Русија и Србија #69
DESCRIPTION
Russia Beyond the Headlines, Serbian Edition, distributed with GeopolitikaTRANSCRIPT
Ко гу би ви ше?„Од Ру си је пра ве др жа ву-от пад ни ка“ стр. 2-3стр. 11-12
Ем бар гом про тив санк ци ја Фјо дор Лу кја нов
СЕПТЕМБАР 2014.
Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
Из бе гли це из Укра ји не: пр ви да ни у Ру си ји
Фо
то
: Ми
ха
ил
Мо
р д
а с
ов
2
Russia Beyond the Headlines (RBTH), укључујући и његова српска штампана и Интернет издања, финансира руски дневни лист „Росијска газета“. Садржај овог новинског додатка је уређен без учешћа дописника и уредника партнерског листа „Геополитика“. RBTH се финансира из дела профита од рекламе и спонзора, као и од средстава руских државних установа. Ми заступамо независну уредничку позицију и представљамо различите тачке гледишта на догађаје у Русији и свету кроз квалитетне текстове и стручна мишљења. Од тренутка нашег оснивања 2007. тежимо да задовољимо највише уредничке стандарде и објављујемо најбоље примере новинарства из Русије и о Русији. На тај начин желимо да надоместимо значајну празнину која постоји у приказивању наше земље у иностраним медијима. RBTH објављује 27 новинских додатака у 23 земље са укупном месечном читалачком публиком од 33 милиона људи, а такође одржава 19 сајтова на 16 језика.
Српска редакција RBTH (1) уређује Интернет страницу http://ruskarec.ru (http://rs.rbth.com), (2) уређује и издаје штампани додатак „Руска реч“ у „Политици“ и (3) уређује штампани додатак „Русија и Србија“ у „Геополитици“.
АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО председник редакцијског савета ФГБУ „Росијска газета“
ПАВЕЛ НЕГОИЦА генерални директор ФГБУ „Росијска газета“
ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН главни уредник ФГБУ „Росијска газета“
ЈЕВГЕНИЈ АБОВиздавач и директор RBTH
ПАВЕЛ ГОЛУБ главни уредник додатака RBTH
ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ генерални продуцент RBTH
НИКОЛА ЛЕЧИЋ гостујући уредник српске редакције RBTH
ИРИНА РЕШЕТОВА уредник српске редакције RBTH
МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ, РУЖИЦА РАДОЈЧИЋ, АНА АЦОВИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ преводиоци
АНДРЕЈ ШИМАРСКИ главни дизајнер
АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ директор фотографије
НИКОЛАЈ КОРОЉОВ уредник фотографије
ЈУЛИЈА ГОЛИКОВА директор одељења за маркетинг и оглашавање
Интернет страница: ruskarec.ru, rs.rbth.com * Електронска пошта: [email protected] * Телефон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адреса: Ул. Правды 24, д. 2, Москва 125993, Россия
© 2014 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL [email protected]. RBTH НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.
Текстови из рубрике „Погледи“ овог додатка изабрани су да представе разна становишта и не одражавају нужно становиште уредника RBTH или листа „Росијска газета“. Молимо Вас да шаљете писма и коментаре уреднику на [email protected].
ЛИКОВНОГРАФИЧКА ОБРАДА: „ГЕОПОЛИТИКА ПРЕСС“.
економија
/ruskarec /ruskarec
Да ли ће Србија искористити шансу да повећа извоз прехрамбених производа у Русију?
Пратите:Најзанимљивије теме из Русије директно у Вашем инбоксу
ПОДЕЛИТЕ СВОЈЕ МИШЉЕЊЕ НА
ruskarec.ru/subscribe
Пи шу: Ана Куч ма, Ни ко лај Ли тов кин
Про це њу је се да ће зе мље Европ ске уни је из гу би ти 12 ми ли јар ди евра због ем бар га на пре храм бе не произ во де ко ји је Ру си ја уве ла као одго вор на санк ци је ЕУ. За бра на увоза од но си се и на низ про из во да из САД, Ка на де, Нор ве шке и Аустрали је. Ја пан се ни је на шао на цр ној ли сти иако је та ко ђе увео санк ци је Ру си ји. По сто ји мо гућ ност да ће неки стра ни из во зни ци про на ћи начин да ро бу ди стри бу и ра ју упр кос санк ци ја ма. Осим то га, Ру си ја ће се осло ни ти на до ма ћу про из вод њу и пре о ри јен ти са ти се на увоз из Јужне Аме ри ке и Ази је.
Ем бар го ће би ти на сна зи го дину да на. У том пе ри о ду за брањен је увоз свих вр ста го ве ђег и свињ ског ме са, жи ви не и жи вин ских про из во да, су хоме сна тих про из во да и ме сних
пре ра ђе ви на, мле ка и млеч них про из вода, укљу чу ју ћи и си ре ве, ри бе, по вр ћа и во ћа, тар ту фа и ко шту ња вог во ћа.Ру ски ем бар го нај ви ше ће по го ди ти земље ЕУ јер су оне глав ни из во зни ци пре храм бе них про из во да на ру ско тржи ште. Пре ма по да ци ма Ин сти ту та за ком плек сна стра те шка ис тра жи ва ња (ИК СИ), Ру си ја из Евро пе уво зи 31,5% ме са, 42,6%млеч них про из во да и 32% воћа и по вр ћа.„Про це њу је се да ЕУ мо же из гу би ти чак 12 ми ли јар ди евра јер пре храм бе ни произ во ди чи не око 10% на шег це ло куп ног из во за у Ру си ју“, ре као је шеф де ле га ци је Европ ске уни је у Мо скви Ви га у дас Ушацкас у ин тер вјуу ра дио ста ни ци „Го во ри Мо сква“. Ушац кас на по ми ње да је то оквир на про це на, без ана ли зе кон кретних про из во да чи ји је увоз за бра њен.Екс пер ти под се ћа ју да ру ско тр жи ште до ста за ви си од уво зне ро бе. Пре ма по да ци ма Фе де рал не ца рин ске слу жбе (ФТС) РФ, то ком 2013. у РФ је уве зе но пре храм бе них про из во да у вред но сти од 43,1 ми ли јар ду до ла ра. Пре ма по да ци ма Ин сти ту та за ком плек сна стра те шка истра жи ва ња (ИК СИ), РФ из ино стран ства уво зи 70% во ћа и бо би ча стих пло до ва и око 50% си ре ва и мле ка у пра ху.
Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
3
ГЕОПОЛИТИКА септембар 2014.
По сле ди це ем бар га пре све га ће осе ти ти Ле то ни ја, Ли тва ни ја, Пољ ска и Фин ска као ве ли ки из во зни ци пре храм бе них про из вода на ру ско тр жи ште. На при мер, Фин ска је на ру ско тр жи ште ис по ру чи ва ла 77% из во зног си ра, пре ко 70% ма сла ца и 47% смр зну те ри бе. Ру си ји је на ме ње но и 43% укуп ног из во за су хо ме сна тих про из во да из Ле то ни је и Ли тва ни је. Пољ ска и Ли твани ја су ви ше од по ло ви не во ћа и по вр ћа на ме ње ног из во зу сла ле на тр жи ште РФ.У Не мач кој, Ита ли ји, Ве ли кој Бри та нији и Шпа ни ји ру ске санк ци је ће ути ца ти са мо на из воз по је ди них про из во да, сматра ју струч ња ци Ин сти ту та за ком плексна стра те шка ис тра жи ва ња. Ре ци мо, Шпа ни ја у Ру си ју из во зи 9%, а Ита ли ја 6% свог смр зну тог го ве ђег ме са. Не мач ка на ру ско тр жи ште ис по ру чу је 6% из возног свињ ског ме са и су вог во ћа (ста тисти ка ИК СИ).Ка да је реч о САД, Ка на ди и Аустра ли ји, Ру си ја из ових зе ма ља уво зи ме со, ри бу, по вр ће и тар ту фе, али у знат но ма њим ко ли чи на ма. Пре ма по да ци ма ФТС РФ за 2013, жи вин ско ме со уве зе но из САД чини ло је све га 5,3% укуп ног ру ског уво за ме са и ме сних про из во да. Ко ли чи на живин ског ме са из ве зе ног на ру ско тр жиште чи ни 6% укуп не из во зне кво те САД.Због ем бар га све по ме ну те зе мље из гу биће јед но од пер спек тив них тр жи шта. После ди це ем бар га осе ти ће и гра ђа ни Ру си је.
Да ли ће ра фо ви ру ских про дав ни ца оста ти пра зни?По зи ва ју ћи се на из во ре у вла ди РФ, лист „Ко мер сант“ об ја шња ва ло ги ку и ро ко ве уве де них санк ци ја. Прет по ста вља се да ће Ру си ја у на ред них не ко ли ко ме се ци мо ћи да обез бе ди ста бил но снаб де ва ње тр жи шта до ма ћим пре храм бе ним про изво ди ма. То ме ће по мо ћи и на ме ра ру ске вла де да под стак не ку по ви ну до ма ћих
про из во да уме сто уво зних. Ру си ја та ко ђе оче ку је да ће Свет ска тр го вин ска ор гани за ци ја (СТО) уки ну ти не ка од ра ни је уве де них огра ни че ња јер РФ на ме ра ва да по шту је од лу ке ње не ар би тра же. Трго вин ски спо ро ви ће ру ским по љо привред ни ци ма да ти вре ме на да по пу не празни не на до ма ћем и про би ју се на но ва сло бод на стра на тр жи шта.Ме ђу тим, екс пер ти про це њу ју да РФ неће мо ћи до вољ но бр зо да по ве ћа до ма ћу про из вод њу и да ће за то мо ра ти да по тражи но ве стра не до ба вља че. „Не до ста так уво зних пре храм бе них про из во да Ру сија не ће мо ћи мо мен тал но да на док на ди до ма ћим на мир ни ца ма. Уз пра вил ну др жав ну по ли ти ку, за го ди ну да на 15 до 20% про из во да об у хва ће них санк ци ја ма мо же би ти за ме ње но до ма ћим про из води ма. До тле их Ру си ја мо ра на ба вља ти из ино стран ства“, об ја снио је за „Ру ску реч“ про фе сор Алек сеј Ско пин, шеф ка те дре за ре ги о нал ну еко но ми ју и еко ном ску гео гра фи ју На ци о нал ног ис тра жи вач ког уни вер зи те та „Ви со ка шко ла еко но ми је“.Ру си ја ће се нај ве ро ват ни је окре нути парт не ри ма из Ази је и Ју жне Аме
ри ке и та ко про ши ри ти већ по сто је ћу еко ном ску са рад њу.„Ра фо ви ру ских про дав ни ца ни у ком слу ча ју не ће би ти пра зни: Тур ска и земље Ла тин ске Аме ри ке су спрем не да у пот пу но сти на док на де не до ста так прехрам бе них про из во да из Евро пе. Је ди ни про блем ће би ти ве ћи тро шко ви транспор та ро бе што ће не ми нов но ути ца ти на це не. Осим то га, про из во ди из по мену тих зе ма ља мо гу би ти не што ло ши јег ква ли те та од оних из Евро пе“, ка же профе сор Ско пин. По ње го вом ми шље њу, це не по љо при вред них про из во да мо гу по ра сти 5 до 10%.Уче сни ци тр жи шта за „Ру ску реч“ су тако ђе по твр ди ли да ће це не пре храм бе них про из во да по ра сти. Пред став ни ци ма лог би зни са оче ку ју да ће, због мо гу ћег привре ме ног де фи ци та, до ба вља чи по ди ћи це не не са мо стра них не го и до ма ћих пре храм бе них про из во да.По сто је и дру ге мо гућ но сти. Пре храм бени про из во ди из Евро пе на ру ско тр жиште мо гу сти за ти пре ко тре ћих зе ма ља и та ко оста ти на ра фо ви ма ру ских про давни ца. Пре ма ре чи ма Дми три ја По та пенка из „Ma na ge ment De ve lop ment Gro up Inc.“, ни је ис кљу че но да ће пре храм бе ни про из во ди из европ ских зе ма ља и да ље сти за ти у Ру си ју пре ко чла ни ца Ца ринске уни је, Бе ло ру си је и Ка зах ста на, ко је са Ру си јом има ју бес ца рин ску гра ни цу а са ме не уче ству ју у ем бар гу на за пад не пре храм бе не про из во де.
Ру си ја не ће мо ћи мо мен тал но да на док на ди до ма ћим
на мир ни ца ма. Уз пра вил ну др жав ну по ли ти ку, за го ди ну да на 15 до 20% про из во да об у хва ће них санк ци ја ма мо же би ти за ме ње но до ма ћим про из во ди ма.
Алек сеј Ско пин, НИУ ВШЕ
Ем бар гом про тив санк ци ја: ко гу би ви ше?
Ру ски ем бар го нај ви ше ће по го ди ти зе мље ЕУ јер су оне глав ни из во зни ци пре храм бе них про из во да на ру ско тр жи ште
Фо
то
: ри
а „
Но
во
ст
и“
4
ГЕОПОЛИТИКА септембар 2014.
РИА „Но во сти“
Овај ба та љон је по знат као „Приви ђе ње“. Не ма их мно го, али су сви спрем ни да иду до кра ја. Вла ди мир Сте па нов, по моћ ник ко ман дан та ба та љо на „При ви ђе ње“ Лу ган ске На род не Ре пу бли ке, при ча за РИА „Но во сти“ за шта се бо ре до бро вољци Дон ба са, ко је оруж је ко ри сте и ка кав је бор бе ни дух и од нос сна га на фрон ту.
Ко се при ја вљу је код вас у до бро вољ це?Ве ћи на до бро во ља ца су љу ди из ових кра је ва. Има их и из Оде се, Хар ко ва, Хер со на, Нико ла је ва... У на шем ба та љо ну
је мно го ру да ра, рад ни ка из пред у зе ћа, а има до ста и пред у зи ма ча ко ји су због рата оста ли без свог ма лог би зни са. Мно го је мла дих до 35 го ди на ко ји се ни су веза ли за „пеп си кул ту ру“, не го ра ту ју за
сво ју зе мљу. Мно ги од њих уоп ште ни су би ли у ар ми ји. Сво је вре ме но су из бе гли слу же ње вој ног ро ка, али су се са да са ми при ја ви ли као до бро вољ ци.Ја сам узео оруж је у ру ке да бих за у ста вио фа ши сте. Ра ту јем за свој на род, за сво ју зе мљу, за свој је зик и ве ру. Наш нај мла ђи бо рац има 21 го ди ну, а нај ста ри ји пре ко 60. Код нас слу же два стар ца са вој ничком из др жљи во шћу, обо ји ца су окрет ни и ве шти, а по про фе си ји су ру да ри. Не са мо да су од лич ни у бор би, не го још и об у ча ва ју но ве до бро вољ це.
Ко ли ко је по треб но вре ме на да се од до бро вољ ца са ми ро љу би вом про феси јом ство ри бо рац?Но ве бор це об у ча ва ју бив ши укра јин ски вој ни ци ко ји су пре шли на стра ну до брово ља ца. Не ма се вре ме на за ду жу обу ку. Око че ти ри да на тра је обу ка за пу ца ње из ауто ма та, ми тра ље за и ми но ба ца ча, а не де љу да на за снај пе ри сту. Но вај ли је се не ша љу та мо где је „гу сто“. И ина че се тру ди мо да ни ка да не бу де „гу сто“.
Ка кав је у овом тре нут ку од нос сна га укра јин ске вој ске и до бро во ља ца?Ми са да има мо стре љач ко оруж је раз личи тих вр ста, има мо ми но ба ца че и ба цаче гра на та, а те шко на о ру жа ње не ма мо. Има мо ма ло оклоп не тех ни ке, и све су то на ши рат ни тро фе ји. Има мо још и тако зва не „пат ке“, тј. ам фи би је на ко је смо мон ти ра ли ми тра ље зе ве ли ког ка ли бра. Укра јин ске тру пе су на де се ти не пу та јаче од нас по опре ми, тех ни ци и број ном ста њу, а у ва зду ху има ју ап со лут ну до мина ци ју. Ме ђу тим, у бор ба ма су њи хо ви гу би ци не где око пет пу та ве ћи од наших. По ред то га, на ма ме шта ни пру жа ју
политика
Ба та љон „При ви ђе ње“: Укра јин ска ар ми ја уве жба ва на пад на Крим
На јам ни ци са За па да се чак ви ше и не скри ва ју. Ја, на при мер, знам да су По ља ци до шли да ра ту ју про тив до бро во ља ца
5
ГЕОПОЛИТИКА септембар 2014.
огром ну по моћ. Да ни је њи хо ве по др шке, ми се не би смо мо гли ду го су прот ста вљати не у по ре ди во ја чем не при ја те љу.
Шта је то што до но си по бе ду до бро вољач ким сна га ма?Наш бор бе ни дух је ја чи. Ми се бо ри мо на сво јој зе мљи. Фа мо зни при пад ни ци На ци о нал не гар де бо ре се „за иде ју“ и из бе га ва ју ди рек тан окр шај. Бе же чим уда риш по њи ма. Бе же и од бор бе прса у пр са. Зна ју да их ов де не че ка то пао при јем. А ми зна мо да На ци о нал на гарда иде иза ре дов не вој ске и стре ља оне ко ји се по вла че. Зна мо и за уби ја ње поро ди ца до бро во ља ца и оних ко ји су их по др жа ва ли. То је би ло у на се љу Сча стје (рус. „сча стье“ – сре ћа), ко је би већ треба ло пре и ме но ва ти у „Нес ча стје“, за тим у Сла вјан ску и дру гим на се ље ним мести ма у ко ја је ушла На ци о нал на гар да. Уз гред, ни ко не зна шта се са да де ша ва у Сла вјан ску. Ве зе су пре ки ну те, град је бло ки ран, сти жу са мо спо ра дич не ве сти о ре пре си ја ма и фил тра ци о ним ло го ри
ма окру же ним бо дљи ка вом жи цом. На на шим стра жар ским ме сти ма још увек пи ше „Пам ти мо Оде су“. Ру да ри су и у мир но вре ме сва ки дан гле да ли смр ти у очи, та ко да стра ха не ма.
Да ли вас сви ме шта ни по др жа ва ју?На рав но, има и оних ко ји не што при го вара ју, али та квих је ма ло. Њих ни ко не дира. По је дин ци се по на ша ју као да ни је рат. На при мер, тен ко ви отва ра ју ва тру, сву да уна о ко ло екс пло зи је, а они ра де у ба шти. Или, ре ци мо, ми но ба ца чи га ђа ју на се ље, а ме шта нин на мо пе ду иде у прав цу одакле до ла зе про јек ти ли. Ми га за у ста ви мо и ка же мо му да је опа сно, а он не ће ни да чу је, ка же: „Мо рам да на хра ним пра се“.Има и оних ко ји се скла ња ју „док не про ђе рат“. Је дан број ве о ма спо соб них му шка ра ца оти шао је у из бе гли штво, у Ру си ју. Мно ги од њих за ових по ла го дине ни су на шли по сао, ни ти ми сле да га тра же. Шта ће им? У при вре ме ним из беглич ким кам по ви ма у Ро стов ској Области бес плат но до би ја ју хра ну и пи ће, чак и не што нов ца. Та кви се си гур но не ће при ја ви ти као до бро вољ ци. И код нас је би ло оних ко ји ма је све јед но, али су сви оти шли куд ко ји. Оста ли су углав ном људи ко ји су спрем ни да иду до кра ја.
Мно ги до бро вољ ци ка жу да се про тив њих бо ре стра ни на јам ни ци. Да ли је то исти на?На јам ни ци са За па да се чак ви ше и не скри ва ју. Ја, на при мер, знам да су По љаци до шли да ра ту ју про тив до бро во љаца. Они иду у бор бу са сво јом тех ни ком, ави о ни ма и тен ко ви ма, и са сво јим по сада ма. Да нас се Ки је ву ис по ру чу је тех ника из зе ма ља Ис точ не Евро пе. За то они стал но ша љу про тив нас но ву оклоп ну тех ни ку, иако смо им уни шти ли огро ман број бор бе них во зи ла.Ево ка ко они ра ту ју про тив нас: нај пре се уко па ју, а за тим ха у би ца ма и си сте мом пло тун ске ва тре „Град“ га ђа ју сек тор на ко ме су по мо ћу бес пи лот них ле те ли ца при ме ти ли до бро во љач ке сна ге. По сле то га „чи сте те рен“ уз по моћ сна га „Десног сек то ра“. Ме ђу тим, у тре нут ку ка да они поч ну да га ђа ју у тим сек то ри ма већ одав но не ма до бро во ља ца. А кад ис троше му ни ци ју, он да кре ће у ак ци ју наш ба та љон.Са да не при ја тељ учи да при ме њу је разли чи те вр сте на о ру жа ња. На по чет ку ра та још увек ни је би ло ка сет них и фосфор них бом би. Њих су ка сни је по че ли да при ме њу ју. Укра јин ска ар ми ја и они који је по др жа ва ју са да на до бро вољ ци ма
Ба та љон „При ви ђе ње“: Укра јин ска ар ми ја уве жба ва на пад на Крим
На ма ме шта ни пру жа ју огром ну по моћ. Да ни је
њи хо ве по др шке, ми се не би смо мо гли ду го су прот ста вља ти не у по ре ди во ја чем не при ја те љу
Фо
то
: ри
а „
Но
во
ст
и“
Фо
то
: ри
а „
Но
во
ст
и“
6
ГЕОПОЛИТИКА септембар 2014.
уве жба ва ју на пад на Крим. Тех ни ка ко јом ра ту ју про тив нас ко ри сти ће се на Криму. Све иде у том прав цу. Ни су ус пе ли да уву ку Ру си ју у рат у Дон ба су, а то зна чи да ће се по тру ди ти да то учи не на па дом на по лу о стр во.
Има ли мно го до бро во ља ца из Ру си је?У по след ње вре ме из Ру си је при сти же све ви ше до бро во ља ца, иако се ов де не де ле пла те, са мо се при ма по моћ од спон зо ра и ху ма ни тар на по моћ. Љу ди ви де да нам је те шко. До ла зе прак тично из свих ре ги о на, ве ћи ном они ко ји има ју ро ђа ке на ју го и сто ку Укра ји не. По себ но је мно го до бро во ља ца из Ростов ске Обла сти. Они ов де има ју најви ше род би не.У ба та љон до ла зе чак из Си би ра, са Алта ја... До ла зе нам ра зни љу ди, углав ном без вој ног ис ку ства. Је дан од нај бо љих ис тре бљи ва ча тен ко ва до шао је из Бел город ске Обла сти. Он из вр сно ра ту је, и то
не за ор де ње или но вац. Он сма тра да му се исто хва та, јер ће, ка же, по сле Дон ба са они сва ка ко кре ну ти на нас. Има мо два во за ча и јед ног шу ма ра са Ал та ја. Има мо и два сту ден та, је дан је из Пе тер бур га, а дру ги из Кур ска.
По ма же ли вам Ру си ја?На жа лост, ху ма ни тар на по моћ сти же само де ли мич но. Што се ти че је ди ни ца из Ру си је, ми их не зо ве мо и не оче ку је мо их. Али си ту а ци ја је са да ствар но те шка, та ко да је по треб на сва ка по моћ.
У Ру си ји се опе ри шу по је ди ни ра ње ни укра јин ски вој ни ци. Да ли се слич на помоћ ука зу је до бро вољ ци ма?На шим ра ње ни ци ма ни је обез бе ђе но такво ле че ње у Ру си ји. Ево не дав но су у Доњецк (Укра ји на) до ве зе ни на ши те шки ра ње ни ци, и оста вље ни су у бол ни ци где се не вр ше ком пли ко ва не опе ра ци је, јер не ма хи рур га и по треб них ле ко ва. Је дан од тих ра ње ни ка те ле фо ни рао је ко ман дан ту ба та љо на (слу чај но је код се бе имао те ле фон) и тек по сле лич не ин тер вен ци је ко ман дан та пре ве зе ни су у Ро стов на До ну (Ру си ја) и хит но опери са ни. Дво ји ца ни су пре жи ве ла, јер им ле кар ска по моћ ни је пру же на на вре ме. Али за то ле че чла но ве ка зне них од ре да. За што то ра де? Ти љу ди ће се вра ти ти и опет ће узе ти оруж је и кре ну ти на нас. У про тив ном их та мо че ка за твор или стре ља ње. До бро вољ це мо же мо да поша ље мо са мо при ват ним ка на ли ма, уз по моћ спон зо ра. Та ко смо ко ман дан та ба та љо на од ве зли у Пе тер бург на опе раци ју, за шта ду гу је мо за хвал ност јед ном ме шта ни ну, пред сед ни ку ло кал ног одеље ња Удру же ња до бро во ља ца за по моћ ар ми ји, ави ја ци ји и фло ти.Одав но се по ста вља пи та ње за што се пу шта ју при пад ни ци На ци о нал не гар де ко ји бе же из обру ча на ру ску те ри то ри ју? Пре ма на шим са зна њи ма, они са кри ју оруж је у скро ви ште пре не го што иза ђу из обру ча, да би се вра ти ли по ње га уколи ко им по ђе за ру ком да по ти сну до бровољ це из сек то ра у ко ме је На ци о нал на гар да би ла оп ко ље на. Дру гим ре чи ма, испа да да се они јед но став но вра те из Ру сије, пре гру пи шу се и опет од ла зе да ра ту ју.Са дру ге стра не, до бро вољ ци на ју го исто ку са сво јим укра јин ским па со шима и да ље су „на родпри ви ђе ње“. Ки јев их тре ти ра као те ро ри сте, а Ру си ја као стран це. Ко ће се по бри ну ти о њи ма и о њи хо вим по ро ди ца ма?
Мо же ли се са да за у ста ви ти рат на ју гои сто ку Укра ји не?Не. Чак и ако нам са да по ђе за ру ком да скло пи мо не ка кав ми ров ни спо ра зум, свејед но то не ће ду го тра ја ти, јер се фа ши сти не ће за у ста ви ти. За го ди ну да на ће би ти још го ре, с об зи ром да ће се они бо ље обу чи ти и бо ље на о ру жа ти, уз по моћ Евро пе и САД. На ци сти у За пад ној Укра ји ни ни су па ли са не ба, они су два де сет го ди на та ко „вас пи та ва ни“. Ми и на ше по ро ди це смо у њи хо вим очи ма осу ђе ни на смрт. Због то га фа ши сте тре ба те ра ти одав де.
политика
Фо
то
: ри
а „
Но
во
ст
и“
Укра јин ска ар ми ја и они ко ји је по др жа ва ју са да
на до бро вољ ци ма уве жба ва ју на пад на Крим. [...] Ни су ус пе ли да уву ку Ру си ју у рат у Дон ба су, а то зна чи да ће се по тру ди ти да то учи не на па дом на по лу о стр во
Но ве бор це об у ча ва ју бив ши укра јин ски вој ни ци ко ји су пре шли на стра ну до бро во ља ца. Не ма се вре ме на за ду жу обу ку
7
ГЕОПОЛИТИКА септембар 2014.
Пи ше: Ју риј Си мо њан
Мо сква по ку ша ва да спре чи но ви ве ли ки рат у за кав ка ском ре ги о ну. У кон тек сту тра гич них до га ђа ја у Укра ји ни оста ла је прак тич но непри ме ће на еска ла ци ја на си ља у закав ка ском ре ги о ну, ко ја ума ло ни је пре ра сла у но ви рат из ме ђу Јер мени је и Азер беј џа на. Да би спре чио раз бук та ва ње кон флик та Вла ди мир Пу тин је у сво ју ре зи ден ци ју у Со чију по звао ли де ре две ју су ко бље них др жа ва, Ил ха ма Али је ва и Сер жа Сар ки сја на.
По сле раз го во ра одр жа них 10. ав гу ста стра не су по твр ди ле при вр же ност мир ном ре шава њу кон флик та у не при знатој На гор ноКа ра ба шкој Репу бли ци (НКР).
Још уочи са ми та ни је се зна ло да ли ће он уоп ште би ти одр жан. Ба ку и Је реван у по след ње вре ме че сто по на вља ју да раз го во ри на нај ви шем ни воу има ју сми сла са мо уко ли ко ше фо ви др жа ва има ју о че му да се до го ва ра ју. Ди ја лог је, ме ђу тим, већ одав но до спео у ћор сокак. Глав но и не пре мо сти во ра зи ла же ње азер беј џан ске и јер мен ске стра не ве за но је за ста тус НКР. Ба ку ви ди На гор ноКара бах ис кљу чи во као део Азер беј џа на, док Је ре ван сма тра да су пре тен зи је НКР на не за ви сност ап со лут но ле ги тим не и оправ да не. То ли ко ду бо ка су прот ност не у тра ли ше све по ку ша је по сред ни ка из Мин ске гру пе ОЕБСа да у прак си покре ну кон струк ти ван про цес ре гу ли са ња кон флик та. Си ту а ци ја на ли ни ји до ди ра пе ри о дич но се за о штра ва до уси ја ња.Про те кле не де ље су су ко би то ли ко ескали ра ли да је За пад већ по чео го во ри ти ка ко је ка ра ба шки кон фликт ушао у акутну фа зу и ви ше ни је „за мр знут“. Про вока ци је су до би ле си стем ски ка рак тер, као и ак ци је ди вер зант ских гру па, а пу шкара ње из ауто мат ског оруж ја пре ра сло је у ар ти ље риј ске окр ша је. Већ има ско ро
два де сет жр та ва. Азер беј џан је жур но пре ба цио те шку тех ни ку у зо ну конфлик та, обе стра не су по ди гле ави ја ци ју у ва здух и до по чет ка ра та остао је са мо је дан ко рак. Та да је пред сед ник РФ Влади мир Пу тин по звао азер беј џан ског и јер мен ског ко ле гу у Со чи.Ил хам Али јев је не по сред но пред по лазак у Со чи за пре тио да ће збри са ти са ли ца зе мље Јер ме ни ју, „ко ја не од у стаје од фа ши стич ке по ли ти ке“. Јер мен ска стра на је би ла ре вол ти ра на.С об зи ром на све те окол но сти раз го вори у Со чи ју су одр жа ни у две рун де. Путин је нај пре одво је но по раз го ва рао са
Али је вом, за тим са Сар ки сја ном, и тек на ред ног да на је одр жан су срет све троји це ли де ра за истим сто лом. Ка ко са општа ва ју ин фор ма тив не аген ци је, Али јев и Сар ки сјан су је дан дру го ме упу ти ли пре ко ре због не по што ва ња ва же ћих спора зу ма, али су се сло жи ли да се про блем не мо же ре ши ти ра том. Пу тин је кон стато вао да је у пи та њу ста ра бољ ка, ко ја је на сле ђе на из со вјет ског пе ри о да, и да тај кон фликт тре ба ре ша ва ти без жур бе, му дро шћу „ко ја кра си оба на ро да“, и искљу чи во мир ним пу тем.Алек сеј Мар ти нов, ди рек тор мо сков ског Ме ђу на род ног ин сти ту та за но во фор мира не др жа ве, сма тра да је раз бук та ва ње но вог ра та из ме ђу Азер беј џа на и Јер мени је спре че но ис кљу чи во за хва љу ју ћи ак тив ним ми ров ним на по ри ма Ру си је. „Про шле не де ље је из вр ше на нај о збиљни ја и нај ве ћа про во ка ци ја у зо ни до ди ра јер мен ских и азер беј џан ских је ди ни ца у На гор ном Ка ра ба ху. Еска ла ци ја конфлик та је спре че на за хва љу ју ћи бла говре ме ној ре ак ци ји пред сед ни ка РФ“, ре као је Мар ти нов за „Ру ску реч“. Експерт је прет по ста вио да Ба ку же ли да ис ко ри сти си ту а ци ју ка да се Ру си ја, ко ја тра ди ци о нал но по др жа ва Је ре ван, ба ви
Пу тин спре чио но ви рат Азер беј џа на и Јер ме ни је
Пред сед ник
Азер беј џа на Ил хам Али јев је не по сред но пред по ла зак у Со чи за пре тио да ће збри са ти са ли ца зе мље Јер ме ни ју, „ко ја не од у ста је од фа ши стич ке по ли ти ке“
Фо
то
: ро
си
ј ск
а г
а з
е т
а
Пред сед ник РФ Вла ди мир Пу тин је у Со чи ју нај пре одво је но по раз го ва рао са Али је вом, за тим са Сар ки сја ном, и тек на ред ног да на је одр жан су срет све тро ји це ли де ра за истим сто лом
8
ГЕОПОЛИТИКА септембар 2014.
ре ша ва њем про бле ма гра ђан ског ра та у Укра ји ни, и да ре ши про блем На гор ноКа ра ба ха при ме ном си ле, осла ња ју ћи се на по др шку За па да.Ме ђу тим, ис по ста ви ло се да та ква ра чу ница ни је би ла до бра. „Пр во, азер беј џан ска ар ми ја је нео че ки ва но на и шла на сна жан од го вор ар ми је од бра не На гор ноКа ра ба
ха и јер мен ских тру па. Дру го, ис по ста вило се да Вла ди мир Пу тин лич но па жљи во пра ти раз вој си ту а ци је у за кав ка ском реги о ну“, ре као је Алек сеј Мар ти нов.Члан Дру штве не ко мо ре РФ и по ли ти колог Сер геј Мар ков из ја вио је по сле прего во ра у Со чи ју да су срет ше фо ва Азербеј џа на и Јер ме ни је сам по се би све до чи
о то ме да је кон фликт вра ћен у фор мат ди пло мат ског ре гу ли са ња.„Сма трам да ће глав ни ре зул тат раз го вора би ти сла бље ње вој не кон фрон та ци је на под руч ју На гор ноКа ра ба ха у нај скори је вре ме. Ве о ма је ва жно на гла си ти да раз го во ри има ју и сна жну еко ном ску по за ди ну. Пу тин је пред ло жио Али је ву и Сар ки сја ну да сво јим про из во ди ма попу не ме сто ко је је упра жње но услед руских ‘ан ти санк ци ја’. То је и за Азер беј џан и за Јер ме ни ју шан са ко ју они не мо гу да про пу сте“, об ја снио је екс перт.Сер геј Мар ков је до дао да је зна тан раст еко ном ске и вој не мо ћи Азер беј џа на сада по стао глав ни фак тор за о штра ва ња јер мен скоазер беј џан ског кон флик та: „Са да шњи по ло жај На гор ноКа ра ба ха је на стао у од но су сна га ко ји је био акту е лан пре 20 го ди на, ка да је Јер ме ни ја би ла ја ча. Са да се си ту а ци ја из ко ре на из ме ни ла. По след њих го ди на је на гло пора сла и вој на и еко ном ска моћ Азер бејџа на, и са да ње го во ру ко вод ство же ли да си ту а ци ја у ре ги о ну бу де ви ше у скла ду са но вим од но сом сна га.“
политика
Про блем На гор ноКа ра ба хаКа ра ба шки кон фликт је спе ци фи чан по то ме што спор на те ри то ри ја ни је призна та. НагорнoКа ра бах кон тро ли ше Јер ме ни ја, а на ње го вој те ри то ри ји је ство ре на На гор ноКа ра ба шка Ре пу бли ка ко ја је де ју ре део Азер беј џа на. Овај ре ги он има ве ли ки зна чај за Јер ме ни ју, те се сва ки по ку шај Ба куа да кон троли ше Ка ра бах до жи вља ва као на пад на са му Јер ме ни ју.Из ме ђу Азер беј џа на и не при зна те На гор ноКа ра ба шке Ре пу бли ке, ство ре не ре фе рен ду мом, из био је вој ни кон фликт ко ји је тра јао од 1991. до 1994. Та да су Азер беј џан ци по ти сну ли Јер ме не са те ри то ри је бив шег Ша у мја нов ског рејо на Азер беј џан ске Со вјет ске Со ци ја ли стич ке Ре пу бли ке и са де ла На гор ног Ка ра ба ха, а На гор ноКа ра ба шка Ре пу бли ка је уз по др шку Јер ме ни је ус по стави ла кон тро лу над не ко ли ко ре јо на Азер беј џа на ко ји се гра ни че са На гор ним Ка ра ба хом и по ти сну ла из њих азер беј џан ско ста нов ни штво, што је Са вет без бед но сти УН 1993. оква ли фи ко вао као оку па ци ју те ри то ри је Азер беј џа на од стра не јер мен ских сна га.
Пи ше: Бо рис Вол хон ски
По чет ком ав гу ста чак три ви со ка аме рич ка функ ци о не ра по се ти ла су Ин ди ју – др жав ни се кре тар Џон Ке ри, ми ни стар ка тр го ви не Пе ни Приц кер и ми ни стар од бра не Чак Хејгл. По ви ше но ин те ре со ва ње за Ин ди ју мо же се об ја сни ти те жњом да се Ин ди ја пре тво ри у спро водни ка ин те ре са САД у Ази ји и да се, ако је мо гу ће, из ву че из БРИКСа – ор га ни за ци је ко ја би већ у сред њороч ној пер спек ти ви мо гла да сру ши мо но пол САД у свет ској еко но ми ји и по ли ти ци.
Ве ћи на ко мен та то ра ко ји проце њу ју ре зул та те оба вље них по се та кон цен три шу се на ситу а ци ју. Ни ко не по ми ње да је до не дав но са да шњи пре мијер Ин ди је На рен дра Мо ди у
САД сма тран за пер со ну нон гра та, и да је Стејт де парт мент чак од би јао да му изда ви зу. Са да се си ту а ци ја про ме ни ла, и
Ва шинг тон мо ра под хит но да „са чу ва образ“ – од би ја ње ви зе ли де ру јед не од во де ћих свет ских си ла је про сто не пристој но. И Џон Ке ри је у то ку сво је по сете био при ну ђен да об ја ви да ви ше не ма ни ка квих ви зних про бле ма и да САД „с не стр пље њем“ оче ку ју до ла зак На рен дре Мо ди ја. То би тре ба ло бу де у сеп тем бру – та да ће Мо ди до ћи на за се да ње Ге не
рал не скуп шти не УН, па ће у окви ру те по се те би ти ор га ни зо ван ње гов са ста нак са пред сед ни ком Ба ра ком Оба мом.При мет ни су и дру ги аспек ти у би ла терал ним од но си ма – из ме ђу оста лог, посто ји низ про бле ма ко ји још увек ни су ре ше ни. Та ко, на при мер, др жав ни се кретар Ке ри и ми ни стар ка тр го ви не Прицкер ни су ус пе ли да из деј ству ју про ме ну ста ва Ин ди је у ве зи са на цр том спо ра зума о олак ша ва њу тр го ви не у окви ру СТО,
за ко ји Аме ри ка ло би ра. Ин ди ја сма тра да би је за кљу чи ва ње та квог спо ра зу ма при мо ра ло да уки не про грам суб вен цио ни са ња по љо при вред не про из вод ње, што би угро зи ло 67% ста нов ни штва, и то упра во нај си ро ма шни је и со ци јал но нај ра њи ви је сло је ве.Аме рич ки иза сла ни ци ни су ус пе ли ни да из гла де не га тив не емо ци је иза зва не не
дав но от кри ве ним по да ци ма о пра ће њу ру ко во ди ла ца Ин диј ске на род не пар ти је, ко ја је са да на вла сти у Ин ди ји. Има још не ре ше них про бле ма, на при мер, по оштра ва ње ими гра ци о ног за ко но дав ства у САД и дис кри ми на ци о не ме ре про тив ин диј ских ИТком па ни ја, ко је се раз матра ју у Се на ту (та ко зва ни „за кон 744“).Сви ти про бле ми, и по ред све њи хо ве ак ту ел но сти, пред ста вља ју са мо од раз гло бал ног ком плек са про бле ма у ве зи
За што се Аме ри ка удва ра Ин ди ји?
Уко ли ко Ва шин гон успе да ис трг не ма кар јед ну
„евро а зиј ску“ ка ри ку из све ја че ор га ни за ци је БРИКС, це ла ор га ни за ци ја ће про па сти
9
ГЕОПОЛИТИКА септембар 2014.
са те ку ћим про це си ма ре ор га ни за ци је чи та вог си сте ма ме ђу на род них од но са. Уни по лар ни свет, ко ји су САД гра диле то ком 1990их, и ко ји је по инер ци ји оп стао и у пр вој де це ни ји 21. ве ка, пу ца по ша во ви ма. У Ва шинг то ну то сва како раз у ме ју. Отуд гр че ви ти и не спрет ни по ку ша ји да се ток до га ђа ја пре о кре не.Упра во те жња за очу ва њем уни по лар ног све та об ја шња ва упор но од би ја ње САД да при зна ју по раз на ши рем про сто ру Бли ског Ис то ка. Иста та те жња ле жи и у осно ви са да шње кри зе у Укра ји ни, коју су ини ци ра ле САД ка ко би оства ри ле не ко ли ко стра те шких ци ље ва од јед ном: за би ти клин у од но се из ме ђу Ру си је и Европ ске уни је, пре у зе ти ве ли ки део европ ског тр жи шта га са, а у слу ча ју да се до га ђа ји раз ви ју по сце на ри ју ко ји је најма ње по же љан за цео свет (а нај по вољни ји за САД) – от пи са ти ви ше би ли он ски спољ ни дуг. Ве ли ки рат би све от пи сао.Мо гли би смо се за пи та ти ка кве ве зе с тим има Ин ди ја. У са вре ме ном гло ба ли зо ваном све ту до га ђа ји у раз ли чи тим де ло вима све та не мо гу се по сма тра ти изо ло ва но. Де ба кли аме рич ке спољ не по ли ти ке и све ве ће ком пли ка ци је у еко но ми ји до ве ли су до то га да Ва шинг тон про сто не сти же да оства ри „стра те шки за о крет“ ка Ази ји,
на ја вљен кра јем 2011. За то вре ме Ки на, глав ни ге о по ли тич ки кон ку рент САД, по ве ћа ва и сво ју еко ном ску сна гу и поли тич ки ути цај. За то је глав ни стра те шки за да так Ва шинг то на у Ази ји и азиј скотихо о ке ан ском ре ги о ну пре ба ци ва ње те ре та су ко ба са Ки ном на ре ги о нал не др жа ве, пре све га на Ја пан и Ин ди ју.Ипак, вла да На рен дре Мо ди ја је већ првим ко ра ци ма на спољ но по ли тич кој сцени по ка за ла да ће на пр во ме сто ста ви ти раз вој од но са са су се ди ма у ре ги о ну, изме ђу оста лог са Ки ном. О то ме све до чи уче шће Мо ди ја у крај ње успе шном сами ту БРИКСа у Бра зи лу, као и пред стоје ћа по се та пред сед ни ка Ко му ни стич ке пар ти је НР Ки не Си Ђин пин га Дел хи ју.Упра во је то оно што Оба ми на ад ми нистра ци ја не же ли да до зво ли. Ствар је у то ме што се кри за уни по лар ног све та не ис по ља ва са мо у кон стант ним спољ но
по ли тич ким не у спе си ма САД, већ и у мо гућ но сти да до лар из гу би мо но пол у свет ском фи нан сиј ском си сте му, што је да ле ко опа сни је за Ва шинг тон.У тој ат мос фе ри ини ци ја ти ва зе ма ља БРИКСа за осни ва ње Раз вој не бан ке, у окви ру ко је ће се об ра чу ни вр ши ти у наци о нал ним ва лу та ма, пред ста вља мо жда не тре нут ну, али у пер спек ти ви огром ну прет њу по мо но пол САД и свет ских финан сиј ских ин сти ту ци ја фор ми ра них у окви ру „бре тон вуд ског си сте ма“. Да, земље БРИКСа за сад чак и за јед но за о стају за САД по оби му еко но ми је, али управо оне, као и дру ге зе мље у раз во ју ко је би у пер спек ти ви мо гле да се при дру же тој ор га ни за ци ји, обез бе ђу ју глав ни раст свет ске еко но ми је. Кроз две или три деце ни је оно што са да де лу је као крх ки изда нак мо же да из ра сте у моћ но др во.Упра во то об ја шња ва по ви ше ну ак тивност САД на „ин диј ском прав цу“. За Вашинг тон са да ве ро ват но не ма ва жни јег за дат ка од за би ја ња кли на у од но се из међу зе ма ља БРИКСа. То об ја шња ва и поли ти ку санк ци ја про тив Ру си је, по ку ша је да се Ру си ја пред ста ви као „агре сор“, још увек не ја сне, али не дво сми сле не претње Ки ни, као и по ку ша је ко ке ти ра ња са Ин ди јом.Уко ли ко Ва шин гон успе да ис трг не ма кар јед ну „евро а зиј ску“ ка ри ку из све ја че орга ни за ци је БРИКС, це ла ор га ни за ци ја ће про па сти. То би мо гло да до зво ли САД да очу ва ју инер ци ју (или илу зи ју) уни полар ног све та још из ве сно вре ме.Пре ма то ме, по ку ша је ко ке ти ра ња са Инди јом не тре ба по сма тра ти као ис кре ну те жњу ка уза јам но ко ри сној са рад њи. САД у свим сво јим спољ но по ли тич ким по те зи ма увек сле де ис кљу чи во сво је ин те ре се. Иако у овој фа зи ти ин те ре си дик ти ра ју из гла ђи ва ње од но са са јед ном кон крет ном зе мљом, то не зна чи да САД по сле од ре ђе ног вре ме на не ће кре ну ти ди ја ме трал но су прот ним сме ром.
Аутор је ди рек тор азиј ског оде ље ња Ру ског ин сти ту та за стра те шка
ис тра жи ва ња (РИ СИ).
Аме рич ки др жав ни се кре тар Џон Ке ри раз го ва ра са пре ми је ром Ин ди је На рен дром Мо ди јем у ње го вој ре зи ден ци ји у Њу Дел хи ју 1. ав гу ста
Кри за уни по лар ног све та не ис по ља ва са мо
у кон стант ним спољ но по ли тич ким не у спе си ма САД, већ и у мо гућ но сти да до лар из гу би мо но пол у свет ском фи нан сиј ском си сте му, што је да ле ко опа сни је за Ва шинг тон
Пре ми јер Ин ди је На рен дра Мо ди у САД је сма тран
за пер со ну нон гра та, и Стејт де парт мент je чак од би јао да му из да ви зу. Са да се си ту а ци ја про ме ни ла, и у Ва шинг то ну „с не стр пље њем“ че ка ју ње го ву по се ту
Фо
то
: AP
10
ГЕОПОЛИТИКА септембар 2014.
Пи ше: Алек сеј Ско пин
Пар ла мент Укра ји не је 17. ав густа усво јио за кон ко ји омо гу ћа ва уво ђе ње санк ци ја про тив Ру си је. Санк ци је би се, из ме ђу оста лог, могле од но си ти и на „Га спром“. У том слу ча ју ком па ни ја ће би ти при ну ђена да об у ста ви тран зит га са пре ко те ри то ри је Укра ји не. Исто вре ме но, кон тро лу над си сте мом тран спор та енер ге на та пре ко укра јин ске те рито ри је пре у зи ма ју САД.
Га сни кон фликт из ме ђу Ру си је и Укра ји не има не раз ре ше не ге опо ли тич ке и еко ном ске узро ке. Ге о по ли тич ки узро ци се од но се на мо гућ ност да се САД ме ша ју у тр го вин скоеко ном ске од но
се из ме ђу Ру си је и Европ ске уни је та ко што под сти чу Укра ји ну да пра ви пробле ме са тран зи том га са пре ко те ри тори је ове зе мље. Услед ства ра ња ова квих кон фликт них си ту а ци ја мо же се иза зва ти сла бље ње еко но ми је ЕУ и Ру си је у стро го од ре ђе ним вре мен ским пе ри о ди ма и на
тај на чин вр ши ти ути цај на де ви зни курс, це не си ро ви на и дру ге еко ном ске па раме тре. Са да шњи кон фликт већ пре ко три ме се ца по тре са еко но ми ју ЕУ и Ру си је и до не ће еко но ми ји тзв. Ве ли ке Евро пе (ЕУ и Ру си ја) гу бит ке од ви ше ми ли јар ди до ла ра. Ру си ја по ку ша ва да се осло бо ди за ви сно сти од „укра јин ског“ тран зи та пу тем из град ње Се вер ног и Ју жног тока. Ме ђу тим, са мо Се вер ни ток не носи по тен ци јал ни про блем са тран зи том, док Ју жни ток мо же на и ћи на про бле ме ана лог не укра јин ском тран зи ту, јер ће пре ла зи ти пре ко те ри то ри је зе ма ља зави сних од аме рич ке по ли ти ке.Еко ном ски узро ци га сног кон флик та ле же у то ме што Укра ји на но вац до би ја са мо за тран зит га са пре ко сво је те ри тори је (3 ми ли јар де до ла ра го ди шње), као и по пуст на це ну ру ског га са за уну тра
шње по тре бе. Пре ма спо ра зу му из ме ђу „Га спро ма“ и „Наф то га са“, на гра ни ци из ме ђу Укра ји не и европ ских зе ма ља „Гаспром“ про да је гас по це ни ко ја је од ређе на уго во ром из ме ђу Ру си је, тј. „Га спрома“, и европ ских ку па ца га са. Укра ји на би, ме ђу тим, же ле ла да до би ја мно го ве ћи при ход, и то не од тран зи та га са, не го као по сред ник у тр го ви ни га сом. Осла ња ју ћи се на по ли тич ку моћ САД, Укра ји на би мо гла да пред ло жи Ру си ји да јој на грани ци из ме ђу Укра ји не и Ру си је гас прода је по ни ској це ни, а да за тим овај гас по уве ћа ној це ни она про да је европ ским по тро ша чи ма. Узме мо ли у об зир очеки ва ну раз ли ку у це на ма од 100 до ла ра на 1000 куб них ме та ра га са и ко ли чи не ис по ру ка од 80 ми ли јар ди куб них ме та ра го ди шње, при ход Укра ји не би са са да шње 3 ми ли јар де мо гао да до стиг не 8 ми ли
погледи
Шта сто ји иза же ље Укра ји не да „Га спро му“ за бра ни тран зит га са
ИлУ С
тРА ц
И јА:
АлЕ
К СЕј
ИоР
ш
То ком на ред них го ди на САД ће има ти еко ном ску кон тро лу над си сте мом за тран спорт га са Укра ји не, а „Га спро му“ ће би ти за бра ње но да уче ству је у спо ра зу му о тран зи ту га са пре ко укра јин ске те ри то ри је
11
јар ди до ла ра го ди шње. То ап со лут но не од го ва ра Ру си ји, јер ума њу је при хо де „Гаспро ма“, док за европ ске куп це не предви ди ва Укра ји на мо же по ста ти мно го ве ћи про блем од Ру си је.Све ско ра шње до га ђа је у Укра ји ни тре ба ту ма чи ти у све тлу ова два узро ка. Пар ламент Укра ји не је 17. ав гу ста усво јио закон ко ји омо гу ћа ва про да ју 49% си сте ма за тран спорт га са Укра ји не ком па ни ја ма из САД и Евро пе. Фак тич ки, то ком наред них го ди на САД ће има ти еко ном ску кон тро лу над си сте мом за тран спорт гаса Укра ји не. Та ко ђе је у то ку при пре ма за ко на о уво ђе њу санк ци ја про тив Руси је, пре ма ко јем ће „Га спро му“ би ти за бра ње но да уче ству је у спо ра зу му о тран зи ту га са пре ко те ри то ри је Укра јине. Пре ма од ред ба ма овог за ко на, Ру си ја ће мо ра ти да осну је но ву ком па ни ју са ко јом ће укра јин скоаме рич ка ком пани ја, вла сник си сте ма за тран спорт га са Укра ји не, скло пи ти спо ра зум о ку по вини ру ског га са на гра ни ци из ме ђу Украји не и Ру си је.Ми шље ња ру ских струч ња ка о ова квом раз во ју до га ђа ја су по де ље на. Из ве стан број струч ња ка сма тра да ће се у том слу ча ју си ту а ци ја по пра ви ти, јер проблем тран зи та ће прак тич но „не ста ти“, а Евро пља ни ће, у слу ча ју про бле ма са ис по ру ка ма га са, са ми мо ра ти да се разра чу на ју са Укра ји ном. Дру ги, ме ђу тим, сма тра ју да ће се у слу ча ју из ме не са дашњих усло ва Ру си ја не са мо на ћи у још не по вољ ни јој си ту а ци ји, не го ће из гу бити и мо гућ ност да на пла ти укра јин ски дуг за већ ис по ру че ни гас у из но су од око 5 ми ли јар ди до ла ра.
Алек сеј Ско пин је ди рек тор Ме ђу на род ног ин сти ту та за
ре ги о нал ни раз вој (МИРТ).
интервју
Са мо Се вер ни ток не но си по тен ци јал ни про блем са тран зи том, док Ју жни ток мо же на и ћи на про бле ме ана лог не укра јин ском тран зи ту, јер ће пре ла зи ти пре ко те ри то ри је зе ма ља за ви сних од аме рич ке по ли ти ке
Раз го вор во дио: Ар тјом Коб зјев, Len ta.Ru
Од за вр шет ка Хлад ног ра та Москва још ни је би ла под та ко снажним при ти ском од стра не За па да. У европ ским и аме рич ким ме ди ји ма се Ру си ја и лич но Вла ди мир Пу тин до слов но де мо ни зу ју. При том не тре ба пре це њи ва ти „по хле пу“ Европља на ко ја им не би до зво ли ла да про тив Ру си је уве ду за и ста озбиљ не санк ци је, као што се не тре ба ослања ти на то да ће је зе мље БРИКСа по др жа ти упр кос соп стве ним инте ре си ма. О то ме је у ин тер вјуу за пор тал „Len ta.Ru“ го во рио пред седник Са ве та за спољ ну и од брам бе ну по ли ти ку (СВОП) Фјо дор Лу кја нов.
По сто ји тач ка гле ди шта пре ма ко јој Мо сква про сто тре ба да се на вик не на дис кри мина ци ју од стра не За па да, тј. да су са да шње санк ци је непри јат не, али ни су смр то но
сне. Да ли је та кав став оправ дан?
Санк ци је, на рав но, ни су смр то но сне, али у слу ча ју да бу ду уве де не у пу ном оби му, при че му ми слим на санк ци је ко је се од но се на чи та ве сек то ре привре де, оне ће знат но уру ши ти еко ном ску си ту а ци ју и зах те ва ти при ме ну са свим дру гог раз вој ног мо де ла. По мом мишље њу, та кав мо дел за са да не по сто ји и ни су раз ви је ни ме ха ни зми ко ји би се мо гли при ме ни ти у слу ча ју озбиљ не бло ка де од стра не За па да. Без об зи ра на спе ци фи чан раз вој ру ске еко но мије, ко ја ни ка да ни је та ко ду бо ко про дрла у са вре ме но гло бал но тр жи ште као, на при мер, Ки на, Ру си ја је ве о ма те сно по ве за на са свет ским тр жи шти ма и посеб но са Евро пом. Та ко да не тре ба са ома ло ва жа ва њем гле да ти на санк ци је као на не што бе зна чај но. Ја се не бих осла њао ни на „по хле пу“ Евро пе. Без сум ње, санк ци је про тив Ру си је за њу су крај ње не по вољ не. Али при ти сак од стра не САД је ве о ма сна жан, а ме дијска сли ка ко ја се фор ми ра око Укра ји не и оба ра ња Бо ин га по ста је ве о ма јед ностра на. Ме ђу на род ни ме ди ји од Ру си је фак тич ки же ле да на пра ве цр ну ов цу
„Од Ру си је пра ве др жа ву-от пад ни ка“
Фо
то
: ри
а „
Но
во
ст
и“
Фјо дор лу кја нов, пред сед ни ка пред сед ни штва Са ве та за спољ ну и од брам бе ну по ли ти ку: тре ба оче ки ва ти озби љан по ли тич ко- -еко ном ски и ме диј ски су коб, са ка квим се Ру си ја од 1991. ни је сре та ла
12
ГЕОПОЛИТИКА септембар 2014.
или др жа вуот пад ни ка. Ја за пра во не пам тим та ко сна жан ме диј ски на пад.Дру гим ре чи ма, раз ло га за па ни ку не ма, али тре ба оче ки ва ти озби љан по ли тич коеко ном ски и ме диј ски су коб, са ка квим се Ру си ја од 1991. ни је сре та ла.
Мо же ли „ис точ ни за о крет“ при бли жава ње Ки ни и дру гим зе мља ма БРИКСа да ком пен зу је по гор ша ње од но са са За па дом?Мо же у из ве сној ме ри. Али за то су потреб ни ак ти ван рад, пред у зи мљи вост и по зи тив на упор ност. Ру си ја од зе ма ља БРИКСа или дру гих зе ма ља не ка дашњег „тре ћег све та“ не тре ба да оче ку је по др шку у сво јој бор би про тив укра јинске вла де. Њих то мно го не ин те ре су је.
А чи ње ни ца да су по те зи Ру си је до ве ли до про ме не ме ђу на род но при зна тих грани ца, а да се при том мо гу по сма тра ти и као по др шка се па ра ти зму на те ри то ри ји су сед не зе мље, не од го ва ра пред ста ва ма Ки не, Ин ди је и дру гих зе ма ља у раз во ју о то ме ка ко се тра ба по на ша ти у ме ђу народ ним од но си ма.Ме ђу тим, Пе кинг, Њу Дел хи, Бра зи лија, Пре то ри ја, Те хе ран и Бу е нос Ај рес раз у ме ју да су, као пр во, по те зи Ру си је има ли ду гу пред и сто ри ју и да су они, као дру го, од го вор на отво ре но ме ша ње За па да, ко ји је без об зи ра на све јед ностав но ши рио сво ју сфе ру ути ца ја. За то се они не ће при кљу чи ти хо ру оних који осу ђу ју Ру си ју, а ко ји пред во ди Вашинг тон. Осим то га, Ки на, на при мер, сма тра да „бит ка за Укра ји ну“ ни је локал ни кон фликт, већ бор ба за фор мат бу ду ћег свет ског по рет ка. И ако Ру си ја
из гу би ту бит ку, то ће до ве сти до ја ча ња САД и по ра ста при ти ска на НР Ки ну. Та ко да је из ве сна по др шка са те стра не за га ран то ва на.
Шта кон крет но За пад же ли да до би је уво де ћи стал но но ве санк ци је про тив Ру си је?Пре кид сва ке вр сте по др шке про ру ским сна га ма у Укра ји ни. То је не по сре дан циљ, јер за САД је ва жно да Ки јев од несе вој ну по бе ду, ко ја ће, нај ве ро ват није, би ти не из бе жна у слу ча ју за тва ра ња гра ни це пре ма Ру си ји. То не ће ре ши ти укра јин ску кри зу. На рав но, та мо ће се на ста ви ти не ки дру ги об лик су ко ба и не ста бил но сти, али ће у том слу ча ју укра јин ске вла сти ус по ста ви ти пу ну кон тро лу над те ри то ри јом. Ду го роч ни циљ, иако се о ње му не го во ри и не ће се го во ри ти, по ме ни је про ме на по ли тич ке си ту а ци је у Ру си ји и, кон крет но, про мена вла сти. По сле све га што се до го ди ло то ком про ле ћа и ле та нор мал ни од но си Мо скве и Ва шинг то на на нај ви шем нивоу, по мом ми шље њу, ни су мо гу ћи. И то не са мо за Оба му, већ, нај ве ро ват ни је, и за ње го вог на след ни ка. Кремљ та ко ђе САД ви ди као свог отво ре ног не при јате ља. За то је за САД иде а лан сце на рио од ла зак пред сед ни ка Пу ти на. Тим пре што је сте пен ње го ве де мо ни за ци је дости гао вр ху нац и што су на па ди по стали крај ње лич ни. Не ра ди се, на рав но, о ди рект ној ин тер вен ци ји, не го се по горша ње си ту а ци је у Ру си ји пу тем санк ција по сма тра као ду го роч но сред ство за сла бље ње вла сти.
Изра ел ска опе ра ци ја „За штит на ивица“ („Ope ra tion Pro tec ti ve Ed ge“) за неко ли ко да на је од не ла сто ти не жи во та. За што она иза зи ва мно го ма ње не го дова ња од стра не За па да не го кон фликт у Укра ји ни?За то по сто ји не ко ли ко раз ло га. Као пр во, сви су на ви кли на по вре ме но зао штра ва ње па ле стин скоизра ел ског кон флик та. Као дру го, у САД има мно го са ве зни ка Изра е ла ко ји по др жа ва ју ап солут но сва ки по тез ове др жа ве, при че му је тај изра ел ски ло би ве о ма ути ца јан. Као тре ће, иако је у Евро пи мно го ви ше него у Аме ри ци оних ко ји са о се ћа ју са Пале стин ци ма, Евро пља ни још увек има ју ду бок осе ћај кри ви це због Хо ло ка у ста. За то им ни је са свим при јат но да кри тику ју Изра ел ко ји вој ним пу тем обез бе ђу је сво ју без бед ност.
Пи шу: Ју риј Бар су ков, Ки рил Мељ ни ков, „Ко мер сант“
Ру си ја и Иран пот пи са ли су Мемо ран дум о уза јам ном раз у ме вању на 5 го ди на, ко јим је пред ви ђена на гла ак ти ви за ци ја еко ном ске са рад ње. Овај до ку мент по ла же те ме ље за ком плек сну са рад њу у тр го вин сконафт ној сфе ри из међу две зе мље у вред но сти од ви ше ми ли јар ди. Ипак, ни су са мо ру ске ком па ни је ак тив не на иран ском прав цу – ту су и њи хо ви кон ку ренти из дру гих зе ма ља, из ме ђу осталог и за пад них.
„Ме мо ран ду мом је пред ви ђе но шире ње тр го винскоеко ном ске са рад ње у сфе ри из град ње и ре
кон струк ци је про из вод них ка па ци те та, раз во ја елек тро ин фра струк ту ре, нафт нога сног си сте ма, али и ис по ру ка ма ши на, опре ме и ро бе ши ро ке по тро шње“, обја сни ли су у Ми ни стар ству енер ге ти ке РФ. У овом ре со ру су пре ци зи ра ли да ће се о кон крет ним уго во ри ма у окви ри ма на зна че них пра ва ца раз го ва ра ти 910. сеп тем бра у Те хе ра ну на за се да њу ме ђувла ди не ко ми си је РФ и Ира на (чи ји су ко пред сед ни ци Но вак и Зан га не).
Наф та у за ме ну за ро буРа ди се пре све га о ку по ви ни иран ске наф те од стра не Ру си је. Стра не су пр вобит но по ми ња ле ве о ма ве ли ки обим – до 25 ми ли о на то на го ди шње, што пред ставља от при ли ке че твр ти ну укуп не иранске про из вод ње наф те. Са да је, пре ма по да ци ма ли ста „Ко мер сант“, уго во рен скром ни ји обим од 2,53 ми ли о на то на го ди шње. Иран ће про да ва ти наф ту по не што јеф ти ни јој це ни од „брен та“. Вредност го ди шњег уго во ра мо гла би из но сити 2,35 ми ли јар ди до ла ра.Глав ни про блем са рад ње у сфе ри наф те оста је про на ла же ње ва ри јан ти ре а ли заци је ис по ру ка ко је би би ле мо гу ће с обзи ром на нафт ни ем бар го про тив Ирана ко ји је на сна зи. Ра ни је је раз ма тра на ше ма ис по ру ка у Бе ло ру си ју и Укра ји ну, где ру ске ком па ни је има ју пре ра ђи вач ке ка па ци те те. Ипак, та ва ри јан та је од ба чена из по ли тич ких раз ло га. Са да се претпо ста вља да ће глав ни прав ци ис по ру ка
интервју
Пе кинг, Њу Дел хи, Бра зи ли ја, Пре то ри ја, Те хе ран и Бу е нос Ај рес раз у ме ју да су по те зи Ру си је [на Криму] има ли ду гу пред и сто ри ју и да су они од го вор на отво ре но ме ша ње За па да, ко ји је без об зи ра на све јед но став но ши рио сво ју сфе ру ути ца ја
економија
13
ГЕОПОЛИТИКА септембар 2014.
би ти Ки на и по тро ша чи у Афри ци (ве роват но Ју жно а фрич ка ре пу бли ка).По ред си ро ве наф те, Иран би Ру си ји могао да ис по ру чу је „пе тро хе миј ске про изво де, це мент, те пи хе, про из во де на ста ле пре ра дом по вр ћа и во ћа“, сма тра ам баса дор РФ у Те хе ра ну Ле ван Џа гар јан. Иран на ме ра ва да ис ко ри сти за ра ду за ку по ви ну про из во да и услу га од РФ. Како је из ја вио ам ба са дор Ира на у Мо скви Мех ди Са наи, Те хе ран је за ин те ре со ван за ку по ви ну ру ске ме ха ни за ци је, ши на, те рет них ка ми о на, ме та ла и жи та ри ца.Спо ра зу ми из ме ђу две ју зе ма ља под разу ме ва ју и уче шће ру ских ком па ни ја у про јек ти ма из град ње и ре кон струк ци је елек тра на и елек трич них мре жа на те рито ри ји Ира на. Пре ма ре чи ма ам ба са до ра, Те хе ран је за ин те ре со ван за уче шће Руси је у елек три фи ка ци ји сво је же ле зни це. Иран та ко ђе раз ма тра мо гућ ност ку пови не не ко ли ко сто ти на ме га ва та електрич не енер ги је од Ру си је. По ред то га, ка ко ка же ам ба са дор, Те хе ран би по здравио по кре та ње за јед нич ких про је ка та изград ње ми нира фи не ри ја на те ри то ри ји Ира на и екс пло а та ци је на ла зи шта га са.
Санк ци је убр за ле са рад њу са Ира номПре ма про це на ма екс пе ра та, пот пи си вање ру скоиран ског ме мо ран ду ма упра во у овом тре нут ку умно го ме је мо ти ви са но за о штра ва њем од но са из ме ђу Ру си је и За па да. „Мо сква, ко ја је уло жи ла ве ли ке на по ре у ди пло мат ско ре ша ва ње иранског ну кле ар ног пи та ња, би ла је спрем на да се су здр жи од по те за ко ји би мо гли иза зва ти оштру ре ак ци ју САД. Али ситу а ци ја се про ме ни ла“, из ја вио је за „Комер сант“ струч њак ПИРЦен тра (Цен тар
за по ли тич ка ис тра жи ва ња Ру си је) Андреј Ба клиц ки и до дао: „Ру си ја је са да дале ко ма ње рас по ло же на за ослу шки ва ње пре по ру ка САД, а Иран, чи ји је зна чај за За пад на гло по рас тао због до га ђа ја у Ира ку и тра га ња за ал тер на ти вом руским фо сил ним го ри ви ма, до био је ве лику сло бо ду за ма не ври са ње. По ред то га, Мо сква је ра ни је мо ра ла да узи ма у об зир прет њу аме рич ких санк ци ја због кр ше ња нафт ног ем бар га про тив Ира на, али сада, ка да су и про тив нафт ног сек то ра РФ та ко ђе уве де не сан цки је, том фак то ру се при да је ма њи зна чај.“Као још је дан узрок убр за не ре а ли за ци је пла но ва Мо скве пре ма Те хе ра ну стручња ци ви де и за о штра ва ње бор бе за иранско тр жи ште. Од кра ја про шле го ди не, ка да је за по чет про цес уки да ња санк ци ја Ира ну, у Те хе ра ну су већ бо ра ви ле ре презен та тив не би знисде ле га ци је из Ки не, Ве ли ке Бри та ни је, Не мач ке, Фран цу ске, Ита ли је, Аустри је, Швед ске и ни за других зе ма ља. Та ко ђе, ових да на су „Re u ters“ и „The Wall Stre et Jo ur nal“, по зи ва ју ћи се на из во ре у не мач ким ин ду стриј ским пред у зе ћи ма, пре не ли да би, услед си туа ци је око Укра ји не и уво ђе ња санк ци ја Ру ској Фе де ра ци ји од стра не САД и ЕУ, не мач ки би знис мо гао да пре у сме ри сво је ин ве сти ци је са ру ске еко но ми је на иранску. Не мач ка Тр го вин скоин ду стриј ска ко мо ра прог но зи ра да ће на кон да љег сла бље ња санк ци ја про тив Те хе ра на годи шњи из воз Не мач ке у Иран до сти ћи 10 ми ли јар ди евра (у 2013. из но сио је 1,85 ми ли јар ди евра).
За што је Ру си ји по треб на иран ска наф та?
Фо
то
: AP
Ве ли ки обимСтруч ња ци сма тра ју да чак и 3 ми ли о на то на го ди шње, то јест 1,5% про из водње Ира на, пред ста вља ве ли ки обим. Ка ко је за „Ру ску реч“ об ја снио ана лити чар „Ин вест ка феа“ Гри го риј Бирг, то је 10% од оно га што Ру си ја из во зи у зе мље азиј скоти хо о ке ан ског ре ги о на и 2% нафт ног из во за на ше зе мље у зе мље ЕУ. „То је ве ли ки обим за нафт но тр жи ште, на ро чи то уко ли ко санк ције про тив Ру си је убу ду ће бу ду не га тив но ути ца ле на ни во до ма ће про из вод ње наф те“, сма тра Гри го риј Бирг. Пре ма ре чи ма овог струч ња ка, Ру си ја мо же да по но во из ве зе си ро ву наф ту, мо же и да је пре ра ђу је и из во зи у об ли ку нафтних де ри ва та, а мо же и да је ко ри сти на уну тра шњем тр жи шту.
Пре ма про це на ма екс пе ра та, пот пи си ва ње ру ско-иран ског ме мо ран ду ма упра во у овом тре нут ку умно го ме је мо ти ви са но за о штра ва њем од но са из ме ђу Ру си је и За па да
14
ГЕОПОЛИТИКА септембар 2014.
Пи ше: Дми триј Вос три ков
Због бор бе них деј ста ва у До њец кој и Лу ган ској Обла сти Укра ји не циви ли су при мо ра ни да ма сов но напу шта ју сво је до мо ве. У по тра зи за мир ним усло ви ма жи во та сва ког месе ца хи ља де љу ди пре ла зи гра ни цу са Ру си јом. На мол бу „Ру ске ре чи“ ру ски до пи сни ци су по се ти ли је дан од из бе глич ких кам по ва код Симфе ро по ља, пре сто ни це Кри ма. Ово је њи хо ва при ча.
Сим фе ро пољ је нај ве ћи град и пре сто ни ца Кри ма. От ка ко је пре не ко ли ко ме се ци полу о стр во по ста ло део Ру си је, жи вот ње го вих ста нов ни ка се умно го ме про ме нио. Али
јед на ствар је оста ла иста – ста нов ни ци Кри ма су на ста ви ли да жи ве у ми ру.Ме ђу тим, на са мо де се так ки ло ме та ра од гра да, у на се љу Ма зан ка, жи ве они ко ји су би ли при ну ђе ни да упо зна ју рат. Ов де, на те ри то ри ји је ди ни це Ми ни стар ства за ван ред не си ту а ци је (МЧС), на ла зи се камп на се ље у ко јем су при вре ме но уточи ште про на шли ста нов ни ци До њец ке и Лу ган ске Обла сти Укра ји не, где већ неко ли ко ме се ци тра је рат из ме ђу др жав не вој ске и до бро во ља ца.
„Жи ве ли смо у стал ном стра ху“У из бе глич ком кам пу у на се љу Ма зан ка тре нут но је сме ште но пре ко 800 љу ди.
То је дво стру ко ма ње од ње го вог укуп ног ка па ци те та, али је број из бе гли ца ко је до ла зе сва ким да ном све ве ћи. Љу ди се ова мо упу ћу ју у ор га ни зо ва ним гру па ма ауто бу си ма из цен тра за ко ор ди на ци ју сме шта ја из бе гли ца „Ар тек“ у Сим феро по љу. У на се љу Ма зан ка су сме ште не чи та ве по ро ди це ко је су би ле при ну ђе не да на пу сте сво је до мо ве. Мно ге има ју децу ста ру го ди ну да на и ви ше. Упла ше на и збу ње на, де ца се при ви ја ју уз сво је мај ке док се оне упо зна ва ју са око ли ном.„На ша ку ћа се на ла зи у бли зи ни гра да Те пло гор ска, ко ји је че сто гра на ти ран, и за то смо жи ве ли у стал ном стра ху“, каже јед на од из бе гли ца, ста нов ни ца гра да Ста ха нов у Лу ган ској Обла сти, Ел ми ра Маљ це ва. Крај ко ји је на пу сти ла Ел мира ло кал ни жи те љи на зи ва ју „Бер муд ски тро у гао“. Ње га чи не гра до ви Ста ха нов,
Бр јан ка и Ал чевск, а ту се на ла зе фа бри ке укра јин ског би зни сме на и гу бер на то ра Дње про пе тров ске Обла сти Иго ра Коло мој ског. „Због то га На ци о нал на гар да Укра ји не чвр сто др жи ову те ри то ри ју“, сма тра ова же на. „Али са ми гра до ви прак тич но су већ опу сте ли. Ја сам са двоје де це и му жем та ко ђе од лу чи ла да одем. Пре шли смо гра ни цу на пре ла зу Из ва рино у Ро стов ској Обла сти. А ода тле смо до Кри ма сти гли ауто бу сом и тра јек том.“ О свом до му ова же на го во ри као о месту где се не ће уско ро вра ти ти, али ипак при жељ ку ју ћи по вра так. „Ка да сам одла зи ла, про зо ре на ше ку ће из ле пи ла сам бе лим тра ка ма. За вре ме Дру гог свет ског ра та љу ди су та ко чи ни ли ка ко се ста кло не би ра си па ло услед удар них та ла са од екс пло зи ја.“
„Та мо ви ше не ма љу ди“Из бе глич ки камп у на се љу Ма зан ка чи ни не ко ли ко ве ли ких ша то ра и ста ци о нар. У ста ци о на ру се осим со ба на ла зе то а ле ти, ту ше ви и ку хи ња. Због ве ли ког бро ја избе гли ца пред за јед нич ким про сто ри ја ма су увек ве ли ки ре до ви. Али ни ко се не жа ли и то је ра зу мљи во, јер су ре до ви пред ку па ти лом бо љи од ра фа ла из аутомат ског оруж ја са дру ге стра не гра ни це.Иако су ку ће мно ги ма по ру ше не, а не ки су у ра ту из гу би ли сво је нај бли же, станов ни ци кам па не гу бе на ду. Ов де је тешко про на ћи не ког ко не ве ру је да ће пре или ка сни је све по но во би ти у ре ду.„Ов де до би ја мо хра ну за де цу, пе ле не, па
друштво
Из бе гли це из Укра ји не: пр ви да ни у Ру си ји
Ко ли ко има из бе гли цаПре ма по да ци ма УН, око 730 хи ља да љу ди је ове го ди не на пу сти ло Укра ји ну и пре шло у Ру си ју због бор бе них деј ста ва на ис то ку зе мље, при че му 87% њих до ла зи из Лу ган ске и До њец ке Обла сти. По чет ком ју на са ис то ка Укра ји не из бегло је 2,6 хи ља да љу ди, док је на дан 1. ав гу ста овај број до сти гао 102,6 хи ља да.Пре ма ин фор ма ци ја ма ко ји ма рас по ла же Фе де рал на ми гра ци о на слу жба Руси је, у зе мљи се тре нут но на ла зи око 2 ми ли о на гра ђа на Укра ји не, од ко јих је око 600 хи ља да до шло са ју го и сто ка зе мље, а 36 хи ља да је сме ште но у цен трима за при вре ме ни сме штај.У овом тре нут ку су цен три за при вре ме ни сме штај из бе гли ца из Укра ји не у Ру си ји отво ре ни у Сим фе ро по љу, Се ва сто по љу, Бел го род ској, Бр јан ској, Воро ње шкој, Кур ској, Ле њин град ској, Мо сков ској и Ро стов ској Обла сти, као и у Мо скви и Санкт Пе тер бур гу.
Ве ћи на из бе гли ца је на Крим сти гла пре ко Ро стов ске обла сти Ру си је ко ја се гра ни чи са Укра ји ном. Ка жу да су сви дру ги пу те ви опа сни
15
ГЕОПОЛИТИКА септембар 2014.
сту и чет ки це за зу бе, што зна чи да нам је сва ко дне ви ца обез бе ђе на“, ка же Је кате ри на Го рел ки на из гра да Ли си чанск у Лу ган ској Обла сти. „На рав но, же лимо да се вра ти мо ку ћи, али са да то ни је ре ал но. Та мо прак тич но ви ше не ма љу ди, а гра на ти рање се на ста вља. Про изво ди ко ји још мо гу да се ку пе знат но су по ску пе ли. Ов де су усло ви бо љи не го што је са да код ку ће.“
„Ка ко су на ши код ку ће?“У ма зан ском из бе глич ком кампу же не су сме ште не у ста цио на ру Ми ни стар ства за ванред не си ту а ци је, а му шкар ци у ша то ри ма у уну тра шњем дво ри шту ове згра де. Со бе у ста ци о на ру су ве ли ке и у њима је сме ште но по 1020 жена. На по љу је ба зен са пе ском у ко јем се игра ју де ца. Из бе гли це са ме одр жа ва ју хи ги је ну и уре ђу ју про стор. Но во при дошли це не при хва та ју од мах ову сре ди ну и осе ћа ју се ску че но, али они ко ји су се већ сна шли и укло пи ли за јед нич ки оба вља ју сва ко днев не по сло ве. Тре ба при пре ми ти хра ну, опра ти ру бље, по чи сти ти про стор и по мо ћи но вај ли ја ма да се сме сте.Ар тјом Ма ми кин, као и Ел ми ра Маљ цева, до ла зи из Те пло гор ска. Ме ђу тим, он се на но ве усло ве жи во та при ви као бр же
не го она. „Већ смо сте кли но ве при ја теље, дру жи мо се са ком ши ја ма. Они нам пру жа ју ве ли ку по др шку“, при ча Ар тјом. „Су пру га ми је са де те том при мље на у бол ни цу, а ка да су љу ди са зна ли да смо из бе гли це, до но си ли су нам но вац, одећу и хра ну.“Ма лома ло из ра зних угло ва кам па допи ру уз ви ци: „Ка ко су на ши?“. Већ не коли ко да на су пре ки ну те ве зе са мно гим на се љи ма у зо ни бор бе них деј ста ва. Из
бе гли це се тру де да са ку пе и најма њу до ступ ну
ин фор ма ци ју о си ту а ци ји код ку ће, а најпо у зда ни је и нај све жи је но во сти са зна ју од оних ко ји су овог ју тра сти гли у камп. Код њих се рас пи ту ју да ли су њи хо ви по зна ни ци жи ви, је су ли им ку ће по руше не и да ли се гра на ти ра ње на ста вља.
„Код ку ће не ма по сла“Ве ћи на из бе гли ца је на Крим сти гла преко Ро стов ске Обла сти Ру си је ко ја се грани чи са Укра ји ном. Ка жу да су сви дру ги
пу те ви опа сни. Они ко ји су се ипак одва жи ли и про шли кроз укра јин ске контрол не пунк то ве на гра ни ци са Кри мом жа ле се на ми то ко ји тра же вој ни ци. „Неко ли ко пу та су по ку ша ва ли да нас ски ну са ауто бу са, јер смо има ли ру ску до зво лу за из ла зак из зе мље“, све до чи Је ка те ри на из Ли си чан ска. Али де вој ка је има ла среће и вој ни ци су је пу сти ли да про ђе, узевши јој за пре ла зак гра ни це 200 грив ни.У кам пу у на се љу Ма зан ка Је ка те ри на ће про ве сти око не де љу да на. То ли ко време на, на и ме, ов де про ве де ве ћи на из бегли ца, а за тим се ави о ном Ми ни стар ства
за ван ред не си ту а ци је редом пре ба цу ју на коп нени део Ру си је. По ро ди ца Маљ цев, на при мер, би ће упу ће на у Ке ме ро во, град на ју го за па ду Си би ра, 3500
ки ло ме та ра од Мо скве. Та мо су обе ћа ли да ће ње ном му жу, ко ји је по про фе си ји ру дар, по мо ћи да на ђе по сао.„Код ку ће не ма по сла. Мо ја се стра је за твори ла сво ју апо те ку, јер су пре ки ну те све ис по ру ке ле ко ва. Све за ли хе су по тро ше не, оста ли су са мо најску пљи пре па ра ти“,
об ја шња ва Ел ми ра Маљ це ва. То ни је усамљен слу чај, до да је она. От ка ко су по че ле бор бе на ју го и сто ку Укра ји не пре ки ну та је про из вод ња у чи та вим обла сти ма и сто ти не пред у зе ћа је за тво ре но. „Наш ре ги он је био те сно по ве зан са Ру си јом. Све фа бри ке су ра ди ле на осно ву ру ских по руџ би на. Узи ма ју ћи у об зир са да шње од но се из ме ђу две зе мље, ве ли ко је пи тање на че му ће се са да ба зи ра ти еко но ми ја овог ре ги о на“, за кљу чу је она.
ФотограФије: Михаил Мордасов
Из бе гли це из Укра ји не: пр ви да ни у Ру си ји
Ка да сам од ла зи ла, про зо ре на ше ку ће из ле пи ла сам бе лим тра ка ма. За вре ме Дру гог свет ског ра та љу ди су та ко чи ни ли ка ко се ста кло не би ра си па ло услед удар них та ла са од екс пло зи ја.
Ел ми ра Маљ це ва, Лу ган ска Област
16
ГЕОПОЛИТИКА септембар 2014.
Пи ше: Алек сан дар Ко рољ ков
Со вјет ским бом бар де ри ма је по шло за ру ком да на пад ну Бер лин још у ав гу сту 1941. Та др ска вој на опе раци ја тре ба ло је да до ка же про тив нику и це лом све ту да је још ра но да се со вјет ска ави ја ци ја от пи ше. Нем ци ни су сме ли да свом ста нов ни штву об ја ве исти ну и на шли су ре ше ње у пла си ра њу ла жи да се ра ди ло о напа ду бри тан ских ави о на.
Иза зов је при хва ћен
Ка сне ав гу стов ске ве че ри са аеро дро ма на остр ви ма Запад но е стон ског ар хи пе ла га 15 со вјет ских бом бар де ра ДБ3 и Ил4 по ле те ли су и упу ти ли се ка Бер ли ну. Био
је то 7. ав густ 1941, 47. дан ра та СССРа и Не мач ке. Со вјет ски бом бар де ри треба ло је да пре ле те 1765 km из над те рито ри је про тив ни ка са до бро ор га ни зова ном ПВО и ба це бом бе у са мо ср це Тре ћег рај ха.Цр ве на ар ми ја, ко ја се по вла чи ла више од ме сец да на, са ве ли ким на по ром је бра ни ла Смо ленск и Ки јев, а ави о ни Луфт ва феа су од 21. ју ла бом бар до вали Мо скву. Ге ринг, ко ји је био упо знат са ве ли ким гу би ци ма ко је је пре тр пе ла ави ја ци ја СССРа и са па сив но шћу Енгле за, са мо у ве ре но је из ја вио да „ни јед на бом ба не ће па сти на пре сто ни цу Рај ха“. То је био иза зов. Екс пло зи је со вјет ских
бом би у Бер ли ну тре ба ло је да до ка жу про тив ни ку и це лом све ту да је со вјет ска ави ја ци ја пре бр зо от пи са на.Са ави о на ДБ3 ски нут је оклоп ка ко би мо гли да до ле те до Бер ли на и на зад, и то на мак си мал ној ви си ни. Мо ра ли су да уз ле ћу са крат ких пи ста за лов це ко је су на бр зи ну до гра ђи ва не.Лет од остр ва Езел (Са ре ма) до Сви немин деа, до Шче ћи на и да ље до Бер ли на тра јао је 7 са ти. Ка ко би из бе гли ПВО, мо ра ли су да др же ви си ну 7000 m, где је тем пе ра ту ра ва зду ха из но си ла ми нус 3540 сте пе ни. На та квој ви си ни пи ло ти су све вре ме мо ра ли да но се ма ске са кисе о ни ком. Го ри ва је би ло та ман до вољно, па је по са да ко ја скре не с пу та би ла у опа сно сти да се не вра ти на зад у ба зу.
Сан о ула ску у Рај хстагЗа Нем це у ду бо кој по за ди ни на лет бомбар де ра СССРа био је пот пу но нео че киван. Пре сто ни ца Не мач ке жи ве ла је мирним и ла га ним жи во том, и са мо вој ни ци и од брам бе на пред у зе ћа под се ћа ли су на бит ке ко је се во де не где да ле ко. По сто је по да ци да су сна ге ПВО от кри ле ави о не, али су ми сли ли да су њи хо ви па су их упу ти ли ка нај бли жем аеро дро му.
Бер лин је бом бар до ва ло са мо 5 од 15 ави о на – ак тив ност ПВО и не до ста так го ри ва при мо ра ли су оста ле да „од ра де“ пе ри фе ри ју гра да, али по са де су од лич но оба ви ле свој по ли тич ки за да так. У ка сну ноћ ра ди ста Ва си лиј Кро тен ко је из јед ног од со вјет ских ави о на пре нео: „У Бер ли ну сам! За да так оба вљен. Вра ћа мо се у ба зу!“Удар је иза звао по жа ре и па ни ку у гра ду. Чак и са ве ли ке ви си не со вјет ски ави о ни ДБ3 мо гли су да ода бе ру ци ље ве у до бро осве тље ном ве ли ком гра ду. Све тла су пога ше на тек ми нут на кон по чет ка на ле та.Пи сац и вој ни до пи сник Ни ко лај Ми хајлов ски, ко ји је уче ство вао у тим до га ђа јима, ова ко је опи сао оно што се де ша ва ло у јед ном од ави о на:„Наш циљ су фа бри ке ‘Си менсШу керт’, али пи ло ти са ња ју о то ме да уђу у Рајхстаг или у Кан це ла ри ју Рај ха. Ва ња Руда ков не по мич но сто ји крај ми тра ље за. Ру ке Пре о бра жен ског мр зну на во ла ну. Али то ни је стра шно. Глав но је да смо бли зу ци ља. Наш сан је био да до ђе мо по сва ку це ну. И ту смо! Са ви си не од 7 km до бро се ви ди ве ли ки град. По сут хи љада ма све тле ћих та ча ка, про стро се као па ук. Не оче ку ју нас. Чу је се глас на ви гато ра: ‘Из над ци ља смо!’. Ави он по дрх та ва
историја
Ав гу стов ско из не на ђе ње за Ге рин га од „уни ште не“ со вјет ске ави ја ци је
Не мач ка ко ман да је по ку ша ла да за та шка чи ње ни цу да се со вјет ски ави о ни на ла зе на не бу из над пре сто ни це. Не мач ке ра дио-ста ни це су пред ста ви ле овај до га ђај као не у спе шан по ку шај 150 ен гле ских ави о на да се про би ју до Бер ли на
Со вјет ски пи ло ти су бом бар до ва ли Бер лин бом бар де ри ма Ил-4
Фо
то
: ри
а „
Но
во
ст
и“
17
ГЕОПОЛИТИКА септембар 2014.
Пи ше: Едвард Че сно ков, „Ру ска се мјор ка“
У ле то 1914. по на ред би им пе ра то ра Ни ко ла ја II фор ми ра на је Кав ка ска ста ро се де лач ка ко њич ка ди ви зи ја, ко ја је ушла у исто ри ју под на зивом „ди вља ди ви зи ја“. Нај ве ћи део чи ни ли су му сли ма ни. Ње ни припад ни ци су се од ва жно бо ри ли на фрон то ви ма Пр вог свет ског ра та, а њи хо ва не ве ро ват на хра брост ужаса ва ла је не при ја те ље.
Под бар ја ком „Бе лог ца ра“
Му сли ма ни у Ру ској Им пери ји ве ћи ном су жи ве ли на Кав ка зу и у Сред њој Ази ји и би ли су ослобо ђе ни од оба ве зног слу же ња вој ног ро ка.
Вла сти су сма тра ле да ни је без бед но на о ру жа ва ти по тен ци јал не не при ја теље ко ји ма је ра то ва ње у кр ви. Те шко је ре ћи у ко јој ме ри је та ква бо ја зан ру ских вла сти би ла оправ да на. На при мер, среди ном 19. ве ка де се ти не истих та квих му сли ма на из пла нин ских пре де ла верно и ода но су слу жи ле у Цар ском кон воју, тј. у спе ци јал ној је ди ни ци ко ја је би ла од го вор на за лич ну без бед ност ру ског им пе ра то ра.У ав гу сту 1914, ка да је зе мљу за хва тио не ви ђе ни по лет па три о ти зма, по на редби им пе ра то ра Ни ко ла ја II фор ми ра се Кав ка ска ста ро се де лач ка ко њич ка ди визи ја. На по клич „Бе лог ца ра“, ка ко су на Ис то ку зва ли вла да ра Ру си је, ода зва ло се мно штво мла дих гор шта ка, ко ји су од ма ле на на ви кли да ру ку ју но жем, да се
др же у се длу и да до бро га ђа ју из пу шке.Ди ви зи ја је фор ми ра на од шест пу ко ва: Ин гу шког, Чер ке ског, Та тар ског, Ка бардин ског, Да ге стан ског и Че чен ског. Храбри мом ци су при сти за ли на соп стве ним ко њи ма, са соп стве ним оруж јем и у сопстве ној уни фор ми, тј. у чер ке ска ма (кавка ским му шким ка пу ти ма) и па па ха ма (ви со ким шу ба ра ма са рав ним вр хом). Од др жа ве су до би ли са мо пу шке и пла ту од 20 ру ба ља ме сеч но.Слу жба у овој нео бич ној вој ној је ди ни ци би ла је до бро вољ на, и за то је ме ђу ње ним вој ни ци ма и офи ци ри ма би ло и ру ских пле ми ћа, при бал тич ких Не ма ца, па чак и мор на ра Бал тич ке фло те. Па ипак, 90% „ди вље ди ви зи је“ чи ни ли су му сли ма ни. Та мо је би ло мно го пле ми ћа из ста рих ари сто крат ских по ро ди ца, али је у ди визи ји вла дао пра ви де мо кра ти зам, јер су глав но ме ри ло вред но сти би ле ствар не рат не за слу ге.Кра јем 1914, по сле че тво ро ме сеч не обуке, ди ви зи ја је пре ба че на на Ју го за пад ни фронт, где су се во ди ле те шке бит ке против Аустро у га ра.
Ца ру је брат, а вој ни ци ма отацНај по зна ти ји ко ман дант ди ви зи је од тре нут ка ње ног фор ми ра ња до по чет ка 1916. био је ве ли ки кнез Ми ха ил Алексан дро вич, брат по след њег ру ског ца ра. Био је из вр стан ко њич ки офи цир, имао је огром ну сна гу, сво јим че лич ним прсти ма је ки дао не рас пе ча ће ни шпил кара та... Дру гим ре чи ма, ужи вао је огро ман ауто ри тет ме ђу бор ци ма. По ред све га, 35го ди шњи ге не ралађу тант био је једно ста ван и скро ман чо век, и без стра ха је до ла зио на нај о па сни је по ло жа је.
и ла га но по ска ку је увис. У ка би ну ула зи ка рак те ри сти чан ми рис ис па ље не пи ропа тро не. Те шке бом бе ле те ка зе мљи.“
„То су Ен гле зи“Без об зи ра на то што су за јед но са бом бама из ба ци ва ни и ле ци, не мач ка ко ман да је по ку ша ла да за та шка чи ње ни цу да се со вјет ски ави о ни на ла зе на не бу из над пре сто ни це. Не мач ке ра диоста ни це су пред ста ви ле овај до га ђај као не у спе шан по ку шај 150 ен гле ских ави о на да се проби ју до Бер ли на. Пре ма ре чи ма не мач ких ме ди ја, са мо не ко ли ко ави о на је ус пе ло да се про би је, а 6 од њих је обо ре но. Они су на вод но и иза зва ли по жа ре. Исти на је да су со вјет ски пи ло ти у тој ми си ји из гу били са мо је дан ави он. Ен гле ско рат но вазду хо плов ство де ман то ва ло је при су ство бри тан ских ави о на на не бу из над Бер лина те но ћи. Ен гле зи су пот пу но пре ста ли да ре дов но по се ћу ју не бо над Бер ли ном још у ја ну а ру 1941 – та да је њи хо ва коман да са зна ла да Тре ћи Рајх ре гру пи ше ави ја ци ју за удар на ис ток.Со вјет ски Ин фор мби ро је 8. ав гу ста изве стио све гра ђа не да је бом бар до ва ње Мо скве 22. и 24. ју ла, ка да су по ги ну ле сто ти не љу ди, осве ће но. Чла но ви по са де ко ман дант ског ави о на под ру ко вод ством пу ков ни ка Пре о бра жен ског до би ли су зва ња хе ро ја Со вјет ског Са ве за. Ста љин је пот пи сао на ре ђе ње да се сва ком чла ну по са де до де ли на гра да у ви си ни 2000 руба ља. То је би ло 4 пу та ви ше од уоби чаје не на гра де за успе шно бом бар до ва ње.Ка сни је ми си је бом бар до ва ња ни су биле то ли ко успе шне. Фак тор из не на ђе ња мо гао се ис ко ри сти ти са мо јед ном. По лећу ћи са остр ва и из око ли не Ле њин гра да, пи ло ти су до 5. сеп тем бра из вр ши ли 9 на ле та, у ко ји ма је уче ство ва ло 86 ави она, ба че на је 21 то на бом би, а од про тива ви он ских то по ва и ква ро ва стра да ло је 18 ави о на.Ова кви ле то ви зах те ва ли су из у зет не фи зич ке и ду шев не на по ре. По не кад би крај са мог аеро дро ма ру ке пи ло та гу биле сна гу да се бо ре са во ла ном, а очи се скла па ле од умо ра. Ави о ни су по не кад па да ли и раз би ја ли се на не ко ли ко стоти на ме та ра до пи сте. Та ко је стра да ла по са да ка пе та на Ни ко ла ја Да шков ског.На ле ти су пре ста ли на кон што су 7. септем бра по че ле бит ке за За пад но е стон ска остр ва, али већ то ком сле де ће „од лу чу јуће“ офан зи ве Не мач ке у ју лу 1942. ста новни ци пре сто ни це Рај ха по но во су угле да ли ави о не са цр ве ним зве зда ма на кри ли ма.
„Ди вља ди ви зи ја“: кав ка ски гор шта ци у Пр вом свет ском ра ту
Фо
то
гр
а Ф
и ја
из
сл
о б
од
Ни
х и
з в
о р
а
Ве ли ки кнез Ми ха ил Алек сан дро вич ме ђу офи ци ри ма 2. бри га де Кав ка ске ста ро се де лач ке ко њич ке ди ви зи је (1914)
18
ГЕОПОЛИТИКА септембар 2014.
Са њим је ди ви зи ја уче ство ва ла у за узи ма њу Ста ни сла во ва (са да шњи Ива ноФран ковск на за па ду Укра ји не) и ослоба ђа њу Га ли ци је 1915.Ми ха ил Алек сан дро вич, ко ме је ина че те шко па да ло ње го во цар ско по ре кло, стре љан је 13. ју на 1918, тј. жи вео је не што
ма ло ду же од сво је бив ше ди ви зи је, ко ја је рас фор ми ра на по чет ком исте го ди не.
Хра брост без прем цаО рат ној так ти ци „ста ро се де ла ца“ мо же се сте ћи пред ста ва по сле де ћем слу ча ју. У про ле ће 1915, ка да је тек по пу стио лед на ре ка ма Га ли ци је, сто ти ну гор шта ка са ја та га ни ма у зу би ма но ћу је пре пли ва ло Дње стар и пре шло на дру гу оба лу, где су би ли аустро у гар ски по ло жа ји. „Ста
ро се де о ци“ су ти хо ели ми ни са ли стража ре и кре ну ли пре ма не при ја тељ ским ро во ви ма, за шти ће ним бо дљи ка вом жицом. Ни су има ли спе ци јал не ма ка зе за се че ње жи це (гор штак не ће да ву че са со бом пред мет ко ји ни је од ко ри сти у непо сред ном бо ју), не го су јед но став но на
бо дљи ка ву жи цу на ба ца ли да ге стан ске бур ке (огр та че од чо је) и ти хо пре шли пре ко ње. При шли су ро во ви ма, а он да јур ну ли на не при ја те ља уз по кли че из ду би не гр ла, на о ру жа ни са мо ја та га нима. Аустро у га ри су у па ни ци по че ли да се по вла че, али су их на ко њи ма сти гли дру ги „ста ро се де о ци“, ко ји су ма ло да ље, низ вод но, ус пе ли да пре ђу ре ку.На рав но, тај рат ни је био ни ма ло прија тан, иако се ра то ва ло про тив Аустро
у га ра, ко ји су би ли сла би ји од кај зе ро ве вој ске. С об зи ром да се ди ви зи ја са стоја ла од 3450 ко ња ни ка, а за три го ди не је у њој слу жи ло укуп но око 10 хи ља да вој ни ка и офи ци ра, ла ко је из ра чу на ти ко ли ко су гу би ци би ли ве ли ки.И на рав но, пот пу но је по гре шно за мишља ти гор шта ке као не ка кав ана хро низам у том „ра ту мо то ра“. Ди вља ди ви зи ја је има ла и ми тра ље зе, и блин ди ра на ко ла.
Ра ђа ње ле ген деКо ња ни ци из пла нин ских кра је ва би ли су од лич ни за из ви ђа ње, ди вер зи је и храбре ко њич ке упа де, али и по ред све сво је хра бро сти ни су би ли мно го ефи ка сни у по зи ци о ном ра то ва њу, ка да вој ни ци и по го ди ну да на про во де у јед ном истом ро ву.Па ипак, „ста ро се де о ци“ су по ста ли важно про па ганд но ору ђе, јер се не при јатељ дуж чи та вог Ис точ ног фрон та ужаса вао од са мог по ме на ди вље ди ви зи је. Евро пља ни ма, тј. Нем ци ма и Аустро уга ри ма, ду бо ко у свест се уре за ла предста ва о ди вљем азиј ском ко ња ни ку ко ји не зна за ми лост, што, уоста лом, и ни је би ло та ко да ле ко од исти не.
Пи ше: Ни ко лај Пост њи ков, „Екс перт“
Стра хо те Пр вог свет ског ра та и данас нам мо гу до ча ра ти пи сма ње гових уче сни ка. „Ру ска реч“ пре но си по тре сна све до чан ства ру ских војни ка са пр ве ли ни је фрон та, са чу ваних у Ру ском др жав ном вој ноисториј ском ар хи ву.
Ка да је по чео Пр ви свет ски рат у Ру си ји је уве де на „при време на од ред ба о рат ној цен зури“, ко јом је би ло до зво ље но отва ра ње и пре гле да ње свих пи са ма са фрон та, као и од у
зи ма ње оних ко ја су са др жа ла по вер љи ве ин фор ма ци је. Та ко су мно га пи сма сачу ва на до да нас и на ла зе се у ар хи ви ма. Нај ви ше их је у Ру ском др жав ном вој но
исто риј ском ар хи ву, где се чу ва не ко лико то мо ва пи са ма ко ја су ру ски вој ни ци пи са ли са пр ве ли ни је фрон та.
Не под но шљив ужас сва ко дне ви цеПо чет ком ра та мно ги су би ли пу ни илузи ја. „Не при ја тељ, на рав но, ни је за потце њи ва ње, али ни је не по бе див. Сви на ши ве ру ју да ће мо по бе ди ти“, пи сао је пу ковник Сам со нов же ни. „Цео на род са о се ћа са на ма и сви же ле да се бо ре про тив Нема ца“. У ве ћи ни пи са ма с по чет ка ра та по пут ре фре на се по на вља ју ре че ни це пу не на де у ско ру по бе ду.Ме ђу тим, на бо ји шти ма је све ви ше поги ну лих, а мно ге по ро ди це до би ја ју тужне ве сти о смр ти нај бли жих. Та да љу ди
историја
Пр ви свет ски рат у пи сми ма ру ских вој ни ка
Му сли ма ни у Ру ској Им пе ри ји ве ћи ном су жи ве ли на Кав ка зу и у Сред њој Ази ји и би ли су осло бо ђе ни од оба ве зног слу же ња вој ног ро ка. Вла сти су сма тра ле да ни је без бед но на о ру жа ва ти по тен ци јал не не при ја те ље ко ји ма је ра то ва ње у кр ви
Ру ски вој ни ци у ро во ви ма на пр вој бор бе ној ли ни ји у бли зи ни Па не жев ске пру ге на Двин ском фрон ту
Фо
то
: ри
а „
Но
во
ст
и“
Специјалне додатке о Русији у светским дневницима уређује и издаје „Russia Beyond the Headlines“, организација „Росијске газете“ из Москве. У овом тренутку додаци се објављују у следећим листовима: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI NEWSPAPERS, ЈАПАН •
HUANQIU SHIBAO, КИНА • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИРАТИ • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА • NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНД.
Елек трон ска по шта срп ске ре дак ци је RBTH: EDI TOR @RU SKA REC.RUВи ше ин фор ма ци ја на http://RU SKA REC.RU „Ге о по ли ти ку“ из да је и штам па пред у зе ће ИП „Ге о по ли ти ка пресс д.о.о.“Адре са ре дак ци је: Мур ска 1/4, 11000 Бе о градТел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364ge o po li ti [email protected], www.ge o po li ti ka.rs
Сло бо дан Ерић, ди рек тор и глав ни и од го вор ни уред ник
Алек сан дар Дра гу ти но вић, уред ник фо то гра фи је
Ире на Ми лић, огла ша ва ње и ПР
Весна Станиславов, Дистрибуција
Ка та ри на Бун тић-Мар ко вић, по слов нотех нич ки се кре тар
Ли ков но-гра фич ка об ра да „Ге о по ли ти ка пресс“
ГЕОПОЛИТИКА септембар 2014.
рат по чи њу да до жи вља ва ју као лич ну ка та стро фу и по ста ју све сни ње го ве неми нов но сти и стра хо те. Ру ски офи цир пи ше: „На це лом фрон ту се сва ко дневно во де же сто ке бор бе. Мно ги су остали на бо ји шту и још ће мно ги по ги ну ти. Ко мо же би ти по ште ђен? По сле бор би бо ји шта су пре кри ве на те ли ма на ших и не мач ких вој ни ка, уби је них и пре ми нулих од ра на. Ко ли ко ће нас још по ги нути! Рат је нео пи сив ужас! Сву да је смрт и ра за ра ње.“ Ре чи из пи сма дру гог ру ског офи ци ра зву че као сво је вр сни про тест про тив ра та и очај нич ки апел: „Сва ко ко је уче ство вао у ра ту све стан је огром ног зла ко је он но си. Љу ди би тре ба ло да теже да ра та ви ше ни ка да не бу де.“
Без ми ло стиПо при шта бор би по ста ју пра ве кла ни це. „Бра ни мо мост“, пи ше је дан ру ски војник. „Ју че су Нем ци по ку ша ли да пре ђу на на шу стра ну. Пу сти ли смо их да до ђу до сре ди не мо ста а он да смо отво ри ли та ко ја ку ва тру да су бе жа ли гла вом без об зи ра. На мо сту су оста ле го ми ле леше ва. Нем ци су да нас по но во по ку ша ли да пре ђу мост или бар да по ку пе ле ше ве. На ша ар ти ље ри ја је пре ци зном ва тром за тре ну так очи сти ла мост од тих ко баси ча ра. Ипак, по сва ку це ну су хте ли да пре ђу на дру гу оба лу. За га зи ли су у во ду до вра та али на ши ми тра ље сци их нису пу сти ли да стиг ну ни до сре ди не реке. Ка жу да је по сле бор бе во да по ста ла цр ве на. То ме не чу ди јер је ту по ги ну ло нај ма ње 5 до 6 хи ља да Не ма ца, а сва те ла су оста ла у ре ци.“Дру ги вој ник се са ужа сом при се ћа слич них не ми ло срд них бор би: „Ле жа ли смо у ро во ви ма и од би ја ли не мач ке напа де. Че ти ри пу та су при ла зи ли на шим ро во ви ма, нај бли же на око 400 ко ра ка.
Мо гли смо ја сно да им ви ди мо ли ца. Успе шно смо их од би ја ли. По вла чи ли су се под на шом ја ком ва тром. У ро ву сам ле жао по ред Са зо но ва. Пу ца ли смо у њи хо ве офи ци ре и круп ни је вој ни ке. До бро смо их пот пра ши ли, ђа во их однео! Ишли су ћут ке, без ијед ног пуц ња. Пу шта ли смо их да при ђу до вољ но близу да мо же мо пре ци зно да пу ца мо, а онда смо отва ра ли стра шну ва тру. Нај ближи су па да ли као по ко ше ни, а они иза њих су се бр зо по вла чи ли. Мраз нам је ле дио ко жу и ко са нам се ди за ла на глави. Ми слим да смо Са зо нов, на ред ник
и ја тог да на до ста Не ма ца по сла ли на онај свет. Док су нам се при бли жа ва ли ли ца су им бле де ла. То је би ло ужа сно и не ка ко за стра шу ју ће. Не дај Бо же да се по но во на ђем у та квој бор би!“
То тал но чи шће њеНај стра шни ја је ду го трај на ар ти ље риј ска при пре ма пред на пад. Љу ди осе ћа ју да од њих не за ви си ни шта и не моћ но приљу бље ни уз зе мљу че ка ју крај пуц ња ве ко ја као да ни ка да не ће пре ста ти. Ко ли ко је ар ти ље риј ска ва тра би ла ин тен зив на ви ди мо из пи сма ру ског ар ти ље риј ског
офи ци ра: „Ар ти ље ри ја је не ми ло срд но ту кла, дим је за кло нио сун це, па се на ви ше од пет ко ра ка ни шта ни је ви де ло“.Мно ги ко ји су се на шли под та ко ја ком ар ти ље риј ском ва тром до жи вља ва ли су нер вни слом и „са мо им се пла ка ло“, ка ко је пи сао је дан офи цир. Они ви ше ни су мо гли под не ти звук ар ти ље ри је, па би им сва ки пу цањ те рао су зе на очи: „Та непре кид на тут ња ва ар ти ље риј ских ору ђа и екс пло зи је гра на та за и ста не да ју ми ра и уни шта ва ју нер ве. Наш пу ков ник Желе њин је по чео да пла че као де чак, ње гови нер ви то ви ше не мо гу да под не су. И Ро со љук стал но ри да.“У рат ном па клу ве ћи на љу ди је ипак успе ва ла да вла да со бом и са чу ва здрав ра зум. Из ла зи ли су из ро во ва и кре та ли у на пад под ки шу ме та ка. Ево ка ко ру ски офи цир опи су је те крат ке тре нут ке непо сред но пред бор бу: „Ко нач но се кроз строј про не ла на ред ба: ‘Спре ми те се за на пад!’. Као да је стру ја про шла кроз нас; јед ни про ве ра ва ју и по пра вља ју опре му, дру ги ски да ју ка пе и по бо жно се кр сте, сви осе ћа ју да до ла зи тај ве ли ки тре нутак; убр зо се кроз строј про но си но ва на ред ба ‘На пред!’; кр сти мо се и иска чемо из ро во ва са ре чи ма ‘Бра ћо! У на пад, на пред!’. Љу ди по пут мра ва иска чу из рово ва и ју ри ша ју на ба јо не те, гле да ју ћи у ли це смр ти.“Пр ви свет ски рат био је пун од ри ца ња, кр ви, ро вов ске пр љав шти не и бо ла због смр ти рат них дру го ва. Раз ме ре и жр тве овог ра та до по чет ка 20. ве ка би ле су неза ми сли ве за чо ве чан ство.
Док су нам се [Немци] при бли жа ва ли ли ца су им бле де ла. То је би ло ужа сно и не ка ко за стра шу ју ће. Не дај Бо же да се по но во на ђем у та квој бор би
Ар ти ље ри ја је не ми ло срд но ту кла, дим је за кло нио сун це, па се на ви ше од пет ко ра ка ни шта ни је ви де ло
војни хеликоптер лети изнад руских камиона у којима се налази хуманитарна помоћ за источну Украјину, у околини града каменск-Шахтински у ростовској области рФ.
Русија у сликама
Ру ска реч ru ska rec.ru rs.rbth.com
Фо
то
гр
аФ
ија
: R
eu
te
Rs
, 14
. ав
гУ
ст
20
14.