sadr

žaj

ravnikrovovi

14 Holcim 10

SIMPROLIT®

sistem za utopljavanje fasada

34

42 44 48

BUILD info 6PoslovanjeDruštvena odgovornost preduze a – DOP (Smart Kolektiv) 8Pozitivne prakse DOP-a – HOLCIM 10Tema brojaRavan krov – varijante i rešenja 14TRIMO rešenja za ravne krovove 15Topao i suv ravan krov sa AUSTROTHERM-om 16Problemi hidroizolacije objekata (Isomat) 18EPDM hidroizolacioni sistemi (Izolacija Holding) 20AKRILfl ex® elasti na hidroizolacija ravnih krovova (Prvi maj) 20Ravni krovovi – koncipiranje sistema (Lensim Neoton) 21ArhitekturaBudu nost je sada 28FokusSIMPROLIT® sistem za utopljavanje fasada 34BUILD transmaterijali 38PogledInstitut za materijale i konstrukcije Gra evinskog fakulteta 42MehanizacijaUtovariva i 44Poliesterna sredstva za vešanje tereta 47

UrbanizamObnova kineske Venecije 48EkologijaŠtednja energije (Mivus) 52BUILD zanimljivosti 57BUILD promoSve za gra evinarstvo (Procredit Leasing) 12ISOBAU sendvi paneli 22Ankerisanje i tiplovanje (Würth) 23ALUMIL aluminijumski sistemi za primenu u gra evinarstvu 24Lexan® pune i sa aste plo e (Polymers Group) 26ARMSTRONG plafoni nove generacije 30EMPORIO – novi program prekida a i priklju nica (Metalka) 32Za udobnost življenja i poslovanja (Klima Centar) 33TIM A lider u kamenu 39Montažne drvene konstrukcije LKV CENTRA 40Ulaganje u kvalitet - najbolji marketing (Mixer System) 46Imate li viziju, ostvarite je sa nama (M-Profi l) 50BUDERUS – efi kasno koriš enje energije (Energy Net) 54Index oglasa 5Narudžbenica 58

SmartKolektiv

8

Poslovanje

Tema broja

Institut za materijale i konstrukcijeGra evinskog fakulteta

Utovariva i Kineska Venecija

Fokus

BUILD – prvi put. Nepretenciozno, ali sa određenim iskustvom i ambicijom. Pred Vama je primerak prvog srpskog besplatnog poslovnog magazina o građevinarstvu i oprema-

nju, konceptualno uređenog po ugledu na besplatne poslovne magazine o građevinarstvu, kakvi u industrijama razvijenijih zemalja postoje već duže vreme.

Značajna tema prvog broja BUILD-a jesu ravni krovovi. Predstavljen je Institut za mate-rijale i konstrukcije Građevinskog fakulteta u Beogradu. Razgovarali smo sa Holcim-om i Smart Kolektiv-om, pišemo o kineskoj Veneciji...

Aktuelnosti i zanimljivosti svetskog i domaćeg građevinarstva, predstavljanje značajnih pro-jekata i ekološke teme, takođe su deo rubrika koje možete i/ili koje ćete nadalje moći da pronađete u BUILD-u. A BUILD će pronaći Vas.

Naša redakcija će rado primiti Vaše primedbe, predloge i više smo nego raspoloženi za saradnju.

Miljan MikićUrednik

BUILD – for the fi rst time. Without false pretences, yet with certain experience and ambition. You are holding the fi rst issue of the fi rst Serbian free building construction

business magazine.

Signifi cant topic of this issue is a fl at roof. We have presented Th e Institute for Materials and Construction of Th e Civil Engineering Faculty in Belgrade, socially responsable strate-gies of the companies, such as Holcim and Smart Kolektiv.

Furthermore, You will fi nd news and interesting facts, a story about chinese Venice, infor-mation about important projects and companies, ecological topics.

We wish You an enjoyable reading, and please, don’t hesitate to contact BUILD for any questions or suggestions You might have.

Miljan MikićEditor

BUILDmagazin

INDEX OGLASAArmstrong 31

Energy Net 54

Furnex Trading Co 9

Imo 29

Isomat 19

Klima Centar 33

Knauf Insulation 49

Komo Fenix 29

Lensim Neoton 21

LKV Centar 13

Mali Princ 11

M-Profi l 2

Polymers Group 3

ProCredit Leasing 55

Tim A 60

Tehpro 56

Termoplasting 51

TQ-Alu 59

Würth 23

Izdava ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost objavljenih oglasa i promotivnih tekstova

IZDAVA

AUTOR I GLAVNI UREDNIKTomislav Stameni

UREDNICIMiljan MikiTijana Jovanovi

IZVRŠNI UREDNIKAleksandra Jovanovi

MARKETINGDunja FilipoviJelena BožiTanja Vi entijeviMonika IlomanoskiPeko Živkovi

DIZAJN I PRIPREMAIvan An elovskiJelena Stamenkovi

FINANSIJEDragana Stankovi

ADRESA Izvorska 41/1311030 Beograd

tel/fax: +381 11 35 71 509+381 11 35 71 510

email: info@infonetgroup.comwww.infonetgroup.com

ŠTAMPA

Rotografi ka d.o.o.Segedinski put 7224000 Subotica

ISSN 1452-8495CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 624

COBISS.SR-ID 139422220

BRITANCI U BUGARSKOJLondonski Daily Telegraph piše da je 30.000 Britanaca uložilo novac u nekretnine u Bugarskoj, zbog niskih cena i opuštenog na ina života kakav je, na primer, u Velikom Trnovu. Nekada je u tom gradu, piše list, bilo samo ne-koliko agencija za prodaju nekretnina, dok je u poslednje dve godine otvoreno oko 80. Bugarsko tržište nekretnina poraslo je za oko 30 % poslednjih godina, a sada, kada se zemlja uklju ila u Evropsku uniju, o ekuje se dodatni rast cena od 10 %. Britance u Bugarsku privla e za njih izuzetno jeftine ku e i stanovi, piše Daily Telegraph.

NOVA LINIJA METROA U BUKUREŠTUJapanska banka za me unarodnu saradnju (JBIC) tre-balo bi da u estvuje u izgradnji nove linije metroa u Bu-kureštu, a koja bi trebalo da po ne ove godine, kako je dogovoreno tokom posete rumunskog premijera Kalina Popeskua Tari eanua Tokiju. Dugoro ni kredit za izgrad-nju linije metroa koja bi išla od Trga Viktorija, u centru Bukurešta, do me unarodnog aerodroma Henri Koanda iznosi oko 700 miliona dolara. Tari eanu je izrazio intere-sovanje za projekt smanjenja seizmi kog rizika po zgra-de pošto je Bukurešt jedan od gradova sa velikim takvim rizikom, a Japan ima veliko iskustvo u toj oblasti. Banka JBIC ima niz zajedni kih projekata s Rumunijom.

MIKROTUNEL ISPOD KORITA SAVENakon što su brže od uobi ajenih svetskih rokova sagra-dili gasovod Pula-Karlovac, hrvatsko državno preduze ePlinacro je u gradnji magistralnih gasovoda postiglo još jedan uspeh. Magistralni plinovod Lu ko - Ivanja Reka, gasovod Zagreb istok - Zagreb zapad, kao i cevi za pro-vo enje opti kih kablova provu eni su 10 m ispod dna korita reke Save kroz 1050 m dug i 1,6 m širok tunel.

Specifi nost tog gasovoda je u tome što je prvi put u Hrvatskoj prelaz cevovoda s jedne na drugu obalu reke izveden ispod korita, mikrotuneliranjem koje je izvelo nema ko preduze e Pfeiffer.

Re je o posebnoj metodi podzemnog polaganja zašti-tnoga betonskog cevovoda koriš enjem sofi sticiranog, daljinski upravljanog, laserski vo enog ure aja za buše-nje, kojim se zaštitna betonska cev polaže utiskivanjem.

Betonski tunel izbušen je za 2 i po meseca, ispod zaštit-nih odbrambenih nasipa, korita Save i otvorenog kanala otpadnih voda Strug sa njegovim nasipima.

Celokupan postupak utiskivanja cevi, tako velikog pre-nika i dužine, prvi put je izveden ne samo u Hrvatskoj,

nego i u Evropi, isti u u Plinacrou.

NAJBOLJE ROBNE MARKE SRBIJE 2006.Ministarstvo trgovine, turizma i usluga, dnevni ekonom-ski list Pregled i Privredna komora Srbije, po tre i put or-ganizovali su akciju „Najbolje robne marke Srbije”, koja ima za cilj da promoviše jake doma e robne i korpora-

tivne brendove i da uti e na svest potroša a da se pri kupovini opredele za doma i proizvod ukoliko je po kva-litetu, dizajnu, ceni i drugim parametrima konkurentan stranim proizvodima. Ova zna ajna i prestižna akcija, korisna je i za razvoj srpske privrede jer su privrede jake onoliko koliko imaju jake kompanije i brendove.

Nagrade su uru ene u Skupštini grada 20. decembra 2006. godine. U akciji se predstavljaju i korporativni brendovi (kompanije) i proizvodi (robne marke) koji su prepoznatljivi i poznati na tržištu.

Izme u ostalih, nagra eni su slede i proizvodi i kompanije:U robnoj grupi gra evinski marerijali: Zorka Color - Ša-bac za korporativni brend; Duga - Beograd za korporativ-ni brend; Zorka Color - Šabac za robnu marku Zoralux.

OVE GODINE, NA PRODAJU 49 VELIKIH SISTEMACentar za restruktuiranje Agencije za privatizaciju prak-ti no je završio posao u zakonom predvi enom roku, što zna i da su sva preduze a iz njegove nadležnosti restruktuirana, da je usvojen program njihove privati-zacije, doneta odluka o metodu prodaje i da e se do kraja godine na i pred kupcima, kaže direktor tog Centra Aleksandar Ljubi . O kakvim „slu ajevima“ se tu radilo, dovoljno govori i to što ni u jednom trenutku nije mogao da se kaže ta an broj fi rmi u restruktuiranju, jer je od inicijalnih 49 velikih društvenih sistema od kojih je svaki imao po nekoliko desetina zavisnih preduze a, posle uvo enja otpusta dugova, spisak najpre uve an na 78, da bi zatim, tokom sprovo enja samog restruktuiranja, odnosno, deljenja fi rmi radi lakše prodaje, porastao na nekoliko stotina. Samo je u Ei Holdingu, primera radi, identifi kovano 106 preduze a, u Viskozi 13, u DMB-u devet, u Filipu Kljaji u etiri itd. „Imaju i u vidu stanje u kojem su bila sva ta preduze a, kao i to da smo mi me u poslednjima ušli u privatizaciju, injenica da smo za šest godina prakti no završili posao i da, kad je re o restruktuiranju, nismo imali nijednu spornu privatizaciju ili raskid kupoprodajnog ugovora, ukazuje na to da smo posao obavili i brzo i uspešno“, ocenjuju iz Centra za restruktuiranje Agencije za privatizaciju. Kako se navodi, ostalo je da u narednih šest meseci kao celina ili u delo-vima od preostalih 19 fi rmi koje se još vode u Centru, po prvi put pred kupce iza u jagodinska Industrija kablova, Ivan Milutinovi -PIM, Raška Novi Pazar, Svetlost Bu-janovac, Vo ar Merošina, beogradski Generaleksport, DMB i ICG, Energetika Kragujevac i Javno preduze e za podzemnu eksploataciju uglja Resavica iz Resavice koje u svom sastavu ima osam rudnika ije je restruktuiranje trajalo punih osam meseci.

NOVI SKI-CENTAR NA KOPAONIKU? Izgleda da bi Kopaonik uskoro mogao da dobije nove ski-staze, ži are i hotele, i to sa južne strane, koja se nalazi na teritoriji Kosova. To je krajem prošle godine najavio šef beogradskog Ekonomskog tima Nenad Po-povi , obilaze i to podru je. Ono, ina e, pripada opštini Leposavi . Popovi je ube en da je ta vrsta investicija najbolji na in da Srbi ostanu na Kosovu, a sa tim se sla-žu i lokalni politi ari, koji veruju da je privredni oporavak klju opstanka.

Za sada su tamo samo livade, bez ikakvih objekata. Ne-nad Popovi , me utim, obe ava da e uskoro tu po etiizgradnja ski-staza i ži ara: „Na ovom mestu e se stvo-riti hiljadu radnih mesta. Evo, vide ete za koju godinu - ovde e da budu i hoteli, i pansioni, i samo jedna ži ara,ali sa najlepšim mogu im terenima”. Popovi kaže da su projekti gotovi, a da je ideja stara više od dvadeset godina.

Vlada Srbije e, prema njegovim re ima, uložiti više od 3 miliona evra u ovu investiciju, u domenu infrastrukture. Predsednik opštine Leposavi , Rodoljub Bojovi , izrazio je svoje oduševljenje skorim po etkom izgradnje ski-sta-za. On kaže da veruje da e taj projekat spre iti odlazak Srba sa Kosova. „Srbija, odnosno Beograd, smatrali su da je Leposavi na Kosovu, a Priština je istovremeno svesno razvijala samo jedan, zaista prelep turisti ki cen-tar - Brezovicu”, kaže Potpredsednik Koordinacionog centra za pokrajinu, Vuko Antonijevi za BBC.

60 MILIJARDI DINARA ZA PUTEVEPrema najavama Branka Jo i a, direktora Puteva Srbi-je, do kraja 2007. godine e u putnu mrežu Republike Srbije biti uloženo 60 milijardi dinara. Kaže se da e biti obnovljeno više od 40 km auto-puta, kao i da e saob-ra ajnice do bugarske i makedonske granice biti završe-ne. Radovi na obilaznici oko glavnog grada su, tako e,uveliko u toku.

DA LI SE ŠPANCI POVLA EIZ KONCESIJE HORGOŠ – POŽEGA ? Vlasnik španske kompanije FCC zatražio je od Vlade Srbije dodatna obaveštenja i zato još uvek nije potpisan ugovor o koncesiji za autoput Horgoš – Požega, koji je najavljivao ministar za kapitalne investicije Velimir Ili .Prema re ima Predraga Bubala, ministra privrede, ino-strani partner je bio „malo uznemiren zbog pisama koje je dobijao sa raznih strana vezanih za tu koncesiju”. „A vi proverite ko je sve pisao”, kazao je ministar Bubalo. Koncesioni ugovor za autoput trebalo je da se potpiše sa špansko-austrijskim konzorcijumom FCC-Alpina. Ugovor je trebalo da bude potpisan pre januarskih parla-mentarnih izbora, a ministar Ili kaže da su predstavnici španske fi rme insistirali na tome da obezbede garancije, koje po mišljenju Vlade nisu dovoljne, jer je upravo po-slednja deonica autoputa najteža.

NOVI MOST I GRANI NI PRELAZ „SREMSKA RA A”Preduze e Putevi Srbije i za ovu godinu planira zna aj-nu obnovu postoje e putne infrastrukture, ali i izgradnju novih saobra ajnica. U ovom preduze u je potpisan i ugovor za izgradnju drumsko železni kog mosta „Srem-ska Ra a” sa konzorcijumom, koji predvodi fi rma Inter-most, pišu Ve ernje novosti.

Posao je vredan više od 615 miliona dinara i bi e zavr-šen u roku od 330 dana. Novac je obezbe en Nacional-nim investicionim planom.

Dnevno u proseku, na ovom grani nom prelazu izme uSrbije i Republike Srpske na Savi, pro e više od sedam hiljada vozila. Zbog železni kog saobra aja, koji se ta-ko e odvija preko ovog mosta, dolazi do velikih zastoja, jer vozila moraju da sa ekaju prolazak vozova. Postoje idrumski železni ki most nema dovoljnu propusnu mo i predstavlja usko grlo, koje mora da se otkloni posebno zato što se o ekuje pove anje obima saobra aja, kako drumskog tako i železni kog. Ina e, projekat izgradnje mosta planiran je još devedesetih godina prošlog veka.

Postoje i most služi e za železni ki saobra aj, dok ena stubovima, koji su ranije ura eni, biti postavljen novi drumski most dužine 400 m, širine 10,9 m sa dve kolo-vozne i jednom peša kom trakom. Izgradnjom prilaza, „Sremska Ra a” e u celini poprimiti izgled modernog grani nog prelaza.

NAGRADE NOVOSADSKOG SAJMANa nedavno završenom 23. sajmu gra evinarstva i 16. sajmu Ambienta, me unarodnog karaktera održanog u Novom Sadu, dodeljene su nagrade u nekoliko katego-rija. Industrija gra evinskih mašina Jedinstvo iz Crvenke proglašena je za šampiona Me unarodnog sajma gra e-vinarstva, dok je najviše priznanje dobila kompanija Fo-rest komerc iz Mladenovca za vrsto u izrade, kvalitet i prirodnost ugra enih materijala. Za dizajn enterijera hotela „Vojvodina“ u Zrenjaninu, kompanija Bomeks iz Novog Sada je dobila priznanje „Dobar dizajn“, koje do-deljuje Privredna komora Vojvodine.

okruženje

Srbija

6 www.buildmagazin.com

DR DRAGOSLAV ŠUMARAC NOVI PREDSEDNIK IKS–ANa etvrtoj redovnoj sednici Skupštine Inženjerske ko-more Srbije izabrani su novi Predsednik, Potpredsednik i lanovi Upravnog odbora. Za predsednika je izabran dr Dragoslav Šumarac, a za potpredsednika Milovan Glavonji .

Dr Dragoslav Šumarac je redovni profesor Beogradskog univerziteta i bivši ministar gra evine. Komora je i osno-vana u vreme njegovog mandata, 14. juna 2003. god. Komora, najzna ajnija strukovna organizacija, okuplja 17.300 inženjera specijalizovanih za izgradnju gra evin-skih objekata.

Profesor Šumarac je konstatovao da je u protekle dve godine IKS zabeležila veoma dobre rezultate, ali i da je za bolju pozicioniranost u društvu i za ve u dobrobit lanova potreban intenzivniji razvoj. „Zato je potrebno

izvršiti reorganizaciju, a time i decentralizaciju Komore, odvojiti funkcije predsednika IKS od predsednika Uprav-nog odbora. Potrudi u se da u rad uklju im mnogo ve ibroj lanova (sada je aktivno oko 2%), posebno da po-boljšamo saradnju sa resornim ministarstvom.“ Profesor Šumarac je siguran da u narednom periodu može da se unapredi rad Komore, isti u i da je, svojevremeno, i osnivanje Komore i njeno u lanjenje u Evropski savet inženjerskih komora (ECEC), novembra 2005. godine, bio veliki uspeh.

PROBLEMI OKO PRODAJE BOMBARDOVANE ZGRADE SMUP-A Direktor Republi ke direkcije za imovinu Milan Tomi pot-pisao je, 24. februara, odluku o prodaji kompleksa Sa-veznog MUP-a u beogradskoj ulici Kneza Miloša 90-92 Soravija Investu za 35.050.000 evra. Tako je posle dva neuspela pokušaja, odnosno poništena tendera, bom-bardovani kompleks SMUP treba kona no da dobije novog vlasnika. Bilo je najavljeno da e ova kompanija na ovoj lokaciji uložiti najmanje 100 miliona evra za iz-gradnju hotela sa 400 soba, fi tnes centrom, konferencij-skim salama i kancelarijskim prostorom. Soravija invest, po navodima iz Direkcije, nije bila u stanju da ispuni je-dan od uslova, odnosno, da sav novac uplati odjednom. Direkcija za imovinu, dalje, ugovor nije potpisala ni sa drugorangiranom, ameri ko-švajcarskom kompanijom Northamerican Search, ve sa Private Project Manag-ment-om, koji se obavezao da e celokupni iznos od 34,5 miliona evra uplatiti u roku od 30 dana.

Parcela u Kneza Miloša 90 površine je 13,09 ari, dok je u Kneza Miloša 92 od 78,6 ari. Kompleks se sastoji od više poslovnih i dvorišnih zgrada ukupne površine oko 22.600 m2. Po etna cena iznosila je 28.825.101 € i kom-pleks se prodaje u vi enom stanju. Novi vlasnik bi e uknji-žen tek kada u potpunosti izmiri obaveze. Šta e se graditi na toj lokaciji odlu i e ne samo novi vlasnik ve i Beograd, u ijoj je nadležnosti izdavanje gra evinske dozvole. Sobzirom da je re o kompleksu koji je pogo en NATO projektilima, pitanje je da li e zgrade biti delimi no ili u potpunosti srušene. Pretpostavlja se da se na ovoj loka-ciji nalazi još jedna bomba koja nije eksplodirala.

ZAVRŠENA PIJACA „ZELENI VENAC”U petak, 16. februara, pijaca „Zeleni venac” je zvani -no po ela da radi. Sve anom otvaranju prisustvovali su predstavnici gradske vlasti i javnih preduze a.

Izgradnju pijace zajedni ki su, po pola, fi nansirali grad Beograd i preduze e Gradske pijace, a radovi su koštali

oko 9.000.000 €. Na oko 400 tezgi bi e prodavani is-klju ivo poljoprivredni proizvodi, a garaža sa 125 parking mesta bi e dostupna gra anima tek za dva meseca.U natkrivenom, centralnom, delu tržnice smeštene su 154 tezge, a na drugom platou nalazi se 250 tezgi sa za-sebnim krovovima. Moderna mle na hala ima 60 vitrina, dok se na obodima „Zelenog venca” nalazi oko 50 lokala koji e uskoro biti useljeni. Ovo je prva gradska tržnica koja ima i podzemnu etažu sa magacinima, prostranim lokalima, javnim toaletima i sme arom. Roba e, rano ujutru, pomo u dva teretna lifta biti prebacivana na gornji prodajni plato.

„Zeleni venac” je jedna od najstarijih pijaca na Balkanu. Prema zapisima iz 1918. godine, na ovom mestu odr-žana je prva skupština piljara, a osam godina kasnije izgra ena je za ondašnje prilike vrlo moderna tržnica. Ovim preure enjem pijaca je zadržala autenti ni izgled iz 1926. godine.

or e Bobi , gradski arhitekta koji je, kako je naglaše-no, projektovao „Zeleni venac” u vreme dok nije bio na ovoj funkciji, naglasio je da je prezadovoljan izgledom pijace.

„Projekat je ura en besprekorno. Zadovoljan sam, jer smo uspeli da sa uvamo kult pijace i ujedno napravimo bolji model gradske tržnice sa manipulativnim prostorom ispod pijace. Još jedan korak ka svetu je i nova beo-gradska tezga. Ovaj tip tezgi e biti plasiran i na druge gradske pijace, jer vidimo da su i prodavci zadovoljni njihovom funkcionalnoš u”, rekao je Bobi . On je na-javio da e u naredne etiri godine biti preure eno još nekoliko kultnih beogradskih tržnica. Slede e na redu su pijace „ eram” i „Kaleni a pijaca”.

SPECIJALNI CEMENT ZA AVALSKI TORANJCementara Lafarge iz Beo ina saopštila je u ponede-ljak, 5. marta da je proizvela specijalnu vrstu cementa za pravljenje betona za izgradnju Avalskog tornja, koja bi trebalo da bude nastavljena polovinom marta. Novi toranj na Avali, koji e po izgledu biti gotovo identi anstarom, bi e visok 205 m i bi e projektovan da izdrži zemljotres od 9,2 stepena Merkalijeve skale. Izgradnja je po ela krajem 2006. godine, a ukupno e koštati 808 miliona dinara. Stari toranj na Avali je srušen u NATO bombardovanju 29. aprila 1999. godine.

USKORO OBNOVA „GAZELE”Radovi na obnovi mosta „Gazela” u Beogradu najvero-vatnije e po eti u julu, a bi e završeni u roku od dve go-dine, saznaje dnevni list Politika. Za sada niko pouzdano ne može da kaže kako e biti rešene velike saobra ajnegužve koje e izazvati radovi na najoptere enijem mostu u ovom delu Evrope.

Kao mogu e rešenje pominje se obnavljanje mosta po trakama, dok bi se saobra aj odvijao u smanjenom obi-mu ili pak potpuno izmeštanje tranzitnog saobra aja na staru obilaznicu oko Beograda.

Vrednost radova na kompletnoj obnovi mosta procenje-na je na 32 miliona €, a u fi nansiranju ovog posla grad Beograd u estvuje sa etvrtinom sredstava, odnosno sa 7,5 miliona €. Evropske banke u estvova e u ovom projektu sa 2 miliona € koji su namenjeni za troškove nadzora.

Kako isti u u JP Putevi Srbije, idealno bi bilo kada bi se završila obilaznica oko Beograda, ali je stanje na mostu takvo da je dalje odlaganje radova skoro nemogu e.

ENERGOPROJEKT: DOLAZIMO NA LISTING BERZEEnergoprojekt holding je u završnim pregovorima sa Beogradskom berzom oko izlaska na njen zvani an li-sting. Nedavno su ugovoreni poslovi gradnje puteva u Ugandi, vredni 25 miliona dolara. O ekivana bruto dobit za prošlu godinu iznosi oko 7 miliona €, a za slede u10,5 miliona €.

Mi smo u fi nalnim razgovorima sa Beogradskom berzom, i planiramo da uskoro iza emo na njen listing. „Ispunja-vamo potrebne kriterijume da iza emo na A listing“, tvrdi Vladan Pirivatri , direktor Energoprojekt holdinga, naj-ve e gra evinske kompanije u Srbiji.

GRAN PRI ŠPANCIMAAutorski tim arhitekata koji ine: Huan Anjoz Gomez, Ra-fael Martinez San ez, Gema Marti Savuan, Roman Kal-vo Soto, Hoze Ramon Tormo, ovogodišnji su dobitnici Gran prija arhitekture, koji ve 29 godina zaredom dode-ljuje Muzej primenjene umetnosti u Beogradu. Nagrada

je njihovom predstavniku uru ena na otvaranju tradici-onalnog Salona arhitekture, a osvojili su je za zgradu Opštine u španskom gradu Benidrom. Žiri je dodelio još nekoliko zna ajnih nagrada. Priznanje za arhitekturu dobili su još Zoran Radoj i za porodi nu ku u „Vila T“ u Baje Pivljanina 13, Beograd, Jovan Mitrovi i Dejan Miljkovi za stambeni objekat rekonstrukcije i dogradnje u Lazareva koj ulici 1 u Beogradu, kao i Snežana Ve-sni i Vladimir Milenkovi za poslovni objekat „Tekstil“ u Užicu.

U kategoriji „Enterijer“ nagra en je Mustafa Musi za atelje arhitekte M.M. u Kralja Milutina 28, Beograd, a u kategoriji „Urbanizam“ Miroslav Petrovi Balbdži za kompleks za sport i rekreaciju „Naseljeni park“ na uka-rici. Mirjana Roter Blagojevi dobila je priznanje u kate-goriji „Publikacije“ za „Stambena arhitektura Beograda u 19. i po etkom 20. veka“.

DETALJNA REGULACIJA SLAVUJEVOG VENCAPlan detaljne regulacije dela Zvezdare izme u ulica Sve-tog Nikole (Baja Sekuli a), Topli ke, Dimitrija Tucovi a i Ruzveltove, nedavno usvojen u Gradskoj skupštini, omogu i e unapre enje invidualne izgradnje. Planom je obuhva en prostor površine oko 15 hektara.

„Ovaj prostor, poznatiji kao Slavujev venac, tipi an je beogradski prostor sa individualnom izgradnjom. Nave-denim planom podržava se ovaj izgled i uva specifi anduh tog kraja “, rekao je gradski arhitekta or e Bobi .

Planom se insistira da se na parcelama koje postoje do-zvoli maksimalno iskoriš enje kapaciteta, to jest, da se vlasnicima ku a omogu i unapre enje njihovih zgrada. To e gradu obezbediti mogu nost za ubiranje naknade za koriš enje gra evinskog zemljišta, a ta sredstva ebiti iskoriš ena za rekonstrukciju infrastrukture, rekao je Bobi .

Beograd

www.buildmagazin.com 7

Jedna od trenutno aktuel-nih tema u privredi je i DOP,

odnosno društvena odgo-vornost preduze a. Smart

Kolektiv je vode a organiza-cija u ovoj oblasti kod nas, tako da smo odgovore na

neka teku a pitanja potražili upravo ovde

Razgovor vodila: Tijana Jovanovi

Razgovor na ovu temu vođen je sa izvr-šnim direktorom Smart Kolektiva,

gospodinom Nevenom Marinovićem.

build: Koja su osnovna načela društvene odgovornosti ?

N.M: Društvena odgovornost kompanija predstavlja koncept u kome se fi rme svesno i dobrovoljno posvećuju aktivnostima koje izlaze iz njihove primarne delatnosti uveća-nja profi ta i pozitivno utiču na svoje radno, društveno i prirodno okruženje. Društveno odgovorno poslovanje je u suštini svest o novom položaju i značaju koje kompanije imaju u savremenom, globalnom društvu i odgovornosti koja iz njih proizilazi. Praksa društveno odgovornog poslovanja odnosi se na celokupno delovanje jednog preduzeća: šta proizvodi, kako kupuje i prodaje, da li poštuje zakone, kako se odnosi prema zapo-slenima, da li ulaže u lokalnu zajednicu i na koji način doprinosi očuvanju životne sredine.

build: Šta sve uključuje novi poslovni mo-del preduzeća?

N.M: Održivost (sustainability) ili održivi razvoj (sustainable development) predstavlja ideju razvoja koji zadovoljava sadašnje potre-be, ali koji uzima u obzir i potrebe budućih generacija. Postalo je jasno da ekonomska održivost, sama za sebe, nije dovoljan uslov za sveukupnu, dugoročnu održivost jednog društva. U tom smislu, odgovorno poslova-nje predstavlja jedno od ključnih rešenja za dostizanje održivog razvoja, budući da do-prinosi harmonizaciji odnosa između sfere ekonomije, kao glavnog nosioca razvoja, i interesa društva u celini koji takođe ne sme-ju biti zanemareni.

build: Kratki osvrt na istorijske početke kod nas.

N.M: U Srbiji, koncept društvene odgovor-nosti preduzeća defi nisan na današnji na-čin nije bio poznat u okviru socijalističkog sistema društvenih odnosa. Ipak, privredni subjekti iz bivših socijalističkih zemalja su u velikoj meri praktikovali aktivnosti koje bi se danas mogle nazvati društveno odgovornim. Ovde su preduzeća takođe imala istaknutu društvenu svrhu. Naime, za vreme socija-lizma su darivanja i sponzorstva od strane pojedinaca i preduzeća za sportske klubove, kulturna dešavanja, hendikepirane i decu bila vrlo uobičajena. Ulaganje u zajednicu je predstavljalo ključni aspekt ovakvog de-lovanja. To naročito važi za takozvane „gra-dove-preduzeća” (na primer Kragujevac) u kojima je glavni poslodavac ili preduzeće bio primarni pokretač razvoja, ne samo eko-nomskog, već i razvoja čitave zajednice. Sto-ga su preduzeća investirala u sve što je bilo od značaja za zajednicu, od infrastrukture do škola i bolnica. Socijalistički period je, takođe, ostavio zaveštanje visokog stepena zaštite prava radnika i zaposlenih razvijajući sistem „radničkog samoupravljanja” koji je uveo i praksu učestvovanja zaposlenih u upravljanju i donošenju odluka, iako se is-postavilo da je taj sistem krajnje neefi kasan, i da se svodio pre svega na retoriku.

build: Društvena odgovornost u praksi i primeri dobre domaće prakse.

N.M: Istraživanje „Odnos javnosti, lide-ra poslovnog, neprofi tnog i javnog sektora prema konceptu DOP-a u Srbiji”, koje je sproveo Smart Kolektiv 2005, obuhvatilo je pet ciljnih grupa: javnost, poslovni sektor, neprofi tni sektor (NVO), međunarodne in-stitucije, državnu i lokalnu upravu i pokazalo da je svest o društveno odgovornom poslo-vanju (DOP) u Srbiji prisutna više na nivou koncepta u formiranju, koji tek počinje da se prepoznaje kao važan i društveno poželjan, nego na nivou realizovanog ponašanja, sa kojim imamo sopstveno iskustvo.

Većina kompanija kao glavni motiv i glavnu korist od praktikovanja DOP za sopstvenu fi rmu vidi u kreiranju pozitivne predstave o kompaniji („image” kompanije), odnosno bolje pozicioniranje na tržištu. Kao akteri

DOP najčešće su navođeni potrošači (84%), zaposleni (76%) i lokalna zajednica (61%). Samo sedam kompanija navelo je društvo u celini kao glavnog aktera (korisnika) DOP. Nedostatak svesti o značaju ovog koncepta ocenjen je kao glavna prepreka većoj inicija-tivi za društvenu odgovornost u Srbiji.Svest građana o konceptu društveno odgovornog poslovanja veoma je niska. Građani, kao i kompanije, nisu u stanju da ideju sopstve-nog „benefi ta” vide u celini, već sopstveni interes posmatraju kroz trenutnu ulogu u kojoj se nalaze, jednom kao potrošači, drugi put kao zaposleni kompanije.

build: Koju vrstu akcija preduzimaju do-maća preduzeća i na koji način su društveno odgovorna?

N.M: Novo istraživanje, koje smo sproveli krajem 2006. godine ukazuje na činjenicu da se većina kompanija odlučuje da fi nansira projekte koji se tiču nekog oblika edukacije (75%), na drugom mestu su projekti koji se odnose na razvoj lokalne zajednice (67%), zatim projekti vezani za zdravstvo (62%), infrastrukturni projekti (gradnja), ekološki projekti i sport. Zanemarljiv je broj kompa-nija koje su spremne da investiraju u kulturu i umetnost, kao i religijske programe. Mno-ge kompanije, svoj društveni angažman tre-tiraju kao oprobano PR sredstvo. Svaka ve-lika kompanija u Srbiji imala je barem neku vrstu fi lantropske delatnosti. Velike do-maće kompanije, poput Telekoma i NIS-a,najčešće ostaju na terenu velikih donacija

Društvena odgovornost preduze a

Neven Marinovi ,izvršni direktor Smart Kolektiva

8

poslovanje

i fi lantropije i viđeni su često kao kompa-nije koje podržavaju takozvane projekte od nacionalnog značaja. Slična je situacija i sa najvećom privatnom kompanijom Delta Holdingom koja u poslednje vreme vidno razvija svoje aktivnosti u oblasti društveno odgovornog poslovanja. Soko Štark je, reci-mo, zaposlio žene iz Sigurne kuće, što je sve zajedno pokazatelj da ova tema dobija sve više na značaju. Za razliku od domaćih fi r-mi, strane kompanije prisutne u Srbiji, po-put Philip Morris-a, Carlsberg-a, Lafarge-a ili Holcim-a ponašaju se transparentnije, i imaju strateški pristup ovom konceptu.

build: Zašto se kompanije opredeljuju za CSR (Corporate Social Responsability) startegije?

N.M: Koristi od usvajanja DOP-a, gledano iz perspektive poslovnog sveta, razlikuju se u zavisnosti od tipa poslovanja, datog trenut-ka ili tržišnog okruženja. U tranzicionim ze-mljama koristi od DOP-a u vidu smanjenja troškova (odnosno energetske efi kasnosti) ili boljeg pristupa međunarodnim tržištima imaju znatniji uticaj od „benefi ta” kao što su olakšano upravljanje ljudskim resursima ili jačanje reputacije i imena brenda, na šta su mnogo više upućene velike međunarodne kompanije. Potreba da se ublaži negativan uticaj biznisa na lokalne zajednice predsta-vlja društveno odgovornu temu koja preo-vlađuje u zemljama u razvitku.

Svest o konceptu društveno odgovornog poslovanja je u Srbiji tek delimično prisu-tna i ni približno ne predstavlja dominantan trend u poslovanju, niti ima značajniji uticaj na formiranje mišljenja javnosti o ulozi pri-vatnog sektora u društvu. Takođe, poslovni ljudi još uvek ne poimaju u dovoljnoj meri DOP kao sredstvo koji bi moglo da im do-nese poslovnu korist i pomogne u ostvariva-nju njihovih primarnih ciljeva. I pored toga, određena svest o koristima od strateškog usvajanja odgovornog pristupa poslovanju postoji, barem na principijelnom nivou. Osnovni motivi najčešće su: unapređenje reputacije kompanije, povećanje produk-

tivnosti, kvaliteta i prodaje, veća lojalnost i motivacija zaposlenih, prihvaćenost u lo-kalnoj zajednici i kompetitivnost i tržišno pozicioniranje.

build: Najčešće prepreke za uključivanje preduzeća (strah od troškova, nedovoljna in-formisanost, shvatanje da uključivanje u dru-štvenu zajednicu nije povezano sa biznisom).

N.M: Istraživanja su takođe utvrdila da među predstavnicima poslovnog sektora postoji svest o postojanju određenih prepre-ka i rizika skopčanih sa uvođenjem koncepta DOP-a, i to su najčešće: uvećanje troškova, nedostatak svesti o značaju koncepta kao i neodgovarajući zakonski okvir.

build: Koliki je angažman preduzeća u kulturnom sektoru (na primeru Privredne banke iz Zagreba koja je osnovala fond za razvoj kulture)?

N.M: Postoje i brojni primeri, u kojima se kompanije javljaju najviše kao sponzori kul-turnih manifestacija. Moj utisak je da se tu izdvaja fi nansijski sektor, a posebno banke, koje zaista dosta sredstava ulažu u kulturne projekte. Posebno bih izdvojio Erste Ban-ku, sa njihovom nesvakidašnjom kolekcijom savremene vizuelne umetnosti iz celog regi-ona koja je prikazana u saradnji sa Muze-jom savremene umetnosti u Beogradu pod nazivom „Kontakt”. Zatim, tu su kompanije koje daju nagrade umetnicima kao sto su Henkel Art Awards, ili Philip Morris kroz Niš Art Foundation, i druge kompanije koje su pokretale i pomagale projekte i kultur-ne institucije kod nas kao što su Raiff eisen, Mercedes, Knjaz Miloš... Ali nažalost, kao sto smo videli u podacima iz istraživanja,

ova podrška često ide za nacionalne i veoma vidljive manifestacije u formi sponzorstava, a umetnički projekti ne zauzimaju visoko mesto među kategorijama koje kompanije pomažu.

build: Koje aktivnosti sporovodi Smart Kolektiv?

N.M: Smart Kolektiv je još 2004. godine, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Fondom za otvoreno društvo pokrenuo pro-gram „Inicijativa za odgovorno poslovanje”, sa ciljem da promoviše razvoj ove oblasti.

Danas Smart radi na uspostavljanju i insti-tucionalizovanju ove oblasti kroz kreiranje mreže – foruma poslovnih lidera, koja bi predstavljala kompanije spremne da inte-grišu ovaj koncept u svoje poslovanje, i koja će služiti kao primer i inspiracija svim dru-gim kompanijama aktivnim u Srbiji. Smart Kolektiv takođe nastavlja da sistemski raz-vija, unapređuje i promoviše ovaj koncept u Srbiji tako što kroz niz edukativnih aktiv-nosti, javnih i stručnih događaja, ali i kroz pokretanje praktičnih projekata i inicijativa, radi i povezuje sve ključne aktere kao što su predstavnici biznis sektora, medija, nevladi-nih organizacija, javne uprave i akademskih institucija. Na ovaj način stvara se međusek-torska mreža pojedinaca i institucija koje su u stanju da, svaka u svom domenu, doprine-su razvoju i implementaciji društveno odgo-vornog poslovanja.

Radimo na promociji oblasti i kroz obra-zovanje, informisanje i širenje vesti iz ove i srodnih oblasti, izdajemo RBI (Responsible Business Initiative) Newsletter, razne publi-kacije, studije, priručnike, a pokrenuli smo i svojevrsni CSR resurs centar. Sprovodi-mo redovna istraživanja na temu društvene odgovornosti kompanije, sa raznim ciljnim grupama. Prikupljamo i promovišemo naj-bolje prakse kroz bazu podataka koju sada počinjemo da kreiramo, i na kraju, radimo kao partneri sa pojedinim kompanijama, kako bi što konkretnije ova oblast u Srbiji postala deo svakidašnje prakse.

9

Društvena odgovornost kompanija predstavlja koncept u kome se fi rme svesno i dobrovoljno posve ujuaktivnostima koje izlaze iz njihove primarne delatnosti uve anja profi ta i pozitivno uti u na svoje radno, društveno i prirodno okruženje

poslovanje

Pozitivne prakse društvene odgovornosti preduze a

HOLCIMRazgovor na temu

društveno odgovornog poslovanja vo en je sa

gospodinom Gustavom Navarrom, generalnim direktorom kompanije

Holcim Srbija iz Popovca kod Para ina

Razgovor vodila: Tijana Jovanovi

Povod za razgovor je izuzetno angažova-nje kompanije Holcim svojom strate-

škom orijentacijom poboljšanja poslovnog ambijenta u Srbiji i društveno odgovornog odnosa prema zajednici u kojoj postoji.

build: Šta organizacije mogu učiniti kako bi doprinele rešavanju fundamentalnih pro-blema savremenog čovečanstva? Kako jedna organizacija može dati neki odlučujući do-prinos?

G.N: Kompanije ne mogu da reše fun-damentalne probleme jednog društva, ali mogu da investiraju sredstva i ulože napor da reše probleme zajednica u okviru kojih posluju, na taj način doprinoseći da zajedni-ca, ili društvo uopšte, rastu i jačaju zajedno sa kompanijom. Ukoliko kompanija posveti vreme dijalogu sa zainteresovanim partneri-ma i pravilno proceni povratne informacije, nema sumnje da će značajno doprineti ja-čanju ekonomije i odnosa u zajednicama u okviru kojih se odvijao dijalog. Kompanije ne smeju da se ponašaju autistično – one moraju da osluškuju i razumeju potrebe društva, one moraju na vreme da odgovore na identifi kovane potrebe i treba da imaju efi kasna i primenjiva rešenja za sve, ili bar za najveći deo. Biti globalan, ali nastupati lokalno, može doneti više dobrog nego po-kušavati da se nađe rešenje za sve probleme jednog društva u isto vreme.

build: Kakav je Vaš stav prema odnosu biznisa i ekologije?

G.N: Život u dobu klimatskih promena na-terao je kompanije da osmisle akcije, u za-visnosti od delatnosti kojom se bave, a koje će doprineti poboljšanju uslova zaštite ži-votne sredine. Pored procenjivanja poslova-

nja jedne kompanije na osnovu profi ta koji ostvaruje i njenom angažovanju u oblasti društveno odgovornog poslovanja, sve više klijenata sagledava jednu mnogo širu sliku industrije, koja insistira na hitnim akcijama kao protivteži rezultatima zanemarivanja zaštite životne sredine širom sveta, kojima smo svi svedoci. Na taj način, odnosi između biznisa i ekologije postaju sve bitniji.

build: Kakva je inicijativa Holcima za održivi razvoj?

G.N: Holcim je odavno prepoznao prin-cip da poštovanje zaštite životne sredine i zajednica u okviru kojih poslujete jeste odlučujući faktor za stalni poslovni uspeh. Uz stalni ekonomski rast, ova dva fakto-ra doprinose nesmetanom razvoju društva, omogućavajući održivi razvoj za generacije koje dolaze.

Prioriteti Holcim Srbije, koja je deo Holcim Group-a, jesu:• klimatske promene• upotreba alternativnih goriva i sirovina• bezbednost i zaštita na radu• izgradnja odnosa sa zajednicama u okviru

kojih poslujemo

Za sve svoje aktivnosti mi se trudimo da nađemo odgovarajuće respektabilne partnere i da sa njima zajedno delujemo. Po sistemu „zajedno smo jači”. Tako smo na međuna-rodnom planu sklopili sa GTZ-om strateško

partnerstvo i promovisali dokumet o proce-suiranju otpada u cementnim pećima.

U Srbiji, potpisali smo memorandum o namerama sa Ministarstvom za nauku i životnu sredinu Srbije o učestvovanju u pi-lot projektu Ministarstva za dobijanje tzv. IPPC dozvole (integrisana dozvola za velike industrijske zagađivače) u Srbiji. Projekat je započet krajem oktobra 2006, a podržala ga je Evropska agencija za rekonstrukciju.

build: Posvećenost Holcima održivom ra-zvoju.

G.N: Holcim Srbija je posvećena održivom razvoju zato što:• Želimo da i dalje razvijamo svoje poslo-

vanje doprinoseći ekonomskom razvoju zemlje, podržavajući buduće generacije u njihovom razvoju

• Prema prirodnim resursima se moramo odnositi na odgovoran način omoguću-jući svojim naslednicima da na raspolaga-nju imaju iste, zarad ostvarenja sopstvenih potreba

• Delimo i imamo odgovornost prema za-jednicama u okviru kojih poslujemo.

Holcim Group je proglašen za “Industrijskog lidera” po Dow Jones Sustainability Indeksu održivosti za

2006. godinu

Gustavo Navarro, generalni direktor

10

poslovanje

build: Koje akcije Holcima prate osnovna načela društvene odgovornosti?

G.N: Holcim je jedna od prvih kompanija u Srbiji koja je počela da primenjuje princi-pe Društveno odgovornog poslovanja. Naša politika oslanja se na šest glavnih principa:• Poslovna etika• Odnosi sa zaposlenima• Odnosi sa lokalnom zajednicom• Zdravlje i bezbednost na radu• Odnosi sa kupcima i dobavljačima • Monitoring i izveštavanje

Svaki princip je podržan odgovarajućom akcijom. Holcim Srbija je poštujući pravila principa etičkog poslovanja izdala u 2005. godini Poslovni kodeks, koji je javni doku-ment, ujedno obavezujući za sve zaposlene. Ovaj Kodeks propisuje moralne i etičke standarde svakodnevnog poslovanja. Akcije u okviru principa izgradnje odnosa sa zapo-slenima odnose se na razvoj zaposlenih – or-ganizaciju treninga (u zemlji i inostranstvu), raznih događaja koji promovišu timski duh i aktivnosti van radnog vremena (Dan otvo-renih vrata za sve zaposlene sa porodicama i meštane Popovca, Menadžment godišnji sastanak, Cementarijada).

Takođe, Holcim Srbija je jedna od prvih kompanija koja promoviše žene na bitnim rukovodećim mestima. Mi ne pravimo ni-kakvu diskriminaciju u pogledu religije, pola,

nacionalnosti ili bilo čega drugog. Ponosni smo što smo uspostavili i održavamo redovan dijalog sa zajednicama u okviru kojih poslu-jemo, što je rezultiralo realizacijom mnogih infrastrukturnih projekata od značaja za sve ljude koji žive u opštini. Do sada smo ula-gali prosečno godišnje oko 900.000 dolara u razne infrastkturne, kulturne, obrazovne projekte u opštini Paraćin (izgradnja Ane-ksa obdaništa u Paraćinu, Centra za majku i dete, fi skulturne sale, grejanje ili pijaća voda u mnogim gradskim i seoskim školama, re-konstrukcija srednjoškolskog centra, sanacija Hale sportova (Paraćin), nova, moderna vo-zila za odnošenje komunalnog otpada).Svoje kupce i dobavljače tretiramo kao jedne od najbitnijih partnera. Vršimo redovna is-traživanja nivoa zadovoljstva kupaca našim uslugama, organizujemo tehničku podršku, stručne skupove namenjene građevinarima, investitorima i dr.

Težimo da imamo transparentnu komuni-kaciju – zato je Holcim Srbija prvi u zemlji izdao Izveštaj o održivom razvoju i društve-no odgovornom poslovanju, pre dve godine. Ovih dana, objavljujemo i drugi Izveštaj o održivom razvoju za 2005. i 2006. godinu.

build: Kakva je politika bezbednosti i za-štite zdravlja zaposlenih u Holcimu?

G.N: Politika zdravlja i bezbednosti na radu u Holcim Srbija stavlja zaposlenog u samo

središte i njena namena je izgradnja svesti među zaposlenima o odgovornosti svakog pojedinca za sopstveni život i život kolega. Najbitnija stvar identifi kovana u Holcim Srbija jeste potpuna eliminacija rizika po zaposlene u smislu incidenata sa fatalnim ishodom ili pojave povreda na radu koje rezultiraju stalnim invaliditetom. Ovo je naš najvažniji poslovni cilj. Svi naši novoza-posleni imaju obavezu da prođu trening iz oblasti zdravlja i zaštite na radu, kao i svi naši podugovarači, treća lica i posetioci. Pravila iz oblasti zdravlja i bezbednosti na radu su sastavni deo opštih uslova svakog ugovora u našoj kompaniji. Rezultat je smanjenje broja povreda na godišnjem nivou sa osamdesetak u 2002. na 6 povreda tokom 2006. godine.

Cementara Holcim Srbija gradi nove pre iš iva e

Cementara Holcim Srbija zapo ela je izgradnju novog sistema za pre i-š avanje otpadnih voda vredan više od 500 hiljada evra. Ovaj sistem za pre iš avanje vode namenjen je reci Topli , a po njegovom završetku Hol-cim namerava da izgradi još jedan koji e pre iš avati vode koje se ispuštaju

u vodotok reke Crnice. Poslovodstvo Holcima veliku pažnju poklanja zaštiti životne sredine. U toku proteklih neko-liko godina cementara je zamenila sve stare fi ltere pa je vazduh nad fabrikom daleko istiji nego pre desetak godina. Za nove fi ltere i drugu opremu za me-renje zaga enosti, Holcim je do sada investirao više od 5 miliona evra.

11

poslovanje

Sve za gra evinarstvo

ProCredit Leasing d.o.o. je kompani-ja koja je osnovana u februaru 2005.

od strane ProCredit bank a.d. Beograd, sa ciljem da zadovolji potrebe kako postoje-ćih, tako i novih klijenata za fi nansiranjem opreme i vozila putem fi nansijskog lizinga. Ukratko, fi nansijski lizing je način fi nansi-ranja pokretne, nepotrošne imovine po po-jednostavljenim procedurama i povoljnijim kamatnim stopama u odnosu na klasične kredite. Sredstva obezbeđenja su svedena na minimum, s obzirom da je predmet lizinga u vlasništvu lizing kuće do trenutka otplate poslednje lizing rate.

U fokusu ProCredit Leasing-a se nalazi fi -nansiranje malih i srednjih preduzeća, bu-dući da smo ubeđeni da upravo ovaj sektor privrede otvara nova radna mesta i daje do-prinos od vitalnog značaja za privredu u ko-joj posluje. Lizing obezbeđuje investiranje uz minimum sopstvenih ulaganja, zbog čega je naročito pogodan za ovaj sektor čija su slobodna sredstva za fi nansiranje, u čestim slučajevima, već angažovana. Kompanija ProCredit Leasing preduzetnicima u naj-kraćem mogućem roku omogućuje lizing: • građevinskih mašina i opreme• uređaja i opreme (štamparske mašine,

fotografska, pekarska i druga oprema i uređaji, medicinski aparati, poljoprivre-dna oprema...)

• motornih vozila (putnički, teretni i ko-mercijalni program)

ProCredit Leasing je zainteresovan da podrži sektor malih i srednjih preduzeća nudeći im

mogućnost da na racionalan, efi kasan, fl eksi-bilan i ekonomičan način unaprede ili prošire svoju delatnost nabavkom potrebne pokretne stvari (nove ili korišćene) – sredstva za rad.

Zašto je lizing koristan?Lizing svojim korisnicima pruža brojne prednosti:• investiranje: zahvaljujući lizingu, pravna

lica i preduzetnici mogu proširiti svoje po-slovanje uz minimum sopstvenih ulaganja

• zato je lizing naročito pogodan za mala i srednja preduzeća čija su slobodna sred-stva za fi nansiranje, u čestim slučajevima, već angažovana

• fl eksibilnost u sredstvima obezbeđenja: tokom trajanja ugovora lizing kompani-ja ostaje pravni vlasnik predmeta lizin-ga, pa zato nema potrebu za dodatnim obezbeđenjem

• jednostavnost lizinga: lizing može biti ugovoren po vrlo jednostavnoj proceduri; uz to, lizing olakšava upravljanje troškovi-ma i poreskim obavezama

• brzina lizinga: lizing takođe može biti ugo-voren brzo, ponekad i za samo jedan dan

• prilagodljivost: plan i rok otplate rata usklađuje se sa specifi čnim potrebama korisnika

• ekonomičnost: preduzetnici, pravna lica ili poljoprivrednici mogu pribavljati sredstva za plaćanje naknade iz zarade ostvarene korišćenjem samog predmeta lizinga

• dodatne pogodnosti: moguće je prila-gođavanje plana otplate sezonskom prili-vu sredstava...

Ukoliko postoji potreba za nabavkom opreme, mehanizacije, postrojenja, motornih vozila, mašina i dr, a u ovom trenutku je preduzeće (ili pojedinac) već angažovalo raspoložive fi -nansijske resurse na drugoj strani, ako su za-interesovani za drugačiji način pribavljanja sredstava nego što je kreditno zaduživanje, ili ako postoji interes za pribavljanjem pokretne stvari po pojednostavljenoj proceduri, onda lizing predstavlja idealno rešenje.

Lizing za pravna lica i preduzetnikeKompanija ProCredit Leasing svim predu-zetnicima koji posluju najmanje 6 meseci u najkraćem mogućem roku (ponekad i za samo jedan dan) omogućava lizing: • građevinskih mašina i opreme • motornih vozila (putnički i komercijalni

program) • mašina, uređaja i opreme (štamparske ma-

šine, fotografska, pekarska i druga oprema i uređaji, medicinski aparati...),

po vrlo povoljnim uslovima i veoma jedno-stavnoj proceduri.

Pod opremom se podrazumevaju: • bageri, buldožeri, utovarivači, mikseri,

pumpe za beton i ostale mašine za građe-vinsku industriju

• rashladne mašine• štamparske mašine• uređaji, medicinski aparati• pekarske peći i dr.ProCredit Leasing odobrava lizing koji omogućuje da na racionalan, efi kasan, fl ek-sibilan i ekonomičan način unaprede ili pro-šire poslovanje nabavkom potrebne pokre-tne stvari – sredstva za privređivanje.

Lizing omogućava modernizaciju sredstava i načina poslovanja nabavkom novih tehno-logija – čime se postiže dodatna konkurent-nost na tržištu a takođe olakšava upravljanje troškovima. Dodatno, sredstva za plaćanje mesečnih rata lizinga mogu proizilaziti iz zarade ostvarene korišćenjem samog pred-meta lizinga.

Sve informacije u vezi lizinga možete dobiti u centrali ProCredit Leasing-a u Beogradu, na adresi: Milutina Milankovića 9, ili putem telefona 011 3012-700, kao i u svim ekspo-ziturama ProCredit banke širom Srbije.

Sve za gra evinarstvo

12

promo

Ravan krov varijante i rešenja

Na početku, treba biti precizan i reći da ravni krovovi kao ta-kvi ne postoje. Pod terminom ravni krovovi podrazumevaju

se krovovi sa nagibom manjim od 15 % (ravni krovovi sa velikim nagibom), a većim od minimalno potrebnog za nesmetano odvo-dnjavanje, od 0,5 %.

Iako to uglavnom zavisi od tipa ravnog krova, navodi se da bi njegov prosečni vek trajanja trebalo da bude najmanje 10 godina. Među-tim, kako bi ravni krov uspešno ispunjavao osnovnu namenu, neop-hodno je da se kontrola i održavanje obavljaju redovno.

Tipovi ravnog krovaRavni krovovi se prema materijalima i načinu izrade mogu svrstati u grupe. Ovde je data jedna osnovna podela, a vrste krovova su date u rastućem redosledu prema trajnosti, ali i prema troškovima izgra-dnje. To su:• Asfaltni ravni krovovi• Ravni krovovi sa jednoslojnom membranom• Višeslojni ravni krovovi • Ravni krovovi od ravnog ili profi lisanog lima

Troškovi izgradnje variraju od 1-2 evra po kvadratu za asfaltne, od-nosno jednoslojne krovne pokrivače koji se postavljaju preko posto-jeće krovne ploče, do 20 evra po kvadratu za metalni krov.

1. Asfaltni ravan krov se koristi od 1890-ih i najčešće se sastoji od jednog sloja smese na bazi asfalta, nanešenog na krovnu ploču, pre-ko koga je obično sloj mineralnog granulata. Uz manje popravke vek trajanja ovog tipa ravnog krova je oko 10 godina.

2. Jednoslojna membrana jeste najnoviji tip rešenja ravnog krova i koristi se često umesto postojećih višeslojnih membrana. Na trži-štu postoje brojni tipovi membrana, koje su na bazi modifi kovanog bitumena, asfalta sa dodatkom gume, a tu su i elastomerne mebra-ne (EPDM), kao i PVC. Postavljanje membrane se u zavisnosti od materijala vrši na različite načine, a uobičajna garancija se kreće od 10 do 12 godina. Samo postavljanje je ujedno i veoma bitno za ne-propusnost i dalje održavanje.Na našem tržištu, dostupni su polikarbonatni, odnosno polietilenski pokrivači visoke gustine.

3. Višeslojni ravni krovovi se sastoje od više naizmenično posta-vljenih slojeva impregniranog platna ili hartije premazanih sloje-vima bitumena, iznad kojih dolazi sloj granulata, odnosno balast. Granulat ima zadatak da štiti unutrašnje slojeve od vlage i vezan je asfaltnom smesom. Predviđeno je da ovakvi krovovi traju 10 do 30 godina. Međutim, budući da granulat pokriva membranu, inspekcija i održavaje samog krova jesu teži.

4. Metalni ravni krovovi se konstruišu od 19. veka, od tabli rav-nog ili profi lisanog lima koje se na spojevima zavaruju. Mogu trajati decenijama, naravno, u zavisnosti od kvaliteta upotrebljenog mate-rijala, od načina održavanja i izloženosti atmosferalijama. Metalne površine zahtevaju redovno farbanje, pa se danas često koriste bakar

i nerđajući čelik, posebno za površine teško dostupne za održava-nje. U slučaju upotrebe metalnih krovova jako bitan element jeste termoizolacija, koja može biti između dva sloja lima, u takozvanim sendvič panelima, ili kao zaseban sloj.

Rutinske kontrole i popravkeSobzirom da većina problema sa ravnim krovovima potiče od ne-mogućnosti da se pronađe tačno mesto manjeg defekta, te da se on popravi u ranoj fazi, inspekcije krova se moraju obavljati redovno. Preporučuje se da to bude 2 puta godišnje, u proleće i jesen, te da se zabeleži stanje i sve eventualno uočene promene.

To mogu biti nabori, mehuri, problemi sa odvodnjavanjem, pocepan materijal, naprsline, rupe, otvori ili otpad i šut koji se ponekad na-gomilavaju čak i na krovu. Važno je proveravati krov tokom velikih i obilnih kiša, kako bi se utvrdilo da li se, u kojoj meri i koliko dugo voda na krovu zadržava. Tokom provere, treba pogledati i unutrašnje zidove i plafone. Inspekcija ravnih krovova se u razvijenijim zemlja-ma vrši čak i uz pomoć infracrvenih kamera, noćnim snimcima koji tačno pokazuju vlažna mesta nevidljiva golim okom, koja se sporije hlade od ostatka krova.

Ukoliko se problem na vreme uoči i dijagnostikuje, može se značajan novac uštedeti, pre nego što veća intervencija postane neophodna. Otvori se mogu zapuniti, materijal koji nedostaje dodati, a ukoliko postoji problem sa zadržavanjem vode, moguće rešenje je povećanje nagiba ravnog krova. Zadržavanje vode se ranije najčešće rešavalo postavljanjem sloja ter hartije i agregata na postojeće slojeve, dok se danas za takve, manje popravke, mogu koristiti bitumenozni pre-mazi.

Veoma je važno, takođe, redovno čistiti krov od vegetacije koja se na samoj površini pojavljuje jer biljke stvaraju i proširuju pukotine i slaba mesta, te zadržavajući vodu povećavaju vlažnost i opasnost od curenja. Poseban slučaj povoljnog rešenja ravnog krova uz upotrebu vegetacije jesu krovne bašte o kojima će u nekom od narednih bro-jeva biti više reči.

Kada, nakon predviđenog vremena, koje se eventualno može pro-dužiti, do određene mere, krovu istekne predviđeni vek trajanja, i pored poravki, postoje procurivanja, umesto dodavanja novog sloja, preporučuje se zamena celog ravnog krova i to možda nekim od savremenijih rešenja.

Proizvođači i zastupnici na našem tržištu nude različita rešenja rav-nih krovova, ili zasebno, membrana, odnosno hidro i termoizola-cije koja se primenjuje u izradi ravnih krovova. Trimo Inženjering, Austrotherm, Sika, Prvi maj Čačak, Lensim Neoton, Izolacija Holding, Rich Brigita, Fim Kanjiža, Isomat imaju u svojoj ponudi kompletna rešenja ili proizvode za izolaciju ravnih krovova. Podaci o svim fi rmama koje proizvode elemente ravnih krovova, mogu se naći na web-sajtu www.gradjevinarstvo.co.yu. U nastavku rubrike, detaljnije su data moguća rešenja ravnog krova i prikazi nekih od vrsta hidro i termoizolacija, koje su na našem tržištu dostupne.

Ravan krov varijante i rešenja

www.buildmagazin.com14

TEMAbroja

TRIMO rešenja za ravne krovove

Kompanija Trimo-Inženjering jedina u Srbiji proizvodi kompletni program

prefabrikovanih sendvič panela. Uzimajući u obzir potrebu tržišta za novim, tehnološki poboljšanim proizvodima, koji ohrabruju kreativnost u arhitekturi, kompanija osmi-šljava inovacije i bavi se neprekidnim usavr-šavanjem svojih proizvoda.

U paleti svojih proizvoda, pored rešenja za fasade, TRIMO nudi i rešenja za krovove u obliku panela za pokrivanje krovova nagiba > 5º, od 3 do 5º i za pokrivanje krovova nagi-ba manjeg od 3º (5%). U pitanju su Trimo-term SNV i SRV paneli.

Trimoterm SNV krovni paneliTrimoterm SNV paneli su vatrootporni krovni paneli sa spoljnom oblogom trape-zastog oblika. Postoje tri tipa unutrašnje obloge:• Stepenasti (standardni) profi l• „V“ profi l (SNVv)• Glatki profi l (SNVg)

Ovi profi li se koriste za krovove minimal-nog nagiba 5º (8,8%), odnosno i za nagibe od 3 do 5º, sa dodatnim zaptivanjem.

Debljina SNV panela kreće se od 60 do 200 mm, težina od 18,9 kg za profi l debljine 60 mm, do 35,7 za profi l debljine 200 mm. Koefi cijent prolaza toplote, u zavisnosti od

debljine profi la iznosi od 0,53 W/m²K do 0,18 W/m²K. Širina panela iznosi 1000 mm, dužina od 2 do 14 m.

Posebni tip SNV panela je Trimoterm SNV-3L panel, koji se koristi za krovove blažeg nagiba, od minimum 3º. Sastoji se od obostrano galvanizovanog, obojenog če-ličnog lima sa unutrašnje i spoljašnje strane, između kojih je sloj lamelirane mineral-ne vune, klase A1, otporne na požar (EN ISO 1182). Širina ove vrste panela iznosi 1100 mm.

Trimoterm SRV paneli za ravne krovovePaneli za ravne krovove – Trimoterm SRV paneli se koriste za pokrivanje ravnih kro-vova poslovnih, industrijskih, magacinskih i komercijalnih objekata. Paneli se odlikuju odličnom termo i zvučnom izolacijom.

SRV paneli koriste se za krovove minimal-nog nagiba 2%. Postavljanje panela je brzo i jednostavno.

Trimoterm SRV paneli su izrađeni od obo-strano galvanizovanog, duboko profi lisanog, obojenog čeličnog lima sa unutrašnje strane, i umesto sloja lima sa spoljašnje strane, koji se uobičajeno pojavljuje kod ovakvih pane-la, Trimoterm SRV panel ima PVC vodo-otpornu membranu debljine 1,5 mm. Između njih se nalazi sloj lamelirane mineralne vune,

klase A1, otporne na požar (EN ISO 1182). Širina panela iznosi takođe 1000 mm, duži-na se kreće do 14 m, a dostupne debljine su: 60, 80, 100, 120, 150, 200 mm.

Sami paneli inovativnog sistema izrade rav-nih krovova koji podrazumeva gotove panele sa svim pratećim elementima, jesu nešto sku-plji u odnosu na elemente standardnog siste-ma polaganja višeslojnog ravnog krova, ali su sa druge strane, smanjeni troškovi transpo-rta, manipulacije i postavljanja panela.

Sobzirom na dugu referenc-listu, za TRI-MO rešenja ravnih krovova se može reći da polako postaju prepoznatljiv brand-name, kako na našem tržištu, tako i u regionu. Osim panela za izradu ravnih krovova, TRIMO, između ostalog, proizvodi i prefabrikovane elemente za kompletnu izradu, sanaciju i rekonstrukciju kosih krovova individualnih objekata – TRIMO FORM.

Trimo Inženjering d.o.o.Bul. Arsenija arnojevi a 99b,

11070 Novi Beograd, SrbijaT: + 381 11 2129 724

+ 381 11 2129 731F/T: + 381 11 2129 726E: offi ce@trimo.co.yu

I: www.trimo.co.yu

TRIMO rešenja za ravne krovove

15

TEMAbroja

Topao i suv ravan krov sa Austrotherm-omRenomirani proizvo a

termoizolacionih materijala na bazi polistirena nudi

više rešenja za kvalitetnu termi ku izolaciju ravnih

krovnih površinapiše: Vladimir uji ,dipl. inž. gra evine

Kvalitetna termička izolacija (kao i hi-droizolacija) krovnih površina predsta-

vlja nezaobilaznu meru u cilju obezbeđiva-nja neophodnog komfora za boravak, život i rad ljudi u objektima koji se grade ili re-stauriraju. Krovovi građevinskih objekata su „prvi na udaru“ kada su u pitanju atmosfer-ske prilike, tj. meteorološka dejstva, njihove posledice, a time i njihov uticaj na objekte u kojima ljudi borave, bez obzira da li se radi o jakom zračenju sunčeve svetlosti, jakim vazdušnim strujanjima (vetrovima) ili pa-davinama manjeg ili većeg inteziteta (sneg, grad, kiša itd.).

Proizvodi austrijskog koncerna Austro-therm (kompanije koja poseduje sopstvene proizvodne pogone u 7 evropskih zemalja, među kojima je i Srbija) namenjeni su, iz-među ostalog, i termičkoj izolaciji krovnih površina na objektu. Ti proizvodi izrađe-ni su na bazi polistirena koji se u postupku proizvodnje u Austrotherm-u ili ekspandira

(tako nastaje „EPS“ – ekspandirani polisti-ren ili još rasprostranjenije „stiropor“) ili ek-strudira („XPS“).

Rešenja za termi ku izolaciju ravnih krovova„Naša rešenja za kvalitetnu izolaciju ravnih krovova baziraju se pre svega na primeni Austrotherm XPS® proizvoda, koji se odli-kuje ne samo izvanrednim termoizolacio-

nim svojstvima, već i odličnim zaptivanjem vlage.Ovo svojstvo omogućava zaštitu hi-droizolacionog sloja, koji se postavlja ispod termoizolacionog sloja.“ kaže Dragomir Ilić, generalni direktor Austrotherm d.o.o, srpske ćerke kompanije istoimenog austrij-skog koncerna.

Ravni krovovi mogu imati višestruku na-menu. Postoje ozelenjene krovne površine, pošljunčani krovovi, krovne parking-površi-ne, krovne terase, kao i druge vrste krovnih površina. Na donjem primeru može se uo-čiti visinski raspored različitih slojeva kod takozvanog ozelenjenog krova:

Topao i suv ravan krov sa Austrotherm-om

Dragomir Ili , generalni direktor

Austrotherm XPS®, debljine od 2 cm do 6 cm se izra uje u Nišu, a u Austriji ak i do debljine od 20 cm! Plo e koje uvozimo iz Austrije su desetak posto skuplje, tako da kupcima ostavljamo dve mogu nosti– ili da koriste naše jeftinije plo e iz Niša i postavljaju ih u više slojeva, ili da koriste naše skuplje plo e iz Austrije i postavljaju ih jednoslojno. Obzirom na relativno nisku kupovnu mo u Srbiji, naši kupci se po pravilu odlu uju za plo eproizvedene u Nišu

16

1 – vegetacioni sloj2 – zaštitni sloj (folija)3 – drenažni sloj

(šljunak granulacije od 2/8 do 16/32)4 – Austrotherm XPS®

5 – hidroizolacija (npr. bitumenska)6 – armirana betonska plo a

TEMAbroja

Iz ovog primera se mogu izvesti i visinski preseci slojeva za druge vrste namena ravnih krovova. Tako kod krovnih parking-površi-na imamo, umesto gore prikazanog vege-tacionog sloja, najčešće armirani beton kao završni sloj, kod krovnih terasa završni sloj čine terasne ploče (koje se mogu oslanjati na sloj šljunka, ali i na „lagere“ od XPS-a) itd.

Na ovom mestu, pomenućemo još i pojam „plus-krova“. Ovaj pojam vezuje se za sta-re, već postojeće krovne konstrukcije koje možda ni u današnje vreme ne propuštaju vlagu, ali čija toplotna zaštita nije više ade-

kvatna, to jest, nije prilagođena današnjim klimatskim uslovima. U takvim slučajevima, najbolje je ugraditi dodatni „plus-krov“, pri čemu se mogu koristiti ploče Austrotherm XPS® sa ravnim ili usečenim ivicama:

„Želimo posebno da istaknemo da, ne-zavisno od namene ravnog krova, uku-pna debljina termoizolacionog sloja na ravnim krovovima treba da iznosi mini-mum 10 cm! Naša kompanija Termoizo-lacione ploče Austrotherm XPS® izrađu-je u Srbiji, u Nišu, u debljine od 2 cm do 6 cm, a u Austriji čak i do debljine od

20 cm! Ploče koje uvozimo iz Austrije su desetak posto skuplje, tako da kupcima ostavljamo dve mogućnosti – ili da koriste naše jeftinije ploče iz Niša i postavljaju ih u više slojeva, ili da koriste naše skuplje plo-če iz Austrije i postavljaju ih jednoslojno. Obzirom na relativno nisku kupovnu moć u Srbiji, jasno je da se naši kupci gotovo po pravilu odlučuju za naše ploče proizvedene u Nišu.“ završava Ilić.

Austrotherm d.o.o.Mirka Obradovi a bb,

SRB-14000 Valjevotel: 014 / 29 13 10; fax: 014 / 29 13 13

email: offi ce@austrotherm.co.yuwww.austrotherm.com

krovne terase

17

1 – drenažni sloj(šljunak granulacije od 2/8 do 16/32)

2 – zaštitni sloj (folija) 3 – Austrotherm XPS®

4 – od ranije postoje a hidroizolacija (npr. bitumenska)

5 – od ranije postoje a EPS-termoizolacija6 – od ranije postoje a parna brana7 – armirana betonska plo a

krovne parking-površine

TEMAbroja

Problemihidroizolacije objekata

Pravilna hidroizolacija objekta, kao i pro-blemi koji proističu od pogrešno izve-

dene ili nepravilno održavane hidroizolaci-je, treba da bude faza na koju podjednako obraćaju pažnju i vlasnik objekta i izvođač radova.

Isomat tretira i rešava svaki problem hidro-izolacije pojedinačno, uz korišćenje visoke tehnologije i dugogodišnjeg iskustva. U članku ove dužine nemoguće je obuhvatiti do detalja sve moguće situacije i određene specifi čnosti svakog objekta pojedinačno. Zbog toga su vam na raspolaganju naši stručnjaci iz Odeljenja tehničke podrške.

HIDROIZOLACIJA RAVNIH KROVOVA

U stanovima na poslednjem spratu se često javlja problem vlage, što je posledica nepo-stojeće ili loše izvedene hidroizolacije, lošeg odabira materijala, loše termoizolacije i ne-adekvatnog održavanja. Ovde vam preporu-čujemo nekoliko načina rešavanja problema, zavisno od stanja krova i vaših budućih po-treba.

Lokalno zaptivanje pukotina, fuga i spojnicaU velikom broju slučajeva, jednostavno zap-tivanje pukotine, dilatacije ili fuge u potpu-nosti rešava hidroizolacioni problem, što je ujedno i najekonomičniji način eliminisanja vlage.

Prvo se lociraju pukotine u cementnoj ko-šuljici ili staroj izolaciji i dobro se očiste od prašine i svih drugih nečistoća. Suva povr-šina se premaže, celom dužinom pukoti-ne, prajmerom ISO-PRIMER, u širini od ≈ 12 cm. Kada se prajmer osuši, četkom se lokalno nanosi ISOFLEX, elastomerni hi-droizolacioni premaz. U sveži namaz ISO-FLEX-a utiskuje se armaturna traka od po-liesterske tkanine ili staklenog voala. Kada se prvi sloj ISOFLEX-a osuši, slede još dva lokalna pokrivajuća premaza. Posebnu pa-žnju treba posvetiti sastavu ravnog krova i vertikalnih površina, kod koga se primenjuje isti postupak uz posebnu pažnju na mesta prodora metalnih elemenata kroz ravni krov (cevi, ograda), koja treba dobro očistiti od prašine i korozije.

Izolacija krova sa nagibom (bez akumulacije vode)Uobičajeno je da ravni krovovi sa nagib-nim slojem od cementne košuljice ili tera-co-materijala imaju problem propuštanja vode. Generalno, koriste se dva tipa rešenja: 1) hidroizolacija elastomernim premazom ISOFLEX i 2) hidroizolacija plastomernom bitumenskom membranom sa mineralnim posipom ISOGUM P.

Hidroizolacija elastomernim premazom Isofl ex

Prvo se obave lokalne popravke nagib-nog sloja uz pomoć cementnog maltera DUROCRET. Nanošenje ISOFLEX-a zahteva čistu i suvu površinu. Cela povr-šina ravnog krova se prajmeriše premazom ISO-PRIMER. Kada se prajmer osuši, lo-kalno se nanosi jedan premaz ISOFLEX-a duž svih sastava vertikalnih i horizontalnih površina (holkeri), duž očišćenih pukotina i dilatacija, kao i na mestima prodora. Dok je premaz još uvek svež, u njega se utiskuje armatura od 10 cm široke trake od polie-stera ili staklenog voala. Potom se po celoj površini krova četkom ili valjkom nanosi ISOFLEX. Ukoliko je neophodno, ISO-FLEX može da se, radi lakšeg nanošenja, razredi vodom do 5%. Kada se taj premaz osuši, poprečno u odnosu na prethodni, na-nosi se još jedan sloj ISOFLEX-a. Finalni rezultat je kontinualna i elastična hidroizo-laciona membrana bez nastavaka. Osnovna prednost premaza ISOFLEX je njegova dugotrajnost, budući da je projektovan kao hidroizolacioni materijal, a ne boja.

Materijal:• ISOFLEX – elastomerni hidroizolacioni

premaz• ISO-PRIMER – prajmer za ISOFLEX• TREVIRA – traka od poliesterske tkani-

ne ili staklenog voala širine 10 cm

Hidroizolacija bitumenskom membranom sa Isogum P

Prvo se obave lokalne popravke nagibnog sloja pomoću cementnog maltera DUROC-RET. Postavljanje bitumenskih membrana zahteva čistu i suvu površinu. Površina se prajmeriše bitumenskom emulzijom ISO-PAST (razređuje se vodom 30-50%), ili bi-tumenskim lakom ISOLAC. Kada se praj-

mer osuši, plamenikom se vare membrane ISOGUM P, upravno u odnosu na nagib, počev od najniže tačke. Bočni preklopi pri varenju su 10 cm. Preklopi se obrađuju ma-lim plamenikom i špahtlom. Radi dodatne zaštite bitumena na spojevima, preporuču-jemo premazivanje ISOFLEX-om. Prela-zi membrane na holkerima i vertikalnim površinama se takođe obrađuju špahtlom i malim plamenikom. Slivnici se, posle či-šćenja, izoluju ISOFLEX-om pojačanim trakom od poliesterske tkanine. Prodori metalnih cevi ili ograde kroz membranu se premazuju ISOFLEX-om pojačanim tra-kom od poliesterske tkanine. Primena bitu-menske membrane je dobro rešenje ukoliko se postupak varenja pravilno izvede. Zato je neophodno da ovaj postupak obave profe-sionalci.

Materijal:• ISOGUM P – plastomerna (APP) bitu-

menska membrana sa poliester uloškom 180 g/m2

• ISOPAST – bitumenska emulzija• ISOLAC – bitumenski lak• ISOFLEX – elastomerni hidroizolacioni

premaz • TREVIRA – traka od poliesterske tkani-

ne ili staklenog voala širine 10 cm

Izolacija krova bez nagiba (akumulirana voda)Prvo se dobro očisti podloga od prašine i ostalih trošnih materijala. Potom se podlo-ga dobro pokvasi, ali bez akumulacije vode. Spojevi horizontalnih i vertikalnih površina se dobro pokvase i na njima se, pomoću po-limer cementnog maltera DUROCRET i adekvatne alatke, prave zaobljenja (holkeri). Pravi se AQUAMAT-ELASTIC, meša-njem komponenti A (prah) i B (elastifi ka-tor). Nanosi se četkom prvi premaz AQUA-MAT-ELASTIC u trakama širine 1 m. Premaz se podiže na vertikale 15-20 cm. U još uvek sveži namaz utiskuje se poliester-ska tkanina (TREVIRA) širine 1 m. Poli-esterskom tkaninom armirani prvi premaz se, posle sušenja, pokriva novim premazom AQUAMAT-ELASTIC-a. Potom sledi treći kompletni premaz sa AQUAMAT-ELASTIC-om u beloj boji, unakrst u od-nosu na prethodni. Sloj ne sme da bude deblji od 1 mm. Finalni sloj AQUAMAT-

Problemihidroizolacije objekata

18

TEMAbroja

ELASTIC u beloj boji štiti hidroizolaciju od UV zračenja, te tako povećava njen živo-tni vek i funkcionalnost.

Materijal:• AQUAMAT-ELASTIC – elastični 2K

hidroizolacioni premaz• TREVIRA – poliesterska tkanina za ar-

miranje hidroizolacionih slojeva• DUROCRET – polimer-modifi kovani

cementni malter

Izolacija krova i pokrivanje plo icamaLokalne popravke košuljice se vrše cemen-tnim malterom DUROCRET. Ukoliko je potrebna nova košuljica po celoj površi-ni, koristi se SCREED-100. Posle 7 dana, može da se radi hidroizolacija. Prvo se površina dobro očisti od prašine i trošnih delova. Sledi dobro kvašenje, ali bez aku-mulacije vode. Priprema se AQUAMAT-FLEX mešanjem komponenti A (prah) i B (elastifi kator). Na svim mestima gde se susreću horizontalne i vertikalne površine (holkeri), na izrazitijim pukotinama i dila-tacijama, kao i na svim mestima gde postoje prodori kroz ploču, nanosi se četkom jedan sloj AQUAMAT-FLEX-a u koji se utiskuje 10 cm široka traka od poliesterske tkanine. Ukoliko je neophodno, radi boljeg pokriva-nja armature, posle sušenja uraditi još jedan premaz. Kada se lokalni premazi potpuno

osuše, cela površina se ravnomerno prema-zuje AQUAMAT-FLEX-om. Kada se prvi premaz osuši, unakrst se premazuje sledeći sloj. Debljina svakog pojedinačnog sloja ne sme da bude preko 1 mm. Za lepljenje plo-čica se koristi lepak Isomat AK-ELASTIC. Popunjavanje fuga se obavlja MULTIFILL 3-15 sa dodatkom aditiva DS-99. Kombi-nacija AQUAMAT-FLEX-a i Isomat AK-ELASTIC-a daje izuzetan hidroizolacioni sistem.

Materijal:• AQUAMAT-FLEX – elastični 2K hi-

droizolacioni premaz• TREVIRA – traka od poliesterske tka-

nine ili staklenog voala širine 10 cm za armiranje hidroizolacionih premaza

• Isomat AK-ELASTIC – veoma elastični 2K lepak za pločice

• MULTIFILL 3-15 – polimer-modifi ko-vana fug-masa za fuge širine 3 - 15 mm

• DS-99 – aditiv za vodonepropusnost fug-mase

Izolacija krova ispod termo-izolacionog slojaLokalne popravke košuljice se vrše cemen-tnim malterom DUROCRET. Ukoliko je potrebna nova košuljica po celoj površi-ni, koristi se SCREED-100. Posle 7 dana, može da se radi hidroizolacija. Prvo se povr-šina dobro očisti od prašine i trošnih delova.

Sledi dobro kvašenje, ali bez akumulacije vode. Priprema se AQUAMAT-FLEX me-šanjem komponenti A (prah) i B (elastifi -kator). Četkom se nanosi prvi sloj AQUA-MAT-FLEX-a u širini od 1 m. Premaz podići uz vertikale 15-20 cm. U još uvek sveži namaz utiskuje se poliesterska tkani-na (TREVIRA) širine 1 m. Nastavlja se sa premazivanjem cele površine AQUAMAT-FLEX-om, uvek u pojasevima od 1 m. Rol-ne od poliesterske tkanine treba da se bočno preklapaju 10 cm. Kada se prvi sloj, armiran poliesterom, osuši, sledi još jedan premaz po celoj površini. Kada se drugi premaz osuši, neophodan je i treći premaz AQUAMAT-FLEX-om, poprečno u odnosu na pretho-dni. Debljina svakog sloja pojedinačno ne sme da prelazi 1 mm. Kada se hidroizola-cioni sloj osuši, jednostavnim polaganjem se postavljaju termoizolacione ploče od ekspandiranog polistirena. Termoizolacija se prekriva geotekstilom ili polietilenskom folijom. Na kraju se sistem opterećuje krov-nim pločama ili šljunkom debljine 6-8 cm, što predstavlja zaštitu od sunca i vetra.

Materijal:• AQUAMAT-FLEX – elastični 2K hi-

droizolacioni premaz• TREVIRA – poliesterska tkanina za ar-

miranje hidroizolacionih slojeva

Za sve dodatne informacije javite se na telefone 011/ 2710-141 i 2710-045

TEMAbroja

Osnovna komponenta sistema je EPDM (etilen propilen dien-monomer), je-

dnoslojna hidroizolaciona folija od sintetič-ke gume, koja zahvaljujući svojim karakte-ristikama, kako u pogledu kvaliteta samog materijala tako i u pogledu tehnologije izvođenja, u potpunosti zadovoljava kriteri-jume koje zahtevaju standardi u modernom građevinarstvu.

EPDM folije debljine 1,15 i 1,52 mm pri-menjuju se za hidroizolaciju novih krovova (ravnih, lučnih, kosih) i sanaciju postojećih, hidroizolaciju krovnih bašta, parking-pro-stora, temeljnih ploča, bazena i sl. U zavi-snosti od uslova primene na raspolaganju su folije armirane poliesterskom mrežom i folije sa protivpožarnom zaštitom gornje površine.Za hidroizolaciju rezervoara, ribnjaka, kanala, taložnih polja proizvode se EPDM geomem-brane u debljinama 1,02, 1,15 i 1,52 mm.

EPDM folije su dostupne u panelima do 15 m širine i 61 m dužine što kao rezultat daje izradu manjeg broja spojeva i kraće vreme ugradnje. Zahvaljujući svom sastavu, poseb-no EPDM polimerima i čađi, ovaj materijal poseduje izuzetnu otpornost na ozon i UV zračenje i na kraju – starenje. Izrazita fl eksi-bilnost, čak i pri temperaturama nižim od -45°C, i mogućnost elastičnog izduženja od preko 300% omogućuju primenu ovog ma-terijala i u najoštrijim klimatskim uslovima. EPDM je inertan materijal sa ograničenim uticajem na životnu sredinu u toku proizvo-dnje, ugradnje i eksploatacije. Trajnost ma-terijala, zanemarljivi troškovi održavanja i

konkurentna cena ugradnje rezultiraju eko-nomski vrlo povoljnim rešenjem.

EPDM folije za hidroizolaciju krovova ugrađuju se slobodnim polaganjem u sis-temu sa balastom i kod inverznih krovova, mehaničkim fi ksiranjem i lepljenjem. Spa-janje susednih panela vrši se po hladnom postupku hemijski aktivnim materijalima (prajmer, samolepljiva traka). Za obradu ka-rakterističnih detalja na krovovima kao što su slivnici i drugi otvori i prodori, svetlarni-ci, rigole, unutrašnji i spoljašnji uglovi, ati-ke... Firestone Buliding Products kompanija je razvila kompletan asortiman pomoćnog materijala, čime je omogućena ugradnja kvalitetnog hidroizolacionog sistema.

Preduzeće Izolacija Holding a.d. sa ospo-sobljenim izvođačima i tehničkim licima, uz potpunu tehničku i operativnu podršku proizvođača materijala, nudi, pored usluga izvođenja hidroizolacije EPDM folijama, i saradnju u fazi projektovanja i izbora najpo-godnijeg hidroizolacionog sistema.

EPDMhidroizolacioni sistemi Firestone Building Products

AKRILfl ex® sistem, proizvod Prvog maja iz Čačka, štiti krovne površine od spoljašnjih atmosferskih uticaja i predstavlja alternativu za tradicionalno korišćene sisteme zaštite krovova proizvodima na bazi bitumena, sin-tetičkih folija i slično.

AKRILfl ex® je jednokomponentna vo-dorastvorna disperzija napravljena na bazi specijalne polimerne emulzije i dodataka. Premaz je temperaturno elastičan (na toplo i hladno), vodonepropustan i stabilan na ul-travioletne zrake.

AKRILfl ex® se koristi u novogradnji kao i za sanaciju ravnih krovova. Podloga na koju se nanosi može biti od betona, nove i stare bitumenske izolacije, lima i eternit ploča.

Premaz se ne preporučuje za površine koje su trajno opterećene vodom pod pritiskom, od-nosno površine premazane AKRILfl ex®-om moraju imati nagib 0,5%-8%. Pri premazi-vanju bitumenskih podloga, kao i podloga koje imaju dilatacije, područja posebnih opterećenja ili površine sklone pukotinama preporučuje se armiranje AKRILfl ex® pla-tnom.

Kod određenih hidroizolacionih krovnih sistema uslov garancije kvaliteta primene AKRILfl ex® sistema je postojanje parne brane.

AKRILfl ex® sistem sastoji se od:• AKRILfl ex® prajmera, za impregnaciju

podloge• AKRILfl ex® platna• AKRILfl ex® premaza

AKRILfl ex®

elasti nahidroizolacijaravnih krovova

TEHNI KE KARAKTERISTIKE• Izgled: bela, oksidno-crvena ili zelena

homogena masa• Prekidno izduženje AKRILfl ex® sistema 160%• Prionjivost na :

- beton 0,513 N/mm2

- bitumen 0,569 N/mm2

- pocinkovani lim 0,656 N/mm2

- eternit plo u 0,565 N/mm2

• Vodonepropustljivost do pritiska od 6 bara

20

TEMAbroja

RAVNI KROVOVIkoncipiranje sistema

Ravan krov – da ili ne? Ovo je svakodnevna

dilema projektanata i investitora na našem

klimatskom području, dilema sasvim opravda-

na kada se imaju u vidu neposredna iskustva

iz proteklih godina. Naime, kod velikog broja

objekata sa ravnim krovovima izgrađenih u

prethodnom periodu je vrlo evidentan pro-

blem hidroizolacije. Osnovni uzrok je, po

našem mišljenju, protok vremena udružen sa

tehnološkim karakteristikama materijala pri-

menjivanih prilikom izrade hidroizolacionih

sistema (najčešće baziranih na bitumenu).

Treba li se zbog toga lišiti svih onih pogodno-

sti koje nam pruža pravilno izrađena krovna

terasa? Naš odgovor je: Naravno, NE.

Savremena tehnologija građevinskih mate-

rijala primenjivih u sistemu ravnog krova je

toliko napredovala da možemo da, uz pravilno

koncipiranje, izgradimo objekat čiji će krovni

sistem biti funkcionalno pouzdan tokom ce-

log životnog veka zgrade. Naravno, pri tome

bivamo nagrađeni visokim estetskim rezulta-

tom i zadovoljstvom upotrebe krovne terase.

Na krovnoj terasi pogledu je dostupan samo

završni sloj, koji je ujedno najviše izložen ne-

gativnom dejstvu spoljnih faktora (kiša, sneg,

mraz, UV zraci, toplota, mehaničko optereće-

nje – habanje, hemijski uticaji...). To nipošto

ne znači da smemo da zanemarimo pretho-

dne, „nevidljive“ slojeve. Jedino nam komple-

tan sistem, izveden u svakoj od faza na pravi-

lan način, garantuje pouzdanost i dugotrajnu

funkcionalnost krovne terase.

Gledano odozdo na gore, elementi sistema su

sledeći:

1. Podloga mora da bude čvrsta, zdrava i

statički adekvatno proračunata da uspešno

podnese, kako predviđena pomeranja objek-ta, tako i opterećenje koje će se pojaviti po-stavljanjem narednih slojeva sistema i samim korišćenjem terase. Ukoliko je u pitanju be-tonska ploča, neophodno je da se pre izrade narednih slojeva saniraju sve eventualne pu-kotine u betonu i da se na adekvatan način obrade dilatacioni spojevi. U ovoj, kao i u svim narednim fazama, odabir adekvatnih materijala je presudan (MEGACRET-10, DUREBOND, ELASTOTAN...). Moguće je već u fazi betoniranja rešiti vodonepropu-snost ploče korišćenjem materijala PENE-TRON, PENETRON Admix, ili PENE-TRON Plus

2 Parna brana, kao i paroregulacioni slojevi, su često zanemarivani elementi (građevinska folija NE može da obavi taj zadatak!). Maza-nje podloge bitumenskim emulzijama Esha-Elastic ili EshaCoat 6-s je jedno od rešenja, a optimalno rešenje za branu je bitumenska membrana EshaProtex sa aluminijumskom folijom. Kao sloj za otparivanje može da se koristi membrana EshaPerfo

3. Termoizolacija i nagibni sloj su obično re-šavani polaganjem EPS ili XPS ploča preko kojih se izrađuje polusuva cementna

košuljica. Naš predlog je daleko brže, jefti-nije, efi kasnije ( =0,067 W/mk) i LAKŠE (265 kg/m3) rešenje pomoću materijala PO-LITERM BLU. Čvrstinu ovog sloja može-mo da prilagođavamo očekivanom optereće-nju, a ako je potrebna i zvučna izolacija veća od 21,5 dB, koristimo neku od membrana iz serije dBred

4. Odabir vrste hidroizolacije u mnogo-me zavisi od tipa krova (neprohodan, slabo

prohodan, krovna terasa, krovna bašta) i od

željenog fi nalnog izgleda krovne površine

(keramika, kamen, behaton ploče, mineralni

posip, poliuretan, itd...). Zajednička osobina

svakog od sistema je, osim vodonepropusno-

sti, vrhunska elastičnost, mehanička otpor-

nost i otpornost na sve klimatske uticaje ka-

rakteristične za naše podneblje

a) Cementna hidroizolacija AQUAMATE-

LASTIC je pogodna kada je predviđena

obloga od keramičkih ili kamenih ploča, fi k-

siranih lepkom AK-20 ili AK-ELASTIC

(treba izbegavati polaganje „na materijal“) i

fugovanih sa MULTIFILL 0-5 sa dodatkom

DS-99

b) POLIURETANSKI premazi su pred-

viđeni za situacije kada želimo da nam je

hidroizolacioni sloj ujedno i fi nalna obloga.

Zahvaljujući paleti boja, mogućnosti izrade

protivkliznih površina i samolivosti materi-

jala, mogući su izuzetno visoki estetski do-

meti

c) Na slabo prohodnim i neprohodnim kro-

vovima koristićemo elastomerne (SBS) bi-

tumenske membrane EshaDien, od kojih je

završna sa obojenim mineralnim posipom.

Naravno, prilikom reparacije oštećene izo-

lacije na postojećim objektima, odabir ma-

terijala za sanaciju umnogome zavisi od tipa

originalnih materijala, od stepena oštećenja i

od raspoloživog budžeta. U svakom slučaju,

neophodno je detaljno sondiranje kako bi se

validno utvrdio stepen oštećenja, a sanira-

nje treba obaviti u obimu koji u potpunosti

otklanja postojeća oštećenja i na minimum

smanjuje mogućnost pojave novih.

RAVNI KROVOVIkoncipiranje sistema

21

TEMAbroja

Isobau Hellas S.A. je jedna od vodećih grčkih kompanija u oblasti proizvodnje

i isporuke izolacionih krovnih i zidnih po-liuretanskih sendvič panela sa tradicijom preko 25 godina i ogromnim iskustvom u proizvodnji i radu na razvoju moderne teh-nologije ISOBAU.

U svom proizvodnom programu poseduje najsavremenije tehnologije za proizvodnju poliuretanskih panela za krovno i zidno oblaganje, tankih trapezoidnih limova, PVC svetlarnika i pratećih fazonskih ele-menata.Termoizolacioni krovni i zidni sendvič pa-neli ISOBAU, sa ispunom od poliuretana, odlikuju se velikom energetskom efi kasno-šću, kvalitetnom izradom prema standardu EN ISO 9001:2000, a u cilju zaštite čove-kove sredine proizvodi poseduju ekološki sertifi kat ISO 14001. Osnovne karakteristi-ke sendvič panela su takve, da umnogome smanjuju potrošnju energije. Proizvode se u dve varijante sa izolacijom od samogasi-ve poliuretanske pene klase B1 i B2. Zbog svojih odličnih termoizolacionih karakte-ristika zadovoljavaju savremene zahteve za toplotnom izolacijom.

Prednosti panelaSloboda kreativnog oblikovanja i arhitekton-skog izraza, lakoća primena, mala specifi čna težina, odlična termoizolaciona svojstva i je-dnostavna montaža pružaju projektantima i izvodjačima velike mogućnosti za moderno, brzo i ekonomično arhitektonsko rešenje.

Primena panelaPaneli se jednako dobro mogu koristiti za izgradnju jednostavnog skladišnog prostora, ekskluzivnih poslovnih objekata, tržnih cen-tara, distributivnih centara, sportskih obje-

kata, poljoprivrednih objekata, proizvod-nih pogona, industrijskih hala, i gotovo su nezamenivi u izgradnji hladnjača.

Energetski pregledIako u većini zgrada krovni pokrivač pouz-dano apsorbuje energetsku razliku spolja-šnjosti i unutrašnjosti, postoje lokalne slabe tačke na strukturi zgrade, gde prolazi više toplote nego na okolnim površinama. One nastaju usled nekog oštećenja ili loše izrade zgrade, pa im se zbog toga mora posvetiti posebna pažnja. Ove tačke prouzrokuju lo-kalizovane površinske temperature, čija je posledica formiranje kondenzacije i plesni. Postoji bliska veza izmedju karakteristika izolacije i kontrole vlažnosti, zbog visoke to-plotne provodljivosti vode, koja je skoro tri-deset puta veća nego provodljivost vazduha koji miruje. Toplotna provodljivost u izola-cionom materijalu povećava se kao funkcija sadržaja vode. Oštećenja od mraza, korozija, efekat rastvaranja kod drugih materijala, kao i promene u dimenzijama, takodje mogu biti prouzrokovani širenjem vlage.

Potreba za nižim vrednostima koefi cijenta prolaza toplote k (W/m2K) i kontinuitet izo-lacije zahtevaju sigurnost izolacije tokom veka trajanja zgrade, kao i otklanjanje bilo kakvog rizika od povećane toplotne propustljivosti, bez obzira na uzrok. ISOBAU izolacioni krovni i zidni paneli koriste izolaciju siste-ma zatvorenih ćelija između nepropustljivih

metalnih obloga, koje sprečavaju da vlaga i para uopšte dospeju do izolacionog jezgra, što obezbedjuje dugoročnu toplotnu pouzdanost i izolacioni kontinuitet.

Tačnost i brzina isporuka, visok nivo podr-ške kupcima uz garantovani kvalitet i široki asortiman čine ISOBAU HELLAS S.A. pouzdanim partnerom pri izboru termo-izolacionih poliuretanskih sendvič panela. Otvaranje kancelarije u Beogradu je želja da se klijentima sa teritorije bivše Jugoslavije omogući lakše i brže dolaženje do podrob-nijih tehničkih informacija o proizvodima, karakteristikama materijala, načinu instali-ranja i drugih relevantnih detalja neophod-nih za pravilnu izgradnju.

Predstavništvo BeogradVile Ravijojle 11, Beograd,

Tel: +381 11 367 90 19 Fax:+381 11 367 90 18

Mail: isobausrb@isobau.gr Site : www.isobau.gr

ISOBAUsendvi paneliISOBAUsendvi paneli

22

promo

Međunarodni koncern Würth, prisutan u 80 zemalja sa 330 kompanija, snab-

deva profesionalce u oblasti montaže sa pre-ko 100.000 artikala. Saradnja sa Würth-om je garancija kvaliteta i efi kasnosti svakog profesionalca.

Proizvodi iz našeg programa su rađeni pre-ma DIN i ISO standardima propisanim za razna područja delatnosti gde se koriste ti-plovi, vijci, proizvodi tehničke hemije, ruč-ni, električni i pneumatski alati za izolaciju, održavanje i negu. Zahvaljujući radu svojih stručnjaka Würth ima vodeću poziciju na tržištu montažne opreme i tehnike u svetu.

Würth je u Srbiji i Crnoj Gori prisutan od 1996. godine. Tim mladih ljudi koje su ško-lovali stručnjaci Würth-a, donosi novosti i kvalitetna rešenja za dnevne poslove i pro-bleme u skoro svako mesto naše zemlje. Stal-no usavršavanje i dnevni kontakt sa brojnim korisnicima naših artikala obezbeđuju da ljudi iz struke imaju stručne sagovornike koji razumeju procese i poznaju tehnologije. Na-šim kupcima na taj način obezbeđujemo stal-no praćenje najnovijih dostignuća iz oblasti montažne tehnike bez obzira gde se nalaze.

Ovom prilikom predstavljamo sistem za an-kerisanje i tiplovanje. Sistem se sastoji iz:• softvera za proračun i odabir ankera i

tiplova• asortimana ankera• uređaja za ispitivanje podloge u koju se

ugrađuje anker• uređaja za ispitivanje nosivosti ankera.

Softver za proračun ankera daje mogućnost odabira pravog ankera, koji svojom karakte-ristikama može da izdrži opterećenje koje mu se zadaje.

U ponudi postoje ankeri koji su prilagođeni različitim vrstama opterećenja i namena.Uređaj za ispitivanje podloge se sastoji iz sledećeg:

1. Šmitov čekić Ovo je uređaj koji na osnovu mehaničkog otpora prodoru kuglice u beton daje pribli-žnu vrednost tvrdoće betona na pritisak, što je najvažnija karakteristika betona u statič-kom smislu.

2. TICO Ultrazvučni instrument za ispitivanje beto-na bez razaranja.Pomoću ovog uređaja mogu se odrediti:• uniformnost betona• naprsline, pukotine, oštećenja u betonu

usled vatre i mraza• modul elastičnosti (indirektno i približno)• čvrstoća betona sa velikom tačnošću ako

je poznata vrednost R dobijena Šmitovim čekićem.

Uređaj za ispitivanje nosivosti ankera (hidraulična čupalica, elektronski modul dinametar i štampač).Ankeri koji se mogu testirati ovim uređajem su svi ankeri koji su posta-vljeni u betonu i koji imaju navoj-no stablo M8, M10, M12, M16 ili čauru sa unutrašnjim navojem M8, M10, M12, M16.

Takođe i svi ankeri M8-M16 koji su po-stavljeni u kombinaciji sa nekim hemijskim ankerom.

Ankeri koji postoje u ponudi su ispitani na Građevinskom fakultetu u Beogradu.Istovremeno želimo da spomenemo i Insti-tut za ispitivanje materijala “IMS” u Beo-gradu, koji prati naš rad u području detalj-nog ispitivanja ankera.

Pozivamo Vas da nas posetite na Sajmu građevinarstva ove godine i pogledate našu prezentaciju na temu sistema koji smo ukratko predstavili.

Würth d.o.o. BeogradPan eva ki put 38,

11210 Beograd, Krnja atel: 011/2078 200fax: 011/2078 210

e-mail: prodaja@wurth.co.yuwww.wurth.co.yu

Ankerisanje i tiplovanjeAnkerisanje i tiplovanje

23

promo

Alumil razvija visokokvalitetna rešenja alu-minijumskih profi la za sve moguće arhi-

tektonske primene. Skoro 30 godina iskustva i inovaciona rešenja učinila su Alumil širom sve-ta vodećim snabdevačem profi lima. Sistemi su dizajnirani tako da ispunjavaju čitav niz zahte-va i imaju sva neophodna svojstva da zadovo-lje sve kriterijume termalne i zvučne izolacije, zaštitu od provale, kao i otpornost na požare. Alumil danas ulaže značajne napore u do-menu unapređenja tehnologije i uvođenja savremenih tehničkih rešenja u proces proi-zvodnje, a koja su izvedena na funkcionalno i ekonomski prihvatljivom nivou. Sistemi aluminijuma atestirani su od strane međuna-rodnih instituta: IFT ROSENHEIM, ISO, A.A.M.A. i dr.

Na našem tržištu Alumil je prisutan od 1995. godine. Razvijena je distributivna mreža sa regionalnim centrima u Čačku, Beogradu, Novom Sadu, Nišu, kao i u Pod-gorici u Crnoj Gori. U Beogradu je osno-van i korisnički servis u cilju kontinuiranog informisanja projektantskih kuća i tehnič-kih službi o proizvodima i rešenjima koje nudi Alumil.

U ovom broju magazina Build predstavljamo tehničke karakteristike lanterne M 10800 i sistema klasične staklene fasade M6 koje, pored odlične kompatibilnosti, karakteriše i višestruk izbor konstruktivnih rešenja.

M 10800 staklena krovna konstrukcijaKarakteristike sistema:• Pokrivanje u različitim oblicima i pri-

menama kao što su piramide, svetlarnici, kupole, nadstrešnice itd.

• Građevinska rešenja za izradu višestranih piramida koje se harmonično sjedinjuju sa ostatkom konstrukcije

• Različite dimenzije poprečnih preseka profi la koji omoguća-vaju izradu atrijuma velikih razmera

• Svi materijali koji se ugrađuju, uključujući horizontalne i ver-tikalne aluminijumske elemen-te, nerđajuće zavrtnje i ostale vezivne elemente, dugotrajni su i otporni na koroziju čak i pod najoštrijim vremenskim uslovi-ma

• Termoprekid sa dvostrukim za-stakljivanjem od 24 do 54 mm

• Izuzetna kompatibilnost sa sistemom M6 radi izrade kom-pleksnih struktura

• Sistem drenaže za odvođenje vode stvorene kondenzacijom

Sertifi katiProjektovanje, proizvodni procesi i kontrola kvaliteta svih profi la proizvedenih od strane Alumil-a su sertifi kovani po ISO9001Proces elektrostatičkog farbanja je sertifi kovan od strane QUA-LICOAT i RAL (GSB) u svim Alumilovim fabrikama

Posle serije M 10800 Alumil je na tržište plasirao i staklenu kliz-nu krovnu konstrukciju – serija 10880

ALUMIL aluminijumski sistemi za primenu u gra evinarstvu

TEHNI KE KARAKTERISTIKE AL PROFILA (M 10800)

Legura Aluminijuma AIMgSi 0,5 F22 6060 (1725)

Tvrdo a 12-14 HB

Debljina zaštitnog sloja 75 m minimum

Debljina profi la (min-max) 2,2-2,5 mm

Geometrijska kontrola profi la DIN 17615 Compliant

TEHNI KI PODACI SISTEMA

Širina profi la 55 mm

Maksimalni moment inercije do 883 cm4

Mogu nost zastakljivanja jednostruko, dvostruko ili trostrukostaklo, od 24 mm do 50 mm

Zaptivanje dva nivoa zaptivanja, EPDM zaptivka perimetri ki

24

promo

M6 klasi na staklena fasada

Serija je predstavljena posle serije klasične fasade Ml i usavršena je u tri različita smera:• bolja izolacija• naglasak na jednostavnoj izradi• poboljšan sistem za drenažu, što je posti-

gnuto specijalnim gumama i velikim ka-nalima za odvođenje vode

Karakteristike sistema:• Širok spektar poklopnih profi la i stubova,

čime se postiže raznolikost fasada, kao što su dekorativni aluminijum ili poklopni profi li od nerđajućeg čelika

• Koefi cijent prenosa toplote do RMG 1.0 (prema DIN V 4108-4)

• Zaptivenost klase E600 (prema prEN 12208)

• Nije potrebna dodatna mehanička pot-konstrukcija za njegovu ugradnju

• Širok spektar primena, počev od jedno-stavnih ravnih konstrukcija do složenih konstrukcija pod nagibom i atrijum kon-strukcija (veliki holovi, dvorane), kombi-nuje se sa sistemom M10800

• Širina poliamida 25 mm, primenjiv za grupu 2,1 termičke izolacije

• Rasteri velikih razmera• Sertifi kovan od strane IFT ROSEN-

HEIM i svrstan u najvišu kategoriju na svim izvršenim testovima

• Otvoriva polja (vrata i prozori serije M11000) koja se ugrađuju u istoj ravni sa ostatkom konstrukcije

• Mogućnost ugradnje INOX poklopaca

Sertifi katiProjektovanje, proizvodni procesi i kontrola kvaliteta svih profi la proizvedenih od strane Alumila su sertifi kovani po ISO900LProces elektrostatičkog farbanja je sertifi ko-van od strane QUALICOAT i RAL (GSB) u svim Alumilovim fabrikama

TEHNI KE KARAKTERISTIKE AL PROFILA (M 6)

Legura Aluminijuma AIMgSi 0,5 F22 6060 (DIN1725)

Tvrdo a 12-14 HB

Debljina zaštitnog sloja 75 m minimum

Debljina profi la (min-max) 1,8- 5,0 mm

Geometrijska kontrola profi la DIN 17615 Compliant

TEHNI KI PODACI SISTEMA

Širina profi la 55 mm

Maksimalni moment inercije do 2073,53 cm4

Mogu nost zastakljivanjajednostruko, dvostruko ili trostruko staklo, do 52 mm

Zaptivanjedva nivoa zaptivanja,EPDM zaptivka

25

Beograd

Batajni ki drum 283c tel/fax: 011 375 74 44Zrenjaninski put 139e tel/fax: 011 208 35 97

a ak

Dragoslava Bojovi a 586tel/fax: 032 320 480

Niš

Toponi ki put bb tel/fax: 018 583 090

Novi Sad

Tekelijina 72tel/fax: 021 424 926

Podgorica

Cijevna bb tel/fax: 081 606 370

Korisni ki servis Beograd

Terazije 10/1tel/fax: 011 361 22 76

promo

Lexan® pune i sa aste plo e

Polymers Group iz Beograda je autorizovani zastupnik fi rme GE

Plastics Specialty Film & Sheet – lidera u proizvodnji polikarbonatskih ploča pod za-štićenim imenom Lexan®.

Dvadesetogodišnja saradnja sa fi rmom GE Plastics Specialty Film & Sheet u okviru prodaje i tehničke pomoći, uz stalno širenje prodajnog programa, omogućila je Poly-mers Group-u da ispuni i najsloženije zah-teve svojih kupaca. Polymers Group, pored prodaje i tehničke pomoći, svojim klijenti-ma obezbeđuje i konsultantske usluge pri izboru tipa, vrste i debljine ploča i pratećeg materijala, kao i stručnu podršku u cilju op-timalnog načina ugradnje Lexan® ploča.

U okviru svog prodajnog programa, pored velikog izbora Lexan® ploča i razgrana-te prodajne mreže, u ponudi je i komple-tan prateći materijal, razvijen specijalno za ugradnju Lexan® ploča.Iz proizvodnog programa GE Plastics Spe-cialty Film & Sheet izdvajaju se tri osnovna tipa ploča: 1. Lexan® Th ermoclear – višeslojne ploče 2. Lexan® Solid – pune ploče 3. Lexan® Corrugated - valovite ploče

Višeslojne plo eLexan® Th ermoclear je višeslojna termo-izolaciona polikarbonatna ploča sa visokom svetlosnom propustljivošću, obostrano UV zaštićena i otporna na udar. Idealan je krov-ni pokrivač i materijal za zastakljivanje sa ši-rokim spektrom primene: muzeji, staklenici, šoping-centri, industrijski objekti, sportski centri, nadstrešnice. Mnogostranost Lexan® Th ermoclear vi-šeslojnih ploča za zastakljivanje ogleda se u:• maloj masi

• lakoj montaži• visokoj energetskoj efi kasnosti• samogasivosti• UV otpornosti• garanciji• širokom portfoliu – dostupnom u asorti-

manu struktura, premaza, boja, dimenzija i debljina

• ekološkim standardima

Lexan® višeslojne polikarbonatske ploče proizvode se u širokom spektru boja, di-menzija, debljina, struktura i vrsta. Prema potrebama kupca mogu se izabrati: • debljine: 4,5; 6; 8; 10; 16; 20; 25 i

32 mm• boje: providna, opal bela, dim, siva, žuta,

crvena, zelena, plava, tirkiz, led efekat• dimenzije: 2100 × 6000, 2100 × 7000,

1250 × 6000, 1250 × 7000 mm, a postoji imogućnost sečenja na meru

Vrste Lexan® Th ermoclear ploča su: • Lexan® Th ermoclear dvostrano UV za-

štićena ploča je jedinstvena ploča takvog tipa na tržištu. Za razliku od ploča drugih proizvođača jedinstvena je po lakoći ugrad-

nje, prvenstveno zbog toga što omoguća-va da obe strane ploče budu okrenute prema suncu, bez bojazni da će vreme-nom požuteti. Kod ovog tipa ne postoji mogućnost greške prilikom montaže

• Lexan® Th ermoclear samoperiva ploča je prva na svetu samoperiva ploča obostra-no UV zaštićena. Obezbeđuje smanjenje površinske napetosti polikarbonata i po-većava kontaktni ugao vode na ploči. Ovo prouzrokuje formiranje veće kapljice koja odnosi prljavštinu i ostavlja ploču skoro bez fl eka

• Lexan® Th ermoclear Dripgard ploča se preporučuje za krovna pokrivanja kod kojih su vodene kapljice neprihvatljive. Najbolji primer za to su komercijalni sta-klenici, kod kojih vodene kapljice mogu da prouzrokuju propadanje useva

• Lexan® Th ermoclear Solar Control IR višeslojna ploča – providna, sa blagoze-lenom bojom, blokira bliski infracrveni spektar zračenja, ali ima veliku svetlosnu propustljivost. To znači da je smanjen prolazak solarne energije, a da svetlosna propustljivost ostaje na visokom nivou

Lexan® pune i sa aste plo e

26

promo

Pune plo ePune Lexan® ploče proizvođača GE PlasticsSpecialty Film & Sheet imaju široku primenu u raznim granama industri-je: avio-industriji, građevinarstvu, tele-komunikacijama, elektronici, mašinstvu, saobraćaju... Lexan® polikarbonat je amorf-na tehnička termoplastična masa koju odli-kuje visok nivo mehaničkih, optičkih, elek-tričnih i termičkih osobina.

Pune ploče se dele na: Lexan® Exell-d i Lexan® Margard

Lexan® Exell-d je dvostruko UV zaštićena i nepropusna transparentna polikarbonatna ploča. Ovaj tip ploča je specijalno razvijen za spoljašnju upotrebu. Osobine su mu:• visoka otpornost na vremenske uticaje• savijanje na hladno• mala masa• providnost – kao staklo• izvanredna otpornost na udar – 20 puta

veća od otpornosti klirita i 250 puta veća od otpornosti stakla

• visoka čvrstoća i prilagodljivost• jednostavan za upotrebu: za formiranje,

sečenje, bušenje, štampu• 10-godišnja garancija

Najčešće se primenjuje kod: • sigurnosnog zastakljivanja• spoljašnjeg zastakljivanja • kao zvučna barijera• kod zastakljivanja krovova • kod kupola • kao separator

Lexan® Margard je dopuna standard-nim Lexan® polikarbonatskim pločama. Lexan® Margard ploča poseduje tvrdi povr-šinski premaz sa jedne ili obe strane, zavisno od tipa, što povećava otpornost na abraziju i spoljašnje uticaje. Osobine: • mala masa• providnost• izvanredna otpornost na udar• visoka otpornost na grebanje• visoka čvrstoća i prilagodljivost• 10-godišnja garancija

Koristi se za: • sigurnosno zastakljivanje• separatore na tribinama• antivandal zastakljivanje• specijalna vozila• vizire• zaštitu mašina• sporohodna vozila

Prate i materijalZa kvalitetnu ugradnju Lexan® ploča ne-ophodno je koristiti određen prateći materi-jal, kako ne bi došlo do ulaska vode u ploče, a samim tim stvaranja vlage i buđi. Polymers Group je tokom svog dugogodišnjeg rada sa Lexan® pločama u saradnji sa GEP-om razvio niz pratećih materijala za kvalitetnu ugradnju.

Polymers GroupBul. Mihajla Pupina 165a

11070 Novi BeogradTel: 011/ 213-27-99, 130-821

e-mail: offi ce@polymers.co.yuwww.polymers.co.yu

27

promo

Tehnološka revolucija, na ijem smo pragu, trebalo

bi da ponudi odgovor na aktuelne probleme

Sve prisutniji slogani „ukorak sa svetom’’, „rame uz rame sa Evropom’’, imaju na-

ravno samo jednu funkciju – da nas ubede da smo i mi deo onoga što nazivamo sve-tom ili, ako ništa drugo, deo Evrope. Ono što dolazi posle obećavajućeg uvoda najče-šće i nije tako ubedljivo. Kolektivna ideja da smo potpuno izopšteni iz sveobuhvatne slike sveta, makar u kontekstu arhitekture, je nažalost pre stvarnost nego mit. Dovoljno je setiti se da je arhitektura samo refl eksija kompleksnosti društva i našeg humanizma i jasno je gde smo.

Globalizacija kao jedna od najuticajnijih ideja koja se pojavila poslednjih decenija, ukazuje nam da postoje koncepti i problemi u celom svetu koji su bez izuzetaka zaje-dnički i liderima i ostalima: klimatske pro-mene, manjak resursa, prirodne nepogode...Očuvanje okoline od neprestanih ljudskih razaranja jeste najdominantnije pitanje koje utiče na našu sutrašnjicu, pothranjujući stra-hovanja da će nam ovaj treći milenijum biti i poslednji.

U narednoj deceniji trebaće nam odgovori na pitanje kako da isprojektujemo našu iz-građenu okolinu i kako da vodimo poslove za održivu budućnost.

Neophodno je da redefi nišemo našu percep-ciju arhitekture: Kako će biti projektovana?

Kako bi trebalo da funkcioniše u biosferi i zašto moramo da projektujemo i za period nakon njenog životnog ciklusa gledano iz perspektive kako ekologa tako i projekta-nta?

U retrospektivi, period čiji smo savreme-nici može biti kulminacija podele između projektovanja i izvođenja, građenja i me-sta, koja je počela u renesansi. Iskustva iz poslednjih decenija – razvoj i globalizacija tehnike (CAD, numeričko modelovanje performansi građenja), tehnologije, proble-ma (održivost u glavnim aspektima) i talen-ta (arhitekte kao internacionalne zvezde) – potrebno je sistematizovati i rangirati, u cilju umanjivanja uopštenosti predviđanja i zavođenja reda u perspektivi.

U tom kontekstu čini se prikladnim da se dosadašnja arhitektura zaokruži zgradom muzeja Gugenhajm u Bilbau, delom Frenka Gerija, zato što je prvo delo koje je pokre-nulo pitanje slobode ekspresije i napravilo uticaj na arhitekturu Geri kuća iz 1979. god. Tehnologija kuće nije bila ni na koji način napredna, ali ta mala građevina bila je pre-

puna ideja koje su an-ticipirale kasniji razvoj u savremenoj umetno-sti, kao što je upotreba nepravilnih formi pri-vidno oslobođenih gra-vitacije i postavljanje jednih uz druge uzora-ka različitih materijala. Ovo pokazuje nevero-vatnu brzinu kojom je arhitektura oslobođena predrasuda evoluirala, zapravo može se reći da je današnja brzina raz-voja prevazišla ljudsku

moć imaginacije. Kompjuterskim alatima ukorist brzine čini se da avanturizam arhi-tekata neće imati granice.

Razvoj kompjuterskih programa i pravlje-nje modela objekata su očigledno značajno uticali na dizajn u arhitekturi. Ma koliko je to stvorilo fantastične nove mogućnosti, isu-više često se dešava da radije zgrade prera-staju u modele nego što modeli prerastaju u zgrade. U tom smislu, kao potpuna suprot-nost, rad Luja Kana vremenom postaje sve značajniji i uticajniji. Okrećući svojevreme-no leđa trendovima i vrativši se klasicima, on je pokazao savremenoj arhitekturi novi pravac i čini se da Kanova arhitektura nudi tihi protest savremenom radu.

Kao prirodni nastavak ideala modernog pokreta, godinu dana nakon Gerijeve kuće, 1980. godine završena su dva projekta koji su predstavljali pionire inovativnog razmi-šljanja i upotrebe nove tehnologije u smislu konstruktivnog sistema i materijalizacije. Lojd zgrada, Ričarda Rodžersa i Partnera i zdanje Hongkong i Šangaj Banke, Normana Fostera i Saradnika bile su veliki korak na-pred u smislu kvaliteta izgrađene okoline, ali su i otvorile mnoga danas aktuelna pitanja, održivost rešenja okruženja, niskog utroška energije, što je pokazalo potrebu za iznala-ženjem novih rešenja u tehnologiji gradnje. Tehnološka revolucija, na čijem smo pragu, trebalo bi da ponudi odgovor na aktuelne probleme, od kojih bi neki konkretniji bili: • Razvoj i prihvatanje „egzotičnih’’ ma-

terijala sa visokim performansama, kao što su karbon vlakna, Airex i ostali radi

Budu nost je sada

28 www.buildmagazin.com

arhitektura

zamene metala i betona u konstrukciji objekata i mostova, što će se desiti kako cene budu padale

• Naglasak na očuvanju energije, kako energije za proizvodnju građevinskog materijala, tako i utrošene energije prili-kom izgradnje

• Striktna pravila u vezi sa reciklažom svih građevinskih materijala

• Razvoj alternativnih pogonskih izvora za vozila kao što su električni motori i hidrogenske ćelije goriva

• Napredak u energetskim sistemima baziranim na eksploataciji snage vetrova i talasa

• Dalji napredak u tehnologiji stakla u cilju prodiranja što više prirodne svetlosti u objekte

• Razvoj tehnički naprednijih i energetski efi kasnijih izolacionih sistema

• Pomaci u tehnologiji strukturalnih mem-brana

• Razvoj ETFE folija• Naprednija upotreba tzv. zelene

drvene građe

Neka od navedenih predviđanja su već u naznakama naša stvarnost i desiće nam se i ranije nego što pretpostavljamo. Impera-tivi okoline sa razmenom ideja, informacija i najpozitivnijim mogućim značenjem glo-balne homogenizacije mogu biti katalizatori rasta drugačijih kultura građenja, globalno

svesnih, a lokalno ukorenjenih i izazvati arhitekte da opremljeni alatima budućno-sti odgovore na nove izazove, redefi nišući vekovima stare podele. Možda će to doneti mirniju budućnost, iako je veoma teško vi-deti kako bi to moglo da se desi.

Poslednjih decenija trendovi u arhitekturi evoluiraju poput vrste životinja, na bogatoj ekološkoj podlozi. Kao i u prirodi, raznovr-snost i pluralizam su ključni pojmovi. Naj-interesantniji događaji i ideje u arhitekturi , rođeni su lokalno i individualno. Rođeni su mimo zadataka i u okolini u kojoj su prirodno duboko ukorenjeni kao deo en-titeta. Budućnost? Imaće kontinuitet arhi-tekturalnih vrsta iz prošlosti, sa kohezijom

www.buildmagazin.com 29

i doslednošću i sa povećanim brojem nekih mutacija i hibrida. Ratovi i ekološke krize učiniće da društvo i arhitekte budu konzer-vativniji i skloniji poštovanju propisa. Preo-vlađivaće averzija ka riziku. Tako da će uloga progresivnih stručnih časopisa pre svega biti promovisanje arhitekture kao kulturnog di-skursa koji će pružati optor strahu od nikad jačih snaga konformizma, fi listinizma i vla-davine straha.

Kreativna hrabrost, ne tehnologija, je ono što otvara nove horizonte.

arhitektura

Armstrong, svetski lider u proizvodnji spuštenih plafona, neprekidno se raz-

vija i unapređuje svoj proizvodni program, osvaja nove materijale i tehnologije i svo-jim korisnicima pruža nove mogućnosti u oblasti projektovanja i izvođenja plafonskih sistema.

Na našem tržištu najprepoznatljiviji pro-izvod Armstronga, mineralni plafon dimen-zija 60 × 60 cm sa vidljivom potkonstruk-cijom, u svetskim razmerama je sve manje zastupljen.

Umesto njega, poslednjih godina sve više se upotrebljavaju plafoni od drugih materijala, pre svih metala i drveta, dok elementi od mineralnih vlakana dobijaju nove dimenzije i forme.

Metalni spušteni plafoni, u Armstrongu po-znati pod komercijalnim nazivom ORCAL, danas se proizvode ne bi li ispunili i naj-specifi čnije zahteve projektanata, izvođača i krajnjih korisnika prostora.

Sistemi poput ORCAL CLIP IN plafona mogu se koristiti čak i u slučaju najrigoroz-nijih higijenskih zahteva za čistoću pro-

stora. Ovaj plafonski sistem u varijanti sa specijalnom završnom bojom BIOGUARD uništava bakterije i druge mikroorganizme koji dođu u kontakt sa površinom ploče, što ga čini upotrebljivim u prostorijama čistoće ISO 3 (klasa 1)! Tradicionalno najzastupljenija grupa spu-štenih plafona – plafoni od mineralnih vla-kana, dobila je predstavnika nove generacije

– ULTIMA CANOPY panele. ULTIMA CANOPY su fabrički oblikovani konveksni ili konkavni paneli sa povećanom sposobno-šću apsorpcije zvuka, koji se posebno pre-poručuju za velike otvorene prostorije, call centre, tržne centre, konferencijske sale, ali i sve druge prostore u kojima je potrebno po-boljšati kontrolu zvuka. Panele čini nekoliko slojeva na bazi mineralnih vlakana, ukupne

ARMSTRONG plafoni nove generacije

30

promo

debljine 32 mm, sa završnom obradom u obliku specijalne akustičke membrane. Pa-neli se proizvode u standardnim dimenzija-ma 1905 × 1180 × 32 mm i bele su boje. Isporučuju se sa kompletnom opremom ne-ophodnom za montažu.

Sličan proizvod, samo sa naglašenom deko-rativnom ulogom su INFUSION CANO-PY paneli. Za razliku od ULTIMA CANO-PY, INFUSION paneli su napravljeni od polikarbonata koji može biti proizveden u

velikom broju boja, što govori da je osnovna funkcija ovog proizvoda dekorativna. Paneli se savijaju na licu mesta po željenom preč-niku uz pomoć pratećih sajli za montažu. U prostoru se mogu postavljati pojedinačno, grupisati u različite kompozicije ili jednom stranom oslanjati na zid.

Još jedno od rešenja iz CANOPY progra-ma su AXIOM CANOPIES. Njihov kon-cept se zasniva na kombinaciji već poznatih standardnih Armstrongovih ploča svih vrsta i relativno novih prefabrikovanih alumini-jumskih profi la pod komercijalnim nazivom AXIOM. Mineralne, metalne ili drvene ploče se postavljaju u ram od AXIOM pro-fi la visine 5, 10, 15 ili 20 cm i željene dužine, formirajući na taj način popularno nazvane „oblake“ u spuštenom plafonu. Kačenje za međuspratnu tavanicu vrši se pomoću stan-darnih elemenata koji su, zahvaljujući svom položaju, nevidljivi posmatraču zbog čega se stiče utisak da plafon pluta, poput oblaka.

EMPORIO – novi program prekida a i priklju nicaMetalke Majur

Prekidači i priključnice iz proizvodnog programa Metalke Majur svojim dizaj-

nom i kvalitetom nametnuli su se kao svoje-vrstan tržišni fenomen koji duže od decenije predstavlja najprodavaniji program u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji, uz veliko tržišno učešće i u Bosni i Hercegovini. Značajan rast izvoza u poslednjih nekoliko godina i prisustvo na čak 12 inostranih tržišta (Ru-sija, Norveška, Španija, Grčka, Mađarska, Rumunija, Bugarska, kao i sve države na-stale posle raspada Jugoslavije) dodatno do-prinose pozicioniranju Metalke Majur kao regionalnog lidera u proizvodnji prekidača i priključnica.

Svoj dinamičan rast Metalka Majur je za-služila bogatom ponudom i novim pro-izvodnim programima koji se na tržištu pojavljuju u veoma malom razmaku, što je posebno uočljivo u poslednjih nekoliko go-dina. Prodaju programa prekidača i priključ-nica pod nazivom Set Q OG Metalka Majur je počela 2004, godinu dana kasnije pojavio se program Status (kasnije će se ispostaviti - program sa izuzetnim prodajnim rezul-tatima), 2006. tržište je imalo mogućnost i privilegiju da bira između čak tri nove linije – Royal, Royal Exclusive i Happy, od kojih je ovaj poslednji izazvao nepodeljene pozi-tivne reakcije najšire javnosti, jer je kreiran za decu, pa su prekidači zanimljivih oblika i boja (cvet, sunce, zvezda, jaje na oko...) vrlo brzo osvojili tržište, kako u Srbiji, tako i ši-rom Evrope.

Novi proizvodni program prekidača i pri-ključnica pod nazivom Emporio pojavio se u prodaji početkom aprila ove godine. Novi program vodećeg regionalnog proizvođača elektro galanterije, logično, odmah je privu-kao veliku pažnju ljudi iz branše i krajnjih potrošača.

Emporio je program prefi njenog izgleda, modernog dizajna, i lako se uklapa u različi-te enterijere. Konstruktivno rešenje i odabir materijala omogućava korisnicima potpunupersonalizaciju, tj. prilagođavanje željama i potrebama korisnika. Pored široke palete boja, biće moguće naknadno menjanje iz-gleda transparentnog (providnog) ukrasnog rama različitim dezenima i šarama, pa će konačan izgled prekidača i priključnica za-visiti samo od mašte potrošača. Ova osobina

otvara neslućene mogućnosti – od prila-gođavanja izgleda proizvoda promeni boje zidova, do toga da na prekidaču ili utičnici možete imati deo fotografi je Vama dragih osoba, poruku lične prirode, svoj crtež ili bilo šta drugo što zamislite, a što se može napisati, nacrtati ili odštampati na papiru!

Za razliku od drugih programa ovog tipa, zamena ukrasnog okvira ne zahteva pre-thodnu demontažu tipkala ili poklopca priključnice, već se brzo i jednostavno skida

samo ukrasni okvir i vrši njegova zamena drugim, ili se u njega (u slučaju transparen-tnog okvira koji postoji u ponudi) ubacuje samostalno dizajnirani papirić i ponovo se vraća na nosač ukrasnog okvira bez skida-nja tipkala ili poklopca priključnice. Ovakva izmena ukrasnih okvira je velika prednost u odnosu na konkurentske programe drugih proizvođača.

Inovativan dizajn modernih linija, u skladu sa evropskim trendovima, osmišljen je da za-dovolji zahteve savremenog potrošača. Na-mera dizajnera bila je da se debljina proiz-voda minimizira i što više stopi sa zidom, u skladu sa minimalističkim trendovima koji trenutno dominiraju u ovoj oblasti.

Metalka Majur u startu nudi osam različi-tih boja ukrasnih okvira: belu, svetlo sivu, transparentnu, krem, svetlo plavu, tamno zelenu, bordo i crnu, dok je boja osnovnih

elemenata svetlo siva, što je takođe novina na domaćem tržištu. Kako bi se na najbolji način promovisale mogućnosti proizvoda Emporio sa transparentnim ramom, Metal-ka Majur će u narednom periodu trgovcima besplatno distribuirati papiriće sa različitim dezenima, kako bi stimulisala krajnje ko-risnike da eksperimentišu i puste mašti na volju. Biće organizovane i nagradne igre za najkreativnije kupce, a ova akcija će biti ispraćena na internet prezentaciji Metalke Majur.

Prekidači i priključnice Emporio proizvode se u skladu sa međunarodnim standardima i njihov kvalitet se testira u renomiranim ino-stranim laboratorijama za proveru kvaliteta. Osnovni cilj rigorozne kontrole kvaliteta jeste brz, jednostavan i potpuno bezbedan kontakt potrošača sa električnom energi-jom. Proizvodi imaju sertifi kate za prodaju na tržištima Nemačke, Švedske, Norveške, Finske, Danske, Rusije i drugih evropskih zemalja.

Superioran dizajn je karakteristika koja je osnovno obeležje Metalke Majur, jer je namera da se proizvodima sa kojima smo u svakodnevnom kontaktu kreira dodatna vrednost, tako da prekidači i priključnice pored svoje upotrebne dobiju i estetsku di-menziju, tj. postanu specifi čan ukras u domu kupaca. To najbolje govori i slogan Metalke Majur: “Lepota je u detalju...”, što novi pro-gram Emporio još jednom na najbolji način potvrđuje.

Emporio je, uprkos svojim superiornim ka-rakteristikama, cenovno kreiran u skladu samogućnostima domaćih kupaca. Paralelno sa početkom prodaje u Srbiji, Emporio će se naći i na svih dvanaest inostranih tržišta, na kojima su prisutni proizvodi Metalke Majur. Spisak zvaničnih prodajnih mesta Metalke Majur, pod nazivom Metalka Shop (kojima će Emporio biti ponuđen pod vrlo stimulativnim uslovima, kako bi se što pre našao na rafovima) može se pronaći na in-ternet prezentaciji Metalke Majur.

Metalka MajurŠangi eva 6

35270 Majuroffi ce@metalka-m.com

www.metalka-majur.com

EMPORIO – novi program prekida a i priklju nicaMetalke Majur

32

promo

Kada se teži savršenstvu, samo dobro nije dovoljno

dobro. Rukovode i se ovim principom, Klima Centar d.o.o.

svojim klijentima donosi opremu koja spada u grupu

VRHUNSKIH proizvoda svetskih lidera u oblasti

klimatizacije, ventilacije i grejanja

Okosnicu ponude Klima Centra d.o.o. čini ovlašćena distribucija najšire game

opreme za hlađenje i grejanje, Johnson Controls York i Wolf GmbH. Kako bi se u potpunosti udovoljilo istančanim zahtevi-ma domaćeg tržišta, početkom ove godine Klima Centar dopunila je svoju ponudu proizvodima svetskog doajena iz oblasti ventilacije – švedskog Lindab Ventilation.

Najvažnija karakteristika programa koji obuhvataju opremu navedena četiri inostra-na proizvođača je KVALITET utemeljen na dugogodišnjoj tradiciji. Uz to, usmerenje na najnovija tehnološka dostignuća, kao i pri-mena rezultata aktuelnih naučnih istraživa-nja iz oblasti KGH, opremi koju distribuira

Klima Centar obezbeđuju maksimalne ra-dne performanse, neverovatnu ekonomič-nost i neobičnu dugotrajnost.

Uz to, proizvodni programi četiri svetska partnera Klima Centra međusobno se do-punjuju, te tako pružaju mogućnost tre-tiranja vazduha na NAJŠIREM DIJAPAZONU objekata, različitih veličina, vrsta i namena, BEZ PRESTANKA, TOKOM CELE GODINE.Kvalitet, najbolje performanse, ekonomi-čnost i mogućnost najšire primene KGH opreme svojih partnera Klima Centar upot-punjuje i primenom svetskih standarda distribucije. Oni podrazumevaju isporuku u najkraćem vremenskom roku, na nazna-čenu adresu, u skladu sa svim propisanim transportnim, uvoznim i standardizacijskim zahtevima i procedurama, po, naravno, naj-boljoj mogućoj ceni i uz razne mogućnosti plaćanja.

Uz opremu se još isporučuje i potpuna tehničko-informativna dokumentacija neo-phodna za njeno pravilno instaliranje i rad, prevedena i u celosti prilagođena srpskom govornom području, kao i sve neophodne garancije.

Isporuka opreme za Klima Centar ne pred-stavlja završetak posla. Kompanija sa svojim klijentima održava redovne veze obezbeđu-jući potpuni after sales service, što podra-zumeva obavljanje adekvatnih garancijskih

(2-6 godina) i servisnih aktivnosti (preven-tivno, a prema zahtevu i urgentno). Klijenti kompanije takođe su redovno obavešteni o najnovijim proizvodima inostranih partnera, te aktuelnostima iz sveta KGH, kako putem javnih prezentacija na lokalnom i širem re-gionalnom nivou, tako i putem web izdanja sajta kompanije, dok marketinško-infor-mativna služba kompanije već drugu godinu izdaje tromesečni Bilten, čija je besplatna elektronska verzija posebno popularna u najširim krugovima KGH javnosti.

Pored vrhunskog kvaliteta i primene obra-zaca modernog i kolegijalnog poslovanja, Klima Centar je za optimalan rad opremlje-na i u organizacionom pogledu. Stručni tim kompanije čine profesional-ci koji poseduju kvalifi kacije prestižnih međunarodnih obrazovnih ustanova, i to na interdisciplinarnom post-diplomskom nivou, kao i istraživačko iskustvo i zavidna međunarodna priznanja, te na taj način daju SISTEMATSKI pristup svim fazama svoga rada.

Dodajući ovome još i neprekidna usavrša-vanja u stručnim oblastima, te ulaganja u najmodernija IT dostignuća, Klima Centar d.o.o. Sombor već četvrtu godinu uspešno ispunjava i najsloženije zahteve svojih kli-jenata.

ZA VAŠU KGH OPREMU VAŠ KLIMA CENTAR

www.buildmagazin.com 33

Za udobnost življenja i poslovanja

promo

SIMPROLIT® sistemza utopljavanje fasada

Simprolit® sistem za utopljavanje fasada je sistem za utopljavanje

postoje ih i novoizvedenih objekata, sa briljantnim

fi zi kim i termo-tehni kimkarakteristikama kao što su:

dugove nost, paropropu-snost, termoizolaciona spo-

sobnost, otpornost na požar, otpornost na mraz, vrsto a

na pritisak i otpornost na udar, hidrofobnost, itd.

Piše: PhD (DTech) Milan Devi , dipl.ing.gra .Inostrani lan Akademije

Tehnoloških nauka Ruske FederacijeDoktor tehnologije gra enja i inženjeringa

u gra evinarstvu

Primena Simprolit® ploča u Simprolit® sistemu za utopljavanje fasada omo-

gućava svekoliku arhitektonsku izražajnost, sve vrste obrade fasade – od najosnov-nijih fasadnih premaza, pa sve do izrade „veštačkog kamena” u vidu pikovane fasade, oblaganja fasade mermerom ili granitnim pločama.

Simprolit® sistem za utopljavanje fasada sa-stoji se iz elemenata:• Simprolit® jednoslojne ploče (SOP) • Simprolit® troslojne ploče za utopljavanje

(SUP) • Simprolit® protivpožarne razdelnice

(SPPR) • Elementi za pričvršćivanje – tiplovi za

ploče, ankeri za granit i dr. • Elementi za povezivanje – lepak, uglovi,

fazonski elementi i dr. • Elementi za armiranje – plastična mreža,

fi brin, rabic mreža i dr. • Završna obrada – gletovanje, pikovanje,

keramogranit, bojenje i dr.

Po projektu i specijalnoj narudžbini, od Simprolit® polistirolbetona moguće je izra-diti i druge fasadne elemente: lepnine, or-namente, lukove, atiku i druge najraznovr-snije dekorativne fasadne elemente koji su, za razliku od betonskih, osam puta lakši od betona i tri puta lakši od vode, a za razliku

od sličnih gipsanih, ne upijaju vlagu, otpor-ni su na mraz i paropropusni, pa su daleko dugovečniji od analoga.

SUP i SOP plo eSimprolit® troslojne SUP ploče najčešće se primenjuju za utopljavanje postojećih fasada ili konstruktivnih elemenata (stubova, AB ploča i greda) radi prekida termičkih mo-stova. Osim toga, Simprolit® SUP ploče pri-menjuju se i za oblaganje postojećih fasada u cilju trajnog rešenja problema razrušenih spojeva fasadnih panela objekata izgrađenih u panelnom sistemu gradnje. Kod troslojne Simprolit® SUP ploče, srednji sloj se sastoji od ploča stiropora zapremin-ske težine ~15,0 kg/m3, a krajnji slojevi od Simprolit polistirolbetona marke D300 (zapreminske težine 300 kg/m3).

Simprolit® ploče za utopljavanje fasada (SUP) proizvode se standardnih dimenzi-ja 75,0 cm × 100,0 cm, a u 6 standardnih debljina:• SUP 3 - Simprolit® ploča za utopljavanje

debljine 3 cm, bez falca • SUP 5 - Simprolit® troslojna ploča

debljine 5 cm, sa falcom • SUP 8 - Simprolit® troslojna ploča

debljine 8 cm, sa falcom • SUP 10 - Simprolit® troslojna ploča

debljine 10 cm, sa falcom • SUP 12 - Simprolit® troslojna ploča

debljine 12 cm, sa falcom • SUP 15 - Simprolit® troslojna ploča

debljine 15 cm, sa falcom

Razlika u debljini Simprolit® SUP ploča proističe iz razlike u debljini srednjeg sloja od stiropora, dok debljina Simprolita – pa-tentiranog polistirolbetona, u svim slučaje-vima, sa obe strane, iznosi 10 mm.

Simprolit® SUP ploče, po koefi cijentima toploprovodljivosti (K), odnosno otporu prolasku toplote (R), u poređenju sa termo-tehničkim ekvivalentom zida od pune opeke odgovaraju debljinama zidova od pune ope-ke debljine:• od 31 cm (ploča SUP3)• do 218 cm (ploča SUP15).

Simprolit® jednoslojne SOP ploče u pot-punosti su izrađene od Simprolit® smese marke D300. U poređenju sa troslojnim Simprolit® SUP pločama, SOP ploče ima-ju manju termoizolacionu moć, ali veću čvrstoću, paropropusnost, vatrootpornost, otpornost na udar.

Simprolit® SOP ploče se primenjuju za utopljavanje sokli objekata, stepenišnog negrejanog prostora, na uglovima objekata, oko otvora na fasadi za prozore i vrata i na ostalim mestima gde je potrebna poveća-na vatrootpornost, čvrstoća na udar, paro-propusnost. Zahvaljujući svim nabrojanim karakteristikama, Simprolit® SOP ploče predstavljaju jedan od najvažnijih elemena-ta Simprolit® sistema za utopljavanje fasada.Simprolit® jednoslojne ploče proizvode se bez falcova, standardnih dimenzija 75,0 cm × 100,0 cm ili 60,0 cm × 80,0 cm, a u 6 standardnih debljina: SOP 3, SOP 5, SOP 8, SOP 10, SOP 12, SOP 15,

SIMPROLIT® sistemza utopljavanje fasada

34

fokus

gde SOP – označava Simprolit® jednoslojnu ploču, a brojevi: 3, 5, 8, 10, 12, 15 – označa-vaju debljinu ploča u cm.

Po porudžbini, ukoliko je to neophodno i predviđeno projektom, Simprolit® SOP ploče se mogu izrađivati u drugim dimenzijama.

Simprolit® SOP ploče u Simprolit® sistemu za utopljavanje obavezno se primenjuju za izradu sokle objekata, na spojevima sa iz-bočenim ornamentima na fasadi (karnizi, lukovi i dr.), za obradu špaletni fasadnih otvora, te na spoju Simprolit® SUP ploča i krovne konstrukcije. Kao samostalni ele-ment u građevinarstvu, Simprolit® SOP ploče se koriste za protivpožarne pregrade (pregradni zid od Simprolit® 2 × SOP5 plo-ča na metalnoj potkonstrukciji u IMS-u Beograd i pregradni zid od SOP8 ploča na drvenoj potkonstrukciji u Moskvi dobili su sertifi kat na vatrootpornost EI120 – dejstvo požara od 2 časa, pri temperaturi od preko 1100°C), kao zidovi za liftovska okna izve-dena u metalnoj konstrukcji, za ornamente fasada, kao montažne podne ploče itd.

Prednosti SIMPROLIT®

sistema za utopljavanje fasadaOsnovne odlike i prednosti Simprolit® siste-ma za utopljavanje fasada u odnosu na druge postojeće sisteme utopljavanja fasada (osim ventilisane fasade) su: njena paropropusnost (zidovi nastavljaju da „dišu”, a u zidu se ne formira kondenz), vatrootpornost, otpor-nost na vlagu, otpornost na mraz, otpornost na sunčanu radijaciju i UV zrake, čvrstoća i dugovečnost.

Simprolit® sistem za utopljavanje fasada čini homogen sistem materijala sa istorodnom završnom površinom, sa svim pozitivnim karakteristikama koje iz toga proističu - za razliku od utopljavanja fasada pločama od ekspandiranog (stiropor i sl.) ili ekstrudira-nog (stirodur i sl.) polistirola, kod kojih se protivpožarne razdelnice izvode od traka mineralne vune, što sa druge strane, posle par godina, na spojevima dovodi do neizbe-žnog formiranja prslina na fasadi).

U poređenju sa danas široko primenjenim sistemima utopljavanja fasada tzv. „efektiv-nim” pločama za utopljavanje (od ekspandi-ranog ili ekstrudiranog polistirola, mineral-ne vune i dr.), utopljavanje zidova Simprolit® sistemom ima niz prednosti, kao što su:

Jednostavnost i brzina montaže

Simprolit® ploče su, i po dimenzijama i po težini, veoma udobne za montažu – u njih se rupe za „šešire” tiplova „frezenkuju” bez teškoća (što omogućava da se tiplovi uopšte ne vide na površini ploča), posle montaže se fi nim „rendisanjem” mogu dovesti u idealnu ravan, zbog sopstvene čvrstoće i autostabil-

nosti ne zahtevaju da zidovi objekta koji se utopljavaju budu idealno ravni (npr. pri uto-pljavanju objekata mineralnom vunom ne retko se potroši i 300% više lepka na ravna-nje postojećih zidova nego što je normirano, jer mineralna vuna zahteva idealno ravnu podlogu). Simprolit® ploče pri montaži ne zahtevaju posebne mere zaštite na radu, jer ne izazivaju nikakva štetna dejstva po orga-ne vida i disanja radnika (radnici izbegavaju da rade sa maskama na licu, u rukavicama i sa zaštitnim naočarima, kako to kao oba-veznu meru pri radu propisuju proizvođači mineralne vune).

Paropropusnost

Zid utopljen Simprolit® sistemom „diše”, što u potpunosti zadovoljava sanitarno-higijen-ske uslove eksploatacije životnog prostora i omogućava povoljne uslove toka pare kroz utopljen fasadni zid, a samim tim i veću komfornost životnog prostora. Sa druge

strane, treba istaći da su i mineralna vuna i ekspandirani „stiropori” male zapreminske gustine paropropusni, ali i da se, zbog nagle promene pritiska vodene pare ispod zavr-šnog sloja fasade nanesenog na mineralnu vunu ili „stiropor”, posebno zimi, formi-ra koncentrovana vlaga koja se zadržava u sloju za utopljavanje. Kako samo 1% viška vlažnosti u mineralnoj vuni za preko 20% smanjuje njene termoizolacijske sposob-nosti i isto toliko njenu dugovečnost, jasni su razlozi zašto takve fasade posle desetak godina prskaju, a mineralna vuna sleže i čak otpada.

Sa pločama ekspandiranog ili ekstrudiranog polistirola je još složenija situacija – promena pritiska pare neizbežno izaziva ili kondenz, koji se posle vraća u zid (izazivajući već po-sle 7-10 godina gljivice i buđ na spojevima

O Simprolitu®

Simprolit® – patentirani polistirolbeton pred-stavlja vrstu lakog betona na bazi agregata od ekspandiranih granula polistirola-stiro-pora. Pri tome, primena polistirolbetona u gra evinarstvu nije novost ve nekoliko decenija. Naime, ekspandirani polistirol je otkriven 1951. godine i vrlo brzo je po eo da se primenjuje u oblasti lakih betona.

Ovakav proizvod spravlja se na bazi gra-nula stiropora, portland cementa, vode i posebnih aditiva. Samo ekspandiranje si-rovine - prethodno nabavljenog praškastog polistirola - može se veoma jednostavno izvesti u vru oj vodi temperature cca 98°C ili u pari temperature cca 90°C - 110°C, s tim da zapreminska masa ovako dobijenog agregata može da varira u granicama od 10-40 kg/m3. Za proizvodnju Simprolita uglavnom se koriste granule zapreminske mase 10-15 kg/m3.

Ono što Simprolit® izdvaja u okviru grupe polistirolbetona kojoj pripada je njegova mala zapreminska težina, malo upijanje vode iz okolne sredine, putem absorbcije i putem kapilarnog penjanja, visoka otpornost na mraz, postojanost fi zi ko-mehani kih ka-rakteristika bez obzira na procenat sadržaja vlage u njemu i optimalna korelacija izme uvrsto e i toplotne provodljivosti.

Simprolit® polistirolbeton je negoriv materi-jal, klase gorivosti NG (negoriv). Zavisno od projektovanog i primenjenog tipa dodatnih termoizolacionih uložaka, konstrukcije od Simprolita mogu imati grupu gorivosti od G1 do NG.

35

fokus

36

fokus

Simprolit d.o.o.Kostola ka 67/211000 Beograd

tel/fax: +381 0(11) 397 67 70397 67 71

www.simprolit.co.yu

zidova i plafona, pa prostorije u stanu počnu da mirišu na vlažni podrum) ili pukotine na fasadi, kroz koje tokom vremena ulazi voda, što neretko dovodi do degradacije, pa i rušenja ne samo sloja za utopljavanje, već i čitavih zidnih panela.

Postojanost pri eksploataciji

Veoma često se kod projektovanja i izvođe-nja utopljavanja fasadnih zidova zanemaruje činjenica da temperatura na samoj površi-ni zida, zavisno od orijentacije zida prema stranama sveta i izabranog kolorita fasade, može preći i preko 80°C, što veoma nepo-voljno utiče na raznorodne sisteme za uto-pljavanje fasada, a vrlo često i na stabilnost primenjenih slojeva za utopljavanje.

To je posebno izraženo kod utopljavanja fasada ekspandiranim polistirolom (stiro-porom), koji pri temperaturi većoj od 75°C počinje da se stanjuje i da „lapi”, mrežica sa površinskim slojem lepka se odvaja od po-vršine i posle par ciklusa zamrzavanja puca (sa posledičnim propuštanjem atmosferilija u sloj za utopljavanje), a na spojevima sa protivpožarnim razdelnicama, po pravilu, pojavljuju se pukotine.

Opšte je poznato i starenje mineralne vune, pri čemu tokom vremena slepljena vlakna mineralne vune prelaze u igličastu prašinu. Na to treba obratiti pažnju, posebno kod slojeva za utopljavanje mansardi i svuda tamo gde dolazi do direktnog kontakta ži-votnog prostora i termoizolacije.

Simprolit® polistirolbeton i elementi Sim-prolit® sistema postojani su pri eksploataciji, ne upijaju vlagu, otporni su na biološku i he-mijsku agresiju iz vazduha, nisu radioaktivni i nemaju kapacitet za zadržavanje radioak-tivnosti, otporni su na ekstremno visoke i niske temperature.

Dugovečnost

Sposobnost materijala da posle određenog vremena i pod određenim klimatskim uslo-vima zadrži svoje prvobitne karakteristike defi niše se kao njegova dugovečnost. Dobra i neometana paropropustljivost, odsustvo kondenza, homogenost materijala i njegova unutrašnja struktura, karakteristike vezivnih sredstava samog materijala, otpornost na visoke i niske temperature pri promenljivoj važnosti i dr. direktno utiču na njegovu du-govečnost.

U poslednje vreme pojavljuje se sve više re-ferata i članaka o izvršenim ispitivanjima u kojima se dugovečnost mineralne vune de-fi niše na više od 20 godina, a ploča ekspan-diranog polistirola (stiropora), u zavisnosti od mesta i načina ugradnje, izloženosti temperaturnim promenama i agresivnosti vazdušne sredine, na više od 15 godina, pa i mnogo manje.

Simprolit® je, sa preko 100 ciklusa zamrza-vanja i otapanja, pri izlaganju vlagi od 0% do 100% i dejstvu sunčeve radijacije i UV zraka, uspešno prošao ispitivanja dugoveč-nosti na 50 godina, a u toku su i ispitivanja na preko 100 godina, što za analoge pred-stavlja nedostižan rezultat (npr. u Evropi je propisana dugovečnost 25 godina).

Čvrstoća i otpornost na udar

Simprolit® sistem je ubedljivo najčvršći sis-tem za utopljavanje fasada. Ova osobina je posebno važna kod utopljavanja objekata u područjima gde je grad česta pojava, kod utopljavanja prizemlja objekata kao anti-vandalska obloga, na uglovima objekata, za utopljavanje pasaža, garaža i dr.

S obzirom da troslojna SUP5 ploča izdržava opterećenje od 500 kg/m2, primenjuje se i kao toplotna i zvučna izolacija podova.

Jednoslojne SOP ploče sa visokom otpor-nošću na pritisak od preko 120.000 kg/m2 bez konkurencije su kod utopljavanja po-dova hala, garaža, temeljnih ploča, mostova, donjeg stroja puteva i pruga.

Vatrootpornost

Simprolit® sistem obuhvata dva načina uto-pljavanja fasada:• kombinovano utopljavanje SUP ploča-ma, sa protivpožarnim razdelnicama od SOP ploča (trake širine 20-25 cm oko fa-sadnih otvora, sokle, u nivou međuspratne konstrukcije i ispod gorive krovne kon-strukcije)

• utopljavanje SOP pločama – ovaj način daje za oko 60% veću debljinu ploča (SOP8 umesto SUP5), ali je otpornost na požar sertifi kovana na preko 120 minuta (EI120), čak i pod uslovom da požar dejstvuje izvana na ceo objekat. Primenjuje se kod utoplja-vanja objekata od izuzetnog značaja (škole, bolnice, javne i komandne ustanove i sl).

Simprolit® blokoviSvojim odnosom: kvalitet – niska toplo-provodljivost zida – dugove nost – do-bra zvu na izolacija – dobra hidrofobnost – mala težina konstrukcije – ekološka podobnost – ekonomi nost, Simprolit®

blokovi nemaju premca me u analozima na svetskom tržištu.

Zidovi od Simprolit® blokova poseduju vi-soka termoizolaciona svojstva, a tako emogu preuzeti na sebe i zvukoizolacione i konstruktivne funkcije, zadržavaju i svoju dugove nost pri dugotrajnoj eksploataciji (100 godina i više).

Izuzetne termofi zi ke karakteristike Simpro-lit blokova omogu uju gra enje objekata u svim, ak i najoštrijim, klimatskim uslovima Ruske Federacije (Sibir, polarni predeli Da-lekoisto nog regiona) bez dopunskih mera za utopljavanje fasade (u Anadiru na u-kotki, par stotina kilometara od Aljaske, sa srednjom zimskom temperaturom -46°C, izgra eni su aerodromski objekti Simprolit blokom debljine 30 cm).

Simprolit blokovi se mogu primenjivati bilo samostalno, u svojstvu fasadnog termo-izolacionog sistema u visokogradnji, bilo kao trajno ugra ena termi ka oplata pri iz-vo enju nose ih i seizmi ki otpornih zidova objekata.

Simprolit blokovi imaju izuzetne ekološke (sanitarno-epidemiološke) pokazatelje, za klasu kvalitetnije i stepen više nego što je to predvi eno po GOST R 51263-99. U objektima izgra enim od Simprolit blokova ne samo da se omogu ava komfornost ži-vljenja saglasno GOST 30494-96, ve su u potpunosti ispunjeni i ekološki zahtevi po GOST 30775-2011 i GOST R 51769-2001.

Više informacija o Simprolit® blokovima mo-žete na i na sajtu www.simprolit.co.yu,kao i u narednim brojevima BUILDmagazina.

37

fokus

BAKTERIJA ZA ODLAGANJE OPASNIH SUPSTANCIBiorazgradljiva plastika koja se dobija iz ostataka stirena, mogla bi da reši probleme odlaganja opasnih supstanci i kreira „eco-friendly“ polimer, sude i prema najnovijim saznanjima Društva za industrijsku mikro-biologiju, do kojih se došlo na njenom 155. zasedanju u Dablinu.

Tim istraživa a, ot-krio je da bakterija tipa Pseudomonasputida može da pre-tvori 100% stirena u tip biorazgradljive plastike zvane poli-

hidroksialkanoat ili skra eno PHA. Bakterije se ponašaju kao minijaturne biofabrike i jedi-nice zaliha, koje akumuliraju plastiku istovre-meno sa proizvodnjom. Otpad stirena je tok-si ni nus-produkt vrlo razvijene polistirenske industrije. U svetu se godišnje proizvede oko 50.000 t ovog otrova, od ega je Amerika prvi zaga iva sa 25.000 t (njena godišnja proizvodnja). Ovaj otrov izaziva iritaciju plu-a, slabost miši a, uti e na mozak i nervni

sistem, tako da je preko potrebno prona ina in za njegovo pravilno odlaganje.

Sadašnji metod odlaganja ostataka stirena uklju uje njegovo rasprskavanje po zemlji, ubrizgavanje u tlo ili paljenje, što proizvodi širenje toksi nih materija, kako objašnja-va Patrik Vord, sa Odeljenja za industrijsku mikrobiologiju na univerzitetu u Dablinu. On dodaje da sporo raspadanje ovog otrova zna i da e se u našem prirodnom okruženju zadržati nekih 1.000 godina. Plastika koja se dobija iz ovih bakterija spada u tip elasti nogpolimera, što zna i da ima široku industrij-sku i komercijalnu primenu. Sam PHA nije novina, pošto je otkriven još 1920. godine, ali mogu nost njegovog dobijanja iz bakterija jeste. Za sada se ovim putem uspelo dobiti tek nekoliko grama, dok se svetska potra-žnja za PHA broji u tonama.

EKO CIGLAFrancuski proizvo a keramike VBC ne-davno je izbacio u prodaju novu vrstu eko cigle, iji se sastav bazira na mešavini biljnih ostataka i gline. VBC tvrdi da njihov proizvod predstavlja mnogo bolji izolator nego stan-dardna cigla.

Istovremeno u Južnoj Americi se užurbano radi na pronalaženju adekvatnog materijala, koji e biti ne samo kvalitetan, ve i dovoljno jeftin kako bi mogao da posluži kao “low-cost“ materijal za izgradnju stambenih jedinica za porodice sa niskim primanjima. Profesor Njuton Lima sa Luteranskog univerziteta u Brazilu, razvio je jedinstven primerak eko ci-gle. Za njenu izradu koristi se PET ambalaža i to cela boca. U izradi je vrlo bitno napuniti boce vazduhom, zatim se cela boca ume eu drveni kalup, koji se puni kvarcom i cemen-tom. Kada jednom o vrsne, PET cigla se uklanja iz kalupa. Vazduh u boci igra važnu ulogu, jer je ova vazdušna barijera efektan izolator, što je posebno važno u oblastima kao što je Amazon, gde je tokom cele godine velika vru ina. Profesor Lima kaže da testovi otpornosti pokazuju da je PET cigla jednako vrsta kao standardna cigla, i da je ura ena

u okviru standarda koje nalaže ABNT (Bra-zilian Standards Association) za tehni kenormative konstrukcionih materijala. U izradi eko cigli koriste se i drugi materijali, kao što su mešavina cementa i ljuski od kikirikija, kao

i mešavina piljevine i cementa. Procenjuje se da bi ovakve cigle mogle da se prodaju po vrlo popularnoj ceni od 1 pezosa, odnosno 35 ameri kih centi.

Za to vreme, na drugom kraju zemljine ku-gle, u Engleskoj, dizajner Kris Fild, izmislio je ciglu za zvu nu izolaciju. Ova polikarbonat-na cigla koristi serije akusti nih rezonatora da blokira 85% buke, ali istovremeno dozvo-ljava savršeno strujanje vazduha. Engleska je prva zemlja u kojoj je plasirana ova vrsta cigle, jer je to najrazvijenije tržište po pitanju standarda buke i ventilacionih potreba.

LITRACUBEMa arski istraživa opti kih vlakana Áron Losonzí, razvio je specijalni materijal nazvan Litracube, koji ima sve tradicionalne osobine betona, ali zahvaljuju i utisnutim staklenim vlaknima može da pokaže i svet spolja, po-put nešto jasnijih silueta.

Ovaj specijalni efekat stvara genijalnu impre-siju da su debljina i težina betona nestale, tako da ovaj materijal ima veliku budu nost u gra evinskoj industriji pred sobom.

IQ STAKLOOva nova vrsta stakla pretvara njegovu hladnu površinu u izvor grejanja. Radi se za-pravo o specijalnim folijama koje se stavljaju preko stakla, a koje su povezane sa izvo-rom elektri ne energije u prostorijama, tako da ravnomerno raspore uje toplotu, koja je savršeno zdrava i može se porediti sa sun-evom (minus UV zraci).

U bližoj budu nosti, ovakvi prozori mogli bi biti jedini izvor toplote u porodi nim ku amaili kancelarijama. Posebnu pogodnost pred-stavlja i to što se ovaj proizvod lako montira na prozore, vrata i sve ravne površine.

Termostatom kojim se reguliše temperatu-ra može se upravljati na daljinu, tako da na putu od kancelarije do ku e možemo pode-siti željenu temperaturu.

PAPIRNE CEVI – NOVI GRA EVINSKI MATERIJALPapirne cevi, prvi put su koriš ene na izlož-bi Alvara Alta 1970. godine, kada je uo eni njihov potencijal kao gra evinskog materi-jala. Novi materijal, prvi put je primenjen za izradu privremenih ku a za zemljotresom pogo enu regiju Hanshin Awaji u zapadnom Japanu 1995. godine. Jedan od najve ih po-bornika je arhitekta Shigeru Ban, koji je radio prefabrikovane ku ice za regiju Kobe. Ovde je izgradio Takatori crkvu od papira, koja je konstruisana za samo 5 nedelja.

PROIZVODI SHETKA STONEShetka Stone je revolucionarni proizvod koji ima 100 % održiv životni vek. Proizvodi se od ostataka papira asopisa, telefonskih knjiga, biljaka i ode e.

Pronalaza Stanley Shetka, osnovao je kompaniju All Paper Recycling (Sve od reci-kliranog papira) pre deset godina. Sa održi-voš u kao jedinim ciljem, kompanija Shetka Stone, tražila je na in da ponovo iskoristi otpad. Ovi proizvodi se prave od prethodno samlevenog otpadnog papira koji se uz do-datak te nosti pretvara u žitku masu, u koju se dodaju vezivni materijali i u vrš iva i.Gotov proizvod predstavljaju vrste table za izradu radnih plo a, koje mogu biti zamena za kamen, drvo i plastiku.

www.buildmagazin.com38

TIM A lider u kamenu

Tim A je nastao udruživanjem 6 fi rmi (vidi zadnju stranu korice) koje se bave

kamenorezačkim radovima i koje pojedi-načno imaju iskustvo od 10 do 25 godina u navedenoj delatnosti, uz predhodnu među-sobnu intezivnu saradnju u realizaciji većih poslova. Cilj udruživanja je da se postane lider u Srbiji.

Udruženi imaju preko 160 radnika i struč-njaka odgovarajućih profi la koji sa dobrom opremom mogu da odgovore sve većim zah-tevima tržišta, a to su: sve složeniji i kva-litetniji radovi i kraći rokovi uz niže cene, sa nabavkom sirovine, obradom kamena prema projektu i ugradnjom. Količine su, po objektu, od samo jednog kamina do neko-liko hiljada m2 kamena. Radovi se najčešće ugovaraju po sistemu „ključ u ruke”.

U delu realizacije arhitektonsko građevin-skog kamena se do sada nije naišlo na zah-tev Naručioca ili Investitora koji nije mogao da se realizuje prema dogovoru.Zaokruživanjem radova od početka do kraja i izvršenjem sa sopstvenim kadrovima, Na-ručiocu se pruža dinamika i kvalitet traže-nih poslova.

Zato realizaciju počinjemo kvalitetnom nabavkom kamenih blokova na svetskom tržištu, sa što nižim troškovima transporta do vlastitog depozita u Smederevu. Na ra-spolaganju je uvek 70 vrsta granita i sve više mermera, što čini količinu od oko 2.500 m3 kamena ili masu od 7.500 t, za čiji prevoz je potrebno više od 350 šlepera.

Kameni blok po dovozu u proizvodni po-gon u Topoli (koji se prostire na površini većoj od 3 ha, sa zatvorenim prostorom u više objekata površine 3.000 m2) i po pla-niranom redosledu „ulazi” u jedan od pet

DžAMBO GATERA na masu gde se seče u ploče standardne debljine 2 ili 3 cm, ili pak neku drugu zadatu dimenziju-debljinu. Po završetku najgrublje faze radova u pogonu, sirove ploče se raspoređuju na jednu od dve linije za automatsko poliranje ploča, širine do 210 cm. Sem poliranja mogu se izvršiti i druge obrade: fl amovanje, štokovanje, bru-šenje itd.

Na osnovu projekata koje i sami izrađuje-mo i tačnih specifi kacija proverenih na licu mesta, pristupa se sečenju ploča na tražene dimezije, a za ovu fazu stoji na raspolaga-nju 7 freza. Sledeće je nastup specijalista za različite završne obrade ivica kod kamena, kao i drugih posebnih zahteva. Potom sledi pakovanje i transport volizilima iz sopstve-nog voznog parka do objekta. Na objektu se dešava priča za sebe, jer na raspolaganju je ekipa koja je montirala više stotina hiljada m2 kamena u zemlji i inostranstvu (podo-va, fasada u mokrom i suvom postupku tzv. ventilisanih fasada, stepenica, trgova itd).

Uz kordinaciju radova, koja Naručiocu omo-gućava kontakt samo sa jednom osobom, iz-vodi se kvalitet radova koji prevazilazi sada važeći standard JUS B.B3.200.

Koristeći dostupna svetska saznanja plani-ra se korišćenje inovativne podkonstrukcije LAPIDEA (inox ili pocinkovana) za venti-lisane fasade na zahtevnim objektima.

U proizvodni pogon u Topoli je već stigla WATER JET specijalna mašina za sečenje kamena vodenim mlazom, a uskoro se oče-kuje i nabavka nove najsavremenije CNC opreme za najsloženiju automatsku obradu kamena.

Kapiten TIM A je Ljubomir Timotijević, koga prate ostali igrači: Goran Radojčić, Milorad Močević, Radovan Milivojević, Miloš Timotijević i Jovica Tabašević, a svi pojedinačno opet oko sebe imaju i svoj deo tima, a sve u cilju da se preuzete obaveze što uspešnije realizuju.

Kako na našem tržištu ne postoji kvalitetan katalog u kome bi se videlo više od dvesto-tine primera granita i mermera, a koji bi projektantima i investitorima olakšao izbor materijala, pristupilo se izradi tako što će biti i prilog sa orijentacionim cenama mate-rijala, i deo sa specifi čnim detaljima

I dalje smo na raspolaganju za konsultacije oko izbora rešenja kod kamena i saradnju sa drugim kolegama.

TIM ATrajka Rajkovi a 3,

Novi Beogradtel: 011/227 05 54

fax: 228 01 83www.tabas.co.yu

e-mail: info@tabas.co.yu

TIM A lider u kamenu

39

promo

Lkv Centar iz Beograda je specijalizova-na kompanija koja se bavi prvenstveno

projektovanjem, proizvodnjom i montažom drvenih konstrukcija. Sistem projektovanja u drvetu je osmišljen putem LKV – Lakih Krovnih Vezača i LLD – Lepljenih Lameliranih Konstruk-cija. Osim drvenih konstrukcija, kompanija poseduje svoju proizvodnu liniju čeličnog pocinkovanog bojenog trapeznog lima LKV PRIME® 40/200.

LKV – Laki Krovni Vezači predstavljaju industrijalizovani sistem za prefabrikovanu gradnju drvenih krovnih struktura po strogo kontrolisanoj i zaštićenoj tehnologiji. Sistem je zasnovan na upotrebi specijalnog spojnog sredstva – metalnog LKV-C konektera. Pri-menjuje se pri gradnji krovova objekata u izgradnji i u nadgradnji objekata sa dotra-jalim krovnim pokrivačem, pri pretvaranju ravnih krovova u kose krovove, kod javnih i stambenih objekata, industrijskih, poslovnih i proizvodnih objekata, magacina, sportskih objekata...

Lkv Centar je transferisao svoju tehnolo-giju u više zemalja u okruženju, ali i u Ru-siju gde je drvo kao građevinski materijal na visokoj ceni. Takođe Lkv Centar pruža svu stručnu pomoć za defi nisanje uslova proizvodnje i obuku kadrova za ovladavanje tehnikom formiranja (proizvodnje) nosača primenom LKV tehnologije i za pripremu

LKV konstrukcija korišćenjem LKV pro-gramskog paketa za statičku analizu i izradu tehničke dokumentacije.

Primena sistema LKV krovnih struktura je opravdana i sa ekološkog aspekta, jer su uštede u utrošku građe u poređenju sa kla-sičnim krovnim konstrukcijama i do 50%. Ovde je drvo upotrebljeno na najracional-niji način, a njegove fi zičke i mehaničke ka-rakteristike su iskorišćene do maksimuma.

LKV nosači se transportuju na gradilište i montiraju bez primene teške mehanizaci-je. Primenom ovog sistema gradnje krovova rad na gradilištu je sveden na minimum i to na jednostavnu i brzu montažu elemenata male mase u svim vremenskim uslovima.

Jedan LKV nosač, u okviru krovne struk-ture, istovremeno ima ulogu roga, rožnjače i kompletnog krovnog vezača – što znači da se tri funkcionalna elementa tradicionalne

krovne konstrukcije, potpuno raznorodna i po funkciji i po dispoziciji, zamenjuju jed-nim jedinstvenim elementom konstrukcije koji je produkt industrijalizovane proizvod-nje u specijalizovanim pogonima za proiz-vodnju LKV nosača.

Velike oblikovne mogućnosti sistema i njegova prilagodljivost skoro svakoj osnovi objekta doprinele su da se ovaj sistem pri-menjuje podjednako i kod kolektivnog i kod individualnog stanovanja, bez obzira da li se radi o postojećem ili novoprojektovanom objektu. Usavršavanje sistema je doprinelo razvoju različitih formi i projektovanju i iz-vođenju veoma smelih oblika.

Sportske šatoraste (balon) dvorane do-zvoljavaju pripremu, razvoj i takmičarsku organizaciju svih vrsta malih sportova, osim rukometa, a uključujući mali fudbal i tenis, kao i odvijanje svih oblika rekreacije.

Objekat kolektivnog stanovanja u Nišu

Formiranje lu nog krova u LKV sistemu

Stambeno potkrovlje u Beogradu

Detalj LKV-C konektera

Magacinski prostor formiran LKV nosa imau Dobanovcima, Beograd

Bolnica “Sveti Vra i” u Bijeljini, Republika Srpska

Transport i montaža LKV nosa a nad proizvodnom halom u Beogradu

Šatorasta balon hala za mali fudbal, Pionorski grad, Beograd

40

Montažne drvene konstrukcijeLKV CENTRAMontažne drvene konstrukcijeLKV CENTRA

promo

Volumen objekta je defi nisan uslovima smeštaja borilišta dimenzija širine 18,00 m i dužine od 36,00 do 44,00 m, sa maksimal-nom visinom od 8,90 m, što omogućuje or-ganizaciju zvaničnih sportskih takmičenja.

Sa druge strane, dvorana se može koristi-ti i za organizaciju kulturno - umetničkih manifestacija, posebnih fi lmskih projekcija, pozorišnih predstava tipa total teatra, mu-zičkih koncerata, do organizacije javnih skupova i organizacije posebnih svečanosti sa većim brojem učesnika i gostiju.

Osnovni konstruktivni sistem sportske dvorane je u tehnici Lakih Krovnih Veza-ča. Tom tehnikom je projektovan i izveden veliki broj sportskih i drugih objekata na prostorima Republike Srbije i Crne Gore i prostorima bivše Jugoslavije. Ona se odli-kuje veoma velikom ekonomičnošću, fl eksi-bilnošću, posebnim dizajnom i izuzetnim stepenom funkcionalnosti.

Projektant se, dakle, usredsredio punom pažnjom ka oblikovanju dvorane iz uslova funkcije, arhitektonskog izraza i isplativosti. Iz tih razloga krovni pokrivač hale je tenda - visokootporna plastifi cirana tkanina, koja se razvalači preko LKV nosača i na kalkanskim stranama spušta do zakrivljene parapetne betonske grede, a na podužnim stranama

vezuje za prihvatnicu - podužni LKV rešet-kasti nosač.

Takav podužni LKV nosač se koristi i za prihvatanje dela tende koja ima ulogu po-dužnih zavesastih fasadnih zidova. Pomera-njem ovih delova fasadne tende omoguća-va se intenzivno poprečno provetravanje objekta u letnjem periodu.

LLD - Lepljeno Lamelirano Drvo je građevinski materijal dobijen od tankih dr-venih lamela, (dasaka, talpi), podjednake ši-rine, postavljenih jedna preko druge, među-sobno slepljenih određenim vrstama lepila pod određenim uslovima i najčešće predsta-vlja štapasti element konstrukcije praktično neograničenih dimenzija poprečnog prese-ka i dužine. Ovako dobijeni materijal ima mehaničke karakteristike ujednačenije od mehaničkih karakteristika masivnog drveta - materijala od koga je parapetne betonske grede, a na podužnim stranama vezuje za prihvatnicu - podužni Lepljeno Lamelirano Drvo nastalo.

Estetski efekat struktura u Lepljenom Lameliranom Drvetu je izvanredan i daje poseban ton današnjoj arhitekturi. Objekti izvedeni u ovoj tehnici nameću se svojim izgledom, skladnošću forme i toplinom en-terijera.

Fleksibilnost primene omogućava da se konstrukcije u lepljenom lameliranom drve-tu sreću u objektima različite namene:- javni i industrijski objekti: fabričke hale, skladišta, garaže, supermarketi, montažne sajamske hale, tržnice, aerodromi, železnič-ke stanice, prodajni saloni nameštaja ...- poljoprivredni objekti: farme za uzgoj krava, farme za uzgoj ovaca, peradske farme, skladišta veštačkog đubriva, hangari za po-ljoprivredne mašine...- sportski objekti: tribine na stadionima, pokriveni plivački bazeni, sportske dvorane, univerzalne dvorane, teniske dvorane i po-krivena klizališta ...- sakralni objekti: crkve, kapele ...- razni elementi konstrukcije: stepeništa, pešački mostovi, pasarele, nadvožnjaci ...

Brojni podignuti objekti su dokaz da da-nas raspolažemo vrhunskom svetskom teh-nologijom i kadrom koji može da se uhva-ti u koštac i sa najvećim problemima koje konstrukcije u drvetu mogu da postave. Ve-liki broj objekata poljoprivredne arhitekture, sportskih objekata, hotela i javnih objekata skrenuo je pažnju stručne javnosti na velikim izložbama i konkursima naše arhitekture ka-kvi su, na primer, Borbina nagrada za arhi-tekturu i salon arhitekture. Objekti u drvetu privlače pažnju svojim estetskim, funkcio-nalnim i ekonomskim kvalitetima. Lepljeno Lamelirano Drvo, koje isporučuje Lkv Cen-tar, je strogo kontrolisan industrijski proiz-vod standardnog kvaliteta, koji je potvrđen licencom “OTTO-GRAF” Instituta za is-pitivanje drvenih konstrukcija iz Študgarta.

Šatorasta balon hala za mali fudbal, formiranje duple tende, Beograd

Formiranje LKV konstrukcije “paunov rep”, sportska hala za odbojku, Go

LKV konstrukcija balon hale nad košarkaškim igralištem, Colonial Sun, Beograd

Enterijer šatoraste balon hale, Dobanovci, Beograd

Dom kulture i sportova u Obrenovcu

Ekološki dom “ a kalica” u Požarevcu

Viminacijum, Kostolac – Mauzolej rimskog cara Hostilijana

Viminacijum, Kostolac – Mauzolej rimskog cara Hostilijana

41

LKV centar d.o.o. BEOGRAD

Bledska 2/I, BeogradUgrinova ka 270p, Dobanovci, Beograd

tel./fax: 011/8468 0908468 096

e-mail: offi ce@lkvcentar.com www.lkvcentar.com

promo

Gra evinski fakultet Univerziteta u Beogradu,

kao najstarija i najviša obrazovna i nau nainstitucija u oblasti

gra evinarstva i geodezije u zemlji, ima dugu

i bogatu tradiciju Priredio: Miljan Miki

Počeci nastave iz oblasti građevinarstva na ovim prostorima vezuju se za 1846. go-

dinu, kada je knez Aleksandar Karađorđević svojim ukazom osnovao Indžinirsku školu u Beogradu. Tokom više od vek i po duge istorije, Indžinirska škola prerasla je najpre u Veliku školu sa tri fakulteta, od kojih je jedan bio Tehnički fakultet, da bi zatim Ve-lika škola 1905. godine postala Univerzitet. Prošle godine, Građevinski fakultet Univer-ziteta u Beogradu proslavio je 160 godina postojanja.

Na fakultetu postoji sedam instituta:• Institut za materijale i konstrukcije• Institut za hidrotehniku

i vodno-ekološko inženjerstvo• Institut za saobraćajnice i geotehniku• Institut za geodeziju i geoinformatiku• Institut za matematiku, fi ziku i nacrtnu

geometriju• Institut za numeričku analizu i projekto-

vanje konstrukcija• Institut za menadžment, tehnologiju i in-

formatiku u građevinarstvu

U ovom broju predstavljamo Institut za materijale i konstrukcije. Osnivanjem ovog Instituta 1978. godine, pet dotadašnjih za-sebnih Zavoda ušlo je u njegov sastav. Zbog značaja koji su Zavodi imali za građevinar-stvo u tadašnjoj državi i regionu, u nastavku je dat kratak pregled istorijata i aktivnosti ovih Zavoda.

Zavod za ispitivanje materijalaZavod za ispitivanje materijala je osnovan 1906. godine. U početku se radilo o meha-ničkoj radionici, ali je ona ubrzo prerasla u Zavod koji je za to vreme bio izuzetno dobro opremljen. Između dva svetska rata, Zavod za ispitivanje materijala je bio naj-veća takva institucija na Balkanu i jedna od najvećih u svetu, sa najmodernijim laborato-rijama, radionicama i bogatom bibliotekom. Nakon Drugog svetskog rata, Zavod postaje Institut za ispitivanje materijala da bi 1955. ušao u sastav Građevinskog fakulteta. Od 1978. godine u okviru Instituta za materija-le i konstrukcije deluje Zavod za ispitivanje materijala, u kojem se vrši nastavni, naučno-istraživački i stručni rad iz oblasti ispitivanja i istraživanja građevinskih materijala. Ne-prestano se vrše ispitivanja materijala radi dobijanja podataka za izradu tehničke regu-lative, analize kvaliteta materijala ugrađenih u nove objekte i brojne druge ekspertize.

Zavod za ispitivanje konstrukcijaZavod za ispitivanje konstrukcija osnovan je 1951. godine, kao Laboratorija za ispitiva-nje konstrukcija. U početku je Laboratorija bila oskudno opremljena ali su vremenom dodavani instrumenti od kojih su neki pro-jektovani i izrađeni u samoj Laboratoriji. U Zavodu za ispitivanje konstrukcija, koji je kao takav ušao u sastav Instituta za ispiti-vanje materijala i konstrukcija, obavljan je i obavlja se eksperimentalni rad u nastavi iz ispitivanja konstrukcija, bez kojeg je ovu oblast teško zamisliti. Izvršena su modelska ispitivanja niza kon-strukcija ili njihovih delova, radi utvrđiva-nja podobnosti usvojenih konstrukcijskih rešenja (delovi Pančevačkog mosta, delovi mosta Gazela, kompletan železnički viseći most preko Save u Beogradu). Na pojedi-

nim objektima ispitivana je konstrukcija u toku građenja (most preko Save u produ-žetku Brankove ulice), dok je na mnogim novim objektima ispitivana nosivost kon-strukcije, radi pripreme dokumentacije za tehnički prijem.

Zavod za betonske konstrukcijeZavod za betonske konstrukcije posto-ji od 1962. godine. Od osnivanja, u ovom Zavodu se odvijao veoma intenzivan na-učnoistraživački i stručni rad iz oblasti be-tonskih konstrukcija. Naučnoistraživački rad se, najčešće, odvijao u okviru realizacije višegodišnjih projekata. Raznovrsne struč-ne aktivnosti obavljane su za niz objekata u zemlji i inostranstvu. Izrađeni su idejni ili glavni projekti objekata različite name-ne: poslovni objekti (kompleks Radničkog univerziteta u Novom Sadu, zgrada Biroa za ekonomske ekspertize u Novom Beogradu), stambeni i industrijski objekti, aerodormski objekti (hangar 1 aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu, podzemni komandni centar i šest hangara za helikoptere aerodroma u Kuvajtu), mostovi (drumski mostovi na sa-obraćajnoj petlji Autokomanda, idejno re-šenje drumskog mosta preko Dunava kod Bezdana), tunela, rezervoara, vodotornjeva i objekata druge namene.

Institut za materijale i konstrukcije Gra evinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

prof. dr Dušan Najdanovi , upravnik Instituta

42

pogled

Zavod za metalne konstrukcijeZavod za metalne konstrukcije je kao Zavod za čelik osnovan 1964. Rezultati naučno-istraživačkog i stručnog rada u okviru Zavo-da neprestano su korišćeni za unapređivanje nastave i prakse. U Zavodu su vršena brojna laboratorijska eksperimentalna ispitivanja materijala i konstrukcija za mnoge objekte. Članovi Zavoda učestvovali su u projekto-vanju, izgradnji i ispitivanju mosta preko Save u produžetku Brankove ulice u Beo-gradu. Taj most, sa rasponima 75 m + 261 m + 75 m, dugo je bio najduži most sistema punih čeličnih kontinualnih nosača. Izrađen je, takođe, glavni projekat visećeg mosta za cevovod preko Dunava kod Smedereva. Ovaj most, srednjeg raspona 479,7 m, ukup-ne dužine 865,4 m, najduži je most ove vr-ste u Evropi. Izrađene su studije nosivosti i projekti sanacije brojnih konstrukcija hala i mostova.

Zavod za gra evinarstvoIako postoji od 1955. godine, Zavod za građevinarstvo je u sastav Instituta za mate-rijale i konstrukcije Građevinskog fakulteta ušao tek 1994. godine. Sa ovim Zavodom je, međutim od samog osnivanja, nastavno osoblje Građevinskog fakulteta tesno sarađi-valo. U zavodu su izrađeni projekti kao što su projekat zgrade Narodne Banke u Beogra-du, sportskog centra „25. maj“ u Beogradu, kompleksa hala Industrije poljoprivrednih mašina „Zmaj“ u Zemunu, drumskog mosta preko reke Eufrat u Iraku, dužine 511,48 m.

Institut za materijale i konstrukcijeSam Institut za materijale i konstrukcije oformljen je 1. januara 1978. godine. For-miranjem ovakvog instituta stvorena je, po kadrovima i opremi, jaka radna jedinica, sposobna za obavljanje kompleksnih za-dataka u oblastima naučnog, nastavnog i visokostručnog rada iz oblasti materijala i konstrukcija.

Osnovne aktivnosti Instituta su:• Obavljanje nastave• Naučni i istraživački rad• Saradnja sa privredom

Laboratorije koje u okviru Instituta za ma-terijale i konstrukcije postoje jesu:• Laboratorija za materijale• Laboratorija za konstrukcije• Laboratorija za beton i reologiju• Laboratorija za metale• Laboratorija za keramiku, opekarske pro-

izvode i druge nemetale• Laboratorija za ispitivanje krupnih mo-

dela• Laboratorija za optičko naponsku analizu• Računarska laboratorija

Godine 1988, ponovnim uvođenjem kate-dri, nastavni predmeti iz oblasti materijala i konstrukcija raspoređuju se u četiri katedre: Katedra za betonske, Katedra za metalne i drvene konstrukcije, Katedra za materijale i ispitivanje konstrukcija i Katedra za zgra-darstvo. Kasnije su ove četiri katedre objedi-njene u jednu.

Naučnoistraživačka aktivnost se odvija kroz naučni i istraživački rad u okviru Instituta. U okviru laboratorije za ispitivanje mode-la u velikoj razmeri urađeni su, u poslednje vreme, eksperimentalni delovi dva doktora-ta: iz oblasti probijanja stubova kroz pret-hodno napregnutu ploču, a drugi iz oblasti sprezanja drvene konstrukcije i betona.

Stručna aktivnost Instituta veoma je raz-vijena kroz saradnju sa privrednim orga-nizacijama. Interakcija teorije i prakse u građevinarstvu, kroz saradnju Instituta i građevinskih fi rmi veoma je značajna i od obostrane je koristi. Institut aktivno uče-stvuje u rešavanju stručnih problema u pra-ksi, a građevinske fi rme svojim kadrovima, i kao sponzori, učestvuju u mnogim akcija-ma Instituta, koje su od opšteg interesa za građevinsku struku.

Veoma je veliki broj objekata u zemlji i ino-stranstvu za koje je Institut za materijale i konstrukcije do sada obavljao odgovara-juće stručne aktivnosti. Projektovane su konstrukcije poslovnih zgrada, stambenih zgrada, industrijskih i privrednih objekata, banaka, garaža, sportskih objekata (na pri-mer: „Beogradska arena“), izrađeni su pro-jekti sanacije konstrukcija i rekonstrukcije objekata (zgrada Nove opere u Moskvi) i vršena ispitivanja ponašanja konstrukcija u

uslovima eksploatacije pod probnim opte-rećenjem. U Institutu su, takođe, urađene brojne ekspertize različitih problema koji su se u praksi javljali.

Trenutne aktivnosti InstitutaU razgovoru sa prof. dr Dušanom Najda-novićem, upravnikom Instituta za materi-jale i konstrukcije, saznali smo nešto više o projektima u koje je Institut za materijale i konstrukcije trenutno uključen. Uglavnom su to projekti izrade tehničke dokumentacije i tehničke kontrole tehničke dokumentacije.

Neki od projekata koji su u toku ili su ne-davno završeni jesu:

• Izrada tehničke dokumentacije – idejni i glavni građevinski projekat za tržni centar „Delta City“ u bloku 67, Novi Beograd

• Tehnička kontrola glavnog projekta kon-strukcije za kompleks objekata (Olimpij-sko selo za Univerzijadu 2009.) u bloku 67 u Novom Beogradu, koji radi Mašino-projekt iz Beograda.

• Izrada tehničke dokumentacije konstruk-cije objekta „Tempo“ u Novom Sadu i „Tempo 2“ u Nišu i Novom Beogradu

• Izrada glavnog i izvođačkog projekta konstrukcije (osim dela koji se odnosi na fundiranje) za objekat Offi ce Complex, u bloku 41a, koji gradi Alpine

• Tehnička kontrola glavnog projekta No-vog mosta Beška, koji će takođe izgraditi Alpine

• Tehnička kontrola glavnih projekata sa-nacije mosta „Gazela“ i pristupnih kon-strukcija u Beogradu, koji se rade u Mo-stprojekt-u, Beograd

43

pogled

Rad na gradilištu, ili eksploataciji materijala iz površinskih i podzemnih kopova je, danas, gotovo

nezamisliv bez mašina

Posmatrano uže, vezano za građevinarstvo, primena građevinskih mašina je jedan

od najbitnih faktora za realizaciju bilo kog investicionog projekta. Da bi građevinarstvo beležilo stalni napredak, neophodan je stal-ni razvoj i usavršavanje radnih karakteristi-ka mašina (brzine kretanja, veličine radnih organa, manevarskih sposobnosti). Akcenat je na bezbednosti i komforu rukovaoca ma-šinom, pouzdanosti vitalnih delova ili ma-šinskih sistema, uz istovremeno smanjenje troškova rada u pogledu potrošnje goriva i maziva, kao i habajućih delova.

Sa povećanjem angažovanja mehanizacije na zameni ljudskog rada raste i uloga i od-govornost planera rada mašina koji vrši nji-hov izbor, tehnološku povezanost u proiz-vodnom procesu, planira brzinu i efi kasnost otklanjanja kvarova. Najvažniji opšti poj-movi koji su bitni za sve mašine jesu:

• pretpostavke i proračun praktičnog učinka mašina• proračun troškova mehanizacije i cene rada• parametri relevantni za izbor mašina• analiza raspoloživosti mašina angažo- vanih na nekom poslu

Mašine sa cikli nimdejstvom Jedna od opštih podela mašina jeste prema načinu rada, i to na mašine sa kontinulanim dejstvom i mašine sa cikličnim dejstvom. Mašine sa ciklčnim dejstvom svoj rad oba-vljaju u ciklusima, tj. postoji određen broj radnih operacija koje se periodično pona-vljaju. Skup svih tih operacija čini jedan rad-ni ciklus mašine. Trajanje ciklusa izražava se u vremenskim jedinicama, označava sa Tc i koristi kod proračuna praktičnog učinka mašina. Tc se određuje posebno za svaku mašinu u zavisnosti od konkretnih operacija koje obavlja, samih uslova na terenu, spo-sobnosti i kapaciteta same mašine.

U mašine sa cikličnim dejstvom spadaju: bageri, dozeri, utovarivači, skreperi, kamio-ni, fabrike betona. Bitan parametar kod ovih mašina je zapremina radnog organa „q”.

Utovariva iŽeleći da u ovoj rubrici, iz broja u broj, ka-žemo više o različitim tipovima građevin-skih mašina, ovog puta smo odabrali uto-varivače, koji spadaju u mašine sa cikličnim dejstvom.Utovarivači (loaders) se koriste za utovar vezanog i nevezanog zemljanog materijala ili za iskop zemlje prve i druge kategorije i utovar. Utovarivač je samohodna mašina, a radni organ je izdužena kašika, montirana na traktor sa gusenicama ili pneumaticima. Zapremina kašike se kreće od 0,3 do 4,0 m3, a može biti i veća. Princip koji treba koristiti za ostvarenje ekonomičnog rada transport-nih vozila je da ona moraju biti od 3 do 5 puta veće zapremine od zapremine utovarne lopate. Rukovanje je pomoću mehaničke ili hidrauličnih komandi. Utovarnom lopatom utovarivač zahvata materijal, istresa uglav-nom čeono ili bočno u transportno sredstvo, te izvodi tzv. „V” kretanje. Kod standardnih zglobnih utovarivača na gumenim pneu-maticima prednji točkovi i utovarna lopata zglobno su vezani za zadnji deo mašine na drugom paru pneumatika. Gumeni pne-umatici utovarivača su najčešće zaštićeni mrežom lanaca koja ih obavija. Mogućnost višestruke izmene radnih alata daje uto-varivaču obeležje univerzalne građevinske mašine. Posebna grupa mašina jesu bageri – utovarivači (kombinirke).

U zavisnosti od konstrukcije utovarivača i načina rada, oni mogu vršiti utovar:• sa čela• „preko glave”, tj. preko sebe • sa strane – bočno

Po vrsti pogona postoji druga podela:• utovarivači sa motorom sa unutrašnjim

sagorevanjem• utovarivači sa pneumo pogonom• utovarivači sa dizel - električnim pogonom

Prema vrsti uređaja za kretanje dele se na:• točkaše na pneumaticima• točkaše koji se kreću po šinama• guseničare

Posebni tipovi utovariva a

- Mini-utovarivači (skid-steer loader) su mali, robusni, vrlo pokretljivi i u mestu vrlo okretni utovarivači na pneumaticima, na-menjeni za utovar i prenos svih zemljanih materijala. Prednja utovarna lopata učvršće-na je na zadnju stranu vozne konstrukcije, pa mogu tovariti preko sebe. Pokretljivost se postiže mogućim nezavisnim okretanjem svih pneumatika. Posebno je bitno da posto-ji mogućnost izmene raznih alata i spreda i pozadi na dodatnom bagerskom kraku. To ga čini univerzalnom građevinskom maši-nom i gotovo je nemoguće da bilo kakav rad u gradskim uslovima (npr. rekonstrukcija ulica) prođe bez mini-utovarivača. Posto-ji veliki broj mini-utovarivača različitih po veličini, snazi, koncepciji kretanja, a takođe postoji 20-tak radnih alata.

- Teleskopski utovarivači - handleri (telescopic materials handlers), posebna vr-sta utovarivača na vrlo pokretljivoj voznoj konstrukciji sa gumenim pneumaticima sa teleskopskim (produžnim) krakom, koji se može kretati u horizontalnom i vertikal-nom pravcu. Koriste se za utovar, prenos i dizanje svih vrsta građevinskih materijala. Takođe, služe kao pokretno postolje za rad na visini i položajima koji su teško dostupni sa zemlje. Postoji mogućnost korišćenja više radnih alata što ga čini univerzalnom građe-vinskom mašinom.

- Tunelski (podzemni) utovarivači (undergraund loaders) su posebna vrsta utova-rivača za utovar i prenos svih vrsta rastresitih materijala u tesnim podzemnim prostorima i tunelima. Postoji nekoliko vrsta konstruk-cija tunelskih utovarivača. Jedni su niski zglobni podzemni utovarivači na gumenim pneumaticima s velikom utovarnom lopa-tom koja je zglobno vezana na zadnji deo mašine. Drugi su manji tunelski utovarivači na gusenicama, pneumaticima ili šinama, koji tovare transportna sredstva prebaciva-njem utovarne lopate iza sebe. Mogu biti na dizel, električni, hidraulični ili pneumatski pogon. Posebna vrsta su utovarivači sa grabi-licom koji zahvataju materijal u transportnu traku koja kroz njih prolazi, te tako dopre-maju materijal iza sebe. Konstruktivno, po snazi i priključcima razlikujemo ogroman broj ovih mašina.

Gra evinska mehanizacija Utovariva i

44 www.buildmagazin.com

mehanizacija

Prora un prakti nog u inkaProračun praktičnog učinka utovarivača vrši se po sledećoj formuli:

Up = Ut × Kv × Kp × Kr

Ut = T / Tc × q

Kv - koefi cijent korišćenja radnog vremenaKp - koefi cijent punjenja kašikeq - zapremina radnog organa - kašikeKr - koefi cijent rastresitosti materijala

Koefi cijente neophodne za proračun vadi-mo iz tabela, kao i izbor samih utovarivača koji vršimo iz podloga.

Tc = tp + tpod + tpre + ti +tpov + tspu + tnam

tp - vreme punjenja kašiketpod - vreme podizanja kašiketpre - vreme premeštanja kašiketi - vreme istovara na kamiontpov - vreme povratkatspu - vreme spuštanja kašiketnam - vreme nameštanja na novu operaciju

Tc jeste trajanje ciklusa i kreće se orijentaci-ono u granicama 50 - 90s.

Mo ne mašineU nastavku su date specifi kacije pojedinih, novijih tipova utovarivača na točkovima(wheel loaders), srednje veličine, snaga od 100 do 560 kW, onako kako ih proizvođači prikazuju. U pitanju su različiti proizvođa-či kao što su: KramerAllrad, Volvo, JCB, Caterpillar.

Iako se radi o moćnim mašinama za utovar, transport i eventualni iskop, oni ipak zado-voljavaju najstrožije propise u pogledu emi-sije štetnih gasova.

Snaga kW / HP (standard) 74,9 / 102

Snaga kW / HP (opciono) 88 / 120

Kapacitet utovarne kašike m³ 1.5 - 2.5

Visina mm 2950

Širina mm 2240

Brzina kretanja km/h (standard) 0 - 20

Brzina kretanja km/h (opciono) 0 - 35

Težina tovara kg 5400

Max visina dizanja mm 3530

Radius okreta mm 3450

Težina kg 8400

Kramer 880

Motor Volvo D12D LB E3

Max snaga, o/s (o/min) 26,7 (1 600)

SAE J1995 ukupno, kW (KS) 261 (355)

ISO 9249, SAE J1349 neto, kW (KS) 259 (352)

Sila iskopa, kN 224,5*

Težina podignutog tovara, kg 20 660*

Kapacitet utovarne kašike, m3 4,5 – 14,0

Operativna težina, t 31,0 – 33,0

Gume 29.5 R25 875/65 R29

*Kašika: 5,4 m3 Gume: 29.5 R25 L4

Volvo L220E

Motor Volvo D6E LAE3

Max snaga, o/s (o/min) 28,3 (1 700)

SAE J1995 ukupno, kW (KS) 129 (175*)

ISO 9249, SAE J1349 neto, kW (KS) 128 (174*)

Sila iskopa, kN 118,5**

Težina podignutog tovara, kg 9 568**

Kapacitet utovarne kašike, m³ 2,3 – 7,0

Operativna težina, t 15,0 – 17,0

Gume 20.5 R25 650/65 R25

* metri ke jedinice ** Kašika 2,5 m3 Gume: 20.5 R25 L2

Volvo L90F

Motor Volvo D16E LA E3

Max snaga, o/s (o/min) 28,3 – 30,0 (1700 – 1800)

SAE J1995 ukupno, kW (KS) 397 (540*)

ISO 9249, SAE J1349 neto, kW (KS) 394 (536*)

Sila iskopa, kN 472,8**

Težina podignutog tovara, kg 34 290**

Kapacitet utovarne kašike, m3 6,2 – 12,7

Operativna težina, t 50,0 – 56,0

Gume 35/65 R33 875/65 R33

*metri ke jedinice ** Kašika: 6,9 m3 (8,6 yd3), Gume: 875/65 R33

Volvo 350F

Neto snaga - ISO 9249 214 kW

Model motora Cat C13 ACERT

Ukupna snaga - SAE J1995 229 kW

Kapacitet utovarne kašike 3,8-5,5 m3

Max kapacitet utovarne kašike 5,5 m3

Prednje osovine

Vertikalna oscilacija +/- 13°

Ko nice odgovaraju standardima

Tip pumpe za navo enje sistema Piston

Kabina ROPS/FOPS ispunjava ISO standarde

Caterpillar 972H

Neto snaga 354 kW

Model motora Cat C18 ACERT

Ukupna snaga 395 kW

Neto snaga - ISO 9249 354 kW

Ukupna snaga - ISO 3046-2 388 kW

Kapacitet utovarne kašike 6,3 m3 - 7,0 m3 (8,2 yd3 - 9,2 yd3)

Max. kapacitet utovarne kašike 7 m3

Težina podignutog tovara 1 1,4 t

Ukupno vreme hidrauli kog ciklusa 15,6 sekundi

Visina do vrha kabine 4128 mm

Visina do centra volana 978 mm

Caterpillar 880H

Caterpillar 990HNeto snaga 468 kW

Model motora Cat C27 MEUI ACERT™

Ukupna snaga 512 kW

Neto snaga - ISO 9249 468 kW

Operativna težina 77842 kg

Težina podignutog tovara 15 t

Kapacitet utovarne kašike 8,4-9,2 m3 (11-12 yd3)

Sila iskopa 583,6 kN

Operativna težina 83252 kg

Ukupno vreme hidrauli kog ciklusa 15,9 sekundi

Minimalni radijus okreta 10757 mm

Rezervoar 1074 L

Ukupna dužina - standard 12839 mm

Ukupna dužina 13578 mm

Širina iznad guma 4071 mm

Max operativna težina 14210 kg

Max ukupna snaga motora 113 kW (152 KS)

Kapacitet utovarne kašike 2,1 m3

Težina podignutog tovara 7660 kg

Max sila iskopa 135 kN

Visina istovara (45º) 2850 mm

JCB 426 ZX

Max operativna težina 15576 kg

Max ukupna snaga motora 132 kW (177 KS)

Kapacitet utovarne kašike 2,3 m3

Težina podignutog tovara 8363 kg

Max sila iskopa 176 kN

Visina istovara (45º) 2843 mm

JCB 436 ZX

koriš en materijal sa web-sajta www.mti-construction.org

www.buildmagazin.com 45

mehanizacija

Ulaganje u kvalitet,najbolji marketingUlaganje u kvalitet,najbolji marketing

Za dvadesetpet godina postojanja i uz princip neprestanog ulaganja u kvalitet

proizvoda i usluga, od lokalnog proizvođa-ča mašina za mašinsko malterisanje i opre-me za građevinarstvo Mixer srl iz Vićence je postao lider u Zapadnoj Evropi.

Ulazak na tržište Jugoistočne Evrope zapo-činje pre nešto više od godinu dana otvara-njem kancelarije u Srbiji, uz primenu pret-hodno stečenog iskustva u otvaranju tržišta van Italije, a koje je započeto pre 10 godina u Španiji gde danas Mixer srl sa 80% učešća na tržištu ima vodeću ulogu. Sa istim ciljem i novim iskustvom za nešto više od godinu dana od otvaranja kancelarije u Beogradu, Mixer postaje operativan i u Rumuniji, Bo-sni i Hercegovini i Hrvatskoj. Na taj način, region jugoistočne Evrope polako posta-je još jedna zaokružena celina u poslova-nju Mixera i pridružuje se već formiranim tržištima Španije, Francuske, Nemačke, Engleske, Švajcarske, Poljske, Mađarske i Latinske Amerike.

Dvadesetpetogodišnje iskustvo u sektoru građevinarstva, novi proizvodi, tehnološko iskustvo, poznavanje materijala za mašinsko malterisanje, kao i uvažavanje specifi čnosti

svakog tržišta, omogućili su nam da klijen-tima ponudimo kompletan paket usluga, ne samo u prodaji, nego i kapilarni servis i svu neophodnu tehničku pomoć na terenu. Teh-ničko usavršavanje i potrebe klijenta omo-gućili su razvoj i širenje Mixera na među-narodnom nivou.

Krajem 2006. godine Mixer srl zapo-činje proceduru sertifi kacije kvaliteta u skla-du sa direktivom Evropske unije i standar-dima UNI EN ISO 9001:2000. Direktiva se odnosi na kontrolu porudžbina, obele-žavanje, količinu porudžbina, cene, uslove ugovaranja i isporuke.

46

Mašine za mašinsko malterisanje

Ugaone lajsne

Vo ice

Rotori

Statori

Geka spojke

Ravnja e

Originalni rezervni delovi

OBUKA • LIZING

promo

ITALYMIXER srlVia dei Carabinieri 45, 36040 Torri di Quartesolo(VI) ITALYtel: +39 0444 583599fax: +39 0444 583559info@mixersrl.comwww.mixersrl.com

BOSNA I HERCEGOVINAMIXER doo Doboj BiHVojvode Miši a bb, 74000 DobojBiHtel: +387 (0)53 223 400fax: +387 (0)53 223 400mob: +387 (0)65 668 590sasa074@teol.net

RUMUNIJAMIXER srlStr. Plavnei nr. 121, Cluj NapocaRomaniatel: +40 (0)264 444 422fax: +40 (0)264 444 411offi ce@mixersrl.rowww.mixersrl.ro

SRBIJAMIXER SYSTEM dooJovanke Radakovi 38, 11060 BeogradSrbijatel: +381 (0)11 343 30 28fax: +381 (0)11 343 54 92mob: +381 (0)64 634 30 02mixersystem@sezampro.yu

HRVATSKAEMIDALNedeš ina 40, 52231 Nedeš inaHrvatskatel: +385 (0)52 865 420fax: +385 (0)52 865 420mob: +385 (0)98 309 414emil.n@mail.inter.hrwww.emidal.hr

RUSIJACRNA GORAMAKEDONIABUGARSKAmob: +381 (0)64 634 30 02mixersystem@sezampro.yu

Poliesterna sredstva za vešanje tereta

Sve vrste poslova vezanih za prenošenje teških tereta,

nezamislivi su bez odgovaraju ih sredstava za

vešanje tereta u koje spadaju: lanci, eli na užad, kudeljna užad, a od skorijeg

vremena i poliestermr Vlada Gaši , maš. inž.

Mašinski fakultet u Beogradu

Svaka od ovih grupa ima svoje prednosti i mane koje određuju odgovarajuću pri-

menu. Sajle imaju široku primenu u građe-vinarstvu zbog lakoće i sigurnosti. Lanci su veoma pogodni za upotrebu u teškim uslo-vima rada, sa radnom temperaturom od -40° do +200°C, ali su teški i samim tim nezgod-ni za manipulaciju.

Poliesterna sredstva su, može se slobodno reći, novina u transportnim uređajima jer datiraju tek od devedesetih godina XX veka. Razvoj plastičnih masa i njihova primena u mašinstvu uslovila je i pojavu sredstva za ve-šanje tereta izuzetnih karakteristika.

Poliesterna sredstva za vešanje tereta imaju sledeće prednosti:• laka su, pa samim tim i jednostavna za

manipulaciju• ne oštećuju nalegle površine• ne korodiraju• lako rukovanje i održavanje• ne povređuju ruke osoblja• mogu se koristiti i u baznim i u kiselim

sredinama• krakovi se ravnomerno opterećuju• odlično prijanjanje, sa odgovarajućom

navlakom• prilagođavaju se konturi tereta

Glavna prednost, da ne oštećuju nalegle povšine, čini ih izuzetno primenjivim u po-gonima za obradu kamenih ploča, za pre-nošenje izolovanih cevi i za prenošenje fi no obrađenih i osetljivih delova. Fleksibilnost i lakoća, čini ih u praksi jako pogodnim za vezivanje tereta čime se skraćuje transpor-tni ciklus. Najveća mana ovih sredstava jeste osetljivost na oštre ivice koje mogu da iza-zovu oštećenje i kidanje. U tom smislu, po-stoji veliki broj zaštitnih plastičnih navlaka i podmetača kojima se mogućnost za habanje i oštećenje znatno smanjuje, a upotrebni vek poliestera se višestruko povećava!Poliesterna sredstva se izrađuju saglasno od-redbama standarda EN 1492 (2000), kojim su propisane standardne nosivosti, odgovarajuće boje, uputstva za rukovan je, kontrolu i održa-vanje. U našoj praksi je prihvaćen ovaj stan-dard, saglasno tendencijama usvajanja evrop-skih normi u mašinstvu i građevinarstvu.

Na našem tržištu mogu se naći poliesterna sredstva evropskih i kineskih proizvođača. Kina ima dugu tradiciju sa proizvodnjom pla-stičnih masa i sve veći zamah u industriji če-lika i dizaličnih uređaja. Renomirani evropski proizvođači iz Nemačke, Mađarske i Švedske imaju defi nisan sistem kvaliteta proizvoda,

kontrolu proizvodnih procesa i obavezu sertifi kacije proizvo-da. Potrebno je da poliesterni proizvodi imaju CE deklaraci-ju i sertifi kat TUV, jer je rad sa prenošenjem tereta u bliskoj vezi sa merama bezbednosti i podra-zumeva visok kvalitet sredstava koje se koriste u te svrhe. Svaki proizvod mora da ima na sebi vidljivu deklaraciju sa osnovnim podacima. Svaki rad sa ovim

sredstvima mora biti u skladu sa našim Za-konom o bezbednosti i zdravlju na radu. Nosivost poliesternih sredstava je uvek data tabelarno, saglasno mogućim načinima veša-nja tereta. Mogu se izraditi sa nosivostima do 40,0 t! Korisnik mora da bude upoznat sa svim preporukama iz ove oblasti i pri izboru odgovarajućeg sredstva treba da bude upo-znat sa nominalnim težinama tereta, nači-nima vezivanja ali i uticajem pogonske klase opterećenja. Nominalna-direktna nosivost sredstva je u tabelama proizvođača označena koefi cijentom K=1, pa se mogu svi pomenuti uticaji uključiti proporcionalno tome. U bilo

kojoj varijanti vezivanja, nije dozvoljeno da se kraci postavljaju pod uglom većim od 60°C. Takođe, pri korišćenju više krakova potrebno je voditi računa o pravilnom postavljanju u odnosu na težište tereta. Za proračun nosivo-sti pri korišćenju više krakova preporučljivo je uzimati da samo dva kraka nose celokupno opterećenje, iako se opterećenje ravnomerni-je raspoređuje na krakove poliesternih sred-stava zbog postojanja elongacije istih.

Korisnik je dužan, pre upotrebe, da pregleda sredstvo na eventualna oštećenja. Stručno lice mora jednom godišnje da pregleda i ate-stira poliesterno sredstvo za vešanje tereta. Ova sredstva se moraju skladištiti u hladnim i suvim, provetrenim prostorijama, zaštiće-nim od agresivnih hemijskih uticaja i velike toplote (preko 120°C).

Osnovni tipovi poliesternih sredstava su:• kružna užad• trake sa uškama• priveznice

Kružna poliesterna užad se izrađuju obmo-tavanjem poliesternih vlakana do određenog “prečnika”, šivenjem i stavljanjem navlake. Poliesterne trake sa uškama se izrađuju ši-venjem već gotovih poliesternih traka od-ređene širine i formiranjem uški na kraje-vima. Za češću upotebu poliesternih traka preporučuje se zašivanje čeličnih alki na krajevima. Priveznice od poliestera se prave kombina-cijom poliesternih traka i užadi sa čeličnim kukama, omčama i alkama.Ukratko, poliester polako zauzima vodeće mesto za vešanje tereta u građevinarstvu i mašinstvu!

Više informacija potražite na sajtu:www.gutmanlifting.co.yu

Poliesterna sredstva za vešanje tereta

Savremeno, lako i sigurno

POLIESTER KARAKTERISTIKE

prekidna vrsto a 650...800 N/mm2

gustina 1,38 g/cm3

maks. radna temperatura 100°C

otpornost na:

- baze umerena

- kiseline dobra

- organske rastvore dobra

- oksidiraju e materije dobra

47

mehanizacija

Kina danas doživljava jednu od najmasovnijih urbanizacija u ljudskoj

istoriji i taj proces najupe atljiviji je u Šangaju.

U njemu danas živi oko 18 miliona stanovnika,

a procenjuje se da e se do 2020. godine taj broj

udvostru iti. Shodno tome, od velikog zna aja

su trenutne akcije u pravcu ve e urbanizacije doju erašnjih predgra a,

a danas ve gradova – satelita. Jedan od važnih

arhitektonskih projekata sprovedenih u Kini u poslednje vreme, je i

projekat za obnovu grada Quingpu.

Važnu ulogu u transformaciji ovoga grada ima i uveni

kineski arhitekta Quingyun Ma, koji je projektovao dve celine važne za dalji održivi

razvoj ovog grada.

Na 37 km severozapadno od arhitekton-ske meke Šangaja, nalazi se predgrađe

Qingpu koje je kao neki stariji ignorisani rođak svog glamuroznog brata. Ovo pre-dgrađe poznato je kao kineska Venecija jer leži na mnogobrojnim kanalima koji već ve-kovima predstavljaju glavni vid transporta. Takođe, Quingpu je od nedavno postao in-vesticioni centar stranih kompanija kao što su Dupont, Honeywell i Hitachi, tako da je spreman da primi injekciju arhitektonskog modernizma.

Razvoj Quingpua, počeo je 2002. godi-ne, kada je na mesto gradonačelnika došao gospodin Sun, koji je do tada bio šef ko-miteta za izgradnju centralne šangajske oblasti Luwan. Pred njim je bio zaista veliki izazov. Osnovni zadatak bio je da se Quin-gpu izgradi u skladu sa održivim razvojem,

jer se predviđa da će njegova populacija porasti sa sadašnjih 250.000 na pola mili-ona stanovnika do 2020. godine. Po rečima gospodina Suna, Quingpu je nekada sma-tran predgrađem, ali danas je to važan grad – satelit. Pored toga što je poznat po svojim kanalima i neobičnom geografskom obliku (podseća na leptira), ovaj grad, do nedavno bio je glavni centar državnih fabrika koje su proizvodile sve, od soja sosa do cementa. Međutim, ubrzana tranzicija Kine, usmerila je njenu ekonomiju više ka samom tržištu, što je značilo da će mnoge fabrike morati da se zatvore.

Sun takođe navodi da je prednost Quingpua u odnosu na druge kineske gradove to što je njegov urbanistički plan dugo vremena bio zanemaren, pa samim tim i nerazvijen, tako da sada može dosta da nauči na greškama nekadašnjeg planiranja kineskih gradova. On posebno navodi slučaj Šangaja, čiji se centar razvio u kratkom vremenskom peri-odu, zbog čega danas pati od niza propusta. Još jedna bitna stavka je ta da ranije, arhi-tekte nisu obraćale toliko pažnju na estetsku komponentu urbanizacije, tako da se sada može obratiti mnogo više pažnje na taj ite-kako važan aspekt u planiranju gradova.

Sa novim imidžom, grad je dobio i novo ime. Danas se zove Quingpu - Novi grad. Oko četrdesetak kvadratnih kilometara od-vojeno je za fabrike multinacionalnih kom-panija, dok će skoro dvadeset kvadratnih ki-lometara biti dograđeno novim stambenim i komercijalnim građevinama.

Vrlo bitna stavka u planiranju grada je oču-vanje njegovog geografskog oblika u vidu leptira, čuvenih kanala i istorijskog jezgra. Sun je ovaj težak zadatak poverio poznatim svetskim arhitektonskim imenima, kao što su Jacques Ferrier iz Francuske, arhitekton-

ski biro Sancho – Madridejos iz Španije, Kunzan Deng iz Tajvana i trenutno najuti-cajnijem kineskom arhitekti Qingyun Mau.Među projektnim rešenjima za Quingpu, posebno se ističu rešenja arhitekte Qingyun Ma. Ma ističe da je veliki izazov bio uvesti nešto novo u ovo istorijsko okruženje, pošto se ovde nalazi i hram iz vremena dinastije Qing. Novinu predstavlja njegova Luka visećeg mosta (Qiao Zi), koja se nalazi na komadu zemlje ovalnog oblika okruženog kanalima.

Drugi projekat je za ostrvo Th umb, veliki društveni cen-tar podignut na jezeru. Projek-

tno rešenje sastoji se od dve građevine koje se podižu i spuštaju poput klackalica, dok se krov kompleksa sastoji od dve ozelenjene trake koje na savršen način prate talasanje vode i imaju ulogu otvorenog parka.

Veći deo rekonstrukcije uključuje ono što je već postojeće ili što čini istorijsko okruženje projekta. Španska fi rma, Sancho Madride-jos, ima zadatak da ponovo izgradi hrišćan-sku crkvu, što predstavlja pravu retkost u Kini, naročito pošto će biti urađena u futu-rističkom stilu sa oštrim linijama.

Takođe, postoji tendencija da se nekadašnja fabrika brašna pretvori u umetnički atelje, a da državno skladište bude pretvoreno u veli-ki izložbeni centar.

Bilo kako bilo, sa mnogim projektima koji su još uvek u stanju inkubacije, ostaje još da se vidi kakva budućnost čeka Quingpu. Qingyun Ma konstatuje da je za sada naj-veća promena ovog grada ne fi zička, već psi-hološka, jer ovaj gradić sada dobija potpuno novu ulogu.

Obnova kineske Venecije

48 www.buildmagazin.com

urbanizam

M– Profi l je preduzeće sa sopstvenom proizvodnjom krovnih i fasadnih

sendvič panela sa ispunama od kamene vune (protivpožarni paneli) i polistirena (samo-gasivi paneli).

Sendvi paneliKonstrukcije od sendvič panela proizvo-de se od kvalitetnih i trajnih materijala, ugrađuju se brzo, dugog su životnog veka uz jednostavno održavanje, pa su izuzetno eko-nomski opravdane. Svojstva sendvič panela proizilaze iz načina spajanja pojedinih sa-stavnih elemenata u kompozitni panel. Dva površinska lima lepe se na jezgru od kamene vune ili polistirena. Limovi imaju superior-nije mehaničke karakteristike, dok je jezgro odličan toplotni izolator. Limovi su čelični, pocinkovani i plastifi cirani. Proizvedeni su po normi EN 10147 i EN 143 i zadovolja-vaju protivpožarne norme. Proizvode se u debljinama od 60 do 200 mm, a dužina i boja panela je po izboru. Bez obzira na debljinu, svi paneli zadovoljavaju statiku nosivosti.

M-Profi l sendvič panel se izrađuje na gradi-lištu, a sastoji se od: • gornjeg trapezno profi lisanog lima

OTP 30• parapropusno - vodonepropusne mem-

brane• termoizolacije d=14 cm• parne brane• donjeg trapezno profi lisanog lima

OTP 18Panel ima odlične toplotne karakteristike i u smislu fi zike zgrade zamenjuje klasičan zid debljine 50 cm. Moguće su i druge kombina-cije sendvič panela prema uslovima gradnje (raspon konstrukcije, debljina izolacije i sl.).

Preduzeće M-Profi l uskoro počinje proizvo-dnju panela sa ispunom od poliuretana.

Trapezno profi lisani limoviU proizvodni program M-Profi la spadaju i jednostruki trapezno profi lisani limovi. U ponudi ima sledeće vrste trapeznih pro-fi la: OTP14, OTP18, OTP30, OTP45 i OTP150. Visoki trapezni profi l OTP 150/280, debljina od 0,75; 0,88 i 1,00 m, takođe je počeo da se proizvodi.

Imate li viziju, ostvarite je sa nama

Osnovni materijal za izradu profi lisanih li-mova je kvalitetan čelični lim proizveden u Švedskoj prema evropskim normama EN 10142 i EN 10147. Antikorozivna zaštita čeličnih limenih traka je višestruka. Konti-nuirano su vruće cinkane, uranjanjem u ra-staljeni cink čistoće 99%, sa ukupno 275 g/m cinka na obe strane, M kvaliteta cinkanja i B kvaliteta površine. Tako obrađene trake su plastifi cirane, prema evropskoj normi EN 10469-1, poliester boje u sloju debljine 25 μm. Svi limovi se rade prema specifi ka-cijama, dužine prema potrebama kupca u bojama prema karti boja M-Profi la.

Lim u obliku crepaLim u obliku crepa je visokokvalitetni pro-izvod u području profi lisanja limova. Na tržištu je zastupljen kao jedna od najboljih varijanti izbora za pokrivanje svih vrsta objekata od onih najzahtevnijih stambenih do malih individualnih vikend kuća. OCP lim u obliku crepa zbog svoje težine i jedno-stavne montaže vrlo je pogodan za pokriva-nje stambenih zgrada i objekata na kojima se rade nadogradnje. Postojanost boja na svim limovima odnosno profi lima vrlo je bitna i treba je naglasiti. Izdržljivost krov-nog lima je velika i ima vrlo veliku čvrstoću i otpornost uz mali presek. Krovni limovi se proizvode u pločama čija se dužina određuje prema narudžbi kupca. Pokrov se može montirati na sve vrste obje-kata i nije potrebno skidati postojeći pokrov i konstrukciju. Limovi se mogu montirati u dve verzije: izolirani i neizolirani. Osnovni materijal za izradu je isti kao i kod trapezno profi lisanih limova, uz preporuku korišćenja parapropusno - vodonepropusne folije.

Krovne ploče su vrhunskog kvaliteta jer se koristi pocinkovani čelik obojen poliester-

skom bojom ili presvučen plastisolom. Pred-nost našeg proizvoda je u njegovoj trajnosti (ne puca, ne lomi se, ne ljušti se), podložan je svim vremenskim uslovima, jednostavno i brzo se montira. Limovi zadovoljavaju sve savremene estetske i ekološke standarde.

Sinusno profi lisani limoviSinusno profi lisani limovi su nov proizvod M-Profi la. Upotrebljava se profi lisani lim koji se koristi kod velikih sala jer se odli-kuje odličnom statikom nosivosti i ima mo-gućnost horizontalnog i vertikalnog monti-ranja. Ovakvi limovi se sve više koriste zbog zahteva većih gradnji.

Za sve svoje proizvode M-Profi l nudi i svu prateću opremu.

U delatnosti M-Profi la spada i proizvodnja armaturnih mreža, projektovanje, izrada i montaža poslovnih, proizvodnih i skladišnih objekata, kao i izrada čeličnih konstrukcija. Tim stručnjaka M-Profi la svakodnevno prati zahteve tržišta, usvaja inovativna reše-nja i podržava promene, težeći da postane i ostane vaš partner u građenju.

U sklopu grupe, osim M-Profi l-a iz Stare Pa-zove, posluju preduzeća: M-Profi l iz Zaboka, M-Steel iz Sarajeva, M-Profi l iz Budimpe-šte, Jelšingrad FMD iz Prnjavora, Inteks iz Mladenovca i Konstruktor iz Zlatara.

M-Profi lGolubina ki put bb, 22300 Stara Pazova

tel: 022/311 231310 517310 237

e-mail: offi ce@m-profi l.co.yuwww.m-profi l.co.yu

Imate li viziju, ostvarite je sa nama

50

promo

ŠTEDNJA ENERGIJE – odgovornost države i svakog pojedinca!

U našem društvu i dalje vlada nasleđen, a pogrešan stav – da je Srbija bogata

energijom i da je energija element socijalne politike, a ne roba.U kojoj meri je ovo netačno pokazuju po-daci iz strategije energetskog razvoja Srbije: rezerve kvalitetnih energenata, nafte i gasa, čine manje od 1% u ukupnim bilansnim re-zervama Srbije. Ostatak rezervi čini ugalj, i to u najvećoj meri niskokvalitetni lignit, sa čak 92%. Srbija je, dakle, prinuđena da uvozi energente, a sudeći po trendu rasta njiho-vih cena na svetskom tržištu, rasipanje tako skupog artikla mora da se odrazi na budžet, kako države, tako i svakog pojedinca.

Upravo rasipanje energije je ono što se u Sr-biji događa danas. Statistike kažu da Srbija troši i do dva i po puta više energije nego što bi trebalo (150 – 250 kWh/m2, nasuprot evropskom proseku od 138 kWh/m2).

• Ko i kako troši tu energiju?Bahatost u raspolaganju energijom zastu-pljena je u svim sektorima (industrija, saob-raćaj), ali ubedljivo najviše energije, što (ne) iznenađuje, troši se u zgradarstvu!U EU na zgrade odlazi 40% ukupne ener-gije, a u Srbiji i do 46%! Od toga, čak do 65% odlazi na grejanje i hlađenje stambenih i poslovnih prostora.

Neobaveštenost, (ne)kultura stanovanja, re-lativno jeftina i dostupna čvrsta goriva, po-tpuno neracionalan sistem naplate utroška električne energije u Srbiji (po kvadraturi a ne po realnoj potrošnji) i inertnost države u

rešava-nju ovih p r o b l e m a , dopuštaju na-šim građanima ovakvo ponaša-nje.

• Kako to izgleda u Evropi?U EU se odavno bore protiv ovakvih navika, a imaju i više razloga za to:- visoke cene energenata (ako mislimo da je električna ener-gija u Srbiji skupa, osvrnimo se malo na okolne zemlje, da ne go-vorimo o visokorazvijenim zemlja-ma Zapada)- zavisnost od uvoza energenata (svaka mala promena u kriznim područjima iz ko-jih se energenti uvoze izaziva skok cena na svetskom tržištu)- potpisan Kjoto protokol (koji svaku ze-mlju obavezuje da smanji emisiju CO

2 za

određeni procenat).

• Na koji način Evropa štedi energiju?Sobzirom da se energija najviše troši u zgra-dama, najracionalnije i dugoročno najispla-tivije rešenje jeste – ulaganje u energetsku efi kasnost zgrada.U stambenim objektima toplota se gubi kroz:• Spoljašnje zidove 21%• Krov 10%• Pod na tlu 6%• Prozore 51%• Sastave grejanja 12%

Shvatajući ozbiljnost situacije, proizvođači mineralnih vuna u Evropi su se ujedinili u organizaciju pod imenom EURIMA (Eu-

ropean Insulation Manufacturers Associa-tion; www.eurima.org). EURIMA postoji od 1959. godine i bavi se promovisanjem standarda i regulativa za profesionalnu i kvalitetnu upotrebu izolacionih materijala. U poslednje vreme, njen razvoj i rad ide u

smeru rešavanja gorućih pitanja zaštite životne sredine, a u tome imaju podr-

šku evropskih institucija, kao i dru-gih sličnih organizacija u svetu.

Imajući za uzor ovakvu organizaciju, koja sa-

gledava probleme potrošnje i ušte-

de energije iz šireg, dru-

štvenog u g l a ,

srpski pro-izvođači i uvoz-

nici mineralnih vuna su se ujedinili u organiza-

ciju MIVUS (Mineralne Vune Srbije).

Budući da je jedan od najvažnijih načina za usporavanje i smanjenje globalnog zagreva-nja ušteda energije koja se koristi za grejanje i hlađenje, uvođenje i korišćenje termoizo-lacije u cilju optimalnog trošenja energije,

ŠTEDNJA ENERGIJE – odgovornost države i svakog pojedinca!

MIVUS – laniceAsocijaciju MIVUS sa injavaju tri lana: KNAUF-INSULATION (proizvo a kamene vune), URSA i ISOVER (proizvo a i staklene vune).

52

ekologija

predstavlja najefi kasniji i najbezbedniji na-čin inteligentne kombinacije privatnih i op-štih interesa.

Izolacioni materijali na bazi mineralnih vlakana, u prvom redu kamena i staklena vuna, predstavlja optimalnu formu termo-izolacione i zvučne zaštite koja je ekološki poželjna. Primarni cilj promocije ove vrste izolacije je poboljšanje kvaliteta života ljudi i očuvanje planete, što je ključni izazov sa-vremene ubrzane industrijalizacije.

Ugradnjom toplotne izolacije postižemo nekoliko efekata u isto vreme:

• velika ušteda energije, samim tim i novca• brzi povraćaj investicije (3-5 godina)• doživotni vek izolacije i doživotna ušteda.Ostali efekti: zvučna izolacija i protivpožar-na zaštita

MIVUS će se truditi da javnim akcijama skrene pažnju stručne javnosti, Vladinih agencija i same Vlade na neophodnost šire društvene akcije i ozbiljnijeg pristupa pro-blemima energetske efi kasnosti, kao i da podigne svest stanovništva o ovim proble-mima, pruži neophodnu tehničku podršku i informacije o načinima da se energija pamet-no sačuva i uštedi ukorist svih nas.

MIVUS na Sajmu gra evinarstva– Konferencija o uštedi energijeU petak, 13.04. u maloj sali Hale 14, od 12 – 14h, u organizaciji MIVUS-a bi e održana konfe-rencija o uštedi energije, na kojoj e biti re i o problemima sa kojima se evropske zemlje i Sr-bija susre u kada su u pitanju energetski resursi, održivi razvoj i na ini uštede energije. Pozivamo sve zainteresovane, stru nu javnost i gra anstvo,da prisustvuju ovoj konferenciji kako bi se ovom pitanju dao zna aj koji mu zaista pripada.

53

ekologija

Energy Net je renomirana kompanija koja se bavi uvozom, distribucijom i servisom

gasnih uređaja, opreme za instalaciju greja-nja i vodovoda, klimatizacije, ventilacije, ala-ta, pribora i ostale opreme vodećih svetskih i domaćih proizvođača.

Svoju delatnost preduzeće obavlja kako pre-ko matične poslovne zgrade u Kaću, tako i na teritoriji cele Srbije putem sopstvenih poslovnica u Novom Sadu, Beogradu, na Dedinju i Batajnici i rasprostranjenom mre-žom distributera po čitavoj zemlji.

Poseduje centar za prodajnu i tehničku podršku, školski centar za obuku servisera, organizovanu servisnu mrežu sa osigura-nim snabdevanjem rezervnim delovima iz sopstvenog centralnog skladišta i sve ostalo, kako biste Vi bili bezbedni i bezbrižni u to-plini svog doma.

BUDERUS – efi kasno koriš enje energije

Kroz delovanje marketinga, prodaje, fi nan-sija, nabavke i tehničke podrške ostvaruje se misija kompanije da kupcima prenese naj-veće koristi od najboljih robnih marki.

Vizija Energy Net-a je da postane i trajno ostane lider u distribuciji gasnih uređaja i kompletne opreme za grejanje.

U našem prodajnom asortimanu nalazi se kompletan program vodećih domaćih i svet-skih brendova kao što su:Buderus, Vaillant, Protherm, Centrometal, Weishaupt, Giersch, Vogel & Noot, Jugoterm, Global, Calidor, Caleffi , Ivar, Herz, Kovina, Itap, Unipipe, Viega, IMP-pumps, Grundfos, Unitas, Rems, Rothenberger, Felder, Inka i mnogi drugi...

Energy Net je ekskluzivni uvoznik kotlova i opreme za grejanje vodećeg svetskog proiz-

vođača u oblasti grejne tehnike BUDERUS iz Nemačke.

Zašto Buderus ?Efi kasno korišćenje energije. Buderus komercijalni i industrijski kotlovi su konstruisani tako da odaju visok nivo korisne energije, obezbeđuju pouzdanu proizvodnju energije i dug vek korišćenja. Buderus proizvodi nastaju u pogonima u Nemačkoj i Holandiji, i svi moraju da prođu rigorozne testove kvaliteta, sigurnosti, iz-držljivosti i da imaju visoke performanse iz godine u godinu. Buderus kotlovi postoje u rasponu snaga od 12 kW do 19 MW. Većina njih se mogu kombinovati u kaskade sa više kotlova, uključujći kondenzacionu tehno-logiju. Bez obzira da li se projektuju indi-vidualni objekti, ili industrijska postrojenja – široka paleta Buderus proizvoda uvek je na

BUDERUS – efi kasno koriš enje energije

promo

raspolaganju, kako bi odabrali rešenje koje je najbolje za datu situaciju.

U svom proizvodnom programu kotlova Budrus nudi sve: od visećih kotlova male snage, preko ogromne palete uljo-gasnih li-venih i čeličnih kotlova srednje snage, pa sve do vrelovodnih i parnih kotlova velike snage. Pored kotlova Buderus je proizvođač solar-nih sistema, kotlova na čvrsto gorivo, kogeneracionih uređaja i termo pumpi, rezervoara sani-tarne i pijaće vode, regulacionih uređaja i radijatora.

Buderus poseduje nekoliko pa-tenata u oblasti konstruisanja i razvoja grejne tehnike:

Th ermostreamTh ermostream je Buderusova patentirana tehnologija koja omogućava kotlu da radi bez kontrole minimalne tempera-ture povratne vode i bez kontrole minimal-nog protoka (bez zaštite „hladnog kraja“). Unutar Buderusovog Th ermostream kotla (livenog ili čeličnog), hladna voda se ubriz-gava u kotao daleko od ogrevnih površina plamene cevi preko jedne perforirane cevi koja je savijena prema potisu kotla. Hladna voda se meša sa toplom vodom u gornjem delu kotla. Na taj način se podiže tempe-ratura povratne vode u samom kotlu i nisu

•

potrebne nikakve mere zaštite kotla. Kada jednom instalirate Buderus Th ermostream kotao, više nećete imati potrebu da instali-rate običan čelični kotao.

Alu-plusInovativna tehnologija Alu-plus za izradu i dizajn aluminijumskog izmenjivača toplote kod visećih kotlova. Orebrena spoljnja stra-

na izmenjivača povećava kontakt dimnih gasova sa izmenjivačem. Unutrašnjost cevi je obrađena u obliku spirale, tako da utiče na podsticanje turbulentnog kretanja vode kroz cev, što u konačnom prouzrokuje bolje pre-davanje toplote sa dimnih gasova na vodu.

Plasma-polymerisationSpoljna površina cevnog izmenjivača toplo-te ima osobinu samočišćenja zahvaljuljući

•

•

sloju inovativne plazma-polimerizacije koja ne vezuje za sebe produkte sagorevanja iz dimnih gasova. Na taj način izmenjivač kod visećih kotlova ostaje uvek čist.

EMSEMS (Energy Management System) je oblik inteligentne kontrole koja se koristi za ostva-rivanje lake i kontinualne komunikacije iz-

među digitalnog menadžera sa-gorevanja, koji upravlja gorioni-kom, i eksterne automatike za upravljanje sitemom kod visećih i stabilnih kotlova. Ovo podiže ukupnu efi kasnost i omogućava lakše projektovanje potrebne re-gulacije za ceo sistem.

Kondens +Ova patentirana tehnologija, kako joj i samo ime kaže, po-boljšava sposobnost kondenza-cije kod čeličnih kondenzaci-onih kotlova srednje snage, tako

što kreira mikro-turbulenciju u protoku dim-nih gasova kroz dimne cevi. Proračunato je da tehnologija Kondens + može da podigne efi kasnost sistema za preko10% kada se pri-menjuje čista površina izmenjivača toplote i temperatura gasa od 5 do 10 stepeni ispod temperature povratne vode kotla.

Uverite se da je ENERGY NET Vaša dobra odluka za grejanje.

•

•

promo

Dela e biti smeštena u muzej u obliku le-te eg tanjira koji je dizajnirao francuski arhi-tekta Žan Nuvel, a koji e biti podignut u luci Abu Dabia do 2012. godine. Gospodin de Vabr isti e da ovaj potez predstavlja globa-lizaciju francuske kulture i prvi potez u sara-dnji sa mo nim regionom persijskog zaliva. S druge strane, vode e fi gure francuske ume-tni ke scene, optužile su vladu da eksploati-še umetnost zbog trgovine i diplomatije i da e ovo preopteretiti francuske muzeje. Me u-

tim, to nije spre ilo dalje planove francuske vlade u vidu otvaranja ogranka centra Pom-pidu u Šangaju. Kako je planirano, Abu Dabi e izdvojiti neverovatnih 325 miliona dolara

za koriš enje brenda Luvra i priloži e još 33 miliona dolara za renoviranje krila pariskog muzeja, koje e dobiti ime po nekadašnjem šeiku Zayed bin Sultan al Nahyanu, i ovde ebiti smešten deo islamske umetni ke bašti-ne. Tako e, njujorška fondacija Gugenhajm, najavila je izgradnju ogranka ovog muzeja, koji e dizajnirati Frenk Geri.

MAŠINA ZA CELU KU UBehrokh Khoshevis, iranski inženjer robo-tike, izmislio je novi na in gradnje koji bi u budu nosti mogao da bude revolucionaran u gra evinarstvu. Nakon velikog zemljotresa u Kaliforniji 1994. godine, odlu io je da prona-

e bolji i brži na in za izgradnju ku a. Da bi dokazao da je mogu e automatizovati proces izgradnje, izmislio je mašinu koju pokre-e kompjuterski softver. Ovaj mali robot, u

stanju je da na svaka 2 minuta i 14 sekundi postavi jedan red blokova i poveže ih malte-rom. Ipak, jedan zid ne ini celu ku u, pošto je potrebno ugraditi i odgovaraju e instala-cije. Me utim, Khoshevis kaže da je to trivi-jalan problem za nauku kao što je robotika, koja se svakodnevno razvija. Ovaj prototip, koji košta 30 000 dolara, trenutno se nalazi u NASA centru (Marshall Space Flight Cen-ter), gde e inženjeri raditi na razvijanju ove tehnologije koja bi se mogla koristiti da se na mesecu podignu gra evine od mese eveprašine.

NEOBI NI VODENI TORNJEVI

Mnogi vodeni tornjevi konstruisani su tokom industrijske revolucije, a danas predstavljaju simboli gradova u kojima se nalaze i važne arhitektonske spomenike. Neki su danas pretvoreni u stanove i luksuzne apartmane na poslednjem spratu. U Njujorku, manji vo-deni tornjevi konstruisani su kao individualne gra evine. Neki od njih služe i kao osmatra -nice, ili restorani-vidikovci kao Goldbergtum u Sindefi ngenu, Nema ka. Vodeni toranj iz

ikaga, nalazi se na Sevenoj Mi igen aveni-ji. Nalazi se na nacionalnoj listi registrovanih istorijskih mesta i služi kao turisti ki biro gra-da ikaga. Sagradio ga je 1869.Godine ar-hitekta Vilijam V. Bojington, a postao je poz-nat nakon velikog požara s po etka prošlog veka u ikagu, kada je opstao kao jedina ne-ošte ena gra evina u tom delu grada. Širom Amerike i dalje postoje vodeni tornjevi, odav-no izašli iz upotrebe, koji danas nose oznaku glavne privredne grane manjih gradova u kojima se nalaze.

VERTIKALNI VRT

Zelenilo se sve više koristi kao živi gra e-vinski materijal sa pragmati nim efektima vazdušnog pre iš avanja, akusti ne apsor-pcije i termoizolacije. Vertikalni vrt Patrika Blana nastao je nakon prou avanja više vrsta prirodnih okruženja. Tehnika oze-lenjavanja zida po iva na novom na inuuzgajanja biljaka bez zemlje. Pošto je ova konstrukcija vrlo lagana, mogu e je posta-viti je na bilo koji zid. Vertikalni vrt može se implementirati u enterijeru i eksterijeru u svakom klimatskom okruženju, pošto se pažljivo odaberu odgovaraju e vrste bi-ljaka. Za enterijere, potrebno je vešta koosvetljenje, dok su navodnjavanje i fertili-zacija automatski.

INTERAKTIVNE FASADNE

POVRŠINE

APERTURE je delo dvojice mladih dizajne-ra, Frederika Ejla i Gunara Grina iz Berlina. U pitanju je fasadna instalacija sa interak-tivnim i narativnim ekranom. Sastoji se od tanke površine sa foto elijama koje snimaju pokret slu ajnih prolaznika i dobijenu sliku emituju na spoljašnji ekran fasade. To prak-ti no zna i da se prolaznici snimaju i emituju u realnom vremenu, što doprinosi dinami -nosti velikih površina kao i njihovom boljem uklapanju u sredinu koja ih okružuje.

SMANJITE MOGU NOSTKU NE KATASTROFELevel TM® Panel odoleva raznim ekstrem-nim vremenskim uslovima. ak i u oblastima gde nema uragana, ali ni nekog ja eg ve-tra, ovi paneli su se pokazali vrlo korisnim. Glavna prednost im je to što imaju modular-nu konstrukciju, iz jednog komada su, fl ek-sibilni, savitljivi i postojani, tako da i pored jakog pritiska nisu skloni pucanju. Prednost predstavlja i to što se se vrlo lako instaliraju, a ima ih i u razli itim veli inama.

MINKA KU EMinka ku e predstavljaju japanski ekvivalent brvnarama. Do polovine 20. veka ljudi su ih aktivno koristili za stanovanje. Pravljene su od lokalnih materijala kao drvo i papir, u tehnici gra enja na šav. Ove ku ice bile su savršeno prilago ene klimatskim uslovima i na inu života lokalnog stanovništva. Ovakve gra evine savršeno su odolevale estim ze-mljotresima, a u slu aju rušenja, mogle su se brzo i lako ponovo izgraditi. Iako su izašle iz upotrebe do polovine 20. veka, pokazalo se da je njihov povratak neophodan. Usled brze promene klime, sve eš ih zemljotresa i cunamija na azijskom kontinentu, ljudi su po eli da shvataju vrednost minke. Još jedna pogodnost je i to što se ovakve ku e mogu reciklirati. U Japanu osnovana je Japan Min-ka & Reuse Recycle asocijacija, koja lobira za što brži povratak ovih ku a.

ABU DABI DOBIJA LUVR NA

ZAJAM

Tidesetogodišnjim sporazumom, koji su po-tpisali francuski ministar kulture Reno Do-nadije de Vabr i šef turisti kog odseka, šeik Sultan bin Tahnou al Nahzan, omogu eno je da se u ovom delu sveta predstave dela iz najboljih francuskih muzeja, kao što su Luvr, Žorž Pompidu, Orsej i Versaj.

57www.buildmagazin.com