1

Sortne specifičnosti gajenja

jabučastih voćnih vrsta -materijal za test-

Banja Luka, 2011.

2

Predhodnih godina u svetu je proizvodnja i promet voća značajno unapređen. Ove promene su prvenstveno uslovljene zahtevima kupaca i potrebama supermarketa. Neke od osnovnih promena jesu:

Sve veća okrenutost ka kvalietu;

Grupisanje nabavke u supermarketima od strane nekoliko kompanija;

Unapređenje pakovanja i zahteva da svaka roba bude propisno upakovana;

Unapređenje tehnologija koje omogućavaju duže čuvanje kako u skladištima tako i u

prodavnicama;

Veliki rast svetske trgovine voćem (samo u period od 2005 – 2008. vrednost trgovine

voćem je povećana za skoro 43%);

Ovakve promene zahtevaju i odgovore od strane proizvođača i trgovaca. Upravo zato je u savremenom voćarstvu potrebna strategija orjentisana na poznavanju funkcionisanja tržišta. Iskustva NZČ pokazuju da je u sektoru voća teško ući na novo tržište. Zato uvoz raste brže od izvoza iako je bilo očekivano da će oslobađanjem svih carinskih barijera doći do ispoljavanja prednosti jeftinije radne snage u NZČ.

Međutim, očigledno da tehnologija proizvodnje, pristup tržištu, preferencijal ka loklanom, doprinose da sektor bez ozbiljnih reformi ne može značajno profitirati. Naprotiv, dešava se značajan uvoz i brži rast uvoza nego izvoza. Najbolji primer je Mađarska u kojoj je uvoz voća 2008. godine povećan 5.6 puta u odnosu na 2000. godinu, dok je izvoz porastao samo 2.6 puta.

Tabela 1: Izvoz voća CIS u 000 USD

Exporters Izveženo 2005

Izveženo 2006

Izveženo 2007

Izveženo 2008

% učešća

World 49,262,200 52,814,416 61,109,324 70,487,760 100.00%

Turkey 2,501,037 2,388,333 2,670,618 2,855,221 4.10%

Poland 577,575 623,827 854,838 1,044,183 1.50%

Lithuania 57,468 177,827 292,550 410,972 0.60%

Serbia 160,232 196,892 303,659 335,670 0.50%

Kyrgyzstan 4,015 10,535 30,103 217,804 0.30%

Uzbekistan 219,784 377,983 280,894 209,036 0.30%

Hungary 68,869 72,119 109,216 181,558 0.30%

Ukraine 102,166 151,545 141,496 171,962 0.20%

Grafikon : Ukupan uvoz svežeg voća iz 12 NZČ u 2008. godini (mil USD) i index povećanja izvoza (2000/2008).

0

2

4

6

8

10

0

500.000.000

1.000.000.000

1.500.000.000

2.000.000.000

Import value Index 2000/2008 Index 2000/2007

3

Proizvodnja voća u BiH je nestabilna i varira među godinama prvenstveno usled vremenskih uslova, ali i zbog proizvodnje koja ne obavlja uvek na profesionalan način. Tako sve proizvođače možemo podeliti u dve velike grupe:

I grupa: proizvođači koji su tržišno orijentisani i profesionalno se bave proizvodnjom voća. Prodaja je orijentisana uglavnom ka izvozu ili ka prodaji na kvantaškim pijacama. U ove proizvođače spadaju:

kompanije koje se bave trgovinom ili preradom i ulažu u proizvodnju radi sigurne i

kvalitetne robe,

fizička ili pravna lica, koja su novac zarađen u drugim sektorima uložili u savremene

intenzivne zasade koji su obično veći od 50 ha,

proizvođači koji se tradicionalno bave voćarstvom i imaju posede od 5 do 30 ha.

II grupa: veliki broj malih proizvođača koji nisu vertikalno integrisani. Prosečan proizvođač voća ima proizvodnju na maloj površini, a njegovi proizvodi najčešće zavšavaju u kući ili lokalnoj pijaci.

Koncentracija voćarske proizvodnje u određenim proizvodnim područjima. Intenzivna voćarska proizvodnja locirala se u pojedinim regionima koja su direktno vezana za tradiciju uzgoja voća.

Zastareli skladišni i prerađivački kapaciteti. U BiH još uvek ne postoji registar ukupnih kapaciteta hladnjača za čuvanje voća (i povrća). Najveći deo i hladnjača i preradnih kapaciteta nije u funkciji, ili ima zastarelu tehnologiju. U RS poslednjih 6 godina podignute su ULO hladnjače relativno malih ukupnih kapaciteta, što nije dovoljno za skladištenje proizvedene jabuke.

Neorganizovana “prometna” strana tržišta voća – sakupljanje, klasiranje, skladištenje i transport. U BiH nema distributivnih centara sa modernom tehnologijom probiranja kvalitetnog voća (kalibratora). Pored toga kultura pakovanja i proizvodnja ambalaže je tek na početku razvoja. Isto tako, postoje i problemi u transportu koji su vezani za prevozna sredstva, ali još više i za nerazvijenu i lošu putnu infrastrukturu.

Po obimu proizvodnje (od 60 do 68 miliona tona godišnje) jabuka zauzima treće mesto (1. banana, 2. grožđe) među svim voćem. Proizvodnja jabuke je danas gotovo 3 puta veća nego 1960. godine a od 1998. do 2008. godine povećala se za 20%. Oko 10% svetske proizvodnje sveže jabuke učestvuje u svetskoj trgovini. Samo mali broj zemalja je uključen u izvoz na daljinu (long distance export). Najveća globalna tržišta sveže jabuke su Kina, EU i SAD.

Izvoznici sveže jabuke su Kina, Francuska, SAD, Čile, Italija, Novi Zeland i Južnoafrička Republika. Većina ovih zemalja spada i u izvoznike koncentrata jabuke. Glavna uvozna tržišta jabuke su Rusija i razvijene zemlje Evrope, SAD i Azije. Tržišta zemalja u razvoju kao što su Meksiko, Indija i Indonezija postaju potencijalno zanimljiva tržišta za plasman jabuke. U toku je blago skretanje trgovine sa ovih tradicionalnih tržišta ka Rusiji i jugoistočnoj Aziji. Po pravilu, glavna tržišta jabuke su okolne zemalje. Na primer, tržište SAD se snabdeva iz Čilea dok su Kina i Poljska glavni snabdevači ruskog tržišta.

Trgovina jabukom se povećala sa 4.2 miliona tona u 2004. na 5 miliona u 2008. godine, a 4 najveća izvoznika (Kina, EU, Čile i SAD) pokrivaju 70% ukupne trgovine u 2008. godini.

4

Mapa: Trgovina jabukama u svetu po vrednosti izvoza

Mapa : Trgovina jabukama u Evropi u tonama

5

U okviru EU odvija se velika trgovina jabukom. Nemačka i Velika Britanija su najveći svetski uvoznici jabuke. Primarni snabdevači ova dva tržišta su Italija i Francuska koje su i među najvećim svetskim izvoznicima jabuke. Većina zemalja, koje su najveći proizvođači jabuke, istovemeno su i najveći trgovci i potrošači sveže jabuke.

Kineska proizvodnja je bila dominantna na svetskom tržištu s udelom koji se sa 30% povećao na 43%. Od 1990. godine proizvodnja jabuke u Kini je četvorostruko veća. Rast proizvodnje u Kini se usporio od 2000. godine, ali se povećao izvoz i po volumenu i po vrednosti. Iako je najveće tržište za kineske jabuke bila Rusija, ona je izvozila i u mnoge zemlje jugoistočne Azije, konkurišući i ugrožavajući plasman američke jabuke na tom tržištu. Konkurentnost kineske poizvodnje jabuke se zasniva na malim troškovima poizvodnje koji dovode do cenovne konkurentnosti iako su prinosi znatno manji nego u drugim zemljama. Isto tako i kvalitet jabuke koja je proizvedena u Kini nije na nivou onog koji je standard u EU i SAD, iako su kineski proizvođači jabuke uložili značajne napore u unapređenje sistema gajenja poslednjih godina. Većina voćnjaka u Kini su još uvek klasični voćnjaci sa velikim razmacima sadnje (low density plantations). Ne koriste se slabo bujne podloge (dwarfing rootstocks), većina zasada se ne navodnjava a prosečna veličina zasada je od 1 do 2 ha. Postoje pokušaji da se objedinjavaju voćnjaci jabuke te se očekuje da će se povećati njihova veličina. Od 2003. godine ipak opadaju površine pod jabukom i proizvodnja se koncentriše u najbolja uzgojna područja kao što su Shandong i Shaanxi. U ovim područjima rastu prosečni prinosi kao rezultat prelaska na gušću sadnju. U Kini dominira sorta Fuji koja je zastupljena sa skoro 60%.

SAD su po proizvodnji jabuka na drugom mestu, a među velikim proizvođačima su Francuska, Nemačka, Italija, Poljska i Rusija. Turska, Iran i Indija su, takođe, značajni proizvođači, ali većina njihove proizvodnje je namenjena njhovoj sve većoj populaciji. Na južnoj hemisferi najveći proizvođači su Argentina, Australija, Čile, Novi Zeland i Južoafrička Republika.

Čile je tzv. kontra sezonski dobavljač jabuke za mnoga tržišta na severnoj hemisferi i to ga čini jednim od najvećih izvoznika jabuke. Izvoz iz Čilea se povećavao kako je rasla tražnja za jabukom izvan njene „normalne“ sezone potrošnje. U poslednjoj deceniji rasle su i proizvodnja i površine pod jabukom. Crvene sorte jabuke su zastupljene u proizvodnji, skoro 75% i čine 2/3 čileanskog izvoza. Čile prati trendove proizvodnje koji se dešavaju u SAD i sortiment se diversifikuje ka novim sortama kao što su Gala, Fuji, a smanjuje se proizvodnja Crvenog delišesa. Raste i proizvodnja sorte Granny Smith kao odgovor na zahteve tržišta na koja se izvozi.

Zemlje Evropske Unije su tradicionalni centar komercijalnog gajenja jabuke i upravo su evropljani komercijalnu proizvodnju jabuke preneli u druge delove sveta. Evropska Unija je jedan od najvećih svetskih izvoznika, uvoznika, proizvođača i potrošača jabuke. Postoje značajne razlike u cenama, kvalitetu, potrošnji kao i u strukturi proizvodnje jabuke među različitim zemljama članicama EU. Vrednost izvoza jabuke iz EU je povećan gotovo 50% od 2007. godine, prvenstveno zbog povećane cene jabuka na svetskom tržištu, ali i zbog povećanja količina. Dva najveća tržišta na koje je plasirana jabuka su Rusija i Ukrajina. Ovaj rast izvoza iz EU u Rusiju i Ukrajinu je uglavnom postignut izvozom jeftinije, manje kvalitetne, jabuke iz Poljske. Većina izvoza jabuke iz zemalja članica EU plasira se u druge zemlje EU. Najveći deo (80%) jabuke iz Francuske i Italije završi na tržištu EU. Nemačka kao glavni proizvođač i uvoznik jabuke igra važnu ulogu na tržištu EU. Proizvodnja jabuke u zavisnosti

6

od vremenskih uslova varira po godinama i od toga zavisi i količina jabuke koja će se uvoziti da bi se zadovoljila velika potrošnja jabuke u Nemačkoj.

Srbija je od neto uvoznika jabuka, postala redovni izvoznik.

Grafikon 2: Trgovina jabukama u Srbiji (in USD)

Grafikon 3: Destinacije izvoza jabuke iz Srbije (u tonama)

Najveće tržište za jabuku proizvedenu u Srbiji je Rusija. U Rusiju se od 2006. godine izvozi

godišnje blizu 32.000 t (u 2007. 57.000 t), ili u vrednosti od oko 12 miliona $ (u 2007. 19

miliona $). To je, ukoliko je proizvodnja koja se prema statistici navodi od oko 280.000 t

tačna, oko 20% proizvedene jabuke, a procena je da je to najmanje 50% jabuke proizvedene u

Srbiji koja je namenjena tržištu. Izvoz u CEFTA je konstantan tj. konstantno mali i iznosi u

proseku 5.000 t (varira od 2 do 10.000 t) godišnje. Izvoz u EU je gotovo beznačajan, najveći je

bio 2000. godine i iznosio je 4.000 t. Jedinična cena izvoza varira, a prosečna jedinična cena u

poslednjih devet godina je 0.27 $. Najveća je prema ruskom tržištu, prosečno 0.38 $. (2002-

2009). Prosečna jedinična cena uvoza je 0.48 $.

-40.000.000

-20.000.000

0

20.000.000

40.000.000

60.000.000

80.000.000

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

Izvoz Uvoz Balans

0

2.000

4.000

6.000

8.000

10.000

12.000

14.000

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

EU 15 CEFTA Ostali

7

Tržište jabuke u Srbiji je različito zavisno od regiona gajenja i može se reći da postoje 3 tipa

proizvodnje koje se razlikuju po intenzivnosti gajenja i tržištu na koje se plasira. U Vojvodini u

kojoj se proizvodi oko 37% jabuke proizvodnja je zasnovana na intenzivom gajenju u okviru

porodičnih komercijalnih gazdinstava. Najveći deo voćara u Vojvodini ima preko 10 ha

voćnjaka. Napredni voćari su se 0d 2005. godine udružili u cooperative, kako bi bili podobni

za dobijanje investicionih sredstava za izgradnju ULO hladnjača. Koncentrisanje prodaje na

ovaj način dovelo je trgovce iz Rusije. Od 2005. Rusija postaje glavno tržište za jabuku iz

Vojvodine. Nekoliko kompanija je, takođe u Vojvodini investiralo u veoma moderne zasade

jabuke i ovaj trend podizanja novih jabučnjaka se nastavlja. Drugi voćarski region, koji je

veoma značajan, je u Grockoj i Smederevu, ali profesionalnih voćara ima i u Topoli i Čačku i

oni imaju sličan način prodaje. Površine u posedu voćara u ovim krajevima su manje od onih u

Vojvodini (2 do 10 ha) a prodaja se obavlja na kvantaškoj pijaci u Beogradu ili u lokalu na

lokalnim pijacama ili preko otkupljivača.

8

Sortiment jabuke Savremenu voćarsku proizvodnju karakteriše dinamična izmena sortimenta. Sa jedne strane

nastoje se ispuniti zahtevi potrošača koji se tiču ploda, njegovog ukusa, arome, boje, oblika i

izgleda. Sa druge strane su zahtevi proizvođača koji se tiču prinosa, otpornosti na bolesti,

jednostavnosti uzgoja i skladišnih sposobnosti. Zahvaljujući stalnom radu na selekciji i

oplemenjivanju, svakodnevno se stvara veoma veliki broj novih sorti, međutim samo mali broj

prođe selekciju i bude introdukovano u proizvodnju. Nakon introdukcije sledi dug period

evaluacije, tokom kojeg se analiziraju najznačajnije osobine ovih sorti, na osnovu čega se daje

preporuka za njihovo dalje širenje ili isključivanje iz proizvodnje.

Tabela 2. Proizvodnja jabuke u Evropi po sortama (World Apple and Pear Association, 2010)

Sorta 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 (1) (2)

Zlatni Delišes 2786 2739 2573 2592 2561 2339 2450 2508 2630 2427 -8 -4

Ajdared 834 562 825 784 693 622 282 801 797 597 -25 -5

Jonagold 805 779 742 782 650 632 652 803 735 515 -30 -29

Crveni Delišes 783 712 582 737 660 631 600 743 724 663 -8 -4

Gala 779 813 765 945 1052 1015 1024 1049 1079 1002 -7 -5

Elstar 449 391 395 487 427 431 487 469 487 369 -24 -23

Greni smit 347 353 307 309 315 308 305 310 340 316 -7 -1

Gloster 221 101 167 138 100 126 91 162 111 117 5 -4

Breburn 211 247 238 290 296 279 318 297 338 291 -14 -8

Fudži 71 82 78 94 130 133 188 206 246 254 3 19

Pink Lejdi 45 55 50 54 65 66 73 7 162 157 -3 55

Pinova 6 10 15 17 20 30 35 32 -10 10

Nove sorte 16 15 17 65 108 130 20 104

(1) Procentualna razlika između 2010 i 2009

(2) Procentualna razlika između 2010 i aritmetičke sredine 2007-2008-2009.

Prateći evropske trendove (Tabela 2.) možemo zaključiti da, sve veći udeo u proizvodnji imaju

novointrodukovane sorte. Većina ovih sorti su, poput Pink Lejdija, klupske sorte koje polako

ali sigurno povećavaju svoj udeo na evropskom tržištu zahvaljujući marketingu. Ovo sa

stanovišta proizvođača daje određene garancije za plasman klupskih sorti, što može biti od

značaja domaćim proizvođačima.

9

Zlatni Delišes (Golden Delicious)

Bez sumnje jedna od najvažnijih sorti jabuke 20. veka, kako komercijalno, tako i u

selekcionerskom smislu. Otkrivena oko 1890. godine, kao slučajni sejanac u voćnjaku farmera

S.H. Mulinsa, u mestu Vinfild, Zapadna Virdžinija, SAD. Pretpostavlja se da sejanac potiče od

sorte Grimes Golden, na koju veoma liči izgledom. Stablo je u prvim godinama uzgoja nešto

bujnije, ali se već nakon nekoliko rodnih godina bujnost smanjuje. Plodovi dobro podnose

vetrovita područja jer je peteljka dugačka i čvrsta.

Gliha (1978) navodi da sorta Zlatni Delišes u našim uslovima sazreva od polovine do kraja

septembra. Plodovi su krupni, koničnog izgleda, sa blago izraženim rebrima koja su posebno

izražena oko čašičnog udubljenja. U vreme berbe je zelene boje, a tokom skladištenja dobije

žutu boju. Na strani ploda koja je izložena suncu, može se javiti narandžasta do svetlo crvena

prevlaka, što nije sortna karakteristika zlatnog delišesa. Na pokožici ploda često se javlja

rđasta prevlaka, što je u proizvodnji npoželjno. Ova prevlaka može biti genetski uslovljena i

predstavlja sortnu karakteristiku. Neki od klonova Zlatnog Delišesa nemaju ovu prevlaku, ili je

ista potisnuta u peteljkino udubljenje. Meso ploda je svetlo žute boje, čvrsto, srednje fine

teksture, sočno i slatko. Dobar je oprašivač. Osetljiv je na čađavu krastavost (Gliha 1978).

Sl. 1,2. Sorta Zlatni Delišes

Ajdared (Idared)

Ajdared je stvoren u SAD (Poljoprivredna ogledna stanica, Moscow, Idaho). Selekcioner je

L.Verner. Roditelji su: Jonatan x Vagener. U proizvodnji je od 1942., a kod nas od 1961. godine.

Jedna je od vodećih sorti u našoj zemlji.

Bere se krajem septembra, početkom oktobra, kad je čvrstina mesa ploda od 7 do 8 kg/cm2, a

skrob se nalazi na 40 do 60% površine poprečnog preseka ploda. Ajdared je slabo bujna

diploidna sorta. Pripada mezotoničnom tipu rastenja i rađanja, kod kojeg je širok ugao

grananja. Ajdared je na podlozi M 9 dosta osetljiv prema oštrim zimskim mrazevima. Cveta

srednje rano. Cvet je relativno osetljiv prema poznim mrazevima. Polen dobro klija. Ajdared je

osetljiv prema Podosphaera leucotricha i Erwinia amylovora, a relativno je otporan prema

10

Venturia inaequalis. Ričared, Zlatni Delišes, Melroza i Greni Smit dobri su oprašivači za

ajdared. Ajdared je izuzetno dobar oprašivač za druge sorte jabuke. Ajdared rano prorodi i

rađa obilno i uredno. Veoma je pogodan za savremene guste zasade i uzgojni oblik vitko

vreteno. Najbolje rezultate postiže na podlogama slabe i srednje bujnosti (M9, M26, MM106),

na plodnim zemljištima uz đubrenje i navodnjavanje.

Plod je krupan, loptastokolačast i blago rebrast. Pokožica ploda je prilično debela, čvrsta,

glatka i elastična, a osnovna blijedozelena boja je većim djelom prekrivena jarkim crvenilom.

Na plodovima u unutrašnjosti krošnje dopunsko crvenilo je slabije izraženo. Meso ploda je

bjeličasto, čvrsto, sočno, nakiselo i osrednjeg kvaliteta. Plodovi ajdareda obrani u pogodnom

trenutku odlično se čuvaju. Plodovi vrlo dobro podnose rukovanje, prevoz i skladištenje.

Sl. 3,4. Sorta Ajdared

Greni Smit (Granny Smith)

Greni Smit je stara australijska sorta. Otkrivena je 1868. godine. Vodeća je sorta na Novom

Zelandu. Gaji se dosta na južnoj hemisferi, kao i u Francuskoj, Italiji, Grčkoj, Bugarskoj i Srbiji.

Greni Smit se bere u drugoj polovini oktobra, a čuva u hladnjači do maja – juna. Bujna je,

diploidna sorta. Pripada akrotoničnom tipu rastenja i rađanja kod kojeg se zona rađanja brzo

premešta ka periferiji krošnje. Bolje uspeva u toplijem podneblju, jer se odlikuje veoma dugim

vegetacionim periodom. Podloge M 9 i M 27 nezaražene virusima pogodne su za gajenje

greni smita u gustim zasadima. Greni smit je veoma otporan prema zimskim mrazevima i

udarima grada, umereno osetljiv prema Venturia inaequalis i Podosphaera leucotricha. Cveta

srednje pozno i dugo. Polen dobro klija. Dobro ga oprašuju Gala, Crveni i Zlatni Delišes,

Spartan i Jonatan. Prorodi srednje rano. Rađa veoma dobro i redovno. Plodove treba

prorjeđivati. Plod je krupan (200 g), loptast do zarubljeno kupast, velike specifične mase.

Pokožica je debela, čvrsta, zelena, s krupnim bjeličastim lenticelama. Meso je beličasto,

čvrsto, sočno, osvežavajuće nakiselo i osrednjeg kvaliteta. Na plodovima mogu da se jave

gorke pege i posmeđivanje pokožice. Dobro podnosi rukovanje i prevoz plodova. Oseća se

povećana tražnja plodova greni smita u zapadnoj Evropi. Iako nije visoko kvalitetna sorta

11

jabuke, Greni Smit kao kisela i vrlo pozna stona zimska sorta stiče tržište i razbija monotoniju

velike i dugotrajne ponude Ajdareda.

Sl. 5,6. Sorta Greni Smit

Gala

Vodi poreklo sa Novog Zelanda, gdje je selekcionsana 1960. godine, ukrštanjem sorti Kidd's

Orange i Golden Delicious. Na svetskom tržištu jabuke pojavila se 1965. godine. Dopunska

boja je crvena ili ružičasto-narandžasta, u vidu uzdužnih prugica, koje se pružaju preko žute

pozadine. Meso ploda je krto, žute boje, aromatično. Okus mesa ploda je sladak do slatko

nakiseo. Popularnost ove sorte je porasla u zadnjih 15 godina. Bere se oko 15. avgusta.

Interesantna je kao sorta koja se rano pojavi na tržištu.

Sl. 7,8. Sorta Gala

Gala je sorta kod koje se može javiti pucanje plodova još dok su na stablu. Ovo se dešava u

slučaju prekasne berbe. Veliki nedostatak ove sorte je što plodovi često ostaju sitni i što su

12

stabla bujna i granaju se pod oštrim uglovima. I pored svega nabrojanog Gala je najbolja

ljetna sorta. Danas je poznato nekoliko klonova gale kao što su: Rojal Gala, Regal Gala, Fulford

Gala, Rubi Gala, Galaksi, Mundijal Gala, Gala Schniga itd.

Breburn (Braeburn)

Breburn je sorta jabuke otkrivena na Novom Zelandu (Nelson) 1952. godine. Poreklo je

nepoznato, ali se smatra da je spontani sejanac sorte Lady Hamilton. Bere se u drugoj

polovini oktobra. S obzirom da sazreva neujednačeno, treba ga brati u dva do tri navrata.

Stabla breburna nezaražena virusima umereno su bujna, a virotična su slabo bujna. Diploidna

je sorta. Krošnja je širokopiramidalna. Cveta srednje rano. Doobro ga oprašuju Gala, Crveni

Delišes, Ajdared, Greni Smit i Fudži. Rano prorodi i dobro rađa, pa je proređivanje plodova

neophodno. Umjereno je osjetljiv prema Venturia inaequalis i Podosphaera leucotricha.

Sl. 9,10. Sorta Breburn

Plod je srednje krupan, zarubljenokupast, velike specifične mase. Osnovna boja pokožice je

zelena do zelenožuta, a dopunska svetlocrvena pokriva do 50% površine ploda. Meso ploda je

vrlo čvrsto, hrskavo, fine građe, sočno, belo, nakiselo do slatkonakiselo i prijatno aromatično.

Na zemljištima siromašnim u kalcijumu plodovi na mladim stablima pate od gorkih pega ako

se ne primeni nekoliko prskanja solima kalcijuma. Pri dugom čuvanju može da se javi

unutrašnje posmeđivanje mesa. Stanovnici anglosaksonskih zemalja cene ukus plodova

breburna. Selekcijom je odabran veći broj intezivnije crveno obojenih mutanata breburna, a

među njima se ističu: Braeburn Hillwell (Hidala), Aurora (Joburn), Eve (Marini Red) i Turner –

Breburn. Boja tih mutanata nije, međutim, potpuno postojana. Stabla sorte Breburn, a

naročito njenog crvenog mutanta Braeburn Hillwel (Hidala) daju najbolje rezultate ako su

nezaražena virusima, a gaje se u gustim zasadima u područjima sa hladnim noćima pred

berbu.

13

Fudži (Fuji)

Fudži je sorta jabuke selekcionisana 1939. godine u Japanu (Tohuku Reserch Station,

Marioka). Ozbiljna proizvodnja je počela takođe u Japanu 1958. Godine. Nakon toga, ova

sorta se proširila i danas se gaji u svim značajnijim voćarskim regionima. Nastala je

ukrštanjem američkih sorti Crveni delišes i Ralas Dženet ( Red Delicious X Ralls Janet). Meso

ploda je je sočno, čvrsto, krem-žuto obojeno, slatko. Bere se sredinom oktobra. Poznat je

veći broj klonova ove sorte. Najpoznatiji su kiku 8, beni šogun, jataka, nagafu6. Ovi klonovi su

nastali kao rezultat mutacije pupoljaka izvorne sorte. Fudži je sorta jabuke čiji polen ima

dobru vitalnost, odnosno ova sorta je dobar oprašivač. Srednje je do kasnocvetna sorta.

Stablo je bujno. Veoma je osetljiva na napad bakteriozne plamenjače, pepelnice i čađave

krastavosti plodova.

Sl. 11,12. Sorta Fuji

Pink lejdi (Pink Lady)

Pink Lejdi je sorta koja je na svetsko tržište jabuke uvedena 1985. godine. Selekcionisana je

1973. godine u Zapadnoj Australiji (Agriculture Department of Westwrn Australia).

Sl. 13,14. Sorta Pink Lejdi

14

Nastala je ukrštanjem Zlatnog Delišesa i Lejdi Viliams (Golden Delicious x Lady Williams). Plod

je srednje veličine, koničnog oblika. Meso ploda je krto, čvrsto, jedinstvenog slatko-kiselog

ukusa. Boja mesa ploda je svetložuta. Bere se krajem oktobra, a uspešno se čuva od

novembra do avgusta. Pod uticajem hladnijih jesenjih noći, plod dobija svetlo ružičastu, pink

boju, po čemu je sorta i dobila ime. Osnovna boja pokožice je žuta. Cveta srednje kasno, pre

Greni Smita i posle Zlatnog Delišesa.

Pinova

Pinova je novija nemačka sorta, selekcionisana u Pilincu 1986. godine. Nastala je ukrštanjem

Zlatnog Delišesa i Klivije (Clivia, hibrid sorti Dutchess of Oldenburg x Cox's orange Pippin).

Stablo je slabo do srednje bujno. Vrlo je produktivna sorta, idealna za uzgoj u formi vitkog

vretena. Osnovna boja pokožice je žuta, a dopunska je crveno-narandžasta. Plod je srednje

krupan, slatko-kiselog ukusa, čvrst i sočan. Bere se krajem septembra i početkom oktobra. U

komparaciji sa Džonagoldom, uočeno je da Pinova ima bolji ukus, dože se čuva i plodovi su

mnogo kvalitetniji nakon skladištena, u odnosu na plodove Džonagolda. Odlično se čuva,

gotovo kao Zlatni Delišes u hladnjačama sa kontrolisanom atmosferom, do juna mjeseca.

Može da se čuva na sobnoj temperaturi čak dvije do tri sedmice bez gubitka kavaliteta.

Nakom dužeg čuvanja, ukus je bolji. Dobar je oprašivač, a odlično se kombinuje sa Zlatnim

Delišesom i ostalim srednjecvijetnim sortama. Preporučuje se kao oprašivač za Elstar, Zlatni

Delišes i Pilot.

Sl. 15,16. Sorta Pinova

NOVE SORTE U EU

Ariane

Francuska sorta jabuke novijeg datuma selekcije, otporna na čađavu krastavost. Prvi

komercijalni voćnjaci zasađeni su tek 2002. godine. Dobijena je serijom od preko 30

laboratorijskih ukrštanja. Neke od sorti korišćenih u ukrštanju su Rome Beauty, Florina,

Prima, Semis Golden. Jedan od razloga za ovoliki broj ukrštanja je želja da se dobije sorta sa

genima otpornosti na neke od najčešćih bolesti jabuke, prije svega čađave krastavosti. Plod je

15

srednje veličine, veoma atraktivne crvene boje, sa naglašenim belim lenticelama. Meso je

dosta konzistentno, krem boje, ne preterano sočno. Kasnog je vremena dozrevanja. Stablo je

bujno, dobro rađa. Na M9 podlozi može dostići visinu od 3,3 m. Ranog do srednjeg vremena

cvatnje. Pogoduje joj topla klima.

Sl. 17,18. Sorta Ariane

Cameo

Cameo je nova američka sorta jabuke. Otkrivena je kao slučajni sejanac 1987. godine u

Washingtonu. Pretpostavlja se da su roditelji Crveni Delišes i Zlatni Delišes. Plodovi oblikom

podsjećaju na Crveni Delišes, ali nemaju njegovu intenzivnu crvenu boju.

Sl. 19,20. Sorta Cameo

Jazz (Scifresh)

Novozelandska sorta jabuke stvorena 1980. godine a introdukovana 2000. godine. Dobijena

je ukrštanjem Breburna i Gale. Plod je srednje veličine, veoma atraktivan. Reklamira se kao

„dvobojna jabuka“ zbog karakterističnih prelaza sa osnovne žute na dopunsku crvenu boju.

Meso je žute boje, izrazito sočno, hrskavo i čvrsto. Odlično se čuva, pa joj je predviđena

16

svetla budućnost u pogledu plasmana. Stablo je srednje bujnosti. Na podlozi M9 može dostići

visinu od 2,6 m.

Sl. 21,22. Sorta Jazz

Junami (Milwa)

Nova švajcarska sorta jabuke. Dobijena ukrštanjem između Elstara i klona Ajdareda i

Mejgolda ((Idared x Maigold) x Elstar). Rezultat je jabuka koja se čuva koliko i Ajdared, a ima

izgled Elstara. Trenutno se najviše uzgaja u Holandiji. Plodovi su srednje veličine. Ukus je

takođe sličan Elstaru. Meso je dosta mekano. Stablo je slabo bujno. Na podlozi M9 dostigne

visinu od 1,80 m. Pogoduje joj toplija klima. Sazreva od sredine do kraja septembra.

Sl. 23,24. Sorta Junami

Kanzi

Kanzi je nova belgijska sorta jabuke. Kao i sorta Jazz, proizvod je ukrštanja Breburna i Gale.

Stvorena je od strane Greenstar Kanzi Europe (GKE) grupacije i introdukovana 2004. godine.

Trenutno se u proizvodnji nalazi 2,6 miliona stabala ove sorte, a svake godine se posadi još

17

800 000 stabala. Proizvodnja u Evropi iznosi oko 15 000 t. Preko 50% proizvodnje nalazi se u

Holandiji, 25% u Belgiji, dok je ostatak u Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Italiji.

Sl25,26. Sorta Kanzi

Mairac

Mairac je nova švajcarska sorta dobijena 1986. godine ukrštanjem Gale i Mejgolda. Plodovi su

srednji do krupni, pravilnog okruglog oblika, karmin crvene boje. Meso je čvrsto, sočno,

prijatnog ukusa. Sazreva u isto vreme kad i Zlatni Delišes. Ima odlične skladišne sposobnosti.

Stablo je slabo bujno. Dobro i redovno rađa. Cveta rano. Dobri oprašivači su Breburn, Junami,

Elstar, Gala, Zlatni Delišes, Ajdared, Pink Lejdi. Tolerantna je na pepelnicu i čađavu krastavost.

Uzgaja se u Švajcarskoj, Francuskoj i Sloveniji. Nije klupska sorta.

Sl. 27,28. Sorta Mairac

Rubens (Civni)

Nova italijanska sorta jabuke nastala 1985. godine u mjestu Ferrara ukrštanjem Gale i Elstara.

Introdukovana je 1988. godine od strane konzorcijuma italijanskih proizvođača jabuke. Plod

je crvene boje sa karakterističnim prugama. Ukus je sličan Gali, samo aromatičniji. Meso je

čvršće i hrskavije od Elstara. Dozreva 10-15 dana poslije Gale.Stablo je srednje bujnosti. Na M9

18

podlozi dostiže visinu od 2,6 m. Tolerantna je na pepelnicu, veoma osetljiva na čađavu

krastavost. Pogoduje joj topla klima. Od 2007. u Evropi je u proizvodnim zasadima oko milion

stabala sa prinosima od 80-100 t po hektaru.

Sl. 29,30. Sorta Rubens

19

Sortiment kruške i dunje

Kruška se ubraja u voćne vrste koje se u našoj zemlji proizvode radi upotrebe u svežem

stanju, ali i za preradu u rakiju, kompote, sokove i dr. Ona je visokoakumulativna voćna vrsta i

sa tog aspekta vrlo interesantna za naše proizvođače. U našim uslovima, u zavisnosti od

nivoa tehnologije i uslova gajenja, može se postići prinos 25.000 do 40.000 kg/ha, ređe više.

Proizvodnja kruške je vrlo delikatna, posebno zbog problema koji se javljaju u njenoj zaštiti

od bolesti i štetočina. U tom smislu potrebno je vrlo dobro poznavanje tehnologije zaštite od

bolesti i štetočina, visoka tehnološka kultura i disciplina.

Proizvodnja kruške je vrlo interesantna ne samo za domaće tržište već i za izvoz u druge

zemlje. Pod izvoznim kvalitetom se podrazumevaju plodovi extra i I klase, strogo prema

evropskim standardima. Sezona ponude kruške je kod nas skraćena i zbog loših, uglavnom

zastarelih hladnjača (Gvozdenović,2007).

U našoj zemlji kruška se gajila vijekovima. Danas je ona posle šljive i jabuke najvažnija voćka

kod nas. Kruška je zadobila značajno mjesto u ukupnoj strukturi voćarske proizvodnje

zahvaljujući prije svega svojim izuzetno kvalitetnim, mnogostruko upotrebljivim plodovima i

dugoj sezoni sazrevanja i potrošnje (Mratinić, 2000).

Za razliku od kruške, dunja se gaji u vrlo ograničenom obimu, daleko manjem nego što to

njene biološke osobine dozvoljavaju. S obzirom da se poljoprivreda i prerađivačka industrija

interesuju za altemativne voćne vrste, ona može biti vrlo interesantna za diverzifikaciju

proizvodnje.

Podizanjem savremenih zasada dunje može se obezbediti solidna sirovinska baza za

proizvodnju sokova, kompota, marmelada, voćnih salata, rakije i dr. Dunja se kod nas sreće

uglavnom u vidu pojedinačnih stabala po dvorištima i baštama (Gvozdenović, 2007).

Oplemenjivanje kruške i dunje podrazumeva stvaranje novih genotipova koji raspolažu

pozitivnim (boljim) osobinama u odnosu na postojeće sorte. Rad na samoj selekciji smatra se

jednim od najtežih u oplemenjivanju kontinentalnih vrsta voćaka. O tome svjedoči mali broj

privredno značajnih sorti, stvorenih sistematskim oplemenjivanjem. Pored toga, u mnogim

institucijama širom sveta značajna pažnja posvećuje se dobijanju kvalitetnijih sorti od

postojećih.

Najvažniji zadaci selekcije kruške su stvaranje:

sorti ranijeg sazrevanja, a kvalitetnijih plodova;

kvalitetnih stonih zimskih sorti kruške;

pogodnih sorata za industrijsku preradu koje sazrevaju posle Viljamovke

sorti otpornih prema prouzrokovačima bolesti( Venturia pirina, Erwinia

amylovora) i kruškinoj buvi (Psylla pyri).

20

Najvažniji zadaci selekcije dunje su stvaranje:

kvalitetnih sorti sa dužom sezonom upotrebe plodova;

plodovi umerene krupnoće, ravnije površine pokožice, manje maljavosti;

plodovi mekanog mezokarpa sa što manje kamenih ćelija i slatko-nakiselog

ukusa da se mogu konzumirati u svežem stanju.

Prema ispitivanjima (Stančević, Bulatović, Mutapović, 1976,1977) vreme zrenja, krupnoća,

boja pokožice i ukus ploda hibridnog potomstva kruške prenose se intermedijarno. Kao

veoma pogodne u hibridizaciji mogu se koristiti sledeće sorte: Trevuška; Julska ljepotica;

Šarena julska; Klapovka, Viljamovka; Druardova maslovka; Krasanka; Košija; Kleržo;

Društvenka; Hardijeva maslovka i druge.

Kruška, kao vrsta, ističe se izraženom heterozigotnošću, čak se ukrštanjem izvesnih sorti

dobija potomstvo koje se po fenotipskim i genotipskim osobinama vraća na osobine divlje

forme u vidu atavističkih varijacija, različitog stepena osobina, a što genetički nije toliko

izraženo kod drugih vrsta. To ukazuje na činjenicu da je stvaranje potomstva kvalitetnijih

osobina od današnjih vrlo težak i delikatan zadatak, pa je i relativno mali broj selekcionera na

ovoj problematici. Zbog toga se teži da se koriste samo najbolji roditelji, jer se samo u tom

slučaju može očekivati hibridno potomstvo sa dobrim (i boljim) kvalitetom plodova. Takođe,

poznavanje povezanosti (heritabilnosti) između fenotipske i genotipske vrednosti određene

osobine, odnosno verovatnoća kojom će se određena osobina preneti sa roditelja na

potomke, vrlo je bitna u oplemenjavanju biljaka (Borojević, 1991). Prema tome, poznavanje

procesa nasleđivanja pojedinih osobina u potomstvu krušaka od posebnog je značaja, jer

time se može doći do odgovarajućih roditelja koji stvaraju potomstvo sa boljim

rekombinovanim osobinama.

Sortiment kruške se obogaćuje novim sortama, koje se od postojećih u proizvodnji

karakterišu boljim privredno-biološkim osobinama. No, i pored toga, činjenica je da ni jedna

nova sorta krušaka po kvalitetu nije prevazišla Viljamovku otkrivenu daleke 1796 god.

Grafikon. Zastupljenost sorti kruške u Evropi, 2004. Graph. Representation varieties of pears in Europe, 2004.

21

I pored postojanja velikog broja sorti kruške i kontinuiranog rada na stvaranju novih, svega

deset sorti ima udeo od 80% u strukturi evropskog sortimenta (grafikon). Osim crvene

vilijamovke, sve ostale su stare evropske sorte koje se gaje više od stotinu godina.

U zemljama koje su vodeće po proizvodnji kruške u Evropi dominiraju sljedeće sorte "Abate

Fetel", "Konferans" i "Viljamovka". Marinelli (2002) navodi da od ukupne proizvodnje kruške

u Italiji otpada dve trećine na "Viljamovku", "Fetelovu" i "Konferans", a osim ovih gaje se i

"Crvena viljamovka", "Santa Marija", "Društvenka", "Boskova bocica", "Krasanka" i dr.

U Italiji, koja je najveći evropski proizvođač kruške, u poslednjoj deceniji godišnje se

proizvede u proseku oko 950.000 tona plodova na površini od oko 45.000ha. Poslednjih

godina sve je manja raznolikost sortimenta kruške u ovoj zemlji (grafikon 2).

Grafikon. Zastupljenost sorti kruške u Italiji, 2004. Graph. Representation varieties of pear in Italy, 2004.

Danas se praktično čitava proizvodnja oslanja na šest sorti, a to su Abate Fetel, Vilijamovka,

Konferans i u manjoj meri Boskova bočica, Zimska dekantkinja i Košija. Udeo ovih šest sorti u

italijanskom sortimentu iznosi oko 86%. Ako se izuzme Košija, koja na jugu Italije sazreva u

drugoj dekadi jula, ostale sorte nalaze se na A listi za severni deo zemlje i pokrivaju period

sazrevanja od druge dekade avgusta do početka oktobra. Nešto manje zastupljene su Santa

Marija, crveni mutanti Vilijamovke (Max Red Bartlett i Sensation Red Bartlet) i zimske sorte

Pakhams trijumf i Krasanka.

22

Viljamovka

Stara engleska sorta, gaji se na svim kontinentima, pa je

smatraju i kosmopolit kruškom. Svojom velikom adaptivnošću

(jer se gaji do 800 m/n. v), odličnom rodnošću i izvarednim

kvalitetom ploda, smatra se nezamjenjivom sortom. Treba je

brati dve nedelje pre nego što plodovi počnu da žute. Sklona je

partenokarpnom obrazovanju plodova. Izvrsna je za raznovrsnu

preradu, a posebno za sok i rakiju "viljamovku". Sa dunjom kao

posrednikom nema dobar afinitet pa je treba kalemiti preko

posrednika. Dobri oprašivači su Klapova, Krasanka, Žifardova

trevuška, Šampionka, i Starkov delišes (Mratinić, 2000).

Sl. 29,30. Sorta Viljamovka

Konferans

Poreklom je iz Engleske. Stvorio ju je selekcionar M.River iz

semena nepoznatih roditelja. U proizvodnji je od 1894.godine.

Zri oko 26 dana posle viljamovke. Plod je srednje krupan do

krupan (140-240). Kiselkasto slatkog ukusa je i prijatne arome.

Ima odličnu skladišnu sposobnost. U CA hladnjačama može se

čuvati 7-8 meseci. Rano prorodi i dobro rađa. Velikih je zahtjeva

prema klimi. Osetljiva je na toplotni udar (Mratinić, 2000).

Sl. 31,32. Sorta Konferans

Butira (Rana Moretinijeva)

Italijanska je sorta. Sazreva krajem jula. U hladnjači se čuva do

mesec dana. Plod je srednje krupan (140g), oblika kruškastog, a

boje zeleno-žućkaste, prekrivene sa sunčane strane jarkim

rumenilom. Meso je sočno i topivo, slatko-nakiselo-

osvežavajućeg ukusa i veoma prijatne arome. Cveta rano i

diploidna je sorta. Odlično je oprašuju Junsko zlato, Julska

šarena, Rana košija i Trevuška. Rano prorodi i obilno i redovno

rađa. Osetljiva je na zimske mrazeve. Sa dunjom kao podlogom

nema najbolji afinitet pa je treba kalemiti preko posrednika

(Mratinić, 2000).

Sl. 33,34. Sorta Butira

23

Santa marija

Poreklom je iz Italije. Nastala je ukrštanjem Williams x Coscia

Sazreva sredinom avgusta. Diploidna je sorta. Dobro je

oprašuju: Košija, Rana Moretinijeva, Vilijamovka, Hardijeva,

Fetelova i Krasanka. Osetljiva je prema poznim prolećnim

mrazevima. Rađa obilno i redovno. Plod je krupan (250 g),

kruškastog oblika, sa blago izraženim neravninama u donjoj

trećini ploda. Spada u vrlo loše obojene sorte. Sklona je

unutrašnjem razlaganju ploda (gnjilenju) (Mratinić, 2000).

Sl. 35,36. Sorta Santa marija

Boskova bočica

Poreklom je iz Belgije. Sazreva sredinom septembra. U hladnjači

se čuva do četiri meseca. Plod je krupan do vrlo krupan (190g),

oblika flašastog, po čemu je dobila deo imena. Boje je

slamastožute, prekrivene rđastom skramom. Meso je sočno,

topljivo, slatkonakiselo i aromatično. Izvrsna je stona kruška.

Cveta kasno i diploidna je sorta. Dobro je oprašuju Viljamovka,

Šampionka i Starkov delišes. Rađa obilno (Mratinić, 2000).

Sl. 37,38. Sorta Boskova

bočica

Pakams trijumf

Stara Australijska sorta. Bere se krajem septembra i za

potrošnju stiže od sredine oktobra. U hladnjači se čuva do kraja

februara. Plod je krupan do vrlo krupan (200g), izduženog

oblika nalik na Viljamovku, boje žućkastozelene,a u punom

zrenju slamastožute. Po kvalitetu ploda ne zaostaje za

Viljamovkom. Diploidna je sorta. Dobro je oprašuju Starkov

delišes, Šampionka, Viljamovka. Sa dunjom nema najbolji

afinitet pa se mora kalemiti preko posrednika. Po sađenju rano

prorodi – u drugoj ili trećoj godini i rađa vrlo obilno (Mratinić,

2000).

Sl. 39,40. Pakams trijumf

24

Abate fetel

Francuska je sorta. Sazreva u drugoj polovini septembra. Plod je

srednje krupan do krupan (190g). Zelenkasto do slamasto žute

boje isprskane rđastim tačkicama. Meso ploda joj je meko,

sočno, osrednje topivo, slatko nakiselo i dovoljno aromatično.

Diploidna je sorta. Dobro je oprašuju Konferans, Avranška,

Hardijeva maslovka i druge sorte. Sa dunjom ima dobar afinitet

(Mratinić, 2000).

Sl. 41,42. Abate fetel

Krasanka

Poreklom je iz Francuske. Zastupljena je u sortimentu svih

voćarskih zemalja. Izrazito je zimska sorta kruške. Bere se u

prvoj polovini oktobra i za jelo stiže početkom novembra. U

hladnjači se čuva do maja. Plod je krupan do vrlo krupan (200g).

Meso joj je malo zrnasto, sočno, topivo, ukusa vinasto

kiselkastog i prijatne arome. Daje dobre rezultate samo ako je

kalemljena na dunji, s kojom ima zadovoljavajući afinitet. Cveta

rano i diploidna je sorta. Dobro je oprašuju: Druardova

maslovka, Kleržo, Junsko zlato i dr. sorte. Rađa vrlo dobro

(Mratinić, 2000).

Sl. 43,44. Krasanka

Nove sorte krušaka

Iako se svake godine priznaju brojne nove sorte, samo je mali deo njih našao svoje mesto u

proizvodnji. Od novih letnjih italijanskih sorti najranija je Turandot (prva dekada jula), dobro

se drži na stablu i dobro čuva u hladnjači. Nedelju dana kasnije sazreva Norma, atraktivnih

plodova sličnih Vilijamovki, dobrih organoleptičkih osobina ali loše skladišne sposobnosti.

Karmen sazreva u trećoj dekadi jula i ima veoma atraktivne plodove sa dopunskim rumenilom

na 20-30% površine, koje čuvanjem u hladnjači postaje izraženije. Među ljetnjim sortama u

italijanskom sortimentu Santa Marija još uvek ima svoje mesto u proizvodnji i na tržištu.

Među novim jesenjim sortama koje sazrevaju sredinom septembra ističu se nova italijanska

sorta Rosada, atraktivnog ploda i visoke produktivnosti i američka sorta Cascade, veoma

krupnog ploda sa dopunskom crvenom bojom koja pokriva do 70% površine. Posebno su

interesantne sorte otporne na bakterioznu plamenjaču od kojih je u proizvodnim zasadima u

25

severnoj Italiji u većoj meri zastupljena jedino Harrow Sweet. Sve navedene nove sorte mogu

se smatrati perspektivnim za gajenje u našoj zemlji. Masovno se smiju uvoditi u proizvodnju

tek nakon pozitivne ocene pomoloških osobina i tehnoloških i tržišnih vrednosti u našim

proizvodnim uslovima.

Leskovačka dunja

Ubraja se u grupu jabučastih dunja. Poreklom je iz male Azije, a

kod nas su je donijeli Turci (verojatno sortu Karaliavrasi) tokom

svojih osvajanja. Budući da je bila najviše uzgajana oko

Leskovca, Srbi su joj dali svoje ime. Dozreva u prvoj polovini

oktobra, a plodovi joj ne opadaju pre berbe. Plod je osrednje

krupan do krupan, prosječne težine 310 g (200 - 300 - 510).

Pojedinačni plodovi mogu biti teški i do 1 kilogram. Zbog

čvrstog mezokarpa i odlične konzistencije plodovi ove sorte

odlični su za preradu (Krpina, 2004).

Vranjska dunja

Svojim oblikom zauzima mjesto u grupi dunja kruškolikog

oblika. Poput Leskovačke porijeklom je iz Male Azije. U

današnju Srbiju donesena je za vrijeme turske vladavine. Ime je

dobila po Vranju, odakle se najviše širila. Dozrijeva krajem

oktobra i početkom novembra. Zbog velike krupnoće plodovi

se lako otkidaju s grana, te je potreban oprez pri berbi. Plod je

krupan do vrlo krupan, prosječne težine 490 g (240 - 410 - 650).

Vranjska dunja pripada redu vrlo rodnih sorata. Prorodi rano,

već u trećoj godini, obilno rađajući svake godine. (Krpina, 2004).

Champion

Poreklom je iz SAD-a. Gaji se širom SAD-a, kao i u nekim

evropskim zemljama (Francuska, Belgija, Italija, Ru-munija

i dr.). U bivšoj Jugoslaviji nešto više se gajila u Sloveniji i

Hrvatskoj, dok se u Srbiji sreće jedino u kolekcijama.

Sazreva početkom oktobra, a plodovi se dobro drže na

grani. Relativno je osetljiva prema mrazu i patogenima.

Cvetanje je srednje pozno. Izrazito je samooplodna sorta.

Prorodi rano, u 3—4. godini, rađa obilno i redovno. Vrlo

rodna sorta, dobrog kvaliteta ploda, pogodna za sve

vidove prerade. Može da se gaji u ekološki manje

povoljnim uslovima za dunju (Krpina, 2004).

26

Hemus

Poreklom je iz Bugarske. Sazreva krajem septembra do

prve polovine oktobra To je samobesplodna sorta, koju

dobro oprašuju Trijumf i Asenica. Rano počinje da rađa i

ima obilnu i redovnu rodnost. Plod je krupan, prosečne

mase oko 420-460 g. Odličnog je kvaliteta ploda. U

običnim uslovima, plodovi se čuvaju do decembra, bez

pojave gorkih pega. Srednje su transportabilnosti i

manipulativnosti. Odlični su za sve vidove prerade, a

mogu da se konzumiraju i u svežem stanju (Mratinić,

2010).

Asenica

Poreklom je iz Bugarske. Sazreva u prvoj polovini oktobra.

Stablo je otporno prema ekološkim stresovima (mrazu i

suši), a nije probirač ni prema zemljištu. Cvetanje je

srednje rano. Samooplodna je. Rodnosti je srednje dobre

do dobre i redovne. Plod je krupan, prosečne mase oko

450 g. Plodovi ove sorte se čuvaju do januara u običnim

skladištima, bez pojave gorkih pega. Relativno je slabe

transportabilnosti. Može se koristiti za potrošnju u

svježem stanju, kao i za sve vidove prerade (kompot,

kolači, sok, slatko) (Mratinić, 2010).

27

V LITERATURA

Gvozdenović, D. (2007): Gusta sadnja jabuke, kruške i dunje. Prometej, Novi Sad, 217-218, 283.

Gvozdenović D. (1998): Jabuka, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

Gliha R. (1978): Sorte jabuka u suvremenoj proizvodnji, Radničko sveučilište “Moša Pijade” Zagreb.

Mratinić, Evica (2000): Kruška. Partenon, Beograd, 9-10, 15, 19-22, 154-197.

Mratinić, Evica(2010): Dunja. Partenon, Beograd, 5-6, 12-15, 83-110.

Ivo Krpina, (2004): Voćarstvo, Zagreb, 68-95.

Časopis „Voćarstvo i vinogradarstvo“, 2008/VI.

http://www.wapa-association.org

http://www.orangepippin.com

http://www.naturehills.com

http://www.allaboutapples.com

http://www.vocarstvo.net, 11.03.2011.

http://www.agrolib.rs/?p=671, 11.03.2011.

http://www.psss.rs/e107_plugins/forum/forum_viewtopic.php?3670, 11.03.2011.

http://poljoprivreda.info › Voćarstvo, 11.03.2011.

http://agroplus.rs/?p=1673), 11.03.2011.

http://ovcar.freeservers.com, 11.03.2011.

http://tanjaskola.blogspot.com, 11.03.2011.

http://agroklub.com, 11.03.2011.

http://plovdivfruit.com, 11.03.2011.

http://pflanzenspezl.de, 11.03.2011.

http://ekoplant.me, 11.03.2011.

http://www.vocarstvo.net, 11.03.2011.