BiH 4 KM; Hrvatska 19 KN; Makedon a 150 DEN; Crna Gora 2.00 EUR; Sloven a 2.80 EUR; Austria, Greece 3.00 EUR; Germany 3.50 EUR; Switzerland 6.00 CHF cena 200 din

2. jul 2015.broj 1278

INTERVJUI: MILORAD PUPOVAC, FILIP BALUNOVI, IRINA DEERMI

SELMAN SELMANAGI (19051986)

NEIMAR IZ SREBRENICE

SS

AKCIJA NEDELJNIKA I IZDAVAKE KUE Laguna

Knjige zaKnjige za 29299 dinara!

U SVIM KNJIARAMA DELFI U SRBIJIPonesite ovaj primerak Vremena u neku od knjiara Delfi i kupite jedan od deset naslova sa ovog spiska po specijalnoj ceni od 299 dinara.Akcija traje od 19. juna do 17. jula 2015.

Spisak knjiara u kojima ovaj popust vai:Delfi knjiare d.o.o. Kod Vuka (Bulevar kralja Aleksandra 92, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. SKC (Kralja Milana 48, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Terazije (Terazije 38, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Zemun (Glavna br. 20, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Laguna (Makedonska 12, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Laguna Kragujevac (Kralja Petra I 12, Kragujevac)Delfi knjiare d.o.o. Laguna Ni (Vodova 4, Ni)Delfi knjiare d.o.o. Super Vero (Milutina Milankovia 86a, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Kala (TC Kala, lamela E, lokal 11, Ni)Delfi knjiare d.o.o. Kod sata (Kneza Miloa 33, Valjevo)Delfi knjiare d.o.o. Laguna aak (Gradsko etalite bb, aak)Delfi knjiare d.o.o. Laguna Novi Sad (Kralja Aleksandra 3, Novi Sad)Delfi knjiare d.o.o. Laguna (Omladinska 16/1, Kraljevo)Delfi knjiare d.o.o. Panevo (Miloa Obrenovia 12, Panevo)

Delfi knjiare d.o.o. Rodi (TC Rodi, Sremska Mitrovica)Delfi knjiare d.o.o. Zira (Ruzveltova 33, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. KNEZ (Knez Mihailova 40, Beograd)MNV Vemex d.o.o. Bulevar (Bulevar kralja Aleksandra 146, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Immo (Gandijeva 21, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Subotica (Korzo 8, Subotica)Laguna Klub italaca (Resavska 33, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Miljakovac (Vareka 4, Miljakovac)Delfi knjiare d.o.o. Banovo Brdo (Poeka 118 a, Banovo Brdo)Delfi knjare d.o.o. 27. mart (Stanoja Glavaa 1, Beograd) Knjiara Delfi NS (Big Shopping Center, Sentandrejski put 11, Novi Sad)Knjiara Delfi Poarevac (Stari korzo 2, Poarevac)Delfi knjiare d.o.o. BIG (Sentandrejski put 11, Novi Sad)Delfi knjare d.o.o. Jagodina (Vivo shopping park, Jagodina)

Aleksandar Garos,Aleksej Jevdokimov:GLAVOLOMKA

Nova ruska proza, postsajberpankovski triler, zlobna satira svega postojeeg. Najbolje to se desilo u omladinskoj liniji ruske knjievnosti posle Peljevina

Kamila amsi:SPALJENE SENKE

Uzbudljiva i potresna pria o sudbini jedne Japanke koja je preivela udar atomske bombe u Hiroimi i njenom ivotnom putu koji je odveo od rodnog Japana preko Indije, Pakistana i Avganistana do Amerike

Metju Gudman:OSAMDESET DANA

Istorijski roman o trci dve mlade amerike novinarke koje se takmie koja od njih e prva obii svet za manje od osamdeset dana i potui rekord Fileasa Foga. Avanturistiki roman nastao prema istinitom dogaaju iz 1889. godine

Jan-Filip Zendker: APAT SENKI

Njegov sin je umro, njen sin nestao u Kini. Kroz

intimnu dramu dvoje ljudi Zendker daje impresivnu

fresku o neverovatnom ekonomskom

razvoju savremene Kine i posledicama

takvog uspona

Dr Rozmari Leonard: SEDAM DOBA ENE

Vodi za ene sa praktinim i umirujuim

savetima potrebnim u svakom od ivotnih

razdoblja, od detinjstva do starosti, koji se oslanjaju

na tradicionalnu medicinu, ali i i na dokazane

alternativne vidove leenja

Danijel Hel: DEPRESIJA

Da li depresija nastaje iznenada? Kakva je uloga naslea? Da li je mogue potpuno izleenje? Depresija ima mnogo lica, informacije o njoj esto su protivrene. Poznati psihijatar govori o uzrocima, toku, terapiji i preventivi ove bolesti

Eduardo Mendosa: UDESNO PUTOVANJE POMPONIJA FLATA

Detektivski roman s radnjom smetenom u I vek nove ere u grad Nazaret, s izvesnom Marijom i njenim suprugom Josifom. Istorijska pripovest sa detetom po imenu Isus u glavnoj ulozi

Kristofer Mur: SVETA PLAVA

U julu 1890. Vinsent van Gog je otiao u kukuruzno polje i ubio se. Ili nije? Van Gogovi prijatelji Lisjen Lesar i Anri Tuluz Lotrek sumnjaju u to. Sledi nadrealna jurnjava po bordelima do samog dna umetnikog sveta Pariza s kraja XIX veka

Dulija Gregson:NOI JASMINA

Istorijski roman i ljubavna pria iz Drugog svetskog

rata o britanskoj pevaici koja nastupa pred

saveznikim vojnicima, putuje od Velsa do

Kaira i Istanbula i biva uvuena u svet pijuna

i dvostrukih agenata

Deni Volas: ULICA ARLOT

Roman jednog od najboljih savremenih

britanskih pisaca komedije. Pria o

obinom mladiu u neobinoj potrazi za devojkom. Duhovito

poput Hornbija, neodoljivo kao Parsons

izdavaNP VREME d.o.o.

Trg Republike 5, Beograd

direktorStevan Risti

pomonik direktoraVojislav Miloevi

nansijski direktor Daniela Vesi

glavni urednik Dragoljub arkovi

odgovorni urednikFilip varm

pomonici glavnog urednika Jovana Gligorijevi, Momir Turudi

sekretarijatAna Aleksi

redakcijaMuharem Bazdulj, Dimitrije Boarov,

Slobodan Bubnjevi, Sonja iri, Zora Dreli, Slobodan Georgijev,

Neboja Grujii (kultura), Andrej Ivanji (svet),

Jelena Jorgaevi, Tatjana Jovanovi, Jasmina Lazi, Zoran Majdin,

Radmilo Markovi, Saa Markovi, Ivana Milanovi Hraovec, Milovan Milenkovi (foto),

Milan Miloevi, Teo l Pani, Saa Rakezi, Mirko Rudi,

Tamara Skrozza, Zoran Stanojevi, Tatjana Tagirov, Dragan Todorovi,

Tanja Topi, Biljana Vasi, Milo Vasi, Marija Vidi, Ljubomir ivkov

dokumentacijaDragoslav Gruji (arhiva)

Jelena Mra (foto)

tehnika redakcijaIvan Hraovec (ur.), Tanja Stankovi,

Vladimir Stankovski, Slobodan Tasi; lektori: Katarina Panti,

ivana Rakovi, Ivana Smolovi; korektori: Nikola Dragomirovi,

Marko Tasi, Stanica Miloevi

internet izdanjewww.vreme.com

Marjana Hraovec

prodaja i pretplata Nikola ula , Milan Radovi

raunovodstvoSlavica Spasojevi

marketing Aleksandar Aleksi (direktor)

e-mail: redakcija@vreme.comtelefon redakcije: 011/3234-774

telefaks: 011/3238-662

tampa Rotogra ka, Subotica

ISSN 0353-8028COBISS.SR-ID 16907266

Na naslovnoj strani: Selman Selmanagi

BROJ 1278

2. jul 2015.

04 Grka kriza: Opasna evropska igra

08 Referendum koji je razbesneo Evropu:

Ne nadam se niemu, ne plaim se niega,

slobodan sam

10 Kako to vidi Nemaka: Nita na lepe oi

11 Zoom: Vuiu, izvini

12 Intervju: Filip Balunovi

16 Lini stav: Vladimir Todori

20 Nuspojave:

irilina povest kvalitetnog laganja

22 Intervju: Milorad Pupovac

26 Sluaj sudije Vuinia:

Nastavak zastraivanja pravosua

28 Intervju: Prof. dr okica Jovanovi

30 Vidovdan u Andrigradu:

Prvi put bez predsednika

32 Komunikacije:

Wi-Fi potroai, biznis i mediji

39 Lisica i dral: Umetnost mogueg II

KULTURA

40 Kultura seanja: Selman Selmanagi

45 Istorija i knjievnost: U senci tajnih slubi

48 Intervju: Irina Deermi

50 Beki pozorini festival:

ari verbalnog pozorita

53 TV manijak: Vodopad i Palma

SVET

54 Emigranti u Maarskoj: Zloupotreba bede

56 Sanktpeterburki ekonomski forum:

Ko s kim i protiv koga

MOZAIK

60 Portret savremenika: Marina Maljkovi

62 Vreme uivanja: U Tajlandu

Selektorka naeg ampionskog dravnog tima odavno je izala iz senke slavnog oca Boidara Maljkovia i postala brend za sebe, ali se svesno odmie u stranu i posle svakog uspeha, pa i ovog najveeg, istura u prvi plan igraicepie: aleksandar ostoji

O istorijskom ne grkog premijera. O moguem grkom izlasku iz evrozone kroz vrata koja ne samo da nisu otvorena nego ak ni ne postoje i o daljim komplikacijama po Evropsku unijupie: milan miloevi

P R I N T

SRBIJA

ABCOvo izdanje je oditovano od strane ABC Srbija

Daljinsko grejanje mora da bude je inije od drugih vidova grejanja: zbog toga je i izmiljeno. Meutim, doli smo u situaciju da je skuplje od svih ostalih. Ako je ve tako, onda nema razloga da postoji samo sebe cenom dokida pie: zoran majdin

42. jul 2015. VREMEREME

U potpisu ispod slike Marlona Branda u ulozi Kuma u tek-stu Za grke kreditore pro-mena reima je glavni cilj bri-tanskog Telegrafa pie: Grka kriza re-ena: jednostavno, dajte im ponudu koju moraju odbiti.

Aleksis Cipras, koji je postao premijer januara 2015. kada su Grci izabrali levi-arsku Sirizu koja je bila protiv nametnu-tog paketa tednje, pria kako su mu po-sle pet meseci pregovora sa Institucija-ma, kako se danas naziva Trojka (eu, ecb i mmf), o takozvanoj petoj reviziji, o izmi-renju duga rede nisanog posle spasava-nja Grke u 2010. i 2012. godini, poverio-ci zapravo dali poniavajui ultimatum.

Ciprasova vlada je tokom pregovora s poveriocima predloila paket mera u koji-ma se govori o oporezivanju luksuza i vi-sokih prihoda, ali ne i o smanjenju penzi-ja, a poverioci u Briselu su do poslednjeg momenta predlagali izmene koje se tiu upravo smanjenja plata i penzija i pove-anja poreza koje ak ni konzervativna prethodna vlada nije mogla da prihvati.

Fajnenel tajms pie i da je grupa me-unarodnih kreditora diktirala i druge osetljive segmente unutranje politike zahtevala je ukidanje poreskih olaki-ca na grkim ostrvima, subvencionisa-nje poljoprivrednika i smanjivanje tro-kova odbrane.

Grka kriza

Opasna evropska O istorijskom ne

grkog premijera.

O moguem

grkom izlasku

iz evrozone kroz

vrata koja ne samo

da nisu otvorena

nego ak ni ne

postoje i o daljim

komplikacijama po

Evropsku uniju

U poslednjem krugu pregovora nema-ka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland sastali su se sa Ciprasom na marginama samita eu da ga nagovore da prihvati dokument pre-dat Grkoj u etvrtak 25. juna u kome je pisalo da Atina moe dobiti 15,5 milijardi evra sredstava od eu i mmf-a u etiri rate do kraja novembra im grki parlament odobri novi briselski plan.

Posle mnogo natezanja, nedelj tele-fonskih poziva, diskusija licem u lice i rundi sastanaka izmeu evropskih li-dera, tapanja po ramenima i upanja iz zagrljaja, Cipras se u Atini posle ponoi 26/27. juna pojavio na televiziji da obja-vi da na referendumu 5. jula grki narod treba da odlui glasanjem da li da prihva-ti nacrt sporazuma koji su 25. juna 2015.

evrogrupi podnele Evropska komisija, Evropska centralna banka i Meuna-rodni monetarni fond. Re je o dva do-kumenta pod nazivom Reforme za za-vretak tekueg programa i ire i Preli-minarna analiza odrivosti duga.

Iznenaujui Ciprasov poziv na refe-rendum oznaio je najdramatiniji obrt u pet meseci dugim pregovorima izmeu Grke i njenih kreditora, pa je najnovija, est godina duga pria zvana duan ko Grka dobila novu kulminaciju.

Cipras je od eu i kreditora zatraio da bar produe program pomoi za nekoliko dana, da bi grki narod mogao slobodno i bez pritiska ili ucene da odlui kao to je predvieno grkim Ustavom i demo-kratskom tradicijom Evrope.

Ministri finansija evrozone su na

NO PASARAN: Ne briselskom ultimatumu

5

VREMEREME 2. jul 2015.

igra

sastanku u Briselu, na koji Grka nije ni pozvana, nekoliko sati kasnije saoptili da e program pomoi Grkoj biti okon-an 30. juna.

Nemamo osnova za dalje pregovo-re, rekao je nemaki ministar nansija Volfgang ojble.

Agencija Rojters prenosi da su zvani-nici ranije davali signale da e Evropska centralna banka ipak nastaviti da podr-ava tekuu likvidnost grkih banaka sve dok ima dovoljno kolaterala. Ecb je, me-utim, odluila da nee za est milijardi evra poveati vanredno nansiranje li-kvidnosti banaka u Grkoj iz svog 89 mi-lijardi evra tekog Mehanizma za vanred-no nansiranje likvidnosti (Emergency Liquidity Assistance ela). Konzervativ-ni list Katimerini konstatuje da uprave

banaka nisu imale rele-vantne informacije ne-ophodne da sistem bude spreman za poveano povlaenje od oko milijardu evra dnevno. U etiri velike gr-ke banke u nedelju su bili zakazani kri-zni sastanci korporativnih organa da bi se procenila situacija.

an-Klod Junker je bio meu onima koji su iz Brisela pozivali Grke da ako se plae smrti, ne izvre samoubistvo. U po-slednji as, u utorak 30. juna, iz Brisela je dola nova ponuda o kojoj je raspravljala grka vlada, ali, po izvetaju bbc-ja, ona se nije bitno razlikovala od ranijih pred-loga koje je grka vlada odbila (predlo-eno je neko olakanje za najsiromani-je penzionere), a i nemaka kancelarka Angela Merkel je rekla da ona ne zna ni za kakav novi predlog.

cipras mora pastiU komentarima o beskrajnoj duni-

koj odiseji vratio se izraz promena rei-ma, kao da nisu upeatljivi efekti sa Za-pada podravanog arapskog prolea, pa i majdan revolucije u Ukrajini koju, po nekim izvetajima, eka bankrot u julu.

Pitanje je ko su ljudi kojima emo ve-rovati, s kojima radimo, koji e sprove-sti taj program, rekao je ef evrogrupe Jerun Dijselblum, to, prema Njujork tajmsu, sugerie da bi grki poverioci bili zainteresovani samo za rad sa nekom novom vladom u Atini, a ne sa Sirizom.

Dakle, cilj briselske partije pokera je za-pravo Cipras. Uostalom, u Brisel su ili vieniji opozicioni politiari koji su na-vodno obeali da bi uestvovali u vladi jedinstva ako padne Ciprasova kratko-vena leviarska partija. (O atmosferi u Grkoj pred mogui bankrot i predrefe-rendumskoj kampanji oki nei, da ili ne, moete proitati vie u tekstu naih dopisnika.)

Zapadni mediji (kao i ovi nai, neolibe-ralni do dna kace, a bez prebijene pare u depu) javljali su slono, moda i uniso-no, da se nakon nekoliko meseci neplodo-tvornog natezanja strpljenje evropskih partnera u odnosu na leviarsku vladu

u Atini istanjilo i da su evropski zvaninici re-kli da je ostalo malo pro-

stora za manevrisanje, uz devizu Neka visi Cipras.

Jedna iskusna britanska novinarka u nedeljnom razgovoru za bbc retoriki je pitala: Moe li u Evropi uopte da pobe-di leviarska partija? Da, moe da pobe-di, ali ne, ne moe da vlada, to pokazuje sudbina italijanskih evrokomunista En-rika Berlinguera u Italiji, panske komu-nistike partije Santjaga Karilja i Francu-ske komunistike partije ora Marea...

U Briselu je bio i lider nekada vlada-jueg pasok-a, ijeg je premijera Jorgosa Papandreua Brisel oterao sa vlasti kada je zatraio referendum u 2011. godini ne da bi odbacio plan, ve da bi dobio plebis-citarnu podrku da nametne bolne rezo-ve koje su zahtevali kreditori. Referendu-me u Irskoj i na Islandu briselske insti-tucije nisu mogle da spree, ali smatraju da ima gde mogu. Briselska birokratija izgleda smatra da su birai malih dra-va slobodni da izaberu koga hoe, ali da taj ima da radi kako mu se kae.

Nobelovac Stiglic u magazinu Tajm ponavlja da se ne radi o novcu, ve o ka-njavanju Grke, koja treba da prihvati neprihvatljivo ne samo mere tednje ve i regresivnu kaznenu politiku.

Prema pisanju zapadne tampe, grko ne Briselu sa velikom verovatnoom e znaiti izlazak Grke iz evrozone, mada je malo kome jasno kako se to tehniki izvo-di, poto nije najavljen prelazak Grke sa evra na drahmu. Re je o izlasku na vrata koja ne samo da nisu otvorena nego ak i ne postoje, napisao je jedan hroniar amerikog magazina Tajm.

Kada grka vlada proglasi da ne moe da vrati dug mmf-u, vlade evrozone e morati da odlue da li ele da zahteva-ju punu otplatu svojih kredita, koriste-i ono to se zove cross-default, klauzu-la koja omoguava drugim kreditorima da trae da se dugovi vrate.

Zvaninici evrozone su ranije govorili da je malo verovatno da bi to uradili da nansijska situacija u Grkoj ne postane

GRKA KRIZA

fotogra je AP Photo

62. jul 2015. VREMEREME

jo tea, ali ta je odluka, na kraju, politi-ka, zakljuuje agencija Rojters.

Vasilis Korkidis, ef grke lobisti-ke grupe (Nacional Confederation of Hellenic Commerce esee) pak procenju-je da je opasna igra prvo bankrot, pa dru-ga vlada.

I to ne samo za Grku.

kome idu pareGrka je postala epicentar krize u Evro-

pi 2008, tokom krize na globalnim nan-sijskim tritima, a u oktobru 2009. kre-ditne rejting agencije su upalile crveni alarm procenom da Grka nee biti spo-sobna da otplauje dugove.

Evropa i Grka su u maju 2010. posti-gle sporazum o paketu za spasavanje te-kom 146 milijardi dolara, pod uslovom da se sprovedu mere tednje, a u okto-bru 2011. banke su se sloile da izgube 50 odsto u odnosu na nominalne vred-nosti grkog duga. U narednom perio-du ostvarile su se ocene pojedinih eko-nomista da gorki lek moe da ubije paci-jenta, a pokuaji grkog ministra nan-sija Janisa Varufakisa da kupi vreme za pregovore o novom aranmanu okona-ni su prekidom.

Bivi direktor Svetske banke, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, profe-sor na univerzitetu Kolumbija Jozef

Stiglic konstatuje u in-tervjuu za ameriki ma-gazin Tajm da do grkih graana nije stiglo goto-vo nita od novca pozaj-mljenog u okviru plana spasavanja, da je veliki deo tog novca zapravo vraen po-veriocima iz privatnog sektora, ukljuu-jui nemake i francuske banke.

Graani su dobili mrvice, ali su platili visoku cenu ouvanja bankarskih siste-ma ovih zemalja, kae Stiglic, koji sma-tra da takozvana trojka nansijskih in-stitucija (mmf, ek i ecb) snosi i krivinu odgovornost za izazivanje jo vee rece-sije, jer je politika kresanja trokova bila velika greka, poto je od 2010. grka eko-nomija opala za 25 odsto, a nezaposlenost poveana sa 10 odsto na 27 odsto (meu omladinom 50 odsto).

Prema podacima bbc-ja, grki dug od 323 milijarde evra rasporeen je ovako: 60 odsto evrozoni (od toga 141 milijardu Evropskom nansijskom fondu za stabil-nost, 52 milijarde Fondu za sanaciju gr-kog duga), 10 odsto mmf-u, 6 odsto Evrop-skoj centralnoj banci, grkim bankama 3 odsto itd Po proceni bbc-ja, baziranoj na podacima ecb-a, mmf-a i agencije Open Europe, Grka duguje Nemakoj (68,2 mi-lijardi), Francuskoj (43,8), Italiji 38,4, pani-ji 25, mmf-u (21,4), ecb-u (18 milijardi evra)

itd Formulu grkog zaduivanja navod-no je razradila globalna bankarska kor-poracija Goldman Saks.

Papiri grkog duga su, po nekim pro-cenama, u najveoj meri deponovani u Doje banci. Znaajan deo tih papira na-vodno poseduju hed fondovi o ijem se lobistikom uticaju moe samo nagaati.

Ukupan obim grkih dugova ne prela-zi 3 odsto suverenih dugova u Evropi, pa po nekim procenama evrozona s novim mehanizmima za stabilizaciju taj slom sada moe lake da podnese nego to je to bilo pre nekoliko godina. Pojedinano gledano, neko bi posle grkog sloma mo-gao da proe kao amerika korporacija Liman Brothers.

stari i novi klub dunikaKriza suverenog duga nije novost za

Grku. Iz analize istorije zaduivanja drava i ban-krotstva, koju su izradi-li ameriki ekonomisti Kenet Rogof sa Harvar-da i Karmen Rajnhart sa Univerziteta u Meri-lendu, Grka je od stica-nja nezavisnost 1829. ve

bila u stanju platene nesposobnosti i re-strukturisanja dugova (1932, 1934, 194144. i sada).

Kriza suverenog duga nije novost ni za razvijenu Evropu u kojoj drave nisu bile u stanju da izmiruju svoje obaveze 73 puta, a meu bankrotiranim drava-ma su Austrija (192022, 193234, 1938, 1940, 1945), Belgija (1934), Francuska (1934), Ne-maka (192223, 1932, 1948), Italija (1920, 1924, 1926, 1934, 1944, 19401946), panija (19361939), Velika Britanija (1934), to se zaboravlja kada se prigovara lenjim ra-sipnikim junjacima.

Filozof Jirgen Habermas u listu Zi-doje cajtung podsea da svoj ekonom-ski oporavak, ije blagodati i danas ose-a, Nemaka duguje mudrosti drava po-verilaca koje su Londonskim sporazu-mom 1953. otpisale skoro polovinu nje-nih dugova. Habermas pie da je jasno da je ovde problem u tvrdoglavom insistira-nju na politici programa tednje, koja je izloena sve otrijim kritikama meuna-rodnih eksperata i koja proizvodi zastra-ujue posledice u Grkoj, gde je njen ne-uspeh oigledan.

GRKA KRIZANESRDAAN ZAGRLJAJ: Cipras i ef Evropske komisije an-Klod Junkers

VREMEREME 2. jul 2015.

Nobelovac Stiglic ponovo nagovara Trojku, tj Institucije, da otpie grke du-gove od priblino 300 milijardi dolara i da ponudi stimulativni paket, pa tvrdi da e izostanak takvih mera pogorati recesi-ju u Grkoj, koja je po njegovoj oceni ve postala dublja i dua od Velike depresije u sad tridesetih godina prolog veka, a koja moe potkopati poverenje u evrop-sku zajedniku monetu i svetsku ekono-miju izloiti riziku zaraze.

neka iduIstorija grkog zaduivanja je duga naj-

manje petnaest godina, a de cit grkog budeta je beleen vei deo proteklih de-cenija. Budetskog de cita, na primer, nije bilo u vreme pukovnikog reima sedamdesetih godina prolog veka. Ta injenica je nekako ponovo izbila na po-vrinu kada je poelo da se raspravlja o emu se zapravo izjanjavaju grki gra-ani o neprikosnovenosti kockarskih dugova, o izlasku Grke iz eu, povratku drahme ili o demokratiji.

Nemaka kancelarka Angela Merkel je nastupala s tezom ako padne evro, pada Evropa (videti tekst naeg dopisnika). Cipras zemlju vodi u ponor, ba kao u pravoj grkoj tragediji u kojoj na kraju junak umire. I za garante e ovaj nere-gulisani izlazak iz zajednike valute biti skup, mnogi krediti e otii u nepovrat. Grka e kao lanica Evropske unije i da-lje biti zavisna od humanitarne pomoi. Uprkos tome i teka srca, kaem: Sad je dosta! Izlazak Grke iz evrozone je ne-minovan, razrauje tu tezu komenta-tor Doje velea.

Nemci odlina ocena za tehniko izvoenje, ali opet hramlju iz istorije. Ispraaju Grke iz Evrope, skoro kao Slo-bini komentatori Slovence iz Jugoslavi-je 1990.

A s druge strane uju se upozorenja da se, ako Grka izae iz evrozone, moe da-lekoseno promeniti karakter Evropske unije, koja postaje samo privremena aso-cijacija, dok evroskepticizam raste, zaraza zahvata paniju, Italiju i Portugal, a Rusi dolaze. Raj Badiani, vii ekonomista u ek-spertskoj istraivakoj kompaniji ihs iz Daglasa, upozorava da ako Grka izae iz evrozone, nestaje ideja o nepovratno-sti lanstva u zoni evra.

MILAN MILOEVI

Premijer Aleksis Cipras pozvao je Grke da se 5. jula na referendumu izjasne protiv pogubnog novog paketa tednje, poveanja poreza i smanjivanja plata i penzija koji Evropska komisija, MMF i Evropska centralna banka smatraju neophodnim. Dok evropski partneri krguu zubima i prete Atini izbacivanjem iz evrozone, banke u Grkoj su zatvorene, pred pumpama i prodavnicama su redovi, narod je podeljen, a Cipras poruuje: No pasaran

Za Vreme iz Soluna

Banke su zatvorene, transfer nov-ca se kontrolie, graani sa rau-na mogu da podignu najvie 60 evra dnevno, na benzinskim pumpama i u supermarketima su redovi. U atmos-feri straha i neizvesnosti graani Gr-ke su pozvani da se 5. jula na referen-dumu izjasne da li e da odbace (ne) ili prihvate (da) novi predlog grkih kredi-tora, koji zapravo nije nita drugo nego novi (trei po redu) Memorandum stro-gih mera tednje serviran Grcima za go-dine koje dolaze.

Posle pet meseci napornih pregovora izmeu Grke i njenih kreditora, leviar-ska vlada i njen premijer Aleksis Cipras

nali su se pred novim (starim) predlo-gom ultimatumom koji nimalo ne olak-ava ve nepodnoljivo teak teret nato-varen jo pre pet godina na lea grkom narodu koji zapravo spreava oporavak grke privrede i poveava dugove i soci-jalnu nejednakost (bogati jo bogatiji si-romani jo siromaniji ). Nijednog tre-nutka nismo mislili da podlegnemo. Ne pada nam na pamet da izigramo povere-nje naroda. Pozivam vas da odgovorite bez straha, odluno i ponosno, a ja u po-tovati rezultat vaeg izbora, kakav god on bio, poruio je Aleksis Cipras preko dravne televizije kasno uvee u subotu 27. juna. Te veeri je grka skuptina sa

Grka: Referendum koji je razbesneo Evropu

Ne nadam se niemu, ne plaim se niega, slobodan sam

7

NEIZVESTAN REFERENDUM:

Podeljena nacija

82. jul 2015. VREMEREME

179 glasova za i 120 protiv izglasala da se raspie referendum.

drahmin lobi pobediti ne smeReakcije opozicionih stranaka su bile

estoke. Predsednik Nove demokrati-je (nd) Adonis Samaras govorio je o dr-avnom udaru sa referendumom-paro-dijom. Bivi premijer je rekao da pravo pitanje referenduma nije izbor izmeu vladinog predloga i predloga poverilaca, nego da da znai da Grka ostaje u Evro-pi i evrozoni, a ne da e izai iz nje. Na-pravili ste od zemlje Zambiju u roku od pet meseci, rekao je Samaras.

Novi predsednik pasok-a Fo Genima-ta je opisala vladin potez kao politiku prevaru koja se sad razvija u pu i bana-lizuje demokratske procese. Sa levog centra nedavno osnovana Reka smatra potpuno nepoeljnom odluku o referen-dumu i otvoreno napada vladu i premije-ra, pozivaju i narod na otpor. Drahmin lobi nee pobediti. Grka ne e doiveti jo jednu Maloazijsku krizu, izjavio je ef stranke Stavros Teodorakis.

Sa svoje strane, Panos Kamenos, mini-star odbrane i predsednik stranke An.El (Samostalni Grci), malog desniarskog saveznika vlade, optuio je kreditore za apsolutni faizam i nazvao njihov pred-log nadgrobnom ploom za grku eko-nomiju. Vidno uzbuen je izjavio: Od nas trae da ukinemo demokratiju, a sa takvim smanjenjem trokova za odbra-nu kakvo od nas trae praktino bismo mogli da raspustimo oruane snage. Ko-nano, lanovi Komunistike partije Gr-ke (kke) glasali su protiv predloga poveri-laca, ali i protiv vlade, rekavi ne evro-zoni i Evropskoj uniji.

Aleksis Cipras je, odgovarajui kritia-rima u Grkoj i u Evropi, rekao da ne e u zemlji koja je rodila demokratiju tra-iti od gospodina ojblea i gospodina Dijselbluma dozvolu da narod odluuje

o svojoj budu nosti. Referendum e se odrati bez obzira na to da li ga oni ele ili ne. Naa je obaveza da branimo Ustav, demokratiju i nacionalni suverenitet. Oni nas ucenjuju irenjem panike i straha. Ali Grci znaju kako da pobede strah. Dugu-jemo to naoj deci.

panika na bankomatimaOnog trenutka kada je u grkom par-

lamentu poela rasprava o referendumu, poeli su da se ire i razni horor scenariji o raskidu sa Evropom, o Greksitu, o po-vratku na drahmu, to je navelo mnoge Grke da uplaeni usred noi tre do ban-komata. Slede eg dana, u nedelju 28. juna, poto je grka vlada zatraila nekoliko dana produenja postoje eg programa podrke kako bi narod mogao bez ucena i ultimatuma da glasa na referendumu, Evropska centralna banka (ecb) je odlu-ila da ne obnovi ela (Emergency liqui-dity assistance Hitna pomo likvidno-sti) i tako je prekinula likvidnost u gr-kom bankarskom sistemu. Nakon te od-luke ecb, Grka centralna banka i grka vlada su bile prinuene da u nedelju uve-e donesu odluku o zatvaranju banaka i kontroli kapitala do 6. jula.

To je izazvalo navalu na preko 5000 bankomata irom zemlje, ljudi svih uzra-sta su se gurali da dignu koliko god mogu kea. Grka je doivela takav bank run, masovni odliv novca iz banaka, kakav ni vajcarska ne bi sebi mogla da priuti. Mnogi su pojurili na pumpe da napune rezervoare, plae i se da ve sutradan ne e biti goriva na tritu, u ponedeljak rano izjutra trali su u supermarkete i praznili police sa testeninom, konzerva-ma i ostalom dugotrajnom hranom.

Prizori Grka koji ekaju u redovima ispred bankomata obili su svet podr-ani izvetajima stranih dopisnika o predstoje em steaju, o izlasku Grke iz evrozone, o panici u bankama i optem

haosu. Svratili smo i mi do bankomata i uli ljude koji se ale da ne znaju kako e da podignu svoje penzije, da ne zna-ju kakav ih dan sutra eka, govorili su o strahu od ekonomskog kraha, o strahu da porodici nee moi da obezbede hra-nu, da e ostati bez posla, ali i o strahu od ogromne tete u turizmu.

Od novembra prole godine Grci su iz grkih banaka podigli preko 45 milijardi evra sa svojih privatnih rauna, a veina tog novca nije prebaena u inostranstvo, ve u bankarske ili kune sefove, oke i slamarice. Lopovi prave pravi pir plja-kajui na ulici penzionere koji su upravo podigli novac iz bankomata ili upadajui u domove i izvlaei hiljade i hiljade evra sakrivenih ispod dueka. Drugim reima, Grci sada imaju vie gotovine u svojim rukama nego ikada, samo to ne veruju bankama nego su odluili da ih sami u-vaju za crne dane, bankrot ili izlazak ze-mlje iz evrozone.

rtva demokratijeSlike redova ispred bankomata i u su-

permarketima samo su jedna strana me-dalje. Ve ina Grka vreme provodi na pla-ama pijuckajui frape ili uzo i ironino komentariui postmoderne robove koji uspanieno ekaju ispred maina s nov-cem. Tako govori i sedamdesetogodi-nji Le eris Konstantinidis, bivi posla-nik pasok-a (od 1990. do 1996), trenutno politiki aktivista, koji je od 2013. do da-nas ve nekoliko puta trajkovao glau ispred parlamenata evropskih zemalja vedske, Nemake, Grke zbog oku-pacionog kredita koji je Grka pod pri-silom dala Nemakoj u vreme rata a koji nikad nije vraen i zbog ratne odtete koju Nemaka nikada nije isplatila Gr-koj. Na referendumu u glasati Ne, re-kao je Konstantinidis, ali voleo bih da odemo iz evrozone i da se izborimo za raspad ove samoproglaene Evropske

VANREDNO STANJE: Obraanje Alesisa Ciprasa naciji i redovi pred bankomatima

9VREMEREME 2. jul 2015.

unije, koja je zapravo Nemaka unija, ili jo gore nemaka okupacija. Oko 60.000 birokrata i tehnokrata eu su u stvari novi Vermaht Velike Nemake. Kreatori i ar-hitekte Evropske unije su oni isti nema-ki karteli koji su stvorili Hitlera i naciste. Evropa ujedinjenih evropskih naroda u koju sam verovao i za koju sam se borio vie ne postoji.

podeljen narodOd prole subote u grkim medijima

vlada naelektrisana predizborna klima, puna konfrontacija i sukoba. Narod je po-deljen, a podeljenosti su Grci skloni jo od vremena starogrke, atinske demokrati-je. U ovoj konfrontaciji izmeu pristali-ca sporazuma koji su predloili kredito-ri i onih koji su protiv tog predloga, to jest protiv mera tednje i dunikog rop-stva, uestvuju i mnogi umetnici. Javno se oglasio i popularni peva Sakis Ruvas, koji je rekao da e glasati da na referen-dumu i napao Ciprasa reima da treba smesta da d ostavku: Dosta je vie rei! Pregovori su uspeli ili nisu uspeli? Vlada je dobila konkretan mandat od naroda sa konkretnim ciljem! Da li je posluila tom cilju? Ako nije, duna je da ustupi vlast ekumenskoj vladi nacionalnog spasa!

Sa suprotne strane se oglasio uveni glumac, reditelj i satiriar Lakis Lazopu-los, ija emisija Al Kadiri njuz svojom britkom satirom obara sve rekorde na te-leviziji. On je ogoreno napisao na svom blogu: Ovaj narod ne moe vie da pla-a! Mi ne elimo da se jo vie pove a ne-zaposlenost! Odbijamo da gurnemo jo ljudi kroz prozor. Ne elimo vie da bu-demo svedoci zatvaranja nijedne rme.

Dosta je bilo! Samo zato to nismo izabrali za pre-mijera oveka po njihovoj volji. Ovo je istina. Neka se pogledaju u ogledalo. Okrenuli su vo-lan Evrope ultradesno. U takvom istom stakleniku je procvetao i Hitler. Ne tre-ba nam skalni Hitler. Evropa mora da die... Na istoj talasnoj duini je i novi-nar Asterios Dalas komentarisao stav mi-nistra nansija Nemake Volfganga oj-blea koji je rekao da Evropa mora biti zati ena od irenja grke krize. Dalas je sarkastino dodao: Achtung, Achtung! Hitno ih moramo staviti u karantin. Gr-ka pati od veoma opasne zarazne bolesti koja preti da se proiri na celu Evropu! Bolest se zove demokratija!

problemi realne ekonomijeinjenica je da je, bez obzira na komen-

tare i politike sukobe povodom referen-duma, svakodnevni ivot Grka sve tei. Ipak, neke banke su otvorene za penzi-onere i oni mogu dnevno da podignu do 240 evra. Elektronsko bankarstvo u zem-lji nije pogoeno. Kreditne i debitne kar-tice stranih banaka izdatih u inostran-stvu koriste se i servisiraju normalno, to znai da strani turisti mogu normalno da podiu novac iz bankomata, naravno, ako u njima ima novca. U ponedeljak po podne je veina benzinskih pumpi u ze-mlji normalno isporuivala gorivo, kao i javno preduze e elpe (Grka na a) ko-jem pripadaju i eko i okta, a koji kau da imaju zalihe goriva za devet meseci. Si-tuacija u supermarketima i na pijacama se normalizovala posle panike nastale to-kom vikenda.

Meutim, realna eko-nomija e neminovno pa-titi od problema kao to su nedostatak likvidno-

sti i funkcionisanje banaka, zamrznue se dnevne privredne aktivnosti, posebno kupovina robe iroke potronje za osnov-ne namirnice. Mnogi preduzetnici, vla-snici malih i srednjih radnji, zabrinuti su zbog problema u snabdevanju i zbog ne-dostatka gotovine. Sve to e imati drama-tine posledice na dravni budet, poto jedan novi pokret pod imenom Ne pla-am nita sve vie uzima maha.

Konano turizam, grka teka industri-ja, ovih dana zadobija snaan udarac, i to na samom poetku jedne od najboljih se-zona u poslednjih nekoliko godina, dakle u trenutku kada zemlja oekuje 25 milio-na turista. Jer, slika ove prelepe i gostolju-bive zemlje sa ogromnom turistikom po-nudom svakodnevno je sve runija zbog prizora uplaenih ljudi u redovima ispred bankomata, a da i ne pominjemo hiljade izbeglica iz Sirije koji svakodnevno sti-u na grka ostrva. Slika e potamneti jo vie ako u utorak 30. juna (kada ovaj broj Vremena odlazi u tampu) Grka ne plati ratu od 1,6 milijardi evra mmf-u. Istovremeno je Vlada odluila da javni prevoz u Atini (koja ima preko etiri mi-liona stanovnika) bude besplatan za sve graane sve do 6. jula (dan posle referen-duma), dok se elektrina energija i voda u tom periodu nee sei dunicima koji nisu platili raune.

strah i nadaU predreferendumskoj Grkoj vla-

da velika neizvesnost. Ciprasova vlada,

GRKA KRIZA

2. jul 2015. VREMEREME

1010

koja podrava ne, ostav-l ja otvorenima sve mogu nosti. U intervjuu koji je dao u ponedeljak uvee 29. juna na javnoj televiziji ert1 (nedavno otvorena poto ju je pre dve godine zatvorila prethodna vlada), premijer Aleksis Cipras je rekao: Grka vlada se i dalje nalazi za pregovarakim stolom. Mi smo tu. Fiskalne razlike su minimalne. U drugim stvarima su veli-ke. Ako postoje logian nov predlog i re-enje, mi smo otvoreni da ga prihvati-mo. Na pitanje ta ako bude primoran da se preda i potpie postoje i sporazum

ponuen od kreditora, re-kao je: Mi smo doli da promenimo vlast i da damo mo narodu. Ako narod eli premijera po-nienog i bezuslovno po-slunog, ima ih koliko ho-

e koji ekaju u redu, pa neka izaberu nekog drugog... Za one koji ga optuuju da gura Grku iz evrozone i Evrope, od-govorio je: Naa elja je da ostanemo u evrozoni. Mi ne da smo u srcu Evrope, nego smo samo srce Evrope. Grka je-ste i osta e jezgro Evrope. Grki narod je evropski narod. Oni koji nam kre ta pra-va ucenama i reketiranjem, pokuavaju

da promene dnk Evrope. Cipras smatra da e referendumskim ne pregovaraka pozicija zemlje biti ojaana i da e obez-bediti bolju ponudu od kreditora za gr-ki narod.

Prenos intervjua sa premijerom Grke pratili su svi vei svetski mediji ukljuu-jui cnn, bbc i usred tog intervjua javio se predsednik Evropske komisije an-Klod Junker, koji je poslao grkoj vladi jo jed-nom u sutini isti predlog kojim zahte-va: 1. da bude prihvaen tekst Instituci-ja; 2. da gospodin Cipras trai od graa-na da glasaju da; 3. da Institucije prihva-te promenu u tekstu (po pitanju restruk-turiranja grkog duga) i 4. da grka vlada

Kako to vidi Nemaka

Nita na lepe oiOko 58 odsto Nemaca bi izbacilo Grku iz evrozone. Kancelarka Angela Merkel oduvek je uzimala u obzir ta joj istraivanja javnog mnjenja poruuju

Za Vreme iz Bona

Geld gegen Gegenleistung ako neko jednog dana bude pisao lek-sikon Grke krize, svakako e ovoj nemakoj frazi morati da posveti bar ne-koliko stranica. Zvuna neprevodiva kon-strukcija bi narodski mogla da se prepe-va kao nema para na lepe oi. I kada je Nemaka pristajala na dodatni novac za Atinu, i sada, kada je slavina praktino za-vrnuta, ovu su maginu formulu ponav-ljali vladajui politiari u Berlinu, kon-zervativni ekonomisti i vodea pera gra-anske tampe. Re je o 87 milijardi evra poreskih obveznika, koliko je Nemaka kao privredno najpotentnija lanica eu do sada uloila u spas Grke. Mejnstrim u Nemakoj je ubeen da e Grci kad-tad vratiti taj novac ako prihvate velikodu-ne predloge reformi koje su im crvenim mastilom ispisali poverioci.

Vrh velike koalicije u Berlinu kao da je podelio uloge: dok demohrianske veli-ine Angela Merkel i Volfgang ojble po-navljaju da se Grka mora zadrati u zoni evra, socijaldemokrate biraju otrije rei za leviare u Atini. Tako je ef diplomatije Frank-Valter tajnmajer

rekao da raspisivanjem referenduma Aleksis Cipras uzima itav grki narod za svog taoca. Istina, ni Angela Merkel nema dilemu da je Siriza kriva za drama-tini zastoj u pregovorima, ali ona radi-je ponavlja mantru: Ako propadne evro, propada Evropa. Cinici bi primetili da u toj reenici nema mesta za Grku to jest, moe Grka i da propadne, ali samo tako da to ne bude poetak krunjenja mone-tarne unije i Evrope.

Jer razjedinjavanje eu moralo bi da se tumai i kao lini poraz kancelarke. Od nastanka Evropske zajednice za ugalj i elik pa do danas nijedan politiar nije imao tako jaku poziciju u Evropi lider-sku ili hegemonijalnu, zavisi koga pitate kao to je ima Merkelova. Ona sada ose-a da je ugroen itav projekat evropskog ujedinjenja, pie Frankfurter noje pre-se. Zato se plai za svoje mesto u isto-rijskim udbenicima. Konrad Adenauer je bio evropski vizionar, arhitekta koji je slobodnu Nemaku ukotvio na Zapadu i motor nemako-francuskog prijateljstva; Helmut Kol je simbol ponovnog ujedinje-

nja Nemake i stvaranja

evra; a Merkelova sada vidi da joj, kao pr-vakinji slobodne Evrope, dizgine polako klize iz ruku i da nema jasan koncept da ogranii tetu. Jo gore: propast evrop-skog modela mogla bi da bude poveza-na sa njenim imenom.

izbacite grkeZato je jasno da Merkelova taktizira

kada kae da se nemaki i drugi evrop-ski politiari nee meati u kampanju pred grki referendum i uticati na bira-e jednog ponosnog naroda. Naravno da se Berlin duboko umeao u kampanju po-rukom da Grci ne glasaju o predlogu ted-nje (koji de facto ne postoji), ve o ostanku u zoni evra. Uz diskretan dodatak da Siri-za vodi celu zemlju u propast. Vice-kance-lar Zigmar Gabrijel ve je pomenuo i hu-manitarnu pomo jer Evropa ne sme da ostavi Grke na cedilu. Sve neodoljivo pod-sea na plaenje kota pred referendum o nezavisnosti. Sama Merkelova, inae, ima loa iskustva sa meanjem u prekograni-ne kampanje kada je direktno podrala Nikolu Sarkozija, ovaj je izgubio predsed-nike izbore u Francuskoj.

GRKA KRIZA

NEMA VIE POPUTANJA: Vicekancelar Nemake Zigmar G

VREMEREME 2. jul 2015.

1111

ZOOM

DRAGOLJUB ARKOVI

Vuiu, izvini: Ja i dalje duvam svoj lu -madrac

Srpski ilkoi cele godine ive od ideje da se dokopaju na deset dana nekog all inclusiv risorta pa da ostalih jedanaest i po meseci gnjave drutvo priom kako su pojeli vie nego to su mogli i popili vie nego to im je prijalo

1111

Retko se nau drugaiji glasovi u Ne-makoj kada je u pitanju grka kriza, jedan od njih je, recimo, glas stanovi-te leviarke Sare Vagenkneht koja je za Dojlandfunk rekla: Strano je to se posle pet godina neuspele politike pre-ma Grkoj, politike koja je upropastila njenu privredu i osiromaila zemlju, i dalje insistiralo na tom konceptu. Pet godina se smanjuju penzije; pet godi-na se smanjuju plate. To ni na koji na-in nije smanjilo dugove, ve su dugo-vi danas mnogo vei nego to su bili kada se poelo sa navodnim spasava-njem Grke.

No, koliko god Merkelova bila zainte-resovana za ouvanje evropskog projek-ta, ona je oduvek malo vie bila zaintere-sovana za profane stvari: recimo, da joj rejting u Nemakoj ostane vrtoglavo vi-sok. Poslednje ispitivanje javnog mnjenja i to pre nego to je Cipras drsko ras-pisao referendum kae da bi 58 odsto Nemaca izbacilo Grku iz evrozone, dok bi je zadralo svega 28 odsto. A Merkelo-va zna da ita ankete.

NEMANJA RUJEVI

zahteva vanredno zasedanje evrogrupe.Grki premijer je odgovorio da e u

nedelju na referendumu glasati ne, u nadi da kreditori nee ubiti demokrati-ju. A svojim sugraanima je poruio da je po prirodi optimista: Treba da pobe-dimo strah jer u stvari nemamo ega da se plaimo. Ovaj narod ima i srce i ponos, i uspee! I zaista, u ovom trenutku se u dui i srcu veine Grka bije velika bitka izmeu straha i nade, pa je moda pravi trenutak da se setimo rei najveeg gr-kog pisca xx veka Nikosa Kazancakisa: Ne nadam se niemu, ne plaim se ni-ega, slobodan sam!

GEORGIOS STAMKOS, MILICA KOSANOVI

ar Gabrijel i kancelarka Angela Merkel

Poznajem samo jednog oveka koji sigurno nee letovati van Srbije. To je Miro-slav Mikovi. Od ostalih aktera, pasivnih ili aktivnih, prolonedeljne polemike voene i u Vremenu, toboe oko irilice, neto slutim da e Basara ii na Taru na novo savetovanje s baba Kuranom, a Ljiljanu Smajlovi e moda da pripuste do Hilandara, jer toliko muki brani srpstvo i irilivstvo da e joj progledati kroz pr-ste polne segregacije.

Ostale ne moe da odgovori. Hou u Tunis, hou u Grku... Uzeli smo kredit, nee valjda ba nas. Navikli smo.

Politika ovih dana pie: I dok se pristalice teze o samoubilakom ponaanju Srba priseaju da su nai sugraani tokom bombardovanja danju bezbrino se-deli po ka ima, a nou od kafanskih sviraa naruivali pesme poput ne moe nam niko nita, jai smo od sudbine, psiholog i psihoterapeut Neboja Jovano-vi kae da su u sredinama u kojima su esti incidenti i vanredna deavanja, kao to je naa zemlja, ljudi oguglali na loe vesti. Ve 25 godina ivimo u vanrednim okolnostima i izmeteni smo iz normalnog ivota i manje strepimo od onoga od ega siguran zapadni ovek drhti.

Tabloidi eljni krvi najavljuju da e islamski teroristi (isis) da nas napadnu za Vidovdan (pa nita od toga, osim to smo napadnuti vrhunskim kierajem spo-menikih memoralija), pa za Egzit i Guu, kao da ovo poslednje nije samo po sebi neka vrsta terorizma.

Dr. otac ivoti, u ve legendarnom serijalu tvitova s naslovom Krenuo isis..., pie i ovo: isis krenuo na Zlatibor, ali nisu gledali sat patrolu pa su upali u kolo-trag na 89. kilometru od Beograda, sjebali osovinu i morali da se vrate.

Lom gotovo planetarnih razmera izmeu Gre i ostatka eu ovde se razmatra kroz prizmu snabdevenosti pumpi gorivom i cene paradajza.

Pokolj u Tunisu komentarie se u kafanama kao pravedno ubijanje Engleza, kao da su na kupaim gaama imali grb Gordog Albiona. Nita nas ne moe spreiti. Dr. otac ivoti pie: Pucajte, ja i dalje duvam svoj lu -madrac. N.N. srpski turi-sta tokom napada terorista isis.

U rodoljubnim medijima otkrivaju nam svaki as vrline domaih vukojebina gde je najvea atrakcija to to su komarci veliki kao rode, a i deca mogu da vam se otruju za tili as. Vuiu, izvini, ali je nama i srednji prst od bilo kojih grkih pet prstiju bolji od rukoveti srpskih turistikih uzdanica.

Srpski ilkoi cele godine ive od ideje da se dokopaju na 10 dana nekog all inclu-siv risorta pa da ostalih jedanaest i po meseci gnjave drutvo s priom kako su po-jeli vie nego to su mogli i popili vie nego to im je prijalo.

Kultura odmora dosta govori o optoj kulturi. A opta kultura barometar je iole ozbiljne politike. Svet oko nas, tzv. omiljene destinacije, sagoreva u barutnom dimu nasuminih teroristikih napada i predvidljivog bankrotstva, ali to ne ubija volju ljudi da, makar nakratko, pobegnu od srpske svakodnevice.

Intervju: Filip Balunovi

Levica je slaba, ali jaa nego ikad

Aleksandar Vui je predstavnik sadanje politike elite koja je kidnapovala ovdanje narode da bi ostvarila svoje interese u novim nacionalnim okvirima. To to je on pre bio etnik, a sad je stavio kravatu i smeka se po Briselu, nita ne znai u kontekstu nacionalizma.

Da je Draa Mihailovi danas na vlasti, isto bi pregovarao o pridruivanju EU

U beogradskom Centru za kul-turnu dekontaminaciju, krajem juna promovisana je knjiga Be-leke sa slobode Filipa Balunovia (1987). Tema Balunovieve knjige je postsocijali-stika slobodarska naracija, a onda i ma-nifestacija oslobodilake drutvene kli-me u dravama bive Jugoslavije. Glav-na teza je da se, uprkos meusobnim ra-zlikama, postjugoslovenske zemlje mogu posmatrati kao celina, s obzirom na nivo slobode, odnosno neslobode u njima. Ra-zlike meu dravama bive Jugoslavije nisu uticale na to da se one zbog tih ra-zlika drugaije odnose prema slobodi na-kon jugoslovenskog iskustva, a politike elite su u svima njima podjednako instru-mentalizovale slobodu. Balunovi je po-litikolog i aktivist a iz Beograda, nesum-njivo leviarske politike orijentacije. Di-plomirao je na Fakultetu politikih nau-ka u Beogradu, master studije zavrio je na Evropskom institutu u Nici. Trenut-no ivi u Sarajevu. Beleke sa slobode su njegova prva knjiga objavljena u Srbiji.

Na pitanje kakav je to pojam slobode koji razmatra u knjizi, Balunovi u razgo-voru za Vreme kae: Pokuavam da ra-zvijem pojam slobode na takav nain da njim dokaem kako je uslovna sloboda nemogua, da je nemogue biti malo slo-bodan, a malo neslobodan. Pokuavam da razvijem univerzalniji pojam slobo-de, koji bi obuhvatao i kulturnu i medij-sku i ekonomsku i svaku drugu slobodu.

VREME: Na koji nain kritiku-jete slobodu u postsocijalisti-kim zemljama nastalim iz raspada Jugoslavije?Filip Balunovi: Ono na emu se bazi-

ra moja kritika postsocijalistike slobode,

najpre je kritika temelja te slobode. Te-melji onoga to danas ivimo, a to se na-ziva slobodnim, u odnosu na neka pret-hodna, takozvana autoritarna socijali-stika vremena, jesu nacionalni, odno-sno nacionalistiki. Dalje dokazujem da su ti temelji krvavi, bazirani na etnikom ienju i genocidu. Pokuavam da kroz koncept nacije pokaem kako je nuno moralo da ide tako i da je to osloboe-nje koje se dogaalo u multinacional-nom prostoru u naem sluaju bilo oslo-boenje od druge nacije. U sluaju Bosne ili Hrvatske, to je bilo oslobaanje od ko-mije ne od nekog ko ivi u drugom gra-du ili drugoj republici, nego od onog ko ivi u susednoj kui ili ulici. Tako je na-cionalna sloboda kojoj se teilo od kra-ja osamdesetih, i onaj uveni narativ o Jugoslaviji kao tamnici naroda, doiveo svoj vrhunac.

U odnosu na ono ovo nacional-no osloboenje, koje nikoga u Ju-goslaviji nije dovelo do prave slo-bode, kako kvali kujete nacional-no osloboenje koje nam je doneo Prvi svetski rat, iz kog se rodila Jugoslavija?Tu lei fundamentalna razlika izme-

u antikolonijalnog nacionalizma s po-etka xx veka i onog etno-nacionalizma koji smo imali na kraju istog tog xx veka. Nacionalizmi proistekli iz antikolonijal-ne borbe, ne samo ovde, ve i irom sve-ta, jesu nacionalna borba koja u sebi ima oslobodilake elemente i samim tim je neto sasvim drugo.

Da li mi uopte izmeu ondanjeg i dananjeg pojma nacionalnog moe-mo da stavimo znak jednakosti?Apsolutno ne. Ono kako bi iz leve

pozicije trebalo da razumemo antikolo-nijalno nacionalno osloboenje jeste po-etni impuls koji treba da podstakne po-tlaene narode da sebe oslobode od he-gemona. Meutim, ono to kasnije sledi, formiranje nacionalne drave kao sistem-ske tvorevine, nuno sa sobom nosi pro-bleme koji bi ak i iz leve perspektive tre-balo da dou, ali i da budu prevazieni. To je neophodni korak od kolonijalizma do socijalizma u kom se prevazilaze novi problemi nastali nakon osloboenja od kolonizatora. Ali, u sluaju naeg regio-na devedesetih, ta emancipacija se nije dogodila, jer se nismo oslobaali od ko-lonizatora, nego jedni od drugih.

Borba za nacionalno osloboenje 1914. bila je borba za pannacionalno, internaci-onalno osloboenje. Formirana je jedna zajednica koja jeste bila i monarhistika i rojalistika, ali je autentina ideja mul-tinacionalne Jugoslavije kao jedinstve-ne politike zajednice mapirana upravo u pokretu kao to je Mlada Bosna. Kad pogledamo ta su oni itali, vidi se da je ta ideja naciju koristila samo kao model da se oslobodi od kolonizatora, a da je u sutini teila uvoenju sistema koji je multinacionalan i u kom su svi jednaki i ive slobodno u novoformiranoj politi-koj zajednici.

Poto ve pominjete kolonijalizam i antiimperijalizam, vratiemo se u dananje vreme. Nedavna blokada Filozofskog fakulteta, voena ba od strane leviarskih studentskih pokreta, pokazala je jednu onespo-kojavajuu stvar. Naime, organiza-tori blokade napravili su kompro-mis sa ultranacionalistikom i ul-tradesniarskom Srbskom akcijom.

1212

2. jul 2015. VREMEREME

Utisak je da su se nali upravo na toj antiimperijalistikoj taki. Kako do-lazi do takvih spojeva, a ini se da dolazi esto, pa ak i pojedinci lako preu tu taku izmeu sutinskog antiimperijalizma i zavre kao tvr-dokorni nacionalisti?To je realan problem na levici, nije ni-

kakva apstrakcija. Mi ovde imamo fe-nomen desnog primitivnog antiimpe-rijalistikog, alter-globalistikog pokre-ta, koji je olien u linostima kao to je Emir Kusturica, primera radi. To stvara brojne probleme u objanjavanju ljudi-ma, kad ti kau: pa Kusturica snima lm sa Maradonom, pljuje po Buu, simpatie aveza... Te take poklapanja, slaganja u tome da ivimo u imperijalnom svetu koji nas eksploatie, dolaze tek nakon take razmimoilaenja. Sutina leve ideje je in-ternacionalistika, antinacionalistika. Taj temelj leve ideje je taka na kojoj se razilaze desni, antiemancipatorski anti-imperijalizam i levi, iz moje perspektive autentini antiimperijalizam i internaci-onalizam. Meutim, razumem da se ljudi nekad zbune, zbog tih taaka preklapa-nja, ali one dolaze nakon fundamental-nih neslaganja izmeu desnice i levice.

Kako iz leve perspektive izgleda ide-ja ekonomske slobode, budui da su nju praktino kidnapovale neo-liberalne snage i materijalizovale je kroz pojam slobodnog trita i kapi-talizma, koji se pokazuje kao pogu-ban i eksploatatorski za veliki deo sveta?U neoliberalnoj ideji ekonomske slobo-

de lei paradoks, jer je ona shvaen akao sloboda preduzimljivosti: mi smo kao in-dividue slobodni od dravnog interven-cionizma i svoje poslovne ideje moemo slobodno da realizujemo. Taj mit o ne-oliberalnoj dravi kao neutralnoj je pa-radoksalan, jer se uloga takve drave u ekonomiji oitava u sistemskom okviru koji ona formira. Bez drave nema slo-bodnog trita.

Hajde da govorimo o komunistikim utopijskim zajednicama, ili o socijalisti-kim zajednicama. Ja i u knjizi pokuavam da pokaem da je njima manje potreb-na drava, nego buroaskim, kapitali-stikim zajednicama. Takav ekonomski i politiki model je manje rigidan od siste-ma koji imamo danas. Dakle, bez okvira, bez monopola na upotrebu sile, bez za-tite privatne svojine kao neke sekularne

vrhovne svetinje, nema slobodnog tri-ta. S druge strane, slobodno trite je najvea od svih moguih utopija. Ne po-stoji niti jedna zemlja na svetu, ukljuu-jui i one najrazvijenije, koja se razvila na osnovu slobodnog trita ili otvorenosti granica. I danas imate visok nivo protek-cionizma: Francuzi tite svoju poljopri-vredu, Amerikanci prehrambenu indu-striju... Slobodno trite bi preplavilo te zemlje je inijim i kompetitivnijim proi-zvodima iz takozvanog Treeg sveta.

Slobodno trite i odsustvo dravne regulacije je verovatno najvei mit da-nanjice, a on slui legitimizaciji politi-kih agendi koje nas dre u poziciji u ko-joj jesmo.

Kakav je odnos dananje levice spram privatne svojine? Kada govorimo o privatnoj svojini nad

sredstvima za proizvodnju, ona automat-ski favorizuje jedan sloj stanovnitva u odnosu na drugi. Ta primarna ili primi-tivna akumulacija kapitala je uvek nasil-na, i zato je to pria o nasilju. Neko uvek eksproprira neto to je nekada bilo za-jedniko. U ovom regionu, primer nasil-ne prvobitne akumulacije kapitala je vrlo paradigmatian. Ona se desila kroz rat.

1313

VREMEREME 2. jul 2015.

Imali smo konverziju nekadanje politi-e vladajue nomenklature Komunisti-ke partije u Jugoslaviji, koja je prela na liberalnu nacionalistiku stranu preko noi, i koja je konvertovala svoj politiki kapital u ekonomski. To moemo da vi-dimo u politiarima koji su se preko noi obogatili, ili u onima koji su bili blizu po-litike elite u tom trenutku.

Onaj kapital s kojim smo raspolagali kada su ovde poele privatizacije kraj-nje problematinog porekla. Podsetiu vas na Zakon o privatizaciji iz 2001. godi-ne, koji uopte nije regulisao poreklo ka-pitala kojim se vri privatizacija. Narav-no da je ta taka izostavljena, jer drugog kapitala, osim onog koji je steen ratnim pro terstvom i na druge sumnjive nai-ne, praktino nije ni bilo.

Dakle, uvek se prvobitna akumulaci-ja kapitala vri nasilno, a u ovom naem sluaju to nasilje je poprimilo eksplicitan oblik, kroz rat i etnika ienja. To je taj temelj nae postsocijalistike kvazislobo-de, temelj naih nacionalnih drava i te-melj sistema u kom ivimo.

U poslednje vreme moe da se uje zamerka na mladu levicu u regio-nu, koja kae: toliko su fokusirani na kapitalizam kao neprijatelja, da im promiu razni nacionalizmi. Vaa knjiga je leviarski polemiki odgo-vor i na kapitalizam i na nacionali-zam, i na spregu ta dva. Pod uslo-vom da vam ne smeta da budete vi-eni kao predstavnik mlade levice, kako bi glasio va odgovor na ovu zamerku?To ima veze sa prethodnom priom o

desnom i levom antiimperijalizmu i time da temelj levice mora da bude internaci-onalizam. Ta zamerka jeste delom tana: mi na levici imamo problem da sve ta-ke jasno dogovorimo i artikuliemo, da se naemo oko nekog najmanjeg zajed-nikog imenitelja i da beskompromisno govorimo o nacionalizmu, rasizmu, ho-mofobiji... Dakle, ta zamerka jeste realna, imamo na levoj sceni takve pokrete, ali, ja mislim da oni nisu prava levica. Onaj ko na blokadi Filozofskog podrava fa-istike organizacije zato to se sa njima slae u dve od mogue dvesta dve take, za mene nije leviar. Zato nam je potreb-no temeljno dekonstruisanje kvazilevih ideja. Meu te kvazileve ideje svrstavam

i politiki mejnstrim u Srbiji, dakle, tre-ba dekonstruisati Ivicu Daia, Branka Ruia koji izjavljuje da je leviar, ali i pragmatiar.

Biti leviar nije stvar akomodacije, prilagoavanja. Biti leviar znai prati-ti ideje, umreavati se internacionalno, a ne znam kako to moe kao lan sps-a koji je sprovodio etnika ienja. Ba zato to se pojavljuju razne mutantske opcije, nama danas trebaju autentine leve pozicije.

Da li negde vidite potencijal za oku-pljanje te autentino leve opcije? Vidim. Ovde ima mnogo mladih ljudi

koji misle. Pogotovo u sferi obrazovanja, vidite da sistem radi sve da sprei mlade ljude da misle. Dovoljno je da pogledate kurikulum Fakulteta politikih nauka, pa da vidite ta se tamo ita i bie vam jasno o emu priam. To je fakultet koji sam ja zavrio i imao sam sree da izbe-gnem utapanje u tamonji mejnstrim, u tu oportunistiku politiku atmosferu i mislim da je to fakultet politikantskih, a ne politikih nauka.

Na promociji vae knjige, sociolog Jovo Baki je rekao da je levica da-nas slaba i jo nema snage da odgo-vori na kapitalizam. Da li je ta teza ba sasvim tana, s obzirom na to da smo do pre samo dve godine govo-rili o nepostojanju levice u Evropi, a onda se pojavila Siriza, pojavio se Podemos, a pojavio se i Toma Piketi koji daje naunu, akademsku podlo-gu za pojavu ovih pokreta?Postavio bih kontra tezu: ne bih rekao

da je levica jaa, nego da je liberalni esta-bliment slabiji nego ikada u poslednjih 30 godina, a da je sada u toku pokuaj kri-tike i pronalaenja alternative u odno-su na tu slabost. Opadajui trend za libe-ralni establiment nastupio je s ekonom-skom krizom 2008/9. Levica jeste slaba, ali je jaa nego to je bila i bolje su okol-nosti da se ta ideja artikulie.

Artikulacija leve ideje ide teko, pogo-tovo u ovom regionu, gde je socijalisti-ko iskustvo do te mere demonizovano, da mi moramo da odgovaramo na pita-nja o demokratinosti levice. Moramo da se vraamo na korene socijalistike i ko-munistike misli da bismo pokazali da je upravo ta misao jedina autentino de-mokratska, dok su sve druge elitistike

i buroaske. Jedine partije koje su odu-vek stremile da ukljue to iri krug lju-di u politiki ivot jesu bile proleterske, komunistike.

Kao to su liberalizam i taerizam bili reakcija na nemogunost sistema da se izbori sa niim slojevima, sa sindikatima, tako nama danas treba leva reakcija, koja e ba postmarksistiki pokuati da pri-lagodi ideje dananjem vremenu i radi-kalnom neoliberalizmu. Dakle, treba nam reakcija u obliku: nemojte da nam govori-te o vladavini prava u Srbiji dok u medij-skim kuama iji su vlasnici velike korpo-racije ljudi rade deset sati za 6000 dina-ra meseno. Ili im ponude ugovor o radu i zabrane sindikalne aktivnosti, koje su Ustavom zagarantovano pravo.

U knjizi naglaavate da se nama da-nas u regionu negira pravo da bati-nimo socijalistiko naslee. ta je ono to bi trebalo da batinimo?Prvo, mi smo u obavezi da batinimo

poetnu taku socijalistikog naslea, jer je bila oslobodilaka. To osloboenje je jedan autentian dogaaj koji nije svo-div na svoje koordinate. To je ono to Fuko kae o iranskoj revoluciji nasta-janje Naroda, sa velikim N. To je povra-tak politikog subjektiviteta, ono to da-nas zovu dostojanstvom. Sve se dogodilo 1945, ne kao proizvod delovanja politi-kih elita, nego delovanja jednog irokog narodnog, antifaistikog, antinaciona-listikog pokreta. Naravno da je taj po-kret kasnije do izvesne mere izneverio svoju poetnu taku. Ali, ono po emu se taj period fundamentalno razlikuje od dananjeg vremena jeste ta poetna ta-ka. Tendencija te ideje je bila emancipa-torska. Sve to je dolo od devedesetih do danas bilo je antiemancipatorsko i re-trogradno. Uzmite poloaj ena kao pri-mer, ene u Jugoslaviji su bile na visokim

1414

2. jul 2015. VREMEREME

dravnim poloajima dok u vajcarskoj nisu imale pravo glasa. Dalje, imali smo masovnu emancipaciju ruralnih delova. Danas imamo obrnute trendove, na pri-mer, obrazovanje postaje dostupno samo najbogatijima.

Da li je Siriza signal da je komuni-zam evoluirao i da imamo njegovu verziju za xxi vek?Negde sam ve napisao da je Siriza bila

evropska ansa i da e joj slomiti kimu ako ostane sama. Koje opcije ima jedna socijalistika zemlja u uslovima global-nog kapitalizma? Da odbije sve i izae iz eu? ta joj onda ostaje, ako je na geograf-skoj poziciji na kojoj jeste? Da se okrene Putinu i Erdoganu? Da li je to bolja opci-ja? Ne bih rekao. Meutim, ta bi se de-silo da je Podemos doao na vlast mesec dana nakon Sirize? Sa dve autentino le-viarske partije na vlasti u Evropi, pozici-ja itave levice bi bila mnogo bolja. Zato je Siriza, pre svega, simbolika snaga i in-spiracija za ostale leviarske pokrete u Evropi koji se bude u Nemakoj, ili, reci-mo u Sloveniji, gde Udruena levica vrlo pametno daje konstruktivne predloge.

Takoe, na promociji vae knjige,

Borka Pavievi se, kritikujui srp-sku vladajuu elitu, zapitala: Kako ja sad da kaem da neu u eu? ini mi se da je odgovor zapravo u tome da, ak i ako smo proevropski opre-deljeni, ne elimo da nas ova vlast kidnapuje i izrui Evropskoj uniji. Kako vi gledate na to?Eu je desna konzervativna tvorevina.

Kad pogledate ko je formirao Evropsku ekonomsku zajednicu, to su sve hrian-ske demokratske stranke koje su u tom trenutku bile na vlasti zemalja osnivai-ca. Da, ideja eu u sebi sadri ideju mira, to je sjajno. Ali, ta je cilj svega toga? Na-predovanje samo jedne klase. Mi nema-mo ujedinjenu Evropu nego ujedinjenu buroasku Evropu. Buroaska klasa je ta koja ima najvei interes da vlada mir. Ra-tovi u Evropi su uglavnom izbijali jer su buroaske klase bile glupe i nisu znale kako da savladaju nie, potlaene slojeve. Eu danas jeste ideja da se radi sve isto to i do sad, samo uz trajno obezbeen mir.

Aleksandar Vui je predstavnik sada-nje politike elite koja je kidnapovala ov-danje narode da bi ostvarila svoje intere-se u novim nacionalnim okvirima. To to je on pre bio etnik, a sad je stavio krava-tu i smeka se po Briselu, nita ne znai u kontekstu nacionalizma. Da je Draa Mi-hailovi danas na vlasti, isto bi pregova-rao o pridruivanju Srbije eu. Ta dihoto-mija izmeu nacionalizma i eu je lana.

Leviarska ideja je, nadam se da se slaete, u velikoj meri kompromito-vana zahvaljujui Staljinu i staljiniz-mu. Vi i u knjizi kaete da se nacio-nalsocijalizam i staljinizam ne mogu izjednaiti jer je Hitler doslovno

primenio nacionalsocijalistiku ide-ologiju, dok je Staljin zloupotrebio komunistiku. Kako dananja levi-ca moe da se oslobodi staljinisti-kog balasta? Uz pomo Lenjina (smeh). Da, Staljin

je veliki problem i zbog njega levica ima totalitarno naslee s kojim mora da se iz-bori. Postoje dva Staljina. Jedno je njegov antifaizam i uloga koju je Sovjetski sa-vez imao u Drugom svetskom ratu. Uzmi-te ulogu Sovjetskog saveza u panskom graanskom ratu, koji je prva opipljiva taka na kojoj vidimo odnos kapitali-stike Evrope prema faizmu. Toj kapi-talistikoj Evropi je bilo bolje da u pa-niji na vlast doe Staljin, nego republi-kanske snage koje je podravao Staljin. Drugi Staljin je apsolutno i bez daljnjeg totalitarizam.

Laki put bi bio da se cela stvar rela-tivizuje, pa da postavimo pitanje da li se bilo koja ideja vie moe zastupati po-sle nekoga ili neega. Recimo, da li mo-e da zastupa konzervativnu ideju po-sle Bua, libelarnu posle Blera, ideju ze-lenih posle Joke Fiera? Ali to je laki put, jer je Staljinov reim olienje tota-litarizma bez daljnjeg. Jedino to moe je da se vrati na Lenjina, kae da je au-tentini socijalizam koji je zavladao po-sle Oktobarske revolucije poeo pravom na samoopredeljenje. Pogleda ta je Le-njin uradio sa baltikim narodima daju-i im pravo na samoopredeljenje. Onda dolazi ovaj ludak na vlast i ponovo ima imperijalizam, a autentina levica mora da bude protiv imperijalizma, odakle god on da dolazi.

JOVANA GLIGORIJEVI

Da Va biznis bude dobar posaoPoslovni korisnici Telekoma Srbija imae jo bolju poslovnu komunikaciju uz novu, jedinstvenu ponudu na naem tritu namenjenu malim i srednjim preduzeima BizPaket. Ovaj poslovni paket objedinjuje usluge fi ksne, mobilne telefonije i Interneta i uz znaajnu utedu prua kvalitet, fl eksibilnost i pouzdanost.

Korisnici BizPaketa u mogunosti su da poveu do 9 fi ksnih i do 20 mobilnih linija, uz Internet Net 10. Oni koji izaberu ovaj paket, dobijaju po 150 besplatnih minuta koji su na raspola-ganju svim linijama iz paketa za pozive ka svim nacionalnim fi ksnim mreama. Usluge Biz InoCall i Identifi kacija poziva na svim fi ksnim linijama koje su deo BizPaketa bie aktivirane bez

naknade, tako da korisnici mogu da pozivaju svoje poslovne partnere u vie od 50 zemalja po povoljnim cenama.

U zavisnosti od tarife koje izaberu, BizMix, BizMixNet ili BizMax, korisnici BizPaketa mogu da se odlue za neki od najsavre-menijih telefona po ceni ve od 1 dinar. Zahvaljujui BizPake-tu, dobijaju i besplatan WiFi ruter za koji Telekom Srbija obez-beuje instalaciju, tako da mogu imati WiFi u svom poslov-nom prostoru.

Prednost ovog poslovnog paketa je to to objedinjavanjem uslu-ga fi ksne, mobilne telefonije i Interneta u BizPaket, korisnici do-bijaju jedan raun, a potronju mogu da prilagode individualnim potrebama. Uz ovaj paket neka Va biznis bude dobar posao!

Ne postoji niti jedna zemlja na svetu koja se razvila na osnovu slobodnog trita ili otvo-renosti granica Filip Balunovi

1515

VREMEREME 2. jul 2015.

1616

2. jul 2015. VREMEREME

Pie: Vladimir Todori

Sa terminom globalizacije smo se prvi put susreli negde sredinom devedesetih kada je poinjala digitalna era in-terneta i mobilnih telefona i kada se zaista nije moglo sporiti da je napredak tehnologije olakao komunikaciju meu ljudima. U tom smislu globalizacija je bila injenica, a ne stvar opredeljenja. Meutim, ono to nazivamo ekonomskom ili tr-inom globalizacijom bilo je susret kapitala i rada na global-nom nivou, tj. preseljenje industrijske proizvodnje zapadnih razvijenih zemalja u siromane azijske zemlje usled niske cene njihove radne snage. Logika kapitala je takva da uvek ide ka sniavanju trokova proizvodnje i maksimiziranju pro ta. Oni koji u tome vide problem sa etikim ili politikim principima, bivaju istisnuti sa trita usled nekonkurentnosti njihovih proizvoda. Pomenuta logika vodi ka koncentraciji kapitala u rukama to manjeg broja subjekata i ukrupnjavanju trita. Da bi danas Apple, Samsung, H&M, Nike, Zara ili sline multi-nacionalne kompanije bile dominantne, tj. konkurentne na tritu, grade se fabrike za desetine i stotine hiljada kineskih, malezijskih, tajlandskih ili slinih radnika koji rade za jedan do pet dolara dnevno. Jedan proizvod koji naprave, npr. iPho-ne 4s, kota 649 dolara u maloprodaji, dok je troak izrade 281 dolar. Za Apple to predstavlja 368 dolara pro ta.

Imao sam priliku da u Kini, u gradu Deng Duo, lino vidim uvenu Foxconn fabriku koja radi za Apple, Samsung i mno-ge druge elektronske kompanije. U njoj radi 250.000 radnika. Ista ta rma ima jo nekoliko fabrika sa preko 100.000 radni-ka koje nisu nita drugo nego radni kampovi gde radnici rade 55 sati nedeljno za proseno tri dolara dnevno sa veoma dobro dokumentovanom istorijom zikog kanjavanja radnika i ve-likim brojem samoubistava oajnika koji vie nisu mogli da iz-dre torturu na radnom mestu, a istovremeno nisu znali kako da prehrane svoje porodice.

Globalni ekonomski sistem se, najgrublje reeno, sastoji od Zapada (Amerike i eu) kao veinskog vlasnika nansijskog ka-pitala, Azije kao vlasnika je ine radne snage, opljakane Afrike, kao geografskog porekla sopstvenih resursa i odreenih stra-tekih drava poput Saudijske Arabije koje su bitne zbog na e. Naravno da je nemogue iz ove slike izostaviti Rusiju, zemlju sa najveim prirodnim resursima na svetu, ali tu je i njen kon- ikt sa sad i eu. Zato, Rusija kao takva nije jo globalizovana

u pomenutom smislu. Na neki nain, ona je energetski neza-obilazna, a sa druge strane stoji van postojeeg globalnog si-stema. Pored nje, u slinoj ulozi nalaze se Indija, Juna Afrika i neke zemlje June Amerike.

Opisani globalni sistem je povezao u celinu demokratije Za-pada, arapske petromonarhije i nedemokratske reime Azije. Nemogue je da je ovakva meuzavisnost delova sistema njih same ostavile netaknutima. Pravo je pitanje u kojoj meri su da-nanji demokratski principi slini onima pre devedesetih? Ko-liko se, recimo, Evropa promenila na relaciji drava trite i na kojoj strani je teite drutvene moi? Koliko prostora da-nas imaju nacionalne drave, a naroito one manje, u kreira-nju sopstvene politike?

Svi se seamo koliko su Evropa i sad kritikovale Kinu zbog incidenta na Tjenanmenu ili drugih primera krenja ljudskih prava poput slobode govora ili veroispovesti. Meutim, u da-nanjoj Kini osnovna ljudska prava najvie se kre upravo u zapadnim kompanijama, gde vlada kvazirobovlasniki sistem nansiran uglavnom iz sad i eu, a organizovan i sankcionisan od kineske drave. Dnevna plata kineskog radnika od dva do-lara jednaka je troku egzistencijalnog minimuma, dok je mi-nimalna plata po satu u sad izmeu 7,5 i deset dolara. Otprili-ke je svima jasno zato one zemlje ije kompanije imaju ogro-mne koristi od saradnje sa Kinom ne brane istim arom ljud-ska prava kao u vreme pre nego to su spoznale azijsku vred-nou i strunost.

Iste zemlje nisu bile previe gadljive ni na monstruozan si-stem vladavine u Saudijskoj Arabiji gde su javna pogubljenja ili bievanja svakodnevna pojava, gde ene ne smeju da voze automobil... Kada je ove godine umro Abdula-al Saud, kralj Sa-udijske Arabije, brutalni tiranin, predsednik sad Barak Oba-ma, Don Keri, Do Bajden i svi vani i nevani ameriki kon-gresmeni dali su pojedinana sauea kojima su se pridruili svi veliki evropski lideri poput Merkelove i Kamerona. ovek koji je javno odsekao glavu sopstvenoj unuci jer se zaljubila i koji je bio vladar potpuno istog sistema kakav danas eli da uspostavi Islamska drava, od zapadnih lidera posthumno je opisan kao hrabar vizionar, mirotvorac, mudar dravnik itd.

Noviji primeri guranja pod tepih ljudskih prava zarad inte-resa su Azerbejdan, Makedonija i Srbija. Azerbejdan je jako

Uloga moje palanke u globalnom kapitalizmuObjanjenje naeg siromatva glasi da je korupcija kriva za sve, da smo lenji, da je prethodna vlast kriva za sve, da ne razumemo kako svet funkcionie itd. Jesmo krivi za mnogo toga, naroito za politike izbore devedesetih, ali kada je re o tranziciji posle 2000. godine, tu nije bilo mesta da Srbija vodi bilo kakvu suverenu ekonomsku politiku

LINISTAV

1717

VREMEREME 2. jul 2015.

bitna zemlja za energetsku stabilnost Evrope zbog svojih zaliha gasa i planirane izgradnje Trans-Kaspijskog gasovoda ime bi Evropa smanjila svoju zavisnost od Rusije. Energetski interes obuhvata ovde i ekonomsku i politiku komponentu, pa gura u drugi plan injenice o prirodi reima u Bakuu. Predsednik Azerbejdana Ilham Alijev, koji je na vlasti od 2003. godine, tre-nutno dri u zatvoru vie od 80 politikih zatvorenika i bru-talno gui svaki pokuaj kritike. Unajmio je uticajne zapadne pr kompanije da ulepaju njegov imid, nansira renoviranje parkova od Kanade do Rusije, gde postavlja biste lanova svo-je porodice, sponzorie fudbalske klubove poput Atletiko Ma-drida i uspeva ak i u tome da kupi pobedu Azerbejdana na Evroviziji 2013. godine, to je i dokazano.

Makedonski predsednik Gruevski je slian sluaj. Na vlasti od 2006. godine, dokazano je da je nametao izbore, donosio naredbe za hapenje, presude i naredbe za osloboenje u svom kabinetu, kao i niz drugih tekih dela za koje bi u normalnoj ze-mlji bio ne samo smenjen, ve i momentalno uhapen. Javna je tajna da je njegov reim u dogovoru sa odreenim monikom sa Kosova reirao etnike sukobe u Kumanovu da bi skrenuo panju sa sopstvenih afera i da bi sebe opet prikazao kao naci-onalnog spasitelja. Meutim, otkad je signalizirao da Makedo-nija moda i nee prihvatiti da uestvuje u izgradnji tzv. Tur-skog toka, gasovoda od Rusije preko Turske, Grke, Makedoni-je, Srbije i Maarske, kupio je sebi jo malo vremena na vlasti. To je postalo jasno kada je komesar Johanes Han izjavio da su poslednji izbori u Makedoniji bili generalno pozitivni, uprkos negativnim ocenama oebs-a i Evropske unije. Veoma je vano to je ta izjava data u Vaingtonu posle Hanovog sastanka sa Viktorijom Nuland, pomonicom Dona Kerija.

Srbija i njen premijer Aleksandar Vui su gotovo identian sluaj. Zapad je prihvatio transformaciju Vuia od biveg na-cionalnog oviniste i branioca ratnih zloinaca u ulogu mo-dernog prozapadnog reformatora i navodnog evrooptimiste. Uslov za to bio je sutinsko prihvatanje kosovske nezavisno-sti od strane Beograda. Ispunjavanje ovog delikatnog uslova

praeno je guenjem svakog oblika kontrole i kritike vlasti od opozicije, medija i nezavisnih institucija poput ombudsmana, emu se niko nije previe usprotivio u Briselu ili Vaingtonu. Paralelno sa guenjem slobode medija, Vuieva stranka je na-pravila jurine odrede koje kontroliu verceri sa severa Ko-sova, brutalno prebijaju opoziciju na lokalnim izborima irom Srbije i uteruju strah u kosti graanima.

U sutini, svi ovi sluajevi ne ukazuju da postoje razliite vrste globalnih sukoba ekonomskih i geopolitikih. To je ap-solutno ista kategorija sukoba borba za odnose u globalnom ekonomskom sistemu i za hijerarhiju unutar njega. Poto je taj sistem u svojoj prirodi zapravo najvulgarniji oblik kapitalizma, u njemu nema mesta za solidarnost, a kamoli za demokratske vrednosti. Trite je iznad drava, a drave su samo instrument za obezbeivanje interesa najmonijih inilaca tog globalnog trita. Skoranji primeri poput Lux Leaks to vrlo dobro ilu-struju. Mala drava Luksemburg sluila je velikom broju mul-tinacionalnih kompanija i banaka kao instrument za izbegava-nje poreza. lustrativna je i afera sa britanskom bankom hsbc: ona je organizovala poresku evaziju za multinacionalne kom-panije, sa direktorom Stivenom Grinom na elu, koji je 2010. postao ministar u vladi Dejvida Kamerona.

Danas u Evropi imamo jasan sukob izmeu onog to simbo-lizuje administracija Evropske unije i evropske politike bati-ne od Francuske revolucije do danas. Ukoliko su eu i drave lanice voene manje politikim principima, a vie trinim oportunitetom, onda je jasno da institucije eu vie deluju kao agenti tog interesa, a manje kao politiki faktor. Mogli bismo da prihvatimo argument koji kae da je slobodno trite rai-son detre dravnog aparata. Sa njim bi sve bilo u redu kad bi delovi eu trita bili postavljeni u konvergentni sistem gde ne postoje suprotstavljeni interesi.

Meutim, evrozona ni pre nansijske krize nije bila sistem koji je doprinosio ravnomernom razvoju njenih lanica. Zbog nemogunosti devalviranja sopstvene valute, slabije razvijenije zemlje ne mogu da izdre utakmicu sa konkurentnijim privre-dama poput Nemake, Austrije ili Holandije, pa teret trgovin-skog de cita prebacuju na javni dug. Posle 2008. godine jaz se samo poveavao i bogatije zemlje su prirodno postale one koje mogu da pomognu (pozajme) siromanijima i time se ekonom-ska nejednakost jo jae preslikala u politiku nejednakost. Pre deset godina nismo imali takav aksiom kakav danas imamo da se Berlin najvie pita za unutranje stvari u Evropskoj uni-ji. A ak i da nije tako, takva slika se svesno podgreva. Danas ispada da od nemakog ministra nansija Volfganga ojblea i od njegovog moralnog shvatanja javnih nansija, zavisi sud-bina miliona grkih graana.

Osporavani grki ministar nansija Varufakis uporedio je svoju zemlju sa kanarincima, a dananju Evropsku uniju sa rudnikom uglja, dok je kriza u njoj predstavljena kao prisustvo metana. Dok jo nisu postojali ureaji za detektovanje smrto-nosnog gasa metana u rudnicima, rudari su sa sobom u okna nosili kaveze sa kanarincima. Ove ptice su daleko osetljivije

foto AP Photo

TRANSFORMACIJA PRIHVAENA: Aleksandar Vui i Angela MerkelFoto: FoNet/AP

1818

2. jul 2015. VREMEREME

na otrovne gasove nego ljudi pa su umirale u sluaju prisu-stva metana dajui upozorenje rudarima da se to pre evakui-u. Nije neophodno slagati se u svemu sa Varufakisom niti biti fan Sirize, ali ova analogija ima dosta smisla. Grka nije stvo-rila krizu u eu, ona je postojala jo od kraha Ustava za Evropu 2005. godine na referendumu u Francuskoj. Tadanja vizija fe-deralne Evrope je propala, a druga nije ni danas jo ponue-na. Politika-ekonomska kriza, koja je ve postala dugotrajna pojava vie nego incident, produbila je nejednakosti u Evropi razarajui solidarnost i oseaj zajednitva. Ekonomske nejed-nakosti drava su postale ogromne stvarajui proporcionalni politiki disbalans koji je onda dodatno pogorao ekonomski stvarajui unutar Unije podelu po liniji poverilac-dunik koja je, naalost, povuena po liniji izmeu severa i juga.

Previe smo puta do sada videli da je politika tednje proi-zvela vie tete nego koristi, ali se preko takve greke opet pre-lazi i, jo gore, na tednji se opet insistira, kako u sluaju Grke tako i u drugim zemljama kojima e Grka verovatno poslu-iti kao primer za zastraivanje ta im se moe desiti ukoliko odustanu od konstruktivnog pristupa. Politika tednje nije nita drugo nego prebacivanje tereta plaanja neodgovorno da-tih kredita na graane, umesto sankcionisanja banaka koje su olako davale pozajmice dravama znajui da e one uvek moi kasnije da podignu poreze i tako vrate dugove.

Ne postoji neodgovoran dunik bez neodgovornog poverio-ca, a nemake banke su ukupno pozajmile Grkoj, Italiji, Irskoj i paniji i Portugalu preko 700 milijardi evra, to je vie nego to je njihov ukupni nansijski kapital. Spasavanje Grke 2010.

godine preko iznuenog programa pomoi od 110 milijardi evra uprkos protivljenju tadanjeg grkog premijera Papandreua nije bilo spaavanje Grke, ve banaka. Potpuna suprotnost ovom naopakom modelu gde se interes banaka stavlja ispred interesa cele Evrope, primer je Islanda koji je bankrotirao 2008. godine, takoe usled pohlepe banaka, ali nije krenuo da preba-cuje teret krize na graane, ve je jednostavno pustio banke da propadnu, a bankare poslao na izdravanje kazne zatvora po-put obinih kriminalaca. Kao rezultat takve politike Island e ove godine zvanino prevazii nivo bdp-a koji je imao pre krize i prva je zemlja koja je potpuno izala iz krize. Island je dokaz da za globalne probleme postoje lokalna reenja.

Da je Island 2008. bio zemlja lanica eu ne bi mu bilo dozvo-ljeno da sprovede sopstvenu politiku antitednje, nego bi bio dodatno unesreen politikom Brisela, tj. Berlina. Zato je odlu-ka vlade Islanda da ove godine odustane od zahteva za lan-stvo u Evropskoj uniji savreno razumna. Potrebno je citirati rei predsednika Islanda Olafura Ragnara Grimsona iz 2013: Zato se banke smatraju svetim crkvama moderne ekonomi-je? Zato banke nisu poput avio-kompanija i telekomunikaci-onih kompanija koje idu u steaj ako se ponaaju neodgovor-no? Teorija da prosto morate da izvuete banke iz problema je teorija da pustite bankare da uivaju u sopstvenoj dobiti i uspehu, a da onda obini ljudi snose cenu njihovog neuspeha kroz poreze i tednju. Ljudi u prosvetljenim demokratijama tako neto ne e prihvatiti na dui rok.

Koliko se u Srbiji slobodno pria o svemu ovome? Koliko se u Srbiji slobodno pria o bilo emu?

1919

VREMEREME 2. jul 2015.

Objanjenje naeg siromatva, koje je deprimirajue ne samo za evropske, ve i za svetske standarde, glasi da je korupcija kriva za sve, da smo lenji, da je prethodna vlast kriva za sve, da ne razumemo kako svet funkcionie itd. Jesmo krivi za mno-go toga, naroito za politike izbore u devedesetim, ali kada je re o tranziciji posle 2000. godine, tu realno nije bilo mesta da Srbija uopte vodi bilo kakvu suverenu ekonomsku politi-ku, kao to realno danas malo koja zemlja na svetu jeste. Oslo-baanje od dugova posle 2000. godine od Pariskog i London-skog kluba je bilo uslovljeno skoro potpunom liberalizacijom trgovine, protekcijom stranih investitora, likvidacijom doma-ih banaka i tetnim modelom privatizacije. Privatizacija je bila tetna zbog toga to je voena na taj nain da se nije vo-dilo rauna o poreklu kapitala (da li je u pitanju pranje novca ili ne); nije se vodilo rauna o koncentraciji kapitala, tj. stvara-nju monopola (antimonopolska politika je zapoeta na kraju privatizacije); nije se vodilo rauna o radnikim pravima; nije se vodilo rauna o tome da li neko kupuje drutveno predu-zee samo zbog nekretnina i zemljita, a ne zbog proizvodnje; niti se vodilo rauna o spreavanju korupcije, naroito u po-gledu sukoba interesa.

Savet za borbu protiv korupcije je jo 2007. godine ustano-vio da su ista lica istovremeno bila rukovodioci Agencije za privatizaciju i konsultanti kompanija koje su uestvovale u privatizaciji. Sve je ilo tako daleko da je Agencija za privati-zaciju bila na istoj adresi gde i konsultantske rme u kojima su ista lica imala duple kancelarije. Svaka nansijska pomo od strane meunarodnih nansijskih institucija poput Svet-ske banke i Meunarodnog monetarnog fonda je tada, kao i danas, bila uslovljena hrabrim istrajavanjem na strukturnim reformama u cilju pospeivanja konkurentnosti. Kao rezul-tat takvih reformi dobili smo privredu bez industrije i bez do-maih banaka kojom je dominirao uvozniki lobi, a koja je tr-govinski de cit nansirala prvo prihodima od privatizacija, a kasnije zaduivanjem.

Danas, tako, da bi Srbija dobila pozitivnu reviziju aranmana sa mmf-om, mora da krene u reformu dravne uprave, to je

eufemizam za desetine hiljada otkaza. To nee sigurno dovesti do razvoja domae privrede, ali e omoguiti lake otplaiva-nje stranog duga nae drave koji je sa 14 milijardi evra iz 2012. porastao na 25 milijardi 2015. godine, a otplata dugova stranim bankama je ono to je najbitnije za mmf. Interesantno je rei da je sve uslove na koje smo tako olako pristajali tokom tranzici-je, npr Slovenija odluno odbacivala sve do 2014. godine. Dra-va je tamo ostala vlasnik osiguravajuih kua, aerodroma, avio kompanije, farmaceutskih kompanija, rudnika, eleznica, elek-trodistribucije i pri tome je bila najuspenija od svih bivih ju-goslovenskih republika. Najvea greka prethodnih vlasti pre 2012. godine je ta to nije dovela u pitanju neoliberalni model tranzicije (deregulacija-privatizacija-liberalizacija), a sadanja vlast nastavlja tu istu praksu u naivnom inu dokazivanja svo-je prozapadne reformske orijentacije.

Kao drava, slabo i sporo razumemo svetska deavanja. Mi-loevi nije shvatio ta znai pad Berlinskog zida, a nekima koji su danas na vlasti je trebalo za to ak 20 godina. Kada neko i shvati ta se deava, obino se vladajui mediokriteti obrue na njega u besu jer se usudio da prvi kae neto mimo zvani-ne istine. Sva je prilika da emo zakasniti novih deset godina u poimanju deavanja u Evropi i svetu. Danas je svuda teko slobodno diskutovati o osnovnim pitanjima, poput raspodele bogatstva i nejednakosti. Ipak, jasno je da se zaista nalazimo u vremenu kada se svet menja, a postojei sistem se zamorio i istroio. Taj sistem je izgubio svoj kredibilitet, ali jo ima do-voljno ruilake moi da kazni i zaplai one koji ele da uspo-stave drugaije drutvo u kom svrha drave nije pro t, ve o-vek. Drutvo nije opor gladnih konkurentnih vukova koji su spremni da proderu svakoga da bi sebi obezbedili korist. Drutvo je zajednica zasnovana na solidarnosti njenih lano-va, u kojoj uspeh pojedinca zavisi od njegovog rada i znanja. Mi danas moramo opet da razgovaramo o prirodi drutva u kome elimo da ivimo i principima na kojima e ono biti ustrojeno. Pitanje je samo da li je u Srbiji preostalo dovoljno pameti, ener-gije i hrabrosti da otvori tu debatu.

* Autor je internacionalni sekretar Demokratske stranke

55 SATI NEDELJNO ZA 3 DOLARA

DNEVNO: Fabrika Foxconn u Kini

2. jul 2015. VREMEREME

2020

Ugroenost irilice bila je onomad lani i laljivi povod za buenje naroda, ba kao

NUSPOJAVE

TEOFIL PANI

Bio je donedavno, a moda je i dalje tamo, neki ova koji je ordinirao na svim knjievnim promocijama i tribinama u Kulturnom centru Beograda: seo bi obino u prvi ili drugi red i pomalo odsutno odsluao ta govornici imaju za rei, a kad bi doao red na pitanja iz publike, ova bi se javio i stro-go prekornim glasom priupitao da zato je predmetna knji-ga tampana na latinici, jer da je to protivno Ustavu koji de- nie irilicu kao pismo u slubenoj upotrebi (ova ne ra-zlikuje slubenu i javnu upotrebu, ali hajde sad). Vie puta sam govorio tamo, o svojim i tuim knjigama, i ne pamtim da je ova ikada izostao: po ezi ili po ledu, vazda bi prko-sno stao na branik svetih irilskih slova, uporan i beslove-san poput muve koja stalno iznova kidie na staklo zatvo-renog prozora (jer ne konta koncept prozirnih stvari, to bi reko Nabokov). Nije njega bilo brigea ni kakva je knjiga ni

ta ima u njoj, nego smo zato nije irilina, ako nije. Ako pak jeste, ako je na irilici peatana, ova bi se nekako smeu-rao, utanjio bi na onoj stoliici i utke otrpeo do kraja, poto nije imao ta za rei. Kao epizodni glumac kojeg rediteljev hir pred samu premijeru ostavi bez jedine replike. Gleda ga onako pokunjenog i prosto ti ga bude ao, doe ti da mu prie, stavi mu suutno ruku na rame i obea mu da e sledei put, i to vrlo brzo, ponovo biti promocija nekog lati-ninog izdanja, pa e moi iznova da zablista, da se istakne, da ispuni svoju ivotnu tegobu dragocenim zrncem smisla.

Nepoznatom graaninu, i gde uo i gde ne uo, elim sva-ko dobro, i da u zdravlju i veselju postavi jo mnogo puta svoje isto pitanje, jer nije u njemu problem; kao bie lieno drutvene moi i javnog znaaja, on dejstvuje na jedini do-stupan mu nain, to jest, na tribinama se ponaa po principu ve spomenute kune muve: jeste dosadan i besmislen, ali nije opasan. On samo preslikava naueni model, on je (spo-redna) posledica, a ne uzrok bilo emu. Uzrok je negde drug-de, podaleko; uzrok je u jednoj (socio)patologiji kojoj je iri-lica samo relativno sluajan i apsolutno neduan medijum. Pa dobro, u emu je onda stvar s tom irilicom?

To pitanje me navodi na neke reminiscencije. Neko je tri puta video Tita Marala, neko se tri puta oeni, drugi se tri puta prekrsti kad proe pored crkve, a ja sam, eto, tri puta uio irilicu.

Prvi put onako, od svoje volje: imao sam pet godina, i hteo sam da znam ta sva ta slova koja sam viao oko sebe na ulinim rmama, na autobusima, u oevim novinama znae i ta mi poruuju. Tada sam nauio i irilicu i latinicu o istom troku, i od tada mi se nijesu razdvajale. Drugi put

sam irilicu uio kad sam krenuo u kolu. U Socijalistikoj republici Srbiji, a bogme i u mojoj SAP Vojvodini, irilica se uila u prvom razredu, a latinica u treem. Mada sam je, re-koh, ve dobro znao, dve godine sam je iznova deljao po bu-kvaru: , , , i sve ve po redu. Kad zna da odgonetne i napie , , to je to, apsolvirao si irilicu. Zapamtio sam to za ceo ivot, mada sam, tja, razvio antipa-tiju i prema izmama i prema ubarama.

Ne lezi vrae, taman kad je trebalo da krenem u trei ra-zred i po drugi put uim latinicu, otac dobije naprasnu pre-komandu u bratsku Socijalistiku republiku Hrvatsku, a i mi krenemo za njim. U SRH latinica se uila u prva dva razreda, a irilica u treem. I tako mene tamo opet doeka uenje iri-lice, tree po redu: Mama, Momo, veliko, malo, rke, koke, tam-

pano, pisano... Pa sve neto kontam: bie da sam je i uspeo nauiti, tu irilicu, iz tolikih ponavljanja (to kae vic: Fata je Fata, ali triput je triput!), bar podjednako dobro kao nai ro-doljubni dramoseri iji vaskoliki identitet, lini i nacionalni, neposredno zavisi od postotka irilice u javnom prostoru i opticaju ili tako bar kau. Mada ja sve nekako mislim da ni sami sebi ne veruju dok to govore, ali neka ih, njihova stvar.

Dobro pamtim vreme kada su irilica i latinica suposto-jale u mom prostoru, bez ozbiljnijeg kon ikta. Svaka je ra-dila svoje, ne smetajui onoj drugoj. Istini za volju, bivalo je i tada ljudi koji su iveli u svom ekskluzivno latininom ili ekskluzivno irilinom prostoru, ali nisam ni po emu mo-gao zakljuiti da im je to neka prednost u odnosu na mene (ili bilo kojeg mog sunarodnika), naprotiv. Pa, nisu one vino i pivo pa da ne smeju da se meaju! A onda je, kao uvod u srpsko nacionalno buenje, to je samo kvaziromantino ime za apsurdni, i najveim delom samoskrivljeni pad Srbije i vaskolikog Srpstva, krenula pria ma ta pria, prava kampanja! o ugroenosti irilice i... zapravo vie nikada nije prestala; samo bi prolazila kroz faze plime i oseke.

Narativ o ugroenosti irilice ni po emu bitnom se ne razlikuje od bilo kojeg drugog nacionalistikog narati-va: o ugroenosti hrvatskog jezika (jer mu se, ma zamisli-te samo, ne priznaje da jeste ono to nije, tj. lingvistiki za-seban jezik u odnosu na srpski, bosanski i crnogorski va-rijetet), ugroenosti plemenitakih Evropljana od primitiv-nih imigranata, ugroenosti bele veine u USA, ugroenosti mukaraca od emancipacije ena itd. to, opet, ne znai da u odnosu irilice i latinice nije bilo promena tokom XX veka, i to ponajvie u Srbiji: da, bilo ih je, i bie ih jo. Latinica je pro-

irilina povest kvalitetnog laganja

2121

VREMEREME 2. jul 2015.

20

to je i sada iz prsta isisani povod za polemiku irilinih i latininih novina(ra)

dirala meu Srbe mnogo vie nego to je bila prisutna ranije, ali Srbi zbog toga nisu postali ni Hrvati ni panci, niti e to postati sve i da irilica zaista izumre do 2050, to se narav-no nee desiti, kao to nee izumreti ni Srbi, ni Evropljani, ni beli Amerikanci, ni heteroseksualna porodica ni bilo koja druga toboe ugroena tradicionalna vrednost. Samo e, eto, morati da dele prostor s neim drugaijim, pa im je malo teko da se naviknu da su izgubili monopol. Ili bar privilegi-ju da budu norma, doim je sve drugo odstupanje, koje se u najboljem sluaju tolerie.

Drugim reima, nema dobrog nacionalistikog mita bez konstrukcije identitetske ugroenosti, samo se razliiti na-cionalizmi fokusiraju na razliite stvari; kod Srba je to, eto pismo. Komparativno gledano, to je jedna od benignijih, ali i jedna od blesavijih paranoja u irokom asortimanu ponude.

Da li to onda znai da se ba nita ne deava, tj. da nije do-lo ni do kakve promene? Ne, ne znai: nacionalistiki radar je promenu ispravno detektovao, ali ju je pogreno i jalovo pro-tumaio; pogreno zato to jednom neminovnom kulturolo-kom procesu dubokih korena i sloenih uzroka pripisuje epi-

tete neke zle zavere protivu Srba, a jalovo zato to ve etvrt veka pokuava da administrativnom prisilom i drugim bizar-nim palijativnim merama zaustavi epohalni trend to nika-da, nigde i nikome jo nije uspelo, pa nee ni njima.

Zato su se, dakle, Srbi do neke mere rasiriliili, tj. za-to je danas latinica njihovo drugo, ravnopravno pismo a kadgod, eto, nije bila (bar ne u uoj Srbiji)? Ekskluzivno je irilina Srbija mogla biti jedino kao mala, polautarhi-na kneevina i posle kraljevina, koja se u svojim najrasko-nijim trenucima prostirala od Ristovca na jugu do Dorola na severu; ve su Bora i Zemun bili teko inostranstvo. I sutinski se ta Srbijica nije ba mnogo kulturno razliko-vala od Bugarske. Nastankom Jugoslavije sve se menja iz korena, ali ima tu i razloga starijih i po naravi trajnijih od Jugoslavije kao drave, koji zato i sasvim prirodno nadiv-ljuju smrt Jugoslavije. Kad nai duebrinici pitaju A kako to da Makedonci i Bugari i dalje koriste samo irilicu? (do-due, to bar za Makedonce vie nije tano, ali hajde de), oni zaboravljaju nekoliko bitnih stvari. Makedonci i Bugari ne dele zajedniki jezik sa svim uticajima i proimanjima koja to neminovno podrazumeva sa Hrvatima i Bonjacima, a Srbi ga dele; Makedonci i Bugari nisu sastavni deo s