Русија и Србија #57 (новембар 2012)
DESCRIPTION
Russia Beyond the Headlines, Serbian Edition, Distributed with GeopoliitkaTRANSCRIPT
у сарадњи са ”росијском газетом“, русија, НоВемБар 2012.
Пратимо процес консолидације наших сународника ван Русије
Ако у тиму има 15 легионара, онда је све разводњено
Александар Бабаков Саво Милошевић
стр. 4-5
стр. 11-12 стр. 34-35
50 година од прага нуклеарног ратa
фо
то
: А
ле
кс
еј
Ни
ко
љс
ки
/
Ри
А „
Но
во
ст
и“
„Русија уз Путина може да гради своју суверену будућност“ Један од водећих руских политиколога, Леонид Пољаков, говори о трећем председничком мандату Владимира Путина поводом његовог 60. рођендана
2
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.
До да так „Ср би ја и Ру си ја“ фи нан си ра и уређу је ФГБУ „Ро сиј ска га зе та“ (Мо сква, Ру си ја). Срп ска ре дак ци ја „Rus sia Beyond the He a dlines“ (RBTH), ме ђу на род ног про јек та „Ро сијске га зе те“, (1) уре ђу је Ин тер нет стра ни цу http://ru ska rec.ru, (2) уре ђу је и из да је штампа ни до да так „Ру ска реч“ у „По ли ти ци“ и (3) уре ђу је штам па ни до да так „Ру си ја и Ср би ја“ у „Ге о по ли ти ци“.
АЛЕК САН ДАР ГОР БЕН КОпред сед ник ре дак циј ског са ве та ФГБУ „Ро сиј ска га зе та“ПА ВЕЛ НИ ГО И ЦАге не рал ни ди рек тор ФГБУ „Ро сиј ска га зе та“ВЛА ДИ СЛАВ ФРО ЊИНглав ни уред ник ФГБУ „Ро сиј ска га зе та“ЈЕВ ГЕ НИЈ АБОВиз да вач и ди рек тор RBTHПА ВЕЛ ГО ЛУБглав ни уред ник до да та ка RBTHВЈА ЧЕ СЛАВ ЧАР СКИуред ник српскe ре дак ци је RBTHНИ КО ЛА ЛЕ ЧИЋго сту ју ћи уред ник срп ске ре дак ци је RBTHИРИ НА РЕ ШЕ ТО ВАвебуред ник срп ске ре дак ци је RBTHJEKATEРИНА ТУ РИ ШЕ ВАаси стент срп ске ре дак ци је RBTHМИ ЛАН РА ДО ВА НО ВИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋглав ни пре во ди оциАН ДРЕЈ ШИ МАР СКИглав ни ди зај нерАН ДРЕЈ ЗАЈ ЦЕВди рек тор фо то гра фи јеНИ КО ЛАЈ КО РО ЉОВ, СЛА ВА ПЕ ТРА КИ НАфо то гра фи јеЈУ ЛИ ЈА ГО ЛИ КО ВАди рек тор оде ље ња за мар ке тинг и огла ша ва ње
Ин тер нет стра ни ца: ru ska rec.ru * Елек трон ска по шта: edi tor @ru ska rec.ru * Те ле фон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адре са: Ул. Прав ды 24, д. 2, Мо сква 125993, Рос сия
© 2012 СВА ПРА ВА ЗА ДР ЖА ВА ФГБУ „РО СИЈ СКА ГА ЗЕ ТА“
Тек сто ви из ру бри ке „По гле ди“ овог до дат ка иза бра ни су да пред ста ве ра зна ста но ви шта и не од ра жа ва ју ну жно ста но ви ште уред ни ка про јек та RBTH или ли ста „Ро сиј ска га зе та“. Мо ли мо Вас да ша ље те пи сма и ко мен та ре уред ни ку на edi tor @ru ska rec.ru.
ЛИ КОВ НОГРА ФИЧ КА ОБ РА ДА: „ГЕ О ПО ЛИ ТИ КА ПРЕСС“
Па три јарх на Уни вер зи те ту „Ло мо но сов“
О Ру си ји, За па ду, Цр кви и др жа ви
8ПОЛИТИКА И ДРУШТВО
садржај
„Урал ва гон за вод“ кре нуо у Ср би ју
Пе тар Ис кен де ровЧу де са Бе о град ског без бед но сног фо ру ма
Дми триј Ро го зин„Но вац ува жа ва ти ши ну, а ‘ци ви ли зо ва ни свет’ гво зде ну пе сни цу“
19
16
12
„Ма ли Ко ре ли“, чу вар др ве ног не и мар ства Се ве ра
За ким зво на не зво не
Ка да ће на ста ти Ме се че ва област Ру си је?
32
26
24
ПУТОВАЊА
КУЛТУРА
НАУКА И ТЕХНИКА
ЕКОНОМИЈА
ПОГЛЕДИ
ИНТЕРВЈУ
3
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.МЕсЕц У сЛИКАМА
дми триј ме две дев је по се тио екс пе ри мен тал ни цен тар за са вре ме но на о ру жа ње ру ске ар ми је под мо сков ског На уч но-ис тра жи вач ког ин сти ту та пре ци зне ме ха ни ке. Пре ми јер се упо знао са уна пре ђе ним на о ру жа њем, као и са опре мом за коп не ну вој ску ко ја се тре нут но те сти ра.
мо сков ски град ски суд раз мо трио је ка са ци о ну жал бу на пре су ду из ре че ну уче сни ца ма панк гру пе Pussy Ri ot, ко је су осу ђе не за ху ли ган ски ис пад у хра му Хри ста спа си те ља. суд је из ме нио пре су ду је ка те ри ни са му це вич на услов но из др жа ва ње ка зне и до нео од лу ку да се она од мах осло бо ди.
октоБар2012
фо
то
: ит
АР
тА
сс
фо
то
: ит
АР
тА
сс
фо
то
: Ал
ек
се
ј ф
и л
и п
ов
/
Ри
А Н
о в
о с
ти
Чла но ви ко зач ких удру же ња ор га ни зо ва ли су ми тинг и мо ле бан код мо сков ског Цен тра за са вре ме ну умет ност „Вин за вод“. Не за до вољ ство ко за ка иза зва ла је из ло жба „ду хов на бор ба“ чи ји су екс по на ти по ве за ни са ли ко ви ма панк гру пе Pussy Ri ot.
октоБар2012
Фуд ба лер ру ске ре пре зен та ци је алек сан дар кер жа ков ра ду је се го лу ко ји је по сти гао на утак ми ци про тив еки пе Пор ту га ли је. ква ли фи ка ци о на утак ми ца за свет ско пр вен ство у фуд ба лу 2014. за вр ше на је ре зул та том 1:0.
фо
то
: ap
4
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.
Пи ше: Алексеј Долински, за RBTH
Кубанска криза, која се десила пре тачно 50 година, једна је од најважнијих епизода Хладног рата. Мада је трајала само две седмице, извршила је снажан и трајан утицај на
светску политику. Стручњаци истичу да је криза ојачала биполарни систем, показала да постоји равнотежа снага у свету и довела до ситуације у коме нуклеарни напад више није био реална војна претња, већ стратешко средство одвраћања од евентуалног трећег светског рата.Од 16. до 28. октобра 1962. Сједињене Државе и Совјетски Савез суочили су се са једним од најопаснијих изазова Хладног рата. Пошто је шпијунска летелица САД фотографисала совјетске нуклеарне ракете распоређене на Куби – на свега 140 километара од Флориде – а дипломатски преговори нису дали резултате, ратна морнарица САД ставила је цело острво под блокаду, како би спречила совјетске бродове да тамо допреме још пројектила. Амерички ратни бродови пресретали су и претресали сваки брод који се приближавао Куби. Совјетска страна сматрала је ову акцију чином агресије. Стога је совјетским бродовима који су пловили ка Хавани наређено да се не обазиру на америчку блокаду и да се не заустављају.Совјетски контигент од 40.000 војника већ је био стациониран на Куби. На располагању су имали тактичко нуклеарно наоружање, спремно за дејство, у циљу
одвраћања друге стране од намере да изврши инвазију на острво. Поред тога, неколико балистичких ракета средњег домета, које су могле да домаше циљеве на територији САД, такође се налазило на Куби. Упркос томе што су војне снаге које су спроводиле блокаду острва добиле појачање, совјетски стручњаци су наставили да граде лансирне рампе за ракете, док су се совјетске подморнице истовремено приближавале Куби. У једном затегнутом моменту ове кризе амерички авиони и ратни бродови приморали су руске подморнице да изроне на површину. У другом, шпијунска летелица САД оборена је изнад острва пројектилом земљаваздух. Када се постављање лансирних рампи за нуклеарне ракете приближило крају, две стране су ипак постигле компромис – СССР је повукао своје трупе, док су САД прекинуле
блокаду и одустале од даљих покушаја да свргну кубанско руководство и сагласиле се да повуку своје нуклеарне ракете из Турске и Италије.
Са историјске тачке гледишта, ових 13 драматичних дана – без победника на крају – морају се посматрати у светлу тадашњих међународних односа, а не као изолован инцидент. Кључно питање је: зашто је совјетско руководство започело ову операцију, која је касније постала позната као Кубанска ракетна криза (или само Кубанска криза)? Мада је званични разлог за стационирање војног контигента на острву био заштита кубанског суверенитета, само по себи то сигурно није могло да буде повод за војну операцију таквог обима и таквог потенцијалног ризика. Судећи по извештајима, Никита Хрушчов је идеју о постављању нуклеарних ракета добио убрзо по посети Бугарској када је сазнао да су америчке балистичке ракете стациониране у Турској и Италији. Из совјетске перспективе, нуклеарне ракете
политика и друштво
сматра се да су све стране у сукобу оствариле своје циљеве: сад су отклониле нуклеарну претњу, ссср је показао да је способан да демонстрира моћ на глобалном нивоу, а куба се обезбедила од даљих покушаја угрожавања свог суверенитета.
50 го ди на од пра га ну кле ар ног ра таОд 16. до 28. ок то бра 1962. Сје ди ње не Др жа ве и Со вјет ски Са вез су о чи ли су се са јед ним од нај о па сни јих иза зо ва Хлад ног ра та.
5
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.
у Турској представљале су претњу на коју се морало одговорити на исти начин. Кубанска власт (која је успостављена 1959. под вођством Фидела Кастра и већ 1961. преживела један покушај преврата организованог од стране САД) изгледала је као идеалан савезник за остварење поменутог циља: Куба је веома близу територије САД и била је у потрази за савезницима. Постављањем нуклеарних ракета на Куби, Москва је успоставила противтежу у односу на ракете постављене у Турској и добила адут у преговорима око међусобног повлачења пројектила. Роберт Легволд, директор Евроатлант ске безбедносне иницијативе при „Карне гијевој задужбини за мир у свету“, сматра да је други циљ био стабилизација прилика у подељеној Европи, где су совјетске ракете на Куби коришћене као средство за одвраћање Америке од војних активности у Западној Европи.
Чак и сада, после 50 година, траје интензивна дебата о томе ко је имао више користи од ове кризе. Иван Тимофејев,
програмски директор у Руском савету за међународне односе, верује да су повлачењем совјетских ракета и трупа са Кубе све стране у сукобу оствариле своје циљеве: САД су отклониле нуклеарну претњу усмерену ка својој територији и демонстрирале савезницима способност да заштите своје интересе приликом решавања међународних криза; са своје стране, СССР је показао да је способан да демонстрира моћ на глобалном нивоу пошто су САД уклониле своје ракете из Италије и Турске; коначно, Куба се обезбедила од даљих покушаја угрожавања свог суверенитета. Међутим, постоји још једна компонента Кубанске кризе, која се често превиђа – њен значај за тзв. доктрину одвраћања. „Кубанска криза је ојачала међународни биполарни систем, показала да постоји равнотежа снага и нагласила важност будуће стратегије узајамног одвраћања“, речи су Тимофејева. Легволд указује на то да је ова криза „променила праксу, пре свега совјетских лидера, да претње
нуклеарним оружјем користе у политичке сврхе. Тако је Хрушчов у неколико наврата пре 1962. године (Суецка криза 1956, Берлинска криза 1958. и 1961) користио „звецкање нуклеарним оружјем“ како би утицао на одлуке Сједињених Држава и НАТОа. После октобра 1962. то више никада није учинио.“ Данас, 50 година касније, може се закљу чити да је најважнија последица ове кризе чињеница да је то био последњи пут када су две суперсиле озбиљно раз матрале напад на другу страну нуклеарним оружјем. По Легволду, реална могућност да човечанство доживи „смак света“ толико је психолошки утицала на америчке и совјетске лидере да их је навела да озбиљно схвате потребу за ограничавањем трке у стратешком нуклеарном наоружању. Тиме је олакшан по четак „Преговора о ограничењу стратешког наоружања“ 1969. године. После Кубанске ракетне кризе Хладни рат се наставио још 30 година, али су се САД и СССР међусобно конфронтирале у „ратовима преко посредника“. Међутим, нуклеарни напад више није био реална војна претња, већ стратешко средство одвраћања од евентуалног трећег светског рата.
(Аутор je некадашњи предавач Јавне дипломатије на Московском државном
универзитету „Ломоносов“ и више година је радио у дипломатској служби РФ.)
Постоји једна компонента кубанске кризе која се често превиђа: њен значај за тзв. доктрину одвраћања. Наиме, кубанска криза је ојачала међународни биполарни систем, показала да постоји равнотежа снага и нагласила важност будуће стратегије узајамног одвраћања од нуклеарног напада.
50 го ди на од пра га ну кле ар ног ра та
18. октобра 1962. Кенеди се састаје са министром спољних послова СССР-а Андрејем Громиком.
фо
то
: Co
rb
is /
Fo
to
sa
6
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.
Пи ше: Јелена Новосјол ов а, Р оси јс ка га зет а
Ове год ине с у се по 12 . пу т у Москви ок упили до битни ц и Пу шкинов е на гр аде ко ја се у организа циј и „Ро сиј ск е газете“ додељу је преда вачима из и ностран
ства. Побед ници с у пи са ли текст на тем у „Језиком д о ис ти не “. Так о болна тема п одр азумева ла је да ау тори, без преувел ич авања, покажу с воју гр ађанску храбро ст. Њихо ве лепе речи о ве ликом р уск ом језик у читали см о п од ути ск о м ко нтрове рз не театра лне пр ед ставе, у којо ј су укра јински н ац ио налис ти одсеца ли сви њск е језик е у знак пр от еста п ро т ив додељива ња р ус ком јез ик у званичног с та туса у појединим регионима . Не за бо равим о и од лу ку владе Естони је да се о д 2012. н а ест онско м јези ку мора пр едават и 60% п редмета, независно од тог а кој и јези к говор е ученици . Испост авило се да је у неким земљама руски једини језик на коме се може са
зна ти истина о Другом светском рату и великој р уској књижевно сти . Иск рено г оворећ и, када см о смишљали те м у „Језиком до исти не“, највиш е смо имал и у ви ду У крајину , гд е се зако н „О основ ама држ авне језичке политик е“ рађао у мук ама, уз опоз иц ионе м и тин ге, па ча к и ту че у В рховно ј Ради (п ар ламенту) . РГ: Трен утн о је руски језик поста о з вани чан у 13 р егиона, а Кр им ни је међу њи ма . Зашто?И рина Степанова, Си мфе ропољ, Украјина : У то ме и јесте ствар , ш то се за
кон не ти че само р уског ј езика, не го и свих друг их реги он алн их језика у зе мљи, па самим ти м и тата рс ког, а он је врло распро страњен н а К ри му. У сва јање з ак она ј е одл ожено з а октобар , док се не припреми цео пакет докум ената за к рим скотатарс ки језик. Украј ин а је смогла сн аг е да к рене пу тем ев ро пског де мократ из ма. Сл ож ићете се да Швајцарска и Канада л епо живе, и ја не ви ди м да постоја ње украјинске државе мо же б ити д ов едено у питање зб ог тога што се рус ки јез ик користи па ралелно са украј ин ски м. У Укр аји ни жив и 120 нац ионалност и:
политика и друштво
фо
то
: Ро
си
јск
А г
Аз
ет
А.
Мо гло би се без пре у ве ли ча ва ња ре ћи да се у не ким зе мља ма про тив ру ског је зи ка во ди пра ви рат. За што је то та ко и за што се упр кос то ме љу ди у Укра ји ни, Пољ ској, Гру зи ји, Аустри ји и Ср би ји од лу чу ју да уче ру ски?
„Је зи ком до исти не“
Учесници конкурса за доделу Пушкинове награде, која се у организацији
„Росијске газете“ додељује предавачима руског језика из иностранства.
7
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.
Грц и, Бугари , Таџици, Узбеци , Тат ари... С тицајем и стори јск их окол н ости ми међусо бн о разгова рамо на руск ом . РГ: Сам о пре неколик о годи на ра згово р на ру ск ом није б и о у моди . Т ада је украјински б ио језик полит ич ке и кул турне елите. Од чега, по в аш ем мишљењу, з авис и да л и је нек и језик у моди ? Ири на Бал ин ска, Ха иф а, Из ра ел : Нажало ст, унуци м ојих пријатеља не знај у руски. П роцес н естаја ња руског јези ка у Из раелу с е наставља. Ја живи м у Хаи фи, где се одржа ва фес ти вал р уског ј езика. Он о бједи њу је све енту зи јасте који н а руском певају пе сме, пишу стихо ве и изводе позо ришне пр ед ставе. Нажалост, они углавно м имају 60 и виш е го дина. Ру ск и је за о м ладину ј ез ик стараца, као шт о је нека да ји ди ш био језик којим г ово ре баке и деке. Њим а н ије зани мљи во да го воре руски, н ије м одерн о. Мој рођак и ма шест г од ин а и каже: „Н ећу да говорим руски, јер ми се сви см еј у“. Једн о истр аживање , извршено у Изр аел у, показало је да ако бил ингвално дете од баци ру ски је зи к у дети њс тву, о нд а ће му ка сн иј е на факултет у уче ње руског м но го теже п асти нег о Немци ма и Ф ранцуз им а. РГ : Коју исти ну Из раел не зна, а в и је преносите уз помоћ р уског ј ез ик а?Ирина Балинска: То је пре свега истина о Другом светском рату. Садашњи израелски уџбеници су антируски. Кад питате децу ко је победио у Другом светском рату, често добијете одговор: „Американци“. Хаифа је једини град у коме се 8. маја организује Победничка парада. РГ: Како све то корелира са чињеницом да је у Јерусалиму саграђен огроман меморијални центар Јад Вашем, посвећен жртвама нацизма, који посећују ђач ке екс кур зи је?Ири на Ба лин ска: Је дан део кон цен траци о них ло го ра су осло бо ди ли Аме ри канци, а дру ги со вјет ска ар ми ја. Ме ђу тим, у уџ бе ни ци ма се ис ти че са мо јед на стра на. Ако уче ник во ли исто ри ју, он ће сва ка ко до ћи до исти не, или ће му на став ник помо ћи (ако се озбиљ но ба ви сво јом профе си јом). Ме ђу тим, де ша ва се да де ца „на у че“ и ово: Ста љин и Хи тлер су били на ис тој стра ни, они су за јед но хте ли да уни ште је вреј ски на род! Исто риј ска исти на је бол но пи та ње за Изра ел.
Та ма ра Кен чад зе, Тби ли си, Гру зи ја: Исто риј ско се ћа ње гру зиј ског на ро да је, на жа лост, за та ји ло: 300 хи ља да Гру зи на је по ги ну ло у Дру гом свет ском ра ту, а ме ђу њи ма и мој де да – по ги нуо је код Ке нигсбер га. Не ка да је ње го во име би ло уграви ра но у му зе ју Рат не сла ве у ње го вом род ном гра ду Ку та и си ју. Са да тај му зеј ви ше не по сто ји. Као што не по сто ји ни спо менком плекс ко ји је био са гра ђен у част по бе де. Он је диг нут у ва здух пре две го ди не. Ужа сна је чи ње ни ца да јавност го то во ни је ни обра ти ла па жњу на тај до га ђај, јер је би ла за у зе та пред из борном тр ком за удоб не фо те ље. И у Бу туми ју је ове го ди не сру шен спо ме ник, и ни ко то ни је при ме тио.
Ерих По инт нер, Санкт Пел тен, Аустрија: Из бор ру ског као дру гог стра ног јези ка је знак пре сти жа. Код нас сви уче ен гле ски, док се 20 хи ља да опре де ли ло за фран цу ски као дру ги је зик, а 5 хи ља да за ру ски. То су они ко ји не же ле да буду „као оста ли“ и тру де се да из ра зе свој соп стве ни по глед на свет и на де ша ва ња у све ту. У мо јој гим на зи ји уче ни ци ко ји има ју 13 и 14 го ди на би ра ју ру ски, францу ски или ла тин ски. Они не ми сле на новац и би знис и не ма ју ја сне пред ста ве о бу дућ но сти. Из бо ром ру ског је зи ка они же ле да ка жу: ми же ли мо „не што дру го“ и „друк чи је“. То је ели ти зам у по зи тивном зна че њу те ре чи. Ако не ко у ди пло ми има пе ти цу из фран цу ског, ни ко на то не обра ћа па жњу. Али ако има пе ти цу из ру ског, он да окру же ње ис по ља ва ве ли ко ин те ре со ва ње за ње га.
РГ: Вра ти мо се на шој за јед нич кој истори ји. Да ли се у Аустри ји на би ло ко ји на чин обе ле жа ва 200годишњица рата 1812? Ерих Поинтнер: Наполеонови ратови у аустријској свести не играју никакву улогу. Нико нема појма шта је Аустрија тада радила и на чијој страни је била. Наполеон је код нас негативан лик, и не доживљава се романтично. Али ми ни о Кутузову не знамо ништа. Додуше, у Бечу има неколико руских назива: Улица Голицина, Дворац Трубецког... РГ: И поред вишевековних драматичних односа између Русије и Пољске, према подацима Фонда „Руски свет“ („Русский мир“), код Пољака је руски језик данас веома популаран. Пре десет година је био на 14. месту по популарности, а данас је на другом, после енглеског... Евгенија Куљчицка: Па ипак, у Пољској постоји само једна мала школа у којој се настава изводи на руском језику, и та школа је при амбасади Русије у Варшави. Постоје читава војводства у којима се руски не учи ни у једној школи. Чак се не учи ни у војводству где се налази споменик Кутузову. Не може се рећи да је пољска омладина оријентисана на Запад. Искрено говорећи, они уопште не знају на коју страну да се окрену и на кога да се оријентишу. Не могу да тврдим да су у нашој вароши млади више заинтересовани за енглески језик. Ко више пажње обраћа на њих и удељује им више времена, тај их и води за собом. Ученици нарочито цене наставнике који им омогућавају да упишу факултет без полагања пријемног испита, тј. који их воде на такмичења и омогућавају им да освајајају награде, и да отпутују негде у иностранство, на пример у Русију (преко 50 ученика наше школе је било у Москви, Геленџику, Новоросијску...). РГ: Вратимо се на Грузију. Од ове године ће се руски учити тек од седмог разреда, а пре конфликта се учио од првог. Да ли је то нестајање језика са ове територије?Талико Тваури, Тбилиси, Грузија: Да, било је то тешко време, једна реч се није могла рећи на руском, људи су били у страху. Данас је ситуација много боља, емоције су се стишале. Људи су свесно дошли до закључка да је руски језик
Потребан ми је руски језик... Да бих водила емисију на локалној телевизији. даринка крстић, србија
Да бих ширила истину о нашој заједничкој историји. евгенија куљчицка, Пољска
Опредељење за руски језик је знак престижа. ерих Поинтнер, аустрија
Да би се добио посао треба знати енглески, али без руског је тешко запослити се. талико тваури, грузија
8
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.
једноставно неопходан. Прво, сва наша интелигенција још увек говори руски. Већина је стекла образовање на руском језику. Да би се у нашој земљи добио посао обавезно је знање енглеског, али без руског је тешко запослити се. Ево, ви кажете да се језиком стиже до истине. Међутим, ђаци и студенти грузијске националности тешко могу да оду у Русију и да се боље упознају са вашом културом, да усавршавају свој руски језик, да се упознају са руским вршњацима. А ђацима руске националности је то омогућено. Ми имамо безвизни режим са Русијом, а она нас не прима. У Грузију се може ући пешке, аутобусом, авионом и како год хоћете. А нама из Грузије то није омогућено. Када сам ја одлазила, мојим пријатељима и познаницима је било много жао што и они не могу да крену, па су ми говорили да поздравим Москву и Русију. Нема нетрпељивости према руском народу, руском говору и руском језику. Бар у мом окружењу сви воле Москву, Русију, руски народ. Уосталом, моја снајка (братова жена) је Рускиња. РГ: Србија је наследница некадашњег Савета за узајамну економску помоћ, као и Бугарска и Пољска. Па ипак, ако се има у виду број грађана бивше Југославије који раде у Русији, може ли се рећи да везе између нас и даље постоје?Даринка Крстић, Лесковац, Србија: Да, наши људи одлазе у Русију да раде, а на Запад иду далеко мање, јер ми нисмо у Европској унији. Што се тиче ђака, ја радим у три школе и могу рећи да се за руски опредељује око 15% ученика. После распада СССРа и Југославије руски се из престижних градских школа преселио у мале сеоске школе. Невоља је у томе што се код нас у средњој школи учи само један страни језик. Због тога већина бира енглески. Ја сам обавила истраживање ситуације са страним језиком у два округа, и дошла сам до оптимистичке прогнозе: полако расте број оних који желе да уче руски. А ви сте добро приметили да се језиком може доћи до истине. После бомбардовања од стране НАТОа 1999их у Русији је било много југословенске деце која су се тамо одмарала... Како је то било страшно! Прве бомбе су пале на Лесковац. Побегла сам са малом децом код мајке на бугарску границу.
политика и друштво
Па три јарх мо сков ски и це ле Ру си је Ки рил је про шле не деље примио т иту лу по часно г доктора Мос ко вског др жавног униве рзит ета „ Ло моносов“ (МГ У). Пре дстављамо не к о
лико неколи ко н ајзани мљ ивијих ци т ата и з патријарх ове беседе .
О б удућнос ти Ру сије С ва ка изгра дња п оч ињ е о д проје кт а... Јед ан од пробле ма нашег др уштвеног ж ив ота је управо одсуство пр едста ве о будућн ости. Људи ра до изражав ају своје незадо вољство дан ашњим ста њем, ал и много им је те же да де финишу стање у ка кво би зап раво желе ли да пр еђ у из овог са дашњег , какву зем љу би хт ел и д а и зграде. Нарав но, многи стручни к ол ективи и ма ју конкрет не циљеве и з ад атк е: да и зг раде путеве, или чи тав е градо ве , да по дигну п ољопривреду на виши ни во, и уопшт е да разви ју ек ономију. А ли ниј е реч о по једина чним г ранама , па ч ак ни о фо рмалном уређењу ж ив от а у земљи. Реч је о с ли ци земље ко ју ж елимо да из гр а ди мо . Данашњ и љу д и, поготово мл ади, често изража вају нед оумицу, па чак и ске птицизам ка д чуј у реч „тр адиција“. „Трад иција“ , „тридици он ал иста“ , „тр адиционалан “ – те речи се д оводе у в ез у са не чи м што је да вно прошло , што више није потреб но, што нам смет а. Међутим, тр ад иц ија није сећ ањ е на про шл ос т, он а је начин п ренош ењ а вре дно сти из нара штаја у нар аштај. Чак и онај студ ент к ој и се највише гн уша тради ци је , ипак студира по уџбенику који н ис у писа ли
његови вршњац и, него човек кога мож да већ одав но не ма међу ж ивима . То не з начи д а тра диција треба да ч ува с ве ш то је п рип ад ало прошлост и. Ми н е чувамо от па д, не го га ба ца мо . У своме жив от у и р аду чо век п роизводи мног о то га што му нећ е бити потреб но у бу дућност и. Али п ра ве вре дности с е чувај у помоћу традиције, др уг ог на чина нема. З ато ми сл им д а је пот ребно имати кр ај ње озбиљан одн ос прем а с хватању тради ционал ног нач ел а у живот у д руштва. О ко пирању Запада Е вропск а ц ив илизациј а, чи ји део ј е и Русија, има два к ам ен а темељца : то су г рчкори мс ка тр адициј а фи ло зофско г осм ишља вања с вета и библиј ск о открове ње. Стварала чк у синте зу једног и д ругог налази мо код ра нохришћа нс ки х писаца
Па три Јарх на Уни Вер зи те тУ „Ло мо но соВ“
О Ру си ји, За па ду, Цр кви и др жа ви
Пре и спи ту је се де фи ни ци ја бра ка, ко ји за људ ску при ро ду пред ста вља фун да мен тал ну ин сти ту ци ју... све је то од раз ду бин ског по ма ка у чо ве ко вом по гле ду на свет, и хри шћа ни сма тра ју да је тај по мак де струк ти ван и опа сан.
Ка ко да Ру си ја иза бе ре свој пут? Тре ба ли (и у че му кон крет но) да се ори јен ти ше на За пад? Шта је то мо рал ни за кон и ка ко се он ко си са др жав ним за ко ни ма? Го во ри па три јарх мо сков ски и це ле Ру си је Ки рил.
9
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.
п рво г мил енијума, које на зи вамо с ветим о цима. Пој едини а утори су ту традиц ију гај или и у Сре дњем веку . Т акву си нт ез у је по др жавао и образо вн и систем Р им ске имп ерије , к ак о у њено м зап адном, та ко и у и сточном делу – Византи ји. Место у културној традици ји импе ри је Ром еј а обезбеђен о је Ру сији уп ра во захв аљу јући прав осл ављу и у чен ости коју је оно ш ир ило. Кад а н ам г оворе о „ ев ропском путу“ р азвоја, гот ов о увек имају у ви ду коп ирање и под ра жавање запад них поли ти чк их и култу рних мо де ла. А ли п од ра жавање и к опира ње је у век ло шије од из во рн ика, ј ер у њ ему нема ориги на лн ог начела, н ема правог ст варалаш тва. И з ато, град ит и цивили зацију на осн ов у подра жа вања значи детерми нисати ра зв ој тако да он по дефиници ј и у век заоста је за онима у чијим рукам а је ориги нал . Опасно је к ад одра слог чов ека неко мо ра да во ди . У мл адо сти и де тињству ј е то неопхо дн о, али када човек од расте, онда ви ше н ем а пот ре бу да бу де вођен, он да се откри ва по те нцијал његове сло бодне лич ности.
Важно је с хватити д а ис тински европск и п ут не подр азу мева копи ра ње онога што је туђе , него сагледава ње својих сопстве ни х европских коре на и вр аћање тим к орени ма у новим ку лтурним и историјским околн остима . Све што је речено мо же се, изм еђу ос талог, п рименити и на изград њу државе . О универз итети ма Обзиром да са м ја свој пут у Цркви по чео о д ака де мс ке де ла тност и и током д есет год ина са м б ио ре кто р духов не а кадемије, за м ене ве ров ат но и не п остој и већа нагр ада од награде коју додељује научн и к ол егију м . Ме ни је добро позната а тм осфера ви сок ошкол ск е устано ве, атмо сфера за седањ а научнонаст ав ни х већ а. Ја знам како се у том к ол ективу из оштрав а миса о, како се прек идају нер азумна изла га ња, ка ко се дисци пл ин ују чове ков ум и човеков е ре чи. Т аква ј е академска средина. Ниј една д руга среди на не мо ж е тако да ут иче на фо рм ирање л ичности, укљу чу ју ћи и способ нос т да с е не колико пу та р азмис ли п ре него шт о се нешто каже .
О з аконуДа нас зако н често г арант уј е љу дима по тп уну н езавис но ст од мо ра лног начела и не огр ан ичену самовољу у прописив ању норми к оје у датом т ренутку из неко г разл ога о дг ов арају за ко нодавц има . Бебама у мајчино ј утроб и се уск раћу је пр аво на живо т... Болесн и ци и ст ари људи „ м ора ју да умру “, к ак о тврд е поједини савр емени „ ми слиоци“ , д а не би у зал уд троши ли др уш твене ресурсе, и з ато им се одузим а живот.. . Пр еиспит ује се дефиниција бр ака , који за људску природу предс тавља ф ундамента лну инс титуцију... Св е је то о драз дуб инског п омака у чо вековом погледу на с вет, и хриш ћани сма трају да је тај помак д еструктива н и опас ан. Ка жу, „ све се може разо рити, а после понов о с аградити“. Ал и ак о се ра зор и Богом дани морални за кон, ак о се он п ротер а и з живота љ удске заједн ице, онд а људи не ће више ни бити спо со бн и да се ор га низују у заједницу , б ило д а ј е у пит ању пород ица, ра дн и колекти в или држ ава. О Цркви и др жа виЦрк ва и др жав а с у раз лич ите инсти туције. Црк ва је добр ово љн а зај едница која се својим чла но вима обр аћ а па стирск им реч им а, рачунају ћи на њ ихову д обровољну послушно с т. Држ ава обухвата св е ста новн ике земље и има вла ст да и х примора н а испуњавање својих закона, а ко тре ба и сил ом. Ц рк ва не тежи д а пре узме д ржавну влас т, ни ти намерав а да прис воји функ ци је држа ве. Штав и ше , она не те жи да има н и статус д ржавне институциј е, који им ају Цркве ве ћинског ст ан овниш тва у мн огим ев ро пским држав ама. Сто га је неум есно и бесми слено з ахтевати од Цркв е „да се н е ст апа с а државом“, јер Цркв а то свака ко не ће урадити. Међут им , иза так ви х за хтева с е ч есто крије неш то дру го, а т о с у покушаји примо ра вања Цр кв е да се одрекне пас ти рске одг ов орнос ти за свој е чланов е, а православ ни х хриш ћана да се одрекну с војих грађанских пр ав а и об авез а. Члан ов и Цркве су ис то времено и грађани др жаве и чланови друштва. Он и у в ршењу сво јих грађ ан ск их обавеза треба да се ру ко воде х ри шћанск ом савешћу. Т о се односи и на обичне грађане, и на оне који су на одговорним државним функцијама.
(Овај текст је адаптирана верзија оригиналног материјала са foma.ru.)
Па три Јарх на Уни Вер зи те тУ „Ло мо но соВ“
О Ру си ји, За па ду, Цр кви и др жа ви
тра ди ци ја ни је се ћа ње на про шлост, она је на чин пре но ше ња вред но сти из на ра шта ја у на ра штај. Чак и онај сту дент ко ји се нај ви ше гну ша тра ди ци је, ипак сту ди ра по уџ бе ни ку ко ји ни су пи са ли ње го ви вр шња ци, не го чо век ко га мо жда већ одав но не ма ме ђу жи ви ма.
Па три јарх Ки рил на све ча но сти по во дом
до де ле по ча сног док то ра та МГУ.
фо
то
: пР
ес
-сл
уж
бА
пА
тР
ијА
Р х
А М
о с
ко
в с
ко
г и
св
е Р
у с
и је
10
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.
Пише: Фјодор Лобанов, „Руски репортер“
Па ки стан по ку ша ва да се отрг не од САД и да се окре не Ру си ји. По се та глав ног па ки стан ског ге не ра ла Аш фа ка Пер ве за Каја ни ја Мо скви је за вр ше на, а да прак тич но ни је ни би ла
при ме ће на. Ње гов до ла зак је био при време ни рас плет ве ли ке ге о по ли тич ке интри ге. На и ме, пр ва по се та пред сед ни ка Ру си је Па ки ста ну, ко ја је тре ба ло да означи по че так но ве ета пе у од но си ма из ме ђу Мо скве и је ди не му сли ман ске ну кле ар не си ле, от ка за на је у по след њем тре нут ку.По чет ком ок то бра је тре ба ло да Вла димир Пу тин до пу ту је у па ки стан ску престо ни цу Исла ма бад, на са мит та ко зва не „Че твор ке из Ду шан беа“, тј. на ре ги о нални фо рум ли де ра Ру си је, Та џи ки ста на, Ав га ни ста на и Па ки ста на. И по ред то га што фор мат овог су сре та ни је по себ но из ра зит, ипак би то био исто риј ски до гађај, јер до са да ни је дан ру ски ли дер ни је по се тио Па ки стан, иако је то ну кле ар на си ла, дру га му сли ман ска зе мља по бро ју ста нов ни ка и кључ ни играч у Ју жној и Сред њој Ази ји.
По се та је у по след њем тре нут ку от ка зана. Зва нич но она ни је ни би ла у пла ну, по лу зва нич но је ре че но да ни је би ло могу ће ускла ди ти тер ми не, а пре ма не званич ним ин фор ма ци ја ма ни је по стиг ну та са гла сност у ве зи са пред ви ђе ним га со водом Иран–Па ки стан–Ин ди ја. Ра зу мљи во је да ни ка кви по ма ци у ру скопа ки станским од но си ма ни су мо гу ћи без оба зира ња на Ин ди ју, ко ја је глав на зе мља у Ју жној Ази ји и ду го го ди шњи стра те шки парт нер Ру си је.Па ипак, по тре ба за раз во јем би ла те ралних од но са по сто ји, и то по твр ђу је посе та ге не ра ла Ка ја ни ја Мо скви. Ње го во зва ње не тре ба ни ко га да збу њу је, јер је Па ки стан зе мља ко ја је ве ћи део сво је исто ри је би ла под вој ном упра вом, да и не го во ри мо о сте пе ну не фор мал ног утица ја па ки стан ских ге не ра ла на по ли ти ку Исла ма ба да. Ге о по ли тич ки кон текст исто ри је Паки ста на вр ло је тран спа рен тан и ву че ко ре не из до ба по сле рат не де ко ло низа ци је Ази је и Хлад ног ра та. Па ки стан је фор ми ран 1947. услед по де ле бив ше Бри тан ске Ин ди је по кон фе си о нал ном
прин ци пу. По сле рат на Ин ди ја се убрзо на шла ме ђу во де ћим зе мља ма Покре та не свр ста них и по ста ла глав ни парт нер СССРа у ре ги о ну. Та ве за је по ста ла још чвр шћа по сле за хла ђе ња од но са из ме ђу Мо скве и Пе кин га ко ји још увек има те ри то ри јал не пре тен зи је пре ма Ин ди ји. Па ки стан та ко ђе има те ри то ри јал ни спор са Ин ди јом око Ка шми ра, на ста ње ног углав ном му сли ма ни ма. Због Ка шми ра је Па ки стан већ че ти ри пу та ра то вао са Ин ди јом, и из истог раз ло га се опре делио за збли жа ва ње са САД, а ка сни је и са Ки ном. Ре зул тат тог са ве за би ла је подр шка ко ју су Па ки стан и САД пру жи ли ав га ни стан ским му џа хе ди ни ма за вре ме со вјет ског упа да у Ав га ни стан, а у но ви је вре ме је то аме рич копа ки стан ска са радња у бор би про тив та ли ба на. Ме ђу тим, са за вр шет ком Хлад ног ра та по че ли су да се ме ња ју и од но си у ре ги о ну. Из ме ђу Па ки ста на и САД го ми ла ле су се про тив реч но сти и ре волт, на ро чи то по сле аме рич ког упа да у Ав га ни стан. Не пре кид ни ва зду шни на па ди Амери ка на ца на Ав га ни стан иза зи ва ли су гнев Исла ма ба да, а Ва шинг тон је сумњи чио са ве зни ка да пру жа по моћ та либа ни ма. Упра во та да, сре ди ном 2000их, САД су чи ни ле ин тен зив не по ку ша је да ус по ста ве бли ске од но се са Ин ди јом, што је иза зва ло још ве ћу за бри ну тост Па ки ста на. За све то вре ме парт нер ски од но си из међу Ру си је и Ин ди је су не пре кид но ја ча ли, та ко да је ова зе мља по ста ла глав ни увозник ру ског оруж ја. По зив да Пу тин до ђе у Па ки стан, од лага ње ње го ве по се те и до ла зак ге не ра ла Ка ја ни ја у Мо скву по све му су де ћи одра жа ва ју но ве тен ден ци је у од но си ма из ме ђу нај ве ћих свет ских си ла, и то у ре ги о ну ко ји има ве ли ки стра те шки значај за Ру си ју. Па ки стан је за бри нут због збли жа ва ња из ме ђу Аме ри ке и Ин ди је, и са да вр ло опре зно ис пи па ва мо гућ ност да по вра ти рав но те жу ус по ста вља њем од но са са Ру си јом. Мо сква се, ме ђу тим, за са да ра ди је од лу чу је за пре дах, јер не же ли да ква ри до бре од но се са Ин ди јом и по ку ша ва да оце ни шта јој мо же до не ти збли жа ва ње са Па ки ста ном. Мо жда ће јој у то ме по мо ћи пре го во ри ко је је ге не рал Ка ја ни во дио у Мо скви.
политика и друштво
Ру си ја и Па ки стан у ти хој ге о по ли тич кој игри
По се та ге не ра ла Пер ве за Ка ја ни ја Мо скви по ка зу је да по сто ји по тре ба за раз во јем
би ла те рал них од но са из ме ђу Ру си је и Па ки ста на.
фо
то
: re
u t
er
s/V
os
to
Ck
ph
o t
o
11
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.
Пише: Олесја Алдуш енко, спе ци јал но за RBTH
Ка ко жи ве ру ски гра ђа ни у ино стран ству и са ка квим се про бле ми ма су сре ћу? Ко ли ко че сто до ла зе у зе мљу? Ка ко функ ци о ни ше про грам за повра так ру ских еми гра на та из
ино стран ства? Ка кав је став зва нич не Москве о осни ва њу Ру ске стран ке Ср би је? О овим и дру гим пи та њи ма за RBTH го во ри Алек сан дар Ба ба ков уочи Пр вог еко номског фо ру ма ру ских еми гра на та ко ји ће се одр жа ти 1. и 2. ок то бра. Го спо дин Ба баков је де пу тат Др жав не Ду ме и спе ци јал ни пред став ник пред сед ни ка Ру си је за од но се са ор га ни за ци ја ма ру ске ди ја спо ре.
RBTH: Свет ски кон грес ру ских емигра на та се одр жа ва ре дов но. У Мо скви ће 1. и 2. ок то бра пр ви пут би ти ор га низо ван еко ном ски фо рум на ших су народ ни ка ко ји жи ве у ино стран ству. Какве су мо гућ но сти по ве зи ва ња ру ског би зни са и по слов них кру го ва на ших су на род ни ка у ино стран ству?Алек сан дар Ба ба ков: Свет ски кон грес пред ста вља нај ви ши зва нич ни ор ган који омо гу ћа ва са рад њу на ших еми гра на та са ор га ни ма др жав не вла сти и ре ги о на РФ. Кон грес се одр жа ва нај ма ње јед ном у три го ди не. Ко ли ко ми је по зна то, еко ном ски фо рум ди ја спо ре ор га ни зу ју мо сков ске вла сти. Циљ фо ру ма је раз вој успе шне са рад ње из ме ђу ру ског би зни са и по слов них круго ва на ших су на род ни ка у ино стран ству,
као и ко ри шће ње њи хо вог по тен ци ја ла и ис ку ства у ци љу уна пре ђе ња еко ном ских ин те ре са Ру си је у дру гим зе мља ма. RBTH: Про грам за по др шку ру ских еми гра на та ко ји же ле да се вра те у земљу усво јен је 2006. Ко ли ко је он ефика сан? Ко ли ко се на ших су на род ни ка за и ста вра ти ло?Алек сан дар Ба ба ков: У то ку ре а ли за ције др жав ног про гра ма у Ру си ју се вра ти ло пре ко 98 хи ља да љу ди. Од то га се око 36 хи ља да вра ти ло ове го ди не. Нај ви ше по тен ци јал них уче сни ка у држав ном про гра му и чла но ва њи хо вих поро ди ца за ин те ре со ва но је за по вра так у Ка зах стан, Уз бе ки стан, Мол да ви ју и Јерме ни ју. Зна ча јан ми гра ци о ни по тен ци јал за бе ле жен је у Кир ги зи ји, Та џи ки ста ну и Укра ји ни. Ин те ре со ва ње за овај про грам при ме ћу је се и код на ших су на род ни ка ко ји жи ве у Гру зи ји, Азер беј џа ну, Бе лору си ји, у зе мља ма Европ ске уни је (Немач ка, Ле то ни ја, Ли тва ни ја и Есто ни ја), Изра е лу, САД и Бо ли ви ји.
RBTH: Шта је су шти на но ве вер зи је држав ног про гра ма ко ју је 14. сеп тем бра пот пи сао пред сед ник Ру си је Вла ди мир Пу тин?Алек сан дар Ба ба ков: Пре све га, про грам ће од са да има ти нео гра ни че ни рок тра јања. До са да шњи про грам је ва жио до кра ја 2012. Та ко ђе, про ши рен је спи сак пред виђе них за ни ма ња уче сни ка у про гра му. Са да кан ди да ти не мо ра ју би ти са мо гра ђа ни Руси је ко ји ра де у ино стран ству. То са да мо гу би ти и сту ден ти ру ских уни вер зи те та, као и ли ца ко ја се ба ве ин ве сти ци о ном, пред узи мач ком и по љо при вред ном де лат но шћу. Но ви мо ме нат је и то што је ре гу ли са но пи та ње ста ту са уче сни ка овог про гра ма: са да тај ста тус мо же тра ја ти три го ди не од до би ја ња по твр де о уче шћу у про гра му. И нај зад, пре ци зни је је де фи ни сан спи сак срод ни ка ко ји се тре ти ра ју као чла но ви по ро ди це уче сни ка про гра ма. Све у све му, у овом ви ду др жав ни про грам да је ве ће мо гућ но сти за ре а ли за ци ју пра ва на ших су на род ни ка да се пре се ле у Ру си ју, а и сам про грам је ефи ка сни ји и пре ци зни ји. RBTH: Ко ли ко ор га ни за ци ја на ших су народ ни ка по сто ји у САД? Да ли се за њих из два ја ју сред ства из ру ског бу џе та?
36.000 Ру са се вра ти ло у до мо ви ну из ра се ја ња у 2012.
Ка ко функ ци о ни ше про грам за по вра так ру ских еми гра на та из ино стран ства? О овим и дру гим пи та њи ма за RBTH го во ри Алек сан дар Ба ба ков, де пу тат Др жав не Ду ме и спе ци јал ни пред став ник пред сед ни ка Ру си је за од но се са ор га ни за ци ја ма ру ске ди ја спо ре.
Алек сан дар Ба ба ков, спе ци јал ни пред став ник пред сед ни ка Ру си је за од но се
са ор га ни за ци ја ма ру ске ди ја спо ре.
фо
то
: А. с
А в
иН
дра го нам је што љу ди [из србије] ко ји се бе до во де у ве зу са ру си јом по кре ћу ова кве ини ци ја ти ве [оснивање ру ске стран ке србије].
интервју
12
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.
Алек сан дар Ба ба ков: Ор га ни за ци је руских гра ђа на у САД има ју иста пра ва и мо гућ но сти као и ор га ни за ци је у дру гим др жа ва ма. Же лим да на гла сим да пре ма раз ли чи тим по да ци ма у САД има из ме ђу 2,5 и 4 ми ли о на љу ди са ру ског го вор ног под руч ја. Пре ма по да ци ма по след њег попи са из 2000. го ди не 3,1 ми ли он љу ди се из ја сни ло као Ру си (око 1% ста нов ништва САД). Из ме ђу Ру си је и Аме ри ке не по сто је била те рал ни спо ра зу ми о др жа вљан ству, со ци јал ном ста ра њу, кул ту ри, и образо ва њу. Обе стра не ни ти при зна ју, ни ти од ба цу ју двој но др жа вљан ство. У САД се не при зна ју ру ске ди пло ме (63% имигра на та са ру ског го вор ног под руч ја има ака дем ско обра зо ва ње). У САД по сто је раз не дру штве не ор га низа ци је ру ских гра ђа на чи ји су чла но ви ими гран ти из Ру си је и Со вјет ског Са ве за ко ји су оти шли у ову зе мљу у раз ли чи то вре ме. На жа лост, ста ре ор га ни за ци је руских ими гра на та (Кон грес ру ских Амери ка на ца, Тол сто је ва фон да ци ја, Ру ска ака дем ска гру па и дру ге) по ла ко се га се због ста ро сти ру ко во ди ла ца. У по след њих не ко ли ко го ди на успе шни по слов ни љу ди из ди ја спо ре ус по ста вљају те шњу са рад њу са ру ском ам ба са дом. RBTH: У Ср би ји је не дав но би ла ре гистро ва на но ва по ли тич ка стран ка под на зи вом Ру ска пар ти ја Ср би је. Ве ћина ње них чла но ва је ру ског по ре кла. Је дан од ње них ци ље ва је очу ва ње руске кул ту ре на тлу Ср би је и вра ћа ње ру ског је зи ка у срп ски обра зов ни систем. У ову стран ку се већ учла ни ло и мно го Ср ба. Да ли ова стран ка има не ке ве зе са зва нич ном Мо сквом? Шта ви ми сли те о овом нео бич ном са мо орга ни зо ва њу Ру са из Ср би је?Алек сан дар Ба ба ков: Ми па жљи во прати мо про цес кон со ли да ци је на ших су народ ни ка, укљу чу ју ћи и њи хо ву те жњу да се ор га ни зу ју на по ли тич ком и друштве ном пла ну. Ср би ја је одав но ве о ма бли ска Ру си ји и у њој је ве о ма при ме тан ути цај ру ске кул ту ре и је зи ка. Због то га нам је дра го што љу ди ко ји се бе до во де у ве зу са Ру си јом по кре ћу ова кве иници ја ти ве. Бит но је да те ор га ни за ци је за и ста бу ду од раз ре ал них стре мље ња на ших су на род ни ка и да има ју њи хо ву пу ну по др шку.
интервју
Пи ше: Сергеј Птичкин, Росиjска газета
Пот пред сед ник Вла де Ру ске Феде ра ци је и пред сед ник Вој ноин ду стриј ске ко ми си је Дми триј Ро го зин го во ри за „Ро сиј ску га зе ту“ о но вом оруж ју ко је ће се по ја ви ти у ру ском ар се на лу,
да ли ће при ват ном ка пи та лу би ти до звољен ула зак у тај на по стро је ња и од ка кве ко ри сти мо же би ти ис ку ство Ста љи но вог пе ри о да.
РГ: Г. Ро го зин, по сто ји ми шље ње да у но вим вр ста ма оруж ја да нас за о ста јемо за За па дом. Има мо ли ми у вој ној ин ду стри ји „ноухау“ свет ског ни воа?Дми триј Ро го зин: Ми смо има ли и још увек има мо про јек те у ко ји ма не са мо да смо на свет ском ни воу, не го смо и изнад тог ни воа. На при мер, на ши си сте ми за пре сре та ње у ва зду шноко смич ком про сто ру нај бо љи су на све ту. На ши ком плек си про тив ва зду шне од бра не ти па С300 и С400 по укуп ним ка ракте ри сти ка ма су та ко ђе нај бо љи, а са да се ра ди и на ком плек си ма С500. Све
је то укљу че но у си стем Ва зду шнокосмич ке од бра не. Ту тре ба до да ти и ради о ло ка ци о не ста ни це ве ли ког до ме та ко је не пре кид но де жу ра ју. Њи хов домет се ме ри хи ља да ма ки ло ме та ра, оне пра те и нај сит ни је ци ље ве ко ји се кре ћу ко смич ким бр зи на ма. Мо же се на ве сти још до ста слич них при ме ра. РГ: Сви ти про јек ти су ску пи. По сто ји ми шље ње да је из два ја ње сред ста ва за вој ну ин ду стри ју уства ри ба ца ње па
Дми триЈ рО гО зиН, Пот Пред сед ник ВЛа де рУ ске Фе де ра ци Је и Пред сед ник ВоЈ но-ин дУ стриЈ ске ко ми си Је
„Но вац ува жа ва ти ши ну, а ‘ци ви ли зо ва ни свет’ гво зде ну пе сни цу“
си ла ко ју сви ува жа ва ју [јесте та] ка да по сто ји шан са да гво зде ном пе сни цом до би јеш по но су. Ве руј те, то је си ла ко ја се за и ста нај ви ше це ни у та ко зва ном „ци ви ли зо ва ном све ту“.
Дми триј Ро го зин, пот пред сед ник Вла де Ру ске Фе де ра ци је и пред сед ник
Вој но-ин ду стриј ске ко ми си је.
13
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.
ра, и да би се тај но вац мо гао ис ко ристи ти за ре а лан раз вој еко но ми је.Дми триј Ро го зин: Но вац во ли ти ши ну. Да би зе мља мо гла мир но да се раз ви ја, тре ба ство ри ти пот пу но без бед но окруже ње. То је наш нај ва жни ји за да так. Други за да так је по ве ћа ње ин ду стриј ског по тен ци ја ла и ства ра ње но вих рад них ме ста. Зар то ни је еко но ми ја? Ка кав ће би ти до при нос вој не ин ду стри је раз во ју на ше еко но ми је? Ми слим да ће би ти ве ома ве ли ки, мо жда две тре ћи не од укуп ног до при но са свих ин ду стриј ских гра на. И тре ћи мо ме нат је пре стиж на ше зе мље. На осно ву сво га ис ку ства из Бри се ла, могу вам ре ћи да су „smart po wer“ („па мет на си ла“) и „soft po wer“ („ме ка си ла“) умесни и ис прав ни из ра зи, али пра ви „power“ („си ла“) ко ји сви за и ста ува жа ва ју, то је си ла фи зич ке при ну де, ка да по сто ји шан са да гво зде ном пе сни цом до би јеш по но су. Ве руј те, то је си ла ко ја се за и ста нај ви ше це ни у та ко зва ном „ци ви ли зова ном све ту“. РГ: Шта се под ра зу ме ва под но вом инду стри ја ли за ци јом зе мље по угле ду на пе ри од 1930их?Дми триј Ро го зин: Под ра зу ме ва се по диза ње ин ду стри је на ви ши ни во. А за што по угле ду на три де се те? Та да смо пре узи ма ли све оно што је на За па ду би ло нај бо ље и при ла го ђа ва ли ко ри шће њу у на шим усло ви ма. Ве ро ват но и са да тре ба да по сту па мо на сли чан на чин. Ту се не ми сли увек на ре кон струк ци ју оно га што већ по сто ји, не го и на из градњу но вих фа бри ка на но вим ло ка ци ја ма. Узми мо, на при мер, про из вод њу оружја. „Ижмаш“ је то ли ко ве ли ка фа бри ка, као да се на њој пра ве но са чи ави о на, а пра ви се са мо ауто мат „Ка ла шњи ков“. Да
би се спро ве ла но ва ин ду стри ја ли за ција (а са мо та ко мо же да се на пра ви но во оруж је), тре ба од ба ци ти све су ви шно, а све вред но што има мо тре ба па жљи во и ра ци о нал но са бра ти и кон цен три са ти на јед ном ме сту. РГ: Тре ба ли до зво ли ти при ват ном капи та лу да уђе у вој ну ин ду стри ју? Мо же ли он ту да оства ри про фит? По сто ји ми шље ње да при ват ни ку по де фи ни цији не тре ба до зво ли ти при ступ вој ним тај на ма.
Дми триј Ро го зин: За и ста, ту је про блем, да та ко ка жем, у ди ја лек тич кој про тивреч но сти је дин ства и су ко ба су прот них по ја ва. Са јед не стра не, ми до бро зна мо да без енер ге ти ке ко ја је у ру ка ма при ватног би зни са те шко мо же мо ре ши ти по ставље не за дат ке. Са дру ге стра не, ја сно је да по сто је ства ри и тех но ло ги је ко ји ма мо гу да ба ра та ју са мо вр ло стро го кон тро ли сане др жав не струк ту ре. Где се при ват ни ку ис пла ти да ра ди? Та мо где се вој не тех ноло ги је ко ри сте и у ци вил ном сек то ру. Ми смо за ин те ре со ва ни за трас фер из ме ђу гра ђан ских и вој них тех но ло ги ја. Узми мо, на при мер, хи пер со нич не тех ноло ги је. То су пре све га бр зе убој не ра кете ко је прак тич но ни је мо гу ће обо ри ти. Али то је и мо гућ ност да се у бу дућ но сти пра ве пут нич ки ави о ни пот пу но но ве гене ра ци је. Ра ни је су би ли су пер со нич ни
„Кон кор ди“ и со вјет ски Ту144. А би ће и хи пер со нич ни, на ко ји ма ће из Мо скве за по ла са та мо ћи да се стиг не на Да леки Ис ток. РГ: Да ли су при ват ни ци већ при сут ни у вој ној ин ду стри ји?Дми триј Ро го зин: Има та квих при ме ра. Ре ци мо, кон церн „РТИси сте ми“ (Ра дио тех нич ки и ин фор ма ци о ни си сте ми) је при ва ти зо ван, иако је ком па ни ја ду бо ко ин те гри са на у си стем про из вод ње комплек са про тив ва зду шне од бра не. На том
при ват ном на уч ном ин сти ту ту кон струи шу се то ли ко на пред ни си сте ми ва здушноко смич ке од бра не, да је ње гов ру ково ди лац по ча ство ван ви со ком др жав ном на гра дом. По сто ји при мер ко ји је бли жи зе мљи, али ни је ни шта ма ње је дин ствен. У Москви је гру па при ват них пред у зет ни ка ство ри ла пот пу но но ву фа бри ку ви соко пре ци зних си сте ма на о ру жа ња, где се про из во ди стре љач ко оруж је свет ског ни воа. На шли су пра зне про сто ри је, отку пи ли их, у ино стран ству ку пи ли најбо ље про из вод не ли ни је, ан га жо ва ли во де ће кон струк то ре ва тре ног оруж ја и спо соб не тех ни ча ре. На пра ви ли су одлич но оруж је: и ло вач ке пу шке, и вој не снај пер ске пу шке ко је по нај ва жни јим ка рак те ри сти ка ма над ма шу ју све европске мо де ле. То је за и ста 21. век.
Дми триЈ рО гО зиН, Пот Пред сед ник ВЛа де рУ ске Фе де ра ци Је и Пред сед ник ВоЈ но-ин дУ стриЈ ске ко ми си Је
„Но вац ува жа ва ти ши ну, а ‘ци ви ли зо ва ни свет’ гво зде ну пе сни цу“
ми смо има ли и још увек има мо про јек те у ко ји ма не са мо да смо на свет ском ни воу, не го смо и из над тог ни воа. На при мер, на ши си сте ми за пре сре та ње у ва зду шно-ко смич ком про сто ру нај бо љи су на све ту.
се
Рг
еј
сА
во
ст
јАН
ов
/ Р
ос
ијс
кА
гА
зе
тА
14
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.
Пи ше: Леонид Пољаков
Да нас је те шко по ве ро ва ти да смо 1990их и као на род, и као је дин стве на ци ви ли заци ја, би ли на гра ни ци историј ског иш че зну ћа. Ка ко је Ру си ја ус пе ла да оп ста не у
са мом епи цен тру нај ве ће ге о по ли тич ке ка та стро фе 20 ве ка?Тре ћи пред сед нич ки ман дат је у на шој земљи не ви ђе на по ја ва. Због то га дру штво та ко ва тре но ди ску ту је о ње му. За то се и од но во и за бра ног пред сед ни ка тра жи не што но во, тра жи се не ка кав „но ви“ Пу тин. Дру штво се стал но кре ће у не ком прав цу, жи вот се ме ња. По ја вљу ју се но ве со цијал не гру пе уну тар сред ње кла се, ста са ва но во по ко ле ње. По сто ји же ља да се про ме ни цео по ли тич ки си стем, на ро чи то по ли тич ки ли де ри. Али са дру ге стра не мно ги не же ле да из гу бе ста бил ност, а она је нај ва жни ја од све га што је по стигну то у пр о те клој де це ни ји. У тим су протста вље ним те жња ма гра ђа на скри ва се нај ва жни ја дра ма на шег вре ме на. У сва ком пе ри о ду жи во та др жа ве од ража ва се чи та ва на ци о нал на исто ри ја. Ако схва та мо сми сао оно га што смо не дав но до жи ве ли, он да има мо кључ за раз у ме вање на шег исто риј ског сми сла, а ујед но и ми си је по ли тич ког ли де ра ко ме смо пове ри ли суд би ну зе мље. Да нас је те шко по ве ро ва ти да смо са свим не дав но и као на род, и као је дин стве на ци ви ли за ци ја, би ли на гра ни ци исто ријског иш че зну ћа. Па ипак, не при стра сна ана ли за не у мо љи во нас во ди упра во до та квог са зна ња. Да кле, у ком ста њу је би ла Ру си ја у ав густу 1999? Зе мљу су раз ди ра ле смр то но сне по де ле. Пр о ва ли ја не по ве ре ња из ме ђу наро да и вла сти сва ким да ном је би ла све ве ћа. Раз ли ка из ме ђу бо гат ства не ко ли
ци не оли гар ха и ма сов ног си ро ма штва до сти гла је свој вр ху нац. Ауто но ма шки пр о це си у ре ги о ни ма раз ви ја ли су се таквом бр зи ном, да су шан се за очу ва ње феде ра тив ног по рет ка би ле све ма ње, па је чак и кон фе де ра ци ја би ла под зна ком пита ња. Ин тер вен ци ја ме ђу на род ног те рори зма, ко ји је играо на кар ту кон фрон таци је хри шћан ства и исла ма на Се вер ном Кав ка зу, пре ти ла је да за у век одво ји овај ре ги он од Ру си је. Исто вре ме но су ње ну ду шу по но во по че ли да ки да ју об но вље
ни спо ро ви из ме ђу „цр ве них“ и „бе лих“, из ме ђу ко му ни ста и ан ти ко му ни ста. Тих пет тра гич них по де ла би ле су претход ни ца ко нач не пр о па сти ру ске ци вили за ци је. Из гле да ло је да Ру си ја не ма бу дућ ност, да по сто ји са мо све бр жа инер ци ја рас па да ња све га што је би ло у пр о шло сти. Ка ко смо ус пе ли да оп ста немо у са мом епи цен тру нај ве ће ге о по литич ке ка та стро фе 20 ве ка?! За хва љу ју ћи че му и ко ме ни смо са ми се бе са хра ни ли у пр о шло сти, и има мо ка квута кву, али ипак по у зда ну са да шњост, па још и веру је мо у бо љу бу дућ ност? Од го вор на ово пи та ње мо же нам да ти са зна ње да је Ру си ја је дин стве на кул турноисто риј ска по ја ва. Још пре сто го ди на је Ни ко лај Бер ђа јев у свом есе ју „Ду ша Ру си је“ из ван ред но пре ци зно де фи ни сао по себ ност на ше ци ви ли за ци је као сплет мно гих крај но сти ко је се ме ђу соб но ис
погледи
Пу тин, ли дер по ме ри ци ви ли за циј ске по себ но сти Ру си је
још пре сто го ди на је Ни ко лај Бер ђа јев де фи ни сао по себ ност ру ске ци ви ли за ци је као сплет мно гих крај но сти ко је се ме ђу соб но ис кљу чу ју. тај пр о тив реч ни спој осо би на ко је на пр ви по глед не иду јед на уз дру гу уства ри и је сте не по но вљи ва спе ци фич ност на ше исто ри је, из вор ње не енер ги је, ње на сна га, али и ње на ра њи вост.
фо
то
: Ал
ек
се
ј Н
и к
ољ
ск
и /
Ри
А „
Но
во
ст
и“
15
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.
кљу чу ју. Тај пр о тив реч ни спој осо би на ко је на пр ви по глед не иду јед на уз дру гу уства ри и је сте не по но вљи ва спе ци фичност на ше исто ри је, из вор ње не енер ги је, ње на сна га, али и ње на ра њи вост. Том је дин ству су прот но сти у но вом миле ни ју му ни је по тре бан дик та тор, не го по ли тич ки ли дер ко ји је спо со бан да игра уло гу ме ди ја то ра. То тре ба да буде по сред ник у ко га има ју по ве ре ња све су прот ста вље не стра не и ко ји има власт да енер ги ју кон фли ка та тран сфор ми ше у ди на ми ку раз во ја зе мље. Ру си ја је и доби ла упра во та квог ли де ра, ко ји од го ва ра ње ној ци ви ли за циј ској по себ но сти. Тај ли дер је Вла ди мир Пу тин. Он је пре два на ест го ди на до шао на најви шу др жав ну функ ци ју, и по је дин ци још увек сма тра ју да је то би ла обич на слу чајност. Та ко ми сле они ко ји у по ли ти ци не ви де ни шта осим тре нут них днев но по
ли тич ких по тре ба, грам зи вих ам би ци ја и ин три га. Ме ђу тим, по ли ти ка сва ке земље, а по го то во та кве као Ру си ја, са мо је по вр ши на да ле ко ду бљих зби ва ња. Оно што на по вр ши ни из гле да као слу чај ност, уства ри је са мо на чин ис по ља ва ња унутра шње не ми нов но сти. Вла ди мир Пу тин то све до чи на вр ло убе дљив на чин – трајно шћу сво га слу же ња. И нај зад, ве о ма је ва жно схва ти ти у чему се са сто ји ње го во слу же ње. Ис пра ван од го вор на то пи та ње ће нам омо гу ћи ти, са јед не стра не, да из бег не мо не у ме сно кри ти ко ва ње Пу ти на, а са дру ге – да тачно оце ни мо обим и вред ност оно га што је Пу тин за и ста по сти гао. Ни ко не ће по ри ца ти да је у по ре ђе њу са 1999. го ди ном жи вот ни стан дард са да не у по ре ди во бо љи. Ту се по ста вља друго пи та ње: шта се у на шој зе мљи, по ред ма те ри јал ног на прет ка, пр о ме ни ло до те
ме ре, да се сти че ути сак као да жи ви мо у дру гој епо хи? Дру гим ре чи ма: шта је Пу тин за и ста по сти гао? Пра ви на ци о нал ни ли дер тре ба да бу де по ме ри сво је зе мље. Пу ти но ва ми си ја се са сто ја ла у то ме да на ђе тач ке зближа ва ња пр о тив реч них и су прот ста вљених крај но сти. Али да то не бу де са мо хлад но ра су ђи ва ње и тре зве ни пр о ра чун не у трал ног „по сред ни ка“. Он оба ве зно тре ба да на сту па свим ср цем, као са уче сник, гра ђа нин и ро до љуб, као пр ви ме ђу јед на ки ма. Од са мог по чет ка је би ло очи глед но да је Пу тин лич но до жи вео сав бол и сву же сти ну су ко ба ко ји су ки да ли и уби ја ли зе мљу. Упра во због то га је из пр вог по куша ја ус пео да пре ско чи пр о ва ли ју из ме ђу на ро да и вла сти. До шао је „ни о да кле“, а већ по ла го ди не ка сни је у пр вом кру гу пред сед нич ких из бо ра је по бе дио све тада шње круп не по ли тич ке игра че. Ру си ја је по ве ро ва ла сво ме иза бра ни ку, јер је у ње му ви де ла свој од раз, пре по знала га као сво га, а са мим тим као не ко га ко мо же да за у ста ви рас па да ње на ци је, ко мо же да пр о на ђе но ву фор му лу на цио нал ног је дин ства, а да при том не па ти од но стал ги је за пр о шло шћу ко ја се не мо же вра ти ти, ни ти да ср ља у нео ствари ву уто пи ју. Да нас је очи глед но да Ру си ја ни је по греши ла. Пу ти ну је за и ста по шло за ру ком да збли жи власт и на род. У од ре ђе ној ме ри је ус пео да спу сти на зе мљу др ско „бо гат ство“ и сма њи раз ме ре „си ро маштва“. По шло му је за ру ком да ство ри та кав мо дел фе де ра тив них од но са ко ји ће са чу ва ти и је дин ство Ру си је, и ње ну те ри то ри јал ну и ет нич ку ра зно вр сност. Са чу вао је ру ски Кав каз, и шта ви ше, као да је по но во скло пио „уго вор о са рад њи“ из ме ђу пра во сла вља и исла ма, ко ји за руску ци ви ли за ци ју има фун да мен тал ни зна чај. Нај зад, не по мир љи вост ве ков ног кон флик та из ме ђу „цр ве них“ и „бе лих“ ус пео је да пре о кре не у пр о дук тив ни уну тар на ци о нал ни ди ја лог о из бо ру пута ко јим Ру си ја тре ба да иде. Ако би све што је Пу ти ну по шло за руком тре ба ло да се са бе ре у јед ну фра зу, он да би она ова ко гла си ла: он је окон чао хлад ни гра ђан ски рат у Ру си ји (ма да је тај рат по не кад и по не где био при лич но
Пу тин, ли дер по ме ри ци ви ли за циј ске по себ но сти Ру си је
ру си ја је до би ла ли де ра ко ји од го ва ра ње ној ци ви ли за циј ској по себ но сти: тај ли дер је Вла ди мир Пу тин.
фо
то
: се
Р г
еј
ку
к с
иН
/ Р
о с
иј с
кА
гА
зе
тА
16
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.
врућ). То нам да је пра во да се на да мо да је и ми си ја ње го вог са да шњег пред седнич ког ман да та та ко ђе оствар љи ва, иако је знат но те жа од прет ход не. Ни је дан рат, па ни наш хлад ни гра ђан ски рат, не за вр ша ва се при вре ме ним примир јем. Тек ка да на сту пи тра јан мир, мо же се ре ћи да је рат за вр шен. Но ва Пу ти но ва ми си ја се са сто ји упра во у успо ста вља њу та квог гра ђан ског ми ра.
Пр о блем је у то ме што се гра ђан ски мир мо же ус по ста ви ти са мо ако се у на шу свако днев ни цу уве де прин цип ди ја ло га, компро ми са и са рад ње из ме ђу свих нас, ко ји се ме ђу соб но раз ли ку је мо као и ра ни је, али, ко ли ко год из гле да ло па ра док сал но, на не ки нов на чин смо ипак је дин стве ни.
Пре ма то ме, гра ђан ски мир је наш за једнич ки за да так. Мо ћи ће мо да га ре шимо кад пра во гла са и мо гућ ност уче шћа у ди ја ло гу бу ду има ли не са мо Мо сква и Санкт Пе тер бург, и чак не пр вен стве но Мо сква и Санкт Пе тер бург, не го пре све га сви ре ги о ни Ру ске Фе де ра ци је. Но ва Пу ти но ва ми си ја под ра зу ме ва да се на осно ву по стиг ну те ди на мич ке рав ноте же по ми ре них пр о тив реч но сти оства ри по тен ци јал ква ли та тив ног ра ста и раз во ја ко ји но си у се би це ла мно го ли ка Ру си ја, и кон крет но сва ки њен ре ги он, сва ки град, сва ко на се ље. За хва љу ју ћи све му што је Пу тин већ по сти гао, ми да нас мо же мо да ра ди мо оно што је још ју че из гле да ло немо гу ће: мо же мо са пу но са мо по у зда ња да гра ди мо сво ју су ве ре ну бу дућ ност. Упра во у том по нов ном из гра ђи ва њу саме се бе Ру си ја је уз Пу ти на.
(Аутор је доктор филозофских наука, експерт Росијске газете.)
погледи
Пу тин је са чу вао ру ски кав каз, и шта ви ше, као да је по но во скло пио „уго вор о са рад њи“ из ме ђу пра во сла вља и исла ма, ко ји за ру ску ци ви ли за ци ју има фун да мен тал ни зна чај.
Пи ше: Пет ар искендеров, за ru ska rec.ru
У Бе о гра ду је одр жан из у зет но за ни мљив скуп: пред став ници ор га ни за ци ја ве за них за НА ТО, стра ни те о ре ти ча ри ко сов ске не за ви сно сти, албан ска гла си ла са Ко со ва и
нај ви ши пред став ни ци срп ске вла сти оку пи ли су се да ди ску ту ју о без бед ности на Бал ка ну!Тро днев ни Бе о град ски без бед но сни форум 2012 иза звао је мно ге не до у ми це, по го то во у кон тек сту на по ра ко је но во ру ко вод ство Ср би је на че лу са пред седни ком То ми сла вом Ни ко ли ћем ула же у из град њи од но са стра те шког парт нерства са Ру си јом. На Фо ру му ни је би ло пред ви ђе но уче шће Ру си је, али су за то у Бе о град при сти гли пред став ни ци много број них ор га ни за ци ја, фон до ва и инсти ту ци ја ко је су те сно ве за не за НА ТО и дру ге евро а тлант ске струк ту ре, и ко је Ру си ју тре ти ра ју као свог ге о по ли тич ког опо нен та. Зву чи не ве ро ват но, али пи та ња без бед но сти на Бал ка ну раз ма тра ју пред став ни ци Ка наде, Се вер не Ир ске, је дан струч њак за „од но се Ру си је и Кав ка за“ из Ва шинг то на, па чак и не ко ли ко нор ве шких екс пе ра та, са мо не ма ни ко га из Ру си је. И не са мо да не ма ди пло мата или екс пе ра та, не го ни су по зва ни чак ни но ви на ри. Али за то је по зван глав ни уред ник ли ста „Ко ха ди то ре“, во де ћег ко сов ског гласи ла на ал бан ском је зи ку. Ова ко је фор му ли са на те ма Фо ру ма: „Secu rity Com mu nity bu il ding: brid ging the the o re ti calpo licy di vi de“ („Без бед но сна из град ња за јед ни це: пре мо шћа ва ње јаза из ме ђу те о ри је и по ли ти ке“). Као што се ви ди из прогр ам а о вог ску па , ње гови уче сни ци су се оку пи ли у Ха ја ту да би раз мо три ли „иза зо ве де мо кра ти је и без бед но сти“. Под тим иза зо ви ма се
под ра зу ме ва ју опа сно сти по еко ном ску и енер гет ску без бед ност, ки бер нет ски крими нал и дру ги слич ни про бле ми. Ко је ди ску то вао о про бле ми ма ко ји су то ли ко ак ту ел ни за Ср би ју и це лу Европу? Ме ђу учес ни ци ма форума има до ста по зна тих ли ца. На при мер, Со ња Лихт, не ка да шњи ру ко во ди лац срп ске фи ли јале Со ро ше вог фон да, а да нас пред сед ник Са ве та за спољ ну по ли ти ку при ми нистар ству спољ них по сло ва Ср би је. Она во ди и срп ску НВО са пре тен ци о зним на зи вом „Бе о град ски фонд за по ли тич ку из у зет ност“. Де кла ри са ни циљ овог фонда је обу ка мла дих срп ских по ли ти ча ра у ду ху евро ин те гра ци је ра ди њи хо вог ак тив ни јег уче шћа у ре а ли за ци ји иде је сту па ња Ср би је у Европ ску уни ју. Вре ди се под се ти ти ка ко је на про шло годи шњем Бе о град ском без бед но сном фору му та да шњи ру ски ам ба са дор у Ср би ји Алек сан дар Ко ну зин одр жао упе ча тљив го вор. Он је нај пре скре нуо па жњу на напо ре свих уче сни ка да све ду рас пра ву на тврд њу да је НА ТО глав ни га рант без бедно сти Ср би је, Бал ка на и це ле Евро пе, а да је Ру си ја глав на опа сност по ре ги он. За тим је Ко ну зин под се тио да је упра во Се вер но а тлант ска али јан са сво јим де лова њем фак тич ки отр гла Ко со во од Срби је. Со ња Лихт је та да оце ни ла го вор
зву чи не ве ро ват но, али пи та ња без бед но сти на Бал ка ну раз ма тра ју пред став ни ци ка на де, се вер не ир ске, је дан струч њак за „од но се ру си је и кав ка за“ из Ва шинг то на, па чак и не ко ли ко нор ве шких екс пе ра та, са мо не ма ни ко га из ру си је. и не са мо да не ма ди пло ма та или екс пе ра та, не го ни су по зва ни чак ни но ви на ри. али за то је по зван глав ни уред ник ли ста „ко ха ди то ре“, во де ћег ко сов ског гла си ла на ал бан ском је зи ку.
Чу де са Бе о град ског без бед но сног фо ру ма
17
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.
ди пло ма те из зе мље ко ја је при ја тељ ски на стро је на пре ма Ср би ји као по ку шај „да се на не се ште та фо ру му“. Зва ничном пред став ни ку исто риј ског са ве зника Ср би је слич ну из ја ву та да је упу ти ла и дру га уче сни ца ово го ди шњег фо ру ма: Со ња Сто ја но вић, ди рек тор ка Бе о градског цен тра за без бед но сну по ли ти ку. По зив ко ји је Алек сан дар Ко ну зин упутио Ср би ма да не за бо ра вља ју Ко со во и ко сов ске Ср бе она је ока рак те ри са ла као „скан дал и увре ду“. Ту је био и Не мац Ште фан Ле не, ко ји пред ста вља европ ско оде ље ње Кар неги је ве фон да ци је. Упра во та НВО је још сре ди ном 1990их би ла идеј ни и ор га низа ци о ни ин спи ра тор ко сов ског се па рати зма. У из ве шта ју „Не за вр ше ни мир“ из 1996. пр ви пут је на ни воу ме ђу на род не екс перт не за јед ни це би ла ја сно фор мули са на иде ја да се на Ко со ву спро ве де ре фе рен дум о не за ви сно сти ко ји би био сред ство за де фи ни са ње ко нач ног ста туса по кра ји не.
Зву чи не ве ро ват но, али пи та ња без бед ности на Бал ка ну раз ма тра ју пред став ни ци Ка на де, Се вер не Ир ске, је дан струч њак за Ру си ју из Ва шинг то на, па чак и не ко ли ко нор ве шких екс пе ра та, са мо не ма ни ко га из Ру си је. И не са мо да не ма ди пло мата или екс пе ра та, не го ни су по зва ни чак ни но ви на ри. Али за то је, при ме ра ра ди, по зван Агрон Бај ра ми, глав ни уред ник днев ног ли ста „Ко ха ди то ре“, во де ћег косов ског гла си ла на ал бан ском је зи ку. Бајра ми се у сво јим мно го број ним члан цима и на сту пи ма то ком про те кле де це ни је ак тив но за ла гао за иде ју са мо про гла ше не не за ви сно сти Ко со ва, што су ини ци јато ри овог фо ру ма по све му су де ћи окарак те ри са ли као ва жан до при нос ја ча њу ре ги о нал не ста бил но сти и без бед но сти. За ни мљи во сти ма ту ни је крај. Очиглед но је да ни шта од то га ни је сме та ло пре ми је ру Ср би је и ми ни стру уну трашњих по сло ва Иви ци Да чи ћу и пр вом пот пред сед ни ку вла де и ми ни стру одбра не Алек сан дру Ву чи ћу, ко ји су одр
жа ли по здрав не го во ре на по чет ку скупа. За ни мљи во је и да је је дан од глав них ор га ни за то ра овог фо ру ма, на ко ме су уче ство ва ли углав ном пред став ни ци зема љачла ни ца НА ТОа Ми ни стар ство од бра не Ср би је. Ве ћи на про чи та них ре фе ра та би ла је саста вље на на осно ву ста ва да су „евро атлант ске струк ту ре је ди на га ран ци ја мира и ста бил но сти на За пад ном Бал ка ну“. Сто га ни је са свим ја сно ка ко се све што смо по ме ну ли сла же са кур сом из град ње од но са стра те шког парт нер ства са Руси јом, ко ји је на ја вио но ви срп ски председ ник То ми слав Ни ко лић. Уоста лом, и нај но ви ја со ци о ло шка ис тра жи ва ња у Ср би ји све до че о то ме да у зе мљи пре овла да ва ју ма ло друк чи ји ста во ви од оних ко ји су до ми ни ра ли у Ха ја ту. На при мер, чак су и за пад не ме диј ске ку ће (из ме ђу оста лих и не мач ка DPA) мо ра ле при знати да је у ав гу сту број про тив ни ка сту пања Ср би је у Европ ску уни ју пр ви пут био ве ћи од бро ја при ста ли ца та квог ко ра ка. Раз лог ове про ме не ни ка ко ни је са мо финан сиј ска кри за на про сто ри ма ЕУ, не го и те жња Бри се ла да при хва та ње срп ске кан ди да ту ре чвр сто по ве же са при знањем са мо про гла ше не не за ви сно сти Косо ва од стра не Бе о гра да. На сре ћу, срп ски на род ипак има историј ско се ћа ње и оно не до зво ља ва да се Се вер но а тлант ска али јан са, ко ја је 1999. бом бар до ва ла срп ске гра до ве, сма тра га ран том ми ра и ста бил но сти на Бал кану. Као што је сво је вре ме но са свим исправ но под се тио Ср бе ру ски ам ба са дор Алек сан дар Ко ну зин, „јед но стра но прогла ша ва ње не за ви сно сти по кра ји не (Косо ва – П.И.) део је евро а тлант ског пла на по де ле Ср би је“. Од но си Ср би је са Ру си јом и Европ ском уни јом тре нут но „ми ру ју“ у ста њу „дина мич ке рав но те же“. Пре ва га јед не или дру ге тен ден ци је ди рект но ће за ви си ти од си ту а ци је у Европ ској уни ји и НАТОу, и од њи хо ве по ли ти ке пре ма Ср бији. Ни Да чић ни Ву чић по свом по ло жају не мо гу и не ће пра ви ти из бор из ме ђу про за пад ног и про ру ског кур са. Та кав из бор је у ста њу да на пра ви ис кљу чи во пред сед ник Ни ко лић.
(Аутор је исто ри чар и ви ши на уч ни са рад ник Ин сти ту та за сла ви сти ку
Ру ске ака де ми је на у ка.)
ил
ус
тР
Ац
ијА
: ДА
Н п
от
оц
ки
, зА
ru
sk
ar
eC
.ru
Чу де са Бе о град ског без бед но сног фо ру ма
18
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.
Пи ше: Авигдор Ескин
мо же се ре ћи да је гу би так Ап ха зи је и Ју жне Осе ти је глав ни ре зул тат вла да вине Ми ха и ла Са ка шви ли ја. На род Гру зи је је гла са ју ћи про тив ње га по ру чио све
ту да ве штач ка аме ри ка ни за ци ја њи хо ве зе мље и по ку ша ји да се рас ки ну ве ков не ве зе са Ру си јом ни су при род ни.Пред сед ник Гру зи је Ми ха ил Са ка швили при знао je по раз на пар ла мен тар ним из бо ри ма. Та ко је окон ча на ан ти ру ска епи зо да у са вре ме ној гру зиј ској истори ји. Гру зи ја се вра ћа на сво је при род но ме сто у све ту. По раз Са ка шви ли ја мно ги по сма тра чи при пи су ју по сле ди ца ма акту ел не ре це си је и све ве ћег осе ћа ја неси гур но сти код обич них гра ђа на. Ме ђутим, јед на ко ва жан фак тор био је и осе ћај Гру зи ја ца да им је по га же но на ци о нал но до сто јан ство. Чел ник Са ве за Гру зи ја ца у Ру си ји Ми хаил Ху бу ти ја дао нам је ко мен тар из борних ре зул та та: „Наш на род не же ли да при хва ти дик та те и по ни же ња. Ве штач ка аме ри ка ни за ци ја Гру зи је и по ку ша ји да се рас ки ну ве ков не ве зе са Ру си јом ни су при род ни. То је по ру ка ко ју су на ши љу ди по сла ли све ту.“
Ли дер гру зиј ске ди ја спо ре у Ру си ји је на гла сио да је Са ка шви ли је ва ад ми нистра ци ја кон стант но за не ма ри ва ла сво је су на род ни ке ван гра ни ца Гру зи је. Сви по ку ша ји да се оства ре кул тур на раз ме на и са рад ња у обла сти ма ко је ни су по ве зане са по ли ти ком на и шли су на од бо јан став. По врх све га, пот пред сед ник Са ве за Гру зи ја ца у Ру си ји, про фе сор Ви са ри он Хвин те ли ја ни, ухап шен је у Гру зи ји и осу ђен из чи сто по ли тич ких раз ло га. Мо же се ре ћи да је гу би так Ап ха зи је и Јужне Осе ти је глав ни ре зул тат вла да ви не Ми ха и ла Са ка шви ли ја. Ње го ва по ли ти ка је до ве ла до су прот ног ис хо да у од но су на про кла мо ва не ци ље ве – под прет по ставком да је искре но же лео да оја ча Гру зи ју и обез бе ди њен те ри то ри јал ни ин те гри тет. Не из не на ђу је ми шље ње не ких у Ап ха зији да би по бе да Са ка шви ли ја за њих би ла по вољ ни ји ис ход из бо ра. У том сми слу је у ин тер вјуу за „Ехо Кав ка за“ из ја ву Бидзи не Ива ни шви ли ја из по бед нич ке ко али ци је „Гру зиј ски сан“ (да тре ба те жи ти збли жа ва њу и по ми ре њу са на ро дом Апха зи је и Ју жне Осе ти је) про ко мен та ри сао Инал Ха шиг, глав ни уред ник ап ха ског ли ста „Че гем ска прав да“: „Па ра док сал но, али чи ње ни ца је да мно ги ов де ве ру ју да је за њих Са ка шви ли бо љи, јер сма тра ју
да је пред ви дљив. Са дру ге стра не, он има та кве од но се са Мо сквом да је ап со лут но си гур но да се ни шта не ће про ме ни ти.“Дру гим ре чи ма, „ста тус кво“ је по јам који нај бо ље опи су је Са ка шви ли је ву вла дави ну од 2008. го ди не. Ни је би ло стварне же ље да се по кре не пи та ње у ве зи са 300.000 гру зиј ских из бе гли ца из Ап хази је, од ко јих су мно ги на шли уто чи ште у Ру си ји. Та ко ђе, ни је би ло пла но ва за раз го во ре о бу ду ћем ста ту су Ју жне Осети је и Ап ха зи је. У том све тлу је за бри ну тост у Ап ха зи ји за ре зул та те гру зиј ских из бо ра ла ко ра зумљи ва. Ни су сви ни у Мо скви за до вољ ни тре нут ном си ту а ци јом, јер не за ви сна репу бли ка жи ви на ра чун ру ског др жав ног бу џе та не во де ћи ра чу на о ин те ре си ма свог за штит ни ка. Ру си ја је та ко ђе за ин те ре со ва на за ре шава ње суд би не не ко ли ко сто ти на хи ља да Гру зи ја ца на сво јој те ри то ри ји, где су се на шли по сле на сил ног про те ри ва ња из Ап ха зи је 1993. го ди не. Ве ћи на њих ни је до би ла ру ско др жа вљан ство – још увек су у ста ту су из бе гли ца. На да ју се по врат ку у Су ху ми и окол на под руч ја. За у зе та ре шава њем ак ту ел них со ци јал них про бле ма ко ји му че ста нов ни ке Мо скве и дру гих ве ли ких гра до ва, Ру си ја би овим из бегли ца ма нај ра ди је по мо гла да се вра те сво јим до мо ви ма, у Ап ха зи ју. Про бле ми Кав ка за не ће би ти ре ше ни пора зом Са ка шви ли ја као ча роб ним штапи ћем. Ипак, по сле ње го вог по вла че ња, мо ћи ће да се ка же да је цео ре ги он из вукао на ук: ни је мо гу ће ели ми ни са ти Ру си ју из кав ка ског ре ги о на због ње ног ге о по литич ког ста ту са, а сва ки по ку шај ре ша вања про бле ма вој ним сред стви ма мо же се за вр ши ти су прот но од оче ки ва ног. Oстаје нам са мо да ви ди мо у ко јој ме ри ће се си ту а ци ја на Кав ка зу за и ста побољ ша ти.
(Аутор је по зна ти рускoизра ел ски по ли ти ко лог и по ли тич ки ак ти ви ста.)
погледи
фо
то
: ap
Окон ча на је ан ти ру ска епи зо да у са вре ме ној гру зиј ској исто ри ји и зе мља се вра ћа на сво је при род но ме сто у све ту: бив ши пред сед ник Гру зи је Ми ха ил Са ка шви ли и аме рич ки се на тор Џон Ме кејн.
Крај ан ти ру ске епи зо де у Гру зи ји
19
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.економија
На кон што се „U.S. Steel“ из бавиo од Же ле за ре Сме де ре во због ње них ве ли ких гу би та ка, урал ска кор по ра ци ја „Урал ва гон за вод“ по че ла је пре го во ре о ку по ви ни (бо ље ре че но, пре у зи ма њу „за је дан до лар“) про бле ма тич ног пред у зе ћа. Си ту а ци ја се ис ком пли ко ва ла ка да су срп ске вла сти об ја ви ле тен дер „за из бор стра те шког парт не ра“.
фо
то
: ко
Ме
Рс
АН
т
„Урал ва гон за вод“ кре нуо у Ср би ју
Пи шу: Је гор По пов, Ана то лиј Џу мај ло, та ми ла Џо џуа, Ко мер сант
Др жав ни на уч нопро из вод ни ком плекс „Урал ва гон за вод“ (УВЗ) за ин те ре со ван је за купо ви ну још јед ног пред у зе ћа у ино стран ству – „Же ле за ре Смеде ре во“, о ко јој се тре нут но во
де пре го во ри са Вла дом Ср би је. Си ту а ци ју ком пли ку је рас пи си ва ње зва нич ног тенде ра за при ва ти за ци ју фа бри ке, јер је УВЗ пла ни рао да фак тич ки бес плат но пре у зме про бле ма тич но пред у зе ће. По ми шље њу ана ли ти ча ра, Же ле за ра ни је не по сред но ве за на за про из вод ни про цес „Урал ва гон
20
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.
за во да“, та ко да мо же по ста ти „те жак баласт“ за ру ску кор по ра ци ју. Срп ски днев ник „Блиц“ је пр ви об ја вио вест да је УВЗ раз го ва рао са срп ским вла сти ма о пре у зи ма њу „Же ле за ре Смере де во“ (2,22,4 ми ли о на то на че ли ка годи шње). Ге не рал ни ди рек тор УВЗа Олег Си јен ко по твр дио је да кор по ра ци ја во ди пре го во ре са вла сти ма Ср би је о ку по вини фа бри ке, али да „за са да ни је до не та ко нач на од лу ка о свр сис ход но сти те купо ви не“. Си јен ко је до дао да „Же ле за ра Сме де ре во има по тен ци јал за са рад њу са на шим фи ли ја ла ма у ино стран ству, као и са ма тич ним по го ни ма УВЗа на Ура лу“. Из во ри „Ко мер сан та“ ко ји су упу ће ни у пре го во ре на во де да се си ту а ци ја ис компли ко ва ла ка да су срп ске вла сти об ја ви ле тен дер „за из бор стра те шког парт не ра“ за же ле за ру. „УВЗ је раз ма трао оп ци ју у којој ће гу би та шку фа бри ку, чи ји су ка па ците ти објек тив но за ста ре ли, до би ти фактич ки бес плат но, а за тим ин ве сти ра ти у раз вој и мо дер ни за ци ју пред у зе ћа“, ка же је дан од са го вор ни ка „Ко мер сан та“. УВЗ не ма на ме ру да уче ству је на тен де ру. Срп ске вла сти су 8. ок то бра об ја ви ле тендер за про да ју 75% „Же ле за ре Сме де ре во“, од 100%, ко ли ко је Ср би ја кра јем ја ну а ра до би ла од „U.S. Steel“ за сим бо лич ну це ну од јед ног до ла ра. Аме рич ка ком па ни ја се из ба ви ла од же ле за ре, јер ни је ви ше же лела да под но си ње не гу бит ке, ко ји су у 2011. го ди ни из но си ли 100 ми ли о на до ла ра. На тен де ру мо гу да уче ству ју ком па ни је ко је су 2011. оства ри ле нај ма ње 2 ми ли јар де до ла ра при хо да или има ју ак ти ве вред не нај ма ње 2,5 ми ли јар ди до ла ра. При ја ве на тен дер се при ма ју до 26. ок то бра, а по тен ци јал ни куп ци мо гу да от ку пе тендер ску до ку мен та ци ју нај ка сни је до 19. ок то бра. „Тек по сле ис те ка ро ка за от куп до ку мен та ци је мо же мо пре ли ми нар но да об ја ви мо име на за ин те ре со ва них фирми“, ре че но је „Ко мер сан ту“ у Аген ци ји за при ва ти за ци ју Ср би је.
Ср би ја по ку ша ва да про да фа бри ку још од апри ла, ка да је вла да та ко ђе рас пи са ла тен дер и го во ри ла да су до ку мен та ци ју от ку пи ле Урал ска ру дар скоме та лур шка ком па ни ја (са ма ком па ни ја то не ги ра), укра јин ски „До њец кстаљ“ и лук сем буршки „Uni ted Pil sen S.A.“ чи ји је вла сник би зни смен Игор Ша мис (ова ком па ни ја је 14. сеп тем бра и са ма об ја ви ла бан крот). Тен дер ни је одр жан. Срп ски функ ци оне ри су за тим го во ри ли о пла но ви ма да про да ју пред у зе ће ин ве сти то ру за је дан до лар уз услов да ку пац мо дер ни зу је желе за ру. Пре ми јер Ср би је Иви ца Да чић ре као је да је „ве ли ка ру ска ком па ни ја“ спрем на да уло жи у же ле за ру 100 ми лио на евра (о то ме је „Ко мер сант“ пи сао 28. сеп тем бра). У вла ди Ср би је не об јашња ва ју због че га је до шло до про ме не по зи ци је. Алек сан дар Љу бић, др жав ни се кре тар у Ми ни стар ству фи нан си ја и еко но ми је, ју че је „Ко мер сан ту“ ре као да су „кри те ри ју ми по диг ну ти“. Др жа ва ће за др жа ти 25% уче шћа у Же ле за ри и „учини ће све да рад ни ци Же ле за ре оста ну на сво јим рад ним ме сти ма“. УВЗ ис пу ња ва усло ве тен де ра, јер је у 2011. го ди ни оства рио при ход од 90 мили јар ди ру ба ља (3 ми ли јар де до ла ра).
За са да у Ру си ји не ма дру гих ком па нија ко је су јав но за ин те ре со ва не за Желе за ру. Ве ли ке ме та лур шке ком па ни је (Маг ни то гор ски ме та лур шки ком би нат, „Ме чел“, Но во ли пец ки ме та лур шки комби нат, „Се вер стаљ“, Урал ска ру дар скоме та лур шка ком па ни ја) не ко мен та ри шу си ту а ци ју, али не зва нич но не ги ра ју да су за ин те ре со ва не за ку по ви ну срп ског пред у зе ћа. Са дру ге стра не, УВЗ ин тензив но кон со ли ду је но ве ак ти ве: 2010. је ку пио фран цу ску лив ни цу „Sam bre et Me u se“, а до кра ја го ди не пла ни ра да купи це лу ком па ни ју „ABRF In du stri es“ ко ја се ба ви про из вод њом ва го на и ко јој је „Sam bre et Me u se“ ра ни је при па дао. УВЗ та ко ђе са оп шта ва да ће 2013. у Ле то ни ји по кре ну ти пред у зе ћа за скла па ње крупних де ло ва и ре монт те рет них ва го на. У сеп тем бру је јав ност са зна ла да ће УВЗ „раз ме сти ти низ по го на“ у Свер длов ској обла сти, у фа бри ци ауто мо би ла „Аутомо би ли и мо то ри Ура ла“ (АМУР) ко ја је об ја ви ла бан крот. „Вне ше ко ном банк“ је по ку шао да пре да УВЗу фа бри ку „Амурме тал“, ко ја се та ко ђе не укла па у про извод ни про цес УВЗа, али је кор по ра ци ја у ав гу сту ус пе ла то да из бег не. „‘’Же ле за ра Сме де ре во’ има још ма ње по тен ци ја ла за ин те гра ци ју у про из водни ла нац УВЗа не го што га има ‘Амурме тал’“, под вла чи Ми ха ил Бур ми стров, шеф ана ли тич ке ком па ни је „In fo li neАна ли ти ка“. Он ис ти че да се, ка да је реч о Ру си ји, у стра те ги ју раз во ја УВЗа „укла па фор ми ра ње за јед нич ког преду зе ћа или ку по ви на ак ти ва у обла сти про из вод ње ва го на“, а за ино стран ство је свр сис ход на ку по ви на ком па ни ја за инже ње ринг или пред у зе ћа за про из вод њу и ре монт же ле знич ке тех ни ке. „Све остало ће би ти те жак ба ласт за кор по ра ци ју у усло ви ма сма ње не по тра жње за желе знич ким ком по зи ци ја ма“, на гла ша ва он. Олег Пе тро па влов ски из ком па ни је „БКС“ ис ти че да би у раз во ју про из водних ак ти ва у Евро пи УВЗ ку по ви ном Желе за ре мо гао да сма њи ри зик ра ста це на че ли ка. Ана ли ти чар, ме ђу тим, до да је да би ка па ци тет те фа бри ке мо гао да бу де пре ве лик за по сто је ће про јек те УВЗа у ино стран ству, а увоз че ли ка у Ру си ју се не ис пла ти. У пре го во ри ма УВЗа са владом Ср би је он ви ди пре све га по ли тич ки мо ме нат. На и ме, да нас мно ге ру ске држав не ком па ни је, као што су „Га спром“ и „Ро сњефт“, на ја вљу ју да ће раз ви ја ти свој би знис у Ср би ји.
економија
„урал ва гон за вод“ је 2010. ку пио фран цу ску лив ни цу „Sam bre et Me u se“, а до кра ја го ди не пла ни ра да ку пи це лу ком па ни ју „ABRF In du stri es“ ко ја се ба ви про из вод њом ва го на и ко јој је „Sam bre et Me u se“ ра ни је при па дао. уВз та ко ђе са оп шта ва да ће 2013. у Ле то ни ји по кре ну ти пред у зе ћа за скла па ње круп них де ло ва и ре монт те рет них ва го на.
олег Пе тро па влов ски из ком па ни је „Бкс“ у пре го во ри ма уВз-а са вла дом ср би је ви ди пре све га по ли тич ки мо ме нат. На и ме, да нас мно ге ру ске др жав не ком па ни је, као што су „га спром“ и „ро сњефт“, на ја вљу ју да ће раз ви ја ти свој би знис у ср би ји.
21
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.
Пи шу: Јекатерина туришева, Вјачеслав Чарски, ruskarec.ru
Кра јем сеп тем бра у Мо скви је одр жан 21. Ме ђу на род ни са јам „World Food 2012“, у коме је уче ство ва ло око 1500 про из во ђа ча, до ста вља ча и уво зни ка пре храм бе них про
из во да из це лог све та. Из ме ђу оста лих, би ли су при сут ни и пред став ни ци српских ком па ни ја ко ји из во зе сво је произ во де у Ру си ју. До пи сник „Ру ске ре чи“ је по се тио ову ма ни фе ста ци ју и лич но по раз го ва рао са го сти ма из Ср би је, ме ђу ко ји ма су би ли и Ни ко ла Ра лић из компа ни је „Co ol Food“ и Гор да на Пе тро вић из „ITN Food Bu si ness de ve lop ment“. Оба пред у зе ћа се већ не ко ли ко го ди на ба ве из во зом во ћа и по вр ћа у Ру си ју. Ру ска реч: Пр во пи та ње шта Вас је под ста кло да се окре не те ру ском тр
жи шту и ка ква су Ва ша оче ки ва ња?Н.Р.: Ру ско тр жи ште је огром но, пре све га због ве ли ког бро ја ста нов ни ка, а са мим тим и по тро ша ча. Дру го, из ме ђу на ших зе ма ља не ма ца ри не. И тре ће, то је тр жи ште ко је тре нут но има ве ли ке финан сиј ске мо гућ но сти и ку пов ну моћ. Од овог тр жи шта оче ку је мо да зах те ва ви сок ква ли тет, ве ли ке ко ли чи не на мир ни ца и кон ти ну и ра ну ис по ру ку.Г.П.: Про да је мо ов де на ше на мир ни це зато што су срп ски про из во ди ква ли тет ни. На рав но, обим про из вод ње не мо же да по кри је по тре бе ко је има Ру ска Фе де раци ја, али чак и ма ли део ру ског тр жи шта под ра зу ме ва ве ли ки обим про да је. Ру ска реч: Шта по ва шем ми шље њу може да по мог не Ср би ји да по бе ди сво је кон ку рен те на ру ском тр жи шту?Н.Р.: На рав но да је ов де ја ко ве ли ка конку рен ци ја, пре све га за то што се у овом де лу све та на ла зи огро ман број ком па ни
ја ко је та ко ђе же ле да про да ју сво је про изво де. Ме ђу тим, на да мо се да је на ша предност у ви со ком ква ли те ту и, не сум њи во, у при род ним и здра вим пре храм бе ним про из во ди ма ко је ми ну ди мо. Јед на от на ших па ро ла је „све же и здра во“, што зна чи да на мир ни це ко је ну ди мо има ју по се бан укус и ми рис. Због то га сма трам да ће про из во ди из Ср би је сва ка ко на ћи сво је ме сто на ру ском тр жи шту.Г.П.: Нај ви ше нам у при лог иде то што су Ср би ја и Ру си ја пот пи са ле спо ра зум о бес ца рин ском из во зу. Ру ска реч: На ка кве по те шко ће на ила зи те и ка ко на ме ра ва те да их прева зи ђе те?Н.Р.: Па ви ди те, по те шко ћу пред ста вља раз да љи на из ме ђу на ших две ју зе ма ља. На це ну са мог про из во да не по сред но ути чу пре све га тро шко ви пре во за. Али це не у Ср би ји су до ста ни ске, а у Ру сији до ста ви со ке, та ко да и та пре пре ка
До пи сник „Ру ске ре чи“ по се тио je 21. Ме ђу на род ни са јам хра не у Мо скви и са пред став ни ци ма срп ских пред у зе ћа ко ја се већ не ко ли ко го ди на ба ве из во зом во ћа и по вр ћа у Ру си ју по раз го ва рао о ус пе си ма, пре пре ка ма и бу ду ћим пла но ви ма у њи хо вом по слу.
И ми рис и укус: срп ска хра на у Ру си ји
На 21. Ме ђу на род ном са ја му „World Food 2012“ у Мо скви уче ство ва ло је око 1500 про из во ђа ча, до ста вља ча и уво зни ка пре храм бе них про из во да из це лог све та.
фо
то
: ДМ
и т
Ри
ј к
и к
от
, rb
th
22
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.
мо же да се пре ва зи ђе. Осим ве ли ке удаље но сти не ви дим да има не ких дру гих про бле ма... Г.П.: Пре го во ри о са рад њи су ви ше ду го тра ју, по не кад го ди ну или две, а по сле пре го во ра сле ди са ста вља ње уго во ра, које та ко ђе мо же да тра је го ди на ма.
Ру ска реч: Пла ни ра те ли да отво ри те пред став ни штво у Мо скви?Н.Р.: За са да не пла ни ра мо да отво ри мо пред став ни штво, а ако се од лу чи мо да га отво ри мо, ура ди ће мо то пре ко кан це лари ја ко је већ по сто је у Мо скви.
Ру ска реч: Да ли по ред Мо скве и Санкт Пе тер бур га пла ни ра те да оства ри те по слов ну са рад њу са дру гим ре ги о нима Ру си је?Н.Р.: Пла ни ра мо, и та ко не што је остварљи во. Ме ђу тим, мо ра мо нај пре да про нађе мо од го ва ра ју ће парт не ре. Г.П.: Ка да смо се 2007. пр ви пут по ја ви ли на овом тр жи шту, ми сли ли смо да ће мо про да ва ти сво је про из во де са мо у Мо скви и Мо сков ској обла сти. Ме ђу тим, го ди ну да на ка сни је уви де ли смо да и ван Мо скве по сто ји ве ли ка по тра жња. Са да тр гу је мо са Том ском, Ар хан гел ском и Че ља бин
ском об ла шћу. Та ко да ви ди мо про стор за по сло ва ње не са мо у Мо скви и Санкт Пе тер бур гу, не го и у дру гим ре ги о ни ма. Ру ска реч: Ка ко ће по ва шем ми шље њу ула зак Ру си је у СТО ути ца ти на раз вој тр го ви не из ме ђу Ср би је и Ру си је?Н.Р.: Сва ка ко ће се ула ском Руси је у Свет ску тр го вин ску орга ни за ци ју отво ри ти но ве могућ но сти, али ће се по ве ћа ти и кон ку рен ци ја ко ја је на овом тржи шту већ при лич но ве ли ка. Г.П.: Би ће ве ћа кон ку рен ци ја. Али ми мо же мо да по ну ди мо ква ли тет ну ро бу по при ма мљивој це ни, и у то ме ви ди мо сво ју пред ност. Ру ска реч: Шта би сте хте ли да по ру чи те сво јим бу ду ћим куп ци ма?Н.Р.: Ку пуј те на мир ни це из Срби је! Г.П.: Има те сло бо дан из бор изме ђу срп ских, пољ ских, ки неских и дру гих про из во да. Српски про из во ди су еко ло шки чи сти, из ван ред ног су уку са и од лич ног ква ли те та.
Пи ше: ина Собољева, за RBTH
ирак ће на ба ви ти ру ско на о ружа ње вред но ви ше од 4,2 мили јар де до ла ра. Пре ма пре мије ру Ну ри ју Ма ли ки ју, Ира ку је „по треб на по моћ Ру си је у из град њи вој не и без бед но сне
ин фра струк ту ре“ и не „ин те ре су је га став САД“ по пи та њу на бав ке оруж ја од Ру си је.
Ру си ја и Ирак су пот пи са ли уго вор по ко ме ће Баг дад на ба ви ти ру ско на о ру жање вред но ви ше од 4,2 ми ли јар де до ла ра. Пот пи си ва ње уго во ра об ја вље но је након са стан ка одр жа ног у Мо скви из ме ђу пред сед ни ка Вла де Ру си је Дми три ја Медве де ва и ње го вог ирач ког ко ле ге Ну ри ја Ма ли ки ја. „Ира ку је по треб на по моћ Ру си је у из градњи вој не и без бед но сне ин фра струк ту ре у ци љу од бра не зе мље од те ро ри зма“, ре као је Ну ри Ма ли ки. Он је до дао да Баг дад није заинтерeсован за став САД о на бав ци ру ског на о ру жа ња, јер Ирак „не же ли да бу де пред мет не чи јег мо но по ла.“ Ру слан Пу хов, ди рек тор Цен тра за ана лизу стра те ги је и тех но ло ги ја (ЦАСТ), изја вио је да „уго во ри пре све га га ран ту ју ис по ру ку око 50 си сте ма ‘Пан цир’ и 30 модер них бор бе них хе ли коп те ра Ми28НЕ“, што су ци ти ра ле РИА „Но во сти“. Пу хов је об ја снио да су за пот пи си ва ње јед ног од нај ве ћих уго во ра у ру ској са време ној исто ри ји – уго во ра о ис по ру ци на ору жа ња са Ира ком (где су аме рич ке тру пе и да ље при сут не), ва жна три фак то ра. „Пре све га, ја сно је да аме рич ки ути цај на Ирак не ма чвр сте те ме ље. Ши ит ска вла да по чи ње да спро во ди по ли ти ку ко ја је све не за ви сни ја од Ва шинг то на, та ко што се све ви ше окре ће ка Ира ну“, ка же он. Пу хов та ко ђе сма тра да су успе ху Ру си је у скла па њу овог уго во ра до при не ли лични на по ри Ми ха и ла Дми три је ва, не ка дашњег ди рек то ра Вој нотех нич ког сер ви
економија
На ша пред ност је у ви со ком ква ли те ту и, не сум њи во, у при род ним и здра вим пре храм бе ним про из во ди ма ко је ну ди мо. јед на од на ших па ро ла је „све же и здра во“, што зна чи да на мир ни це из ср би је ко је ну ди мо има ју по се бан укус и ми рис.
Ни ко ла ра лић, „Co ol Food“
у ира ку су већ при сут ни „Лу ко ил“, „га спром њефт“, „Ба шњефт“, „за ру бе жњефт“, „Хи дро маш сер вис“, „ин тер рао“ и низ дру гих ру ских пред у зе ћа.
Гор да на Пе тро вић из „ITN Food Bu si ness
de ve lop ment“ на 21. Ме ђу на род ном сај му
хра не у Мо скви.
23
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.
са за са рад њу. Све вре ме док је био на тој ду жно сти, Дми три јев је ин си сти рао да Ру си ја не тре ба да од у ста не, већ „мо ра да на ста ви да ра ди са Ира ком“. Пу хов је до дао да је Кремљ по ред то га у прет ход них 10–13 го ди на да вао зна чај ну по др шку ру ским из во зни ци ма на о ру жања: „У та ко осе тљи вој обла сти, као што је вој нотех нич ка са рад ња, по ли тич ка по др шка нај ви шег др жав ног вр ха је за про из во ђа че оруж ја ве о ма ва жна, а они је има ју све до да нас.“ Зна чај по кре та ња вој нотех нич ке са радње из ме ђу Ру си је и Ира ка по рас тао је пошто је Џон Ке ри, пред се да ва ју ћи Од бо ра за спољ но по ли тич ке од но се Се на та САД, об ја вио да Сје ди ње не Др жа ве мо ра ју да пре ки ну ис по ру ке оруж ја Ира ку. Ова изја ва је на вод но усле ди ла по сле од би ја ња Баг да да да пре срет не иран ски ави он ко ји је но сио вој ни то вар за Си ри ју, пре нео је „Ко мер сант“. Пре ма „Ро сиј ској га зе ти“, Дми триј Медве дев је то ком са стан ка са ирач ким пре ми је ром на гла сио да Мо сква це ни при ја тељ ство ирач ког на ро да. „Упр кос дра ма тич ним де ша ва њи ма по след њих го ди на, одр жа ва мо кон так те на нај ви шем ни воу и ја сам уве рен да ће то по мо ћи у уна пре ђе њу при ја тељ ских од но са, са радње и уза јам ног раз у ме ва ња из ме ђу Ру си је и Ира ка“, ре као је Ме две дев.
Исто вре ме но, ирач ки ли дер Ну ри Мали ки је об зна нио да сво ју по се ту ру ској пре сто ни ци ви ди као шан су да се ус поста ве но ви прин ци пи са рад ње. „Баг дад тре нут но спро во ди ак тив ну по ли ти ку ја ча ња од но са са при ја тељ ским зе мља ма и раз ви ја ве зе у раз ли чи тим обла сти ма“, ре чи су ирач ког пре ми је ра. „То по ста је очи глед но ка да се по гле да са став де лега ци је ко ју пред во дим: ту су пред ставни ци ми ни стар ста ва спољ них по сло ва, од бра не, тр го ви не и наф те. У свим овим обла сти ма отво ре ни смо за раз ви ја ње одно са са Ру си јом.“ Ко ми си ја за тр го вин ску, еко ном ску, науч ну и тех нич ку са рад њу са чи ње на од пред став ни ка вла да обе ју зе ма ља за дуже на је за стал ни раз вој ових од но са.
Сле де ћи са ста нак, ше сти по ре ду, би ће одр жан у Баг да ду до кра ја ове го ди не. Ипак, са стан ци на са мом вр ху и да ље су нај зна чај ни ји, па је Ме две дев је по зван да лич но по се ти Ирак. „Та по се та ће да ти ве о ма сна жан под сти цај раз во ју би ла терал них од но са“, из ја вио је Ма ли ки. При о ри те ти у са рад њи из ме ђу Ира ка и Ру си је и да ље су у обла сти наф те, га са и елек трич не енер ги је. Баг дад је за ин те ресо ван за раз вој екс пло а та ци је на ла зи шта наф те и га са, као и за уна пре ђе ње по стоје ћих и из град њу но вих енер гет ских постро је ња. Две зе мље има ју ду го трај ну са рад њу у овим обла сти ма. У Ира ку су при сут ни „Лу ко ил“, „Га спром њефт“, „Башњефт“, по ред ком па ни ја као што су „Зару бе жњефт“, „Хи дро маш сер вис“, „Ин тер РАО“ и низ дру гих ру ских пред у зе ћа. Два пре ми је ра су то ком раз го во ра раз го вара ли и о си ту а ци ју на Бли ском Ис то ку, који су де ћи по ми шље њу Ма ли ки ја, про ла зи кроз те жак пе ри од. „Раз го ва рао сам о то ме те ле фо ном са Ва ма, а да нас ће мо на стави ти раз го вор на ту те му“, ре као је ирачки пред сед ник Ме две де ву. „Ирак и Ру си ја мо ра ју да са ра ђу ју у овој обла сти [односа у региону] ка ко би по ку ша ли да про на ђу мир но ре ше ње за по сто је ћу кри зу.“
(Чла нак је за сно ван на из ве шта ји ма Ко мер сан та,
Ро сиј ске га зе те и РИА „Но во сти“.)
фо
то
: се
Рг
еј
со
лД
Ат
ки
Н/
Ри
А „
Но
во
ст
и“
ја сно је да аме рич ки ути цај на ирак не ма чвр сте те ме ље. Ши ит ска вла да по чи ње да спро во ди по ли ти ку ко ја је све не за ви сни ја од Ва шинг то на та ко што се све ви ше окре ће ка ира ну.
ру слан Пу хов, Цаст
Ру си ја и Ирак по сти гли ва жан спо ра зум о на бав ци на о ру жа ња
Ру си ја и Ирак ће у бли ској бу дућ но сти на ста ви ти вој но-тех нич ку са рад њу. Уго во ри „га ран ту ју
ис по ру ку око 50 си сте ма ‘Пан цир’ и 30 мо дер них бор бе них хе ли коп те ра Ми-28НЕ“, ка жу струч ња ци.
24
Пи ше: Алек сеј тор га шов, „Ру ски ре пор тер“
ру си ја на ста вља озбиљ не при преме за осни ва ње ба зе на Ме се цу. Пре ма ре чи ма Иго ра Ми тро фано ва из Ин сти ту та за ко смич ка ис тра жи ва ња, Ме сец би уско ро мо гао да до жи ви суд би ну Арк
ти ка и Ан тарк ти ка: пр во ни ком ни су треба ли, са да се око њих сви оти ма ју.Ру ски функ ци о не ри све че шће го во ре да Ме сец по ста је при о ри тет на шег ко
смич ког про гра ма. Озбиљ но се раз матра из град ња стал не ба зе на по вр ши ни Зе мљи ног са те ли та. Обра ти ли смо се за ко мен тар Иго ру Ми тро фа но ву, ше фу лабо ра то ри је ко смич ке га ма спек тро скопи је Ин сти ту та за ко смич ка ис тра жи вања Ру ске ака де ми је на у ка. Он је је дан од ру ко во ди ла ца гру пе ко ја од ре ђу је ме ста за ате ри ра ње Ме се че вих мо ду ла и дру ге ва жне па ра ме тре екс пе ди ци је. „Ру ски ре пор тер“: Чел ни ци ко смичке ин ду стри је не дав но су са оп шти ли да ће Ру си ја ства ра ти ба зе на Ме сецу. Нај пре је то из ја вио шеф ‘Ро скосмо са’ Вла ди мир По пов кин, а за тим и пот пред сед ник вла де Дми триј Ро го зин. Да ли струч ња ци озбиљ но раз ма тра ју пи та ње ба за на Ме се цу?Игор Ми тро фа нов: Сва ка ко. Ме сец треба да нам бу де нај бли жи циљ у ко смо су. То је фак тич ки Зе мљин ко смич ки кон ти нент. Ми слим да ће у 21. ве ку по че ти осва ја ње Ме се ца. Та мо ће се отва ра ти ба зе као што са да на Ан тарк ти ку по сто је ста ни це. РР: Има ли Ру си ја тех нич ке мо гућ ности за ре а ли за ци ју та квих про је ка та? Ми већ ду ги низ го ди на ни смо ра ди ли ни шта ван ор би те.И.М.: На рав но да има мо гућ но сти. Под сећам вас да су на Ме се цу би ла на ша два лунар на ро ве ра и ми смо отуд до би ја ли узорке Ме се че вог тла. Зна ња ко ја су сте че на у со вјет ско вре ме још ни су из гу бље на, и оно што су мо гли да ство ре на ши прет ход ни ци ми да нас мо же мо по но во да ус по ста ви мо. Ако Ру си ја пре тен ду је на ста тус ко смич ке
си ле, она тре ба да ле ти у да ле ки ко смос. Не ко ли ко де це ни ја ни смо ле те ли, али то је про пуст ко ји тре ба на док на ди ти. РР: Ру си ја у овом тре нут ку има са мо два про јек та ве за на за Ме сец: ‘Лу наГлоб’ и ‘Лу наРе сурс’. У ка квом су они ста њу?И.М.: По чет ком ове го ди не до шло је до из ме на у кон цеп ци ји про је ка та у ве зи са не у спе шним лан си ра њем апа ра та ‘ФобосГрунт’. То је био наш по след њи по кушај да иза ђе мо у да ле ки ко смос. Спе цифич но је то што ни смо из гу би ли апа рат у не ис тра же ним ду би на ма ко смо са, не го на ру тин ској де о ни ци ле та. Из то га су из ву че не по у ке. Ових да на смо за вр шили те сти ра ње тех но ло шких при ме ра ка уре ђа ја на мо ду ли ма за сле та ње и уско ро ће мо пре ћи на ком плек сно те сти ра ње.Пла ни ра но је да се 2015. апа рат ‘Лу наГлоб’ спу сти на Ме сец, 2016. ће би ти из врше но ис тра жи ва ње из ор би те, а 2017. ће
се те жи апа рат ‘Лу наРе сурс’ спу сти ти на под руч је ју жног по ла. Та ко ће мо фак тички ство ри ти основ ну плат фор му за истра жи ва ње и осва ја ње Ме се ца. Пред ви ђено је до пре ма ње на Зе мљу узо ра ка тла са Ме се че вог по ла и њи хо во упо ре ђи ва ње са узор ци ма ко ји су до пре мље ни у про шлом ве ку из под руч ја уме ре них ши ри на. Разма тра се узи ма ње узо ра ка тла са ду би не од око два ме тра. То тре ба од ра ди ти та ко да се не из гу бе ис пар љи ве ма те ри је. Мо же се де си ти да та мо има во де. РР: На уч нопро из вод ни ком плекс ‘Лавоч кин’ има про је кат ‘Ме се чев по лигон’, ко ји пред ста вља раз ви је ну ро боти зо ва ну ба зу. Да ли се он раз ма тра као сле де ћи ко рак?И.М.: Ја сам уче ство вао у раз во ју тог про јек та. То је пра вац у ко ме се кре ћемо... Сво је вре ме но сам имао при ли ке да ви дим ка ко је по сту пао Ко ро љов. Он се тру дио да сва ки про је кат бу де са мо степе ник ка на ред ном про јек ту. Кон цеп ци ја по ли го на је оно ка че му тре ба да те жи мо ка да ре а ли зу је мо са да шње про јек те. Ево при ме ра: на апа рат ко ји ће по ле те ти 2015. би ће мон ти ран ра ди о пре дај ник, и он ће функ ци о ни са ти чак и по што сам апа рат за вр ши сво ју ми си ју. Ка да би ра мо ме ста за ате ри ра ње, ми во ди мо ра чу на о то ме да ли су по год на за ка сни ји евен ту ал ни раз вој ин фра струк ту ре. Пр ви ми ни мал ни ко рак у том прав цу су ра ди о пре дај ни ци. Ако се ис по ста ви да је под руч је на ко је се спу стио мо дул ин те ре сант но, он да на то ме сто мо же да се упу ти ве ћи лу нар ни ро вер за узи ма ње узо ра ка тла. За тим сти
фо
то
: Ge
tt
y im
a G
es
Ка да ће на ста ти Ме се че ва област Ру си је?
тре нут но ме сец ни ко ме ни је на ро чи то по тре бан, али кра јем ве ка се мо же ис по ста ви ти да ће та мо сви „огра ђи ва ти пар це ле“ за сво је стал но при су ство. то се већ до го ди ло са арк ти ком, а са да се до га ђа са ан тарк ти ком.
Пре ма „Ме се че вом про гра му“, Ру си ја пла ни ра отва ра ње стал не на се о би не на Зе мљи ном са те ли ту по сле 2023. го ди не.наука и технологија
25
жу ро бо ти ко ји ће обез бе ђи ва ти енер ги ју. Ако ви ди мо да по сто ји мо гућ ност до би јања во де, он да ша ље мо уре ђа је ко ји из тла из два ја ју во ду, а из ње ки се о ник и во доник... Та ко ће се ба за по сте пе но ши ри ти. РР: Вла ди мир По пов кин је пре из ве сног вре ме на го во рио да ће ко смо на у ти поле те ти на Ме сец са мо ако се по твр ди да та мо има во де. Али ва ша ис тра жива ња упра во су то по твр ди ла?И.М.: Не мо гу тач но да ка жем шта је имао у ви ду Вла ди мир Алек сан дро вич. Ми смо му под не ли из ве штај о то ме да на Ме сече вој по вр ши ни ви ди мо во ду: наш не утрон ски де тек тор LEND, ко ји са да ле ти на аме рич ком апа ра ту, по ка зао је да у рего ли ту кра те ра Ка бе ус има око 5% во де. За тим се та мо сру шио блок ‘Кен та ур’ из про јек та LCROSS и са те лит је по твр дио да се при ли ком уда ра о тле по ди гла мате ри ја ко ја са др жи во ду. За то ми слим да је Вла ди мир Алек сан дро вич хтео ре ћи да је не из ве сно у ко јој ме ри је та во да доступ на. Ако је то во да у об ли ку ле да, он да се ре го лит јед но став но за гре ва и упа рава. Ако је то хе миј ски ве за на во да, он да је про цес из два ја ња во де већ сло же ни ји. Упра во због то га смо за апа ра те ко ји ће ле те ти 20152017. иза бра ли опре му ко ја ће мо ћи да од го во ри на та пи та ња: ко ли ко има во де и у ком об ли ку је при сут на. То је не што као ге о ло шко ис тра жи ва ње. РР: Зар ни је бо ље ула га ти но вац којим рас по ла же ко смич ка ин ду стри ја нај пре у раз вој јеф ти них сред ста ва за из ба ци ва ње у ор би ту, на при мер у хипер со нич не мо то ре, па тек он да разми шља ти о ба за ма на Ме се цу? То је још увек ве о ма ску по.И.М.: Ја се свим си ла ма бо рим про тив сте ре о тип ног ми шље ња да је то ску по. На рав но, про грам тре ба фор му ли са ти има ју ћи у ви ду тро шко ве. Не мо ра мо по сва ку це ну да ор га ни зу је мо тр ку у осваја њу Ме се ца, као што је то би ло 60их, ка да је лан си ра но и по не ко ли ко ра ке та за ре дом и кад се пу ца ло ра ке та ма као из ми тра ље за. Али се ти мо се да пр ви пројек ти о ко ји ма го во рим ко шта ју не где око 10 ми ли јар ди ру ба ља, а ми има мо око 100 ми ли о на по ре ских об ве зни ка. Ако се поде ли на све под јед на ко, ис па да око 100 руба ља по чо ве ку. То је сме шна су ма, ако је упо ре ди мо са ам би ци ја ма. Ва жно је схвати ти да тај но вац не ће од ле те ти на Ме сец. Он оста је ов де у об ли ку ин фра струк ту ре, рад них ме ста, но вих ма те ри ја ла.
РР: Да, ка жу да се чак и аме рич ки програм 60их, ко ји је био не ве ро ват но скуп, ипак ис пла тио за хва љу ју ћи поја ви но вих тех но ло ги ја.И.М.: На рав но! Сви су већ за бо ра вили да је Ин тер нет, на при мер, је дан од про из во да про је ка та ‘Апо лон’. Тех ноло ги ја се по ја ви ла при род ним пу тем ра ди по тре ба тог про јек та. Сма трам да ми тре ба да об ја сни мо на ше ци ље ве по ре ским об ве зни ци ма. Ако го во ри мо да Ру си ја тре ба да бу де на пр вим поло жа ји ма ко смич ког про гре са, он да то по ста је циљ, а раз вој апа ра та, тех ноло ги ја и ма те ри ја ла са мо је сред ство за до сти за ње тог кон крет ног ци ља. Циљ је, да кле, да бу де мо та мо где се мо же по ја ви ти но во зна ње. Тре нут но Ме
сец ни ко ме ни је на ро чи то по тре бан, али кра јем ве ка се мо же ис по ста ви ти да ће та мо сви ‘огра ђи ва ти пар це ле’ за сво је стал но при су ство. То се већ до годи ло са Арк ти ком, а са да се до га ђа са Ан тарк ти ком. РР: Ре ал но гле да но, ко ја зе мља има нај ви ше шан се да у 21. ве ку пр ва поша ље сво је гра ђа не на Ме сец?И.М.: То пи та ње је ствар по гле да на свет. Ја сма трам да би би ло ве о ма до бро ако би ме ђу на род на ста ни ца на ју жном Месе че вом по лу би ла сле де ћи ме ђу на род ни про је кат по сле Ме ђу на род не ко смич ке ста ни це (МКС). У том слу ча ју не би било ва жно чи ја ће но га пр ва сту пи ти на Ме се че во тле.
„Ме се чев про грам“ Ру си је
гР
Аф
ик
оН
: ru
sk
ar
eC
.ru
/ F
ed
er
al
sp
aC
e.r
u /
la
sp
aC
e.r
u
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.
26
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.
Не дав но је ру ски ТВ ка нал „Култу ра“ при ка зао до ку мен тар ни филм „За ким зво на не зво не“ о дра ма тич ној суд би ни ма насти ра и хра мо ва на Ко со ву. Са ауто ром сце на ри ја Сер ге јем Ба
ра ба но вом раз го ва рао је је ро мо нах Иг њати је Ше ста ков.Сер геј Ба ра ба нов, аутор сце на ри ја за овај филм, пр ви пут је био на Ко со ву још као сту дент на прак си. Би ло је то по чет ком 1970их. „Та да се Ју го сла ви ја сма тра ла ка пи јом Запа да и ми смо го ре ли од же ље да се ку памо на пла жа ма Ја дран ског мо ра, да играмо у ди ско те ка ма ко је су та да код нас би ле за бра ње не, да ку пи мо фар мер ке за ко ји ма смо то ли ко жу де ли. Али све је то не ка ко од мах би ло по ти сну то у дру ги план ка да смо ви де ли ве ли чан стве не древ не ма насти ре и фре ске, ка да смо са зна ли исто ри ју те по кра ји не, ко ја је то ком мно гих ве ко ва би ла бе дем пра во слав ног све та у Ју жној Евро пи. Ви де ли смо и по но сну аскет ску ле по ту мо на ха и све ште ни ка. Бу квал но смо се за љу би ли у ту зе мљу.“ Сле де ћи су срет са Ко со вом од и грао се мно го го ди на ка сни је. Сер геј Ба ра ба нов је као рат ни до пи сник фе де рал них ТВ ка на ла про вео мно го не де ља на ра том за хва ће ном Ко со ву. „Би ла је то стра шна сли ка. Ги ну ли су љу ди, го ре ла се ла, ру ше ни су ма на сти ри ко ји су на тој зе мљи по сто ја ли пре ко 700 го ди на. Из гле да ло је да је ко лев ка сло венства и пра во сла вља на Бал ка ну осу ђе на на про паст.“ Упра во та да је Сер геј и до шао на иде ју да сни ми филм о тра ге ди ји ко сов ских мана сти ра. Та да је ро ђен и на зив фил ма: „За ким зво на не зво не“. Имао је ути сак да исто ри ја срп ског пра во сла вља на овој зе мљи од ла зи у про шлост. Филм је био за ми шљен као ре кви јем. „Ствар ност је, на сре ћу, би ла друк чи ја. Је сте да смо ви де ли и сни ми ли сру шене хра мо ве и ма на сти ре, спа ље не срп ске ку ће, из бе гли це, чу ли смо и при ка за ли
де се ти не тра гич них суд би на, али пред на ма и на шим објек ти ви ма ипак ни је била пу сти ња. Хра мо ви се об на вља ју, многи су већ осве шта ни. Се стре ма на сти ра Со ко ли ца сли ка ју ико не и про да ју их, и тим нов цем об на вља ју оби тељ. У је ку су ра до ви у ма на сти ру Де вич, ко ји је био го то во пот пу но уни штен. По диг нут је сасвим но ви ма на стир у Ђа ко ви ци, у гра ду где це ло срп ско ста нов ни штво чи не чети ри пра во слав не мо на хи ње. У Ср би ји се да нас жи ви оскуд но, а пра во слав ни вер ни ци жр тву ју и свој по след њи ди нар за ову об но ву. По ма жу и се стрин ске Цр
кве, пре све га Ру ска пра во слав на цр ква. Од лу че но је да се не за тво ри ни је дан једи ни храм. Ако у се лу жи ви ма кар је дан пра во слав ни хри шћа нин, зна чи да та мо по сто ји пра во слав ни храм, и све ште ник од ла зи код тог хри шћа ни на. То ули ва опти ми зам и на ду.“ „О че му, по ва ма, го во ри овај филм?“ „Филм го во ри о то ме да се ве ра не мо же уби ти. Све док на тој зе мљи жи ви бар је дан пра во слав ни хри шћа нин, жи ве ће и са мо пра во сла вље, јер је ве ра у на ма. Ми смо наш филм сни ма ли као про фе си
култура
За ким зво на не зво не
27
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.
о нал ци. Мо жда зву чи отр ца но, али љу ди из на ше про фе си је за и ста су ду жни да го во ре на ро ду исти ну. Оно што се до годи ло на Ко со ву је стра шна исти на, и свет мо ра да зна ту исти ну.“ „Ка же те ‘ми’. Ко је и ка да са ва ма ра дио на том фил му? Где је филм сни ман?“„Филм је про из вод ња ком па ни је ‘Мири јам Ме ди ја’, на че му им се нај то пли је за хва љу је мо. Сни мљен је по на руџ би ни Ми ни стар ства за ве зе и ме ди је, као и ТВ ка на ла ‘Кул ту ра’. Ра дио сам на фил му зајед но са ре ди те љем Гри го ри јем Илуг дином. Сни ма ње је оба вље но од ма ја до ју на ове го ди не. Све оста ло вре ме је утро ше но на мон та жу сли ке, мон та жу зву ка, итд. Тру ди ли смо се да ис ко ри сти мо што мање ар хив ских сни ма ка. Сви сним ци су лич но на ши, из у зев ка дро ва ко ји при казу ју до га ђа је из 19992004. Сни ма ли смо по це лом Ко со ву. Сни ма ли смо чу ве не ма на сти ре Гра ча ни цу и Ви со ке Де ча не, град При зрен (је дан од нај леп ших на Косо ву), се ла у срп ским ен кла ва ма, обич не љу де са се ла.“ „Ра де ћи на фил му Ви сте лич но контак ти ра ли са љу ди ма ко ји жи ве у врло спе ци фич ним усло ви ма. Њи хо ве те шко ће и њи хов бол мо жда не мо же ни да схва ти ве ћи на нас, ко ји жи вимо без бри жно или у пот пу но друк чијим усло ви ма. Ка кав су ути сак на вас лич но оста ви ли ти љу ди, и уоп ште рад на Ко со ву и Ме то хи ји?“„Они љу ди ко ји су оста ли на Ко со ву (а око 200 хи ља да Ср ба је би ло при ну ђе но да на пу сти свој за ви чај) пре све га ули ва ју осе ћа ње нај ду бљег по што ва ња и ус хи ћења. То је мо рал ни под виг у име ве ре и у име сво га на ро да. Ми ни смо има ли на меру да уно си мо би ло ка кав ре френ у текст на шег фил ма, али сва ки са го вор ник нам је ре као: ‘Ја ни куд одав де не идем, јер су ов де гро бо ви мо јих пре да ка и пра во славне све ти ње срп ског на ро да’. Зна те шта, ја ни сам на ро чи то сен ти мен та лан, али ве руј те, ка да чо век чу је та ко не што, је два се уз др жи од су за. До вољ но је по ме ну ти жи вот ну при чу мо на хи ње ко ја је пре мона ше ња ле по жи ве ла у Не мач кој, при ма ла до бру пен зи ју, али кад се до го ди ла тра геди ја, све је оста ви ла, оти шла у род ни град Ђа ко ви цу и за мо на ши ла се.“ „Ка кво ме сто у свет ској и пре све га европ ској кул ту ри, по ва шем ми шљењу, за у зи ма ју спо ме ни ци и све ти ње
на Ко со ву и Ме то хи ји? Шта би зна чило њи хо во уни ште ње?“„То је нај ва жни ји део свет ске кул ту ре. Чети ри ма на сти ра су на спи ску нај вред ни јих спо ме ни ка УНЕ СКОа. Ту су је дин стве не фре ске срп ске шко ле 14. ве ка, та квих фреса ка не ма ниг де на све ту. Ка жу да људ ски жи вот не ма це ну. Али и сва ка ико на, сваки зид тих хра мо ва та ко ђе не ма це ну. Њихо во уни ште ње би ло би не на док на ди во не са мо за Ср бе, не го и за чи та во чо ве чанство. Аме ри кан ци су већ на зва ли та ме ста ‘до ли ном фре са ка’. Ште та што они ра ни је ни су би ли на тим ме сти ма, он да мо жда и не би пре два на ест го ди на њи хо ви ави о ни бом бар до ва ли ту до ли ну. А ова ко, те фреске са да мо ра ју да се ре ста у ри шу.“ „Има ли сте при ли ке да мно го раз го вара те са љу ди ма и у тим лич ним раз гово ри ма чу је те шта ко сов ски Ср би мисле о Ру си ма и Ру си ји, о на шој цр кви. По ва шем ми шље њу, шта кон крет но они оче ку ју од нас, ако уоп ште не што оче ку ју?“„Они су нам за хвал ни за со ли дар ност и стал ну по моћ. Кри во им је што та да нисмо мо гли да за шти ти мо њи хо ву зе мљу од рас па да и бом бар до ва ња. Али ди пло мати ја је умет ност мо гу ћег, а та да ни је би ло мо гу ће по че ти но ви рат на Бал ка ну, јер би се рат ни по жар пре нео на цео свет. Ве ћи на Ср ба од нас оче ку је то пли ну и са о се ћа ње. Ја не по зи вам да љу ди од мах по сле про јек ци је фил ма тр че у бан ку и упла ћу ју но вац. Ве ро ват но то ни је нај важни је. Мо жда ће че ти ри ста ре мо на хи ње из Ђа ко ви це, ко је су пот пу но изо ло ва не у сво ме ма на сти ру, би ти срећ не ако из Ру си је до би ју пи смо са ре чи ма по др шке. А пред зи му не би би ла су ви шна ни топла оде ћа.“ „Шта би сте ви, као аутор фил ма, по желе ли гле да о ци ма?“„Обич но аутор фил ма же ли гле да о ци ма да ужи ва ју у про јек ци ји, али ов де не ће би ти ужи ва ња. То ће би ти гор ких 40 мину та. По тру ди те се да не оста не те рав ноду шни пре ма не сре ћи на ше бра ће по крви и ве ри. Ве ра је те шко бре ме ко је чо век но си, и те шко ис ку ше ње ко је под но си. А они ча сно но се сво ју ве ру. Ако то осе тите, он да се ни смо уза луд тру ди ли.
(Овај текст је адап ти ра на вер зи ја оригиналног
материјала са pravoslavie.ru.)
За ким зво на не зво не
имао сам утисак да
историја српског православља на овој земљи одлази у прошлост. Филм је био замишљен као реквијем. стварност је, на срећу, била друкчија.
сергеј Барабанов
из
во
Р: a
Fp
28
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.
Пи ше: Ана ра дун, за ru ska rec.ru
У Му зе ју ПТТ Ср би је у Бе огра ду то ком ок то бра ће траја ти из ло жба „Је ди ни це ве зе Срп ске вој ске у Бал кан ским ра то ви ма 19121913”, у ко јој зна чај но ме сто за у зи ма по
став ка ал бу ма илу стро ва них по штанских ка ра та на ста лих на осно ву рат них фо то гра фи ја ру ског фо то гра фа и слика ра Сам со на Чер но ва. Ове по штан ске кар те су слу жи ле као ме диј ско сред ство за ши ре ње ин фор ма ци ја о до при но су срп ске вој ске по бе ди са ве знич ких зема ља у ра то ви ма од 1912. до 1918. Аутор из ло жбе је Ми ло рад Јо ва но вић из Музе ја ПТТ, ко ји је ду го и по све ће но са ку
пљао ко лек ци ју по штан ских ма ра ка и раз глед ни ца са мо ти ви ма рат них на по ра и стра да ња Ср би је. Из ме ђу оста лог, он је је дан од за слу жних ко ји су вра ти ли из за бо ра ва де ло ве ли ког ру ског фо то гра фа и умет ни ка. Сам сон Чер нов је био из у зет но ин тер енсант на лич ност, чи ја се суд би на у кључном до бу ње го вог жи во та ис пре пле ла са рат ним на по ри ма Ср би је. Он је са 17 годи на при сту пио 1905. го ди не ру ској војсци у Ру скоја пан ском ра ту као до брово љац фо то граф. Као ис ку сан фо то граф ча со пи са „Но во вре ме“ и „Ру ско сло во“ се дам го ди на ка сни је до ла зи у Ср би ју да из ве шта ва о Пр вом бал кан ском ра ту. У то вре ме је Чер нов ра дио и за па ри ски „Илу стра си он“, за ко ји пи ше тек сто ве
упот пу ње не рат ним фо то гра фи ја ма. У то вре ме је у Ско пљу фо то гра фи сао и прве срп ске аеро пла не. У Дру гом бал кан ском ра ту је осим фото гра фи ја сни мио и рат ни до ку мен тарни филм „Бит ка на Бре гал ни ци“, а по сле по вла че ња Бу га ра сни ма тра го ве и по следи це бу гар ских рат них зло чи на над српским ци ви ли ма и вој ни ци ма. Чер нов је сво је рат не фо то гра фи је из ла гао не са мо у Бе о гра ду већ и у свет ским ме тро по лама. Ње го ве из ло жбе и при год на пре дава ња у Лон до ну и Па ри зу има ли су из узе тан ефе кат у сми слу ја ча ња сим па ти ја пре ма Ср би ји, ко ја се на шла у рат ним не во ља ма и ко јој су по др шка и по моћ били нео п ход ни.
култура
Аутор нај слав ни јих фо то гра фи ја срп ске вој ске из Пр вог свет ског ра та, укљу чу ју ћи и ле ген дар ни пор трет из ви ђа ча Дра гу ти на Ма ти ћа, био је Сам сон Чер нов, ру ски фо то граф и сли кар.
фо
то
: во
јНи
Му
зе
ј у
бе
ог
РА
Ду Око со ко ло во
Сам со на Чер но ваПортрет Самсона Чернова.
29
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.
Чер нов се на шао на пр вој ли ни ји фронта већ у пр вим да ни ма Пр вог свет ског ра та у Ср би ји. Пра тио је срп ске тру пе и био на ли цу ме ста да сни ми бор бе и раза ра ња гра до ва и на се ља. Фо то гра фи сао је и обич не вој ни кесе ља ке и кра ља Петра Пр вог, ко ји је до шао на пр ву ли ни ју фрон та да узме уче шће у од бра ни угроже не отаџ би не. Ве ли ки ру ски фо то граф
и умет ник се по ка зао и као ве ли ки по жр тво ва ни рат
ни друг срп ске вој ске ка да је за јед но са њом пре шао Ал ба ни ју. Та да је на пра вио сво је нај бо ље и ве ро ват но нај по тре сни је фо то гра фи је Пр вог свет ског ра та. Упра во је Чер нов аутор чу ве не фо то графи је срп ског из ви ђа ча Дра гу ти на Ма тића, ко ја је об и шла свет и по ста ла сим бол бор бе и от по ра јед ног ма лог на ро да ко ји се др знуо да иза ђе на мег дан мно го струко ја чем не при ја те љу. Та фо то гра фи ја најпо зна ти јег срп ског из ви ђа ча у исто ри ји срп ских ра то ва по зна та је и као „Око соко ло во“. За ни мљи во је да рат ник са фото гра фи је ни је ни знао за ту фо то гра фи ју ко ја је кроз мно го ли сто ва об и шла чи та ву пла не ту, као што ни шта ни је знао ни о фо то гра фу ко ји га је ове ко ве чио. Тек по ла ве ка ка сни је он је пр ви пут ви део се бе на ле ген дар ној фо то гра фи ји и чуо за име фото гра фа ко ји га је про сла вио Сам сон. Чер нов је не пре кид но ра дио на про мо цији срп ских рат них на по ра, чак и ка да је ње го ва отаџ би на би ла у ха о су ре во лу ци је. Он је не у мор но пи сао, сни мао, сли као на осно ву рат них фо то гра фи ја, ор га ни зо вао из ло жбе (из ла гао је сво је сли ке у хо те лу Ауро ра у Санкт Пе тер бур гу 1913. го ди не), др жао пре да ва ња у ве ли ким за пад ним ме тро по ла ма и сво јим де ло ва њем за у век за ду жио Ср би ју и срп ски на род.
фо
то
: сА
Мс
оН
Че
РН
ов
Око со ко ло во Сам со на Чер но ва
30
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.
Пи ше: Дми триј Бли нов, за RBTH
за го нет на ду ша ру ске ку хи ње. Боршч, пељ ме ни и три ча шице вот ке ни су сте ре о ти пи не го пра ва ри зни ца из ко је се, као из де ла Тол сто ја или До сто јевског, мно го то га мо же са зна ти
о на ци о нал ном ка рак те ру и ду ши на ро да. Што се ти че бор шча, „Ру ска реч“ ће вас на у чи ти као да га са ми на пра ви те. Ка рак тер на ро да се мо же бо ље упо зна ти из на ци о нал не ку хи ње не го из на ци о налних ига ра. Ру ска ку хи ња по том пи та њу не пред ста вља из у зе так. Она је про тивреч на и за го нет на по пут ру ске ду ше. Реци мо, мно ги љу ди са За па да жа ле се на су ви ше благ укус ру ске хра не, али са мо док не про ли ју гор ке су зе по кај ни це кад про ба ју мо сков ски сенф, пре ма ко ме и нај љу ћи ди жон ски сенф из гле да као си
руп од ма ли не, или док не оку се пи кантно усо ље ну ха рин гу, за чи ње ну ко ри јандром и ђум би ром. Исто ри ча ри га стро но ми је оп ту жу ју руску ку хи њу да је сва са ста вље на од разно ра зних ути ца ја: ис точ но е вроп ских, кав ка ских, бли ско и сточ них, па чак и кине ских, али са дру ге стра не, још су древ ни пу то пи сци хва ли ли жи те ље ру ских просто ра због бр зи не ко јом усва ја ју но ви те те из да ле ких кра је ва, уно се ћи у њих сво је спе ци фич не на ци о нал не еле мен те.Да би смо осе ти ли ту спе ци фич ност, упозна ће мо оби чан ру ски ру чак, тј. ње го ву основ ну ва ри јан ту, чак и без чу ве не руске „за ку ске“. Нај спе ци фич ни ји еле мент на ци о нал не ку хи ње је чор ба, за то ће мо од ње по че ти. Чор ба је оба ве зна увер тира за ру ски ру чак. Она у ме ни ју сва ког ре сто ра на за у зи ма не ко ли ко став ки, а у на род ним ку ва ри ма на во де се сто ти не ре це па та за раз ли чи те вр сте чор бе. Ме ђу ру ским чор ба ма по ча сно ме сто за у зи ма боршч. Основ ни са сто јак ове
ком пли ко ва не и ле пе аро ма тич не чорбе је цве кла. Боршч је у сва ком по гле ду иде а лан при мер за го нет не ру ске кухи ње. Ме ђу сло вен ским на ро ди ма се во ди рас пра ва око ње го вог по ре кла. Овај ку ли нар ски изум при пи су ју себи Укра јин ци, Ру си, па чак и По ља ци. И сви су они де ли мич но у пра ву, јер се боршч нај ве ро ват ни је по ја вио још у Ки јев ској Ру си ји, или на су сед ним те ри то ри ја ма, ка да још ни Пољ ска, ни Укра ји на, ни Ру ска Фе де ра ци ја ни су по сто ја ле.
По ред цве кле, оба ве зни са стој ци бор шча су ку пус, кром пир, цр ни лук, шар га репа и не ки ки се ли за чин, ко ји се до да је да цве кла за вре ме ку ва ња не из гу би сво ју пур пур ну бо ју. Да ље све за ви си од ре гио нал них ва ри јан ти, ко ји ма не ма бро ја. Сва ка до бра до ма ћи ца мо же да ску ва неко ли ко соп стве них, ори ги нал них ва ријан ти ове чор бе. Боршч се ку ва у бу љо ну од ме са (ју нети не, пи ле ти не, сви ње ти не), од ко сти ју, од ко сти ју са ме сом и од по вр ћа. Као ки
култура
Боршч и пељ ме ни: иде ал ни ру чак на ру ски на чин
ру ска ку хи ња је про тив реч на и за го нет на по пут
ру ске ду ше. ре ци мо, мно ги љу ди са за па да жа ле се на су ви ше благ укус ру ске хра не, али са мо док не про ли ју гор ке су зе по кај ни це кад про ба ју мо сков ски сенф, пре ма ко ме и нај љу ћи ди жон ски сенф из гле да као си руп од ма ли не, или док не оку се пи кант но усо ље ну ха рин гу, за чи ње ну ко ри јан дром и ђум би ром.
31
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.
се ли за чин се до да је пара дајз, или ја бу ке, су ве шљи ве, ли мун, обич но или вин ско сир ће, специ јал но при пре мље ни квас од цве кле (вр ста бла гог воћ ног сир ће та). До да ци су бо ра ни ја (плодо ви и ма ху не), све же и су ше не пе чур ке, су ше на и све жа ри ба, гу шчи је, па чи је и пи ле ће ме со, као и све оста ле вр сте ме са, осим зе че ти не и ов че ти не, за тим вир шле, шун ка, ре па, ке ле ра ба, ти кви це, слат ка па при ка. Зачи на има два де се так, по ме ну ће мо са мо глав не: цр ни и ка јен ски би бер и цр ве на или чи ли па при ка, ло во ров лист, бе ли лук, ко рен и ли шће пер шу на. По сто је и хлад не ва ри јан те бор шча, у ко је се поред са мог ко ре на цве кле до да је и ње но ли шће. Жи те љи СССРa су се из ве штили у пра вље њу ве ге та ри јан ског бор шча, јер је та да не ста ши ца ме са би ла уобича је на по ја ва, а у 21. ве ку су мо дер не иде је „Њу Еј џа“ до при не ле очу ва њу ове ко ри сне на ви ке.
Цве кла се оба ве зно при пре ма одво је но и до да је се ка да је је ло већ ско ро го то во, а ку вар од лу чу је да ли ће је пе ћи у рер ни, ку ва ти са љу ском или исец ка ти па пр жити. Уз гред, у бор шчу све осим ме са (ко је не ки во ле да ку ва ју док се не „рас пад не“) тре ба да бу де исец ка но и на рен да но на ко ма ди ће раз ли чи тог об ли ка и ве ли чи не (у ру ској ку хи њи кремчор бе ни су по пулар не и слу же се углав ном бо ле сни ци ма као ди је тал на хра на). Боршч има је дин ствен слат ка стоки селкаст и исто вре ме но пи кан тан укус и бо ју за ла ска сун ца у троп ским пре де ли ма. Да нас се као ки се ли за чин нај че шће кори сти па ра дајз. От при ли ке до сре ди не 19. ве ка се обич но ко ри стио квас
од цве кле, али он се при пре ма три да на, та ко да га је па ра дајз ла ко по ти снуо. У да на шње вре ме са мо рет ки „пу ри тан ци“ ку ва ју боршч са ква сом. По сле чор бе пре ла зи мо на глав но је ло. По из бо ру ауто ра то су пељ ме ни. У Руси ји су пељ ме ни нај по пу лар ни је је ло од ме са. Пељ ме ни су у Ру си ју сти гли из Ки не пре ко угро фин ских на ро да ко ји жи ве на те ри то ри ји Ру си је. На је зи ку на ро да Ко ми „пељ њањ“ зна чи „ухо од хле ба“. Упра во та кав об лик има ју ку ва ни пељ ме ни, тј. ко ма ди ћи ме са или ри бе у тан ком те сту. „По че му су пељ ме ни спе ци фич ни?“, запи та ће се Ита ли ја ни, ко ји се с пра вом по но се сво јим ра ви о ла ма. Спе ци фич ни су по то ме што си бир ски на чин њи хо ве
при пре ме оба ве зно под ра зу ме ва ду бо ко за мр за ва ње (с тим што за мр зи вач успешно за ме њу је ја кут ски мраз од ми нус 40 сте пе ни), од ко га ме со до би ја јед но изу зет но свој ство: исто вре ме но по ста је и су во и соч но. На пред на тех но ло ги ја, зар не? Пре не ко ли ко ве ко ва, ка да су пељ мени по ста ли са став ни део ру ске ку хи ње, чак ни нај на пред ни је зе мље ни су чу ле за за мр зну те по лу фа бри ка те. Не ће мо са да де таљ но опи си ва ти ка ко се при пре ма пу ње ње за пељ ме не, да се не би смо из гу би ли у без број ним ни јан са ма. Пу ње ње се обич но пра ви од ма сни јих парча ди сви ње ти не (око 40%), не мно го ма сне ју не ти не (60%), цр ног лу ка и мле ве ног црног би бе ра. Оста је са мо да се за мр зну те
„уши од хле ба“ спу сте у кљу ча лу во ду, да се ку ва ју 57 ми ну та, затим пре ли ју ми ле ра мом и сит но сец ка ном зе ле ни (па жња: за сва ки слу чај за мо ли те да вам у ру ско јело не до да ју ми ро ђи ју, јер њен јак укус че сто сме та стран ци ма ко ји ни су на ње га на ви кли), и...
Ово је ваш пр ви „са ста нак“ са на шом ку хи њом. За вас ће то би ти пра зник, а пра ви ру ски пра зник не би ва без вот ке. Нарав но, би ће мо уме ре ни: јед ну ча ши цу као апе ри тив, јед ну „она ко“, и јед ну по сле је ла, не ви ше од то га. Спра вља њу вот ке по све ће ни су чи та ви то мо ви, а ов де ће мо от кри ти са мо две „тај не“, ко је зна сваки од ра сли гра ђа нин Ру си је, а стран ци обич но не зна ју.
Пр ва тај на: ho me ma de vod ka не по сто ји. Вот ка је про из вод ко ји се до би ја ис кључи во у фа бри ци, и ко ри сти се ис кљу чи во ал ко хол од жи та ри ца. Ја ко ал ко хол но пиће ко је гра ђа ни Ру си је са мо стал но пра ве на зи ва се „са мо гон“ и то је већ са свим дру ги на пи так. Дру га тај на: нај ква ли тет ни ја вот ка ни је увек и нај ску пља. За „глав ни хит“ го збе по зна ва о ци обич но би ра ју не ку но ви ју вр сту вот ке ко ја ни је мно го ску па, јер нова опре ма за рек ти фи ка ци ју да је ква литет ни ји про из вод, док се ве ћи део бу џе та по зна тих брен до ва че сто тро ши на ре кламу, а не на уна пре ђи ва ње про из вод ње. Жи ве ли!
Боршч и пељ ме ни: иде ал ни ру чак на ру ски на чин
фо
то
: al
am
y /
le
Gio
n m
e d
ia
Боршч има је дин ствен слат ка сто-ки сел каст и исто вре ме но пи кан тан укус и бо ју
за ла ска сун ца у троп ским пре де ли ма.
Пељ ме ни су у Ру си ју сти гли из
Ки не пре ко угро фин ских на ро да
ко ји жи ве на те ри то ри ји Ру си је.
32
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.
Jе дин стве ни му зеј под отво ре ним не бом на ла зи се 25 km од Ар хангел ска: „Ма ли Ко ре ли“, нај ве ћа на све ту ко лек ци ја ру ске др ве не архи тек ту ре 1619. ве ка – са мо битног не и мар ства су ро вих се вер них
кра је ва. На ово ме сто пре не те це ле гра ђе вине из уда ље них се ла Ар хан гел ске обла сти.Му зеј др ве не ар хи тек ту ре Ру ског Се ве ра, „Ма ли Ко ре ли“ по стао је 1983. члан Асоци ја ци је европ ских му зе ја на отво ре ном, а 1996. је пред сед нич ким ука зом упи сан у ли сту по себ но вред них обје ка та кул турног на сле ђа на ро да Ру ске Фе де ра ци је.Му зеј је осно ван за хва љу ју ћи огромним на по ри ма и са мо пре гор ном ра ду умет ни ка, ар хи те ка та, ре ста у ра то ра и ет но гра фа чи ји је циљ био да са чу ва ју на ци о нал но на сле ђе. Отво рен је 1973,
ка да су на ово ме сто пре не те ста рин ске гра ђе ви не из уда ље них се ла Ар хан гел ске обла сти. Би ло би по треб но пре ва ли ти ве ли ка ра сто ја ња и оби ћи огром ну тери то ри ју да би се ви де ла сва ка гра ђе вина, а ова ко, не ко ли ко ве ко ва исто ри је и ар хи тек ту ре Ру ског Се ве ра мо же да се пра ти у при јат ној шет њи по жи во писном пре де лу. Слич ни му зе ји по сто је у Ру си ји (нај позна ти ји је Ки жи), у Нор ве шкој, Швед ској и Фин ској, а „Ма ли Ко ре ли“ су је дан од нај ре пре зен та тив ни јих: ов де је са бра но пре ко 120 обје ка та, од ко јих нај ста ри ји да ти ра ју из 16. ве ка. Бо га та ко лек ци ја садр жи зво ни ке, ка пе ле и хра мо ве, за вет не кр сто ве, као и објек те се о ског до ма ћинства: ам ба ре, ку па ти ла, бу на ре, ле да ре, гум на и су ши о ни це за жи то, ко вач ни це, ло вач ке и ри бар ске ко ли бе. Му зеј се наро чи то по но си збир ком ве тре ња ча, као и ко лек ци јом од 17 по мор ских бро до ва.По тра га за би се ри ма ар хи тек ту ре се не пре ки да. Пре но ше ње спо ме ни ка је вр ло ком пли ко ва но. Рад ни ци му зе ја су разра ди ли по се бан си стем: сва ко брв но и сва ки еле мент гра ђе ви не се обе ле жа ва и ну ме ри ше, обје кат се па жљи во ра ста вља на са став не де ло ве, а за тим се на те ри тори ји му зе ја по но во са ста вља. Пре во же ње обје ка та из по је ди них ре јо на ни је ни ма ло ла ко, јер је до уда ље них се ла пут че сто
ве о ма лош, та ко да се по не кад че ка зи ма и пре воз се оба вља са о ни ца ма, или уз помоћ ави ја ци је. „Ма ли Ко ре ли“ има ју нај ве ћу збир ку ве трења ча на те ри то ри ји Ру си је. Јед на од њих је
путовања
„Сре бр не“ ку по ле на хра му Ваз не се ња Го спод њег Оне су од др ве та, као и цео храм, али се пре си ја ва ју на сун цу као да су сре брне. Тај на је у то ме што су др ве ни цре по ви, ко ји ма су по кри ве не ку по ле, напра вље ни од ја си ке, а она вре ме ном до би ја та ко „бли ста во“ свој ство. И по ред то га што је ја си ка би ла на ло шем гла су (сма тра ло се да је то Ју ди но др во), се вер ни не и ма ри ни ка ко ни су мо гли без ње, јер је ве о ма от пор на на вла гу.
„Ма ли Ко ре ли“, чу вар др ве ног не и мар ства Се ве ра
33
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.
још увек у функ ци ји: то је она ко ја је 1902. пре не та из се ла Кал га чи хе у Оње шком рејо ну. Ње на ре ста у ра ци ја је за вр ше на 2006. и од та да она од лич но функ ци о ни ше, па чак сва ке го ди не уче ству је и у Пра зни ку хле ба у „Ма лим Ко ре ли ма“. Не по но вљи вост ста ро ру ске др ве не архи тек ту ре одав но је при зна та у це лом све ту. Ру ски не и ма ри су до сти гли из узе тан ни во у из град њи обје ка та од мате ри ја ла ко ји им је био нај до ступ ни ји. На жа лост, др во ни је ду го веч но и због то га је ста рих др ве них зда ња та ко мало. Са ку пља ње и ре ста у ра ци ја нај репре зен та тив ни јих при ме ра ка је је ди ни на чин да се ста ре гра ђе ви не од др ве та са чу ва ју.
У се вер ном кра ју још увек по сто ји по себна не и мар ска тра ди ци ја, јер на тим просто ри ма од вај ка да жи ве од ва жни и гор ди љу ди. Ова мо су до ла зи ли не по слу шни, они ко ји се ни су по ко ра ва ли ни кне зу ни па три јар ху. Због то га су се ов де, ре цимо, са чу ва ли при мер ци тра ди ци о нал них ру ских хра мо ва са ку по ла ма ша то ра стог об ли ка (а не у об ли ку гла ви це лу ка), ко је су би ле за бра ње не по сле цр кве не ре форме у 16. ве ку. Се о ске ку ће на ру ском се ве ру су ка рак те ристич не по ра зно вр сно сти об ли ка. Не мо гу се на ћи две иден тич не гра ђе ви не. Сва ки до маћин је хтео да се по не че му ис так не. Дру га осо бе ност се вер них ку ћа је њи хо ва ве ли чи на: све ку ће су мо ну мен тал не, ви со ке и про стране, и сва ка ли чи на ма ли за мак. По не кад су две ку ће спа ја не у јед ну да би под исти кров мо гла ста ти и ве ли ка по ро ди ца и сва сто ка. У та квој ку ћи је лак ше би ло пре жи ве ти су ро ву и ду гу зи му. По мо ри су на род ко ји је жи вео у гу стим шу ма ма, на оба ла ма Пе чо ре, Дви не и Оње ге. Они ни ка да ни су оску де ва ли у гра ђе вин ском ма те ри ја лу – др ве та има на пре тек, та ко да је за сва ку гра ђе ви ну ко ри шће но по себ но др во. На при мер, за хра мо ве и зво ни ке су би ли нај по год ни ји бо ро ви ста ри по три ве ка и ви со ки два десет ме та ра. Од сва ког та квог ста бла се кира ма су те са ли нај ви ше две да ске. Сво је чу ве не гра ђе ви не су по ди за ли без ек се ра, не због не ста ши це или це не гво жђа, не го због кли ме. У су ро вим сне жним кра јеви ма ме тал бр зо рђа и рас па да се, а др во тру ли, та ко да зда ње бр зо гу би ста билност. Али ако се гра ди са мо од др ве та, и ако сви еле мен ти до бро па су ју је дан уз дру ги, он да су ку ће то пле и ста бил не, и у њи ма је мо гло да се пре зи ми.
(ку ль ту ра.рф)
„ма ли ко ре ли“ има ју нај ве ћу збир ку ве тре ња ча на те ри то ри ји ру си је. јед на од њих је још увек у функ ци ји: то је она ко ја је 1902. пре не та из се ла кал га чи хе у оње шком ре јо ну.
„Ма ли Ко ре ли“, чу вар др ве ног не и мар ства Се ве ра
Fo
to
: lo
ri/
le
Gio
n m
e d
ia
34
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.
Пи ше: Алек сан дар Је го ров, „Со вет ски спорт“
Он се го то во ни ма ло ни је из менио за че ти ри го ди не, ко ли ко је про шло од по след ње утакми це у ње го вој играч кој ка рије ри. Са мо што је по чео ви ше да пу ши. Из гле да да га по сао
ди рек то ра свих се лек ци ја Фуд бал ског са ве за Ср би је ко шта мно го не ра ва. Али ми смо ма ње раз го ва ра ли о се лек ци ја ма, а ви ше о то ме от куд у Ср би ји та ко мно го мла дих и та лен то ва них фуд ба ле ра. Те ма за раз го вор се на мет ну ла за хва љу ју ћи Кур ба ну Бер ди је ву, тре не ру ка зан ског Ру би на, ко ји ни је ште део ком пли менте за Пар ти зан и ње го ве мла де игра че уочи утак ми це дру гог ко ла Ли ге Европе из ме ђу Ру би на и пр ва ка Ср би је, оди гра не 4. ок то бра, у ко јој је ру ски клуб по бе дио са 2:0. Ми слим да Ми ло ше вић ни је мо гао да не до ђе на ову утак ми цу, јер се са ста ју клу
бо ви ко ји за ње га има ју по се бан зна чај. Пар ти зан је Са ви дао ула зни цу у свет фуд ба ла, и Ми ло ше вић се у пот пу но сти оду жио: по ло ви на са да шњег Пар ти за новог тре нинг кам па из гра ђе на је за но вац од тран сфе ра Са ве Ми ло ше ви ћа у Астон Ви лу. Са Ру би ном је Ми ло ше вић по стао пр вак Ру си је, по сти гав ши „злат ни“ гол у прет по след њем ми ну ту сво је 17го дишње ка ри је ре. „Ве о ма ми је дра го што сам по но во у Ка за њу, што мо гу да се срет нем са при
ја те љи ма“, не скри ва сво је до бро рас поло же ње Са во Ми ло ше вић. „Глав ни тре нер Ру би на је при знао да зави ди сво ме ко ле ги Вла ди ми ру Вер ме зови ћу, јер Пар ти зан има ве о ма мла ду екипу, мла ди ће од 18 до 20 го ди на, све је дан бо љи од дру го га, све са ми та лен ти! Да ли је то за и ста та ко?“ „Де ве то ри ца игра ча пр ве по ста ве има ју од 17 до 21 го ди ну, сви су из Пар ти за нове шко ле“, ка же Са во, са да већ у свој ству ди рек то ра свих се лек ци ја Фуд бал ског саве за Ср би је. „Ме ђу њи ма тро ји ца играју за ре пре зен та ци ју Ср би је. Пар ти зан има јед ну од нај бо љих фуд бал ских шко ла у Евро пи. Она је по сле Ајак со ве шко ле дру га у Евро пи по бро ју пи то ма ца ко ји у раз ли чи тим уз ра сним ка те го ри ја ма играју за ре пре зен та ци је сво јих зе ма ља. Са во при ча да се ода бир кан ди да та за Пар ти за но ву шко лу вр ши од осме го ди не,
спорт
Са во Ми ло ше вић у Ка за њу при ча от куд у Ср би ји та ко мно го мла дих и та лен то ва них фуд ба ле ра и об ја шња ва за што пре те ра но бо гат ство ру ских клу бо ва оме та раз вој ру ског фуд ба ла.
ру бин има но вац за го то ве игра че из ино стран ства, за то та лен то ва но де те не мо же да до спе у пр ву по ста ву.
„Ако у ти му има 15 ле ги о на ра, он да је све раз вод ње но“
фо
то
: Ри
А „
Но
во
ст
и“
Пар ти зан је Са ви дао ула зни цу у свет фуд ба ла, и Ми ло ше вић се у
пот пу но сти оду жио: по ло ви на са да шњег Пар ти за но вог тре нинг кам па из гра ђе на је за
но вац од тран сфе ра Са ве Ми ло ше ви ћа у Астон Ви лу.
ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.
а са де вет го ди на де ча ци већ тре ни ра ју у клу бу под буд ним оком се лек то ра. На правио сам по ре ђе ње са Ру би ном, ко ји вр ши ода бир де ча ка од ше сте го ди не, та ко да до је да на е сте го ди не нај бо љи ме ђу њи ма већ про ђу два ода би ра и до спе ва ју у клуп ски ин тер нат. Па ипак, они за са да не до спе вају у пр ву по ста ву ка зан ског клу ба, као што је то слу чај са Пар ти за ном. За што? „Пар ти зан не мо же да ку пу је пре ску пе стран це, као што мо гу ру ски клу бо ви. Тран сфер вре дан 500 хи ља да евра је најви ше што срп ски клуб мо же се би да дозво ли. Мак си мал на пла та игра ча је 250300 хи ља да евра го ди шње. Због то га код нас игра ју на ши пи том ци“, об ја шња ва Ми ло ше вић. „Клуб има до бре струч ња ке за се лек ци ју, шко ла оку пља та лен то ва не де ча ке, и то не са мо из Ср би је, не го и из Цр не Го ре, Бо сне и Ма ке до ни је. Има мо мно го та лен то ва них омла ди на ца!“ „А деч ји тре не ри? Ру бин је иза брао Шпан це, и упра во је шпан ски струч њак глав ни тре нер у сва кој уз ра сној ка те гори ји, а ру ски ко ле га му по ма же. Да ли и у Пар ти за ну ра де стран ци?“ „Ру би но ве ме то де су та ко ђе до бре. Има и у Пар ти за ну стра на ца, али они нису тре не ри, не го ин струк то ри. Чак и у ре пре зен та ци ји Ср би је има шпан ских ин струк то ра. Шпан ска и срп ска шко ла фуд ба ла су ве о ма слич не. Да, има мно го
мла дих та ле на та, али не ће сви они доспе ти до про фе си о нал ног фуд ба ла. Са да Пар ти зан гра ди сво ју пи ра ми ду та ко да што ви ше та лен то ва них мла ди ћа мо же да до спе до вр ха. „И Ру бин има сво ју пи ра ми ду, па чак и три ре зер вна клу ба, укљу чу ју ћи и омладин ски тим, али рет ко ко се по ја ви у првој по ста ви.“
„Већ сам ре као да Ру бин има но вац за го то ве игра че из ино стран ства, за то тален то ва но де те не мо же да до спе у пр ву по ста ву. У срп ским клу бо ви ма та ко ђе има по не ко ли ко стра на ца, али омла дини мо же би ти узор са мо онај на ко га мо гу да се угле да ју, ко мо же да им бу де при мер и као фуд ба лер, и као чо век. Ако у ти му има 15 ‘ле ги о на ра’, он да је све раз вод њено, он да де ца не ма ју узор. Не мо ра да их бу де 15, до вољ на су тро ји цаче тво ри ца из ван ред них игра ча, ко ји су и као љу ди за сва ку по хва лу.“
„Док сте игра ли у Ка за њу, да ли сте се ин те ре со ва ли ка ко је уре ђен ин тер нат и ка ко се при пре ма но ви на ра штај фудба ле ра?“ „Да, раз го ва рао сам и са Бер ди је вом, и са Ло лом Па ви ће ви ћем ко ји ру ко води про гра мом раз во ја де чи јег фуд ба ла у Ру би ну. Све ми се до па ло, али ка кав је сми сао шко ле, ако она пр вој по стави не да је јед ног или дво ји цу игра ча го ди шње?“ „Да ли се мла ди ру ски фуд ба лер по мента ли те ту раз ли ку је од сво га срп ског коле ге и вр шња ка?“ „Ру ски и срп ски мла ди ћи су ве о ма слични по ква ли те ту, та лен ту и игри. Ме ђутим, по од но су пре ма фуд ба лу... У Ср бији је фуд бал по пу лар ни ји не го у Ру си ји. Мла ди срп ски фуд ба ле ри су, по мом ми шље њу, упор ни ји од ру ских вр шња ка и ви ше им је ста ло до про фе си о нал ног од но са пре ма фуд ба лу.“ „Има те то ли ко мла дих та ле на та! Ве роват но ру ски ска у ти кон так ти ра ју са вама, не би ли до би ли та лен то ва не мла де игра че.“ „Не, сла бо кон так ти ра мо. Це на на ших мла ди ћа кре ће се од 3 до 5 ми ли о на, а ру ски аген ти тра же игра че за 1015 мили о на...“
мла ди срп ски фуд ба ле ри су, по мом ми шље њу, упор ни ји од ру ских вр шња ка и ви ше им је ста ло до про фе си о нал ног од но са пре ма фуд ба лу.
Пар ти зан не мо же да ку пу је пре ску пе стран це, као што мо гу ру ски клу бо ви. тран сфер вре дан 500 хи ља да евра је нај ви ше што срп ски клуб мо же се би да до зво ли. мак си мал на пла та игра ча је 250-300 хи ља да евра го ди шње. због то га код нас игра ју на ши пи том ци“
„Ако у ти му има 15 ле ги о на ра, он да је све раз вод ње но“
Спе ци јал не до дат ке о Ру си ји у свет ским днев ни ци ма уре ђу је и из да је „Rus sia Beyond the He a dli nes“, про је кат „Ро сиј ске га зе те“ из Мо скве. У овом тре нут ку до да ци се обја вљу ју у сле де ћим ли сто ви ма: Le Fi ga ro, Француска•TheDailyTelegraph,ВеликаБританија•SüddeutscheZeitung,Немачка•ElPaís,Шпанија•LaRepubblica,Италија•LeSoirиEuropeanVoice,Белгија•Дума,Бугарска•ПолитикаиГеополитика,Србија•TheWashingtonPostиTheNewYorkTimes,САД•TheTimesofIndiaиTheEconomicTimes,Индија•MainichiShimbun,Јапан
•ChinaBusinessNews,Кина•SouthChinaMorningPost,Кина(Хонгконг)•LaNacion,Аргентина•FolhadeS.Paulo,Бразил•ElObservador,Уругвај.
Елек трон ска по шта срп ске ре дак ци је RBTH: EDITOR@RUSKAREC.RUВишеинформацијанаhttp://RUSKAREC.RU „Ге о по ли ти ку“ из да је и штам па пред у зе ће ИП „Ге о по ли ти ка пресс д.о.о.“Адре са ре дак ци је: Мур ска 1/4, 11 000 Бе о градТел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364
geopoliti[email protected]opolitika.rs
Сло бо дан Ерић, ди рек тор и глав ни и од го вор ни уред ник
Алек сан дар Дра гу ти но вић, уред ник фо то гра фи је
ире на ми лић, ди стри бу ци ја, огла ша ва ње и ПР
Ка та ри на Бун тић-мар ко вић, по слов нотех нич ки се кре тар
Ли ков ногра фич ка об ра да „Ге о по ли ти ка пресс“
Ре пу бли ка ин гу ше ти ја са сво јом пре сто ни цом Ма гас на-ла зи се на се вер ном кав ка зу и спа да у нај ма ње чла ни це Ру ске фе де ра ци је. пред њом су ве ли ки и ам би ци о зни пла-но ви. ова ре пу бли ка са ве о ма бо га том и древ ном исто ри-јом, као и не пре глед ним и сли ко ви тим пла нин ским пре де-ли ма, же ли да при ву че ту ри сте из ван ред ним при род ним ле по та ма сво јих ви со ких пла ни на, али и раз во јем алп ског ски ја ња, екс трем ног ту ри зма и пла нин ске же ле зни це.ин гу ше ти ја се на ју гу гра ни чи са гру зи јом, док су Че че-ни ја и се вер на осе ти ја ње ни су се ди уну тар Ру ске фе-
де ра ци је. ин гу ши и Че че ни по ве за ни су те сним исто риј-ским, кул тур ним и је зич ким ве за ма. ин гу ше ти ја је би ла део Ру ске им пе ри је од по чет ка 19. ве ка, а под со вјет ском вла шћу је фор мал но при по је на Че че ни ји 1936. го ди не. Да нас ту ри сти рет ко по се ћу ју област ин гу ше ти је ко ја се гра ни чи са Че че ни јом по што се сма тра не си гур ним под руч јем. ипак, у ове кра је ве по ла ко се вра ћа тра ди ци о на лан спо-ко јан се о ски жи вот.
ру ска реч ru ska rec.ru
ста зе исто ри је ин гу ше ти је
Руси
ја у
сли
кам
а
фо
то
: Ри
кА
РД
о М
АР
ки
НА
Мо
Нт
Ањ
АН
А, r
bt
h