Лидија Делић Мирјана Детелић

Љиљана Пешикан Љуштановић

ГЛАВИТ ЈУНАК И ОСТАЛА ГОСПОДААНАЛИЗЕ НАРОДНИХ ПЕСАМА

© Завод за уџбенике, Београд, 2017. Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који начин

репродуковати, ни у целини, а ни у деловимо, без писменог одобрење издавача.

Рецензенти академик НАДА МИЛОШЕВИЋ ЂОРЂЕВИЋ

проф. др СНЕЖАНА САМАРЏИЈАпроф. др НЕМАЊА РАДУЛОВИЋ

УредникСЛАЂАНА ИЛИЋ

Одговорни уредникУРОШ ШУВАКОВИЋ

Главни уредникДРАГОЉУБ КОЈЧИЋ

За издавачаДРАГОЉУБ КОЈЧИЋ,

директор

Илустрација на корициНЕДИМ ХАЏИ АХМЕТОВИЋ, Стрелац, Пенза, Русија 2012.

http://artbuiter.weebly.com/monumental-sculpture.html

ISBN 978-86-17-19233-2

ЛИДИЈА ДЕЛИЋ МИРЈАНА ДЕТЕЛИЋ

ЉИЉАНА ПЕШИКАН ЉУШТАНОВИЋ

ГЛАВИТ ЈУНАК И ОСТАЛА ГОСПОДА

АНАЛИЗЕ НАРОДНИХ ПЕСАМА

ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕБЕОГРАД

С а д р ж а ј

УВОД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

ПРЕТХОДНЕ НАПОМЕНЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

МИТ – ИСТОРИЈА – ПЕСМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

1. БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ (М. Д.) . . . . . . . . . . . . . . . 152. СВЕТИ САВО (Љ. П. Љ.) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313. ЖЕНИДБА КРАЉА ВУКАШИНА (Л. Д.) . . . . . . . . . . . . . . . . 394. ЗИДАЊЕ СКАДРА (Љ. П. Љ.) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 815. ЖЕНИДБА ДУШАНОВА (М. Д.) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 916. СЕСТРА ЛЕКЕ КАПЕТАНА (Л. Д.) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1317. БАНОВИЋ СТРАХИЊА (Љ. П. Љ.) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1498. МАРКО КРАЉЕВИЋ И МИНА ОД КОСТУРА (Л. Д.) . . . . . . . . 1739. МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЏИДОВКА ДЕВОЈКА (Л. Д.) . . . . . . . . 19110. БОЛАНИ ДОЈЧИН (Л. Д.) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20911. ЖЕНИДБА МАКСИМА ЦРНОЈЕВИЋА (Л. Д.) . . . . . . . . . . . . 22312. СМРТ ДЕСПОТА ВУКА (Љ. П. Љ.) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24113. РИШЊАНИН ХАЏИЈА И ЛИМУН ТРГОВАЦ (Љ. П. Љ.) . . . . 25314. ЖЕНИДБА МИЛИЋА БАРЈАКТАРА (М. Д.) . . . . . . . . . . . . . . 26915. ХАСАНАГИНИЦА I (Л. Д.) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28315. ХАСАНАГИНИЦА II (Л. Д.) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30116. КНЕЗ ИВАН КНЕЖЕВИЋ (Љ. П. Љ.) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319

КРАЈ ПЛЕМЕНИТИХ ВЕШТИНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32717. КУЋА НЕОБИЧНА (Љ. П. Љ.) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32918. ЗЕЛЕНА ЈАБУКА У УСМЕНОЈ ЕПИЦИ (М. Д.) . . . . . . . . . . . 34519. ЧАРНЕ ОЧИ ДА БИ НЕ ГЛЕДАЛЕ (Л. Д.) . . . . . . . . . . . . . . . . 36320. НЕМОГУЋА ПЕСМА (М. Д. / Л. Д. / Љ. П. Љ.) . . . . . . . . . . . . . 381

ИЗВОРИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 405ЛИТЕРАТУРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 411БЕЛЕШКЕ О АУТОРКАМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 439

Мили Боже, чуда великога!Кад се жени Милић барјактаре,Он обиђе земљу и градовеОд истока паке до запада,Према себе не нађе ђевојке:Главит јунак свакој ману нађе.

УВОД

Књига Гла вит ју нак и оста ла го спо да ос ми шље на је с дво стру ким – по­е ти чким и ме то ди чким ци љем. На ме ра ау тор ки би ла је да се пре зен­

ту ју раз ли чите мо гућ но сти интер пре та ције еп ских пе сама, јер је, чини се, тај сег мент не до вољно по кри вен школ ским и уни вер зи тет ским при ручни­ци ма, а тек парцијално академском и стручном литературом. У осно ви, ауторке су се држале антологијског Вуковог избора – бечког издања „јуна­чких“ народних песама (1845, 1846, 1862) – у оквиру којег су објављене и ба­ладе Бог ником дужан не остаје, Хасангиница и Женидба Милића барјакта-ра. Жанр је, међутим, теориј ски конструкт, посебно нестабилан у области усменог стварања, и, поглавито, усмене баладе, коју је на српском култур­ном простору обележио снажан еп ски импулс. Стога су и ове три песме „на међи“ део репрезентативног избора. Корпус је проширен укључи­вањем (такође антологиј ске) бугарштице Смрт Деспота Вука из рукопи­са дубровачког капетана и трговца Николе Охмућевића, забележене око 1650. године. Анализиране песме покривају различите метри чке обрасце (десетерачку и бугарштичку епику), различите слојеве бележења (од XVII до XX века) и различита еп ска „времена“ – најстарија (до пада Смедерева 1459), средња (хајдуци и ускоци) и „новија“ („војевања за слободу“).

Де монстрирани су различити теориј ски приступи и различити методоло шки оквири: од класичних структуралистичко­семиоти чких интерпретација моделовања социјалног и обредног предло шка у епској песми (Женидба Душанова), преко транспозиције историјског мозаика у

10 Главит јунак и остала господа

песми и проблема варијантности (Женидба краља Вукашина), до стилско­ ­композиционих анализа (Зидање Скадра). Неки од текстова компара­тивно сагледавају дела усмене провенијенције и изузетна остварења пи­сане књижевности (Бановић Страхиња Старца Милије и Бановић Стра-хиња Борислава Михајловића Михиза), а поједина су интерпретирана из више углова, попут чувене Хасанагинице, која је тумачена и са становишта (у европ ским оквирима изузетне) књижевне рецепције и са становишта поети чке конзистентно сти.

На анализе класичних усмених остварења надовезује се поглавље симболичног наслова – Крај племенитих вештина – у оквиру којег су ауторке настојале да илуструју разарање поети чке парадигме до којег је дошло услед социjaлних, полити чких и културних мена које су захватиле традиционално друштво крајем XIX почетком XX века. Три различита фолклорна мотива (зелена јабука, девоја чки поглед/девоја чке очи и „про­зори“/отвори на сандуку) посматрана су најпре у изворном контексту, да би се потом, у заједничкој анализи ауторки, показало како певач песме о „тужним сватовима“ из рукописне збирке Јована Срећковића, укршта и стапа неконгруентне, инкомпатибилне сегменате традиције, правећи привидно традиционалну сижејну конструкцију, проблематичну са ста­новишта еп ске поетике. Ово поглавље истовремено јесте и илустрација особеног дијалога међу интерпретацијама, аналогног оном који под гла­совитом фирмом интертекстуалности привлачи пажњу у делима писане речи.

Намера ауторки, ваља још једном истаћи, била је не само – и не превасходно – да конкретним анализама допринесу бољем општем разу­мевању усмене епике већ и да практичним примерима олакшају приступ најважнијем и најтежем елементу књижевних поетика у целини – анализи песама.

Ауторке