agrarna politika - 2008

Agrarna politika Osnovni razlozi za dravnu intervenciju u domenu proizvodnje hrane

Definisanje agrarne politike

Mere agrarne politike

Agrarna politika u Srbiji

Zajednika agrarna politika EU

Reforme agrarne politike u skladu sa zahtevima STO

Agrarna politika u SAD

Osnovni razlozi za dravnu intervenciju u domenu proizvodnje hranePrehrambena sigurnostZatita dohotka poljoprivrednih proizvoaaPoveanje efikasnosti poljoprivredne proizvodnjePrehrambena bezbednostEkoloki problemi

Osnovni razlozi za dravnu intervenciju PREHRAMBENA SIGURNOSTDefinicija prehrambene sigurnosti

a) Samodovoljost u proizvodnji hrane (udeo potronje koja potie od domae proizvodnje)

b) Puna snabdevenost trita prehrambenim proizvodima po fer ceni

ssqpq qDpppqsDppwsqd q q

Osnovni razlozi za dravnu intervenciju PREHRAMBENA SIGURNOSTPodrka domaoj proizvodnji u cilju postizanja prehrambene sigurnosti posledica je mogue pojave tzv. deficitarnih situacija koje mogu nastati usled:Apsolutnih kriza (rat, embargo...)Relativnih kriza (elementarne nepogode, trajkovi...)

Relativne deficitarne situacije mogu se prevazii intervencijama iz robnih rezervi ili interventnim uvozom hrane

Apsolutne deficitarne situacije mogu se prevazii aktivnostima usmerenim ka stvaranju uslova za dovoljnu proizvodnju stratekih proizvoda na bazi domaih resursa (ekonomija preivljavanja)

Hrana je politiko-bezbedonosna kategorija.

Osnovni razlozi za dravnu intervenciju ZATITA DOHOTKA POLJOPRIVREDNIH PROIZVOAAPritisak na pad cena poljoprivrednih proizvoda postoji ukoliko jeCenovna elastinost tranje se svodi na dohodovnu elastinostDejstvo Engelovog zakonaElastinost ponude se izvodi iz mobilnosti faktora polj.proizvodnje

Osnovni razlozi za dravnu intervenciju ZATITA DOHOTKA POLJOPRIVREDNIH PROIZVOAA

drava pomae proces tehnolokog inoviranja u agrarudrava titi dohodak poljoprivrednih proizvoaa

AgroprivredaInstitucionalne reforme i tranzicija agroprivrede u Republici Srbiji

Osnovni razlozi za dravnu intervenciju POVEANJE EFIKASNOSTI POLJ.PROIZVODNJEOsnovni faktor privrednog rasta jeste poveanje efikasnosti primene faktora proizvodnje.

Samostalno prilagoavanje poljoprivrednih gazdinstava ovom zahtevu je znaajno oteano iz vie razloga:

Profitna orijentisanost ne mora biti osnovni motiv poslovanja polj.gazdinstvaPolj.gazdinstvo ne moe samostalno da razvije kritina znanja neophodna za inoviranje i primenu novih tehnologijaPoljoprivrednici obino nisu dovoljno informisani o alternativama u poljoprivredi i van nje, kao ni o razvoju tritaPoljoprivredna gazdinstva su resursno ogranienaVisoki trokovi transakcija doprinose neefikasnom korienju proizvodnih faktora

Osnovni razlozi za dravnu intervenciju POVEANJE EFIKASNOSTI POLJ.PROIZVODNJEZnaaj poljoprivrednih istraivanja i savetodavne slube

Podsticaj razvoju cenovnih i trinih informacionih sistema(STIPS) www.minpolj.sr.gov.yu

Grafikon 3: Cene tovljenih svinja u Centralnoj Srbiji, 2001.g.

53,0

63,0

73,0

83,0

93,0

103,0

Feb

Mart

April

Maj

Jun

Jul

Avg

Sept

Okt

Nov

Aranelovac

Obrenovac

Jagodina

Ub

Varvarin

Zemun

aak

ajetina

Uice

Valjevo

Aleksinac

Bor

Dimitrovgrad

Doljevac

Leskovac

Ni

Pirot

Prokuplje

Svrljig

Vranje

Izvor: EAR funded project - "Support to the Agricultural Sector in Serbia - Fertiliser and Animal Feed Supply"

Din/kg

Osnovni razlozi za dravnu intervenciju BEZBEDNOST PREHRAMBENIH PROIZVODAProblem bezbednosti hrane potenciran je u vie razvijenim zemljama pre nego u zemljama u razvoju

Promena subjektivne percepcije potroaa

Vertikalna integracija je strateko reenje

Standardizacija proizvodnje (ISO standardi, EU Gap, HACCP, Halal...)

Drava zakonskim reenjima i kontrolom garantuje bezbednost prehrambenih proizvoda

Osnovni razlozi za dravnu intervenciju EKOLOKA POLITIKAKako meriti i nadoknaditi pozitivne i negativne efekte produkovane polj.proizvodnjom na ivotnu sredinu?

U EU se insistira na multifunkcionalnom konceptu razvoja poljoprivrede i direktnim plaanjima poljoprivredi radi kompenzacije netrinih uinaka (zatita predela, biodiverzitet ...)U SAD i STO se insistira na dodatnom oporezivanju poljoprivrede zbog emisije negativnih efekata po okolinu (zagaenje podzemnih voda, emisija tzv. zelenih gasova ...)

Agrarna politika se preorijentie od upravljanja dohotkom u poljoprivredi (subvencionistike i protekcionistike mere oznaene kao distorzivne po svetsku trgovinu) ka proizvodno neutralnim merama koje ukljuuju i agro-ekoloka davanja.

U kojoj meri su ciljevi nae agrarne politike usaglaeni sa razmatranim teorijskim konceptima koji ine potporu aktivnostima drave u prehrambenom sektoru?Izgradnja odrive i efikasne agroprivredeObezbeenje zdravstveno-bezbedne hranePodrka ivotnom standardu za poljoprivrednike Podrka odrivom razvoju selaOuvanje ivotne sredine.

U Strategiji poljoprivrede Srbije lisa ciljeva agrarne politike defnisana je na sledei nain:

Definisanje agrarne politikeProgram usmeravanja razvoja agrarnog sektora unutar odabranog modela privrednog razvoja.

Skup mera u okviru ekonomske politike koje ine strategiju ostvarenja ciljeva u pogledu uklapanja agrarnog sektora u razvoj nacionalne ekonomije, a potom i njeno uklapanje u meunarodnu podelu rada.

Prvi korak je uvek izbor odreenog modela, tj. organizacionih formi kroz koje se moe razvijati agrarni sektor, a potom sledi izbor prateih mera koje ine osnovu utemeljene strategije ostvarenja definisanih ciljeva.

Definisanje agrarne politikeAgrarna politika je svesno usmerena akcija vlade realizovana u prehrambenom sektoru kako bi bili ostvareni rezultati proizvodnje koji su u skladu sa drutvenim uverenjem ta bi trebalo da bude (idealni prehrambeni sistem).

Idealni prehrambeni sistem treba da obezbedi:Adekvatnu hranu za sveJevtinu hranuDostupnost hrane u toku godineZdravstveno bezbednu hranuOdgovarajui nain ivota za farmere.

Mere agrarne politike

Zemljina politikaMere agrarne politike koje se odnose na sistem korienja zemljita, a ine ih:

Nacionalizacija mera prenoenja vlasnitva na dravu bez naknade vlasnicima; Denacionalizacija vraanje prethodno nacionalizovanog vlasnitva.Agrarna reforma preraspodela zemljita u cilju promene vlasnikih odnosa i posedovne strukture (zemlja onima koji je obrauju)Komasacija i arondacija mera zaokruivanja poseda bez zadiranja u vlasnike odnoseZatita poseda od cepanja (Zakon o primogenturi, Zakon o zatiti okuja, zemljite kao javno vlasnitvo ...)Prostorno planiranje

Ekonomske mere agrarne politikePoreska politika direktna ili indirektna forma poreza, fiskalni ili razvojni karakter, progresivna ili proporcionalna poreska stopa ...

Politika cenaTri su osnovne strategije voenja ekonomske (a unutar nje i agrarne) politike u ovom domenu:1. zanemarivanje agrarne politike u domenu cena i trita u uslovima dejstvovanja slobodnog trita;2. strategija povezanog ruralnog razvoja;3. dravna intervencija preko politike cena i marketinga.Ipak, savremena faza odvija se pod snanim uticajem internacionalizacije u ovom domenu (Urugvajska runda)

Ekonomske mere agrarne politikeInvesticiona i kreditna politikaInvesticije ulaganje akumuliranog kapitala za stvaranje i stalno uveavanje osnovnih fondovaInvesticiona politika se odnosi na strukturnu raspodelu dela akumulacije namenjene investicijama u pojedinim oblastima aktivnosti drutva kao celine.U inicijalnoj fazi razvoja akumulacije se prebacuje iz agrarnog u neagrarni sektor uz oekivanje da e drugi, kada ojaa, poeti da snosi teret ubrzanijeg razvoja agrarnog sektora (preko subvencija)Poljoprivreda, po pravilu, nije sposobna da se samofinansira (nia produktivnost rada nia stopa vika vrednosti niska akumulativna sposobnost ...) zbog ega se veliki znaaj pridaje kreditnoj politici. Da li poljoprivreda zahteva postojanje specifinog sistema kreditiranja?

Ekonomske mere agrarne politikePolitika osiguranja poljoprivredne proizvodnje

Usmerena je ka smanjenju rizika vie sile.Moe biti realizovana u obaveznoj ili dobrovoljnoj formi.Osiguravajue kompanije su institucionani investitori

Izvozno-uvozna politika

Skup mera u okviru spoljnotrgovinske politike koje se odnose na agrarDa li prednost treba dati kratkoronom ili dugoronom aspektu razmatranja ovog problema?Direktnim (kvote) i indirektnim putem (devizni reim) ili necarinskim barijerama mogu se (de)stimulisati uvoz ili izvoz polj.proizvoda.

Tehniko-tehnoloke mere agrarne politikeKako uspostaviti globalnu ravnoteu izmeu ponude i tranje za hranom?

Najee praktikovane mere ove vrste su:MehanizacijaHemizacijaBiotehnike i zootehnike mereEkoloka politikaBiotehnologijaAlternativne tehnologije

Organizaciono-administrativne mere agrarne politiketa je osnovni zadatak funkcije organizovanja na makro nivou u agraru?

Organizacija nauno-istraivakog radaPolitika obrazovanja poljoprivrednikaRazvoj struno-savetodavne slubeOrganizacija trine inspekcijePoljoprivredno zakonodavstvo

Visina agrarnog budeta u periodu 1996-2003. i njegovo uee u ukupnom budetu Republike SrbijeUee agrarnog u ukupnom budetu RS se nije menjao znaajnije posle 2003.godine

Uee pojedinih namena u Agrarnom budetu Republike Srbije u periodu 1996-2003. godine (u %)

REFORME AGRARNOG BUDETA u Srbiji

Evropski model poljoprivrede i agrarna podrka Zajednika agrarna politika CAP Common Agricultural Policy

Ciljevi CAPRimskim ugovorom o osnivanju (1957) definisani su sledei ciljevi CAP (lan 39, stav 1.):poveanje produktivnosti u poljoprivreditako da seosigura fer ivotni standard poljoprivrednikaodriva trina stabilnostraspoloivost ponude poljoprivrednih proizvodauz odranje razumnih cena za potroae.

lan 39. stav 2. zahteva da se pri ostvarenju navedenih ciljeva mora voditi rauna o:socijalnoj strukturi u poljoprivredi (porodina domainstva)regionalnim disparitetimabliskim vezama izmeu poljoprivrede i ostatka ekonomije.

Znaajnije reforme CAPMansholtov plan 1968. godine trebao je da onemogui hiperprodukciju racionalizacijom cenovne podrke i unapreenjem proizvodne strukture. ine ga tri strukturne direktive:72/159 Direktiva o modernizaciji72/160 Direktiva o penzionisanju72/161 Socio-ekonomska direktiva

Probni balon za reorganizaciju strukturnh fondova (ESF, ERDF i EAGGF) inila su dva programa: integralnog razvoja mediteranskog i nemediteranskog podruja koji su doneti tokom 1980-tih.

Najznaajnije reformske mere u okviru CAP odigrale su se 1992. godine usvajanjem MCSharry-evog paketa koji je podrazumevao snienje cena poljoprivrednih proizvoda uz uspostavljanje kompenzatornih plaanja koja su uslovljena povlaenjem odreenih povrina i broja ivotinja iz proizvodnje.

Sistem garantovnih cena poljoprivrednih proizvoda (robne rezerve i izvozne subvencije)TranjaPonuda1 3 4 2 KoliinaSvetska cenaCena u EUCenaKoliina koju treba uskladititi ili izbaciti na svetsko triteCena neefikasne evropske poljoprivrede

Evropska poljoprivreda danas osnovni pokazateljiUee poljoprivrede u GDP

Chart2

1.1

2.2

0.9

2.4

0.6

2.2

2.3

2.5

0.6

6.7

2.4

3.6

1.3

0.9

0.6

u %

Sheet1

Uee poljoprivrede u drutvenom proizvodu zemlje 2000, u mil.din.

SRJCrna GoraSrbijacentr. SrbijaVojvodina

Dru.proizvod ukupno348887.533498.7315388.8216072.699316.2

Poljoprivreda, lov i umarstvo80912.55795.975116.644215.330901.3

Proizvodnja prehrambenih proizvoda i pia29164.91479.827685.113401.514283.6

STRUKTURA

Drutveni proizvodPoljoprivreda, lov i umarstvoProizvodnja prehrambenih proizvoda i pia

Ukupno100100100

Crna Gora9.67.165.07

Srbija90.492.8494.93

centralna Srbija68.5158.8648.41

Vojvodina31.4941.1451.59


Dru.proizvod ukupno100100100100100



Ukupno31.621.7232.626.6645.5

Struktura poljoprivredne proizvodnje u Srbiji i Crnoj Gori , 2002.

Stoarstvo42

Ratarstvo42

Voe i groe12

Ostalo4

Struktura poljoprivredne proizvodnje u Vojvodini , 2002.

Stoarstvo38

Ratarstvo55

Voe i groe6

Ostalo1

Uee poljoprivrednog u ukupnom radnosposobnom stanovnitvu

B1.4

F4.1

N2.6

I5.2

L1.5

H3.1

D3.5

Ir7

VB1.4

G16

P12.9

6.5

A5.8

Fi5.8

v2.6

Uee poljoprivrede u GDP 2001.

B1.1

F2.2

N0.9

I2.4

L0.6

H2.2

D2.3

Ir2.5

VB0.6

G6.7

P2.4

3.6

A1.3

Fi0.9

v0.6

aklina Stojanovi:

Sheet1

Dru.proizvod ukupno

Poljoprivreda, lov i umarstvo

Proizvodnja prehrambenih proizvoda i pia

Grafinkon 1: Uee poljoprivrede u drutvenom proizvodu zemlje, 2000.god u mil.din.

Sheet2

0

0

0

0

Struktura poljoprivredne proizvodnje u Srbiji i Crnoj Gori, 2002.godina

Stoarstvo 42

Ostalo 4

Voe i povre 12

Ratarstvo 42

Sheet3

u %

Izvozno-uvozni tokovi osnovnih grupa poljoprivredno-

prehrambenih proizvoda SCG u mil. USD, prosek 1998-2000.

Grupa proizvodaIzvozUvozBilans

ive ivotinje7.08.7-1.7

Meso i prera.20.019.01.0

Mleni proizvodi1.712.7-11.0

ita i prera.82.326.755.6

eer i med2.015.3-13.3

Duvan19.314.05.3

Uljarice2.06.7-4.7

Voe i povre130.3116.014.3

Riba i prera.0.349.0-48.7

Ukupno357.0456.7-99.7

Izvor: FAO-SOFA 02, 2002.

Broj gazdinstava prema ukupno korienoj povrini zemljita (ha)

SRJCrna GoraSrbijacentr.SrbijaVojvodinaKos. i Met.

Ukupno1175706600431115663711007259129145527

Bez zemljinog poseda289810127975545201723

Od 0,10-2,005474013946250793929626413995171724

Od 2,01-5,00372930123073606232455946561249417

Od 5,01-10,0019971453691943451316534544917243

Od 10,01-15,00367161418352982542963473522

Od 15,01-20,0010088644944475228331084

Preko 20,00595974252173991412814

Izvor: Popis 1991, SZS

Koncentracija osnovnih faktora poljoprivredne proizvodnje na individualnim gazdinstvima


Obradivo zemljite

Ukupno (u hilj. ha)4902186467526431641401

% uee ind.sektora819481956390

Traktori

Ukupno (u hilj.)397239525111034


Zaposleni u poljoprivredi

Drutveni sektor121411741688

Aktivni u individ.sektoru8341881669011610



Tab. 1: Poljoprivredna povrina po kategorijama korienja u Srbiji, u hilj. ha

Kategorija zemljita19902003promena u %

Oranice i bate3666.403335.00-9.0

Vonjaci258.40243.60-5.7

Vinogradi87.0069.00-20.7

Livade667.80587.60-12.0

Svega obradive4679.604255.20-9.1

Panjaci1000.30821.30-17.9

Ribnjaci, bare i trstici35.6034.70-2.5

Svega poljoprivredna5715.505111.20-10.6

Tab. 2: Struktura poljoprivrednog zemjita zemalja regiona (u 000 ha)

ZemljaPoljoprivrednoOranice i bateVonjaci i vinogradiLivade, panjaci i trstici

Albanija52.77.77.5

BiH10.92.49.221.2

Bugarska16.120.412.211.3

Grka64.32.28.5

Hrvatska10.26.27.715.1

Makedonija4.72.936.9

Rumunija32.344.136.918

SCG14.81721.111.5

Ukupno100100100100

Tab.3: Poljoprivredne povrine i oranice po stanovniku, u koeficijentima

AlbanijaBiHBugarskaHrvatskaMakedonijaRumunijaSCGEU-15

Poljoprivredno zemljite po stanovniku0.360.480.770.680.640.660.530.38

Oranice po stanovniku0.180.130.530.310.290.410.320.2

Kategorija korienjaPovrinaBonitet zemljita

Oranice, Vrtoviu ha zasejana ili ponjevenaKlasa zemljita

Vonjaciu ha pod vonjacima i broj stabala (ukupno i rodnih)Klasa zemljita

Vinogradiu ha pod vinogradima i broj okota (ukupno i rodnih)Klasa zemljita

Livadeu ha pod livadamaKlasa zemljita

Panjaciu ha pod panjacimaKlasa zemljita

Ribnjaciu ha pod ribnjacimaKlasa ribnjaka

IIIIIIIV

1KukuruzJari jeamCrvena detelinaOzima penica

2Ozima penicaKukuruzJari jeamCrvena detelina

3Crvena detelinaOzima penicaKukuruzJari jeam

4Jari jeamCrvena detelinaOzima penicaKukuruz

Porodini model poljoprivredeModel agroindustrijskog biznisaTradicionalno-usmereni farmeriPreduzetniki-usmereni farmeri

Operaciono funkc. na bazi vlasnitvaIndustrijski organizovanObino manja farmaIzrazito velika farma

Preduzetniki usmerenFinansiran u cilju rastaZaduivanje je opreznoObilato pozajmljuje kapital

Disperziran kao "mali"Koncentrovan kao "veliki"Vea stabilnost u tekim vremenimaRizik prezaduenosti

Proizvodno diverzifikovanUsmeren na specijalizacijuPreferencija vlasnitva nad zakupomZakup i vlasnitvo su ravnopravni

Utemeljen na porodiciUtemeljen na menadmentuDiverzifikacija u proizvodnjiSpecijalizacija i komercijalizacija

Tehnoloki progresivanKapital intenzivanManja osetljivost na trine potreseVelika osetljivost na trine potrese

Vea fleksibilnostMoan u kontrolisanju tritaKontinuitet identiteta porodice na farmiFarma nije permanentna baza porodice

Usmeren ka ouvanju resursaStandardizacija procesa proizv.Vea generacijska saradnja u domainstvuGeneracijska konkurencija na farmi

Zatita ivotne sredineResursno-potroaki usmerenOuvanje farme za jednog naslednikaSamoutemeljenje eventualnog naslednika

Bavljenje poljoprivredom je biznisBavljenje poljoprivredom jeVisok nivo komunalne lojalnosti iNii nivo lojalnosti komuni i

i nain ivotaiskljuivo biznisekolokog ponaanjaprofitna orijentacija

tatistiki profil zadruga u Srbiji (1998)Broj

Poljoprivreda i ribarstvo1805

Finansijske i druge usluge1365

Zanatstvo i line usluge729

Graevinarstvo478

Trgovina285

Saobraaj i veze61

Obrazovanje i kultura58

Industrija i rudarstvo48

Stambeno komunalna delatnost14

Drutveno-politike zajednice7

umarstvo4

Ugostiteljstvo i turizam3

Zdravstvo i socijalna zatita3

Statistiki profil kooperativa u Evropi, 1996

SektoriBroj

Poljoprivreda37

Ribarstvo1

umarstvo0.1

Zanatstvo1

Industrija16

Bankarstvo4

Potronja7

Zdravstvo0

Stanovanje27

Trgovina0.2

Osiguranje0.1

Socijalna zatita1

Transport1

Komunalije0.2

Ostalo4

Tabela 1 - Struktura farmerskog sektora kod nas

GodinaPreduzea i zadrugePrivatna gazdinstva

195375861260553

196910661149021

198117741198433

199115501175706

20011164...

Izvor: SGJ, 2002. str. 205

Proizvodnja kukurza, u hilj.t

GodinaUkupnoPreduzea i zadruge

19532438571

19704409536

198065641020

19903623600

20002944376

Izvor, SGJ, 2002. str. 206

Tabela 1: Udeo prodaje i otkupa kukuruza

Godina199819992000

Udeo u ukupnoj proizvodnji748

Prodaja u proizvodnji drutvenog sektora352539

Otkup u proizvodnji privatnog sektora314

Tabela 1: Prednosti na relaciji mala vs velika gazdinstvaTabela 2: Poreenje veliine dve poljoprivredne organizacije pomou redukovane povrine

Mala farmaVelika farmaPovrina u haVred.proizv.u din/haKoeficijentredukcijeRedukov.povrina

PreduzeeABABABAB

fleksibilnije u periodu velikih krizaekonomija obimaNain iskoriavanja zemljita12345678

efikasnija koordinacija i kontrolaprimena nove tehnologijeOranice34003000700080001.001.1434003420

snaniji motivacioni mehanizamadekvatna podela radaVonjaci10020014000140002.002.00200400

primena marketing konceptaVinogradi10030016000170002.292.43229729

integracija po horizontali i vertikaliLivade700600300030000.400.40280240

Panjaci500400200020000.300.30150120

Trstici2000100000.140.00280

Ukupno:5000450042874909

Tabela 3: Obraunski koeficijenti intenzivnosti za polj.organizacije ratarsko-stoarskog smera

ProizvodnjaKoef.intenzivnostiProizvodnjaKoef.intenzivnostiTabela 4: Obraun ukupnog broja uslovnih jedinica intenzivnosti

Kukurz1Lucerka - detelina0.4ProizvodnjaKoef.intenz.Stvarna povrina u haBroj usl.jed.intenzivnosti

Strna ita0.6Grahorica - muhar0.3ABAB

Konoplja-vlakno0.8kukurz za silau0.4Kukuruz1640400640400

eerna repa2.2Stona repa2.2Penica0.6600800360480

Suncokret0.9Mrkva2eerna repa2.2100200220440

Uljana repa0.9Livadsko seno0.3Krompir1.5160100240150

Duvan8Panjak0.1Grahorica0.340030012090

Ostalo industrijsko bilje1.5Ostalo krmno bilje0.3Stona repa2.2100200220440

Krompir1.5Vinogradi3Zbir za biljnu proizv.2000200018002000

Pasulj, graak, soja0.8Vonjaci1.3Uslovna grla stoke0.412001400480560

Kupus, kelj2.5Rasadnici3Ukupno uslovnih jed.int.22802560

Paradajz, paprika3.5Ribnjaci1

Dinje, lubenice2Bare i trstici0.1Tabela 5: Parametri za izraunavanje stepena specijalizacije u polj.organizaciji

Luk2Uslovno grlo stoke% uea urobnoj proizv.Kvadratudela

Ostalo povrtno bilje2na 100 ha polj.povrine0.4ProizvodiABAB

Penica30509002500

Kukuruz40301600900

Tov svinja3010900100

Mleko0100100

Ukupno:34003600

Tabela 6: Obeleja modela gazdinstva

Struktura proizvodnjeABCD

Merkantilna penica505030

Merkantilni kukuruz505025

eerna repa15

Suncokret15

Soja15

Postrni kupus25

Postrni spana25

Zelena salata33

Rotkvice33

Mladi luk33

Paradajz33

Paprika33

Kornioni33

Ekonomski parametri

Vrednost proizvodnje (din/ha)4120015570051395868570

Eksterni trokovi (din/ha)2247411765025948629885

Bruto fin.rezultat (din/ha)187263805025447238685

Fiksni tro.gazdinstva (din)99600101500119800137540

Trokovi ivota (din)263984263984263984263984

Tabela 3: Indeksi promene proizvodnje i GDPTabela 4: Doprinos pojedinih elemenata reformi

ZemljaitariceMesoPoljoprivredaIndustrijaGDPVarijablaDoprinos u %

Maarska88657211298Vreme-10

eka Republika8773728691Neizvesnost kao faktor rizika-12

Poljska999892108122Restrukturisanje farmi18

Rumunija9376976875Privatizacija-39

Bugarska6850595068Promena cena-46

Rusija6148605061Rezidual-11

Ukrajina6141513939Ukupna promena output-a-100

Kazakstan4645474451

Belorusija7357589671ERS, USDA 2002, p. 14

Uzbekistan246108997297

Turkmenistan3351261184590

ProizvodnjaPopulacijaTrend

17200.20.20.2

17400.20.20.2

17600.250.250.25

17800.50.20.3

18000.30.20.35

18200.50.20.35

18400.40.20.35

18600.50.20.4

18800.60.20.4

19000.450.30.4

19200.30.350.4

19400.50.80.5

19600.651.60.6

19800.820.7

200012.21

20201.12.71

20401.22.61.2

00

00

00

00

00

00

00

00

Poljoprivredno zemljite po stanovniku

Oranice po stanovniku

koeficijenti

Graf.1: Poljoprivredno zemljite i oranice po stanovniku

0000000000000000

Poljoprivreda

Ribarstvo

umarstvo

Zanatstvo

Industrija

Bankarstvo

Potronja

Zdravstvo

Stanovanje

Trgovina

Osiguranje

Socijalna zatita

Transport

Komunalije

Ostalo

000000000000000

Poljoprivreda

Ribarstvo

umarstvo

Zanatstvo

Industrija

Bankarstvo

Potronja

Zdravstvo

Stanovanje

Trgovina

Osiguranje

Socijalna zatita

Transport

Komunalije

Ostalo

0000000000000

Poljoprivreda i ribarstvo

Finansijske i druge usluge

Zanatstvo i line usluge

Graevinarstvo

Trgovina

Saobraaj i veze

Obrazovanje i kultura

Industrija i rudarstvo

Stambeno komunalna delatnost

Drutveno-politike zajednice

umarstvo

Ugostiteljstvo i turizam

Zdravstvo i socijalna zatita

00

00

00

00

00

Ukupno

Preduzea i zadruge

Proizvodnja

Populacija

Trend

stope rasta

Evropska poljoprivreda danas osnovni pokazateljiUee poljoprivrednog u ukupnom stanovnitvu

Chart1

1.4

4.1

2.6

5.2

1.5

3.1

3.5

7

1.4

16

12.9

6.5

5.8

5.8

2.6

Sheet1






STRUKTURA


Ukupno100100100


Srbija90.492.8494.93


Vojvodina31.4941.1451.59





Ukupno31.621.7232.626.6645.5


Stoarstvo42

Ratarstvo42

Voe i groe12

Ostalo4


Stoarstvo38

Ratarstvo55

Voe i groe6

Ostalo1


B1.4

F4.1

N2.6

I5.2

L1.5

H3.1

D3.5

Ir7

VB1.4

G16

P12.9

6.5

A5.8

Fi5.8

v2.6

aklina Stojanovi:

Sheet1

Dru.proizvod ukupno




Sheet2

0

0

0

0


Stoarstvo 42

Ostalo 4

Voe i povre 12

Ratarstvo 42

Sheet3







ita i prera.82.326.755.6

eer i med2.015.3-13.3

Duvan19.314.05.3

Uljarice2.06.7-4.7

Voe i povre130.3116.014.3


Ukupno357.0456.7-99.7




Ukupno1175706600431115663711007259129145527


Od 0,10-2,005474013946250793929626413995171724

Od 2,01-5,00372930123073606232455946561249417

Od 5,01-10,0019971453691943451316534544917243

Od 10,01-15,00367161418352982542963473522

Od 15,01-20,0010088644944475228331084

Preko 20,00595974252173991412814




Obradivo zemljite

Ukupno (u hilj. ha)4902186467526431641401


Traktori

Ukupno (u hilj.)397239525111034









Oranice i bate3666.403335.00-9.0

Vonjaci258.40243.60-5.7

Vinogradi87.0069.00-20.7

Livade667.80587.60-12.0


Panjaci1000.30821.30-17.9





Albanija52.77.77.5

BiH10.92.49.221.2

Bugarska16.120.412.211.3

Grka64.32.28.5

Hrvatska10.26.27.715.1


Rumunija32.344.136.918

SCG14.81721.111.5

Ukupno100100100100












IIIIIIIV





















Graevinarstvo478

Trgovina285

Saobraaj i veze61





umarstvo4




SektoriBroj

Poljoprivreda37

Ribarstvo1

umarstvo0.1

Zanatstvo1

Industrija16

Bankarstvo4

Potronja7

Zdravstvo0

Stanovanje27

Trgovina0.2

Osiguranje0.1

Socijalna zatita1

Transport1

Komunalije0.2

Ostalo4



195375861260553

196910661149021

198117741198433

199115501175706

20011164...




19532438571

19704409536

198065641020

19903623600

20002944376



Godina199819992000






PreduzeeABABABAB






Panjaci500400200020000.300.30150120

Trstici2000100000.140.00280

Ukupno:5000450042874909


















Penica30509002500

Kukuruz40301600900


Mleko0100100

Ukupno:34003600





eerna repa15

Suncokret15

Soja15

Postrni kupus25

Postrni spana25

Zelena salata33

Rotkvice33

Mladi luk33

Paradajz33

Paprika33

Kornioni33

Ekonomski parametri















Kazakstan4645474451





17200.20.20.2

17400.20.20.2

17600.250.250.25

17800.50.20.3

18000.30.20.35

18200.50.20.35

18400.40.20.35

18600.50.20.4

18800.60.20.4

19000.450.30.4

19200.30.350.4

19400.50.80.5

19600.651.60.6

19800.820.7

200012.21

20201.12.71

20401.22.61.2

00

00

00

00

00

00

00

00



koeficijenti


0000000000000000

Poljoprivreda

Ribarstvo

umarstvo

Zanatstvo

Industrija

Bankarstvo

Potronja

Zdravstvo

Stanovanje

Trgovina

Osiguranje

Socijalna zatita

Transport

Komunalije

Ostalo

000000000000000

Poljoprivreda

Ribarstvo

umarstvo

Zanatstvo

Industrija

Bankarstvo

Potronja

Zdravstvo

Stanovanje

Trgovina

Osiguranje

Socijalna zatita

Transport

Komunalije

Ostalo

0000000000000




Graevinarstvo

Trgovina

Saobraaj i veze





umarstvo



00

00

00

00

00

Ukupno

Preduzea i zadruge

Proizvodnja

Populacija

Trend

stope rasta

Evropska poljoprivreda danas osnovni pokazateljiDistribucija veliine farme u zemljama Eu 2000.god

Chart4

30.813.416.527.112.2

3.416.42029.730.6

29.19.110.720.830.3

24.915.718.524.216.7

76.713.46.52.90.5

8.211.824.238.617.1

78.310.163.81.7

22.49.47.618.841.9

31.215.517.227.88.2

78.810.15.53.12.4

57.514.9118.97.8

23.1111320.532.4

36.419.122.417.64.5

10.513.724.937.413.5

1217.120.916.623.4

0-5 ha

5-10 ha

10-20 ha

20-50 ha

50+ha

Sheet1






STRUKTURA


Ukupno100100100


Srbija90.492.8494.93


Vojvodina31.4941.1451.59





Ukupno31.621.7232.626.6645.5


Stoarstvo42

Ratarstvo42

Voe i groe12

Ostalo4


Stoarstvo38

Ratarstvo55

Voe i groe6

Ostalo1


B1.4

F4.1

N2.6

I5.2

L1.5

H3.1

D3.5

Ir7

VB1.4

G16

P12.9

6.5

A5.8

Fi5.8

v2.6

Uee poljoprivrede u GDP 2001.

B1.1

F2.2

N0.9

I2.4

L0.6

H2.2

D2.3

Ir2.5

VB0.6

G6.7

P2.4

3.6

A1.3

Fi0.9

v0.6

Raspored veliine farme u zemljama EU 2000,godine

0-5 ha5-10 ha10-20 ha20-50 ha50+ha

B30.813.416.527.112.2

D3.416.42029.730.6

Fi29.19.110.720.830.3

N24.915.718.524.216.7

G76.713.46.52.90.5

Ir8.211.824.238.617.1

I78.310.163.81.7

L22.49.47.618.841.9

H31.215.517.227.88.2

P78.810.15.53.12.4

57.514.9118.97.8

VB23.1111320.532.4

A36.419.122.417.64.5

Fi10.513.724.937.413.5

v1217.120.916.623.4

aklina Stojanovi:

Sheet1

348887.580912.529164.9

33498.75795.91479.8

315388.875116.627685.1

216072.644215.313401.5

99316.230901.314283.6

Dru.proizvod ukupno




Sheet2

0

0

0

0


Stoarstvo 42

Ostalo 4

Voe i povre 12

Ratarstvo 42

Sheet3

1.4

4.1

2.6

5.2

1.5

3.1

3.5

7

1.4

16

12.9

6.5

5.8

5.8

2.6

u %

0-5 ha

5-10 ha

10-20 ha

20-50 ha

50+ha







ita i prera.82.326.755.6

eer i med2.015.3-13.3

Duvan19.314.05.3

Uljarice2.06.7-4.7

Voe i povre130.3116.014.3


Ukupno357.0456.7-99.7




Ukupno1175706600431115663711007259129145527


Od 0,10-2,005474013946250793929626413995171724

Od 2,01-5,00372930123073606232455946561249417

Od 5,01-10,0019971453691943451316534544917243

Od 10,01-15,00367161418352982542963473522

Od 15,01-20,0010088644944475228331084

Preko 20,00595974252173991412814




Obradivo zemljite

Ukupno (u hilj. ha)4902186467526431641401


Traktori

Ukupno (u hilj.)397239525111034









Oranice i bate3666.403335.00-9.0

Vonjaci258.40243.60-5.7

Vinogradi87.0069.00-20.7

Livade667.80587.60-12.0


Panjaci1000.30821.30-17.9





Albanija52.77.77.5

BiH10.92.49.221.2

Bugarska16.120.412.211.3

Grka64.32.28.5

Hrvatska10.26.27.715.1


Rumunija32.344.136.918

SCG14.81721.111.5

Ukupno100100100100












IIIIIIIV





















Graevinarstvo478

Trgovina285

Saobraaj i veze61





umarstvo4




SektoriBroj

Poljoprivreda37

Ribarstvo1

umarstvo0.1

Zanatstvo1

Industrija16

Bankarstvo4

Potronja7

Zdravstvo0

Stanovanje27

Trgovina0.2

Osiguranje0.1

Socijalna zatita1

Transport1

Komunalije0.2

Ostalo4



195375861260553

196910661149021

198117741198433

199115501175706

20011164...




19532438571

19704409536

198065641020

19903623600

20002944376



Godina199819992000






PreduzeeABABABAB






Panjaci500400200020000.300.30150120

Trstici2000100000.140.00280

Ukupno:5000450042874909


















Penica30509002500

Kukuruz40301600900


Mleko0100100

Ukupno:34003600





eerna repa15

Suncokret15

Soja15

Postrni kupus25

Postrni spana25

Zelena salata33

Rotkvice33

Mladi luk33

Paradajz33

Paprika33

Kornioni33

Ekonomski parametri















Kazakstan4645474451





17200.20.20.2

17400.20.20.2

17600.250.250.25

17800.50.20.3

18000.30.20.35

18200.50.20.35

18400.40.20.35

18600.50.20.4

18800.60.20.4

19000.450.30.4

19200.30.350.4

19400.50.80.5

19600.651.60.6

19800.820.7

200012.21

20201.12.71

20401.22.61.2

00

00

00

00

00

00

00

00



koeficijenti


0000000000000000

Poljoprivreda

Ribarstvo

umarstvo

Zanatstvo

Industrija

Bankarstvo

Potronja

Zdravstvo

Stanovanje

Trgovina

Osiguranje

Socijalna zatita

Transport

Komunalije

Ostalo

000000000000000

Poljoprivreda

Ribarstvo

umarstvo

Zanatstvo

Industrija

Bankarstvo

Potronja

Zdravstvo

Stanovanje

Trgovina

Osiguranje

Socijalna zatita

Transport

Komunalije

Ostalo

0000000000000




Graevinarstvo

Trgovina

Saobraaj i veze





umarstvo



00

00

00

00

00

Ukupno

Preduzea i zadruge

Proizvodnja

Populacija

Trend

stope rasta

Osnovne karakteristike Junog i Severnog modela evropske poljoprivredeJuni model = tradicionalna poljoprivreda ili tradicionalno-usmereni farmeriOsnovne karakteristike: manje farme, oprezno zaduivanje i proirenje farme, preferencija vlasnitva nad zakupom zemljita, diverzifikacija u proizvodnji, manja osetljivost na trine potrese, vea stabilnost u tekim vremenima, kontinuitet identiteta porodice na farmi, vea generacijska saradnja u domainstvu, ouvanje farme za jednog naslednika i visok nivo komunalne lojalnosti i ekolokog ponaanja. Severni model = moderna poljoprivreda ili preduzetniki-usmereni farmeriOsnovne karakteristike: izrazito velike farme, korienje efekata fin.poluge, rizik prezaduenosti, zakup i vlasnitvo zemljita su ravnopravni, specijalizacija i komercijalizacija proizvodnje, velika osetljivost na trine potrese, farma je permanentna baza porodice, generacijska konkurentnost na farmi, samoutemeljenje eventualnog naslednika roditeljskog zanimanja, nii nivo lojalnosti komuni i profitna orijentacija.

Savremene reforme CAPReformski paket Agenda 2000 vodi daljem smanjenju direktne cenovne podrke agraru u EU.

U okviru ovog paketa promovisana su direktna plaanja proizvoaima koja nisu vezana za proizvodnju tj. isplate se vre u odnosu na povrinu poseda i broj uslovnih grla ivotinja

Paralelno su postavljene tzv. horizontalne mere uslovljavanja (cross-compliance) koje promoviu mere zatite agrookruenja.

Berlinski sporazum i reforma CAP(Agenda 2000)

Ruralna politika EUCAP

II nosei stubCenovna podrka i direktna plaanjaI nosei stubSavremena agrarna i ruralna politika EURuralna politika se realizuje kao jedinstvo Agrarne politikeIndustrijske politikeStrukturne politikePolitike razvoja tercijalnog sektoraZdravstvene politikeInfrastrukturne politikePolitike zatite okruenja

Reforme agrarne politike i zahtevi STO

WTO sistem semaforaUrugay Round Agreement on Agriculture (URAA) predvia postojanje:

plave kutije koja obuhvata plaanja zasnovana na fiksnim povrinama i prinosima (najvie 85% baznog obima proizvodnje ili fiksnog broja ivotinja) izuzeta su iz obaveze redukcije iako ulaze u AMS obraun. Ove mere cenovne podrke agraru zatiene su od preispitivanja do 2003.godine. Ova vrsta podrke bie izuzeta iz redukcije ukoliko ne prelazi 5% vrednosti ukupne polj.proizvodnje (10% za zemlje u razvoju). ute kutije mereno AMS kriterijumima nivo interne podrke mora biti redukovan u jednakim godinjim iznosima tokom perioda implementacije, i to za 20% (13% za zemlje u razvoju);zelene kutije u koju su svrstane mere interne podrke koje su ocenjene da nisu ili su sa minimalnim distorzivnim efektima po trgovinu i proizvodnju koje ne podleu redukciji u propisanom periodu;

Aneksom 2. URAA ustanovljena je green box klasifikacija interne podrke koja obuhvata sledee grupe mera:Opte usluge (istraivanja, kontrolu tetoina i bolesti, savetodavne slube, inspekcija, kontrola kvaliteta i standardizacija, marketing i promocija);Robne rezerve na nivou obezbeenja prehrambene sigurnosti;Interna pomo u hrani;Direktna plaanja proizvoaima (naknade za gubitke usled elementarnih nepogoda, povlaenje proizvoaa i resursa iz proizvodnje, investiciona podrka za strukturno prilagoavanje na farmi, programi zatite agrookruenja i regionalni programi podrke razvoju).

Status EU u STOGATT iz 1947.god, l. XI:Osim carina...ugovorna strana prilikom uvoza ili izvozva robe ne sme ni da uvede ni da zadri zabrane ili ogranienja...

Pod uticajem EU uvedene su netarifne trgovinske barijere

Specijalan status EU u STO

Na tritu itarica dozvoljene varijabilne carine (prelevmani)Dozvoljene su uvozne kvote radi osiguranja minimalnog pristupa trituDozvoljeni su preferencijalni sporazumiDozvoljene su domae zatitne mere kada ne deformiu ili minimalno deformiu trgovinske tokove, tzv. mere zelenog paketa.Sporazum o tehnikim trgovinskim preprekama dozvoljava netarifne trgovinske prepreke ako one ne ograniavaju preterano trgovinu. Za poljoprivredu je posebno bitan Sporazum o sanitarnim i fitosanitarnim trgovinskim preprekama.Mogue su izvozne subvencije u propisanim okvirima.

Partnerstvo za pristup predvia znatna finansijska sredstva iz budeta Unije za pomo za prilagoavanje zemalja kandidata u okviru predpristupnih programaU periodu 2000-2006:

PHARE za izgradnju institucija na svim nivoima (za prihvatanje acquisa po prikljuenju) u oblasti poljoprivrede, zatite okoline, finansijama i pravosuu i zatiti ljudskih prava.

SAPARD finansiranje prilagoavanja u poljoprivredi i u okviru ruralnog razvoja (unapreenje poseda, prerada i marketing polj.proizvoda, diverzifikacija aktivnosti u ruralnim oblastima, unapreenje infrastrukture, edukativni programi, proizvodna udruenja)

ISPA sredstva za podrku krupnim projektima za izgradnju saobraajne infrastrukture i zatitu ivotne sredine.

U periodu 2007-2013 predpristupni program IPA (IPARD) korisnici su Makednoja, Hrvatska i Turska.

Kako su najee koriena sredstva SAPARD programa?

Ciljna usmerenost CAP danas

Alternativne politike u sektoru agrara SAD

Alternativne trine politike u SADSistem kvotiranja ogranienje ponude poljoprivrednih proizvoda

Sistem je selektivan (za odreene proizvode, u odreenim godinama..., na pr.u SAD za duvan, kikiriki, penicu, mleko)Cilj: podizanje cene hrane putem redukcije ponude i zatita dohotka proizvoaaProblemi:Ugroen socijalni status najniih drutvenih slojevaViak resursa ne ostaje van upotrebe, ve se prebacuje u drugu vrstu polj. proizvodnje ime je pogoran poloaj polj.proizvoaa koji nisu ukljueni u sistem kvotiranjaSistem kvotiranja podrava postojee nejednakosti (kvote se baziraju na obimu proizvodnje pre uvoenja obavezne kontrole) Otvoreno pitanje: da li kvote mogu biti predmet prodaje?

Alternativne trine politike u SADVladini programi u primeni (programi liberalizacije trita) - Food Security Act 1985

Sadri tri osnovne komponente:a) kontrola ponudeb) upravljanje robnim rezervamac) ciljne cene

Problemi:primena visoko intenzivnih pr.procesa akumuliranje robnih rezervivisoki budetski izdacineophodnost uvoenja izvoznih subvencija

Alternativne trine politike u SADSlobodno trite uz posebna plaanja Family Farm Protection Act 1987.

Garantovane cene za odreeni obim proizvodnjepqp1P2p3 q1 q2 q3Plaanja za odustajanje od proizvodnje (Set-aside)Plaanja odvojena od proizvodnje (Decoupled payments)

Alternativne trine politike u SAD

Razliitost pristupa EU-SAD u voenju agrarne politikeFaze u voenju agrarne politike:forsiranje produktivizmazatita dohotka poljoprivrednikairenje trita

. , -3, -4 . , 2 1- -2 ( ) . . ? ( : ) , :1. ( , )2. ( ). 21 , (15), 4 .3- - . .

. . , , , , . , , , . , . , , . , .

agrarna politika - 2008

Documents