђе њу не ке вр сте „пла вих шлемо ва“ у Укра ји ну, тј. „ме ђу на род них ми ров них сна га“. То што смо ви де ли у Бо сни ја сно го во ри о то ме ко ли ки по тен ци јал за раз не так тич ке по те зе има ју та кве „не у трал не“ сна ге.
По сле ка та стро фе ма ле зиј ског пут нич ког ави о на на не бу изнад Дон ба са укра јин ска кри за је му ње ви то ин тер на ци о на лизо ва на, тј. до би ла је ши ро ку ме ђу на род ну по ли тич ку ди
мен зи ју. То је нај ва жни ја по ли тич ка после ди ца овог тра гич ног до га ђа ја. У практич ном сми слу ин тер на ци о на ли за ци ја кон флик та под ра зу ме ва не ке кон крет не по ли тич ке ко ра ке. Ту тре ба обра ти ти пажњу на пред ло ге ко ји су се по ја ви ли на За па ду од мах по сле ави он ске ка та стро фе.Са да је у за пад ним ме ди ји ма за у зет сле дећи став: бу ду ћи да је Ру си ја то бо же из вор и узрок овог зло чи на, За па ду је те шко да зајед но са Мо сквом на сту па као по сред ник у тра же њу ди пло мат ског ре ше ња кон флик та у Укра ји ни. Ме ђу тим, кон фликт је сва ка ко нео п ход но ре ши ти мир ним пу тем. Фор мула тог ре ше ња је, као и ра ни је, та ко зва ни „По ро шен ков план“, с тим што су по треб не де ло твор не га ран ци је да ће он би ти ис пошто ван. Са да су те га ран ци је по ну ђе не.По сла ник Европ ског пар ла мен та Ре бе ка Хармс (стран ка „Зе ле них“) на кон по се те Укра ји ни 1821. ју ла из ја ви ла је да по сле ин ци ден та са ма ле зиј ским ави о ном За пад тре ба да пре ду зме хит не ме ре ра ди за у ставља ња еска ла ци је ору жа ног кон флик та у Дон ба су, све до уво ђе ња ми ров них тру па
Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
На при ме ру Бо сне зна мо ка кве ши ро ке мо гућ но сти за про во ка ци ју пру жа ју „ме ђу на род ни ми ров ња ци“, ко ји не скри ве но по др жа ва ју јед ну стра ну у кон флик ту
3
ГЕОПОЛИТИКА август 2014.
у зо ну кон флик та. Хармс сма тра да је ка тастро фа ле та МН17 при мо ра ла европ ску јавност да на гло про ме ни свој од нос пре ма поли ти ци Мо скве. Она је спрем на да по др жи ме ре ко је „ни су вој не“ ка ко би се спре чи ла да ља еска ла ци ја кон флик та у Укра ји ни.Ан дре ас Шо кен хоф (Хри шћан ска де мократ ска стран ка), бив ши ру ко во ди лац не мач кору ске са рад ње ко ја се оства рује пре ко не мач ке вла де, пре не ки дан је у ин тер вјуу за „Rhe i nische Post“ ре као да је по треб но „што бр же“ сла ње у Укра ји ну ми ров них сна га УН уз уче шће не мач ког вој ног кон тин ген та. Не за ви сно од ње га је
ХансПе тер Бар телс (Со ци јал де мо крат ска пар ти ја Не мач ке), пред сед ник ко ми те та Бун де ста га за од бра ну, из ја вио да ми ровна ми си ја УН мо же би ти ин стан ца ко ја ће кон тро ли са ти бу ду ћи ми ров ни спо ра зум.Ин ди ка тив но је да се Гер нот Ер лер (Со цијал де мо крат ска стран ка), но ви опу но моће ник фе де рал не вла де за не мач кору ску са рад њу, у ин тер вјуу за „Welt am Son ntag“ та ко ђе из ја снио за „при ме ну пла вих шлемо ва“ као ре ше ње ко је ће при хва ти ти све за ин те ре со ва не стра не. Ролф Ми це них, шеф фрак ци је Со ци јал де мо крат ске пар тије у не мач ком пар ла мен ту, та ко ђе сма тра да би при су ство ми ров ња ка у Укра ји ни омо гу ћи ло не са мо да се си ту а ци ја контро ли ше, не го и да се стра не при во ле на при мир је. Са ра Ва генк нехт, пот пред седник фрак ци је „Ле вих“ у Бун де ста гу, ка тего рич но се ус про ти ви ла уче шћу не мач ких вој ни ка у ми ров ној опе ра ци ји, али ге нерал но гле да но не ма ни шта про тив ми ровне ми си је УН у Укра ји ни.Не мач кој је ја сно да Ру си ја у Са ве ту безбед но сти УН мо же спре чи ти сла ње ми ровног кон тин ген та УН у Укра ји ну. По треб но је, да кле, про на ћи мо гућ ност не у тра лиса ња тог фак то ра. И са да се та ква мо гућност по ја ви ла. Пре ми јер Хо лан ди је Марк Ру те пред ло жио је да се у Укра ји ну упу ти ци вил на по ли циј ска ми си ја под по кро витељ ством УН ра ди обез бе ђи ва ња ме ста на ко је се сру шио ави он, као и чи та вог тог под руч ја, ка ко би се мо гла ре а ли зо вати не за ви сна ме ђу на род на ис тра га узро ка ка та стро фе. Ру те на ме ра ва да пред ло жи ту ини ци ја ти ву Аустра ли ји и дру гим земља ма чи ји су гра ђа ни по ги ну ли у ка та
стро фи. Очи глед но је да Ру си ја ве ро ват но не ће мо ћи да ста ви ве то на та кав пред лог у Са ве ту без бед но сти УН, јер би се то не гатив но од ра зи ло на ње ну ре пу та ци ју.Ис тра га по во дом ка та стро фе ма ле зиј ског ави о на, ка ко је већ на ја вље но, мо же тра ја ти го ди ну да на. Због то га би „по ли циј ска миси ја“ мо гла би ти пр ви ко рак у прак тич ној фа зи ин тер на ци о на ли за ци је кон флик та. Ту је нај ва жни је по кре ну ти про цес. За тим би се мо гао укљу чи ти и ме ђу на род ни вој ни кон тин гент, ко ме би, ре ци мо, био за да так да чу ва „по ли циј ску ми си ју“.
Ако у кон фликт но под руч је Укра ји не уђе ме ђу на род ни кон тин гент УН, то ће он да би ти по на вља ње бо сан ског сце на ри ја. Врло је ве ро ват но да у та квој пер спек ти ви ин тер на ци о на ли за ци је кон флик та За пад уоп ште ни је за ин те ре со ван за ње го во брзо ре ша ва ње, тј. за гу ше ње устан ка у Донба су у нај ско ри је вре ме. Зо на кон флик та у Укра ји ни за ни ма За пад пре све га због де ста би ли за ци је Ру си је. Јав но мње ње запад них зе ма ља са да се об ли ку је у том смислу да се на ис то ку Укра ји не во ди гра ђански рат, а до бро во љач ки од ре ди су јед на стра на у кон флик ту и са њом ће пре или ка сни је мо ра ти да се по стиг не до го вор. Пре ма то ме, мо же се прет по ста ви ти да ће
по сле из ве сног вре ме на Ки јев по ну ди ти су прот ној стра ни при мир је уз услов да за то мо ра ју по сто ја ти ме ђу на род не га ранци је, а њих ће обез бе ди ти ме ђу на род ни ми ров ни кон тин гент. При су ство та квог кон тин ген та тре ћих зе ма ља у зо ни конфлик та на са мој гра ни ци Ру си је ка сни је ће ство ри ти усло ве у ко ји ма ће тај кон фликт на ста ви ти да ти ња.На при ме ру Бо сне ми зна мо ка кве ши ро ке мо гућ но сти за про во ка ци ју пру жа ју „међу на род ни ми ров ња ци“, ко ји не скри вено по др жа ва ју јед ну стра ну у кон флик ту.
Ме ха ни зам за по че так ре а ли за ци је та квог сце на ри ја већ је ство рен уз не по сред но уче шће ру ске ди пло ма ти је. То је кон тактна гру па под по кро ви тељ ством ОЕБСа, у окви ру ко је се мо гу во ди ти пре го во ри о при мир ју. У усло ви ма не ка квог ми ров ног спо ра зу ма у Дон ба су те шко да ће Ру си ја у УН бло ки ра ти да ва ње ман да та ме ђу народ ном вој ном ми ров ном кон тин ген ту у Укра ји ни. При су ство стра них тру па на те ри то ри ји Укра ји не, па ма кар и миров них, за Ру си ју ће зна чи ти да је раз вој укра јин ских до га ђа ја крај ње не по во љан, јер ће та ко на пост со вјет ском про сто ру би ти до да та још јед на тач ка „од ло же ног кон флик та“.
Не мач кој је ја сно да Ру си ја у Са ве ту без бед но сти
УН мо же спре чи ти сла ње ми ров ног кон тин ген та УН у Укра ји ну. По треб но је, да кле, про на ћи мо гућ ност не у тра ли са ња тог фак то ра. И са да се та ква мо гућ ност по ја ви ла
ФО
ТО
: APПри пре ма ли се за
Укра ји ну бо сан ски сце на рио?
Ис тра га по во дом ка та стро фе ма ле зиј ског
ави о на мо же тра ја ти го ди ну да на
4
ГЕОПОЛИТИКА август 2014.
Раз го вор во дио: Па вел Ко шкин, Rus sia Di rect
Фјо дор Лу кја нов, пред сед ник Са вета за спољ ну и од брам бе ну по ли тику, у ин тер вјуу за Rus sia Di rect ту мачи нај ва жни је мо мен те Пу ти но вог обра ћа ња Са ве ту без бед но сти РФ 22. ју ла. Пред сед ник РФ је та да изја вио да Ру си ја „не ви ди ди рект не спо ља шње прет ње“, али и да ће „адекват но“ и „си ме трич но“ од го во рити на по ја ча но при су ство НА ТОа у Ис точ ној Евро пи.
Ру ски пред сед ник Вла ди мир Пу тин је 22. ју ла, не ко ли ко дана по сле па да ма ле зиј ског Боин га 777 на ис то ку Укра ји не, на сед ни ци Са ве та без бед ности Ру ске Фе де ра ци је го во рио
о пи та њи ма су ве ре ни те та и те ри то ријал ног ин те гри те та Ру си је. Ре као је да не ви ди ди рект ну спољ ну опа сност по земљу и по твр дио да ће Ру си ја на аде ква тан на чин од го во ри ти на ја ча ње при су ства сна га НА ТОа у Ис точ ној Евро пи и по већа ти соп стве ну од брам бе ну спо соб ност, из ме ђу оста лог и на Кри му.
Rus sia Di rect: Ко ме се Пу тин пр венстве но обра тио – Ру си ји или За па ду?Фјо дор Лу кја нов: Пу тин се обра тио обе ма стра на ма, али у овом тре нут ку ва жни ја је ње го ва по ру ка За па ду. Ру ски пред сед ник на сто ји да ја сно ис так не сво је ста во ве како би по ка зао да Ру си ја не же ли по раст на пе то сти, као ни по ли тич ку или психо ло шку еска ла ци ју су ко ба [са За па дом или Украјином]. Ако За пад по ка же до бру во љу и флек си бил ност, и Ру си ја ће би ти спрем на да бу де флек си бил на и да са ма по ка же раз у ме ва ње. То ни је ре че но директ но, али се мо же за кљу чи ти из то на ње го вог обра ћа ња.
Пу тин је из ја вио да ће Ру си ја по већа ти сво ју од брам бе ну спо соб ност и да ће од го во ри ти „аде кват но“ и „симе трич но“ на по ја ча но при су ство НАТОа у Ис точ ној Евро пи. Да ли је ова
кав став у про тив реч но сти са ње го вом из ја вом да Ру си ја „не ви ди ди рект не спо ља шње прет ње“?У та квим си ту а ци ја ма је дан др жав ник не да је јед но знач не из ја ве. Пу тин ка же да не ма ди рект них прет њи. Ме ђу тим, то не зна чи да не по сто је ин ди рект не или по тен ци јал не прет ње. Да кле, ја ча ње одбрам бе не спо соб но сти и на ја ва аде кватног од го во ра од но се се на хи по те тич ку си ту а ци ју. Јед на је ствар при пре ми ти се за од го вор на ова кву вр сту прет њи,
а са свим дру га ка да се су о чи те са директ ном опа сно шћу и мо ра те од мах да ре а гу је те.
Да ли се сла же те са ми шље њем неких за пад них ко мен та то ра да је Пу тин „озбиљ но упла шен“?Не. Не ве ру јем у тврд ње да се он уплашио. Ре као бих да је Пу тин про сто пред нај ве ћим иза зо вом од ка да је по стао пред сед ник др жа ве. Ак тив ним учешћем у ре ша ва њу укра јин ске кри зе од фе бру а ра и мар та Ру си ја је на се бе преу зе ла огро ман ри зик у ве ли кој стра тешкој игри ко ја је по че ла при са је ди ње њем Кри ма, а на ста ви ла се по то њим до га ђаји ма. Са да ви ди мо ка ко се ова игра даље од ви ја – има мо озбиљ не су пар ни ке ко ји та ко ђе ве што по вла че сво је по те зе.
интервју
Пу тин је из ло жен нај сна жни јем мо гу ћем спо ља шњем при ти ску – пси хо ло шком, еко ном ском и по ли тич ком – а при том не ма са ве зни ка ко ји би без ре зер вно стао на ње го ву стра ну
Пу тин „пред нај ве ћим иза зо вом од ка да је по стао пред сед ник“
5
ГЕОПОЛИТИКА агвуст 2014.
Као чо век ко ји је од го во ран за во ђе ње те игре и до но ше ње бит них од лу ка Пу тин се на ла зи у ве о ма не по вољ ној по зи цији, јер је из ло жен нај сна жни јем мо гу ћем спо ља шњем при ти ску – пси хо ло шком, еко ном ском и по ли тич ком – а при том не ма са ве зни ка ко ји би без ре зер вно стао на ње го ву стра ну.Да кле, он се ни је упла шио, већ се на шао у вр ло сло же ној си ту а ци ји. Он исто време но мо ра да на сту па тре зве но у од но су са За па дом ка ко не би иза звао још већу изо ла ци ју Ру си је, али и да за до во љи оче ки ва ња [после при са је ди ње ња Крима] оног де ла ру ске јав но сти, ина че зна чај ног и ути цај ног, ко ји же ли да по др жи су народ ни ке [у ис точ ној Украјини]. Пре ма то ме, Пу тин по ку ша ва да ба лан си ра изме ђу те две стра не.
Да ли ће он мо ћи да ути че на про ру ске сна ге у ис точ ној Укра ји ни?Ве ру јем да мо же да ути че на њих. Ипак, не ма осно ва за ми шље ње да то мо же у пот пу но сти да учи ни. Сва та мо шња [у ис точ ној Украјини] де ша ва ња су ха о тична и њи хов да љи ток се не мо же са си гурно шћу пред ви де ти. „По ли тич ки ути цај“ је за пра во еуфе ми зам. За пад тра жи од Ру си
је јед ну кон крет ну ствар, а то је да спре чи до ста вља ње по мо ћи са сво је те ри то ри је.Ако би се та ко не што до го ди ло укра јинска вој ска би за крат ко вре ме по ра зи ла про ру ске сна ге. То је оно што За пад же ли да по стиг не. За Пу ти на је ова кав рас плет не по во љан и опа сан, јер у том слу ча ју ризи ку је да из гу би по др шку про ру ских бора ца у ис точ ној Укра ји ни, као и гра ђа на Ру си је ко ји их по др жа ва ју – они би то до жи ве ли као из да ју. За то, по на вљам, ово је ве о ма осе тљи ва по зи ци ја.
То ком обра ћа ња Пу тин је ре као да Руси ја сво ју еко но ми ју мо ра да за шти ти од ри зи ка – по ли тич ких или оних који до ла зе спо ља. По Ва шем ми шље њу, ко је еко ном ске ме ре је имао у ви ду?Сма трам да је под тим под ра зу ме вао пакет ме ра ко је тре ба да до при не су бо љој одр жи во сти еко ном ског мо де ла зе мље. То мо же да бу де за ме на уво за до ма ћом про из вод њом или за сни ва ње тр го винских од но са са но вим парт не ри ма. Ови ко ра ци су у сва ком слу ча ју ну жни, без об зи ра на санк ци је. Не ма дру гих на чи на за по бољ ша ње еко ном ског би лан са пошто Ру си ја не ма ре сур се ко ји ма би неко га спре чи ла да сле ди по ли ти ку САД.
На За па ду та ко ђе го во ре о „кри ви ци“ Ру си је у Укра ји ни и по тре би да је Путин „при зна“...Не. При зна ва ње кри ви це не до ла зи у обзир. Пу тин не на сту па у сво је име, он се на ла зи на че лу Ру си је. Вла де углав ном рет ко и не вољ но при зна ју кри ви цу. На то су при мо ра не кад до жи ве вој ни по раз (по пут Не мач ке и Ја па на у Дру гом светском ра ту, ма да Ја пан ни је у пот пу но сти при знао сво ју кри ви цу), или то чи не после ду го вре ме на и уз мно го окле ва ња.
Rus sia Di rect је ме ђу на род ни ана ли тич ки ме диј ски пор тал по све ћен пи та њи ма
спољ не по ли ти ке. Ана ли зе ауто ра пор та ла до ступ не су ис кљу чи во за
ре ги стро ва не ко ри сни ке. Мо же те се при ја ви ти на russia-direct.org/subscribe.
Ру си ја је на се бе пре у зе ла огро ман ри зик
у ве ли кој стра те шкој игри ко ја је по че ла при са је ди ње њем Кри ма, а на ста ви ла се по то њим до га ђа ји ма. Са да ви ди мо ка ко се ова игра да ље од ви ја – има мо озбиљ не су пар ни ке ко ји та ко ђе ве што по вла че сво је по те зе
Пу тин „пред нај ве ћим иза зо вом од ка да је по стао пред сед ник“
Вла ди мир Пу тин пред се да ва сед ни цом Са ве та без бед но сти Ру ске Фе де ра ци је
FO
TO
: ИТ
АР
-ТА
СС
6
ГЕОПОЛИТИКА август 2014.
Пи ше: Алек сан дар Ши ро ков, Len ta.ru
Слу ча је ве „Мар ка ле“, „Ра чак“ и „мале зиј ски Бо инг“ по ве зу је не ко ли ко упа дљи вих слич но сти, ко је на воде на ду бо ко раз ми шља ње. Сви су има ли ин ди ка ти ван „тај минг“ и у свим тим слу ча је ви ма су, без икакве ис тра ге, мо мен тал но про на ђени крив ци.
Пи та ње ко ме при па да про тив ави он ска ра ке та ко ја је по го дила ма ле зиј ски Бо инг мо же се раз ма тра ти до бес ко нач но сти – сва ка од пред ло же них верзи ја има очи глед не пред но сти
и не до стат ке. Ме ђу тим, ко сто ји иза оно га што се до го ди ло мо же мо до ку чи ти ако ана ли зи ра мо по сле ди це тра ге ди је, јер обру ша ва ње пут нич ког ави о на у зо ни борбе них деј ста ва не из о став но иде у при лог јед ној, а на но си ште ту дру гој стра ни у кон флик ту. По ла зе ћи од ове ло ги ке, закљу чак је очи гле дан. На и ме, да зло срећ ни Бо инг не по сто ји, Ки јев и САД као ње гов мен тор мо ра ли би да га из ми сле. За то оно што се до го ди ло и под се ћа на про во ка цију, на лик на оне на Бал ка ну то ком ра то ва ко ји су пра ти ли рас пад Ју го сла ви је.Те шко је за ми сли ти „по вољ ни је“ вре ме за по ги би ју го то во три сто ти не стра них циви ла од ру ке „про ру ских те ро ри ста“. Најспо соб ни је бор бе не је ди ни це Ору жа них сна га Укра ји не су раз би је не у обру чу код До њец ка, ЕУ од би ја да сле ди по ли ти ку САД по пи та њу санк ци ја про тив Ру сије, а цео свет ви ди по сле ди це ору жа них на па да и бом бар до ва ња ци ви ла у гра дови ма Но во ру си је од стра не укра јин ских вој ни ка. Је ди но „под но ше њем са крал не жр тве“ мо же се по сти ћи да кри вац и неви ни за ме не ме ста, да се ан ти ру ски блок
кон со ли ду је, Ки је ву се је ди но та ко мо же обез бе ди ти мо рал но пра во да у су ко бима са Лу ган ском и До њец ком На род ном Ре пу бли ком упо тре би сва рас по ло жи ва сред ства, а ње го вим са ве зни ци ма да режи му По ро шен ка пру же сва ку вр сту подр шке, укљу чу ју ћи и вој ну.О ана ло ги ја ма из ме ђу са да шње си ту аци је око Укра ји не и про це са рас па да Ју го сла ви је већ је мно го то га ре че но и на пи са но. По те зи свих стра на у конфлик ту прак тич но су иден тич ни оно ме ка ко су се 1990их по на ша ли Ср би, Хрва ти, бо сан ски му сли ма ни и ко сов ски Ал бан ци, ко ји ви ше ни су же ле ли да живе у ис тој др жа ви. Из гле да да је оба рање Бо ин га код До њец ка још је дан де таљ ко ји по ве зу је тра ге ди ју ју жних Сло ве на са са да шњим су ко бом ме ђу ис точ ним Сло ве ни ма. Ана лог не си ту а ци је већ су се де ша ва ле то ком су ко ба у Бо сни и на Ко со ву и обич но су би ле по вод да САД не са мо пру же по моћ са ве зни ку ко ји се на шао у не во љи, не го и да при ме не силу про тив су прот не стра не у кон флик ту.Пр ва про во ка ци је ове вр сте био је ин цидент на пи ја ци Мар ка ле у Са ра је ву, које су под оп са дом др жа ли Ср би. Пре ма
зва нич ној вер зи ји, ко ју за сту па ју ли де ри бо сан ских му сли ма на и пред став ни ци САД, Мар ка ле су два пут – у фе бру а ру 1994. и у ав гу сту 1995. – би ле из ло же не ми но ба цач кој ва три, што је до ве ло до поги би је и ра ња ва ња ви ше де се ти на љу ди. За ни мљи во је да су, као и у слу ча ју са Боин гом, Аме ри кан ци и Бо шња ци крив це про на шли прак тич но мо мен тал но. И пре не го што су за вр ше не све екс пер ти зе, за крив це су про гла ше ни Ср би, са чи јих пози ци ја су на вод но до ле те ли про јек ти ли.Овај ин ци дент Бо шња ци су ис ко ри стили ка ко би по сти гли сво је про па ганд не ци ље ве (оче ви ци све до че да су се сни матељ ске гру пе стра них ТВ ком па ни ја већ 1015 ми ну та пре екс пло зи је на ла зи ле у бли зи ни пи ја це). Сним ци кр ва вих леше ва и от ки ну тих де ло ва те ла, пра ће ни ко мен та ри ма упу ће ним „срп ским џе ла тима“, об и шли су цео свет. Ме ђу тим, по следи це дру гог гра на ти ра ња би ле су мно го озбиљ ни је. По ги би ја 37 осо ба и зах те ви ли де ра му сли ма на да се „окон ча на си ље ко је спро во де Ср би“ би ли су по вод за поче так пр ве вој не опе ра ци је НА ТОа под на зи вом „Мр тво око“ – ави о ни Али јан се су то ком 20 да на ра ке ти ра ли и бом бардо ва ли по зи ци је бо сан ских Ср ба, ко ји су по ку ша ва ли да пру же от пор ве ли кој офан зи ви Бо шња ка и Хр ва та, ко ја је, услед „слу чај ног“ сти ца ја окол но сти, за поче ла крат ко вре ме пре опи са них до га ђа ја.Ка рак те ри стич но је да ка сни је, на кон ана ли зе оно га што се до го ди ло, стручња ци ни су мо гли јед но знач но да по тврде са ко је тач ке су ис па ље ни про јек ти ли, да ли су по зи ци је ми но ба цач ке је ди ни це мо гле да се на ла зе на срп ској те ри то ри ји и да ли је уоп ште до шло до гра на ти рања или су у пи та њу би ле екс пло зив не на пра ве ко је су ра ни је по ста вље не на пи ја ци (на то су ука зи ва ле спе ци фич не
погледи
Мар ка ле, Ра чак и ма ле зиј ски Бо инг
КА
РИ
КА
Ту
РА
: НА
ТА
лИ
јА М
И х
Ај л
еН
КО
Вла сти ма у Ки је ву и њи хо вим за пад ним мен то ри ма по треб но је да о до бро вољ ци ма Но во ру си је ство ре сли ку као о те ро ри сти ма и о Ру си ји као о „зе мљи ко ја спон зо ри ше те ро ри сте“
Да зло срећ ни Бо инг не по сто ји, Ки јев и САД као ње гов мен тор мо ра ли би да га из ми сле. За то оно што се до го ди ло и под се ћа на про во ка ци ју, на лик на оне на Бал ка ну то ком ра то ва ко ји су пра ти ли рас пад Ју го сла ви је
7
ГЕОПОЛИТИКА агвуст 2014.
вр ста ра на код по ги ну лих и ра ње них, од су ство зву ка гра на та у ле ту и дру ге карак те ри сти ке). Ме ђу тим, пи та ње „ко је на до бит ку?“ ни је оста ви ло ме ста сум њи код оних ко ји су уче ство ва ли у ис тра зи. За му сли ма не и САД би ло је од жи вот не ва жно сти да Ср би ма, ко ји су др жа ли до 70% те ри то ри је Бо сне и би ли над моћ ни у по гле ду тех ни ке и на о ру жа ња, за да ју нај пре ме диј ски, а за тим и вој ни ударац, што су и учи ни ли. Упра во је уче шће ави ја ци је НА ТОа, иза зва но екс пло зија ма у Са ра је ву, од лу чи ло ток кон фликта и при мо ра ло Ср бе да при ста ну на по де лу зе мље у од но су 49 пре ма 51 на сво ју ште ту.Исти ме тод са „не ви ним жр тва ма“ други пут је при ме њен то ком кон флик та на Ко со ву, тач ни је у фа зи при пре ма бом бардо ва ња та да шње Ју го сла ви је, ко ја ни је хте ла да при ста не на усло ве Ва шинг тона у ве зи са пре да јом су ве ре ни те та над ју жном по кра ји ном. У зи му 1999. војска и по ли ци ја Ју го сла ви је фак тич ки су очи сти ле те ри то ри ју Ко со ва од бан ди ал бан ских се па ра ти ста, та ко што су им пре ки ну ле ве зу са ба за ма за снаб де ва ње у кли су ра ма на гра ни ци са Ал ба ни јом. До шло је вре ме да се си ту а ци ја спа сава, али био је по тре бан по вод ка ко би
се Ал бан ци ма пру жи ла по моћ. По вод је про на ђен кра јем ја ну а ра 1999, ка да је ми си ја ОЕБСа (на чи јем че лу се, као и увек „са свим слу чај но“, на шао ка дров ски са рад ник ЦИА Ви ли јем Во кер) сти гла у се ло Ра чак, ко је су прет ход ног да на ослобо ди ле сна ге по ли ци је Ју го сла ви је. Ни је те шко по го ди ти да је већ не ко ли ко сати ка сни је свет са знао да је у се лу Ра чак „из вр шен рат ни зло чин“ и да је „стре ља
но не ко ли ко де се ти на ци ви ла“ – та ко је гла сио зва нич ни из ве штај ОЕБСа ко ји је пот пи сао Во кер и ко ји су од мах разгла си ли ме ди ји. Ефе кат је био пот пу но оче ки ван – уз не ми ре но „на пред но чо вечан ство“ је од мах зах те ва ло да се ка зне „срп ски ди вља ци“, што је и учи ње но већ у мар ту 1999. За ни мљи ви де та љи о оно ме што се до го ди ло у Рач ку по че ли су да се по ја вљу ју тек не ко ли ко го ди на ка сни је. Та ко је фин ски фо рен зи чар Хе ле на Ран та у сво јој књи зи на пи са ла да је из ве штај о об дук ци ји те ла по ги ну лих фал си фи кован на зах тев Во ке ра. Ме ђу тим, чи ње
ни ца да су „стре ља ни се ља ци“ у ства ри би ли при пад ни ци тзв. Осло бо ди лач ке вој ске Ко со ва ко ји су по ги ну ли у бор би ви ше ни ко га ни је ин те ре со ва ла. Во кер је из вр шио за да так ко ји му је био по ве рен.Вра ћа ју ћи се на слу чај обо ре ног Бо ин га, ла ко ви ди мо да из ме ђу на ве де них бал канских при ме ра и са да шње си ту а ци је у Украји ни по сто ји мно го то га слич ног. Ки је ву је очај нич ки по тре бан по вод ко ји ће омо гу
ћи ти НА ТОу и САД да пру же по др шку Ору жа ним сна га ма Укра ји не, Ва шинг то ну је по треб но да ста ви под кон тро лу не послу шну ЕУ, а сви ма им је за јед но по требно да о до бро вољ ци ма Но во ру си је ство ре сли ку као о те ро ри сти ма и о Ру си ји као о „зе мљи ко ја спон зо ри ше те ро ри сте“. У ко јој ће ме ри ове же ље би ти оства ре не виде ће мо већ то ком на ред них не ко ли ко дана, јер стра на ма у кон флик ту ни је оста ло мно го вре ме на за до но ше ње од лу ка.
Аутор је вој но по ли тич ки ана ли ти чар пор та ла „Len ta.Ru“
Пи ше: Ге ворг Мир за јан
По след њих не де ља Ру си ја је, ба рем на пр ви по глед, за у зе ла не што па сив нији став пре ма до га ђа ји ма на Бли ском Ис то ку. Па сив ност Мо скве иза зи ва пи та ња не ких ана ли ти ча ра – по себ но ако се узме у об зир чи ње ни ца да блиско и сточ не на ци је на кон до га ђа ња у Си ри ји од Мо скве оче ку ју по вра так у ре ги он. Екс перт за Бли ски ис ток за „Ру ску реч“ ре зи ми ра ак ту ел не по те
зе Ру си је пре ма Егип ту, Ли би ји, Сири ји, Па ле сти ни и Изра е лу.
При вре ме на па сив ност Мо скве на Бли ском Ис то ку об ја шњава се ти ме што на ци о нал ни ин те ре си Мо скве, за раз ли ку од из ве сног бро ја дру гих држа ва, зах те ва ју ста би ли за ци
ју си ту а ци је у овом ре ги о ну.Ме ђу тим, па сив ност Мо скве иза зи ва пита ња не ких ана ли ти ча ра – по себ но ако се узме у об зир чи ње ни ца да бли ско и сточ
не на ци је на кон до га ђа ња у Си ри ји од Мо скве оче ку ју по вра так у ре ги он. „Ми смо у Си ри ји де мон стри ра ли арап ском све ту да смо спрем ни да за шти ти мо сво је парт не ре, а ујед но смо сви ма по ка за ли да смо у ста њу да за у ста ви мо пла ни ра не аме рич ке ин тер вен ци је. Пре зен то ва ње до га ђа ја у јав но сти је, осим то га, би ло вео ма успе шно, по себ но са тач ке гле ди шта ути ца ја на Еги пат, Је мен, Ирак и Ли бан. У це лом ни зу арап ских зе ма ља еуфо рија због ути ца ја Ру си је је би ла ве ћа не го икад“, об ја шња ва ру ски ара би ста, стари ји пре да вач на На ци о нал ном ис тражи вач ком уни вер зи те ту „Ви со ка шко ла еко но ми је“ Ле о нид Иса јев.Ру си ја та ко у пот пу но сти по др жа ва новог пред сед ни ка Егип та ге не ра ла Аб дел Фа та ха ел Си си ја. Мо сква се, за раз ли ку
Ре зи ме ру ских ак тив но сти на Бли ском Ис то ку
Те шко је за ми сли ти „по вољ ни је“ вре ме за по ги би ју го то во три сто ти не стра них ци ви ла од ру ке „про ру ских те ро ри ста“
У це лом ни зу арап ских зе ма ља еуфо ри ја због ути ца ја Ру си је је би ла ве ћа не го икад. Ле о нид Иса јев, НИУ ВШЕ
8
ГЕОПОЛИТИКА август 2014.
од за пад них зе ма ља, ни је ак тив но за ла гала про тив ру ше ња са вла сти пред сед ни ка Мо ха ме да Мур си ја, а та ко ђе је би ла јед на од рет ких зе ма ља ко је ни су про те сто ва ле због смрт них пре су да за го то во хи ља ду исла ми ста. „Уве рен сам да је еги пат ски народ, ко ји по се ду је му дрост од ви ше хи ља да го ди на и бо га то исто риј ско и ци ви ли зациј ско на сле ђе, у ста њу да без по мо ћи са стра не до не се аде кват ну од лу ку по пи та њу уло ге и ме ста у дру штву раз ли чи тих орга ни за ци ја, ме ђу ко ји ма су и ‘Му сли манска бра ћа’“, из ја вио је ми ни стар спољ них по сло ва Ру ске Фе де ра ци је Сер геј Ла вров.За до бро на мер ни став Ру си је мо же се наве сти ве ћи број раз ло га. Као пр во, Мо
сква је ус пе ла да са но вим вла сти ма успо ста ви еко ном ску са рад њу. На и ме, још у фе бру а ру Еги пат и Ру си ја су пот пи са ли уго вор о ис по ру ка ма оруж ја и вој не техни ке у укуп ној вред но сти од пре ко три ми ли јар де до ла ра. „У овој сфе ри по стоји обо стра на за ин те ре со ва ност“, ка же Ле о нид Иса јев. „Еги пат же ли да сма њи сво ју вој но тех нич ку за ви сност од САД. Осим то га, Си си има и лич не ин те ре се – он је нов чо век у по ли ти ци и по ку ша ва да ис ко ри сти по др шку Мо скве ка ко би спро во дио по ли ти ку не за ви сну од ко ле га у еги пат ском вој ном вр ху, ко ји ве о ма зави си од Ва шинг то на. С дру ге стра не, Ру
си ја у ње му ви ди чо ве ка на ко јег се мо же осло ни ти и од ко јег мо же до би ти по дршку у арап ском пи та њу, из ме ђу оста лог и што се ти че Си ри је.“Као дру го, Мо скви од го ва ра све тов на ори јен та ци ја но вог еги пат ског ре жи ма, ње го ва спрем ност да се бо ри про тив ра ди кал ног исла ми зма, као и из ја ве ел Си си ја о при вр же но сти мо де р ни зо ва ној фор ми на се ри зма. „Ова иде о ло ги ја је за Ру си ју ја сна и ра зу мљи ва. Осим то га, када се спо ме не име Га ма ла Аб дел На се ра ру ска ели та осе ћа но стал ги ју – ста ри је по ко ле ње струч ња ка за Бли ски Ис ток пам ти да су у вре ме На се ра на ши од носи са Егип том би ли на вр хун цу. А ова
осе ћа ња се пре но се и на Кремљ“, сма тра ко пред сед ник про гра ма „Ре ли ги ја, друштво и без бед ност“ у Мо сков ском центру „Кар не ги“ Алек сеј Ма ла шен ко.Нај зад, Ру си ји су по треб ни до бри од но си са пред сед ни ком ел Си си јем ка ко би стекла мо гућ ност да се вра ти у Ли би ју. Да нас се, на рав но, не мо же го во ри ти ни о каквим стра те шким пла но ви ма што се ти че не ка да шње Џа ма хи ри је – Ли би ја јед ностав но ви ше ни је функ ци о нал на др жава, с об зи ром да је ато ми за ци ја вла сти та мо до сти гла ка та стро фал не раз ме ре. „Те ри то ри ју на ко јој има наф те и где су се на ла зи ле ру ске ком па ни је да нас кон
тро ли шу ра ди ка ли и исла ми сти“, ка же Алек сеј Ма ла шен ко. „И си ту а ци ја се не ће ста би ли зо ва ти све док се та мо не по ја ви сна жан на ци о нал ни ли дер. При том ни је ис кљу че но да ће он би ти про е ги пат ски ори јен ти сан. Да нас из Егип та на те рито ри ју Ли би је ма сов но пре ла зе чла но ви ‘Му сли ман ске бра ће’, ко ји ра чу на ју на то да на ли биј ској те ри то ри ји об но ве сво ју сна гу. У та квој си ту а ци ји ве ро ват но ће из ме ђу Ка и ра и Три по ли ја би ти склопљен спо ра зум на осно ву ко јег ће ел Си си по мо ћи све тов но ори јен ти са ним на ци она ли сти ма да у Ли би ји ус по ста ве ред.“Ре ла тив но не у тра лан став Ру си ја за у зи ма и пре ма си ту а ци ји у По ја су Га зе – уче шће Ру си је у кон флик ту за сад је огра ни че но на при пре му ру ских гра ђа на за ева ку а ци ју. Па ле стин ске во ђе су се ви ше пу та обра ћале Ру си ји са мол бом да ба рем из не се став на ни воу Са ве та без бед но сти УН, али Москва је то од би ја ла. „Па ле стин ци до да нас сма тра ју да Ру си ја као на след ни ца СССРа тре ба у ве ћој ме ри да се ори јен ти ше на Па ле сти ну. Мо сква је, ме ђу тим, већ проме ни ла тач ку гле ди шта – Пу тин се са сво је стра не по зи тив но од но си пре ма Изра елу. Осим то га, зна чај Изра е ла за Ру си ју је мно го ве ћи не го зна чај Па ле сти не. Па лести на ни је хо мо ге на – та мо осим Ха ма са и све тов но ори јен ти са них на ци о на ли сти има мно го игра ча, док Изра ел у сва ком слу ча ју оста је“, ка же Алек сеј Ма ла шен ко.Осим то га, ни је ис кљу че но да је ћу та ње Мо скве по сле ди ца до го во ра из ме ђу Влади ми ра Пу ти на и Мах му да Аба са, ко ји је не дав но бо ра вио у Ру си ји. „Јер бом бардо ва ње Га зе не од го ва ра то ли ко Изра е лу, ко ли ко Фа та ху те шко је на ћи стра ну ко ја је ви ше за ин те ре со ва на за ову опе ра цију“, на ста вља Ле о нид Иса јев. „Да, Фа тах и Ха мас су ство ри ли вла ду на ци о нал ног је дин ства, али су се на овај ко рак од лу чили са мо ка ко би до би ли по ли тич ке по е не у арап ском све ту. Мах муд Абас не мо же отво ре но да се из ја сни про тив Ха ма са, јер га не ће схва ти ти сам па ле стин ски народ. Док ће му у пот пу но од го ва ра ти да га Изра ел ци спа су од ове не во ље.“Ру си ја не осе ћа по себ ну гри жу са ве сти, јер, све у све му, Мо сква има ве о ма сложе не од но се са Ха ма сом, по себ но на кон што су ли де ри овог по кре та од би ли да по др же Ба ша ра Аса да. Упра во за то је Фатах је ди на па ле стин ска стра на са ко јом во ди мо пре го во ре.
Аутор је на уч ни са рад ник Ин сти ту та за САД и Ка на ду Ру ске ака де ми је на у ка.
погледи
Ил
у С
ТР
А ц
И јА
: ТА
ТјА
НА
Пе
Ре
лИ
гИ
НА
Уве рен сам да је еги пат ски на род, ко ји по се ду је му дрост од ви ше хи ља да го ди на, [...] у ста њу да без по мо ћи са стра не до не се аде кват ну од лу ку по пи та њу уло ге и ме ста у дру штву раз ли чи тих ор га ни за ци ја. Сер геј Ла вров, ми ни стар спољ них по сло ва РФ
9
ГЕОПОЛИТИКА агвуст 2014.
Пи ше: Ју риј Па ни јев
За вр ша ва ју ћи у сре ду ше сто днев ну тур не ју по зе мља ма Ла тин ске Амери ке, пред сед ник Вла ди мир Пу тин је из ја вио да Ру си ја тре ба „да об нови при су ство у овом из у зет но зани мљи вом и ве о ма пер спек тив ном ре ги о ну све та“. У том сми слу по се та ру ског ли де ра све до чи да је Ру си ја по ста ла све сна све ве ћег зна ча ја лати но а ме рич ког де ла Но вог све та у свет ској еко но ми ји и по ли ти ци.
„Вр ло је ин ди ка тив на чиње ни ца да је Вла ди мир Пу тин на шао мо гућност да чи та ву не де љу из дво ји за пу то ва ње у овај ре ги он“, ис та као је
за „Ру ску реч“ Вла ди мир Да ви дов, дирек тор Ин сти ту та за Ла тин ску Аме ри ку Ру ске ака де ми је на у ка. „Ре кло би се да је то не до пу стив лук суз у тре нут ку ка да се бли зу ру ских гра ни ца рас плам са ва ве о ма ду бо ка кри за. Па ипак, та ква тур не ја је са да ак ту ел на као ни ка да ра ни је. За пад по ку ша ва да са те ра Ру си ју у ‘укра јин ску зам ку’, а она де мон стра тив но по ка зу је да без ика квих про бле ма мо же по вра ти ти ста ре и сте ћи но ве са ве зни ке.“Ова по се та је по ка за ла да су Ру си ја и Латин ска Аме ри ка по треб не јед на дру гој. На при мер, Ру си ја је Ку би, од ко је је про шлог пет ка по че ла Пу ти но ва тур не ја, от пи сала 90% ду га ко ји по ти че још из со вјет ског до ба, што укуп но из но си 31,7 ми ли јар ди до ла ра. Оста лих 10% ће Ку ба вра ћа ти током де сет го ди на и тај но вац ће би ти реин ве сти ран у ку бан ску при вре ду. Ру ске ком па ни је ће се при дру жи ти ге о ло шким ис пи ти ва њи ма на ку бан ском шел фу, као
и из град њи хи дро е лек тра не и са о бра ћај ног чво ри шта, а уче ство ва ће и у мо дер ни за цији по мор ске лу ке и ства ра њу спе ци јал не еко ном ске зо не.У Ни ка ра гви, где је Пу тин до пу то вао у не на ја вље ну посе ту, раз мо тре не су пер спекти ве ви ше стра не са рад ње са Мо сквом. Пред сед ник Да нијел Ор те га је без има ло преу ве ли ча ва ња ока рак те ри сао блицпо се ту ру ског ко ле ге као исто риј ску. Пу тин је обе ћао Ор те ги да ће раз мо три ти пи та ње из во за пше ни це из Ру си је „у ци љу за до во ља ва ња на су шних по тре ба“. По ред то га, Ру си ја ће оп скр би ти Ни ка ра гву пољо при вред ном тех ни ком и од го ва ра ју ћим ре сур си ма за сер ви си ра ње, а мо жда ће на ње ној те ри то ри ји раз ме сти ти и зе маљ ске ста ни це си сте ма ГЛО НАСС. Нај ва жније је, ме ђу тим, то што ће са деј ство ва ти у из град њи Ве ли ког ме ђу о ке ан ског ка на ла ко ји пре тен ду је да по ста не ал тер на ти ва Па нам ском ка на лу.
Стра те шки парт не риСу сре ти ру ског пред сед ни ка са ли де ри ма Ар ген ти не и Бра зи ла би ли су још са држај ни ји. Пре ма Пу ти но вим ре чи ма, да нас је Ар ген ти на је дан од во де ћих парт не ра Ру си је у Ла тин ској Аме ри ци. „На ше земље на сту па ју са слич них по зи ци ја по пи та њу кључ них ме ђу на род них про блема, за јед нич ки бра не прин ци пе ви ше полар ног све та, рав но прав ност, уза јам но ува жа ва ње и не де љи вост без бед но сти“, ис та као је ру ски ли дер у Бу е нос Ај ре су. Пред сед ни ца Кри сти на Фер нан дез де Кирш нер, је дан од ма ло број них свет ских ли де ра, ис по љи ла је со ли дар ност са руским ста вом пре ма Кри му. Она је јав но пре ко ри ла За пад због при ме не дво стру
ких стан дар да пре ма ре фе рен ду ми ма на Кри му и на Фо кланд ским остр ви ма (ко је Ар ген ти на на зи ва Мал ви ни).На пре го во ри ма у Бу е нос Ај ре су раз мотре ни су за јед нич ки про јек ти у енер ге тици, са о бра ћа ју, ци вил ној ави ја ци ји, здравству и ко ри шће њу ко смо са у ми ро љу би ве свр хе. Пот пи са ни су ме ђу вла ди ни спора зу ми у обла сти ну кле ар не енер ге ти ке и суд ске прак се, као и спо ра зум из ме ђу ре сор них ми ни стар ста ва у сфе ри ме ди ја.По се та Бра зи лу, по ред пре да је Ру си ји шта фе те до ма ћи на свет ског пр вен ства у фуд ба лу 2018. и уче шћа у дво днев ном са ми ту БРИКСа, има ла је и озби љан економ ски до да так. На и ме, пот пи сан је знача јан па кет до ку ме на та у сфе ри енер гети ке, ави ја ци је, вој но тех нич ке са рад ње и ца рин ске де лат но сти, као и ме мо ран дум о раз ме шта њу ста ни ца си сте ма ГЛО НАСС.Па ипак, оба пред сед ни ка су из ра зи ла неза до вољ ство ста њем ру скобра зил ске тр гови не, ма да она по оби му пре ма шу је про мет ро бе Ру си је са дру гим зе мља ма ре ги о на. Ру ски би знис у Бра зи лу још увек ни је довољ но по знат, а из воз и увоз су сла бо дивер зи фи ко ва ни. И нај зад, још увек је бол на тач ка си стем нов ча них тран сак ци ја, као и ин ве сти ци о на и на уч но тех нич ка са рад ња.То ком по се те Бра зи лу Пу тин се срео и са пред сед ни ци ма 11 зе ма ља Ју жне Аме ри ке, док је са ли де ри ма Ве не цу е ле, Уру гва ја и Бо ли ви је Ни ко ла сом Ма ду ром, Хо зе ом Му хи ком и Евом Мо ра ле сом во дио била те рал не раз го во ре. Ре зул та ти су сре та су још јед ном по твр ди ли да су Ру си ја и Ла тин ска Аме ри ка крај ње за ин те ре со ва не за уна пре ђи ва ње са рад ње.
политика
Ру си ја и Ла тин ска Аме ри ка по треб не јед на дру гој
То ком по се те Бра зи лу Пу тин се срео и са пред сед ни ци ма 11
зе ма ља Ју жне Аме ри ке
ФО
ТО
: Re
u T
eR
s
За пад по ку ша ва да са те ра Ру си ју у „укра јин ску зам ку“, а она де мон стра тив но по ка зу је да без ика квих про бле ма мо же по вра ти ти ста ре и сте ћи но ве са ве зни ке. Вла ди мир Да ви дов, РАН
10
ГЕОПОЛИТИКА август 2014.
Пи ше: Ју риј Па ни јев Вла ди мир Пу тин је пр ви пут по сетио Бу е нос Ај рес и са пред сед ни цом Ар ген ти не, Кри сти ном Фер нан дез де Кирш нер, пот пи сао низ стра тешки зна чај них спо ра зу ма, ко ји обу хва та ју са рад њу у вој ној сфе ри, ну кле ар ној енер ге ти ци и кул ту ри. Ар ген ти на спа да у рет ке зе мље ко је су по др жа ле ру ски став о Кри му, и са Ру си јом де ли ви зи ју мул ти по лар ног све та и кри ти чан од нос пре ма међу на род ном фи нан сиј ском си сте му.
Ар ген ти на и Ру си ја одр жа вају од но се стра те шког партнер ства од 2008, ка да су се за вре ме по се те пред сед нице Кри сти не Фер нан дез де Кирш нер Мо скви обе стра не
до го во ри ле да да ју но ви под сти цај раз воју би ла те рал них од но са. Пре ма ре чи ма ми ни стра спољ них по сло ва Ар ген ти не Ек то ра Ти мер ма на (Héctor Ti mer man), од та да ове зе мље во де ин тен зи ван ди јалог на раз ли чи тим ни во и ма и на ве о ма раз ли чи те те ме: од пи та ња би ла те ралних од но са до си ту а ци је на ме ђу на род ној сце ни. „Овај ди ја лог је од и грао глав ну уло гу у по сти за њу ве ћег уза јам ног по вере ња и до вео је би ла те рал не од но се до овог исто риј ског тре нут ка“, ис та као је Ти мер ман у ин тер вјуу за ру ске ме ди је.С дру ге стра не, ди рек тор Ин сти ту та за Ла тин ску Аме ри ку РАН Вла ди мир Дави дов је ука зао на зна чај по се те Пу тина Ла тин ској Аме ри ци с тач ке гле ди шта про ме не при о ри те та у спољ ној по ли ти ци Ру си је: „Ар ген ти на је по ста ла по себ но зна ча јан парт нер Мо скве у овом ре ги о ну на кон што је пред сед ни ца Кри сти на Фернан дез де Кирш нер по др жа ла ру ски став о Кри му, упу тив ши За па ду при мед бу да при ме њу је дво стру ке стан дар де пре ма ре фе рен ду му на Кри му и на Мал вин ским (Фол кланд ским) остр ви ма“, об ја снио је овај струч њак за „Ру ску реч“. „Пу тин није слу чај но ис та као да у по гле ду мно гих ве о ма зна чај них про бле ма у ре ги о ну и у све ту Ар ген ти на има свој су ве ре ни став. При том на ше зе мље о кључ ним ме ђу народ ним про бле ми ма за сту па ју слич не по зи ци је: за јед нич ки бра не прин ци пе мул ти по лар ног све та, рав но прав ност и без бед ност. Ру си ју и Ар ген ти ну по ве зује и за јед нич ки кри тич ки од нос пре ма ме ђу на род ном фи нан сиј ском си сте му.“
Еко ном ске пер спек ти веУ Бу е нос Ај ре су је 12. ју ла у при су ству ли де ра Ар ген ти не и Ру си је пот пи сан низ ва жних до ку ме на та са ци љем про ду бљива ња са рад ње из ме ђу две зе мље. Три доку мен та су при пре мље на у окви ру ми нистар ста ва прав де, а то су ме ђу др жав ни спо ра зу ми о уза јам ној прав ној по мо ћи у обла сти во ђе ња кри вич них по сту па ка и при ли ком из ру чи ва ња ли ца ко ја су осуђе на на за твор ске ка зне. Пу тин, ме ђу тим, сма тра да ће осно ва за ру скоар ген тин ску са рад њу у бу дућ но сти по ста ти ме ђу вла
ди ни спо ра зу ми о са рад њи у обла сти експло а та ци је ну кле ар не енер ги је у ци вилном сек то ру. Ру си ја рас по ла же на пред ним тех но ло ги ја ма у из град њи ну кле ар них елек тра на, ко је ка рак те ри ше ви со ка економ ска ефи ка сност и ко је за до во ља ва ју нај стро же без бед но сне и еко ло шке стандар де. Осим то га, „Ро са том“ је већ про шао ква ли фи ка ци о ни кон курс за из град њу 4. ну кле ар не елек тра не у Ар ген ти ни.„Упр кос сло же ним про це си ма у свет ској еко но ми ји, ус пе ли смо да одр жи мо по зитив ну тен ден ци ју што се ти че роб не раз
политика
Ру ско-ар ген тин ска сим фо ни ја
Зна чај по се те Пу ти на Ла тин ској Аме ри ци екс пер ти оце њу ју с тач ке гле ди шта про ме не при о ри те та у спољ ној по ли ти ци Ру си је
11
ГЕОПОЛИТИКА агвуст 2014.
ме не и про шле го ди не она је по ра сла за 16%“, ис та као је Пу тин на кон су сре та. Пред сед ник је под се тио да се пре ко 20% енер ги је из хи дро е лек тра на у Ар ген тини про из во ди за хва љу ју ћи ру ској тех но ло ги ји и из разио је на ду да ће се ру ске ком па ни је ак тив но укључи ти у про грам мо дер ни заци је и из град ње но вих хидро е лек тра на у Ар ген ти ни. Ру ска енер гет ска ком па нија „Ин тер РАО“ пла ни ра да пре у зме по сао из градње хи дро е лек тра не „Чиу и до1“ (Сhiuido 1). Њен ка па ци тет би ће 637 MW, a вред ност про јек та је 2 мили јар де до ла ра. Ком па ни ја „Си ло ви је ма ши ни“ („Погон ске ма ши не“) ре а ли зу је уго вор о ис по ру ци тур би на за хи дро е лек тра ну „Пун та не гра“ (Pun ta Ne gra) вре
дан 19 ми ли о на до ла ра. Ова ком па ни ја је спрем на да уче ству је у мо дер ни за ци ји ар ген тин скоуру гвај ске хи дро е лек тра не „Сал то Гран де“ (Sal to Gran de), а у то ку је и раз вој про јек та из град ње ком плек са хидро е лек тра на „Ар ген ти наПа та го ни ја“.По ред то га, пре ма ин фор ма ци ја ма ко ји ма рас по ла же „Ру ска реч“, „Га спром“ и арген тин ска ком па ни ја YPF на ста вља ју да раз ма тра ју пи та ње за јед нич ке екс пло а таци је нај ве ћег не кон вен ци о нал ног из во ра наф те и га са на све ту – на ла зи шта „Ва ка му ер та“ (Va ca Mu er ta) у Па та го ни ји.
„Пла ни ра мо да уна пре ђу је мо са рад њу и у дру гим ви со ко тех но ло шким области ма, као што је ко смич ка ин ду стри ја“, ис та као је Пу тин. „Оче ку је мо по зи тив ну од лу ку о по ста вља њу ста ни ца за при купља ње по да та ка у окви ру ру ског на ви гаци о ног са те лит ског си сте ма ГЛО НАСС у Ар ген ти ни.“ На пре го во ри ма је по себ на па жња по све ће на про ду бљива њу вој но тех нич ке са рад ње. Раз мо тре на је, из ме ђу осталог, мо гућ ност ис по ру ка Арген ти ни хе ли коп те ра и војних тран спорт них ави о на за за јед нич ке ак тив но сти на Ан тарк ти ку.С дру ге стра не, Кри сти на Фер нан дез де Кирш нер је скре ну ла па жњу да су Ар генти на и Ру си ја стра те шки партне ри не са мо у ре ги о ну, не го и у УН, у ко ји ма је Ар ген ти на са да иза бра на чла ни ца Са вета без бед но сти, као и у Г20. Пре ма ње ним ре чи ма, по сто ји мо гућ ност да се у бу дућ но сти у аген ду раз ма тра ња Г20 уве де, на пример, про блем бор бе про тив те ро ри зма и про блем свет ских фи нан си ја. Из ме ђу оста лог, пре ма ре чи ма Кирш нер, „неоп ход но је ре гу ли са ње то ко ва ка пи та ла, ко ји су свет пре тво ри ли у гло бал ни финан сиј ски ка зи но, у ко јем су мно ге зе мље пре оп те ре ће не ду го ви ма.“
Сим бол брат ских од но саПу тин је из нео ини ци ја ти ву да се 2015. по во дом обе ле жа ва ња 130го ди шњи це ус по ста вља ња ди пло мат ских од но са
из ме ђу две зе мље одр жи го ди на култур не раз ме не Ру си је и Ар ген ти не. Он сма тра да ће то до при не ти збли жа ва њу на ро да не са мо у обла сти кул ту ре, не го и на по љу ме ђу на род них од но са. Председ ни ца Ар ген ти не је по здра ви ла овај пред лог и на зва ла га при јат ним из не нађе њем. Кри сти на Фер нан дез де Киршнер та ко ђе је при пре ми ла из не на ђе ње за пред сед ни ка Ру си је и по кло ни ла му ин стру мент бан до не он – сим бол тан га, Ар ген ти не, ар ген тин ске кул ту ре и братских од но са.Пу тин је под се тио да је пр ви ру ски изасла ник у Бу е нос Ај ре су Алек сан дар Ионин још 1885. за пи сао да на ше зе мље мо гу јед на дру гој пру жи ти ру ку и по стати са ве зни це. „При др жа ва ју ћи се овог са ве та, ми смо то ком 130 го ди на на ших ди пло мат ских од но са че сто по др жа ва ли јед ни дру ге“, ре као је пред сед ник. Из међу оста лог, Мо сква се по сто ја но за ла же за ре ша ва ње спо ра о су ве ре ни те ту над Мал вин ским (Фол кланд ским) остр ви ма за сто лом ди рект них пре го во ра из ме ђу Ар ген ти не и Ве ли ке Бри та ни је.Вла ди мир Пу тин ни је про пу стио да скре не па жњу и на чи ње ни цу да је Ар
ген ти на по ста ла дру га до мо ви на за стоти не хи ља да оних ко ји су на пу сти ли Ру си ју: „Ов де, у Ар ген ти ни, на ла зи се нај ве ћа ру ска ди ја спо ра у Ју жној Амери ци. Из ме ђу оста лог, ов де жи ве по томци на ших по зна тих ди на сти ја, умет ника, по ли тич ких ак ти ви ста, вој ско во ђа. Мно ги ме ђу њи ма одр жа ва ју ду хов ну по ве за ност са Ру си јом, са ње ном истори јом и кул ту ром, и да ју свој по зи ти ван до при нос уна пре ђе њу уза јам ног раз уме ва ња ме ђу на шим на ро ди ма“, ис та као је ру ски пред сед ник.
Ру ско-ар ген тин ска сим фо ни ја
ФО
ТО
: Re
u T
eR
s
Ар ген ти на је по ста ла по себ но зна ча јан парт нер Мо скве у овом ре ги о ну на кон што је пред сед ни ца Кри сти на Фер нан дез де Кирш нер по др жа ла ру ски став о Кри му, упу тив ши За па ду при мед бу да при ме њу је дво стру ке стан дар де пре ма ре фе рен ду му на Кри му и на Мал вин ским (Фол кланд ским) остр ви ма.
Вла ди мир Да ви дов, РАН
ФО
ТО
: РИ
А „
НО
вО
СТ
И“
До бри акор ди ру ско-ар ген тин ских
од но са: Пу тин је из нео ини ци ја ти ву да се 2015. из ме ђу две зе мље
одр жи го ди на кул тур не раз ме не
12
ГЕОПОЛИТИКА август 2014.
Пи ше: Алек сеј Ло сан
На Са ми ту БРИКСа одр жа ном у Бра зи лу до не то је не ко ли ко важних од лу ка, ме ђу ко ји ма и од лу ка о осни ва њу но ве Раз вој не бан ке и за јед нич ког мо не тар ног фон да који ће би ти пан дан ММФу. Ка ко је на Са ми ту из ја вио ру ски пред седник Вла ди мир Пу тин, ови про јекти обез бе ди ће не за ви сност зе ма ља БРИКСа од фи нан сиј ске по ли ти ке за пад них др жа ва.
Глав не од лу ке
Цен трал ни до га ђај Са ми та БРИКСа би ло је осни ва ње за јед нич ког фон да де ви зних ре зер ви, пан да на ММФу, са укуп ним ка пи та лом од 100 ми ли јар ди до ла ра, ко ји би
чла ни це БРИКСа тре ба ло да за шти ти у слу ча ју да им се до го ди из не на дан гу битак ли квид но сти. Иако је Ру си ја же ле ла да се ди ште фон да бу де на ње ној те ри тори ји, на Са ми ту је од лу че но да ће се оно на ла зи ти у Шан га ју. „То што ће се но ви фонд, пан дан ММФу, на ла зи ти у Ки ни, ни је нео че ки ва но, јер ће уче шће НР Ки не у ка пи та лу фон да би ти 41%, док је ру ско уче шће са мо 18%“, об ја снио је за „Ру ску реч“ за ме ник ру ко во ди о ца Оде ље ња за упра вља ње про јек ти ма и про гра ми ма Ин сти ту та за др жав ну ад ми ни стра ци ју и упра вља ње Ру ске ака де ми је за на родну при вре ду и др жав ну ад ми ни стра ци ју (РАН ХиГС) Ро ман Ан дре је шчев. Бра зил и Ин ди ја уче ство ва ће у фон ду са по 18% ка пи та ла, а Ју жно а фрич ка Ре пу бли ка са 5%. У слу ча ју да не ка од стра на до жи ви де фи цит ли квид но сти, мо ћи ће да ис кори сти сред ства из овог фон да.Осим о фон ду, стра не су по сти гле до
го вор и о фор ми ра њу Раз вој не бан ке БРИКСа, ко ја ће фи нан си ра ти ин фраструк тур не про јек те ван те ри то ри је зема ља чла ни ца. Ка ко је на Са ми ту из ја вио ру ски пред сед ник Вла ди мир Пу тин, Развој на бан ка БРИКСа и за јед нич ки фонд услов них де ви зних ре зер ви обез бе ди ће не за ви сност зе ма ља уче сни ца Са ми та од фи нан сиј ске по ли ти ке за пад них др жа ва. Пре ма ње го вим ре чи ма, ове ин сти ту ци је ће сма њи ти за ви сност зе ма ља БРИКСа од фи нан сиј ске по ли ти ке „за пад них моћ ни ка“.Вла ди мир Пу тин је апе ло вао на чла нице БРИКСа да у усло ви ма за о штра вања ме ђу на род не кон ку рен ци је уна пре де ме ђу соб ну тр го вин ску и ин ве сти ци о ну са рад њу. Са сво је стра не Ру си ја је припре ми ла укуп но 37 про је ка та у раз ли читим обла сти ма од ви со ких тех но ло ги ја до ху ма ни тар не сфе ре. Из ме ђу оста лог, пред ло жи ла је осни ва ње Енер гет ске асо
економија
Шта је по сти гла Ру си ја на Са ми ту БРИКС-а у Бра зи лу
Сле де ћи са мит БРИКС-а одр жа ће се 9. и 10. ју ла 2015. у ру ском гра ду Уфи.
ФО
ТО
: AP
13
ГЕОПОЛИТИКА агвуст 2014.
ци ја ци је БРИКСа, као и мо гућ ност да се у окви ру ове асо ци ја ци је осну ју Ре зер вна бан ка го ри ва и Ин сти тут за енер гет ску по ли ти ку БРИКСа. Ме ђу тим, де та љи ових про је ка та за са да ни су по зна ти.Уочи су сре та ли де ра пот пи са ни су и дру ги до ку мен ти, на при мер, о са рад њи у сфери кре ди ти ра ња из во за и оси гу ра ња изво зних кре ди та зе ма ља БРИКСа. „Ме ђу ре зул та ти ма бра зил ског Са ми та мо же мо из дво ји ти пот пи си ва ње ак ци о ног пла на раз во ја тр го вин скоеко ном ске са рад ње Ру си је и Бра зи ла. Стра не су се до го во риле да у сред њо роч ној пер спек ти ви роб на раз ме на тре ба до до стиг не вред ност од 10 ми ли јар ди до ла ра“, на во ди во де ћи ана лити чар ин ве сти ци о не ком па ни је „Wild Bear Ca pi tal“ Вик тор Не ус тро јев. Ме ђу тим, пре ма ње го вим ре чи ма, ни је са свим ја сно на ко ји на чин је пла ни ра но да се роб на
раз ме на по ве ћа. Пот пи си ва ње овог доку мен та ру ским ком па ни ја ма ће по свој при ли ци омо гу ћи ти да се бр же ин те гришу у еко но ми ју Бра зи ла. Из ме ђу оста лог, мо жда су у пи та њу за јед нич ки про јек ти у сфе ри ин ду стри је наф те и га са. Осим тога, ком па ни ја „Ру ске же ле зни це“ пла ни ра да се ан га жу је у из град њи же ле знич ких пру га у Бра зи лу.
Уку пан ефе катМе ђу тим, по ми шље њу не ких струч ња ка, Са мит за сад ни је до нео су штин ске економ ске ре зул та те. „Тре ба би ти ре а лан: за са да је БРИКС плат фор ма за раз ме ну ми шље ња, клуб за за јед нич ка ин те ре сова ња“, ка же Ро ман Ан дре је шчев. Пре ма ње го вим ре чи ма, БРИКС вре ме ном мо же по ста ти пу но вред на ме ђу на род на ор гани за ци ја: Ру си ја у то ула же сна ге, али не ра ди се о бр зом про це су. Ка ко ис ти че овај струч њак, тек ка да БРИКС де фи ни тив но учвр сти ста тус ме ђу на род не ор га ни за ције, мо же се го во ри ти о ко ри сти ко ју ћу руске ком па ни је има ти од ова квих Са ми та.„Ак ту ел на по се та пред сед ни ка Пу ти на Ла тин ској Аме ри ци је по ку шај да се ублаже не га тив не по сле ди це за пад них санкци ја по до ма ћу еко но ми ју и да се са рад ња пре о ри јен ти ше на ла ти но а ме рич ки ре ги
он“, сма тра ана ли ти чар Ре ви зор скоконсул тант ске ком па ни је „Гра ди јент Ал фа“ Је гор Дви ња нин. Пре ма ње го вим ре чи ма, Ру си ја зе мља ма чла ни ца ма БРИКСа и дру гим еко но ми ја ма у раз во ју пред ла же да се удру же ка ко би за јед нич ки шти ти ле сво је ин те ре се у од но су на САД и дру ге раз ви је не зе мље. И су де ћи по све му, овај пред лог не ће оста ти без од го во ра. Конкрет ни еко ном ски спо ра зу ми, усво је ни на су сре ту ли де ра БРИКСа, ка ко ис ти че овај струч њак, има ју за да так да по ка жу све ту да при ја тељ ски од но си у окви ру ове ор га ни за ци је ни су са мо пра зна прича. „За сад су то ви ше ‘из ја ве о на ме ра ма’ и још је ра но го во ри ти о ре ал ним про јекти ма“, до да је овај струч њак. Пре ма ње говим ре чи ма, на Са ми ту је ипак по стиг нут на пре дак и БРИКС би ре ал но мо гао да по ста не цен тар око ко га ће се оку пи ти сви они ко ји су не за до вољ ни по ли ти ком САД и раз ви је них зе ма ља.Вре ди скре ну ти па жњу на то да ће се следе ћи са мит одр жа ти 9. и 10. ју ла 2015. у ру ском гра ду Уфи (1350 km од Мо скве). Вла ди мир Пу тин је обе ћао да ће ру ске вла сти као ор га ни за то ри овог са ми та узе ти у об зир при о ри те те ко ји су од ређе ни за вре ме бра зил ског пред се да ва ња БРИКСом.
Иако је Ру си ја же ле ла да се ди ште фон да бу де на ње ној те ри то ри ји, на Са ми ту је од лу че но да ће се оно на ла зи ти у Шан га ју
Пи ше: Алек сеј Ло сан
„Га спром њефт“, фир маћер ка руског ги ган та „Га спро ма“, по сти гла је до го вор о ку по ви ни де о ни ца мађар ске ком па ни је MOL у хр ват ској нафт ној ком па ни ји INA, ја вља ју хр ват ски ме ди ји. По ми шље њу руских екс пе ра та, ова тран сак ци ја ће по мо ћи про јек ту га со во да „Ју жни ток“, а ујед но ће омо гу ћи ти Хр ват
ској да по ве ћа екс пло а та ци ју и прера ду наф те.
Свр ха ку по ви не
Сре ди ном ју ла је шеф „Га спрома“ Алек сеј Ми лер у окви ру сво је по се те За гре бу раз гова рао са хр ват ским пред седни ком Ивом Јо си по ви ћем и пре ми је ром Зо ра ном Ми ла но
ви ћем. Пре ма ин фор ма ци ја ма аген ци је „Blo om berg“, раз го вор се ти цао мо гу ће
из град ње огран ка га со во да „Ју жни ток“ у Хр ват ској, као и уче шћа „Га спро ма“ на тен де ру за ин ду стри ја ли за ци ју но вих на ла зи шта. По ред то га, хр ват ски „Но ви лист“ ја вља да је ујед но по стиг нут до говор о ула ску „Га спро мо ве“ фир мећер ке „Га спром њефт“ у ка пи тал хр ват ске компа ни је INA.„Ма ђар ска нафт на ком па ни ја MOL још у но вем бру 2013. из ра зи ла је же љу да про да сво јих 49,1% ка пи та ла у хр ват ској нафт ној ком па ни ји INA. ‘Га спром’ је званич но за ин те ре со ван за екс пло а та ци ју наф те и га са у хр ват ском де лу ја дран ског шел фа и у кон ти нен тал ном де лу зе мље“, об ја шња ва Ва дим Ве дјор њи ков, за ме ник ди рек то ра оде ље ња за ана ли ти ку и менаџ мент ри зи ка ин ве сти ци о не ком пани је UFS. По ње го вим ре чи ма, ку по ви на 49,1% хр ват ске др жав не нафт не ком пани је (вла ди Хр ват ске при па да 44,84%, а
Ку по ви ном хр ват ске ком па ни је INA „Га спром“ по ма же „Ју жном то ку“
„Га спром“ је то ком пр ве по ло ви не 2014. ис по ру чио Хр ват ској 45% ви ше га са не го то ком це ле 2013, тј. око 0,34 ми ли јар де куб них ме та ра, а у сеп тем бру 2013. ком па ни је „Га спром“ и „ЛНГ Хр ват ска“ по сти гле су до го вор о ре а ли за ци ји про је ка та ко ри шће ња при род ног га са као мо тор ног го ри ва
14
ГЕОПОЛИТИКА август 2014.
оста ло при ват ним ин ве сти то ри ма) по већа ва ве ро ват но ћу успе шне ре а ли за ци је „Ју жног то ка“. Ка ко ис ти че екс перт, сада шња тра са га со во да „Ју жни ток“ подра зу ме ва да он из Ср би је из ла зи на те рито ри ју Ма ђар ске и да ље иде у Аустри ју. Ме ђу тим, та ко ве ли ки удео „Га спро ма“ у хр ват ској ком па ни ји INA мо же ути ца ти да се те ри то ри ја пла сма на га са про ши ри, па чак и да се из гра ди ал тер на тив на траса га со во да пре ко те ри то ри је Хр ват ске, уко ли ко бу де не ких про бле ма са ре а лиза ци јом про јек та пре ко Ма ђар ске.Ру си ја и Хр ват ска су у мар ту 2010. већ пот пи са ле ме ђу вла дин спо ра зум ко ји пред ви ђа укљу чи ва ње Хр ват ске у про јекат. „Ју жни ток“ под ра зу ме ва из град њу га со во да ка па ци те та 63 ми ли јар де кубних ме та ра га са до зе ма ља Ју жне и Централ не Евро пе. Пр ви куб ни ме три га са „Ју жним то ком“ ће кре ну ти кра јем 2015, а пун ка па ци тет га со во да би ће оства рен до 2018. Тре ба ре ћи да је „Га спром“ то ком пр ве по ло ви не 2014. ис по ру чио Хр ватској 45% ви ше га са не го то ком це ле 2013,
тј. око 0,34 ми ли јар де куб них ме та ра, а у сеп тем бру 2013. ком па ни је „Га спром“ и „ЛНГ Хр ват ска“ по сти гле су до го вор о ре а ли за ци ји про је ка та ко ри шће ња природ ног га са као мо тор ног го ри ва.
Сви ма се ис пла тиКа ко об ја шња ва ана ли ти чар аген ције „Ин вест ка фе“ Гри го риј Бирг, из ме ђу ком па ни ја MOL и INA ви ше пу та су изби ја ли кон флик ти, та ко да би се про да ја по по вољ ној це ни ис пла ти ла ма ђар ској ком па ни ји, ко ја би се на тај на чин из бави ла од про бле ма тич не ак ти ве. Хр ват ској нај ви ше сме та уго вор ко ји Ма ђа ри ма да је пра во да упра вља ју ком па ни јом INA. За тај уго вор је бив ши пре ми јер Хр ват ске Иво Са на дер осу ђен на 10 го ди на затво ра, јер је суд сма трао да је Са на дер за скла па ње тог спо ра зу ма узео ми то. У истом про це су је об ја вље на по тер ни ца за Жол том Хер на ди јем, са да шњим ше фом ком па ни је MOL.Дру ги раз лог тран сак ци је је пад по ка зате ља обе ју по ме ну тих ком па ни ја. „Про
шла го ди на је би ла ве о ма те шка за мађар ску ком па ни ју. Њен чи сти при ход је сма њен за 86%“, ка же Гри го риј Бирг. Пре ма по да ци ма ком па ни је INA, екс плоа та ци ја наф те у Хр ват ској 2013. је опа ла за 17%, а пре ра да наф те за 9%. Шта ви ше, прак тич но је за мр зну та мо дер ни за ци ја две ју ра фи не ри ја у Ри је ци и Си ску чи ји је вла сник INA.Са дру ге стра не, „Га спром њефт“ је по годан ку пац, с об зи ром да се он ак тив но разви ја на Бал ка ну. Ру ска ком па ни ја је 2009. ку пи ла 51% срп ског НИСа за 440 ми ли она евра, та ко да она већ екс пло а ти ше нафту на Бал ка ну и има две ра фи не ри је ка паци те та 7,3 ми ли о на то на го ди шње. Пред то га, „Га спром њефт“ кон тро ли ше мре жу од пре ко 330 бен зин ских пум пи и по седу је мре жу од 55 бен зин ских пум пи под брен дом „Га спро ма“ у Ср би ји, Бо сни и Хер це го ви ни, Бу гар ској и Ру му ни ји. „Недав но се ‘Га спром њефт’ за ин те ре со вао и за до би ја ње ли цен це за ге о ло шка ис пити ва ња и екс пло а та ци ју фо сил ног го ри ва на шел фу Хр ват ске и у ње ном коп не ном
де лу. Из свих тих раз ло га ру ска ком па ни ја је ло ги чан и ве ро ва тан ку пац“, до да је Гри го риј Бирг. Хр ват ска је 2013. од лу чи ла да об ја ви тен дер за вр ше ње ге о лошких ис пи ти ва ња фо силних го ри ва у ње ном копне ном де лу. Ра ди уче шћа на том тен де ру „Га спром њефт“ је исте го ди не ре гистро вао ћер куком па ни ју у Хр ват ској.До ду ше, уче сни ци на тржи шту прет по ста вља ју да ку по ви на уде ла у компа ни ји INA мо же би ти осу је ће на. Во де ћи експерт ме на џер ске ком пани је „Фи нам Ме наџ мент“ Дми триј Ба ра нов под сећа да је ра ни је у јав но сти би ло ре чи о то ме да у низ хр ват ских за ко на мо гу бити уне те до пу не о за бра ни про да је ак ци ја ком па ни је INA ин ве сти то ри ма ко ји ни су из зе ма љачла ни ца Европ ске уни је. „У том слу ча ју ру ске ком па ни је не би мо гле да от ку пе те ак ци је по сле уно ше ња изме на у за ко не“, упо зо ра ва екс перт.
економија
ФО
ТО
: Ge
TT
y Im
A G
es
/ F
O T
O b
An
k
15
ГЕОПОЛИТИКА агвуст 2014.
Пи ше: Алек сеј Ско пин
Пред сед ник Укра ји не Пе тар По рошен ко кра јем ју на је пот пи сао Спора зум о при дру жи ва њу са ЕУ. По што Укра ји на са да у зе мље Ца рин ске уније из во зи ви со ко тех но ло шку ро бу, а у ЕУ са мо си ро ви не, од лу ка да се поја ча ло ши ја стра на спољ не са рад ње из гле да ве о ма чуд но. Па ипак, за њу по сто ји об ја шње ње и оно се ви ди ако се бо ље за гле да мо у клуп ко ин те ре са САД, ЕУ, Ру си је и са ме Укра ји не.
Ка ко би смо схва ти ли ка кве после ди це оче ку ју Укра ји ну, ЕУ, Ру си ју и САД тре ба да ана лизи ра мо ци ље ве и оче ки ва ња сва ке од стра на.САД су гло бал ни играч ко ји
пре тен ду је на пре су дан ути цај у ме ђу народ ним про јек ти ма на сва ком ни воу – од гло бал ног до ре ги о нал ног (уну тар кон тинен тал ног). Европ ска уни ја и Ру си ја су игра чи ин тер кон ти нен тал ног ни воа, за ко је пре су дан зна чај има ју евро а фрич ки (за ЕУ) и евро а зиј ски (за Ру си ју) про јек ти. Укра ји на је уну та ре вроп ски ре ги о нал ни играч, ко ји свој ме ђу на род ни зна чај мо же да по ве ћа ула зе ћи у про јек те са гло бал ним или ин тер кон ти нен тал ним игра чи ма.Ге о граф ски по ло жај Укра ји не из ме ђу ЕУ и Ру си је огра ни ча ва њен из бор у по гле ду ме ђу на род не европ ске са рад ње на три вари јан те: са мо са ЕУ, са мо са Ру си јом или са ЕУ и Ру си јом. Рас по ред спољ но тр го винске раз ме не по ка зу је да је ус по ста вље на фак тич ка рав но те жа из ме ђу два прав ца спољ них ве за Укра ји не: роб на раз ме на са ЕУ из но си 3540 ми ли јар ди до ла ра, а са Ру си јом и дру гим зе мља ма Ца рин ске уни је (Бе ло ру си ја, Ка зах стан) 5060 ми ли јар ди до ла ра. При том у зе мље Ца рин ске уни је (ЦУ) Укра ји на из во зи ви со ко тех но ло шку ро бу (ма ши не, мо то ре, опре му), а у зе мље ЕУ по лу фа бри ка те (цр не ме та ле, нафт не де ри ва те, жи та ри це) и си ро ви не (ру де и др.). Тре ба та ко ђе узе ти у об зир да зе мље ЦУ има ју бр жи еко ном ски раз вој не го ЕУ и да ће по тра жња за укра јин ским про изво ди ма ра сти услед но ве ин ду стра ли за ције ко ја се спро во ди у овим зе мља ма.
За то је ло гич но прет по ста ви ти да при родни еко ном ски ин те ре си Укра ји не ле же у то ме да исто вре ме но са ра ђу је са ЕУ и ЦУ, са тен ден ци јом по сте пе ног пре ба ци ва ња те жи шта еко ном ске ак тив но сти ка земља ма ЦУ. У том слу ча ју мо же се по стићи бр жи еко ном ски раст и за по шља ва ње ста нов ни шта, као и уве ћа ње де по но ва них ре зер ви зла та и де ви зних ре зер ви. Ме ђутим, по ли тич ки из бор Укра ји не и пот писи ва ње Спо ра зу ма о при дру жи ва њу са ЕУ ди рект но ука зу ју на су прот не од лу ке. Потпи су ју ћи од лу ку о еко ном ском при дру жива њу са ЕУ, Укра ји на је иза бра ла са рад њу са европ ском при вре дом ко ја не пре кид но сла би, као и ори јен та ци ју ка екс пло а та цији и из во зу си ро ви на!
Шта је до ве ло до ове од лу кеИс по ста вља се да је Укра ји на до не ла одлу ку у су прот но сти са сво јим на ци о налним еко ном ским ин те ре си ма. Мо же мо из дво ји ти три нај ва жни ја раз ло га за такав по тез.Пр ви раз лог су ин те ре си гло бал ног игра ча – САД. При дру жи ва ње Укра ји не ЕУ омогу ћа ва ко ри шће ње прав них огра ни че ња и оба ве за, ко је су део Спо ра зу ма о при дружи ва њу, ра ди оства ре ња број них ци ље ва не са мо ЕУ, не го и САД.Као пр во, зна чај но ће опа сти ис по ру ка висо ко тех но ло шке ро бе зе мља ма ЦУ, што ће не из бе жно до ве сти до сла бље ња вој ног по тен ци ја ла Ру си је у на ред ним го ди нама. Као дру го, отво ри ће се но во тр жи ште за пла сман аме рич ког на о ру жа ња у Украји ни. Као тре ће, по ја ви ће се мо гућ ност де ста би ли за ци је ис по ру ка ру ског га са у Евро пу и ство ри ти усло ви да аме рич ке ком па ни је за поч ну екс пло а та ци ју га са из уљ ног шкриљ ца у Укра ји ни. И као че тврто, на ста ви ће се успо ра ва ње еко ном ског ра ста у ЕУ као глав ном гло бал ном кон курен ту САД, јер ће сна ге ЕУ би ти усме рене ка мо дер ни за ци ји при вре де у Укра ји ни (до ана лог ног успо ре ња ра ста при вре де Не мач ке до шло је у вре ме мо дер ни за ци је Ис точ не Не мач ке).Дру ги раз лог ле жи у ин те ре си ма ЕУ. Придру жи ва ње ће европ ској ро би у пот пу ности отво ри ти укра јин ско тр жи ште, це на рад не сна ге у Евро пи ће на ста ви ти да пада због јеф ти не рад не сна ге из Укра ји не,
Евро па ће по бољ ша ти сво је снаб де ва ње ре сур си ма и при бли жи ће се глав ним ре гио ни ма екс пло а та ци је наф те и га са, про шири ће зо ну евра. На тај на чин ће европ ској при вре ди при дру жи ва ње до не ти ви ше плу се ва, не го ми ну са. Глав ни не до стаци ће се по ја ви ти на тр жи шту ра да за европ ске рад ни ке, ко ји, упр кос сна жним син ди кал ним ор га ни за ци ја ма и уло зи соци јал де мо крат ских пар ти ја, не ће мо ћи да ин си сти ра ју на по ве ћа њу пла та у усло вима кон ку рен ци је од стра не јеф ти не рад не сна ге из Укра ји не.Као што ви ди мо, ин те ре си САД и ЕУ се у из ве сној ме ри по кла па ју, што ства ра са вез гло бал ног и ин тер кон ти нен тал ног игра ча у овом про јек ту.Тре ћи раз лог се са сто ји у то ме што је у укра јин ском дру штву рас про стра њен мит о на глом по ве ћа њу жи вот ног стан дар да у слу ча ју при дру жи ва ња ЕУ, чи ме се обезбе ђу је по др шка би ра ча оним по ли тич ким ли де ри ма ко ји обе ћа ва ју убр за ну ин те граци ју Укра ји не у ЕУ.
По сле ди це по Ру си јуРу си ја гу би снаб де ва ча зна чај не ви со котех но ло шке ро бе ко ју не ће мо ћи у пот пуно сти да на до ме сте до ма ћи про из во ђа чи, што ће сма њи ти од брам бе ни по тен ци јал зе мље. Ра сте мо гућ ност бес ца рин ског увоза европ ских про из во да пре ко те ри то ри је Укра ји не. Све то ће до ве сти до озбиљ них не га тив них по сле ди ца по еко ном ски поло жај Ру си је.Ап со лут ни до бит ник у про це су при дружи ва ње Укра ји не ЕУ су САД. Де ли мич ни до бит ник је ЕУ. Де ли мич ни гу бит ник је Укра ји на, ко ја ће из гу би ти сво ју ма шино град њу и ис точ на тр жи шта за пла сман ро бе. Ру си ја не ма ни ка кву до бит од овог при дру жи ва ња. Упра во за то је она би ла про тив при дру жи ва ња Укра ји не ЕУ. Ме ђутим, по след ња реч у овом про це су још ни је па ла и на ста вак бор бе ће мо убр зо ви де ти.
Алек сеј Ско пин је про фе сор и ди рек тор Ме ђу на род ног ин сти ту та
за те ри то ри јал ни раз вој (МИРТ).
погледи
Шта се кри је иза при дру жи ва ња Укра ји не ЕУ?
КА
РИ
КА
Ту Р
А: К
ОН
СТА
Н ТИ
Н М
А л
еР
16
ГЕОПОЛИТИКА август 2014.
Пи ше: Је ка те ри на Ту ри ше ва
„Ан га ра“, пр ви ра кет ни но сач пројек то ван у Ру си ји про сле рас па да СССРа, успе шно је лан си ран са се вер ног ко смо дро ма „Пле сецк“. Успе шан лет је по ка зао да Ру си ја у овој обла сти ви ше не за ви си од других др жа ва, ни у по гле ду тех но ло ги је и про из вод ње, ни што се ти че самог ко смо дро ма. Ка кве мо гућ но сти пред ру ским ко сми чим сек то ром отва ра но ви еко ло шки чист но сач?
Лан си ра ње ра кет ног но сача „Ан га ра1.2ПП“ – пр вог еко ло шки чи стог но са ча и пр вог но са ча про јек то ваног у Ру си ји по сле рас па да СССРа – оба вље но је 9. ју ла
на ко смо дро му „Пле сецк“ у Ар хан гел ској Обла сти на се ве ру Ру си је. До одва ја ња пр вог сте пе на у за да тој обла сти из над Барен цо вог мо ра до шло је че ти ри ми ну та по сле стар та. А 21 ми нут по сле лан сира ња ма ке та те ре та са дру гим сте пе ном па ла је у за да ту област по ли го на „Ку ра“ на по лу о стр ву Кам чат ка. Уку пан пут ра ке те био је 5700 ки ло ме та ра од ме ста лан си ра ња.Пр во лан си ра ње ла ке „Ан га ре“ пр во битно је пла ни ра но за 25. јун, али је због до
дат них про ве ра по ме ре но. Ме ђу тим, и 28. ју на ауто мат ски си стем је 19 се кун ди пре стар та от ка зао лан си ра ње. Вла ди мир Пу тин, ко ји је та да лич но те ле кон фе ренциј ски пра тио лан си ра ње, на ло жио је да се раз мо тре узро ци до га ђа ја и лан си ра ње је од ло же но на нео д ре ђе но вре ме.Ис по ста ви ло се да „Ан га ра“ ни је по лете ла услед от кри ве не не хер ме тич но сти дре на же јед но га од вен ти ла ко ји се не
од но си на мо тор. У „Ро ско смо су“ су доне ли од лу ку да се „Ан га ра“ по пра ви на са мом ко смо дро му и већ 9. ју ла из вр ше но је лан си ра ње.
Не за ви сна и еко ло шкаРаз ли чи те кон фи гу ра ци је ра ке та од лику ју се од ре ђе ним бро јем уни вер зал них ра кет них бло ко ва од ко јих се са сто ји први сте пен. Лан си ра на „Ан га ра“ је пре лазна ва ри јан та ра ке те ко ја је омо гу ћи ла да се про ве ри рад пр вог и дру гог сте пе на, за то што је њен дру ги сте пен био преу зет из те шке ва ри јан те, без об зи ра на то што је ра ке та би ла у ва ри јан ти ла ке кон фи гу ра ци је.У бу дућ но сти ће те шке ра ке те „Ан га ра“ би ти опре мље не тре ћим сте пе ном ко ји ко ри сти во до ник, што ће омо гу ћи ти да
космос
„Ангарa“ по кла ња Ру си ји ко смич ку не за ви сност
Но ва ге не ра ци јаКо смич ки ра кет ни ком плекс „Ан га ра“ пред ста вља но ву ге не ра ци ју ра ке та-но са ча мо дул ског ти па. Фа ми ли ја укљу чу је но са че од ла ког до те шке кла се у ди ја па зо ну но си во сти од 3,8 до 35 то на. Сви они се мо гу лан си ра ти са истог лан сир ног уре ђа ја. Сва ки уни вер зал ни мо дул опре мљен је јед ним ја ким ре ак-тив ним мо то ром на теч но го ри во РД-191.
Са да Ру си ја мо же да лан си ра са те ли те свих ти по ва у ни ску и ви со ку ге о ста ци о нар ну ор би ту без са гла сно сти Ка зах ста на, на чи јој се те ри то ри ји на ла зи ко смо дром „Бај ко нур“
17
ГЕОПОЛИТИКА агвуст 2014.
се са „Пле сец ка“ из но се ку ди ка мо те жи те ре ти. Пр ви пи ло ти ра ни лет те шке „Анга ре“ тре ба да се ре а ли зу је 2018. са но вог ру ског ко смо дро ма Во сточ ни у Амур ској Oбласти на ру ском Да ле ком Ис то ку.Та ко је Ру си ја до би ла га ран то ва ни неза ви сни при ступ ко смич ком про сто ру, за јед но са но вом кла сом ра ке та. Са да Руси ја мо же да лан си ра са те ли те свих типо ва у ни ску и ви со ку ге о ста ци о нар ну ор би ту без са гла сно сти Ка зах ста на, на чи јој се те ри то ри ји на ла зи ко смо дром „Бај ко нур“.Шта ви ше, про из вод ња ових ра ке та не за ви си од стра них ко о пе ра на та, јер је због стра те гиј ске без бед но сти ком плекс у пот пу но сти про јек то ван и про из ве ден у ко о пе ра ци ји ру ских пред у зе ћа, ко ја се на ла зе на те ри то ри ји Ру си је.
Ве о ма је ва жно и то да уво ђе ње „Ан га ре“ у екс пло а та ци ју знат но по бољ ша ва еколо шки по ка за тељ лан си ра ња: ако „Протон“ као го ри во ко ри сти хеп тил, ко ји је ште тан за око ли ну, он да се пар ке ро зин–ки се о ник, ко ји се ко ри сти „Ан га ра“ сматра ку ди ка мо ма ње ток сич ним.
На пу ту ка ко мер ци јал ном успе хуАн дреј Јо њин, до пи сни члан Ру ске ака деми је ко смо на у ти ке „Ци ол ков ски“, сма тра да Ру си ја мо ра да поч не са из град њом јеф ти ни је те шке ра ке те, па ра лел но са из град њом ра ке та из фами ли је „Ан га ра“, ко ја се не ће ко ри сти ти за ланси ра ња у ко мер ци јал не свр хе.„На ко смо дро му ‘Плесецк’ ра ке та ‘Ан га ра’ не ма ко мер ци јал ну уло гу – то тре ба да бу де ја сно. Њен за да так је лан си ра ње феде рал них са те ли та у орби ту, оних ко ји су на правље ни нов цем из бу џе та“, сма тра екс перт.По ње го вим ре чи ма, Руси ја због то га мо ра посте пе но да пре ла зи на ства ра ње те шких, али јеф ти ни јих ра ке таноса ча, сле де ћи при мер при ват не аме рич ке компа ни је Spa ceX, ко ја већ про из во ди ра ке те чи ја це на је от при ли ке 70 мили о на до ла ра.„Да се не би из гу би ло тр жи ште ко мер ци јалних ле то ва у ко смос, потреб но је на ста ви ти са екс пло а та ци јом ‘Про тона’, ко ји ко шта ју око 100 ми ли о на по лан си ра њу, и по че ти са пра вље њем ра ке та чи ја би це на би ла око 50 ми ли о на до ла ра за лан си ра ње, ка ко се овај сег мент у пер спек ти ви не би пот пу но пре дао компа ни ји Spa ceX“, за кљу чује Јо њин.Пр во успе шно лан си ра ње „Ан га ре“ ни је ва жно са мо за Ми ни стар ство од бране Ру си је, ка же Игор Мари њин, ака де мик Ру ске
ака де ми је ко смо на у ти ке „Ци ол ков ски“.„Са Пле сец ка ће се по мо ћу ‘Ан га ре’ доста вља ти те рет на ге о ста ци о нар ну ор биту, што је ве о ма ва жно не са мо за ко мерци јал на лан си ра ња са те ли та ве зе, већ и за Ми ни стар ство од бра не, за то што са да пре ста је мо да за ви си мо од лан си ра ња у ин те ре су ми ни стар ства од бра не дру ге др жа ве, упра во за хва љу ју ћи то ме што ће те шка ра ке та ле те ти са ко смо дро ма ‘Пле сецк’, код нас“, об ја шња ва Ма ри њин.
По ма те ри ја ли ма РИА „Но во сти“, Га зе та.Ru, ИТАР-ТАСС
ФО
ТО
: РИ
А „
НО
вО
СТ
И“
гР
АФ
ИК
ОН
: ИТ
АР
-ТА
СС
18
ГЕОПОЛИТИКА август 2014.економија
Пи ше: Дми триј Ли тов кин
Ми ни стар ство фи нан си ја САД укључу је у спи сак санк ци ја нај ве ћа ру ска пред у зе ћа за про из вод њу оруж ја. Ипак, по ре чи ма ру ских екс пе рата, пре кид са рад ње мо же озбиљ но да уда ри по аме рич ким кли јен ти ма: сво је про из во де у САД ис по ру чу је чак и кон церн „Ка ла шњи ков“.
Ауто ма ти и ра ке те
Hа спи ску санк ци ја на шао се и во де ћи ру ски вој ни бренд „Ка ла шњи ков“. Ја ну а ра 2014, још пре за о штра ва ња од но са из ме ђу Ру си је и САД у ве зи са укра јин ском кри зом, ру ска
ком па ни ја је пот пи са ла екс клу зив ни уговор за ис по ру ку ва тре ног оруж ја у САД и Ка на ду. Из воз оруж ја ру ског кон цер на у ове зе мље про це њу је се на 80 до 200 хиља да ко ма да го ди шње. У Сје ди ње не Др жаве се под мар ком Iz hmash ис по ру чу ју пре све га спорт ске пу шке, ло вач ки ка ра би ни и сач ма ре, ме ђу њи ма и пу шка „Сај га“ за по ли циј ске је ди ни це. У кон цер ну „Кала шњи ков“ ка жу да су ис по ру ке у САД с аспек та брен да ствар пре сти жа. Осим
у САД, кон церн ис по ру чу је сво је про изво де у 27 зе ма ља, ме ђу ко ји ма су Ве ли ка Бри та ни ја, Ита ли ја, Не мач ка и Нор ве шка.НПО „Ба залт“, НПО „Ма ши но стро је нија“, „Про јек тант ски би ро ма ши на алатљи ка“ пред у зе ћа ко ја су ушла у списак санк ци ја по зна ти су по ис по ру ка ма ру ског на о ру жа ња у Си ри ју. Пр ва фир ма про из во ди про тив тен ков ске мо бил не ком плек се, а НПО „Ма ши но стро је ни ја“ је Да ма ску ис по ру чи ло мо бил не обал ске ра кет не си сте ме „Ба сти он“ са над звучним кр ста ре ћим ра ке та ма „Ја хонт“. А „Про јек тант ски би ро ма ши на ала тљи ка“ је у Си ри ју ис по ру чи вао про тив а ви он ске
ра кет ното пов ске си сте ме „Пан цирС1“.Про фе сор Ака де ми је вој них на у ка Вадим Ко зју лин у аме рич ким санк ци ја ма не ви ди ре ал ну по ли ти ку. „Мо сква не уче ству је у до га ђа ји ма у Укра ји ни, а у си ту а ци ји око Си ри је та ко ђе се ограни ча ва ла на по ли тич ке ме ре“, ка же он. По ње го вом ми шље њу, од лу ка Ми нистар ства фи нан си ја САД је за сно ва на ис кљу чи во на еко ном ским мо ти ви ма. Пре ма по да ци ма Сток холм ског ин сти
ту та за стра те шка ис тра жи ва ња (SI PRI), Ру си ја за у зи ма дру го ме сто у све ту по оби му из во за на о ру жа ња и вој не тех нике. Пре ма ре зул та ти ма за 2013. вред ност из во зних про да ја на о ру жа ња и вој не тех ни ке из но си ла је 13,2 ми ли јар де дола ра. А по чет ком фе бру а ра 2014. па кет из во зних на руџ би на за ру ске про из во де вој не на ме не до сти гао је 40 ми ли јар ди до ла ра. При том Мо сква ак тив но осва ја но ва тр жи шта ко ја су ра ни је у пот пу ности би ла ори јен ти са на на САД, као што је Ла тин ска Аме ри ка. Та ко су по следњих го ди на Ве не цу е ла и Бра зил по ста ли стра те шки парт не ри у обла сти вој но
тех нич ке са рад ње са Ру си јом, исто као што су Ки на, Ин ди ја и Ал жир.
Ти та ни јум и мо то риПо ре чи ма Ва ди ма Ко зју ли на, спи сак руских ком па ни ја ко је су под уда ром санкци ја Стејт де парт мен та и Ми ни стар ства фи нан си ја САД не ме ња се из го ди не у го ди ну: кон церн „Ка ла шњи ков“, кор пора ци ја „Урал ва гон за вод“, др жав ни одбрам бе ни кон церн „Ал мазАн теј“, НПО „Ба залт“ (у са ста ву кор по ра ци је „Ростех“), „Кон церн Ра диоелек трон ске техно ло ги је“, кон церн „Со зве зди је“, НПО „Ма ши но стро је ни ја“, „Про јек тант ски би ро ма ши на ала тљи ка“. На при мер, САД су то ком 2006. уве ле санк ци је про тив „Ро со бо ро нек спор та“ и ком па ни је „Сухој“ због са рад ње са Ира ном и Ве не цу елом. Та да је Мо сква Те хе ра ну ис по ру чи ла про тив а ви он ске ра кет не си сте ме „Тор“. А „Су хој“ је Ка ра ка су про дао 24 лов ца Су30МК2. Али, по ла го ди не ка сни је санк ци је су би ле уки ну те. На ро чи то када се ис по ста ви ло да аме рич ки Bo e ing ку пу је 40% ти та ни ју ма ко ји је по тре бан за про из вод њу нај но ви јег ави о на Bo e ing 787 од ВСМПОАви сма ко ји се на ла зи под кон тро лом „Ро сте ха“ (пот чи њен је и „Ро со бо ро нек спор ту“). Си ту а ци ја је успе шно ре ше на то ком лич ног су сре та ше фа аме рич ког ави он ског ги ган та са
За што САД ка жња ва ју ру ске ору жа ре
Осим у САД, кон церн „Ка ла шњи ков“ ис по ру чу је сво је про из во де у 27 зе ма ља, ме ђу ко ји ма су Ве ли ка Бри та ни ја, Ита ли ја, Не мач ка и Нор ве шка
Спи сак ру ских ком па ни ја ко је су под уда ром санк ци ја Стејт де парт мен та и Ми ни стар ства фи нан си ја САД не ме ња се из го ди не у го ди ну
ФО
ТО
: РИ
А „
НО
вО
СТ
И“
Специјалне додатке о Русији у светским дневницима уређује и издаје „Russia Beyond the Headlines“, организација „Росијске га-зете“ из Москве. У овом тренутку додаци се објављују у следећим листовима: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕ-ДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДР-ЖАВЕ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI NEWSPAPERS, ЈАПАН •
HUANQIU SHIBAO, КИНА • LA NACION, АР-ГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИ-РАТИ • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА • NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНД.
Елек трон ска по шта срп ске ре дак ци је RBTH: EDI TOR @RU SKA REC.RUВи ше ин фор ма ци ја на http://RU SKA REC.RU „Ге о по ли ти ку“ из да је и штам па пред у зе ће ИП „Ге о по ли ти ка пресс д.о.о.“Адре са ре дак ци је: Мур ска 1/4, 11000 Бе о градТел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364ge o po li ti [email protected], www.ge o po li ti ka.rs
Сло бо дан Ерић, ди рек тор и глав ни и од го вор ни уред ник
Алек сан дар Дра гу ти но вић, уред ник фо то гра фи је
Ире на Ми лић, огла ша ва ње и ПР
Весна Станиславов, Дистрибуција
Ка та ри на Бун тић-Мар ко вић, по слов но-тех нич ки се кре тар
Ли ков но-гра фич ка об ра да „Ге о по ли ти ка пресс“
Вла ди ми ром Пу ти ном у Мо скви. Уочи уво ђе ња но вих санк ци ја, то ком одр жава ња авиоко смич ког са ло на Far nboro ugh In ter na ti o nal Air show 2014. шеф ком па ни је је по жу рио да пред у хи три си ту а ци ју, из ја вив ши да Bo e ing тра жи за ме ну за ру ски ти та ни јум, прем да „не би же лео да га се од рек не“. У пе ри о ду 20132018. ре а ли за ци ја уго во ра са компа ни јом Bo e ing кор по ра ци ји ВСМПОАви сма тре ба да до не се 1,52 ми ли јарде до ла ра. Не зна се ко ли ко ће Bo e ing из гу би ти од пре ки да са рад ње.У кон тек сту оте жа них од но са са ком пани јом Bo e ing, кор по ра ци ја ВСПОАвисма је про ши ри ла са рад њу са дру гим парт не ром. То је европ ски Air bus ко ји та ко ђе ку пу је ру ски ти та ни јум за своје ави о не. Пре ма но вом уго во ру, ру ска ком па ни ја ће би ти ис по ру чи лац пре сова них пло ча и боч них па не ла за мо то ре нај но ви јих пут нич ких ави о на А320neo. Ави он А320neo (New En gi ne Op tion) пред ста вља уса вр ше ну вер зи ју ави о на из фа ми ли је А320 са но вим мо то ром. За ави о не су пред ви ђе на два ти па: европски CFM In ter na ti o nal LE APX и аме рички Pratt & Whit ney PW1100G. При том се мо тор PW1100G не ис по ру чу је са мо за европ ски пер спек тив ни пут нич ки авион, већ и за ру ски ави он МС21. Ру ска кор по ра ци ја „Ир кут“, ко ја раз ви ја МС21, не пра ви са мо пут нич ки ави он, већ је и де ли мич но фи нан си ра ла пра вље ње мо то ра PW1100G. Пре ма ре чи ма Миха и ла По го сја на, ди рек то ра Ује ди ње не ком па ни је за про из вод њу ави о на (ОАК), за овај ави он има већ 180 пре ли ми нарних на руџ би на (чи та во тр жи ште се проце њу је на хи ља ду апа ра та). У овој си туа ци ји је за ме ник ми ни стра ин ду стри је и тр го ви не Ју риј Сљу сар већ из ја вио да ће Ру си ја ствар пре да ти су ду у слу ча ју да ис по ру ке мо то ра бу ду оне мо гу ће не.
политика
Пи ше: Ол га Бож је ва, „Мо сков ски ком со мо лац“
Од го вор на санк ци је САД пре ма преду зе ћи ма ру ског вој но ин ду стриј ског сек то ра мо же би ти об на вља ње рускоиран ског уго во ра о ис по ру ци Техе ра ну си сте ма ПВО С300. У сва ком слу ча ју, Иран се то ме на да. Ка ко је изја вио Мех ди Са наи, ам ба са дор Ира на у Ру си ји, то пи та ње се са да раз ма тра.
По ре чи ма Мех ди ја Са на и ја, Техе ран оче ку је да ће Ру си ја прода ти Ира ну С300 или дру ге, још са вре ме ни је зе нит не ра кет не си сте ме. „На ши пред став ни ци Ми ни
стар ства од бра не у ви ше на вра та су пре го ва ра ли са парт не ри ма у Ру сији“, са оп штио је ам ба са дор аген ци ји „Ин тер факс“. „Ми слим да ме ђу њима по сто ји до бро обо стра но раз у мева ње. На дам се да ће мо до би ти С300 или дру ги, још са вре ме ни ји си стем. То пи та ње се са да ре ша ва.“„Иран још увек сма тра ва же ћим уго вор о ис по ру ци С300, јер се санк ци је, ко је су уве де не у скла ду са ре зо лу ци јом 1929 Са ве та без бед но сти УН, не од но се на уговор о ку по ви ни С300, бу ду ћи да је он пот пи сан пре уво ђе ња санк ци ја“, под сетио је ди пло ма та и до дао да је у пи та њу „од брам бе но, а не офан зив но оруж је“.Под се ћа мо да су Мо сква и Те хе ран 2007. пот пи са ли уго вор о ис по ру ци си сте ма С300 и да се ре а ли за ци ји тог уго во ра успро ти вио др жав ни врх Изра е ла и САД. Са вет без бед но сти УН усво јио је 2010.
че твр ту по ре ду ре зо лу ци ју ко јом се Ирану уво де санк ци је. У тој ре зо лу ци ји су пр ви пут уве де на огра ни че ња ве за на за про да ју Те хе ра ну кон вен ци о нал ног нао ру жа ња, укљу чу ју ћи ра ке те и ра кет не си сте ме, тен ко ве, ју ри шне хе ли коп те ре, вој не ави о не и рат не бро до ве.Ру ска стра на је та да из ја ви ла да се ограни че ња у но вој ре зо лу ци ји од но се и на уго вор ко ји пред ви ђа ис по ру ку Те хе ра ну си сте ма С300ПМУ1.Та да шњи пред сед ник РФ Дми триј Медве дев пот пи сао је 22. сеп тем бра 2010. указ „О ме ра ма по што ва ња ре зо лу ци је 1929 Са ве та без бед но сти УН од 9. ју на
2010“. Ру си ја је 7. ок то бра исте го ди не пони шти ла уго во ре о про да ји С300 Ира ну. Иран је под нео ту жбу Ме ђу на род ном арби тра жном су ду у Же не ви про тив ру ске ком па ни је „Ро со бо ро нек спорт“ због непо што ва ња уго во ра о ис по ру ци С300, тра же ћи 4 ми ли јар де до ла ра од ште те.И ру ски екс пер ти не ис кљу чу ју мо гућност да ра ни ји до го вор са Ира ном о ис пору ци си сте ма С300 до би је но ви им пулс у ме ђу на род ној си ту а ци ји на ста лој по сле санк ци ја ко је су САД уве ле пред у зе ћи ма ру ског вој но ин ду стриј ског сек то ра.
Од го вор Мо скве на санк ци је САД: про да ја С-300 Ира ну?
Мо сква и Те хе ран су 2007. пот пи са ли уго вор о ис по ру ци си сте ма С-300. На фо то гра фи ји: C-300
ФО
ТО
: РИ
А „
НО
вО
СТ
И“
Кристална икона коју је израдила јувелирска кућа mOIseIkIn из јекатеринбурга по специјалној наруџбини Тројице-Сергијеве лавре поводом 700-годишњице рођења Сергија Радоњешког.
Руси
ја у
сли
кам
а
Ру ска реч ru ska rec.ru rs.rbth.com
ФО
ТО
: ПА
ве
л л
ИС
Иц
ИН
/ Р
ИА
„Н
Ов
ОС
ТИ
“