ŽAN RASIN

ANDROMAHA

LICA

ANDROMAHA, Hektorova udovica, Piladova robinja PIR, Ahilov sin, kralj Epira OREST, Agamemnonov sin HERMIONA, Helenina kći, Pirova verenica PILAD, Orestov prijatelj KLEONA, Hermionina poverenica FENIKS, Ahilov, a potom Pirov vaspitač ORESTOVA PRATNJA

Događa se u epirskom gradu Burotu, u dvorani Pirove palate.

PRVI ČIN

Pojava prva - Orest, Pilad

OREST Da, kad vernog druga susrećem ponovo, sudbina će moja dobit' lice novo. I jarost je njena. čini se. minula, čim se za naš susret ona pobrinula. Na žalu kobnome - ko bi mog'o znati'? - da Pilada prvo ja ću ugledati? Punih šest meseci nakon tvog nestanka. na dvoru Pirovom eto nam sastanka. PILAD Nebu zahvaljujem što se isprečilo i moj put u Grčku tako preprečilo. Sudbonosnog dana bes mora nas snađe i uz žal Epira smrska naše lađe. Kol'ko u izgnanstvu uplašen sam bio! Zbog nedaća vaših kol'ke suze lio, strepeći da nova opasnost će doći, a vaš drug vam, avaj, ne može pomoći. Najviše se bojah turobnosti vaše1, one što vam dušu dugo pritiskaše. Strepeh da vam nebo grubo ne dodeli smrt koju, Oreste, oduvek ste hteli.

Ali ja vas vidim; i ako smem reći: sudbina vas bolja odvodi ka sreći. Takav doček sjajan što vas svuda sreće nije za jadnika koji u smrt kreće. OREST Avaj! U moj usud ko će proniknuti? Ljubav me ovamo zbog zlotvorke puti. Ko zna gde će ljubav sudbinu mi sviti - da li ću živeti, il' ću mrtav biti? PILAD Sta? Zar duša vaša što rob je ljubavi, samo njoj na milost treba da se stavi? Koja draž vas goni. nakon mnogih jada. da sve zaboravi\. njoj hiiite sada? Okrutna u Sparti. zar će Hermiona u Epiru biti vama više sklona? Stid vas obuzeo zbog tih pustih nada - nje ste se gnušali i ćutali tada. Vi ste me varali. OREST Varao sam sebe. Ne vredaj nesrećnog koji voli tebe. Da li sam ti srce, čežnje krio svoje'? Ti prvi plam vide, ču uzdahe moje. Kad Menelaj Piru kćer je namenio, jer Pir je osvetnik porodice bio, ti vide da očaj po morima mnogim kao okov vučem i, ojađen, brodim. I u tome stanju, kad slomi me tuga, videh tebe spremnog da svud slediš druga; stišaš me kad krene mog besa pomama, sačuvaš me vazda i od mene sama. Pa još kad pomislim u svome nemiru: Hermiona draži da daruje Piru, razgnevi se moje srce zaljubljeno: zaborav je kazna za prezrenje njeno! U pobedu sebe, druge uverio: svaki mi je zanos znakom mržnje bio. Proklinjući strogost i sve draži njene, čik'o sam joj oči nek zalude mene. Mišljah da odoleh ljubavnome viru i stigoh u Grčku u varljivom miru. Tu sam poglavare naš'o na okupu - opasnost velika bi uzrok tom skupu. Pohitah. Pomislih: prilikaje prava- obuzeće boj me i privući slava. Vratiće se opet stara snaga ćudi da uspešno ljubav iztera iz grudi. Divi se sudbini jer nagna me pravo u čeljusti klopke što sam izbegav'o.

Pir u opasnosti - to odasvud čujem: kroz Grčku k'o pretnja pronosi se brujem. Jer krv zaboravi, obeeanja dana. na svom dvoru hrani helenskog dušmana. Astijanakt jadni, Hektorov sin to je. potomak kraljeva, vladalaca Troje. Andromaha. da bi sina izbavila, veštog Odiseja čak je nadmudrila. Iz naručja tuđe dete oteli su, a njenoga sina pogubili nisu. Takmac moj ne mari Hermionu, vele: njemu srce, kruna ka drugoj se sele. Menelaj to ne zna, uvredeno žali što suviše dugo brak su odlagali. Dok duša njegova u očaju grca, poče tajna radost u mojoj da vrca. Ja likujem; moram sebi polaskati - tek osveta može zanos izazvati. Al' nezahvalnica u srce se vrati, trag skrivenog žara morah prepoznati". Osetih da mržnja slabi. I nestade, il' bolje: da ljubav nikad ne prestade. Zato ovlašćenje od Grka sam hteo - poslaše me Piru: put sam preduzeo da vidim da 1' dete ja oteti mogu - to dete opasno po državu mnogu. Eh, kad bih mogao, slušajući strasti, umesto deteta kraljevnu ukrasti! Ljubav sve je jača. Veruj, neću stati, nema opasnosti mene da odvrati! I pored napora, otpor mi ne vredi, predajem se slepo sudbi što mi sledi. Volim Hermionu. Zbog nje ovde kročih: da skolim je, otmem, il' mrem njoj na oči. Znaš Pira. Čega će, reci, da se lati? Šta mu je u srcu, a šta u palati? Hermioni mojoj služi 1' potčinjeno? Hoće li mi vratit' blago ugrabljeno'? PILAD Lažno obećanje ja neću izreći: kod vas, gospodine. ona ncće preći. Ne da mu pobeda njegova ne prija - udova Hektora srce mu opija. On je voli. Ali ona je surova: za ljubav tek mržnjom plaća mu udova. On se svakog dana novog sredstva maši da robinju slomi ili je zastraši. Sina njenog krije i smrću mu preti: izmamljuje suze koje će otreti. Hermiona stoput vide šta se zbiva:

njega besnog gde joj ipak odan biva. Smeteno se kune, pokorno se klanja, uzdiše: jer ljubav od srdžbe je manja. I zato odgovor ne tražite sada od srca što sobom tako malo vlada. On može, on može, kad smutnja ga skoli, da uzrae što mrzi, kazni koga voli. OREST A kako. reci mi, Hermiona vidi odlaganje braka, nemoć da se svidi? PILAD Hermiona, takva bar se stvara slika, prezire nestalnost svoga ljubljenika. Misli: odveć srećan pošto ljuta nije, on moliće opet da je pridobije. Konačno mi prizna da ona, u stvari, oplakuje tajno što joj prezre čari. Ostala bi ovde, a krenula smesta; u pomoć je katkad zvala i Oresta. OREST Ah, Pilade. kad bih znao da je tako, ja bih... PILAD Zadatak svoj vršite svakako. Sačekajte kralja. Kaž'te da Heleni Hektorovog sina mrze jedinstveni! Dete svoje drage on predati neće - mržnja biće uzrok ljubavi još veće. Onaj ko ih svađa, zbližiće ih, znajte: odbiće, al' ipak, vi sve pokušajte! Ide. OREST Da zlotvorku ubediš, polazi: neka primi onog Sto zbog nje dolazi.

Pojava druga - Pir, Orest, Feniks

OREST Pre nego prozborim - zastupam Helene - pohvalit' se moram - izabraše mene. I ne mogu skriti zadovoljstvo svoje što sad vidim Pira, pobednika Troje. Kao podvig oca, vaše delo strši: on ubi Hektora, sin mu Troju skrši. Tom smelošću srećnom Pir na znanje stavi: Ahilov je samo on naslednik pravi. Ne učini Ahil što Grk s bolom sreće: od trojanskog roda Pir tera nesreće. Dopuštate da vas kobna sućut hvata,

štitite ostatak dugotrajnog rata. Zar vas na Hektora ne podseća više'? Narodi ga naši dobro upamtiše. Već samo to ime plaši udovice, kćeri, i u Grčkoj nema porodice da ne traži račun od dečaka toga zbog supruga ili oca smaknutoga. A što sve od sina može jednom biti? Možda će u naše luke doploviti da nam lađe pali sledeći Hektora, s ognjem ih u ruci prati preko monr'. Vi strepite - smem li to što mislim reći? od toga što ćete k'o nagradu steći: da jednom ta zmija IZ vaših nedara ne ujede onog što se o njoj stara. Želji svih Helena vi na put ne stajte. pustiv da se svete. sebe sačuvajte! Dušmanina dajte - opasan će biti: vežbaće na vama, na njih udariti. PIR Grčka se za mene brine i suviše: važnije je brige, mnih, zaokupiše. Ime poslanika meni je poznato, pa se nadah većem dostojanstvu zato. Sin Agamemnonov - ko je mog'o znati? - da će se zaista u to umešati. Narod sav, pobede što tolike slavi, zar dečaku jednom da radi o glavi? Ja da ga žrtvujem, al' u ime čega? Kakvo pravo Grčka polaže na njega? Zar ja nemam pravo - od sudbe ga dobih da presudira onom koga sam zarobih? I dok pobednici kod bedema Troje, u dimu plen dele, u krvi dok stoje, desilo se tada, sudbina to dade, Andromaha meni sa sinorn dopade. Pored Odiseja Hekabu jad zgodi4, Kasandra put Arga s ocem vašim hodi5. Zar sam ja polag'o na njih prava neka? Zar na plod podviga drugoga čoveka? Od Hektora strepe, Troju da oživi - pogubiće sin me jer pustih da živi! Tol'ko nas opreza odveć brižnim čini: ne vidim nevolju dok je u daljini. Taj grad nekad beše utvrda baš jaka: gord s bedema svojih, obilja junaka - gospodar Azije; a pogledaj sada šta učini sudba od ovoga grada. Pepelom je svaka kula pokrivena, reka boje krvi6, polja napuštena,

i u ropstvu dete. Pa je van pameti da bi takva Troja htela da se sveti. Klesmo se da ćemo završiti s njime. al' godina minu, otežemo s time. Kod Prijama ga je trebalo ubiti, kad toliki ginu, i njega srubiti. Tada se sve moglo: uzalud se starost slabošću branila, baš kao i mladost. Pobeda i tama, od nas surovije, gone nas i vode ko da se pobije7. Gnev na poražene izlih i suviše. Čemu svireposti, besa nema više. Dok u mojoj duši milosrđe vrvi, da ogreznem mimo u dečijoj krvi? Neka Grci drugde traže žrtve svoje i ganjaju ono što osta od Troje. Da vijam dušmane ja sam odustao: nek sačuva Epir što je Ilij dao. OREST Vi odlično znate ta mučenja razna što Astijanaktu lažnom behu kazna8. A samo pravoga čeka gubilište: Grk Trojance neće, baš Hektora ište. Svi progone oca, progoneći sina: prolivenom krvlju kipti srdžba njina. Samo krv njegova može je utući, do Epira će on Helene dovući. Preteknite ih! PIR Ne. S radošću ih primam, ako u Epiru drugu Troju imam. Nek se mržnje sliju, nek nema razlika: krv je poraženih tek krv pobedmka. Treba li nepravda opet da se vrati. pa da Grčka meni k'o mom ocu plati?'J Hektor je imao već korist od toga. Za.što i sin ne bi, poput oca svoga? OREST To u vama Grčka ima buntovnika? PIR Da li je zavisnost udes pobednika? OREST Namere će vaše sprečit' Hermiona: između svog oca i vas biće ona. PIR Ona može uvek draga mi ostati, al' rob njenom ocu ja neću postati. A možda će jednom i takav dan doći, kad ću čast i ljubav ja da spojim moći. Možete videti Hermionu sada10:

znam da ona vama u blizak rod spada". Odlazak vam, potom, ja neću braniti, moje "ne" možete Grčkoj obznaniti.

Pojava treća - Pir, Feniks

FENIKS Dragani ga vašoj vi šaljete ravno? PIR On za njome žudi, kažu, još odavno. FENIKS Šta ako se taj plam u njima razgori? Šta ako ljubavlju u njoj ljubav stvori? PIR Pa neka se vole! Dobro, neka ode. Neka zaljubljeni prema Sparti hode. Naše će im luke biti otvorene. Sile, a i muka poštedeće mene. FENIKS Kralju... PIR Drugi put ja poveriću ti se. Andromaha ide.

Pojava četvrta - Pir, Andromaha, Cefiza

PIR Obraćate mi se? Nada tako slatka dopuštena meni? ANDROMAHA Dođoh tu gde čami moj sin zatočeni. Jednom dnevno viđam - vaša volja to je - njega što mi osta od Hektora, Troje. Da se s njim isplačem namera mi bila - pa ja ga još nisam danas zagrlila! PIR Tumačim li dobro te njihove znake, za plač daće Grci razloge vam jake. ANDROMAHA A kakav to strah je što im srca steže? Da 1' Trojanac neki možda vam pobeže? PIR Mržnja spram Hektora još im ne uminu. Sina mu se plaše. ANDROMAHA Bas sa pravom brinu! On još uvek ne zna - nesrećnog li stvora! da Pir njime vlada, da sin je Hektora.

PIR Grk bi svaki, ipak. njega u smrt gurn'o: sin Agamemnona čak i vrlo žurno. ANDROMAHA Surovu presudu zar ćete izreći? Zarad moga dobra on će kaznu steći'? Da osveti oca oni se ne boje, već da sin otreće suze majke svoje. 'Mesto oca, muža, mog'o bi mi biti, ali zbog vas opet sve ću izgubiti. PIR I pre vaših suza behu odbijeni. Oružjem su Grci već pretili meni. I s hiljadu lađa ovamo da brode, radi vašeg sina ovde da se zgode, makar krv potekla k'o radi Helene, i da moj se dvorac u pepeo dene, oklevati neću, u pomoć mu hitam - njegov život branim, za svoj ni ne pitam! Da vam se dopadnem da poginem tražim, barem me pogledom nagradite dražim! Omrznut od Grka, opasnost dok vreba, zar okrutnost vašu još da snosim treba? Ja vam nudim ruku. Da 1' postoji nada da ćete mi ljubav uzvratiti sada? Obećanje molim - mač moj dok vas štiti - da međ' dušmanima nećete mi biti. ANDROMAHA Šta činite, kralju? Sta Grčka da kaže? Zar slabost toliku srce da pokaže? Zar da namera ta - plemenita, krasna - izgleda k'o zanos srca tako strasna? Sužna, vazda tužna, sebi teška, plaha - zar hoćete da vas voli Andromaha? Kakve draži za vas tužne oči kriju? Vi ih osudiste da vek suze liju. Ne: štovati bedu kod dušmana svoga, sina vratit' majci, spasti nesrećnoga, sa sto se naroda radi njega klati, ne hteti da majka spas ljubavlju plati; i uprkos meni, sina neka štiti - potomak Ahilov takav mora biti! PIR Šta? Ta srdžba vaša nikad neće stati? Zar mrzeti večno? Stalno kažnjavati? U Frigiji12 bejah uzrok mnoge muke; u vašoj sam krvi stoput prao ruke. Al' Vaš me je pogled posvuda pratio: suze koje prolih skupo sam platio! Griža me savesti zbog njih obuzela:

ja patim zbog svojih trojanskih nedela! Pobeđen i sputan, dok kajanje guši, mnogi mi se platnen razgori u duši: tol'ko briga, suza, neizvesnih nada... Zar beh ikad surov k'o vi što ste sada? Kažnjavali smo se dovoljno nas dvoje - zajednički neka dušmani nas spoje! Recite da mogu barem da se nadam: već vam vraćam sina, k'o otac se vladam. Da osveti Troju njega podučiću, za nevolje naše Helene kazniću. Za jedan vaš pogled sve bih preduzeo: iz praha digao ja bih Ilij ceo. Brže no ga grčke zauzeše čete, obnovio grad bih, krunisao dete. ANDROMAHA Malo nas se tiče ova slika sjaja. Obećavah sinu pre očevog kraja. Neću vas videti, o, bedemi sveti - ni Hektor ne uspe sili odoleti. Od milosti malih što bednike blaže, moje suze samo progonstvo vam traže. Nek me od vas. Grka. ukloni daljina - da oplačem muža, da sakrijem sina. Vaša ljubav spram nas mnogu mržnju goni: vratite se, kralju, opet Hermioni. PIR Mogu li to, gospo? Smetnja ste, dabome. Vama dadoh srce. A kome drugome? Rekli su joj, znam to, mnome će da vlada. A radi vlasti će i Epir da svlada. Obe vas je sudba ovamo dovela: vas - da ste voljeni, nju - da bi volela. a da joj se svidim, da 1' ikad sam hteo? Naprotiv, ko gleda, taj bi uvideo svemoć vaših čari, a njene prezrene, ko je sužna, a ko kraljica za mene. Jedan uzdah od svih vama što sam slao, nju bi, da joj stigne, tako radovao! ANDROMAHA A uzdahe vaše zašto da odbije, kad usluge vaše iskusila nije? Zbog Troje, Hektora je li ogorčena? Iz smrti mog muža ishodi strast njena? Kakav muž to beše! bolan spomen osta! Tom smrću vaš otac besmrtnikom posta. Toj krvi duguje sjaj oružja svoga - otac i sin slavni tek zbog plača moga. PIR Poslušati treba izraz vaše volje:

vas zaboraviću - mrzeću, još bolje. Predugo i silno čežnje su mi rasle, u ravnodušnosti da bi samo zgasle. Pamtite: kad meni nije dopušteno da nežno vas ljubim - mrzeću strastveno. U pravednom gnevu štedet' neću nikog: sin će zbog prezira trpeti majčinog. Grčka ovo traži. a ni ja ne snujein da zbog nezahvalnih svu slavu žrtvujem.

ANDROMAHA Vaj! Umreće. dakle, kad mu k'o štit stoje nedužnost njegova. i još suze moje. Možda, posle svega - uz jadno mi stanje - ta smrt ubrzaće moje propadanje. Zbog sina nastavih da živim i patim - da bih muža srela, trag sinovljev pratim. Vaša će nas briga spojiti sve troje. Mi vam... PIR Posetite, gospo, dete svoje. Kada njega vidi, stidna ljubav vaša možda neće da se obesno ponaša. doći ću vam opet zbog naših sudbina. I dok ga grlite, mislite na sina.

DRUGI ČIN

Pojava prva - Hermiona, Kleona

HERMIONA Cinim što ti hoćeš. Za susret ću biti. Mogu mujoš jednom radost prirediti. Pilad će se skoro uputiti amo. Al' ne vidim razlog da se mi viđamo. KLEONA Što vam je zlokobno u susretu tome? To je onaj Orest, isti je, dabome, što toliko puta hteste da se vrati, za ljubavlju trajnom dok srce vam pati. HERMIONA Za svu ljubav dobih nezahvalnost samo: zato teško snosim što dođe ovamo. Za nj moja sramota silno slavlje znači, da se sa njegovim moj bol izjednači. Gle, reći će, to je gorda Hermiona: mene prezre - sad je napuštena ona. Nezahvalnica je sebe precenila, i šta je to prezir sama iskusila.

Bože! KLEONA Za brigu tu zašto da se mari? Ona zna predobro svu moć vaših čari. Zaljubljenik stiže dragu da zlostavlja? Ne. On pred vas opet svoje srce stavlja. Ne kažete ništa. Šta vam otac javi? HERMIONA Ako s odlaganjem Pir dalje nastavi, s ubistvom Trojanca ako se ne složi, s Grcima da odem otac mi naloži. KLEONA Dobro. gospo. Ipak vi Oresta čujte. Pir je započeo - vi ostalo skujte. Kada biste samo njega vi pretekli! Da njega mrzite zar mi niste rekli? HERMIONA Mrzim ga, Kleona! O časti se radi. On mi zaboravom dobrotu nagradi. Meni drag toliko, on izdajnik posta: previše ga voleh - biće mržnje dosta! KLEONA Klon'te ga se, gospo. Al' vas obožava... HERMIONA Ah, neka se moj bes samo uvećava. Hoću da sam čvrsta pred dušmanom svojim. Strepim. Želim da se od njega odvojim. Nevernik će svojski na tome da radi. KLEONA Šta? Uvredom novom zar da vas nagradi? Pa na vaše oči robinju on volil Zar to nije dosta da vas mržnja skoli? Šta još da učini? Sta još, naopako? Da samo možete, mrzeli bi lako!

HERMIONA Na muku mi staješ. Svirepa si. Zašto'? Plašim se da spoznam svoje stanje, dašto. Ne veruj ničemu što ti oči vide. Veruj da ne volim, čestitaj mi pride! Veruj da mi srce gnev još tvrđim čini: da ja poverujem, o tome se brini. Hoćeš da pobegnem. Pa dobro, idimo! Na njegovom plenu mu ne zavidimo! Robinja vlast svoju može uvećati. Bežimo. Al' ako dužnosti se vrati? Sta ako nju vernost u srcu osnaži? On klečeći. milost dode da mi traži? Samo meni ako ljubav ga podredi? Ako... Ne, on mene želi da povredi.

Zato ostanimo sreću da kvarimo: njih sa uživanjem smetnjom obdarimo. Nagnajmo ga da sam obavezu skrši: među Grcima će k'o zlotvor da strši. Ja njihovu srdžbu usmerih na sina: zahtev će im biti predaja majčina. Uzvratimo bol joj koji mene ubi: nek ubije Pira, il' Pir nju nek srubi. KLEONA Mislite da oči što vek suze rone snagu vaših čari da ruše su sklone? Zar srce u takvim mukama što čami, spletkom od dušmana uzdah da izmami? Vidite je li mu tuga ublažena. Što je onda duša u bol uronjena? Sviđa vam se, a vi gordi prema njemu? HERMIONA Na nesreću svoju, slušah ga u svemu. Ja ćutala nisam - ne hteh ništa kriti: iskrena bez straha mišljah da ću biti. Pogled mi ne beše strog nijednog trena - obraćah se samo srca otvorena. Ko verov'o ne bi, poput mene netom, u ljubav zakletu verom tako svetom? Da li me on danas gleda k'o nekada? Sećaš se, sve mu je pomagalo tada: Svi Grci radosni, osvetiše moje, krcati nam plenom brodovi iz Troje; podvizima svojim oca nadmašio, žešći plam, verovah, od mojeg je bio. Nas dve smo tim sjajem bile zanesene, al' svi ste, pre njega, vi izdali mene. Dosta je, Kleona. Ma šta s Pirom biva, Orest je plemenit, a ja osetljiva. Bar ume da voli i kad voljen nije. znaće, možda, ljubav on da zadobije. Nek napokon dođe. KLEONA Gospo, ide k vama. HERMIONA Nisam znala da je tako blizu nama.

Pojava druga - Hermiona, Orest, Kleona

HERMIONA Ostatak ljubavi, gospodine, samo kraljevni vas tužnoj dovodi ovamo? Ili treba znati da tek dužnost to je: revnošću se vašom vidimo nas dvoje?

OREST To ljubavi moje kobno je slepilo. Znate da Orestu suđeno je bilo da ga ljupkost vaša neprestano kreće, kunuć' joj se uvek da se vratit' neće. Znam, pogled će mi vaš rane otvoriti, svaki korak k vama zavet razoriti. Pojmim to i stid me. Al' tako mi boga, svedoka mog besa, oproštaja moga, srljao sam svuda da smrt mene skrši, zaveta me reši, jade moje svrši. Kod divljih naroda ja smrt tražih za se oni žeđ bogova ljudskom krvlju gase. Ti su mi varvari svoj hram zatvorili - htedoh krv da raspem, al' su škrti bili. Pa dođoh da tražim, primoran sam veće u očima vašim smrt koja me neće. Moj će očaj naći ravnodušje njino, preostalu nadu oteće jedino. Da snm kojuj hiiim one ubrzaju. neka opet isti odgovor mi daju. Samo jedna želja godinu već traje: da primite žrtvu vama preostaje. Žrtvu što bi vama Skiti preoteli, za surovost vašu da su bili zreli. HERMIONA Hajde. ostavite sve te mračne reči! Grčka vas je zvala radi stvari prečih. Što mi spominjete surovost, i Skite? Na kraljeve grčke samo pomislite! Zar da zanos jedan osvetu im mrvi? Zar su oni željni Orestove krvi'? Razrešite stvari vama poverene. OREST Odbijanje Pira razrešava mene. Oslobađa. Tu se tuđa viast već stani: Hektorovog sina baš zbog nje on brani. HERMIONA Nevernik! OREST I tako, gotov da putujem, od vas sam sudbinu došao da čujem. A odgovor vaš je već spreman, verujem: u potaji reči vaše mržnje čujem. HERMIONA Zbilja? Uvek vi ste tužni bez razloga, zbog neprijateljstva žalite se moga. Što o okrutnosti vi pričate samo? U Epir sam stigla, poslali me amo jer naredi otac. Ko zna da od tada

patila sam tajno i ja s istih jada? Zar je samo Orest muke iskusio? Svedok moga plača Epir nije bio? Uprkos dužnosti. možda sam katkada da se vidim s vama i ja bila rada? OREST Da vidite mene? O, božanska ženo... Zaboga, zar meni to je upućeno? Otvorite oči: Orest je tu sada, Orest zbog koga ste besneli nekada.

HERMIONA Vaša mi je ljubav sve čari stvorila, i o snazi njinoj prva mi zborila. Vrlinama vašim neću da odolim: vas kog' sažaljevah, hoću sad da volim. OREST Shvatam. Sudba tako Orestu dodeli: vi Pira volite - mene biste hteli. HERMIONA Ne mislim da Piru zavideti treba. Zar na mojoj mržnji? OREST Iz nje ljubav vreba. Da drugim me okom možete videti! Voleli biste me: neću se svideti. Ljubavi kad biste vi se pokorili - 'mesto da mrzite, zaljubljeni bili. Tol'ko poštovanja, nežnosti... Zaboga! Kad biste rae čuli, voleli zbog toga! Vi branite Pira, a on to ne želi, i možda čak ni vi to ne biste hteli. On vas mrzi. Dušu njemu drugi neko uze... HERMIONA Prezire rae? Ko vam je to rek'o? Iz pogleda, reči zar ste to doznali? Prezire moj izgled? Da li ste spoznali da plam njime budim koji kratko traje? Možda drugi pogled veću milost daje? OREST Produžite samo da vređate tako! Zar sam se prezirom spram vas ja istak'o? Moju stalnost vaše ne videše oči? O nemoći njinoj zar Orest svedoči? Ja sam njih prezreo? O, nek dan im sine, kad će i moj takmac prezret' moći njine! HERMIONA Malo me se tiče da 1' mrzi il' voli. Oružajte Grčku da bundžiju skoli,

pa nek plati cenu za pobunu svoju - pretvoriće Epir on u novu Troju! Onda da ga volim, vi meni recite! OREST Učinite više: da, i vi idite! Da budete ovde kao talac, sama? Neka vaše oči zbore svim dušama! Neka naše mržnje zajedno se krenu! HERMIONA Ako Andromahu on uzme za ženu? OREST Gospo! HERMIONA Samo stid će nama da ostane, ako ta Frigijka žena mu postane. OREST Mrzite ga? Gospo, nama sporno nije: u srcu ne može ljubav da se krije. jer izdaje nas sve: glas, ćutanje, zene - jače buknu vatre loše sakrivene. HERMIONA Na moje vam reči duša otrov lije, ali taj će otrov i nju da ubije. Jer samo su privid svi razlozi moji: iza svake mržnje snažna ljubav stoji. Izjasniću se sad - pa nek Orest dela! Dužnost me je, znate, ovamo dovela. dužnost meni brani, ne mogu otići - tek odlukom oca il' Pira ću ići. Idite, recite da moj otac veli da dušmana Grčke za zeta ne želi. Trojanac ili ja, neka se odluči - koga da zadrži, koga da izruči. Mora ga predati il' mene vratiti. Zbogom. Pristane li, ja ću vas pratiti.

Pojava treća – Orest

OREST Pratićete mene, sumnje biti neće - za pristanak njegov ja vam jamčim veće. Ne bojim se da Pir nju će zadržati: samo bi Trojanku okom on da prati. Sve drugo ga vređa. Danas, može biti, snuje kako će se od nje udaljiti. Govoriti treba i stvar je svršena! Lepo li je doći do epirskog plena! Od Hektora, Troje, spasi sve što osta, . dete, udovicu i još drugih dosta,

o Epire: nek se vrati Hermiona, ni žal, ni tvog kralja nek ne viđa ona. Dobra kob je vodi, ona amo žuri. Kraj tolikih draži, Amore, zažmuri.

Pojava četvrta - Pir, Orest, Fcniks

PIR Ja sam vas tražio jer krivim žestinu, što razloga vaših pobijah jačinu. I priznajem. evo: otkad od vas minuh. pravednost im spoznah, pojmih snagu njinu. Mislim kao i vi: Grčkoj. ocu mome. samom sebi ja se protivim u tome; ja uzdižem Troju i ništim zacelo Ahila podvige, a 1 moje delo. Nisara više protiv pravedne ljutine: žrtvu vam predajem vašu, gospodine. OREST Vaša je odluka pametna i stroga: mir otkupljujete krvlju nesrećnoga. PIR Da, ali ja želim sigurniji biti: Hermiona jamči za mirtaj večiti. Ja se ženim njome. Taj čin će se zbiti i najbolji svedok vi ćete mi biti. Grčku, oca njenog skupa zastupate - Menelaju brata vi oživljavate. Hajde, kažite joj: sutra ću čekati - njeno srce, s mirom, vi ćete mi dati. OREST O,bože!

Pojava peta - Pir, Feniks

PIR Fenikse, zar ljubav me svlada? Poznaju li mene tvoje oči sada? FENIKS O, da, prepoznajem. Pravednim se plamom vraćate Grcima. a i sebi samom. Na igračku sužne on više ne liči: Ahilov je sin Pir i s njim se takmiči. Nek ga slava stavi pod zakone svoje. drugi put nek bude on pobednik Troje. PIR

Danas. bolje reci. trijumf poče pravi. Danas tek uživam u svoj svojoj slavi. I mislim, tako gord k'o nekad potčinjen: dušmanin je mnogi, uz ljubav, pobeđen. Koliko pometnji neće da me zgodi, koliko tek zala koje ljubav vodi. Drugove, dužnosti. podvige bih dao: za jedan njen pogled sveg se odrekao. Sva bi Grčka složno napala na mene, a ja bio srećan što mrem zbog te žene. FENIKS O, da surovosti te blagoslovene... PIR Video si kakva ona je spram mene. I kad ljubav joj bi unespokojena, mišljah, dobiću je preko sina njena. Šta sam nežnostima svojim postigao? Jedino sam suze i gnev zatekao. Nesreća uveća, zdivlja srdžbu njenu: Hektorovo ime sto puta spomenu. Pomoć mi uzalud sinu njenom hrli: "Hektor je to", kaže i stalno ga grli. "Oči, usta, hrabrost već ga ista resi14. Grlim te, mili moj, mužu, ti to jesi". Pa šta ona misli? Da su ovo dani kad joj čuvam sina da joj ljubav hrani? FENIKS Jasno. Nezahvalnost Andromahu vodi. Ma manite se nje. PIR Vidim šta njoj godi. Lepota je hrabri; mada besan sada, na kolena pašću - ohola se nada. I da kleči ovde, mirao bih to gled'o: muž joj beše Hektor - Ahila sam čedo. Prevelika mržnja mene i nju deli. FENIKS O njoj više ništa nema da se veli. Vi baš Hermioni sada otidite: gnev zaboravite da njoj se svidite. Na brak je vi sami morate skloniti. Zar se na takmaca treba osloniti? Suviše je voli. PIR A misliš li i ti da će Andromaha ljubomorna biti? FENIKS Vama Andromaha vazda je u glavi? To se vas ne tiče da l' besni il' slavi! Mimo volje kod nje? Kakve su to čari?

PIR Trebalo bi reći nekoliko stvari. Sva se moja srdžba pokazala nije - ne zna da dušmanin u meni se krije. Pođimo. Ženu tu želim izazvati, svojoj hoću mržnji puni zamah dati. Videćeš kako će biti ponižena. Hajde. FENIKS Bacite se samo na kolena. Zakunite joj se da ludo volite, da vas opet prezre nju osokolite. PIR Misliš, znači, da sam ja sklon oproštenju, da srce joj hita, nada se smirenju. FENIKS Jasno - vi ljubite. PIR Zar ja? Kako, molim? Nju, koja me mrzi više no je volim? Bez igde je ikog - nada sam jedina. Možda bi trebalo da pogubim sina. Ovde je tuđinka... Ma robinja to je! Jajoj nudim sina, sebe, carstvo svoje. Drugo mesto nemam u zlom srcu njenom: ništa do tlačitelj ja sam pred tom ženom. Ne, zakleo sam se, osvete će biti: treba jednom snažno mržnju potkrepiti. Napuštam to dete. Neka suza krene! Koje ime njen bol meni da nadene? O, kakav se prizor za nju sprema sada! Ona će, Fenikse, zbog mene da strada. Bodežom u srce - to je tome ravno! FENIKS Zašto biste vi to govorili javno. Upitajte slabost šta vam je zadatak. PIR Razumem. Praštaj mi ljubavi ostatak. Za boj mi je srdžba slaba i suviše? Poslednji sjaj to je - ljubav mi izdiše. Idem. Prepuštam se nagovoru tvome. Da joj predam sina? Da se vidim s njome? FENIKS Da, budući da je obećanje dano, vi joj... PIR Ispuniću ja sve obećano.

TREĆI ČIN

Pojava prva - Orest, Pilad

PILAD Svoju prekomernu srdžbu obuzdajte. Ja vas ne poznajem; niste isti, znajte. Dopustite... OREST Mene ne savetuj više. Pilade, razuma sit sam i suviše. Nastavak života i muka zar hteti? Ja ću je oteti ili ću umreti. Odluka je pala. Sada izvršenje. Da, to želim. PILAD I ja imam isto mnjenje. Al' mislite na to gde ste se obreli: osudiće vas čin što ste preduzeli. Vi se pritajite: zanos nek se koči; da čuvaju tajnu prisilite oči. Te straže, dvor, vazduh što disete sada - pa i Hermiona: Piru sve pripada. Naročito srdžbu prikrijte pred njome. Bože, nju tražiste u stanju takvome? OREST Otkud znam? Zar sebi gospodar sam bio? Gnev me je spopao, možda sam pretio njoj, nezahvalnici, draganu njenome. PILAD I šta ste postigli u tom gnevu svome? OREST Ama koju dušu, reci, ne bi smeo udarac što meni smuti razum ceo? Sutra je za ženu on uzeti želi: još iz moje ruke, da časti me, veli. Tom rukom bolje bih varvarsku krv lio... PILAD Zbog te čudne kobi što bi on kriv bio? Ipak Pir sad trpi zbog vlastitog htenja, i možda je, k'o vi, vredan sažaljenja. OREST Ne, ne; laska njemu moje očajanje: bez mene, mog žara - njoj tek preziranje. Ganule ga nisu dosad njene čari - tek da mi je otme taj okrutnik mari. Bože! Hermionu skoro bejah stek'o - bila bi od njega zauvek daleko. To srce izmedu ljubavi i jeda, samo "ne" čekaše meni da se preda. Pogledala me je, mene je slušala;

pričala, žalila... Tek reč da je pala. PILAD Verujete? OREST Kako? Uz besa toliko... PILAD Njega tako nikad ne ljubljaše niko. Zar mislite, kad Pir vama bi je dao, da nju razlog neki ne bi zadržao? Tih varljivih čari zato se manite. Bežite! Otmice vi se okanite. Sta? Zar ljubav vaša tu furiju želi da vas muči, mrzi kroz vaš život celi, žaleći zbog braka neostvarenoga... OREST Da je otmem želim upravo zbog toga što sve joj je lepo, Pilade. Ja, opet, uzaludnim besom zar da budem propet? Da odem daleko da je zaboravim? Ne, na moje muke i nju ću da stavim. Strašno je - sam patiš. Neću sažaljenje! Neka me se plaši - to je moje htenje! Nek okrutne oči, na plač osuđene, vrate mi sve hvale nekoć dobijene. PILAD Ja poslanstvo, zbilja, ne znam uspešnije: Orest je otimač! OREST Ni briga me nije. Ako nam osvetim, usrećim države, nju će suze moje manje da zabave? Divljenje me Grčke neće utešiti, kad ću u Epiru ja na podsmeh biti. A šta bi ti? Zbilja, ako moraš znati, nedužnost me moja već stade tištati. Ne znam kakva sila, nepravednost sušta, nedužnoga goni, a zločin dopušta. Gde god svrnem pogled, evo, ona tu je: bogove nesreća svuda optužuje. Zaslužimo njin gnev, a i mržnju njinu - zašto da nam kazna prethodi zločinu? Ali ti! Pa šta to tebe opet skloni da otimaš srdžbu koja mene goni? Prijateljstvo moje već dugo te slama: jadnika se kloni, krivca pusti sama! Sažaljenje tebe, moj Pilade, smuti. Pusti svu opasnost što se k meni puti. Dete što Pir daje Grcima, odvedi. Idi. PILAD

Gospodine, nek otmica sledi. U opasnosti tek hrabrost se javlja. Sve može drugarstvo koje ljubav spravlja. Ohrabrimo ljude za podvige nove. Lade su nam spremne i vetar nas zove. Mračni kut znam svaki Pirovoga dvora. 0 bedeme biju. gle, talasi mora. Tajni put će noćas lako da se nađe, 1 eto vam plena sve do vaše lađe. OREST Odveć sam se našim drugarstvom služio - praštaj moje boli koje si tužio. Oprosti jadniku koga ljubav slama, on, dok svj ga mrze, mrzi sebe sama. Zašto kob i meni ne podari sreću... PILAD Prikrijte se dobro - drugo tražit' neću. Pazite da vaš se naum ne dokona - ne mislite da je nezahvalna ona. Zaborav'te ljubav. Stiže, već se vidi. OREST Ti mi jamči za nju, ja ću za se. Idi!

Pojava druga - Hermiona, Orest, Kleona

OREST Cilj ste mojim trudom postigli posveraa. Video sam Pira, i vaš brak se sprema. HERMIONA Da, kažu. A tvrde, pored toga svega, da došli ste da me spremite za njega. OREST Zar njegovu želju nećete odbiti? HERMIONA Ko bi rek'o Pir da veran može biti'? Žar da će se njegov kasno pojaviti, vraća mi se sad kad hteh ga ostaviti. Želeh da verujem: on se Grčke boji - važna mu je korist. ne poljupci moji; moje oči na vas imaju moć veću. OREST Ne, voli vas, gospo - više sumnjat' neću. Ne čine 1' vam oči baš sve što požele? Da mu se ne svide teško da su htele. HERMIONA Štaja mogu kad je obećanje dano? Treba li da njemu uzmem obećano? Sudbinom kraljevne ljubav ne upravlja. Slava poslušnosti za nju se ostavlja.

A ipak sam pošla, pa možete reći da sam zbog vas htela tu dužnost izbeći. OREST Ah, dobro ste znali, okrutnice... Mada, svako svojom dušom kadar je da vlada. I vi ste takođe. Nadah se; iako mogli ste je dati - ne varati tako. Ni vas, ni sudbinu ja ne osuđujem. Zašto jadikovkom da vara dosađujem? To je dužnost vaša. A i ja sam dužan da razgovor jedan uskratim vam tužan.

Pojava treća - Hermiona, Kleona

HERMIONA Zar mogla si blaži gnev očekivati? KLEONA Bol će prigušeni kobniji bivati. Ja žalim ga više no tvorca tog jada, jer udarac kobni on sam sebi zada. Koliko je dugo vaš brak spreman bio! Govorio s njim je - Pir se izjasnio. HERMIONA Misliš, Pir se boji? Što bi se klonio'? Deset je godina Hektor njih gonio. Stoput prestrašeni kad Ahila ne bi, na ladi što gori spasa traže sebi. A da su bez Pira po Helenu pošli Trojanci bi onda nekažnjeno prošli. Neprijatelj sebi on nije nimalo - voli me i njemu do braka je stalo. A Orest me krivi za sve patnje svoje. Da li druge teme za nas ne postoje? Pir se nama vraća. Shvata li Kleona kako se zanosi srećna Hermiona? Znaš li ti Pir ko je? Uz ime mu stoji podviga toliko... Ko sve da ih zbroji? Hrabar je - pobeda svuda prati njega; on je mio, veran, slavan iznad svega... KLEONA Sad se pritajite! Suparnica to je: donosi vam, suzna, tugovanke svoje. HERMIONA Bože, što ne mogu da se predam sreći? Haj'mo. Šta njoj reći?

Pojava četvrta - Andromaha, Hermiona, Kleona, Cefiza

ANDROMAHA Zar ćete pobeći? Da 1' očima vašim prija slika ova: suze roni, kleči, Hektora udova? Ljubomora plačna amo me ne svraća - nije mi do srca koje vam se vraća. Od ruke okrutne, vaj, videh gde pade jedini na kome pogled ikad stade. Plam mi zapalio Hektor je nekada. Zatočen u grobu, taj plam je s njim sada. Sin mi je ostao. Jednom ćete znati šta je sve u stanju da učini mati. Ja se barem nadam: doznati nećete da po vas kobno je rodeno vam dete. Od svih lepih stvari, kojih beše dosta, hoće da mi otmu jedino što osta. Desetleća jada kad su siti bili, Trojanci su vašoj majci zapretili. Kod Hektora sam se za nju zauzela'3 - kad bi Hermiona kod Pira to htela. Smrt minu to dete. I strah onda našto? Na ostrvu pustom sakriću ga, dašto. Brinuću, možete uvereni biti: tek plakanju majka sina će učiti. HERMIONA Dužnost mi nalaže, mada bol vaš slutim, da svog oca slušam i da sada ćutim. To učinilo je da Pir srdžbom plane. Al' ko može, k'o vi, Pira još da gane? Vaše oči dugo vladaju već njime. Šta god on iskaže, složiću se s time.

Pojava peta - Andromaha, Cefiza

ANDROMAHA Sa kakvim prezirom odbijanje zbira! CEFIZA Slušala bih savet, i videla Pira. On bi za vaš pogled Grčku i nju dao... Nego, sam vas traži.

Pojava šesta - Pir, Andromaha, Feniks, Cefiza

PIR (Femksu) Gde je, kad bih znao? Srešćemo kraljevnu - zar mi rek'o nisi?

FENIKS Da. ANDROMAHA Oči mi moćne - tome svedok ti si. PIR Fenikse, šta kaže? ANDROMAHA Vaj! Sve me se kloni. FENIKS Haj'mo, gospodaru, sada Hermioni. CEFIZA Šta čekate? Nek se prekine tišina! ANDROMAHA Obećao mi je... CEFIZA Al'joj ne da sina. ANDROMAHA Plač je uzaludan, njemu smrt predstoji. PIR Da nas pogleda bar ona udostoji. Kakva oholica! ANDROMAHA Razdražujem samo. Idem. PIR Sina ćemo Grcima da damo. ANDROMAHA Šta nameravate? Vi morate stati! Sa sinom možete i majku predati. Malopre tolike zakletve ste dali! Zašto se ne biste meni smilovali? Zar milosti nema? Zar presuda to je? PIR Govoriće Feniks. ja sam rek'o svoje. ANDROMAHA Vi što opasnosti prezreste zbog mene? PIR Slep sam bio - oči sad su otvorene. Ispunio sve bih što srce vam želi da ste me vi samo zamoliti hteli. Dosta. ANDROMAHA Uzdahe sve vi mogli ste čuti: bojahu se da će biti odgurnuti. Oprostite blesku sudbine gordije - trunu što se plaši da na smetnji nije. Andromaha nikad, s tim ste upoznati, ne hte, sem pred vama, ne pred kim klečati. PIR Ne, vi me mrzite. U dnu duše vaše:

dugovi ljubavi koji tako plaše. sin vaš silnom brigom sada je opkoljen: da ga spasoh, on bi manje bio voljen. Mržnja, preziranje, sve skupa ka meni mrzite me više nego svi Heleni. Uživajte ono što dični gnev pruža. Hajdemo, Fenikse. ANDROMAHA Haj'mo kod mog muža. CEFIZA Gospo... ANDROMAHA I šta tu još ima da se zbori? Zar za jad moj ne zna onaj što ga stvori? Pomislite šta ste učinili meni. Gledah smrt svog oca, grad naš zapaljeni. Porodicu celu videh kako gine'6, krvavog mi muža vuku sred prašine. Sinu, k'o i meni, tek okov sleduje. Šta tu može dete? Ja živim, robujem. Kob mi je, štaviše, i utehu dala, kad me je ovamo ona izagnala. Srećan u nesreći: sin mnogih kraljeva, kad mora da služi, pod vlast vam dospeva. Mišljah da taranica zaklon će mu dati. Ahil je Prijama znao poštovati17. Od sina se nadah većoj valjanosti. Naivna sam bila - Hektore, oprosti. Ja njega za zločin nisam sumnjičila. Ipak je plemenit - uverena bila. O, kada bi barem pustio nas dvoje u grobnicu tvoju što delo je moje, da moj jad, mrz njegov tu dođu do kraja, od pepela dragog da nas ne odvaja. Fenikse, ti idi.

Pojava sedma - Pir, Andromaha, Cefiza

PIR Gospo, ostajete. Sin se može spasti kog' oplakujete18. Dok vam mamim suze, sa žaljenjem slutim, da vas protiv sebe sa oružjem putim. Mišljah, više mržnje doneo sam amo. Al' pogledajte me na trenutak samo. K'o sudija strogi zar vama izgledam? Da li sam dušmanin? Ja da vas napadam? Zašto na izdaju mene primorati? Radi vašeg sina mržnja mora stati.

Sad vas nagovaram da njega spasete. Koliko uzdaha da živi to dete? Da li njega radi da vam skute ljubim? Sina, nas spasite - zadnji put vas snubim. Znam kakve zakletve samo zbog vas rušim, koliku ću mržnju na sebe da srušim. Herraionu vraćam, stavljam joj na čelo, 'mesto moje krune, večni sram zacelo. Ja vas vodim u hram gde svadba se pravi, za nju spreman veo biće vam na glavi. Tu ponudu moju ne prezrite sada: vreme dođe da se strada ili vlada. Srce očajava, godina je veće: neizvesnost više podnositi neće. Predugo strahuje, i čami, i preti. Čekam il' vas gubim - od oba ću mreti. Promislite. Idem, al' opet ću doći, u hram ćemo skupa po sina vam poći. I tamo ću besan, il' pokoran biti - vas ću krunisati, il' njega ubiti.

Pojava osma - Andromaha, Cefiza

CEFIZA Uprskos Grcima - proroštvo je moje - gospodar bićete vi sudbine svoje. ANDROMAHA Avaj, šta ishodi iz govora tvoga! Ništa nego sina da osudim svoga. CEFIZA Vi ste mužu svome dosta verni bili - ako vas vrlina na zločin prisili? On bi vašoj duši mog'o dati mira. ANDROMAHA Zar za naslednika da mu uzmem Pira? CEFIZA To bi i sin hteo, koga Grk vam lovi. Zar će crveneti mani Hektorovi?iy Kralja - pobednika da li prezirati - tog što čast predaka hoće da vam vrati'? Besno gazi one što vas pobediše, oca se Ahila on ne seća više a podvige svoje poriče i briše. ANDROMAHA Da li i ja treba da ne pamtim više? Zar da zaboravim - Hektor groba nema, vukli su ga sramno kraj naših bedema? Da ne pamtim kako otac mre mu vrli - krv teče na oltar koji starac grli?20

Seti se, Cefiza, te stravične noći21; mislio je narod: nikad neće proći. Pira sjajnog oka sada opet spazi, u sev plamnog dvora, gle, kako ulazi. Moje mrtve braće tela pregazio, pokolj podsticao, sav krvav je bio. Čuj vik pobednika, skupa sa kricima: njih mač koje seče, njih što mru sred dima. Zamisli sad mene, smetenu u stravi - i Pir se baš tada preda mnom pojavi. Eto kakva dela Pirova su dika, a ti meni njega nudiš za ženika. Ne. saučcsnica ja mu neću biti - k'o poslednje žrtve može nas ubiti. Sva će moja mržnja prema njemu stati". CEFIZA Dobro. Smrt deteta podimo gledati. Tek na vas se čeka. Drhtaj vas obuze? ANDROMAHA Ah, kakvom mi slikom ti dušu oduze! Da idem da vidim izdisaj svog sina? O, moj mali Hektor, briga mi jedina - sin što zaloga je plama očevoga. Pošao je hrabro, ja sećam se toga. da Ahila traži, a smrt uistinu. On zaiska sina, sebi ga privinu. Brišući mi suze, reče: "Draga ženo, mom oružju ne znam šta je namenjeno. K'o zalog vemosti sina ostaviću: nek zna. ako stradam, da u tebi biću. Ako na brak srećan čuvaš uspomene, sinu reci kol'ko volela si mene"" . Zar da gledam kako draga krv se lije? Da izgubim s njime njegove starije? Kralju strašni, zar to moj zločin postiže? Zato što te mrzim, sina kazna stiže? Smrt predaka svojih je l' ti prebaciv'o? Na zla koja ne zna žalio se živo? Život tebi, sine, od mene zavisi: mač moram skloniti - nad glavom ti visi. Ukloniti njega, doneti smrt tebi? Ne, umreti nećeš, prebolela ne bi'. Hajdemo kod Pira. Ne, Cefiza. Čemu? Pođi 'mesto mene. CEFIZA Šta da kažem njemu? ANDROMAHA Reci kako jaka ljubav je majčina. Odlučan je, misliš, da mi smakne sina? Zar u tu svirepost ljubav će otići?

CEFIZA Uskoro će besan on ovamo stići. ANDROMAHA Pa uveri njega... CEFIZA Šta? Reč ćete dati? ANDROMAHA Da li išta više mogu obećati? O, pepelu muža! Moj oče! Trojanci! Al' su skupi, sine, tvog života danci! Kreni. CEFIZA Kamo, gospo? Zašto da hitamo? ANDROMAHA Na grob, da muža mog za savet pitamo.

ČETVRTI ČIN

Pojava prva - Andromaha, Cefiza

CEFIZA To je vaš muž, gospo: da, Hektor, zacelo: to čudo u duši njegovo je delo. Hoće da se Troja staroj slavi vrati, svoga ćete sina zato sačuvati. Vi ste čuli, gospo, šta je obećao: Pir jednu reč čeka da bi sina dao. I oca, i žezlo, saveznike, sve će, presrećan, verujte, on pred vas da meće. Nad sobom, narodom, Pir vlast vama daje. Spram tog pobednika zar mržnja da traje? Gnev njegov pravedni na Grke već pline: on o vašem sinu kao i vi brine. Njihov bes predviđa, pa mu daje čete: Pir izlaže sebe da zaštiti dete. Vi ste obećali - u hram ćete doći. ANDROMAHA Hoću. Al' moramo kod mog sina poći. CEFIZA Gospo, šta vas goni? Dosta je toliko što vam pristup njemu neće branit' niko. Obasut će biti vašim poljupcima - nećete brojati koliko ih ima. Odgajati sina - o kakvog li čara! - ne više k'o roba za svog gospodara, već da naslednika kraljeva vidimo. ANDROMAHA Zadnji put, Cefiza, mi njemu idimo. CEFIZA

Šta kažete? Bože! ANDROMAHA O, Cefiza mila, ja pred tobom ništa, ništa ne bih krila. Odana si meni kroz moje nevolje, pa pomislih zato - poznaješ me bolje. Šta? Zar Andromaha. misliš, neverna je'? Zar da izda muža koji kroz nju traje? U mnogih mrtvaca opet bol da stvorim - radi moga mira, njihov mir da morim? Zar njegovoj scni nisam obećala?""' Sin je strad'o, pa sam u odbranu stala. Oženiv me Pir će zaštita mu biti. Dosta — na njega se želim osloniti. Žestok, ali iskren - ja znam da Pir to je - učiniće više no što obeć'o je. Još se u helensku ja uzdam ljutinu: mržnja biće otac Hektorovom sinu. Pa kad se već moram ovde žrtvovati, Piru ću ostatak svog života dati: kad mi, kraj oltara, veru bude dao i sinu se mome navek obvezao. A vlastitom rukom ja ću odmah potom raskrstiti s jednim nevernim životom. Dug ću odužiti jer čuvam vrlinu: prema Piru, mužu, sebi, svorae sinu. Nevina mi ljubav o tome tek snuje; eto tako suprug meni naređuje. Sama ću precima, sama kod Hektora, Cefiza mi oči zaklopiti mora. CEFIZA Ne mislite, valjda, da živeti kanim... ANDROMAHA Ne, ne. Da me slediš, mila, ja ti branim. Poveravam tebi riznicu jedinu: pazila si mene, brini mi o sinu. Trojancima ti si ta jedina nada - kraljevima mnogim potrebna si sada. Nad Pirom bdi, pazi verom da ne krene: možete ponekad spomenuti mene. Brak moj neka bude predmet tvojih hvala, pred smrt sam se, kaži, za njega vezala. Reci nek utihne u njem' mržnja svaka: poštujem ga. zato predah mu dečaka. Nek mi sin upozna junake svog roda - pokušaj da i on tim stazama hoda. Ispričaj podvige što su ih slavili, jer su od njih samih još važniji bili. Očeve vrline svaki dan spomeni, a ponekad možeš pričati o meni.

O osveti nikad da snovao nije, gospodara ima nad njime da bdije. Nek na pretke svoje čuva spomen čedan: od krvi Hektora osta nam on jedan. U istom sam danu sve za njega dala - krv, mržnju i ljubav ja sam žrtvovala. CEFIZA Avaj! ANDROMAHA Ne sledi me, ako znaš već sada da srce ne može suzama da vlada. Idi. Sakrij suze. Opominji sebe da kob Andromahe zavisi od tebe. To je Hermiona. Bež' od gneva njena!

Pojava druga - Hermiona, Kleona

KLEONA Cutanjem sam vašim vrlo zadivljena. Zanemeste, gospo, i taj prezir kruti, zar vas baš nimalo ne može dirnuti? Napad tako oštar trpeti smireno, vi što drhtali ste, čuvši ime njeno? Niste podnosili, ne bez očajanja, da Pir Andromahi i pogled poklanja. Ženi je - on daje njoj, uz dijademu, vernost koju vama duguje po svemu. Usta su vam nema. Zar pored sveg jada, da se na nj požale ona nisu rada? Kad u kobnom miru za strah ne bih znala! A bolje bi bilo... HERMIONA Oresta si zvala? KLEONA Stiže, gospo, stiže, i možete kaz'ti da će vam uskoro on pred noge pasti. Služiće vas i da ništa mu ne date; da mu se sviđate vi predobro znate. Ide.

Pojava treća - Orest, Hermiona, Kleona

OREST Je l' istina da Orest sad tu je vašoj volji samo da se povinuje? Da nadanjem lažnim nisu me zaveli? Da dođem ovamo zar ste zbilja hteli? Mišljah, vaše oči, najzad potčinjene,

hoće... HERMIONA Hoću da znam ljubite li mene. OREST Da 1' vas ljubim? Bože! Kunem se - to zgazim; bežim i vraćam se, vređara vas a pazim; očajavam; vazda suzne imam oči: šta biste još hteli o tom' da svedoči? HERMIONA Osveta je dokaz! OREST Neka tako bude! Mi nanovo Grke podjarimo svude. Neka se moja moć uz ime vam slavi: Helena vi ste, ja - Agamemnon pravi. Trojanskih nesreća nek i ovde ima: 0 nama pričaće k'o i o ocima. Na put, ja sam spreman! HERMIONA A ne, gospodine. Ja uvrede neću nosit' u daljine. Šta? Dušmansku drskost zar da nagrađujem 1 osvetu sporu tamo iščekujem? Ja ću u bitkama okušati sreću i možda se nikad osvetiti neću. Nek sav Epir plače kad ja otputujem. Za osvetu jedan sat vam određujem. Svako zakašnjenje kao "ne" me dira. Brzo u hram. Valja ubit'... OREST Koga? HERMIONA Pira. OREST Pira, gospo? HERMIONA O, zar? Mržnja vam koleba? Brzo! Jer možda vas opozvati treba! Manite se prava. Njih ću zatomiti, a njegov branitelj vi nemojte biti. OREST Zar ja da ga branim? Ljubaznosti vaše u srce se moje odveć urezaše. Za osvetu našu drukče se trudimo: ne ubice, njemu dušmani budimo. Nek njegova propast počiva na pravu. Grci, k'o odgovor. da dobiju glavu? Zar sam se za celu državu brinuo, da bih sebi brigu ubistvom skinuo? O, bozi, nek Grčka krene protiv njega,

pa neka Pir skonča sred gneva opštega. On vlada, a kruna oduvek je bila... HERMIONA Nije 1' dosta što sam ja ga osudila? Nije 1' dosta što moj ponos povređeni vapi da se žrtva sad prinese meni; što za smrt tirana baš ja sam nagrada: njega mrzim ljuto, da l' voleh nekada? Nezahvalnik mi se - ne tajim — svideo. Da 1' bila je ljubav? Otac je to hteo? Ne marim, al' vi se ravnajte po tome. Čežnje mi skrhane, sramotno, dabome, a zločin rni njegov užas izaziva. Strepite! Praštam mu, nađem li ga živa. Ne urare li danas - moj sumnjiv gnev preti ja ga sutra mogu opet zavoleti. OREST Ubiti... Sprečiti ljubav da se vrati. Valja... Al' uopšte, šta treba delati? Kako vašem gnevu sluga mogu biti? Kako ću udarac njemu uputiti? Tek što sam u Epir prispeo zacelo, već da rukom srušim to kraljevstvo celo. Hoćete smrt kralja, a za izvršenje, date jedan dan, sat, jedno magnovenje, i to sve njegovom narodu na oči! Dajte da ga vodim, pred oltar nek kroči. Ne branim se više, što pre želim biti na onome mestu gde morani ubiti. Služiću vas noćas — platiće on meni. HERMIONA Ali on se danas Andromahom ženi. I presto je. eno, postavljen u hramu: zločin je izvršen - potvrda mom sramu. Šta čekate više'? Glavu nudi samu: bez odbrane, pratnje. Pir ide ka hramu. Kraj Astijanakta stražu poredao - osvetniku mome tako se predao. Za život ne mari, a ni vi ne hajte, svoje Grke, pratnju, meni oružajte! Podignite ljude: sve vaše i moje - izd'o me, vas vara, prezire oboje. Naše mržnje veće podjednako vrede, jer muža Trojanke baš nerado štede. Kažite da dušman pobeći vam neće, il' bolje pustimo da Grk na nj naleće. Gnev neka vas vodi, il' vi ga pratite, poprskani krvlju meni se vratite. Haj'te: tako ćete srce steći moje. OREST

Promislite, gospo... HERMIONA I previše to je! Vređa me i ljuti tol'ko umovanja. Vama put pokazah do mog dopadanja i do vaše sreće; al' samo da tuži hoće Orest - neće ništa da zasluži. Idite i drugde hval'te stalnost svoju, ja brinuću ovde za osvetu moju. Dobrota je bedna moju hrabrost smela, odveć odbijanja danas sam podnela. Sama u hram idem, gde obred će biti, tu ste me hrabrošću mogli osvojiti. Dušmaninu svome moram se primaći: probošću to srce što ne mogoh taći. Krvave tad ruke okrenuću sebi. spojiti nam kobi, kad već on to ne bi. Nek je nezahvalan, rešila sam sama: pre ću s njim umreti, no živeti s vama. OREST Lišiću vas, gospo, ja te slatke muke od Orestove će on skončati ruke. Dušmane ću vaše lično ja pobiti i zahvalnost vašu možda zadobiti. HERMIONA Idite. Svoj udes poverite meni. Brodovi nek budu za beg pripremljeni. Pojava četvrta - Hermiona, Kleona KLEONA Probali ste, gospo; trebalo bi, velim... HERMIONA Meni je svejedno, ja osvetu želim. Još ne znam ni sama - može obećati, al' njemu, k'o sebi, da 1' je verovati? Kriv je Pir pred njime, al' krivlji je meni: udarci su moji bolje usmereni. Da sramotu sama osvetim, o slasti, i nevernom krvlju ruka se omasti! Za njega bol jači, a radost za mene, ako nju ne vide umiruće zene. Orest kad kažnjava, nek Piru dopusti žalost što zbog mene on dušu ispusti. Nađi ga i reci, neka sazna tada da zbog mene gine, ne što bi Helada. Požuri, Kleona! Osveta se gubi, ako Pir ne dozna ko to njega ubi. KLEONA Poslušaću. Al' šta vide oči moje! Bože, ko bi rek'o? O, gospo, kralj to je! HERMIONA

Za Orestom brzo! Kleona. ti idi, nek ne čini ništa dok mene ne vidi!

Pojava peta - Pir, Hermiona, Feniks

PIR Ne nadaste mi se; i tu nema spora da izazvah prekid vašeg razgovora. Pretvaranje sramno ne donosim, niti ispod vela ću se pravičnosti kriti. Dosta što me srce tiho osuđuje: loše branim ono u šta ne verujem. Trojankom se ženim. Da, gospo, priznajem: reč što vama dadoh, Andromahi dajem. Drugi će vam reći: sred trojanskog polja, naših se otaca sprovodila volja. Oni vas i mene nisu ni pitali, kad su bez ljubavi nas dvoje vezali. No to beše dosta: pristanak sam dao i preko poslanstva srce obećao. Protivio se nisam, da potpišem hteo, da bih potom i vas u Epiru sreo. I mada su već tad neke druge zene sjajnije od vaših postale za mene, novi žar mi vemost nije oduzeo: sav mu se prepustih mada nisam hteo. Vas ću za kraljicu; do danas se nadam da ću datom reči ljubav ja da svladam. Al' ljubav je jača, a sudbina plaha: srce koje mrzi, ote Andromaha! Jedno drugo vuče, jurimo nas dvoje pred oltar, u ljubav protiv volje svoje. Na nevernog, gospo, sad planite jako: tužan sam zbog toga, ali hoću tako. Ja gnev vaš pravedni neću da remetim, da se vašim gnevom i ja rasteretim. Nevernog zovite imenom ma kojim, ćutanja se vašeg, ne uvreda bojim. Tajnih mi svedoka srce mnogo stvori: što manje pričate, više će da zbori. HERMIONA To priznanje vaše, pritvorstva lišeno, drago mi, jer sebe cenite pošteno. Tako svetu vezu kad već raskidate, k'o zločinac pravi vi se ponašate. Zar pravedno to je: osvajač se klanja i servilan biva, sve zbog obećanja. Ne, podmuklost ima čime vas da draži: samo da se hvali Pir sad mene traži.

Zar taj koga dužnost, reč, ovako veže, što Trojanku ljubi, za Grkinjom seže? Baciti, uzeti, opet natrag doći, od kćeri Helene, Androraahi poći? Sužnu i kraljevnu - obe krunisati, Troju Grčkoj, Grčku sinu žrtvovati? Srce sobom vlada i iz njega bije: ovaj junak sužanj svoje reči nije. Nevernik, izdajnik, lepa su imena, zbog kojih će vaša voleti vas žena. Bledilo ste došli videti na meni: rugaćete mi se, vi, već zagrljeni. Za kolima njenim plačnu da me vide? Toliko veselja u jedan dan ide? Već titule mnoge vašu ličnost krase, ali ipak nove vi hoćete za se? Stari Prijam onda kao junak pade, porodicu svoju vide gde nestade. U nedrima starca ruka vam se stani: sledenu krv traži, koju starost hrani. Plamna Troja rekom krvi potopljena, zaklana je vašom rukom Poliksena na oči svih Grka što kipte od muke: pa ko da odbije dar od takve ruke? PIR Gospo, ja znam dobro kakva srdžba vrela, dok svetih Helenu, mene je ponela. Za krv koju prolih zar vas sad da korim? Prošlost u zaborav - o tom' i ja zborim. Nebesima hvala: vaša ravnodušnost spram uzdaha srećnih jamči mi nedužnost. Moje srce, vidim, spremno da se muči, moraše vas, sebe, bolje da prouči. Smrtno vas uvredi grizodušje moje: samo kad si ljubljen nevere postoje. Niste hteli da se u lancima morim: strepim da vas varam, a možda vas dvorim. Mi jedno za drugo nikad nisrao bili: dužnost sam vršio - vi se pokorili. Da volite ništa nije vas gonilo. HERMIONA Volela te nisam? Sta se onda zbilo? Kraljeviće naše prezreh sve, i sama tražila te ja sam po tvojim zemljama. I tu sam uprkos nevernosti tvoje, a Grci se stide baš blagosti moje. Naredih im da se ta sramota taji, povratak nevernog čekah u potaji. Verovah da ipak reč ćeš poštovati, obećano srce meni darovati.

Prevrtljivca ljubljah. Da si veran bio? Cak i ovog trena, kada mi, nemio, ti donosiš propast mirnim glasom svojim, da te još, nevero, volim - ja se bojim. Ali, gospodine, ako tako treba, ako druga slavi zbog ljutine neba, vi je oženite. Al' nemojte samo zahtevati da se ja nalazim tamo. Poslednji put, možda, mi pričamo sada. Odložite svadbu jedan dan, a tada... Ne odgovarate? Nevero, ti ćutke brojiš svoje sa mnom propale trenutke. Da Trojanku vidi, srce nestrpljivo pati, jer bi sa njom da popriča živo2D. Srcem ti njoj zboriš, njenom oku težiš. Ne zadržavam te, odavde da bežiš! S istom onom verom ti sad ka njoj srni, svetu uzvišenost bogova oskvrni. Pravedni bogovi nisu prenebregli da smo jedno drugom vernost mi prisegli. Na oltar prinesi srce što me gazi. Trk! Da nisam tamo to dobro pripazi!

Pojava šesta - Pir, Feniks

FENIKS Čuli ste. Imajte njen gnev na pameti: zaljubljena žena hoće da se sveti. Ona i previše podrške tu ima: Hermiona srdžbu deli sa Grcima. Orest još je voli. Kad je takva cena... Andromaha čeka. Čuvaj sina njena.

PETI ČIN

pojava prva - HERMIONA, sama

Gde sam? Šta učinih? Šta da radim više'? Kakva strast me grabi? Koji bol urniše? Tumaram bez cilja, po palati brzim. Ah, samo da saznam da 1' volim il' mrzim? A kakvim pogledom on otpravi mene! Bez milosti, tuge, makar i hinjene.

Da se smete, stuži, da 1' sam primetila? Zar nijedan uzdah nisam izmamila? On, gluv na uzdahe, na moj jecaj ćuti. Da 1' mi se učini: plač će ga dirnuti? Ja ga još i branim! A da nov bol spravi, kukavičko srce njime mi se bavi. Drhtim pri pomisli na to što mu preti! Već opraštam njemu a snim o osveti! Presudu da ništim ja neću nikako. Nek umre! Za mene nije živ i tako. Taj licemer slavi, ruga se mom besu. Misli: jecaji će smiraj da donesu. Neodlučna, slaba, ako kanim biti, ja ću jednom rukom drugu ustaviti. 0 meni još sudi po ljubaznostima, a druge on stvari na pameti ima. Likuje u hramu a ni pojma nema da li će živeti, da 1' smrt mu se sprema. Zbog njega me kobna neodlučnost smela. Ne, još jedan udar. Neka Orest dela. Morao je znati, neka umre zato, 1 što me nagnao da mu želim ja to. Zelim? Gle! Zar ja to zapovedam sama? Zar smrt biće kruna mog ljubavnog plama? O delima kralja ova moja duša s radošću je često umela da sluša. U potaji njemu sam se obećala, pre nego o braku odluka je pala. Silna mora, zemlje, zar da proputujem, dođem izdaleka da smrt njemu snujem? Da ubijem njega? O, dokle ga ima...

Pojava druga - Hermiona, Kleona

HERMIONA Šta učinih? Stižeš, Kleona, s vestima? Šta radi Pir? KLEONA Želje on ispuni svoje: najoholiji od svih smrtnika to je. Ka hramu ga videh pobedno gde hodi, on lovinu novu na venčanje vodi. Od radosti, nade, njemu oko sija, gleda je gde kroči - miljem se opija. Andromaha nosi, sred veselja, cika, sećanje na Troju sve do žrtvenika: nemoćna da stalno mrzi i da voli, ravnodušna, tiha, pokornost je skoli. HERMION

Da 1' do kraja ide podsmeh oholice? Jesi li mu dobro pogledala lice? Da 1' naslađuje se mimo, savršeno? Nije li ka dvoru barem pogled skren'o? Jesi li mu prišla, da li te video? Kad te prepoznao, da 1' se zastideo? Izdaju da 1' prizna u toj smetenosti? Je li istrajao on u oholosti? KLEONA Ne vidi baš ništa. Čini se ovako: on svoj spas, slavu, vas zaboravi lako. Ne zna da 1' ga dušman il' podanik sledi, na ljubavne čari on se usredsredi. Uz Astijanakta stražare postavi: jedino se njemu, tu, radi o glavi. Sam Feniks za nj jamči. Odvede ga preko, u tvrđu, od hrama i dvora daleko. U zanosu svome tek tu brigu steče. HERMIONA Nevera! Umreće. A šta Orest reče? KLEONA Orest u hram uđe, vodi Grka četu. HERMIONA Pa šta? Je li spreman za moju osvetu. KLEONA Ne znam. HERMIONA Ne znaš? Kako? Zar i Orest sada, Orest da me izda? KLEONA Strasno voli, mada, sa grižom savesti užasnom vojuje: čas ljubavi, a čas vrlini veruje. U Pira kraljevsku štuje dijademu; štuje samog Pira, Ahila u njemu. Grčke, opšteg gneva on se isto plaši, al' se samog sebe ponajviše straši. K'o pobednik hoće tu glavu da preda, tek ime "ubica" i strah mu to ne da. Ušao je tako, ne mogav izaći da 1' će kao krivac ili svat izaći. HERMIONA Njih gde dično slave on tamo spaziće: sliku da ne muti baš dobro paziće. Znam grižu savesti što mu hrabrost zgodi: u plašljivcu strah se od samrti rodi. Ni da se pomoli Grk stigao nije, a već za Helenu ode da se bije. U deset su leta ti kraljevi pali: dvadeset u borbi, a nisu je znali.

A ja, jajedino tražim smrt nevere, i dragana tražim da uvredu spere. Bez opasnosti me, posle, sme uzeti. Samu sebe nudim a on me ne sveti? Hajdemo: moraću da presudim sama: nek odjekne jauk preko celog hrama. Sprečimo njihovog braka ostvarenje. nek zajedno budu jedno magnovenje! U toj zbrci silnoj nema odabira: svako, pa i Orest zameniće Pira. Umreću; moja smrt osvetiće mene. Umreću, al' neko sa mnom će da krene.

Pojava treća - Orest, Hermiona, Kleona

OREST Gotovo je, gospo: pored žrtvenika život se prašta od Pira nevernika. HERMIONA Je 1' mrtav? OREST Izdiše; Grci, gnevni, peru u njegovoj krvi njegovu neveru. Vama to obećah; mojoj se hrabrosti taj čin prikazao u svoj zlokobnosti. U hram ipak jurnuh: tu se naši snašli i put do oltara kroz gomilu našli. Pir me prepoznao. Mirna lica stao, kao moj da ga je pogled izazvao: u svom emisaru Grci oličeni, hteo bi da hvale brak mu uzvišeni. Dijademu uze, pa uz zanos plahi, on je sam na čelo stavi Andromahi. "Vama dajem krunu, moju veru s njome: vladajte Epirom i vladajte mnome. Kao otac vam se vezujem za sina - to dugujem majci i svim bogovima. Njegove dušmane smatram kao svoje i njega priznajem ja za kralja Troje". Narod je te reči pozdravio klikom, ali naši Grci samo besnim krikom. Opkoljen odasvud nevernik je bio, udarac da zadam nisam se probio. Svako hoće slavu, svak bi da ga smori, u rukama njinim još časak se bori. Udarcima, krvav, otimat' se stao, ali je, na kraju, kod oltara pao. Kroz uplašen narod ja morah prodreti do kraljevne moje koju ću oteti.

U luku! Stići će ljudi verni nama, krvavi, baš kao što obećah vama. HERMIONA Šta? OREST Naglosti njinoj nek gospa oprosti: osvetu izdaše zbog nestrpljivosti. Vi htedoste da ja udarim ga prvi, na samrti da zna zbog vas šta ga smrvi. Al' uzor revnosti ja sam njima dao: zbog vas sam ih samo u hram dovukao. Tom biste se smrću s pravom pohvalili, jer oni su samo puko sredstvo bili. Zamahnuli vi ste... HERMIONA Licemeru, ćuti! Podli zločin nećeš drugom podmetnuti! Idi mu se divi sa Grcima svojim: ja ga osudujem, a tebe se bojim! Sta učini? Kakvu pomamu si stek'o? Divnog si života nit njome presek'o. Zar vi niste danas, kad ste njega klali, tim zločinom svu krv svoju uzburkali? Ko ti dade pravo da osudiš njega? Što ga ubi? Čemu? I u ime čega? A ko ti to reče? OREST O bože, pa vi ste presudili njemu malopre. Zar niste? HERMIONA Zaljubljenoj ludi ti si verovao? Zašto moje misli nisi pročitao? Nisi primetio, u mojoj ljutini, da mi srce reči stalno lažnim čini? Zar, i da sam htela, smeo si pristati? Da ti stoput rekoh, mor'o si pitati. Morao si amo po savet da dođeš, da se opet vratiš, il' da me se prođeš. Što mi nisi dao da osvetim sebe? Što te goni ovde, gde beže od tebe? Mrski plod svog plama sad mi možeš dati: nesreću što nosiš, što te svuda prati. Jer tvoje poslanstvo, kobno za oboje, odvelo je Pira kod rivalke moje. I brinuo sad bi on za obe žene; pretvarao bi se, il' voleo mene. Zbogom. Idi. Ja se odavde ne mičem. Grčke se i Sparte, kraljevstva odričem, a i porodice; šta još da se ište, kad nam ona stvori takvo čudovište.

Pojava četvrta - OREST, sam

Šta vidim? Zar ona? Šta sam netom čuo? Za koga teče krv koju sam prosuo? Izdajica ja sara i ubica, veli. Da li Pir umire? Ja sam Orest, je li? Kako? Sjaj razuraa ja u sebi gušim, kralja koga štujem protiv volje rušim. Za jedan dan skrših čovečanska prava: poslanička, prava krunisanih glava, i samih oltara, gde besno napadoh. Svetogrdnik, zatim ubica postadoh. I zbog koga? Zbog nje, kojoj sam obrek'o: ako on ne strada, odlazim daleko. Njen gnev i moj beše. Služih joj, a zatim, krv i njegov život hoće da joj vratim! Ona voli njega, a ja neman prava! Od mene se, evo, navek udaljava. Grozna mi imena bežeć' baca - vidim: ona koja uzeh tek da njoj se svidim.

Pojava peta - Orest, Pilad; Orestovi vojnici

PILAD Trebalo bi poći. Izađimo sada, ili mi iz dvora nećemo nikada. Naša četa ulaz zasad dobro brani. Sav nas narod goni, narod oružani. Volji Andromahe svi su potčinjeni: kraljica je ona, mi dušmani njeni. Andromaha, Piru tako nepokorna, kao udovica, dužnost štuje orna. Na osvetu zove a mi smo na meti: na nama Hektora, Troju, možda sveti. Brzo! Da opkoli ta masa je sklona. Naši će nas stići; i dok Hermiona oko sebe ima narod okupljeni, ovim ćemo putem mi, obezbeđeni. OREST Ne, ne, prijatelji, slediću tu ženu. Preživeti neću ja presudu njenu. Idite! Zločin ću okajati sada. PILAD Neka Hermionu vaš zaborav svlada! Šta? Zauvek sredstvo, predmet srdžbe njene, po nov biste podsmeh međ' upokojene? Zato što mre ona, i vi da stradate?

OREST Ona mre? Šta čujem? Bože! PILAD Zar ne znate? Kad smo išli amo, srete nas ta žena: ka hramu trčaše sasvim izgubljena. Naiđe na Pira kog' nose vojnici: krv njegova vapi, tu su osvetnici. Zbog prizora toga gnev kraljevnu hvata, a mi je gledasmo odozgo, sa vrata: s bodežom u ruci iznad Pira stade, pogleda u nebo, udari se, pade"6. OREST Bogovima hvala, jadora nesta nada. Za upornost, nebo, zahvaljujem sada. Uvek vrlo brižno da me kaznom skoli, dovede me, evo, do vrhunca boli. S ljubavlju ti mržnja moje jade spravi, za izliv tvog gneva ja sam primer pravi, za nesreću, možda, uzorak savršen. Pa dobro. Mrem srećan: udes mi ispunjen. Ljubavnici gde su? Da radost okrunim, u krv ću njihovu svoju da uronim. Hoću da posmatram dvoje što umire: tri nesložna srca neka se pomire. Al' kakva noć gusta odjednom me sreza? Gde da nađem izlaz? Otkud ova jeza? Što me užas lomi? Nebu hvala, slutim. Potocima krvi ja se, bozi, putim. PILAD O, gospodine! OREST Zar? Pira opet srećem? Na takmaca mrskog ja svuda nalećem? Sa toliko rana zar si se sačuv'o? Na! Udarac primi što sam za te čuv'o! Šta to vidim? Njega grli Hermiona? Udarac što preti otklanja mu ona? Bože! Na me baca užasne poglede! Kakvi li demoni i zmije nju slede? Koga, Erinije, vaš zagrljaj ište?~ Za koga su zmije što na glavi šište? Za koga je družba, ta koja vas prati? Da li ćete meni večnu noć vi dati? Pomami se vašoj prepuštam - pa haj'te! Ne! Bežite! Mene Hermioni dajte! Ona će me bolje od vas razderati. Proždraće mi srce koje ću joj dati.

PILAD

Ostaje bez svesti. Vreme nam nestaje. Koristimo taj čas dokle napad traje. Spasimo ga! Zalud biće nam napori, ako osvešćenje novi bes mu stvori.