5/20/2018 92_3

1/80

Glava II

Vojni poraz Kraljevine i sudbinasrpskog naroda

Aprilski rat kao nedovreni" rat

Hitlerovo munjevito reagovanje na prevrat u Beogradu 27.marta, bilo je odreeno i vojnim razlozima: raiavanjemsituacije na jugu Evrope pre nego to Vermaht krene u

dugo iekivani pohod na Istok, o emu je ve decembra 1940. bioutvren vojni plan. Nova vlada u Beogradu bila je do kraja neprihvat-ljiva, samim tim to je uvredila vou nemakog naroda, pokazala poHitlerovom miljenju nevienu drskost, usudivi se da rui reim koji

je pokazao spremnost da se prikloni njegovoj volji. Strahovao je i odtoga da novu vladu ne iskoriste Britanci i Grci u cilju obrazovanja

jedinstvenog junog fronta. Stoga se Hitler nije ni obazirao na to tovlada nije istupila iz Pakta i to je izrazila volju da bude lojalna.Napadom na Jugoslaviju i Grku, kao i kasnije na Krit, gde je bila

angaovana velika vazduhoplovna sila sa padobranskim jedinicama,Hitler je morao odloiti poetak operacije Barbarosa" za etiri nedelje,a kasnije za pet nedelja (od 15. maja na 22. jun 1941. godine), to ese pokazati sudbonosno za nemaku kampanju na Istoku.

Jugoslavija je bila napadnuta od tri drave: Nemake, Italije iMaarske. Granice zemlje, duge preko tri hiljade kilometara, inile suodbranu zemlje nemoguom. Bugarska nije uestvovala aktivno uoperacijama protiv Jugoslavije i Grke da ne bi dala povoda Turskoj,dok je Rumuniji bila namenjena preventivna uloga prema SSSR-u.1'Maarske trupe poele su dejstvovati 10. aprila 1941, posle proglaenjaNDH.

Hitler je u svom govoru nemakom narodu 6. aprila 1941. oko 6asova preko radija osudio vojnu kliku" u Beogradu, koja je veitoorganizovala vojne udare i sastojala se od britanskih plaenika", izvelaprotivudar i sruila vladu koja je teila miru s Nemakom. Timpovodom dolo je do ispada, koji su predstavljali sramotu u ivotunaroda koje Nemaki Rajh - kao velika sila, nije bio voljan da strpljivo

11 Nemaka je u Rumuniji imala vazduhoplovne baze. Kod nemake Vojne misije uRumuniji nalazilo se 6 peadijskih divizija i 2 oklopne divizije. Bugarska i Rumunijadobile su svojim navodnim neutralnim dranjem zadatak da omogue da e nemakesnage u ovim zemljama neometano grupiu pred oima vojske Kraljevine Jugoslavijekoja nije smela preduzimati protivmere da ne povredi neutralnost" pomenutih zemalja- V. Terzi, n.d., 2, 88.

97

5/20/2018 92_3

2/80

podnosi". Redao je primere napada na nemakog poslanika, pomonikavojnog izaslanika, mnoge inovnike, zastupnike nemakih firmi, izlobi,radnji, biroa, kola, koje su demolirane i opustoene, primere progonai zlostavljanja nemakih manjina, izmiljajui i preuveliavajui napadei vreanja kako bi se prema oprobanom nainu nacistike diplomatijei politike nemaki napad uinio to opravdanijim. Krivica je pripisana

onim kreaturama" koje su jo 1914, sarajevskim atentatom, odvuklesvet u ratnu katastrofu (ogromnu nesreu"). Po Hitleru, organizovalaih je i finansirala britanska obavetajna sluba. Hitlerova propagandadobrim delom doprinosila je irenju teze da je u pitanju bio prevratija je inscenacija bila iskljuivo britanska. Koliko je Hitlerova akcija

bila uperena protiv Srba najbolje se moe videti iz injenice da je Hitlerjugoslovensku vladu dosledno nazivao srpskom vladom". Time jedavao oduak provali svoje srbofobije, a na drugoj strani, u zapoetomratu stavljao do znanja ostalim narodima Jugoslavije da Trei rajh neratuje protiv njih, ime je raunao na razaranje odbrane zloupotrebomnacionalnih protivrenosti, i onako vie nego zaotrenih. Smatrao je dakrivica lei iskljuivo na srpskoj strani, koja je prizvala silu koja e jesada unititi. Bio je izriit, istiui da nemaki narod nema nikakvogpovoda da se bori protiv Hrvata i Slovenaca, ali eli da se obraunasa onom srpskom izdajnikom klikom u Beogradu koja misli da moeBalkan po drugi put staviti na raspolaganje britanskom atentatu protivevropskog mira". Antisrpska nota izbijala je i iz drugih ocena uHitlerovom ratnom proglasu: da je re o beogradskim uzurpatorima"i beogradskom zaverenikom krugu", koji mora biti sruen.2' Od tada,27. marta, pa do svog kraja, bez obzira na neka taktika odstupanja,Hitler je zadrao otri i nepomirljivi antisrpski kompleks koji e zavreme rata uveliko opredeljivati nemaku politiku i mere protiv srpskognaroda.

U Hitlerovoj dnevnoj zapo vesti vojnicima jugoistonog frontaizraavalo se oekivanje da oni nee biti manje hrabri od vojnika onihnemakih divizija koje su se u jesen 1915. pobedonosno borile na

istom podruju, kojim vi sada nastupate".Iz govora voe" i njegove dnevne zapovesti vojnicima Jugoisto-nog fronta izvirali su i ostali nemaki akti i izjave kojima se objanjavaoi opravdavao rat protiv Kraljevine Jugoslavije. Joahim fon Ribentropponavljao je rei svog Firera o kliki srpskih notornih zaverenika uBeogradu", koji su se udruili sa Britancima, ali nemaka vojska kojamaruje dae i jednima i drugima (srpskim zaverenicima") lekciju.Nemaka vlada je u svojoj Deklaraciji o napadu na Jugoslaviju prevratnazvala koliko glupim", toliko i zloinakim". Poput Hitlera, uspo-

stavljala je kontinuitet izmeu 1914. i 1941, jer se navodno radilo oozloglaenim zaverenicima ija su teroristika dela odvajkada inilaBalkan nesigurnim". Nemaka akcija je tumaena kao uspostavljanjemira i bezbednosti na jugu Evrope putem vojnikih snaga Treeg rajha.2) Isto, 283-286.

5/20/2018 92_3

3/80

Istovremeno je izdat Memorandum vlade Treeg rajha, u kome jestajalo daje vladajua srpska militaristika klika" objavljivanjem optemobilizacije dala do znanja svoje napadake namere. Jugoslavija jeizjednaavana sa Srbijom, navodnim preuzimanjem od stare Srbije"uloge potpaljivaa rata.3' Odgovornost za rat svaljivana je na Jugoslaviju

jednostavnom zamenom teza: rtva je postajala napada, a napadartva

/ U zapisniku sa konferencije od 27. marta, na kojoj je Hitler doneo^Odluku o unitenju Jugoslavije kao drave, zabeleeno je da trebaraunati da e Hrvati prilikom napada biti na nemakoj strani, te dae im se zagarantovati prikladan politiki poredak (kasnije autonomija).Unutranja politika zategnutost u Jugoslaviji pojaae se politikimobeanjima Hrvatima, stajalo je u Direktivi za napad na Jugoslaviju.Hitler je u pismu Musoliniju, upuenom u noi 27/28. marta, stavio doznanja Dueu da se pored bugarske, a pre svega maarske saradnje,mora voditi rauna i o separatistikim tendencijama Hrvata, kojereprezentuje Ante Paveli. Smernice za propagandu protiv Jugoslavije"Vrhovne komande nemake kopnene vojske od 28. marta 1941.naglaavale su da se prema Hrvatima i Makedoncima, koji su biliizloeni pritisku velikosrpske hegemonije", ima nastupiti kao premaprijateljima, koje nemaka vojska eli sauvati da ih srpski ovinisti nebace na ratite, gde e bez koristi ginuti za engleske interese. I uPredlogu za koordinaciju nemakih i italijanskih operacija protiv Jugo-

slavije, koja je izdala Vrhovna komanda nemake oruane sile, navodilose da je za unutranje politiko razbijanje jugoslovenske dravneteritorije naroito poeljno u svakom pogledu izai u susret hrvatskimtenjama za samostalnou i da se Hrvati imaju tretirati kao prijateljiOsovine. Smatralo se celishodnim da se hrvatska teritorija potedi odvazdunih napada.4'

Izdvojeni, privilegovani stav Nemaca prema Hrvatima konstantaje njihovog ponaanja. Mada je Nemaka nastojala da mirnim putempridobije Jugoslaviju na svoju stranu do 27. marta, njena obavetajna

sluba raunala je na loe stanje nacionalnih odnosa u Jugoslaviji,faktiki srpsko-hrvatskih odnosa, to se uvek moglo iskoristiti zarazbijanje Jugoslavije. Obraun u ratu koji je predstojao imao se izvritisa Srbijom i Srbima, a ne sa Hrvatima, Makedoncima i jugoslovenskimmanjinama. Loi srpsko-hrvatski odnosi bili su mlinski kamen oko vrata

Jugoslavije, koju je Nemaka - sa ostalim revizionistikim dravama -mogla zatei uvek kada proceni. Hrvati su u nemakoj politici bili trajnaprotivtea Srbima na Balkanu. I tradicionalno gledano bili su im blii.Kraljevina je, kao nacionalno nehomogena iznutra, bila i te kako3) Nemak a vlada je isticala prijateljsku politiku Tre eg rajha prema Jugoslaviji za vreme

M. Stojadinovia, koja je za privremeno bila oslabljena njegovim padom, ali je stavljenana solidnu osnovu" Bekim sporazumom od 25. marta 1941. koji je Jugoslaviji pruiodalekosene garancije" - Isto, 285.Direktiva o pripremanju napada na Jugoslaviju u propagandnom smislu - Isto, 43.

99

5/20/2018 92_3

4/80

ranjiva, to nemaka politika nije nijednog trenutka isputala iz vida.Odnos Treeg rajha prema Jugoslaviji do 27. marta nije, prema tome,

bio izraz prihvatanja jugoslovenske drave unapred i za sva vremena,ve je proisticao iz pragmatinih ekonomskih interesa za odravanjemnjene celine, planova za preureenje Jugoistoka u novom poretku" itrenutnih procena ratne celishodnosti da se Vermaht ne angauje u ratu

protiv Jugoslavije, nalazei se pred intervencijom protiv Grke idalekosenim planom na Istoku.

Napad je poeo bez objavljivanja rata u noi 5/6. aprila 1941.zauzimanjem Sipa, na Dunavu. Oko 5,10 asova nemaka avijacija jebombardovala jugoslovenske aerodrome kod Skoplja, Kumanova, Nia,Zagreba, Breica i Ljubljane. Oko 6,30 italijanska avijacija je sa bazau Italiji i Albaniji napala aerodrome, pristanita i pomorske baze natlu Crne Gore, Hercegovine, Dalmacije, Bosne i Slovenije. Oko 6,45asova Nemci su sa aerodroma u Maarskoj, Rumuniji i Austriji izveli

teroristiki napad na Beograd, koji je 3. aprila bio proglaen zanebranjen grad. Napadi na Beograd ponovljeni su jo tri puta 6. aprila,u noi 6/7. aprila i sledeeg dana, 7. aprila.5' Nemaka avijacija jesvojom aktivnou spreavala mobilizaciju, koncentraciju i grupisanje

Jugoslovenske vojske.Na glavnom i prvom udaru 4 vazdune flote Treeg rajha, kojom

je komandovao general-pukovnik Aleksandar Ler, naao se glavni gradJugoslavije. Operacija je imala izrazito osvetniki peat. Trei rajh injegov voa svetili su se Beogradu i njegovim stanovnicima za slobodar-

sko raspoloenje iskazano posle prevrata. U operaciji Kazna" (Straf-gericht") Komande vazdune flote usvojene u Beu, 31. marta 1941,stajalo je pod b) da je zadatak vazduhoplovstva razaranja Beogradavelikim napadom". Prvi napad izvelo je 234 bombardera uz pratnjulovaca. Pored dravnih nadletava, vojnih i civilnih, objekti napada bilesu i stambene etvrti, bolnice, podzemna sklonita po parkovima. Saosvetom je trebalo posejati paniku, slomiti duh graanstva, paralisatirad dravnih ustanova, izazvati demoralizaciju najirih razmera. Bom-

bardovanje glavnog grada nastavila su se istog dana: oko 11 asova,

oko 14 asova i predvee. Vazduna odbrana pokazala se nemonompred navalom nemake vazdune sile, iako su piloti 6. lovakog pukaoborili 10 nemakih aviona. Nemci su zlonamerno javljali o bombardo-vanju tvrave Beograd", iako se radilo o nebranjenom gradu inapadima na civilne i sanitetske objekte, te podzemna sklonita,zahvaljujui skici koju su dobili od petokolonakih elemenata.6' Kapetan

5) Protiv nemakih bombarderskih formacija praenih lovcima, koji su napadale glavnigrad Jugoslavije, istakao se esti lovaki puk koji je izgubio 13 aviona - Isto, 304 ;

6) Bombardovani su sledei objekti: eljeznika stanica, elektrina stanica, zgrada Pote,telegrafa i telefona, zgrada Ministarstva vojske i mornarice, Glavnog generaltaba iVojne akademije, Dvor na Dedinju, Gardijska kasarna u Topideru, Komandaandarmerije, Zemunski aerodrom, Uiteljski dom, Dorol, Kalenia pijaca, kolskezgrade, bolnice, stambene zgrade, sklonita PAZ-a po parkovima. Ako je postojalanamera, onda su Nemci bombardovanjem Narodne biblioteke izvrili i kulturni genocid- Prema izvetaju Tehnike direkcije optine grada porueno je 714, a tee oteeno

100

5/20/2018 92_3

5/80

100

Vladimir Kren, kao organizovani ustaa, 3. aprila 1941. prebegao je izZagreba u Austriju i Nemcima dao podatke o letakom rasporeduJugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva.7'

Nemaka avijacija istovremeno je bombardovala i saobraajneobjekte u Makedoniji, Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, kao i aerodromekod S koplja, Uroevca i Pritine.

Mada je neprijatelj uspeo prvog dana rata da uniti deo avionaratnog vazduhoplovstva na tlu, lovaka i bombarderska avijacija poka-zala je znake patriotizma i heroizma u sukobu sa daleko nadmonijomnemakom i italijanskom vazdunom armadom". Nemci i Italijaniprvog dana rata zagospodarili su nebom, oborili 38 aviona u vazduhui 77 unitili na zemlji, dok su nemaki gubici iznosili 21 a italijanskidva aviona. Jugoslovenska bombarderska avijacija uzvraala je napa-dima na nemake aerodrome, elezniki saobraaj i oklopne i motori-zovane kolone u oblasti Sofije, Radomira i ustendila, zatim na pravcu

ustendil - Kriva Palanka, a u Rumuniji u rejonu Temivara i Arada,severno od Maribora i u podruju Skadra,8' ali se radilo o neravnoprav-nim protivnicima i u vazduhu i na kopnenom frontu. Jugoslovenskaavijacija bombardovala je i gradove u Albaniji: Skadar, Lje, Dra,Zadar; bombardovani su i Peuj, Grac, Temivar, Arad.

Nemako bombardovanje pokidalo je veze izmeu jedinica, onemo-guavalo kretanje jedinica bez vazdune zatite, izazivalo nevericu uotpor iskazanoj sili, prouzrokovalo strah i paniku u pozadini i na frontu.Svako komandovanje i koncentrisanje snaga unapred je bilo preseeno.Svesni da pred sobom imaju oklopne jedinice, a u vazduhu nadmonu,gospodareu avijaciju Treeg rajha, vojnici su gubili samopouzdanje.Odnos snaga unapred je ubijao smisao svakog otpora.

Trea grupa armija Jugoslovenske vojske, koja se nalazila podkomandom armijskog generala Milana Nedia, imala je praktinonajvaniji zadatak: da odbranom Makedonije i upadom u Albanijuobezbedi odstupanje Jugoslovenske armije prema jugu, kao to je bilopredvieno ratnim planom. Na pravcu ustendil - Kriva Palanka -

Kumanovo - Skoplje dejstvovala je nemaka Druga oklopna grupa,sastavljena od tri divizije sa 600 tenkova. Ovoj grupi snaan otporpruila je Moravska divizija kod Stracina, pretrpevi velike gubitke odtehniki daleko nadmonijeg neprijatelja koga su izdano pomagalevazdune snage. Tim je bio otvoren put ka Kumanovu i Skoplju. Bilo

je vie nego jasno da je glavni nemaki udar na Jugoslovensku vojsku,usmeren iz Bugarske, imao za cilj da munjevito zauzme Makedoniju,presee eventualno odstupanje jugoslovenske vojske prema Grkoj i

1.888 zgrada. Poginulo je 2.271 lice; prema nemakim izvorima oko 4000 graana. -

Beograd u ratu i revoluciji 1941-1945, 1, Beograd, 1984, 94-95. - Ima podataka dabroj poginulih iznosi 20.000. Jedan od primera kako je u nas malo uraeno nautvrivanju precizne kvantifikacije rtava.Nemci su iz Glavnog generaltaba i Ministarstva vojske i mornarice dobili od svojihljudi skicu mobilizacijskih mesta, usled ega je bilo i mnogo ljudskih rtava.

8 ) V. Terzi, n.d., 2, 293.

101

5/20/2018 92_3

6/80

spajanje sa Britancima i Grcima, a zatim da se snage grupe armijaopkole, unite i prinude na predaju. Nemci su 7. aprila, drugog danarata, zauzeli Skoplje, a glavne snage 3. armijske oblasti su razbijene.Zauzimanjem Skoplja i izbijanjem u dolinu Vardara Nemci su sasvimprekinuli vezu Vrhovne komande sa jugoslovenskim trupama u Make-doniji, ime je njihovo razbijanje bilo samo pitanje vremena. Time je

bio i otvoren put ka Pritini i Kosovu.9)Jugoslovenska vojska nije postigla zamiljene uspehe ni na alban-skom frontu. Zetska divizija je od 8. do 13. aprila protiv Italijana uspelada prodre u dubinu prema Skadru tek 15-20 km, jer je zadrana oditalijanskih oklopnih jedinica. Desna kolona Kosovske divizije, koja jeiz akovice prodirala takode prema gradu na Bojani, imala je upovlaenju znatne gubitke od albanskih snaga koje su je napadale izzaseda.1 Izmeu Zetske i Kosovske divizije dejstvovao je Komskiodred.

Trupe 3. armijske oblasti nisu uspele da obezbede odbranu frontaprema Bugarskoj, to jest da zatvore Strumiki, Carevoselski i Krivorekipravac, usled ega je nastupilo rasulo. Peta armija, takoe, nije uspenozadrala granini front prema Bugarskoj, na pravcu Bosiljgrada, Trna,Pirota, Knjaevca, Zajeara i Negotina. Nemci, koji su napadaliniavskim pravcem, nisu uspeli da se zaustave ili da se bar njihovonapredovanje uspori nekoliko dana, radi organizacije odbrane na

Junoj Moravi i zatvaranja prolaza dolinama Velike i Zapadne Morave.Nemci su ve prvog dana rata probili odbranu Jugoslovenske vojske na

pravcu Ni - Pirot - Sofija.11 ' Time je bio otvoren put prema Beogradus june strane. Jedinice 11. nemake oklopne divizije ve 10. aprilaizbile su u dolinu Velike Morave. Nemaki tenkovi su preko Lapovanapredovali prema Beogradu. Slabe snage Jugoslovenske vojske (18peadijski puk sa prvom baterijom i 1. protivtenkovskom etom)neuspeno su usporavale kretanje Nemaca preko Mladenovca. Sabant-ski odred nije uspeo spreiti prodor nemakih tenkova iz Jagodine kaKragujevcu. Prodorom nemakih snaga prema Beogradu i Topolirazdvojene su jedinice 6. armije. Delovi nemake 8. oklopne divizije

kretali su se na severu pravcem abac - Valjevo i abac - Obrenovac- Lazarevac. Prva armija se poela povlaiti iz Bake posle 10. aprila1941. i ulaska Maarske u rat. Brzi prodor nemakih oklopnih imotorizovanih snaga preko zone 2. armije onemoguio je njeno urednopovlaenje preko Save, tako da su mnoge jedinice zarobljene u predeluSrema. Ustake pobune prinudile su 2. armiju da se povue na desnu

^ Isto, 310.10 ) Na frontu Kosovske divizije dolo je do pobune Albanaca u pozadini u rejonu Suve

Reke. Znaci nereda i panike javili su se i u pozadini Vardarske divizije. Izazivali su

ih begunci iz Skoplja u prostoru Tetova i Gostivara, to je negativno uticalo na jedinicei komandovanje - Isto, 326-7.u> Nemaka je na junoj granici prema Jugoslaviji - Jugoistonom frontu imala najjae

snage - 12. armiju, jau i spremniju od 2. armije na severozapadu koja je krenula unapad pre koncentracije svih predvienih snaga; jug je bio i glavni pravac nemakogudara.

102

5/20/2018 92_3

7/80

stranu Save. Prilikom nemakog prodora u Mavu, 3. konjika i Potiskadivizija pruile su snaan otpor nemakim snagama.12 '

Na dan proglaenja NDH, 10. aprila 1941, raspala se etvrta armijakojom je komandovao general Petar Nedeljkovi. Ve 8. aprila 1941.dolo je do pobune 108. peadijskog puka u Bjelovaru. U pobuni,razaranju pozadine i pokuaju zarobljavanja taba etvrte armije uzeli

su uee petokolonai: generaltabni pukovnik Franjo Nikoli, naelnikOperativnog odeljenja Prve grupe armija, Julije Makanec i Ivan Mrak,rezervni vazduhoplovni kapetani, koji su od ranije bili povezani sanemakom obavetajnom slubom. Pobunjeni puk dobio je podrku 40.peadijskog i delova 42. puka. Hrvati su naputali jedinice, zarobljavalii ubijali srpske oficire i vojnike.13 ' Hrvati komandanti bombarderskihi lovakih pukova nisu izvravali nareenja, predavali su se Nemcima,otkrivali poloaje vazdunih snaga, izostajali sa uzletanja i porednareenja (major Franjo al, pukovnik Dragutin Rupi, pukovnik

Zdenko Gorjup, major Mato ulinovi, potpukovnik Leonid Bajdak idrugi).14' Sabotaom je bila zahvaena i rena flotila. tab Rene flotile,kojem su se na elu nalazili kapetan bojnog broda Edgar Angeli inaelnik taba kapetan fregate Boris Storov, drala se saboterski zavreme neprijateljske akcije u erdapu u noi 5/6. aprila 1941. godine.Neprijatelj je u Zagrebu doekan kao oslobodilac. Prilikom dolaskanemakih trupa bugarofili su u Skoplju i Velesu isticali bugarskezastave, klicali Hitleru, Musoliniju i kralju Borisu. Petokolonai su uunutranjosti Srbije raznosili lane vesti, saoptavali o sputanju nema-

kih padobranaca, upadali u komande mesta i na nemakom izdavalilana nareenja, uticali panikerskim vestima da jedinice Jugoslovenskevojske napuste pojedine gradove (Kragujevac i Kraljevo), poto suprethodno palili vojne magazine i avione na aerodromu.15 '

Slovenaki politiari u vladi pokazali su neposredno uoi rata daje koulja bila blia od gunja". Fran Kulovec i Miho Krek su 5. aprila1941, preko Poslanstva Slovake u Beogradu, nudili Treem rajhuizdvajanje Slovenije iz sastava Kraljevine Jugoslavije pod uslovom dase garantuje integritet izdvojene Slovenije.16 ' Narodni savet ili Nacio-nalno vee Slovenije, obrazovano 6. aprila od slovenakih politikihprvaka, otkazalo je poslunost Vrhovnoj komandi i vladi ve 10. aprila,im je proglaena NDH. Od Jugoslovenske vojske zahtevano je danapusti slovenaku teritoriju. Desetog aprila 1941. Hrvatska i Slovenijaispale su iz rata koji je u optem rasulu formalno nastavljala da vodiKraljevina Jugoslavija.

Jugoslovenska vojska i snage odbrane imale su od prvog dana rataprotiv sebe folksdojere, koji su bili pripremljeni za dejstvo kao peta1-1 Puk se pobunio u noi 7/8. aprila i 8. aprila 1941. godine, pod uticajem ustaa.

Pobunjenici su klicali Hrvatskoj, pevalase Vila Velebita" - V. Terzi, n.d., 2, 333." Mrak je preuzeo komandu nad svim pobunje nicima.

" V. Terzi, n.d ., 2, 508 -9 . Isto, 512.

F. ulinovi, Okupatorska podjela Jugoslavije, Beograd, 1970, 137-8.

103

5/20/2018 92_3

8/80

kolona". Po ranijem Hitlerovom nareenju folksdojeri se nisu smeliodazivati na poziv za mobilizaciju. In. Franc Nojhauzen, preko kojeg

je ila privredna pijunaa uoi rata, bio je rukovodilac celokupnenemake obavetajne mree u Jugoslaviji. Direktive su dobijane radio-putem preko organizacije Jupiter" sa centrom u Beu. Radio-stanicefolksdojera nalazile su se u Novom Sadu i Vrcu. Zadatak folksdojera

je bio da demoraliu pozadinu i snage odbrane u skladu sa Hitlerovomstrategijom ostvarivanja moralnog sloma neprijatelja pre nego to i doedo samog rata. Organizovana pre rata meu folksdojerima, petakolona trebalo je da deluje iznutra i izazove haos i pometnju. U skladusa Hitlerovim idejama Nemci u Jugoslaviji imali su da budu izvidnicekoje pijuniraju", pripremajui rasulo pre pristizanja nemakih vojnihsnaga. Nemaka propaganda je od 27. marta pripremala folksdojereza akciju, istovremeno opravdavajui napad na Jugoslaviju, vestima ikomentarima o planskom proganjanju folksdojera, njihovom telesnomzlostavljanju i bacanju u koncentracione logore, a na drugoj straninaoruavanju srpskih bandita" protiv folksdojera.17 '

Albanski separatisti su na Kosovu i Metohiji uestvovali u pljaka-nju vojnih magazina, povezivanju i sadejstvovanju sa italijanskim inemakim jedinicama, preuzimali vlast, napadali saobraajnice u poza-dini Kosovske divizije, koja se nalazila na albanskom frontu u borbiprotiv italijanskih trupa. Italijanski obavetajci koji su se prebacili naKosovo i Metohiju, maskirani su kao kalueri pojedinih katolikih

redova, kao i albanske izbeglice koje su se vraale na Kosovo.18 'Ve 10. aprila, kada je u Zagrebu proglaena NDH, 11. nemaka

oklopna divizija nastupala je od Jagodine u pravcu severozapada. Nakraju toga dana Vlada i Vrhovna komanda mogle su konstatovati dasu 1. i 3. grupa armija prestale da postoje, da su se Trupe Primorskearmijske oblasti rasturile bez borbe, da je 5. armija razbijena, da seRatna mornarica raspada i da su samo 1, 2. i 6. armija donekle sposobneza borbu, kao i to da su veza i komandovanje sa preostalim snagamaskoro sasvim paralisane".19 '

Otpor je davan juno od Beograda, ali ogranienih razmera imogunosti. Nemci su u borbama sa Knikim odredom, kod selaDragobraa, izgubili sedam tenkova. Rudniki (Gornjomilanovaki)odred kod sela Bare unitio je pet nemakih tenkova. Jedanaestanemaka oklopna divizija morala je kod sela Markovca da slomi otpor

jedinica Dunavske Divizije. Na pravcu Velika Plana - SmederevskaPalanka - Mladenovac divizija je morala da savlauje otpor Unske17 ) Hitler je u Proglasu nemakom narodu govorio o ispadima koji predstavljaju sramotu

za Trei rajh koju on ne eli da podnosi.18> Organizovanu protivjugoslovensku aktivnost nosio je od prelaska u Tiranu 1939.Kosovski komitet, oslonjen na italijansku obavetajnu slubu.

19 ) Rat je 10. aprila 1941. u sutini bio zavren, jer su ostaci razbijene Jugoslovenskevojske samo - kako veli V. Terzi - ivotarili do 17. aprila 1941, kada je konano(sem u Albaniji) likvidiran svaki otpor - V. Terzi, n.d., 2, 385.

104

5/20/2018 92_3

9/80

divizije i 2. konjike brigade, ali je ipak nou 12. aprila stigla dopodnoja Avale. Nemcima je pruen otpor i na domaku Aranelovca.20)

Jedinice 41. nemakog korpusa nadirale su kroz Banat bez otporai predvee 12. aprila 1941. zauzele Panevo. Zbog nadiranja Nemacapreko Banata i Srema, nareeno je ruenje mostova na Dunavu i Savikod Beograda, koje je izvreno u noi 11/12. aprila 1941. godine.

Izviaka grupa kapetana Klingenberga iz nemake SS divizije DasReichs" sa 9 vojnika ula je u Beograd, koji je posednut tek sutradan,13. aprila 1941. godine. Bio je to trei ulazak Nemaca u ovom veku uglavni grad Srbije, odnosno Jugoslavije. Nemci e u osvojenom Beo-gradu organizovati defile pred zgradom Narodne skuptine.

Srbi su bili i rtve folksdojera koji su u Banatu (Alibunar,Petrovgrad i Panevo) od 12. do 23. aprila streljali blizu 90 ljudi.

Primeri otpora na mostobranu kod Klenka (Sabca) 12. aprila 1941,

borbe abakog odreda i 3. konjikog puka, novoobrazovanog Mavan-skog odreda, Protivavionskog diviziona kod Zvornikog mosta nisumogli uticati na opti poraz i rasulo. Jedinice 2. Jugoslovenske armijenisu uspele odrati front na desnoj strani Save, kao to je to zahtevalaVrhovna komanda.

Maarski regent Miklo Horti je nou 10/11. aprila 1941. izdaoProklamaciju za rat protiv Jugoslavije. Protumaio je 27. mart kaonasilno svrgavanje sa poloaja zakonitog poglavara Jugoslavije. Kao iHitler, tako je i Horti smatrao da su ovu nasilnu promenu pripremileiste sile koje su i 1914. nanele Evropi toliko suza, krvi i patnje". Ponjemu puisti su namerno izazvali sukob s velikim narodima Nemakei Italije, s kojima Maarsku obavezuje prijateljstvo i obaveze iz Trojnogpakta. Maarsku akciju Horti je objanjavao primenom zatitnih merazbog bombardovanja maarske teritorije i pokuaja prodora jugosloven-skih snaga, zanemarujui injenicu da su sa tla njegove zemlje poletaliavioni Treeg rajha na Beograd i da je Maarska sluila kao odskonadaska za napad na Jugoslaviju. Pozdravio je odluku voa hrvatskognaroda" da proklamuju nezavisnost i samostalnost, dravu Hrvatsku,ime je, po regentu, Jugoslavija prestala da postoji jer se raspala nasastavne delove. Iz toga je zakljueno da je postala dunost da se usvoje ruke uzmu teritorije koje su nasilno otrgnute od Maarske 1918.godine. Horti je to smatrao svojom svetom nacionalnom dunou",a ulazak u rat opravdavao zatitom Maara koji ive u junom podrujuod anarhije pustoenja". U Proglasu od 11. aprila Horti je pozdravljaohrvatski narod, koji je 10. aprila proglasio nezavisnost, a sa kojim jeMaarska ivela u prijateljskim odnosima 1.000 godina.21 '

20> Prema Beogradu su prodirale: 8. oklopna divizija sa severa iz Srema i Zemuna; 11.

oklopna divizija sa juga od Mladenovca preko Ralje i od Avale i glavnine 41. korpusasa istoka, iz Paneva - Isto, 418.Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilakom ratu naroda Jugoslavije(u daljem tekstu: Zbornik NOR-a), tom XV, knj. 1 (redaktori Godo Agne, AntunMileti), O ueu hortijevske Maarske u napadu i okupaciji Jugoslavije 1941-1945,Beograd - Budimpeta, 1986, 33-35.

105

5/20/2018 92_3

10/80

Hortiju nije smetalo da razvrgne Ugovor o venom prijateljstvu saJugoslavijom, zakljuen decembra 1940. Prilikom konsultovanja britan-ske i amerike vlade o eventualnim posledicama ulaska Maarske u ratprotiv Jugoslavije, maarski predsednik Pal Teleki je dobio odgovorda bi itav anglosaksonski svet krenje Ugovora smatrao zloinakimnapadom". U nervnom rastrojstvu, pritisnut neumoljivim injenicama

stvarnosti, a razapet izmeu sveanih proklamacija i verolomne akcijesvoje zemlje, Teleki je izvrio samoubistvo 3. aprila 1941. godine.Njegov moralni in nije, svakako, spreio maarske vlastodrce da uzpomo Nemake ostvare svoje revizionistike zahteve, ali je Telekijevooprotajno pismo Hortiju ostalo kao primer asti i potovanja ugovornihobaveza. Data re je pogaena zbog kukaviluka, a sramota nanetapotenju naroda, pisao je Teleki. Jasno je stavljao do znanja da jeMaarska stala na stranu nitkova" i da e Maari postati leinari",najprljavija nacija".22' Uzaludno je i patetino sam sebe okrivljivao to

to nije spreio, kao da je i mogao.U toku rata i prvih dana okupacije Bake i Baranje maarski

okupatori pobili su preko 3.500 Srba.Otkidanje Makedonije od ostalog dela Jugoslavije, pa samim tim

i spreavanje da se snage Jugoslovenske vojske spoje u Grkoj saGrcima i Britancima, davalo je glavni beleg ratnim operacijama na tlu

Jugoslavije. Nemci, oigledno, nisu hteli dozvoliti da se ponovi situacijaiz prvog svetskog rata sa Solunskim frontom. Pokazalo se, takoe, daromantiarsko i lakomisleno shvatanje o slabosti Italijana nije bilo

opravdano, zbog slabe tehnike opremljenosti Jugoslovenske vojske iotpora Italijana, oslonjenih na svoje mehanizovane jedinice pod Ska-drom. Nemci su glavnim snagama 12. armije feldmarala fon Listaodvojili vojinu prostoriju Makedonije od Srbije. Listove snage suistovremeno sa dva korpusa prele i u ostvarivanje plana Marita",napavi sa bugarske teritorije Grku u pravcu Trakije i Makedonije.

Cilj 2. armije general-pukovnika Maksimilijana fon Vajksa bio jeda razdvoji Hrvatsku i Sloveniju od Srbije, front severno od Save i

Dunava od onog juno od ovih reka, od ega su u vreme nemakogpolitikog i diplomatskog pritiska na Kraljevinu Jugoslaviju da priena stranu Osovine strahovali knez Pavle i drugi zvaninici namesnikogreima. Bombardovanjem Beograda, suprotno pravilima meunarod-nog ratnog prava, koje su Nemci i u dotadanjem ratu krili bez mnogopremiljanja (Varava, Roterdam i gradovi u Engleskoj), Nemci sudoprinosili optem rastrojstvu odbrane napadnute strane. Tri nemakemanevarske formacije bile su od prvog dana usmerene prema glavnomgradu Jugoslavije, raunajui na iznenaenje i silovitost prvog udara, i

to: prva, najsnanija oklopna grupa, koja je nadirala ka severu od22 ) Isto, 22 - Horti je istog dana napisao pismo Hitleru da su preduzete vojne mere, ali

moli da zbog oseanja grie savesti koja nas ispunjava", iju dubinu najbolje ilustrujesamoubistvo predsednika vlade, nemako vojno rukovodstvo tako odredi zadatkesvojih trupa da oni budu u saglasnosti sa naom saveu" - Isto, 23-24.

106

5/20/2018 92_3

11/80

pravca Sofija - Ni - Beograd; 41. oklopni korpus sa motorizovanimpukom Gros Dojland" sa prostora severoistonog Banata (Temivar- Vrac) i 46. oklopni korpus koji se kretao iz Meumurja preko Bara,kroz Slavoniju i Srem ka Beogradu.23 '

Rat je na Severnom i Severozapadnom frontu zavren za etiridana. Otpor nacionalno heterogene vojske zemlje koja je bila nacio-nalno razrivena iznutra, sastavljena od nezadovoljnih naroda (Hrvata,Makedonaca, albanske, nemake i maarske manjine), nije mogao bitiuspean. Bolesti drutva nisu mogle da ne zahvate i armiju, tim pre tosu se od 1939. u nju slivali i graani - vojni obveznici, unosei u vojskusve frustracije i akutne nacionalne i socijalne probleme karakteristineza drutvo. Zastarela i slabo voena Jugoslovenska armija nala se uratu sa najmodernijom, najprodornijom i najbrutalnijom armijom nasvetu. Udarac Vermahta jednostavno nije bilo mogue izdrati. Rat jetek otkrio svom snagom dubinu jedne krize, najvii stepen defetizma inacionalne razjedinjenosti, petokolonake izdaje. Vrhovna komanda,sa generalom Simoviem na elu, nije bila na visini zbivanja. Generalinisu bili spremni da se bore, a mnogi od njih nisu ni podnosili Simovia.Udar snaga 12. armije iz pravca Bugarske bio je neodbranjiv, o emusvedoi i injenica da je Skoplje palo pre Zagreba, jer se radilo o

jedinicama izvanredno naoruanim i spremnim za izvoenje najsloeni-jih operacija, koje su, na jednoj strani, imale sigurno bugarsko uporitesa kojeg su napadale, a na frontu u Albaniji Italijane s kojima je trebalo

da se sretnu. Kao i u dotadanjem ratovanju na Zapadu, Nemci su ina jugoslovenskom ratitu od prvog dana demonstrirali izvanrednosadejstvo kopnenih i mehanizovano-oklopnih snaga sa avijacijom. Mada

je i na junom frontu bilo primera izdaje pete kolone naroito iz redovaustaa, u peadijskim jedinicama, ali i u vazduhoplovstvu, koji nisu htelida izvravaju zadatke, ipak je uveliko preovlaivao srpski oficirski i

boraki kadar.

5/20/2018 92_3

12/80

jugoslovensku vladu 8. aprila, a drutvo su mu inili i ostali hrvatskiministri: Josip Torbar, Baria Smoljan i Ivan Andres; vladu je napustioi predstavnik JMO Dafer Kulenovi. Naputanje vlade, u stvaribekstvo ministara, bio je poseban primer aprilskog rasula. Pozivomsvojim pristaama da izraze lojalnost novoj vlasti (ustakoj) 10. aprila,Maek je osigurao legitimnost prenosa vlasti, faktiki potvrdio separa-

tizam i razbijanje Jugoslavije kao drave. Ostale su prazne rei Ivanaubaia da potpredsednik jugoslovenske vlade nee dezavuisati svojihdrugova".25 ' Kralj je sa vladom 14. i 15. aprila sa nikikog aerodromanapustio zemlju, odletevi za Grku.

Simovi je bez saglasnosti vlade, mada u njeno ime, 14. aprilaovlastio armijskog generala Danila Kalafatovia da zakljui primirje,iako se u datoj situaciji radilo zapravo o kapitulaciji. Prethodno jeSimovi, s pozivom na Ukaz kralja Petra II, obavestio komandantapozadine Vrhovne komande Danila Kalafatovia, da je postavljen za

naelnika taba Vrhovne komande. Tom prilikom Kalafatoviu jepredao i pismeno ovlaenje, stavljajui mu do znanja da ga jekraljevska vlada na sednici na Palama 13. aprila 1941, s obzirom nastanje nae vojske, posle prvih neuspeha i naroito s obzirom nadelikatnu situaciju nae vojske zbog dogaaja u Hrvatskoj i Dalmaciji",ovlastila da odmah zatrai primirje od neprijatelja kako bi se dobilo uvremenu i olakala situacija vojske.^

Simovi je imao u vidu situaciju Francuske 1940, ali se u Jugoslavijiradilo o sasvim drukijim prilikama. Nemci su zahtevali bezuslovnukapitulaciju koja je iskljuivala svako primirje. Kapitulacija (Odredbeo primirju) je potpisana 17. aprila 1941. u Beogradu, u zgradi bivegehoslovakog poslanstva. Kapitulaciju su potpisali general-pukovnikMaksimilijan fon Vajks, s nemake strane, a s jugoslovenske AleksandarCincar Markovi i general Radivoje Jankovi. '

U kratkotrajnom ratu zarobljeno je oko 375.000 jugoslovenskihvojnika i oficira, koji su najveim delom odvedeni u zarobljenitvo,uglavnom Srba, Crnogoraca i Slovenaca.28 '

25 ) U zapisniku koji je vodio S. Kosanovi stoji da je J. utej izvestio da je Maek ostaou Kupincu da deli sudbinu svog naroda" - B. Krizman, Jugoslovenske vlade uizbjeglitvu, 1941-1943, Zagreb, 1981, 10.

26 ) Po svemu izgleda da Vlada na Palama nije uopte raspravljala o kapitulaciji, a kamoli o tome donela odluku. Iz Simovievog izvetaja podnesenog Vladi nije se moglovideti da se radi o kapitulaciji. Simovi je referisao da je poloaj nepovoljan, ali nijebeznadean , jer postoj i trea odbrambe na lini ja . Oigledno je da se radilo oje dnost ra nom i ne rea lnom izvetaju - B. Kr izma n, n.d., 1011.

2/ > Glavni stan Firera obavestio je 17. aprila 1941. Vrhovnu komandu Vermahta da jekomandant Jugoslovenske vojske - general D. Kalafatovi - prihvatio 15. aprila uslovekapitulacije i naredio jedinicama da ne pruaju otpor - VII, Aprilski rat, 1987, 781- Kosovska divizija je na tlu Albanije obustavila operacije tek 22. aprila 1941. godine.

28 ) Prema nema kim izvorima zaroblj eno je oko 39 8.00 0 ljudi, od kojih su Italijani zarobilisamo oko 30.000. Na slobodu su puteni Makedonci (kao Bugari), Hrvati i pripadnicimanjina. Prema kasnijem nemakom izvoru u nemakom zarobljenitvu je 21. juna1941. bilo 181.258 zarobljenika - Jozo Tomasevich, etnici u drugom svjetskom ratu,Zagreb, 1979, 78. - J. Hoptner iznosi podatak da je u nemako zarobljenitvo palo254.000 jugoslovenskih vojnika i oficira, ne ubrajajui one iz Srbije - n.d., 276. - SI.

108

5/20/2018 92_3

13/80

Aprilski rat je bio katastrofalan vojni poraz, ali je za posledicuimao razbijanje drave od strane pobednika. Za Nemaku i njenesaveznike u pitanju je bila vojna egzekucija daleko nadmonijegprotivnika nad jednom vetakom tvorevinom koju su stvorili pobednicinad Centralnim silama 1918. godine. U likvidaciji te drave dolazila jedo izraaja Hitlerova srbofobija zbog dogaaja koji su se odigrali u

Beogradu u noi 26/27. marta. Rat neravnopravnih vojnih strana uticaoje i na njegovu kratkotrajnost. Ali daleko vie od te injenice, na brzii haotini slom Kraljevine Jugoslavije uticali su faktori unutranjegrastrojstva drave, koji su bili karakteristini za sve vreme njenogtrajanja, izbijajui vulkanski u svom antijugoslovenskom obliku naroitou uslovima rata. U sukobu Osovine i Kraljevine trijumf ovala je vojnonadmonija sila, moderna vojna doktrina, vojno daleko bolje organizo-vano drutvo. Nemaka je od 1934. prebacila svoju privredu na kolosekrata. Radilo se o nadmoi industrijske sile nad drutvom agrarnog

karaktera. Bio je to i sukob homogene vojske sa nacionalno heteroge-nom armijom Jugoslavije. Hitler je oekivao daleko jai otpor Jugoslo-venske vojske, ali vojska Kraljevine nije bila srpska vojska iz prvogsvetskog rata. Defetizam politikog vrha i vojnog rukovodstva bio jeposeban uzrok brzog poraza. Bilo je generala koji su se prilikom odlaskana front pozdravljali sa: Dovienja u zarobljenitvu".

Nemaka i njeni saveznici bili su daleko tehniki nadmoniji uodnosu na Jugoslovensku vojsku, koja nije raspolagala modernimnaoruanjem, pre svega avijacijom koja bi se mogla meriti sa Luftvahe,

tekom artiljerijom, oklopno-mehanizovanim jedinicama, pa ni moder-nom vojnom doktrinom. Nemaka vojska je ve u dotadanjim kampa-njama na istoku i zapadu stekla znaajno iskustvo i samopouzdanje.Osovina je bila superiornija i po broju ljudstva, jer se na njenoj straninalazilo 870.000 vojnika nasuprot oko 600.000 vojnika Kraljevine

Jugoslavije, pri tom neuporedivo slabije naoruanih i opremljenih. Unapadu na Jugoslaviju uzele su uee 52 nemake, italijanske imaarske divizije, potpomognute iz vazduha sa 2.236 borbenih aviona.Odnos snaga u Vazduhu bio je 5 : 1 u korist avijacije Osovine. Rat je

za Trei rajh bio, zbog nepredvienog prevrata, iznenadan i neoekivan,ali ta prednost za Jugoslovensku vojsku nije imala mnogo znaaja zbogkanjenja taba Vrhovne komande i jugoslovenske vlade da preduzmublagovremeno odbrambene i mobilizacione mere, infatilno uvereni daje rat mogue izbei ili bar odloiti.

I pored raspoloenja srpskog naroda da se sa Jugoslovenima bore,sve se sruilo kao kula od karata. Nemaka superiornost nije se ispo-

Kerkez navodi Hitlerovu izjavu iz aprila 1941. (a takve podatke daje i Glavni Hitlerovstan, 28. maja 1941) daje ukupan broj zarobljenika iznosio 337. 864 vojnika i podoficirai 6.298 oficira, iskljuujui folksdojere, Maare i druge koji su odmah puteni. Svezarobljenike Hitler oznaava kao Srbe - Obnova", br. 12. 1941; S. Kerkez, DrutvoSrbije u ratu i revoluciji 1941-1945, rukopis doktorske disertacije, Beograd, 1989, 602.- Nemci su u aprilskom ratu imali 558. izbaenih iz stroja, od toga 151 mrtvih. - V.Terzi, n.d., 2, 498.

109

5/20/2018 92_3

14/80

ljavala samo u oklopnim jedinicama i vazduhoplovstvu, ve i u koman-dnom kadru, nainu komandovanja, izvoenju borbenih, operativnihzadataka. Rat je bio zavren onog dana kada je slomljen makedonskifront i kada jugoslovenske trupe - i pored upada na albansko tlo - nisuuspele da osvoje Albaniju, potisnu Italijane, bace ih u more i zarobeveliki ratni materijal kao to se olako oekivalo, jer se navodno radilo

0 slabom protivniku. I pre rata se nije oekivalo da bi Jugoslovenskavojska mogla da zadri front severno od Save i Dunava. Nemci su,osim toga, u aprilskom ratu ne samo nametnuli munjeviti rat, ve iunitavajui rat", napadajui naseljena mesta, s ciljem demoralizacijenaroda i vojske, ne obazirui se na rtve meu civilnim stanovnitvom.Demonstrirao se brzometni i totalni rat. Pri tom su politiki, propagan-dno, psiholoki i operativno koriene meunacionalne suprotnosti u

Jugoslaviji.Na osnovu obimnih istraivanja aprilskog rata, Velimir Terzi je,

uprkos optem slomu i razornom delovanju pete kolone, te defetizmukomandanata, izdvojio znatan broj jedinica umadijske, Bregalnike,Moravske, Toplike, Drinske, Timoke, Dunavske, Cerske, Unske,Dravske, 2. i 3. konjike divizije koje su pruile snaan otpor neprija-telju.29 '

Piloti su pokazivali nevieni heroizam. Avijatiari 51. lovakegrupe 6. lovakog puka sa zemunskog aerodroma tukli su se saneuporedivo nadmonijim nemakim snagama, branei nebo Beograda.

1 nad drugim gradovima Jugoslavije bilo je primera pojedinanog igrupnog heroizma. Narednik pilot-lovac ore Cvetkovi oborio je dvaitalijanska aviona nad Podgoricom, a ostavi bez benzina i municijeudario u italijanski avion. Nad Peujem je poginuo 7. aprila 1941. majorDobrosav Tei s drugovima, a u rejonu Segedina major Lazar Donovi,komandant grupe i drugi.30'

Aprilski rat je imao jo jednu dimenziju koja nije uvek bilaprimeivana: izvesnu nedovrenost,31' bar sa srpske i crnogorske stranegledano. U pitanju su graani zemalja koji su imali drave pre 1918,slavnu vojnu tradiciju i samopregor naroda u slinim istorijskim situa-cijama, koji su teko shvatali da se drava gubi bez stvarne bitke. Ovajinilac je vie nego vano da bude uoljiv u situaciji koja je nastalanakon vojnog poraza. Nedovren je i sa stanovita oficirskog kadra,koji se nije pokazao u kratkotrajnom ratu, iekujui trenutak svogiskupljenja nastavljanjem otpora. Za komuniste je rat tek poinjao. Ratse mogao smatrati nedovrenim i sa stanovita otpora okupacionimreimima i teroru zavedenim nad Srbima, posebno u NDH, na Kosovu

i Metohiji, u okupacionoj zoni pod Maarima i Bugarima.29 ) Isto, 530-541.30 ) Isto, 535-540.31 ) M. ilas u delu Revoluc ionarni rat" (B eog rad , 1990) koristi pojam nedovreni ra t" .

110

5/20/2018 92_3

15/80

Srbi kao rtve vojnog sloma

Unitenjem jugoslovenske dravnosti ruili su se osnovi versajskeJugoslavije", iji su tvorci bili Srbi. Vojnom egzekucijom nad navodnoneprirodnom dravnom tvorevinom, stvarane su istovremeno pretpo-stavke za nadoknadu saveznicima Treeg rajha - Italiji, Maarskoj i

Bugarskoj, sa krajnjom degradacijom Srbije u teritorijalnim okvirimaod Grdelice do Beograda.32 ' Antisrpsku notu posebno je imalo istupanjeNemake, kao sile koja donosi osloboenje nesrpskim narodima.Beograd je uziman za simbol srpske moi izmeu dva svetska rata,ocenjivan kao ratni dobitnik", razume se na raun nesrpskih narodabezobzirno tlaenih i eksploatisanih. Istupanjem u tom smislu obrau-navalo se sa tradicijom Jugoslavije kao srpsko-versajske tvorevine, ana drugoj strani davala perspektiva nesrpskom stanovnitvu kao povla-enoj kategoriji stanovnitva u odnosu na Srbe i Slovence.

Na delove jugoslovenske teritorije, posebno one koje su se raunaleza srpske ili to i bile (kao to je sluaj s Vojvodinom i Kosovom iMetohijom), pretendovale su, uz saglasnost Treeg rajha, revizionistikezemlje - Bugarska i Maarska - koje su jedva ekale da u novojvojno-politikoj i meunarodnoj konstelaciji pristupe deobi plena ikomadanju Jugoslavije. Na Kosovu sa Metohijom Italija je pomogla dase konstituie reim Velike Albanije. Makedonija je vraena pod okriljeBugarske, dok je zapadnim delom ula u sastav Velike Albanije", sagraninim krajevima Crne Gore. Okupacijom Bake i Baranje, s

formalnom aneksijom ovih krajeva Maarskoj decembra 1941, tzv.june upanije ponovo su vraene pod krunu Sent Itvana.33 ' Na tluHrvatske i Bosne i Hercegovine, bez Dalmacije, 10. aprila 1941.ustanovljena je klerofaistika i rasistika, izrazito antisrpska tvorevina- NDH.Stenjena u prebalkanske granice, zapravo jo ue, s obziromna inkorporaciju Vranjskog i Pirotskog okruga u sastav Bugarske,34 'Srbija se nala pod reimom vojne uprave, kao jedina jugoslovenska

32 ' Vojnookupaciona zona Srbije obuhvatala je, prema nemakim izvorima, oko 51.100

km2

sa 3,8 miliona stanovnika (3.810.000), od ega 175.000 Rumuna - Vlaha. Poizvorima iz Nedieve arhive stanovnitvo na teritoriji Vojnog zapovednika Srbijeiznosilo je 3.773.000 ljudi, i to: 3.367.000 Srba, 23.000 Hrvata, 51.000 ostalih Slovena,102.000 Maara, 146.000 Nemaca, 66.000 Rumuna i 18.000 ostalih. PretkumanovskaSrbija" je imala teritoriju od 48.303 km 2, sa 3.79 8.229 stanovnika. U analizi ovihpodataka trebalo bi voditi rauna o izbeglicama u Srbiji, a na drugoj strani zaroblje-nicima u aprilskom ratu iz Srbije. - Vid. J. Marjanovi, Ustanak i narodnooslobodilakipokret u Srbiji 1941, Beograd, 1963, 23.Centralni organ vlasti u okupiranoj Bakoj i Baranji je Vrhovni tab maarske vojske.Vojna uprava je avgusta 1941. zamenjena civilnom upravom. Jugoslovenske oblastipod maarskom okupacijom anektirane su Zakonom o ponovnom prisajedinjenjuJunih zemalja kruni Sv. Stevana od 16. de ce mbra 1941. godine. Maarsk a soldateskaje ve pril ikom vojnog poseda nja Bake poinila te ke zlo ine nad Srbi ma .

' Hitler se aprila 1941. saglasio da bugarske trupe uu u Srbiju do linije Pirot - Vranje- Skoplje, ali je bugarsko okupaciono podruje do leta ve obuhvatalo srezove:caribrodski, niavski, luiki, bosilgradski, masuriki, bojaniki, preevski i pinjski,delove palanakog i vlasotinakog sreza, teritoriju severoistono od Zajeara, izmeuTimoka i stare dravne granice - J. Marjanovi, n.d., 22.

111

5/20/2018 92_3

16/80

zemlja sa takvim statusom, obavezana da plaa kontribueije nemakomokupatoru za izdravanje okupacione vojske, to je takoe bio sluaj

bez presedana na tlu vojno poraene Kraljevine Jugoslavije.35 'Srbiju je juna 1941. snala i tragedija Smedereva, usled eksplozije

municije u Citadeli Smederevo" (Smederevskoj tvravi), gde senalazilo skladite ratnog plena. Eksplozija je izazvala velika razaranja

grada i ogromne rtve, koje je Vojnoupravni komandant u Srbiji 10.juna 1941. ocenjivao Komandi kopnene vojske na oko 500 poginulih ioko 700 ranjenih, mada se njihov broj procenjuje i na oko 2.000 mrtvihi ranjenih jer je do eksplozije dolo na pazarni dan, u vreme kada seveliki broj seljaka iz okolnog okruja naao u Smederevu.361

Da li se u sluaju ove eksplozije radilo o diverziji ili je do nje doloiz nepanje i nehata nije se nikada saznalo. Nemci su istraivali uzrokeeksplozije, ali nisu doli do podataka o diverziji. Tek neka svedoanstvakoja se pojavljuju u nae vreme pominju diverziju koju vezuju za

sovjetske obavetajce pukovnika Mustafu Golubia i Matiju Vidakovia,koji je inae od Nemaca bio kasnije uhvaen u Beogradu prilikom radana spremanju jedne eksplozivne smee.37 ' ak i da je diverzija izvedenau organizaciji ovih obavetajaca, sa njom nisu bili upoznati rukovodeipartijski centri KPJ. injenica da ova operacija nije ranije bila vezanaza sovjetske obavetajce ili KPJ, najverovatnije potie otuda to jeeksplozija odnela isuvie ivota nevinih graana da bi mogla podsticajnodelovati na otpor. Obelodanjivanje ove operacije kao antifaistikeakcije, s njenim pripisivanjem antinemakim snagama pod uticajem

komunista, izazvala bi sasvim suprotan efekat, sluei onim snagamakoje su se zalagale za operacije koje ne bi masovno ugroavalestanovnitvo srpskih gradova i sela. Ukoliko je vojnoobavetajni sovjet-ski punkt o diverziji obavestio svoj moskovski Centar, onda bi se ovasmederevska" tajna mogla rasplesti tek objavljivanjem grae sovjet-skog porekla.

Dve decenije posle pobednikog trijumfa srpskog naroda i stvaranjaprve jugoslovenske drave, dolo je do dijamteralno drukije situacije:

jueranji pobednici nali su se u ulozi poraenih. Ono to nisu mogle

Centralne sile 1914-1918, uradile su snage obnovljenog nemakogrevanizma putem faistike agresije, koja je u sutini predstavljalanastavak prvog svetskog rata za ostvarenje ciljeva koji nisu bili postignuti1914-1918. Izvrenje odmazde i ostvarenje revana pripalo je vodeoj

35> Srbija se nala u interesnoj sferi Velikonemakog Rajha" sa obavezom da izdravanemaku okupacionu upravu. U njoj su Nemci videli predstavnika poraene Kraljevine

Ju goslavij e.' Zbornik NOR, tom XII, 1, Izvetaj vojnoupravnog komandanta u Srbiji Komandi

kopnene vojske od 10. juna 1941, 157.

' J. B. Tito, Sabrana djela, tom 7 (priredio Radomir Vujoevi), Beograd, 1979, 50,112, 212 - Matija Vidakovi (pod pseudonimom Roman, Kostaluka, Zanjkovski,utuk) bio je uesnik graanskog rata u paniji. Stigao je u Beograd iz SSSR-a 1941,sa specijalnim zadatkom da izrauje tempirne mine. Prilikom njihove izrade, 4. jula1941, dolo je do eksplozije u Dragaevskoj ulici br. 17 u Beogradu, kojom prilikom

je Ma ti ja Vi dakovi teko povreen. Gest ap o ga je stre lj ao .

112

5/20/2018 92_3

17/80

sili nekadanjih Centralnih sila, Nemakoj, preobraenoj od 1933. unacionalsocijalistiku zemlju sa rasistikom doktrinom i naglaenomambicijom da zagospodari svetom, uz pomo Italije i ostalih susednihrevizionistikih drava, ukljuujui asistenciju svih unutranjih protivju-goslovenskih snaga ije delovanje s manjim ili veim intenzitetom nijeprestajalo u elom meuratnom razdoblju. Odgovornost je svedena na

Srbiju i koncentracija mrnje usredsreena protiv srpskog naroda. Srbijije namenjeno da isplati zaostale istorijske raune iz prvog svetskog ratai meuratnog perioda. Sluaj Srbije u drugom svetskom ratu klasian

je primer nestvarne mrnje, negacije pravila meunarodnog ratnogprava, razmnoenosti pseudoistorijskih argumenata i neosnovanih optu-bi na raun jednog naroda. Jednostranom osudom srpskog naroda zareim u Kraljevini Jugoslaviji otpisivana je krivica svih ostalih uesnikau vrenju vlasti. Srpska krivica" u meuratnom razdoblju dobila jenestvarne razmere. Snage novog poretka" nastojale su da uspostave

ekvivalenciju izmeu srpske politike u Kraljevini Jugoslaviji sa politikomnastupajue represije, iako i najpovrnije poznavanje srpskog ponaanjapre rata uopte nije moglo da se uporeuje s njenim razmerama ikarakterom.

Pobeda ustakog ekstremizma pripremana je izmeu dva svetskarata, u Jugoslaviji; produbljivan je jaz izmeu Srba i Hrvata, irilaideologija nacionalistike iskljuivosti. Takvoj orijentaciji sluila sukvazinauna ostvarenja o razlikama izmeu hrvatskog i srpskog knjiev-nog jezika (rad Petra Guberine i Krunoslava Krstia), navodnoj srpskoj

ekonomskoj pljaki Hrvatske (knjiga Rudolfa Biania), o pojavi inastanku pravoslavaca na tlu Hrvatske iz pera Krunoslava Draganovia(Masovni prelaz katolika u pravoslavlje na hrvatskom jezikom pod-ruju u vrijeme turske vlasti", Rim, 1937). ta tek da se kae za knjiguMladena Lorkovia Narod i zemlja Hrvata" (Zagreb, 1939). Ultrana-cionalistika ideologija sadrana u navedenim i srodnim radovimapripremala je buduu antisrpsku politiku.

Nemaka se, kao glavni saveznik i najjaa sila Osovine, u Srbijiosiguravala zavoenjem vojne uprave, kontrolom Trepe i KosovskeMitrovice, radi nadgledanja vane saobraajnice dolinom Ibra i eksploa-tacije olova, posedanjem vanih saobraajnica u dolini Morave u pravcuSkoplja i Egejskog mora na jednoj strani, i prema Sofiji i Bugarskojna drugoj, ukljuujui i dunavski vodeni put sa eksploatacijom Borskogrudnika. Istraivai balkanske istorije u drugom svetskom ratu zapaajuznaaj transverzale Dunav - Otrant za Osovinu. U sastavu stenjeneSrbije naao se i Banat u sklopu Dunavske banovine sa seditem uSmederevu,38) ali pod okupacijom nemakih snaga koje su imale daspree istovremene maarske i rumunske pretenzije na ovu oblast,delimino naseljenu rumunskim i maarskim stanovnitvom; Banat je

38 ) Za zastupnika bana Dravske banovine postavljen je Jozef Lap, sa seditem uPetrovgradu - Velikom Bekereku - Zbornik NOR, XII, 1, 153-4.

113

5/20/2018 92_3

18/80

sa istim formalnim statusom bio pod Vojnim zapovednitvom Srbije ivlau nemake narodnosne grupe, od oko 120.000 folksdojera. IstoniSrem sa Zemunom pripojen je NDH u jesen 1941. 39 ' Kosovo jepodeljeno izmeu tri okupatora: Italijana, koji su favorizovali stvaranjeVelike Albanije"; Nemaca, koji su faktiki drali Kosovsku Mitrovicus Trepom i Bugara, koji su dobili manji deo Kosova.

Pored nametnute politike hipoteke Srbiji i srpskom narodu za sveto se zbilo izmeu dva svetska rata u Kraljevini Jugoslaviji, saizazivanjem protiv Srba svih navodno ugnjetenih naroda protiv reimasrpskog bespravlja, srpski narod je bio izloen i drugim meramaeksploatacije, politike diskriminacije i denacionalizacije. Sve te mereodisale su izrazitom antisrpskom notom, jer su izvoene kao pokuajda se predupredi svaki otpor, da se Srbija pritesni do kraja i naroduubije svaka vera u budunost.

Nemaka osiguranja ogledala su se u uspostavljanju razgranate i

stroge birokratske vojno-upravne-ekonomske kontrole. Tzv. sedamtromih vojno-politikih i ekonomskih centara nemake moi u Srbiji,kako su ih zvali u Berlinu, zbog paralelnih koloseka ostvarivanjafunkcija u kojima su se isprepletale i sudarale kompetencije - estoprotivureei merama jednog centra u odnosu na drugi - oliavali suuglavnom vojnoupravni zapovednik, opunomoenik Joahima fon Ri-bentropa, generalni opunomoenik za privredu sa ranijim generalnimkonzulom i grupenfirerom Francom Nojhauzenom na elu, vojnoobave-tajna sluba Abver i Sluba Glavnog ureda bezbednosti pod Himlero-

vim rukovodstvom. Vojna organizacija zemlje sprovedena je prekofeldkomandantura, krajskomandantura i ortskomandantura. Sve jesluilo odravanju mira, iskoriavanju privrednih dobara i onemogua-vanju da se ponovi nedavna izdaja". Pretnje smrtnim kaznama napoetku okupacije i uvoenje vojnih sudova tek su nagovetavali buduiteror u ustanikim i postustanikim uslovima.40'

U krajevima pod bugarskom i maarskom okupacijom poela jedenacionalizacija srpskog stanovnitva.

Bugarizacija stanovnitva Vranjskog i Pirotskog okruga tekla je u

znaku politike da se radi o stanovnitvu koje je od pamtiveka bugarsko.Graanima ovih okruga nametnuto je isticanje bugarskih zastava;bugarizirana su im prezimena; stavljani bugarski natpisi na radnjama.Prva hapenja i internacije nacionalno nepouzdanih graana podsealesu na prvi svetski rat. Granica prema Srbiji bila je zatvorena za graaneiz pirotskog okruga. Bugari su poeli da dovode svoje slubenike,svetenike, prosvetne radnike.41 '

39> Isto, 395, 407.' Vojnoupravni zapovednik Srbije je ve aprila 1941. predvideo smrtne kazne za dela

nasilja i sabotae protiv nemake vojske; kanjivo je obustavljanje rada, sluanjeneprijateljskih radio-stanica, zatvaranje radnji; zabranjeno je skupljanje na ulicama;proglaena je nadlenost vojnih sudova za uvredu nemake vojne sile i njenihzapovednika - Proglas komandanta nemakih trupa u Beogradu, aprila 1941 - ZbornikNOR, XII, 1, 94-95.

4 1 ) B. Petranov i, Revoluc ija i kontrarevolucija u Jugoslaviji 194 1-1 945 , 1, Beo gra d 1983,43.

5/20/2018 92_3

19/80

Maarska okupacija zapoinjala je u znaku terora i odmazde nadsrpskim ivljem. Zaposedanjem Bake, maarski okupatori zaveli suvojne sudove. Stvorena je psihoza opasnosti od etnika, dobrovoljaca,optanata, kolonista, Jevreja, komunista".42 ' Slovensko stanovnitvo",koje je posle 1918. bilo naseljeno u okupacionom prostoru, koji enekoliko meseci kasnije biti i formalno anektiran, iseljavano je, a

njihova zemlja dodeljivana maarskom stanovnitvu ili kolonistimaCango-Sekeljima iz Bukovine, Maarima iz Srbije i Bosne, vitezovi-ma" iz Maarske. Baku su morali da napuste pripadnici srpske,hrvatske, jevrejske i ciganske narodnosti koji u njoj nisu imali pravozaviajnosti do 31. oktobra 1918. godine. Kao i u srpskim krajevimapod bugarskom okupacijom, srpska prezimena su maarizovana, a naokupirano (anektirano) podruje dovoeni su prosvetni radnici i slube-nici iz Maarske. Na ova podruja prenet je i sistem politikih partijakoje su delovale u Maarskoj. Bitno je bilo da se to pre sliju

novosteene oblasti sa maticom". Izvrena je reintegracija" nekada-njih istorijskih upanija namesto zateenog administrativnog ureenja.Stvarana je predstava o kontinuitetu sentitvanske Maarske.43 '

Srpsku sudbinu delili su i Jevreji,44' prinueni, kao i graaniokupirane Srbije, da plaaju kontribucije, iako ni to nije bio otkup dase ne deportiraju u Maarsku i Ukrajinu.

Srpske nauno-prosvetne i verske ustanove nale su se, takoe,pod udarom: rad Matice srpske je suspendovan, a imanja Srpskepatrijarije i srpskih manastira stavljena pod sekvestar.45 '

Vojni poraz Kraljevine Jugoslavije i okupacija Srbije izazvali su unarodu teko razoaranje, depresiju, gubitak perspektive. U lomu

jugoslovenske drave srpski narod je doiveo apokaliptinu sudbinu.Neznatne kolaboracionistike snage, koje su jo pre rata izraavalepronemaku politiku, svojim dranjem i propagandom unosile su joveu duhovnu pometnju. Ideolozi nacionalne obnove pod faistikomokupacijom svodili su vojni poraz Kraljevine Jugoslavije na samounite-nje na duhovnom planu, izraeno u pobedi tuinske misli, mislei pritom - pod znatnim uticajem nacizma - na jevrejstvo, masonstvo,

komunizam i demokratiju; bilo je to za njih i samounitenje namoralnom polju, beaenjem i kamenovanjem najboljih tradicija;

42 ) Nareenjem naelnika Generaltaba 11. aprila 1941. uvedena je vojna uprava nazauzetoj teritoriji june Maarske". Predvieno je proterivanje doseljenika i kolonista;inovnici - eksponirani kao protivnici Nemaca i Maara stavljeni su pod policijskinadzor; zabranjeno je odravanje zborova; zapoelo je interniranje Srba; zatvorenesu srpske kole u mestima sa maarskom veinom - Zbornik NOR, tom XV, 1, 44-61.Zauzete teritorije tretirane su kao maarske, oduzete 1918, koje u velikoj merinastanjuju Maari. U maarskom shvatanju radilo se o vraanju jednoplemenika" -Isto, 35.

u>

U Bakoj je bilo 15.000 Jevreja. Gotovo svi (14.800) su stradali u logorima, naprisilnom radu, za vreme racije januara 1942. - J. Romano, Jevreji Jugoslavije1941-1945. rtve genocida i uesnici NOR, Beograd 1980, 160-4.

' Vojvodina u narodnooslobodilakom ratu i socijalistikoj revoluciji 1941-1945. (udaljem tekstu Vojvodina u NOR-u"), u redakciji . Popova, Novi Sad, 1984, 65-68;B. Petranovi, n.d., 1, 43.

115

5/20/2018 92_3

20/80

nacionalno samounitenje u vidu opteg defetizma, naputanja i razara-nja svih nacionalnih osnova; samounitenje na socijalno-ekonomskomplanu izraeno u tuinskoj eksploataciji i osiromaenju naroda i poli-tiko samounitenje integralnim ruenjem narodne drave.

Oigledno, krivce za sadanje stradalnitvo nalazili su, sem udelovanju pomenutih sila, i u konstrukciji Jugoslavije u kojoj se Srbija

1918. utopila". Srpska profaistika politika i propaganda nisu se uodnosu na Jugoslaviju bitno razlikovale od ustake. Uopte, stvaranje

jugoslovenske drave 1918. pripisivano je uticaju velikih sila, pre svegaEngleske, koja je skrenula razvitak Srbije suprotno tradicijama njenedugovene istorije. Time se opet propitivao smisao savremene srpskeistorije i opravdanost njenog izbora na istorijskom raskru 1918.godine. Srpska istorija u meuratnom periodu bila je po ovom shvatanjukao jedna od onih udnovatih interpolacija istorije koja udaljava odvekovnih prirodnih tokova.

Srpski narod pod okupacijom je, pri tom, uveravan da mu jenemaki narod prijatelj. Slom 1941. uporeivan je sa Kosovom 1389.godine. Da bi se dobilo poverenje vlastitog naroda za pronemakupolitiku kolaboracionista, pravljene su analogije sa maralom FilipomPetenom, pobednikom kod Verdena, koji je navodno pomogao francu-skom drutvu da nadvlada duh portvovanja". U 27. martu 1941.videla se najvea zabluda srpske politike, jer se rtvovala za engleskeinterese umesto da prihvati ponuenu privilegovanu soluciju Osovineu odnosu na druge lanice. Pogrenim inom srpski hazarderi" tog

dana potpisali su menicu komunistima i njihovim pobednicima. ZaTanasija Dinia, poznatog kvislinga, 27. mart je bio izdajniki i bezumniin, nasuprot mudrom inu" od 25. marta 1941. godine. Srbija je tada,kao sastavni deo Kraljevine Jugoslavije, postala redak primer rtveneskrupulozne meunarodne radnje", iji su pokretai majstori judeo-anglosaksonskog sadizma, mranog Intelidens servisa, slobodnih zidarai komunizma". Meu uesnicima prevrata vieni su iskljuivo plaeniciperfidnog Albiona", koji su kopali grob za sahranu Jugoslavije.

Judeo-englesko-amerikanskom kapitalizmu pridodavala se i marksi-

stika Moskva" u stvaranju izdajnikog plana" za obaranje Protokolao pristupu Jugoslavije Trojnom paktu. Za unitenje srpskog narodaodgovornost je traena u politici Londona i Moskve, kojima nikadanije bilo dovoljno rtava srpskog naroda. Poput Duana Simovia,naao se posle kapitulacije Draa Mihailovi da nastavi delo meuna-rodnih satrapa". Za Dragog Jovanovia 27. mart je bio prirodnaposledica jedne nenarodne i nesrpske dravne politike koja se vodilakroz 20 godina dravnog ivota Kraljevine Jugoslavije. Kolaboracioni-stika tampa i kvislinzi okupljeni oko Saveta komesara Milana Aimo-

via videli su u Nemakoj prijateljsku zemlju, koja se trudila daJugoslaviju ubedi diplomatskim i politikim putem, obeavajui jojSolun, ali su neprijatelji srpskog naroda rizikovali nacionalno samou-

bistvo". Slobodarsko raspoloenje Srba 27. marta 1941. proglaavano

116

5/20/2018 92_3

21/80

je zabunom" uverenjem da se tog dana ini kraj svim dotadanjimsramotama i bezakonjima meuratnih reima. Trajni reimski ki"imao je svoj pandan u trajnom prevratnikom kiu". U svemu to sezbilo 27. marta 1941. vien je iskljuivo neprijateljski tropreg: jevrej-stvo, masonstvo i komunizam". Dr Dimitrije Najdanovi u ljotievskoj

Naoj borbi" pisao je da nema udnijeg datuma u srpskoj istoriji od27. marta, jer nema veeg izdajstva. U fokusu", pisao je, jednetragikomedije ili, kako bi rekao panski muenik - filosof Unamuno,

jedne komitragedije jarko su osvetljena tri izdajnika lika: lakomo ilakoumno prevratnitvo, slabiko reimstvo i totalno dravoborstvonarodnih neprijatelja". Protivnici 27. marta nalazili su, meutim, idobru stranu martovskog prevrata, sagledavajui je u tome to su Srbi,navodno, za svagda raistili sa Jugoslavijom. Srpski narod nije vieeleo u jednu dravnu kuu ni sa braom ni sa nebraom. Na ast ili

na sramotu ostavljana je svima velika", mona", ujedinjena",jedinstvena" drava, jer je srpskom narodu donela samo nesreu,sramotu i krv", pad i stradalatva bez Kosova gora od Kosova.46 '

O smrtonosnom okruenju Srbije posle arpila 1941. govore sameza sebe dravne i vazalne tvorevine, koje su na antisrbizmu gradilesvoju politiku i svoju nacionalistiku veliinu, naikane oko Srbije naDrini, Savi, Dunavu, Ibru, Niavi, Binikoj Moravi i Uvcu. Kada jetrebalo naterati srpske kolaboracioniste na vee angaovanje, pretilose ustakim i maarskim ekspedicionim korpusima koji e zavoditi red

u Srbiji; ili da su car Boris i poglavnik Ante Paveli uspostavili tzv.slovenski luk izmeu Sofije i Zagreba drei u kletima Srbiju koja jena suprotnostima Bukureta i Sofije, Bukureta i Budimpete uspevalada zadri koliko-toliko snoljive odnose tek sa Rumunijom generala

Jona Antoneskua.Srbija je dobila granicu sa NDH na Savi, na domaku Beograda,

pripajanjem ovoj Zemuna i istonog Srema. Kakvi su preokreti moguiu relativno kratkom razdoblju pokazuje situacija 1918, kada su srbijanskiovek i njegov dojueranji sused iz Zemuna, stari graniari, preko noi

prestali to da budu pomeranjem granice na severozapad za sedamstotina kilometara, na Karavanke. Granini gradovi u prolosti -Zemun i abac - nali su se preko noi u dubokoj unutranjosti zemlje.Banat, bogat i neophodan za snabdevanje Beograda, formalno je biou sastavu Srbije a faktiki u rukama folksdojera. Iako je ostalo da sedefinitivna podela sprovede tek posle svetske pobede Treeg rajha, nijeteko pretpostaviti kakva bi sudbina zadesila Srbiju ako se ima u viduHitlerova politika prema slovenskom svetu, naroito Rusima, Srbimai Poljacima kao gnojivu za nemake njive, a u sluaju Srba i Firerovomtrajnom frustracijom porazima koje je Kraljevina Srbije nanela Monar-hiji 1914. na Ceru, Suvoboru i Kolubari i prilikom proboja Solunskogfronta 1918. godine. Nemako (vapsko) stanovnitvo u Podunavlju, sa46 ) Naa borba", 29. mart 1942.

117

5/20/2018 92_3

22/80

plodnim i geopolitiki i stratekim vanim panonskim prostorom,dolinom Morave i dunavskim putem, pa i istorijskom tradicijomvezivanom za princa Ojgena, vojvodu Evgenija Savojskog, bilo je vaaninilac budueg politikog oblikovanja ovog prostora. Teko je ipretpostavljati da bi Srbi dobili u delu tog prostora mesto koje jenamenjivano vabama. Do stvaranja vapske drave (Donaulanda)1941. istina nije dolo, iako su pravljeni planovi jo i pre agresije, jer

je svako prekrajanje u tom prostoru Hitler ostavio za posle rata.Poznato je, takoe, da je predviano stvaranje oblasti oko Gvozdenihvrata i erdapa. Pominjao se i plan da se Beograd proglasi za nemakigrad i tvravu Rajha, koja bi bila brana od azijskih i slovenskihnaroda". Istorijska podseanja upuivala su na to da je jo vojvodaSavojski eleo od Beograda da napravi habsburku carsku tvravu"koju bi naselio Nemcima, ime bi se Srbi odbili od Dunava iBeograda".47'

Srpski narod nakon okupacije nije samo izgubio dravu za ije jestvaranje najvie uloio u ratu 1914-1918. godine, ve se i naao usituaciji da van Srbije kao svoje matice dovede u pitanje i svoju biolokusutinu, pre svega u NDH, ali i u drugim krajevima, posebno da semoralno unizi, duhovno obogalji, ubije njegova istorijska svest i nasilnolii svog nacionalnog imena i bia. U prvu Jugoslaviju uao je demo-grafski isceen", sa jednom etvrtinom fiziki izgubljenog stanovnitva,a vojni slom te iste drave 20 godina kasnije doivljavao je u znaku

ustakog genocidnog zatiranja. U ime stvaranja nacionalno iste NDH,ustae su zapoele likvidaciju jedne treine stanovnitva unitavanjem,iseljavanjem i prekrtavanjem. Vojni zapovednik u NDH, general Glezefon Horstenau, zabeleio je da ne poznaje dravu - sem ustake - kojaprodire samu sebe". Nemaki general grozio se sadistike bestijalnostiustaa sa Eugenom Didom Kvaternikom na elu.48 ' Pri ovim zloinima

blede asocijacije na verske ratove i krvoprolia iz prolosti. ta je jednaBartolomejska no prema etverogodinjem klanju Srba 1941-1945.godine? ta je izazvalo ovu industriju smrti"? Koji su uzroci mogli

pokrenuti masovno unitavanje ljudi razliitih rasa, vera i nacija,ideolokih i politikih ubeenja? Koji su se to ljudi nali da spaljuju igue druge ljude? Neprihvatljivo je da uzrok lei s one strane razuma.Najlake ga je otpisati na raun patologije pojedinaca ili uih grupa,svaliti na sumanute izvrioce, ljude poremeene psihe, infernalnerekordere u nonom ubijanju poput fra Miroslava Majstorovia, ro-ene zlikovce" iz Lombrozove galerije zloinaca. Socijalna psihologijamoe, svakako, dosta da kae o poremeenosti ljudskih odnosa,naroito u meteima, pri emocionalnim usijanjima, u atmosferama koje

pogoduju masovnom zloinu. Ali, daleko je vanije prodreti u sutinuideologija koje propovedaju rasno i nacionalno prvenstvo, opsednute

4 7) M. Kreso, Nemaka okupaciona uprava u Beogradu 1941-1 944, Beog rad , 197 9,1 6, 21.48 ) Zbornik NOR, tom XII, 1, 406.

118

5/20/2018 92_3

23/80

iskljuivou, po cenu zloina, uoiti politiku i ekonomsku motivacijunosilaca pokreta, utvrditi metodologiju ostvarivanja vladavine fai-stiko-klerikalnih snaga.

Ustae su se u svojoj antisrpskoj politici oslanjali na raniju tradicijupogroma Srba u blioj i daljoj prolosti. Nacistika ideologija je okviri osnova, ali se nikako ne mogu izuzimati istorijski tragovi s recidivima,

lokalne posebnosti, falsifikovanje istorije i zloupotreba tradicije, sakvazi tezom o gotskom poreklu Hrvata, starevievsko-frankovakomantisrpskom politikom praenom velikohrvatskom mrnjom i megalo-manijom. U emu je nacionalsocijalizam otvorio put ustakim zloini-ma? Pre svega, svojim prethodnim teroristikim iskustvom, legalizaci-

jom logora, pogromima nad Jevrejima, idejama antislovenskog karak-tera u Hitlerovom Mein Kampf, rasnom teorijom i rasno-antropolokomdiskvalifikacijom ljudi nearijevskog porekla, negacijom Jugoslavije kaodrave, srbofobijom nemakog vrha, Hitlerovim sugerisanjem Poglav-

niku da nemilosrdno rei srpsko pitanje, jer za 50 godina moe bitikasno. Paveli i inae nije hteo ispustiti priliku na koju je dugo ekao.Ustae su, kao i nacisti, polazili od glasa krvi, rase i zemlje". Ako jeNDH elela da bude straa Evrope na Balkanu, ona je, premaHitlerovom shvatanju, morala da bude tvrda srca" i da ne smetne suma da je mekoa" najvea okrutnost. Srbi su se u kleroustakoj verzijirazlikovali od domorodaca rasno i verski, bili useljeni sloj stanovnitvakoje nije imalo autohtoni karakter; idovi" su, opet, svojim prisustvomremetili nacionalno istu dravu, kao i rasno inferiorni Cigani. Komu-

nisti su, kao i u svim nacionalistikim pokretima bez razlike, shvatanikao strano telo koje ne pripada organskom tkivu nacije. Progone nisumogli izbei ni hrvatski antifaisti, kao politiki protivnici, pa i pristaliceJugoslavije u ustakoj verziji umjetne i neprirodne tvorevine".

Podosta je protivnika tzv. nekrofilske istorije koji obezvreujunapore istraivaa da objasne uzroke neuvenog zloina kako se nikadavie ne bi ponovila slina klanica naroda, ali njihova argumentacija kaoda pre uverava da strategiju utanja ili zaborava treba ozakoniti za sva

vremena. Potiskivanje istine, meutim, najvei je protivnik skladnihnacionalnih odnosa, ozdravljenja duha, uspostavljanja harmonine po-litike saradnje. Puno saznanje o korenima zloina i razlozima njegovogprekrivanja velom zaborava pretpostavka je istinskog zbliavanja. Kaoto ne moe biti tana teza ultranacionalistikih srpskih snaga koje ovajmonstruozni zloin nad jednim narodom ele da poistovete sa odgovor-nou celog jednog naroda, hrvatskog, neprihvatljiva je i ona suprotnada je zloin delo malog broja ljudi pomraene pameti, nahukanihustaa. Koreni seu i u istoriju srpsko-hrvatskih odnosa i imaju vie

svojih incidentalnih manifestacija, izazvanih verskim, politikim i soci-jalnim razlozima, iako ih ne bismo apsolutizirali odbacivanjem situacijekoju je nametnula nacistika okupacija Jugoslavije 1941. godine. Nagenocidne akte protiv srpskog naroda upuuju i prilike posle sarajevskogatentata 1914, pogromi nad Srbima u toku rata, slanje srpskog stanov-

119

5/20/2018 92_3

24/80

119

nitva u tamnice i koncentracione logore. Pojedini rimokatoliki prvaciprednjaili su u pozivu na obraun sa protivnicima monarhije kaonajkatolikije drave. Slom Srbije za njih je predstavljao spas Monarhijei katolicizma kao njene duhovne osnove. Kao politiki nadzornikunutranjeg ivota svojih vernika, Crkva je kontrolisala i usmeravala injihovo ponaanje u meunacionalnoj i meuverskoj sferi, farratizujui

vernike naroito u verski i nacionalno meovitim krajevima. U Kralje-vini Jugoslaviji ostvario se pred kraj njenog ivota poseban tip lokalnogfaizma, izraen u klerofaizmu koji predstavlja simbiozu ekskluzivnogi militantnog nacionalizma sa klerikalizmom. Ovaj tip faizma pojedininaunici klasifikuju kao tip tzv. mediteranskog faizma, nalazei njegovooivotvorenje u Spaniji Franciska Franka i Portugaliji diktatora Salaza-ra. Slina varijanta faizma nastala je i u Slovakoj Jozefa Tise posleizdvajanja ove marionetske drave iz Cehoslovake u prolee 1939.godine. No, klerofaizam u NDH pokazao se kao najkrvoloniji, s

obzirom na zajedniki ivot dva naroda razliitih vera, da u imenacionalno iste drave bezobzirno iskoreni Srbe iz svoje sredine.

Uzroci ustakih pogroma moraju se traiti i u uzrocima koji potiuiz dubina prolosti, pod uticajem feudalno-klerikalnih snaga koje nisupodnosile Srbe, kao slobodne ljude, a pri tome druge vere, mada mrnjai netrpeljivost nisu dovodili do verskog rata masovnih razmera, akoizuzmemo savremenu epohu. Korene genocida treba traiti i u stare-vievskoj ideologiji. Rasistika doktrina i njena primena dali su neop-hodni podsticaj ustaama. Iz okvira ovih uzroka ne moe se iskljuivati,prema tome, i drukija istorijska osnova na kojoj se raala nova mrnjai pripremao krvoloni obraun sa jednim narodom, koju predstavljapojava faizma, odnosno nacionalsocijalizma, komunizma, stvaranjaKraljevine SHS, odnosno Jugoslavije, mrnja ustako-separatistikihsnaga protiv Srba i pravoslavlja, izazivana uz pomo dela klera izmeudva rata, naroito od odbacivanja Konkordata 1937. godine.

Nemci su se u uspostavljanju svoje vlasti u okupiranim dravamaoslanjali na linosti, grupe i organizacije koje su koliko-toliko imaleneki uticaj u narodu (maral Peten u Francuskoj, ili pokuaj sa HSS iMaekom uoi aprilskog rata), da bi tek u krajnjoj liniji, ako im ne bipolo za rukom da obezbede potporu uticajnijih politikih snaga,preputali vlast svojim ozloglaenim istomiljenicima. Ideoloka bliskostili afinitet u pomenutim sluajevima potiskivani su svesno u zadnji planu ime realnih nacionalno-dravnih interesa. Grupe istovetnog miljenja

bile su, inae, saveznici po prirodi i u njihovo kolebanje se nije moglosumnjati. Ustaki pogromi nisu mogli biti organizovani da im preutnupodrku nisu dali pristalice Vlatka Maeka, posebno aktivni zastupniciHSS-a koji su jo uoi rata preli na ustaku stranu. Ustae su se i posleproglaenja NDH plaile uticaja HSS-a, ali se nisu ustruavale da ihiskoriste u akcijama nacionalne purifikacije". Takoe, nije poznato dasu prvaci HSS-a, kada je re o Sredinskom dijelu vodstva stranke,koliko god bili pod kontrolom ustake vlasti, ustali i sebe rtvovali u

120

5/20/2018 92_3

25/80

ime jugoslovenske koncepcije, bratstva naroda i osude ustakih zloina.Sam Maek je izjavom od 10. aprila 1941. pozvao svoje pristalice da uinterregnumu iskau lojalnost ustakoj vlasti, iako je bio voa HSS-a ipotpredsednik jugoslovenske vlade, nezavisno od toga to je vladunapustio i njegov zamenik Ivan ubai, ban Banovine Hrvatske,

obeao da voa stranke nee izneveriti lanove Vlade. Poto seJugoslavija jo nalazila u ratu, njegova izjava se ne moe drukijetumaiti sem kao separatistiki i izdajniki akt. Pritisak okolnosti ukojima je delovao, pretnja pa i ivotna ugroenost, kao to je ponaanjeu situaciji u kojoj se naao ispriavano", ne mogu biti opravdane sastanovita statusa stranakog voe, dravnog predstavnika najviegranga pod zakletvom, ustako-nemakog negiranja drave koju jepredstavljao. Otuda je neubedljivo delovalo glorifikovanje Maeka uemigraciji kao doslednog Jugoslaviji.49 ' Sluaj sa nadbiskupom zagreba-

kim Alojzijem Stepincem je jo jasniji, jer je on za sobom ostavio vietragova svojih ushienja u ast stvaranja NDH kao najzamanijegdogaaja u ivotu hrvatskog naroda"; tekue dogaaje je tumaio kaodavno sanjani i eljkovani ideal"; traio od svetenstva da se spremnoodazove na uzvieni rad oko uvanja i unapreenja Nezavisne DraveHrvatske". Stepincu je ustaki reim odgovarao kao antisrpski, a nadrugoj strani stvarao pretpostavke za prevoenje pravoslavnih na vjerusvojih otaca".50' Bio je to i put da se slomi pravoslavlje u zapadnimdelovima dojueranje Jugoslavije. I drugi verski poglavar, Reis - ul

Ulema Islamske verske zajednice u NDH, Fehim Spaho, pozvao jevernike u Gazi Husref - begovoj damiji da se zahvale Svemoguemna ostvarenju Nezavisne Drave Hrvatske, da ga u najveoj skruenostizamolimo, da je dovijek uva".51 '

Maekova posredna, i Stepineva direktna legalizacija NDH,doprineli su njenom uvrenju, razvijanju iluzija o njoj kao nacionalnojdravi hrvatskog naroda, stvarali duhovne pretpostavke za likvidacijuSrba i denacionalizaciju Muslimana kao cvijeta hrvatstva". Samo se

tako ubedljivo moe objasniti ustaka politika masovnog genocida nadSrbima. Neinjenje je u ovim istorijskim trenucima ve bilo jednakosolidarisanju sa zloinom, a kamo li loe injenje. U pitanju su vodeelinosti Hrvatske, iji se uticaj na dogaaje ne moe potcenjivati. Stavie, bledo su se i bez dovoljne analitike otrine na zloine nad srpskimnarodom u NDH odazivali i hrvatski ministri u emigraciji, puni bojaznida takvim stavom ne oslabe sutranju hrvatsku poziciju u Jugoslaviji4 9 ) Arhiv Sekretarijata inostranih poslova (ASIP), Fond emigrantske vlade, Generalni

konzulat u Cirihu od 14. avgusta 1941 - Ministarstvu inostranih poslova (MIP-u); B.

Petranovi, n.d., 1, 457-8.5 0) Tobonjih otpadnika". Prisvajani su i Crnogorci kao katolici i Hrvati u prolosti, kojisu priznavali primat rimskog pape, dok nije osvojio Serbizam" pod uticajem Rusije- D. K. egvi, U prvim mjesecima stvaranja NDH. Moje poslanje u Italiju 7-IX -24-IX 1941, Dnevnik, 13-14.

5 1) D. Sui, Parergon, Sarajevo, 1980, 35.

121

5/20/2018 92_3

26/80

ukoliko doe do njene obnove.52 ) Neubedljivo deluju i Stepineve postfestum izjave da su u pitanju protokolarne ini", da je Biskupskakonferencija traila striktno potovanje kanonskih propisa prilikomprekrtavanja, ili da se zauzimao za srpsku decu; da on nije ovek odsvetovne vlasti i da nije imao pravo da se mea u njene poslove. Imajuli se u vidu njegove invektive, nabijene netrpeljivou i predubeenjimaprema Srbima jo pre rata, od preuzimanja stolice koadjutora, pre sveganjegovo shvatanje misionarskog rada u krajevima naseljenim Srbima,samo ukoliko bude dovoljno ljudi za sprovoenje prozelistike politike,nije teko zakljuiti da je njegov as tek svanuo sa stvaranjem NDHkao drave hrvatskog naroda. Odnos prema Srbima u Hrvatskoj kaootpadnicima" od katolianstva, koje treba ponovo prevesti na katolikuveru ili istrebiti, nije mogao proi bez podrke snaga hrvatskogkatolicizma.

U prolosti ideoloka osnova nacionalne iskljuivosti i netolerancije

nalaena je u pravakoj ideologiji Ante Starevia koja je poivala nakrajnjem nacionalizmu, velikohrvarstvu (pankroatizmu"). koja je ilado tog stepena da je Hrvate nalazila u Sumadiji, u Sloveniji (alpskiHrvati) i Crnoj Gori (crveni Hrvati). Hrvati su jednostavno bili svi isvuda". Starevianstvo je doprinelo razvoju hrvatske nacionalne samo-svesti, ali je na drugoj strani ovu trajno opteretila nacionalistiko-rasi-stikim radikalizmom. Cista stranka prava dr Josipa Franka, kaonaslednika Starevia, bila je uzor ustaama za reavanje srpskog pitanjana krajnje teroristiki nain.

Izvor dugo akumulirane mrnje nalazio se i u optuivanju Srba zapredratni teror nad Hrvatima, pljaku Hrvatske, spreavanje ovevojnom silom da sprovede samoopredeljenje. Tuinski tlaitelji"nametnuli su Hrvatskoj teko ropstvo, uz pomo hrvatskih izroda, Srba,koji su se nali u Hrvatskoj prevarom i izdajom. Ti tuinci bacili su sesa prodrvljivou hijena i biljegom steklih pasa na ivo tijelo hrvatskognaroda", da ga porobe i ogole, unite njegova dobra, lie staroslavneprolosti", njegova imena i njegove narodne i dravne osebujnosti",te da na svetom hrvatskom tlu podignu velikosrpsko Duanovo

carstvo, davnu sanju sviju velikosrpskih ovinista i mahnitavaca".Beograd je proglaavan za centar tiranije, element destrukcije irazbijanja", nosilac politike koja tei da uniti Hrvate. Srpski imperi-

jalizam" je kvario odnose sa Italijom i onemoguavao reavanje jadran-skog pitanja", koje su jedino bile u stanju da ree Italija, Hrvatska,Crna Gora i Albanija. Mrnja protiv Srba napajala je ustae do togstepena da su ovima pripisivali da su ognjite svih nemira na Balkanui arita intriga, klevetanja, agresivnosti, komplota i meunarodnih

5 2) Misli se na J. Krnjevia, J. uteja i druge. Izuzetak ini V. Vilder, prvak SDS, kojije o tro na pao nadbiskupa A. Stepinca 17. febru ara 1942 . prek o Rad io-Londona.Nadbiskup i katoliki kler napadnuti su jer nisu dali od sebe ni glas sauea prilikomkrvavih pokolja Srba", u prvom redu svetenika i prvosvetenika hrianske pravo-slavne crkve..." - Lj. Boban, Hrvatska u arhivima izbjeglike vlade 1941-1943,Zagreb, 28-29.

122

5/20/2018 92_3

27/80

incidenata. Na ruevinama tiranije Beograda" trebalo je da vaskrsnesamostalna i nezavisna hrvatska drava.

Srbi su stavljeni van zakona: oni su uklanjani iz slube; ogranienoim je kretanje, zabranjena irilica; izbacivani su srpski nazivi mesta(Sremska u Hrvatska Mi tro vica itd.), ukidane su pravoslavne verskekole, zabranjeno tampanje knjiga latinicom na srpskom jeziku, ,,i-en" hrvatski jezik od srbizacije, unitavane su i pljakane pravoslavnecrkve, odnoene parohijske knjige, ubijane vladike i svetenici, raspu-tene srpske organizacije, paljene zgrade itaonice, pevakih i sokolskihdrutava.53'

Oni koji su blagovremeno osetili opasnost i nalazili se u situacijida se spasavaju, prebegavali su u Srbiju i Crnu Goru. Treoj kategoriji

bilo je namenjeno prekrtavanje, to jest promena vere kao cena zaspasavanje ivota. U nacionalno istoj dravi nije mogla da postoji

srpska crkva. O tome svedoi i deviza ustakog ideologa Mila BudakaIli se pokloni, ili se ukloni". Raspravljajui o prekrtavanju pravoslav-nih Biskupska konferencija je 17-18. novembra 1941. u Zagrebuobrazovala odbor trojice" (nadbiskup Stepinac, mons. dr Viktor Burii apostolski administrator krievake biskupije dr Janko imrak), koji

je zaduen da razmatra sva pitanja koja su se ticala konverzijegrkoistonjaka na katoliku vjeru".

Sa Zakonskom odredbom o zabrani irilice aprila 1941. doneta jei Zakonska odredba o osnivanju Hrvatskog dravnog ureda za jezik.

Mile Budak je jula 1941. u svojstvu ministra bogotovlja i nastave doneonaredbu o hrvatskom pravopisu. Zakonska odredba o hrvatskom

jeziku, njegovoj istoi i pravopisu objavljena je avgusta 1941., kaoglavni zakonski akt na kome su se zasnivale knjievnojezike reforme.U lanu 1 ove zakonske odredbe je stajalo: Jezik, to ga govore Hrvati,

jest po svom izvoru, po povjestnom razvitku, po svojoj razsprostranje-nosti na hrvatskom narodnom podruju, po nainu izgovora, poslovnikim pravilima i po znaenju pojedinih rijei izvorni i osebujni

jezik hrvatskog naroda, te nije istovjetan ni s jednim drugim jezikom,

niti je narjeje bilo kojeg istovjetan ni s jednim drugim jezikom, niti jenarjeje bilo kojeg drugog jezika ili bilo s kojim drugim narodomzajednikog jezika. Zato se zove hrvatski jezik". Pokatoliavanjepravoslavnih i reforma jezika trebalo je da poslue vraanju pravoslav-nih hrvatskoj zajednici i vrem povezivanju Hrvata i Muslimana.Paveli je, februara 1942, kako navodi D. Davidovi, traio da seradikalno raisti sa porocima" u Jugoslaviji, pre svega u oblasti jezika.Najvee nedjelo i nasilje, to se moe na jednom narodu napraviti,

jeste napraviti atentat na njegov jezik, koji ga potpuno i tano

obiljeuje". Taj gospodski jezik" je, po Paveliu, bio postao obinim5 3 ) Stavljanje van zakona vreno je na osnovu ustakog zakonodavstva i van njega u

praksi: Zakon o zabrani irilice, Zakonske odredbe za obranu naroda i drave od 17.aprila 1941, Zakonske odredbe o rasnoj pripadnosti itd. - Vid. Narodne novine, 11,15,17,19, 30. travanj 1941, 5. svibanj, 4. i 24. lipanj, 14. kolovoz, 10. i 26. listopad 1941.

123

5/20/2018 92_3

28/80

argonom, u kojemu smet ljudskoga drutva u nonim kavanamarazgovara". Taj jezik niko ne sme vie nazivati nekim priivenimimenima i da ga nitko nema prava i ne smije vie nagrivati, kvariti isramotiti". Poglavnik je igosao raniju praksu po kojoj su najprostije,najgre, najgadnije balkanske riei postale (su) sastavnim dielomhrvatskog jezika...".

Uskrsnue Nezavisne Drave Hrvatske" aprila 1941. pozdravljenoje i od Biskupske konzistorije akovake sa biskupom AntunomAkamoviem na elu. Biskup se 22. aprila 1941. zavetovao da esvetenici biti verni uvari vere i Hrvatske narodne svijesti na istonojstrai mile nae Domovine". Akamovi je u Korizmenoj poslanici za1942. pozdravljao poglavnika zemaljskoga vrhovnitva" koji obnavljaduh crkvenog jedinstva u savremenom zovu: Natrag vjeri otaca!

Jedinstvo je u Katolikoj crkvi". Dinko Davidov navodi Akamovievedopise i instrukcije u kojima se zalagao za masovno pokatoliavanje.

U Prijateljskom savjetu" koji je po nareenju Akamovia tampan irasturan u leto 1941. po srpskim selima Slavonije i Srema zalagao seza jedinstvo crkve u NDH. Od stanovnika grko-istone vjere" setrailo da se ugledaju na onu svoju brau koja se ve prijavila za prelazu Katoliku crkvu. Vi ete kao katolici moi ostati u svojim domovima.Vi ete nesmetano unapreivati svoje gospodarstvo i odgajati svojuomladinu za Boga i dravu Hrvatsku. Vi ete u Katolikoj Crkviosigurati spas neumrlih dua..." Za svoju politiku pokatoliavanjaAkamovi je posle rata na osnovu rada Dravne komisije za utvrivanje

ratnih zloina okupatora i njihovih pomagaa DFJ proglaen za ratnogzloinca, jer je neposredno uestvovao u duhovnoj prinudi nad bes-pravnim srpskim narodom", praktino na odnaroivanju Srba. Umestokazne, kako navodi Davidov, Akamovi je 1959. dobio Orden bratstvai jedinstva I reda.

Od ekspira je ostalo zapameno da zla nikada ne dolaze sama,ve uvek napadaju u etama. Srpski svet, ivotno ugroen, podbremenom ponienja i denacionalizacije gledao je prema matici, oslu-kujui dogaaje u njoj, iekujui spas ili jednostavno sklanjajui glavu

preko Save, Drine i Ibra. U okupiranu Srbiju poeli su da se slivajureke izbeglica i preseljenika koje su okupatori proterivali iz Makedonije,Vojvodine, NDH, ili Albanci sa Kosova i Metohije, optereujui njenegraane u najteem trenutku savremene srpske istorije. Pored Srba, uSrbiji se nalo i 8.751 Slovenaca, meu kojima su preovlaivali prinudnoiseljeni nad onima koji su sami izbegli u Srbiju. Ukupan broj ovihizbeglica i preseljenika ne moe se utvrditi, jer mnogi nisu bilievidentirani, pristizali su i ponovo se vraali, a mnogi su izbegavalikontrolu. Prema jednom istoriografskom podatku, u Srbiji je bilo

241.000 izbeglica, ali se pominju i brojke od 300.000 do 400.000. S4 ) Jula

54> Zapisnik sa sasluanja F. Nojhauzena, 16. septembra 1947. - AVII, Nda, kut. 27,Reg. br. 1/5.- Broj od 400.000 navodi se i u pismu Predsednitva Ministarskog saveta Srbije od

124

5/20/2018 92_3

29/80

f1941. godine uvedena je ustanova Izvanrednog opunomoenog kome-sara za izbeglice i preseljenike, kojoj se od oktobra 1941. na elu nalazioin. Toma Maksimovi. Uprkos oskudici, koju je stanovnitvo Srbijetrpelo za vreme rata, preko itne centrale otkupljivani su vikovipenice od etve 1941, dok je od svih proizvoaa besplatno prikupljano1% od ukupne proizvedene koliine penice za ishranu izbeglica.

Dolazak izbeglica mogao je nadoknaditi manjak radne snage, koji seuveliko oseao zbog ratnih zarobljenika i mobilisanih lica za razne vojneformacije, ali je na drugoj strani bila u pitanju i mera od znaajnognacionalnog uticaja. S jedne strane, spasavani su ugroeni Srbi koji susa porodicama ili sami samo sa linim prtljagom morali naputati svojastanita da bi spasili ivot, a s druge strane, uvrivale su se duhovneveze izmeu Srba u matici i onih koji su u njoj nalazili spas. Upoznavanjei saivljavanje" pomagalo je u tim tekim danima oseanju jedinstvenenacionalne sudbine.

Uporedo sa iluzijama o preporodu" Makedonije pod bugarskomokupacijom, teklo je iseljavanje srpskih kolonista i inovnika iz Make-donije. Maarska vlada je jo pre aprilskog rata predvidela iseljavanjekolonista iz Vojvodine posle okupacije ovog podruja. Slovenskostanovnitvo na Kosovu i Metohiji (Srbi i Crnogorci) nali su se posleaprilskog vojnog poraza pod pritiskom albanske veine. Siptari su iveliu iluzijama da su doiveli nacionalno osloboenje posle bespravnogreima u Kraljevini Jugoslaviji. Pothranjivali su ih okupator i barjaktar-ski iptarski sloj. Dobijanjem prava na svoj jezik, na svoje kole i druge

nacionalne simbole (zastavu itd.), noenje oruja, izbor svojih inovnikaitd., smatrali su da je dola sloboda i tuinska jugoslovenska vlastbespovratno propala. Naseljenici, koji su poeli da se naseljavaju naKosovo i Metohiju od balkanskih ratova, a naroito od 1918, nali suse preko noi pod udarom progona, pljake imovine, oduzimanjazemlje, paljevine kua. Desetine hiljada naseljenika i drugog stanovni-tva slovenskog porekla sklanjalo se u Srbiju i Crnu Goru, prelazeipod pritiskom Ibar i Prokletije. Rauna se da je sa Kosova i Metohijeprognano 70.000 Srba i Crnogoraca.

Srbi u NDH, suoeni su ubistvima, bacanjem u jame i reke,spasavali su se bekstvom u Srbiju preko Drine i Save, ili prelaskom u

16. septembra 1942, upuenog nemakom komandantu u Srbiji (Isto, Mikroteka, Nav7 N - O - 501, r. 258, s. 001024-34). S. Kerkez, n.d., 602 - Na dan 16. avgusta 1944.izbeglice i preseljenici su - po kraju odakle su stigli - poticali: iz NDH je izbeglo ipreselilo se u Srbiju 118.167 lica; iz Maarske 24.931 lice; iz Bugarske 42.065 lica; izCrne Gore i Albanije 48.808 i iz Slovenije 6.175 lica (Vid., AJ, Komesarijat zaizbeglice, f. 197 - Dnevni izvetaj, 16. avgusta 1944. godine, br. 171, Izvanrednogkomesara za izbegliceTprESeljenike, T. Maksimovi - predsedniku vlade M. Nediu).Izbeglice i preseljenici su bili ovako rasporeeni po okruzima: u Banatskom 9.287;

Kragujevakom 11.047; Kraljevakom 7.462; Valjevskom 9.034; Zajearskom 12.180;Beogradskom 17.293; Kruevakom 10.177; Leskovakom 21.225; Mitrovakom15.029; Moravskom 13.431; Niskom 17.712; Poarevakom 11.610; Uikom 7.390 iSabakom 23.922, teugmduJBjajgradu 53.326, uz 19 pridolica i 865 lica smetenihu karantin (ukuprtT4LITlica). Radi se o evidentiranim licima, dok je brojneevidentiranih bio znatno vei - S. Kerkez, n.d., 602.

125

5/20/2018 92_3

30/80

Dalmaciju, pod okrilje italijanskih okupatora koji su vidno iskazivalisvoj navodni srbofilski stav, iza kojega su stajale odreene politikemotivacije nalaenja protivtee NDH a sa poetkom narodnih ustanakai mogunost manipulacije izbeglicama protiv ustanikih snaga. Bealisu naroito predratni srpski prvaci, politiari (narodni poslanici, popovi,senatori, trgovci, ugledniji domaini itd.),