105

GRIGORIJ [^ERBINA - RUSKI KONZUL NA KOSMETU

Grigorij Stepanovi~ [~erbina je ro|en u ^ernigovu, u carskoj Rusiji, na teritoriji dana{we Ukrajine, 1868. Otac mu je bio stolar, ali je omogu}io wemu, sestri i dvojici bra}e visoko obrazovawe. Grigorij je diplomirao na Lazarevskoj akademiji za orijentalne jezike. Kao jedan od najboqih diploma-ca, primqen je u Ministarstvo inostranih poslova carske Rusije. Govorio je arapski, tatarski, jermenski, gruzijski, turski, albanski, bugarski i srpski jezik, a ~asove je davao iz latinskog i starogr~kog. Kao vrlo darovit, stupa u diplomatsku slu`bu u Carigradu, nastoje}i da odgonetne tajne balkans-kog karakazana i izu~ava kulturu i istoriju balkanskih naroda; naro~ito ga zanimaju prilike u porobqenoj Staroj Srbiji (Kosmet i Makedonija). Bio je sekretar Konzulata u Skopqu, poslanik na Cetiwu (kod kraqa Nikole Petrovi}a), a 1896. je postao ruski vicekonzul u Skadru, gde se ve} istakao za{titom Srba od arbana{kog nasiqa i slao Ministarstvu u Petrogradu is-crpne izve{taje o Arbanasima. Pred slu`bu u Kosovskoj Mitrovici, posetio je, posledwi put, porodicu u rodnom ^ernigovu, za koju je bio veoma vezan. Pomagao je {kolovawe bra}e, a roditeqi su mu, od brige za wegov `ivot, vid-no ostarili i iznemogli. Majka ga je, prate}i ga na stanicu u Kijev, molila da ne ide u Mitrovicu, ali joj je objasnio da je wegovo mesto tamo.

PRILIKE U STAROJ SRBIJI“Stawe na Kosovu i Metohiji s kraja 19. i po~etka 20. veka skoro je identi~no kao i danas, sto godina kasnije, u eri multieti~nosti, upakovanoj u ruho hu-manizma i demokratije, u ~ijem postamentu je maskirano pravo ja~eg na silu i nasiqe”, pi{e kwi`venik i publicista Mi{o Vujovi} u tekstu o konzulu [~erbini. Istori~ar i diplomata Du{an Batakovi} zapisao je, u svom tek-stu o [~erbini: “Na prelomu 19. i 20. veka, u Staroj Srbiji, polo`aj srpskog stanovni{tva naglo se pogor{ao. Posle gr~ko-turskog rata 1897. godine, mno-gobrojni arbana{ki dobrovoqci u turskoj vojsci su fanatizovani panislams-kom agitacijom. Vrativ{i se ku}ama naoru`ani, nezadovoqni ishodom vojne i upla{eni za svoje povlastice, okrenuli su oru`je protiv neza{ti}ene i nenaoru`ane srpske raje”. De~anski iguman Haxi Serafim (Risti}) je izneo patwe kosmetskih Srba u zapisu Pla~ Stare Srbije, izve{tavaju}i Portu o

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 19. MART 2017, GODINA 18, BR. 27

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

106

tome. Po~etkom 20. veka, potresne izve{taje su slali i: Jovan Du~i}, Branislav Nu{i}, Vladimir ]orovi}, Mi-lan Raki}. Kao i danas, i tada su o~i bile uprte u Rusiju, kao jedinu uzdanicu. Posle ubistva srpskog konzula Luke Marinkovi}a u Pri{tini i pritisaka Austrougarske na Portu, Srbija je morala da stane sa otvarawem konzulata. Porta je formirala komisiju za suzbijawe zuluma, ali se vi{e bavila wegovim prikrivawem. U jeku stravi~nog terora Albanaca nad Srbima, Rusija otvara Konzulat u Mitrovici, kako bi za{titila srpski narod. Uz saglasnost Porte, Konzulat je otvoren 7. maja 1902, a za konzula postavqen 34-godi{wi [~erbina, je-

dan od najperspektivnijih diplomata tada, ekspert za goru}a balkanska pita-wa. Uz po~etni oprez, izjavio je da }e “svim silama nastojati da za{titi srp-ski `ivaq u dodeqenom mu vidokrugu”. Arbana{ki prvaci su bili ogor~eni otvarawem Konzulata, a me|u najve}im protivnicima je bio ozlogla{eni Isa Boqetinac, koji je izjavio pred arbana{kim prvacima da }e pre poginu-ti nego dozvoliti rad Konzulata i otvoreno zapretio paqewem ku}e onome ko iznajmi stan ruskom konzulu. Saradnici [~erbine su ubrzo oterani, a dolazak [~erbine je odlo`en. Srpska diplomatija je, zbog toga, izvr{ila pritisak na Portu, zahtevaju}i razoru`awe Arbanasa, naoru`avawe Srba i proterivawe Ise Boqetinca. Porta je organizovala ispra}aj naoru`anog Boqetinca u Carigrad.

DOLAZAKGrigoriju Stepanovi~u [~erbini su Srbi priredili sve~ani do~ek na `elezni~koj stanici u Kosovskoj Mitrovici, 26. januara 1903, uz vojne po~asti, a dobrodo{licu mu je po`eleo Branislav Nu{i}. Do~ekali su ga kao svoga za{titnika. Konzulat je po~eo da radi u martu. [~erbininim za-lagawem, do{lo je do obnavqawa kulturnog `ivota u gradu, pa je, prvi put, u mitrova~koj osnovnoj {koli proslavqena {kolska Slava, Sveti Sava. [~erbina je na Slavi imao po~asno mesto, ponosno nose}i svoju koza~ku uni-formu. Kod Arbanasa je to dovelo do izlivawa `u~i - uputili su mu otvorene pretwe smr}u. Prvaci do tada zava|enih arbana{kih plemena, daju “besu” kod Muratovog turbeta da }e napasti Vu~itrn i Mitrovicu. [~erbinu vide kao krivca za proterivawe Ise Boqetinca i reforme koje je Porta sprovela, pa organizuju brojne protestne skupove protiv wega i otvarawa ruskog Kon-zulata. Najve}i protesti su bili u \akovici, gde su doneli odluku da pro-teraju [~erbinu. Srbi, koji su ga pose}ivali, savetovali su mu da se pri~uva i ne izla`e opasnosti, da ne {eta gradom, ali je on neustra{ivo vr{io svoju du`nost i misiju. Iznad svega, prihvatio je da stane na krsno-vaskrsnu verti-kalu srpskog naroda - {to je danas retkost i me|u Srbima. Obilazio je stra-dalna srpska mesta i odmah po~eo da {aqe izve{taje u Moskvu o stradawu Srba na Kosmetu, ubistvima, silovawima, pqa~kama, paqewu i uni{tavawu srpske imovine, uz zakqu~ak da “bez nasiqa ne mogu da pro|u ni pogrebne

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

108

U TRE]OJ NEDEQI POSTA (KRSTOPOKLONOJ) PROSLAVQAMO: 19.(06) Sveta 42 mu~enika Amorejska20.(07) Svetih sedam sve{tenomu~enika Hersonskih21.(08) Sveti Teofilakt Ispovednik22.(09) Sv. 40 mu~. Sevestijskih - Mladenci; Sv. 42 mu~. Momi{i}ka23.(10) Sveti mu~enik Kodrat Korintski24.(11) Sveti Sofronije Jerusalimski25.(12) Prep. Simeon Novi Bogoslov; Sv. Grigorije Dvojeslov

SPOMENICI I POMENICINa mestu gde je smrtno rawen, u ju`nom delu Kosovske Mitro-vice, [~erbini je podignut spomenik. Posthumno, [~erbi-na je izabran za po~asnog ~lana Srpskog kwi`evnog dru{tva. Dvadesetih godina 20. veka, spomenik je preme{ten ispred zgrade Op{tine, tako|e u ju`nom delu Mitrovice. Ura|en je plato i lepa, kovana ograda oko spomenika. Bronzana plo~a sa spomenika se ~uvala u hramu Svetoga Save u Mitrovici. Me|utim, Albanci su se obra~unavali i sa onim {to je osta-lo iza [~erbine: spomenik je odneo jedan Albanac i ugradio ga u zid svoje ku}e, i to u u`em centru ju`nog dela grada. Kada ga je UNMIK policija obi{la i pitala za{to je spomenik ugradio u svoju ku}u, rekao je: “To je bio ~vrst i jak ~ovek, i zato!” Albanci su 2001. sru{ili zgradu ruskog Konzulata, 100m od hrama Svetog Save, a na wenom mestu podigli piqaru. Tokom velikog martovskog pogroma na Kosmetu, 17. marta 2004, uni{tena je i bronzana plo~a sa biografskim podacima Grigorija [~erbine. Srbi su mu podigli nov, impozantni bronzani spomenik, koji je, na Mitrovdan, 8. novembra 2007, na trgu [umadija, u centru severnog srpskog dela Mitrovice, otkrio tada{wi ruski ambasador u Beogradu, Aleksandar Aleksejev. Iznad spomenika se vijore ruska i srpska zastava. Re~i koje je istori~ar Vladimir ]orovi} zapisao o Grigoriju [~erbini (naveli smo ih na prethodnoj strani) ispisane su na postoqu spomenika. Parastos povodom 25-godi{wice smrti ruskog konzula Grigorija Stepanovi~a [~erbine slu`en je u Sabornoj crkvi u Beogradu, na dan we-gove kon~ine, 10. aprila 1928. godine. Parastos je organizovao Mesni od-bor Narodne odbrane Grada Beograda, a pevalo je Prvo beogradsko peva~ko dru{tvo. [~erbinin brat Vladimir, ~inovnik Kraqevskog generalnog konzulata u Parizu, odmah je Beogradu uputio pismo najve}e blagodarnosti, duboko dirnut “bratskim ose}ajima bratskog srpskog naroda prema uspomeni na mog pokojnog brata”. Politika je, narednog dana, objavila celo pismo. U Nedequ krstopoklonu, na pragu 114. godi{wice stradawa Grigorija [~er-bine, ova vo{tanica od re~i je na{ pomenik ovog velikog i hrabrog ~oveka.

107

srpske povorke”. Zalagao se za reforme i ve}a prava Srba na Kosmetu. Albanci su najpre izveli napad na Srbe u Vu~itrnu, a zatim i na Mitrovicu, 30. marta. [~erbina je, preko ruskog konzula Mo{kova, zahtevao od Porte da spre~i napad na Vu~itrn, ali se Porta oglu{ila. Kako je zapisao Bra-nislav Nu{i}, “Arbanasi su najpre poharali crkvu Sv. Ilije, rasterali pogrebnu povorku, premetnuli kov~eg s pokojnikom i nastavili da {enlu~e i pqa~kaju po Vu~itrnu”. [~erbina {aqe depe{u Moskvi i Beogradu i odlu~no zahteva od Porte vojno poja~awe i za{titu, pa Porta postavqa pe{adijski puk na Bai-ru, a iz Soluna {aqe poja~awe od 16 bataqona. Napada~e je pred Mitrovicom do~ekala topovska paqba. Tokom napada, [~erbina je sve vreme bio u prvim borbenim redovima, obilaze}i ih na kowu, u koza~koj uniformi, bodre}i braniteqe. Napad je odbijen, a poginulo je 200-300 Arbanasa. Po{to se, na-rednog dana, pronela vest o novom arbana{kom napadu i osveti, [~erbina je, sa nekoliko turskih oficira, nastavio da obilazi polo`aje. Na `elezni~koj stanici, kod skladi{ta municije, kaplar turske vojske, Albanac Ibrahim Halit iz Gwilana, s le|a je, mu~ki, ispalio dva hica u [~erbinu. Jednim je pogodio vojnika u wegovoj pratwi, a drugim je ranio wega. Kasnije se sazna-lo da je to u~inio u dogovoru sa albanskim prvacima. [~erbini je metak uni{tio jetru, probio bubreg, o{tetio dijafragmu i lumbalne pr{qenove. Na improvizovanom nosilu od {iwela je preno{en kroz grad do Konzulata, {to je jo{ pogor{avalo wegove samrtne bolove, iako nije pustio ni glasa.

ODLAZAKPo naredbi kraqa Aleksandra Obrenovi}a, iz Beograda je odmah poslat dr Vojislav Suboti}. [~erbina je operisan, a po`iveo je jo{ 10 dana, u najte`im mukama. Pred kraj je izgovorio: “Ja sam prva `rtva u novoj srpskoj istoriji za oslobo|ewe Stare Srbije”. Sa samrtne posteqe je pisao pismo zahvalnosti kraqu Aleksandru i Vladi Srbije za svu brigu. Preminuo je 10. aprila 1903. Srbi su to do`iveli kao nacionalnu nesre}u. Vest je, na naslovnim stranama, objavila sva doma}a i strana {tampa. Celokupna Porta je bila na nogama, uveravaju}i ruskog poslanika u Carigradu da je spremna da po~inioce kazni i sredi stawe u kosovskom vilajetu. Kov~eg, krst, venac i sve potrebno za sahranu [~erbine je obezbedio kraq Aleksandar. Srbi su masovno i u su-zama ispra}ali kov~eg sa [~erbininim telom, iz Mitrovice za Carigrad, sabiraju}i se na svim usputnim stanicama da mu odaju posledwu po~ast - u Vu~itrnu, Uro{evcu, Pri{tini. Ulazili su u vagon i slu`ili pomene nad wegovim odrom. U Skopqu su ga do~ekala 24 srpska sve{tenika i ruski je-romonah Arsenije, kao zastupnik Visokih De~ana, kojim su tada upravqali ruski monasi. U Beogradu i {irom Srbije su mu slu`eni pomeni. Iz Cari-grada je preba~en u rodni ^ernigov. Sahrawen je u manastiru Svete Trojice, 26. aprila. Na grobu mu je postavqen krst donet iz Kosovske Mitrovice.

Kap bratske ruske krvi kanula je u potoke srpske

krvi, koji stole}ima Kosovom teku.

Vladimir ]orovi}, istori~ar