UNIVERZITET U NIU ELEKTRONSKI FAKULTET KATEDRA ZA INDUSTRIJSKU ENERGETIKU

1. UVOD'LOBALNI ?RAZVOJ ?D RU ?T VA ?U ?B U DU ?N O STI ? E ? U ? O G R OMNOJ ?M E ? RI ?ZAVISITI ?O D ?S TANJA ?U ?O B LASTI ?E NERGETIKE ?0 ROBLEMI ?S A ?K O JI MA ?SE ?S UO ?A VAJU ?U ?M A NJOJ ?I LI ?V E ?O J ?M E RI ?S VE ?Z E MLJE ?S VET A ?SU ?P O VEZANI ? SA ? OBEZBE IVANJEM ? ENERGIJE ? I ? O ?UVANJEM ? ?I VOTNE ? SREDINE ? %KSPLOZIJA ? LJUDSKE ?POPULACIJE ?NA ?Z E MLJI ?U ZROKUJE ?S TALNO ?POVE ?A NJE ?P OT REBA ?ZA ?E NERGIJOM ?NARO ?I TO ?E LEKTRI ?N OM ? energijom. Trend rasta potreba na globalnom nivou iznosi oko 2,8 % godinje. Sa druge strane, trenutna struktura primarniH IZVORA ?E LEKTRI ?NE ?E NERGIJE ?NE ?M O ?E ?N A ?G L OBALNOM ?NIVOU ? OBEZBEDITI ?TAKAV ?T REND ?P OVE ?A NJA ?P ROIZVODNJE ?E LEKTRI ?NE ?E $IREKTNA ?POSLEDICA ?O VIH ?O PRE ?N IH direktno uzrokovani sagorevanjem fosilnih NERGIJE Razlog za to su aktuelni ekoloki problemi?U S LOVA ?P ROIZVODNJE ?I ?P O T RO ?NJE ?J E ?S T ALNI ?P ORAST ? cene na ELEKTRIkojima E NERGIJE ? I M E ?S E ?NE ? i nuklearnih goriva, se ? bazira ?V E ? ? N ROIZVODNJA ?E LEKTRI ? ELEKTRI? ??S V ETU ?/ SIM ?T OGA S A D A ?N JEM ? IZVORI sadanja?PA ?OBNOVLJIVI N IVOUNE ?E NERGIJE ?U %.%2')*% .% ?S TVARA ?E KOLO ?K I ?I ?E K ONOMSKI ?O PRAVDANA ?POTREBA ?U KLJU ?I V ANJA ?ALTERNATIVNIHNIZVORA ?U ?G L OBALNU ?S TRATEGIJU ?RAZVOJA ?E Zadatak: 1.Sagledati mogu? ?OST ? KORI ??E N JA ? OBNOVLJIVIH ? IZVORA ? NERGETIKE ?/VAKVI ? ENERGIJE ? ZA ? PROIZVODNJU ?ELEKTRI ?N E ?E NERGIJE ENERGETSKI M O GU ?N OST ? R IMORALI JA ?E N ERGIJE ?VETRA ?Z A ? ?D A ?U ? 0ROU ?I TI ??TOKOVI ?S U ?PK O RI ? ?E N?V ISOKORAZVIJENE ?ZEMLJEP R OIZV LA ?U ? ?ELEKTRI ?NE ?E NERGIJE N GA ISATI V E LIKI ?B ROJ ?S TRU K O NSTR ODNJU O G ROMAN ?K APITAL ?I ?A?I ?O P?U JU ??K ARAKTERISTI ?NE ??N JAKA ? U ?RAZVOJ ?S ISTEMA ?ZA ?K O RI ?OSNOVNE B NOVLJIVIH ?IZVORA ?E LEKTRI UKCIJE ?VETROTURBINA /PISATI ? ? E N JE ?O ? KONSTRUKCIJE ? SOLARNIH ? obaveze o smanjenjuI emisije CO2 (Kyoto ? 6LADE ? ERGIJE ? MOGU ? ?D A ?solarne elektrane, UBVENCIJAMA ?PODSTI ?NLIJA ?MKAO ? ??ZEMALJANOST R A ZLI ?IiTIM ?S ekoloki problemi primorali su?U E E ?E N NOGIH (vetroelektrane, protokol) lokalni elektrane na biomasu i biogas, ?I ZGRADNJU ?ELEKTRI I ? E NERGIJE ? ulaganja osvojena je tehNOLOGIJA ? I ? geotermalne elektrane, itd.). Kao? rezultat takvog V ISOKOTEMPERATURNIH ?SOLARNI PROIZVODNJE?E KOLO ?K?N E I?S T IH ?E LEKTRANA ? koje koriste obnovljive izvore. Ovakva politika dovela je do? FANTASTI ?NOG ? TRENDA ? POVE ?ANJA izuzetne popularizacije i UDELA ? POJEDINIH ? OBNOVLJIVIH ? IZVORA ? U? UKUPNOJ ? Ovakvi energetski tokovi su primorali vISOKORAZVIJENE ? ZEMLJE ? DA ? ULA ?U ? OGROMAN ? KAPITAL ?I ?A N GA ?U JU ?V E LIKI ?B ROJ ?S TRU ?N JAKA ?U ?R A ZVOJ ?S ISTEMA ?Z A ?K O RI ? ? E N JE ?O BNOVLJIVIH ?IZVORA ?E LEKTRI ?NE ? ENERGIJE ? POSEBNO ? ENERGIJE ? VETRA ? I ? SOLARNE ? ?S UN ?E VE ? ? ENERGIJE, kao trenutno NAJPERSPEKTIVNIJE ?OBNOVLJIVE ?IZVORE ?E LEKTRI ?N E ?E NERGIJE ?3 TOGA ?U ?D A LJEM ?D ELU ?D IPLOMSKOG ?RADA ,POSEBNA ?PA ?N JA ?B I ?E ?P O S V

DIPLOMSKI RAD

Student: ? -IODRAG ILADINOVI? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ???????????????

Ni, jun 2008. godine

2. OBNOVLJIVI IZVORI ELEKTRI? ? .% %.%2')*%2.1. Opta razmatranja EneRGIJA ?OBNOVLJIVIH ?IZVORA ?M O ?E ?S E ?K O RISTITI ?ZA ?P ROIZVODNJ U ?TOPLOTNE ?I ?E L EKTRI ?N E ?E N ERGIJE ?4 RENUTNO ?H IDROENERGIJA ?I MA ?ZNA ?A JAN ?U DEO ?U ?P R OIZVODNJI ?E LEKTRI ?N E ?E NERGIJE ?A LI ?S Na E ?POSLEDNJIH ?GODINA ?E NERGIJA slici ?VETRA ?Z NA ?A JNO ?P RIBLI ?I LA ?K O 2.1. DAT ?JE ?G RAFIKON ?U DELA ?O BNOVLJIVIH ?IZVORA ?U ?P R OIZVODNJI ?E L EKTRI ?NE ?E NERGIJE ?U ? Evropskim zemljama. ffd8ffe000104a46494600010201008900890000ffe20c58 4943435f50524f46494c4500010100000c484c696e6f0210 00006d6e74725247422058595a2007ce000200090006003 10000616373704d5346540000000049454320735247420 000000000000000000000000000f6d6000100000000d32d 4850202000000000000000000000000000000000000000 0000000000000000000000000000000000000000000000 0000000000116370727400000150000000336465736300 0001840000006c77747074000001f000000014626b70740 0000204000000147258595a00000218000000146758595 a0000022c000000146258595a0000024000000014646d6e 640000025400000070646d6464000002c4000000887675 65640000034c0000008676696577000003d4000000246c7 56d69000003f8000000146d6561730000040c0000002474 656368000004300000000c725452430000043c0000080c6 75452430000043c0000080c625452430000043c0000080c 7465787400000000436f707972696768742028632920313 93938204865776c6574742d5061636b61726420436f6d70 616e790000646573630000000000000012735247422049 454336313936362d322e31000000000000000000000012 735247422049454336313936362d322e31000000000000 000000000000000000000000000000000000000000

Slika 2.1. UDEO ?OBNOVLJIVIH ?IZVORA ? U ? P R O IZVODNJI ?E LEKTRI ? ? 0ORED ?PRETHODNO ?NAVEDENIH ?IZVORA ROPI NE ?ENERGIJE ?U ?% V ?E NERGIJE ?POSTOJE ?S LE DE ?I ?O B NOVLJIVI ?I Z vori energije: ? Biomase; Geotermalna energija; Energija mora (energija plime i oseke, morskih talasa i prirodnih struja).

2.2. Energija vetra, vetroelektrane 2.2.1. Istorijat vetroenergetike Ljudska vrsta koristi energiju vetra jo od davnina. Primena energije vetra SE ?E ?U ?V R E ME ?P RVIH ?C IVILIZACIJA ?K ADA ?S E ?E N ERGIJA ?VETRA ?K ORISTILA ?ZA ?P O GON ? ? ? A M A C A ?N A ?R ECI Nil (5000 godina pre Hrista), a oko 700. godine pre Hrista, u dananjem Avganistanu, pojavile su sePRVE ?VETRENJA ?E ?K O JE ?S U ?S L U ?I LE ?Z A ?M L EVENJE ? I T ARICA ?4 O ? KOM ? XIX veka u Severnoj Americi je BILO ?INSTALIRANO ?NA ?H ILJADE ?V ETRENJA ?A ?K OJE ?S U ?U G LAVNOM ?BILE ?K ORI ? ?E N E ?Z A ?P U MPANJE ?V ODE ?N A ? 0ROIZVODNJA ? LEKTRI AMA NERGIJE ?IZ ? ? XX ?D u I V ELA ?J E ?N A GLI FARMAMA ? I ? EPLANTA ?NE ?E? 0O ?ETKOMV E TRAvekaO ?SAD-U MASOVNO ? ?P ? tokom naftne krize ? E?ETKOM ? -ih, ali je tek 1980SUORAS t KORI PO N E ? ? PRVE ? IH ?GODINA ?P RO ?L OG ?P R OIZVODNJU ?E ?I ZUZETAN E NERGIJE primenom MALE ?VETRENJA ?E ?Z A?V E KA ?D O ?I V ELALEKTRI ?NE ??R AST /D ? ?G ODINE ?VETROENERGETIKA ?A NOVIH ?TEHNOLO ?K IH ?D OSTIGNU?JE ?S NA ?N O ?N A PREDOVALA ?K AKO ?U ?I N STALIRANOJ ?S NAZI ?T AKO i u obiMU ?PROIZVODNJE ? ak pre ? nekoliko godina vetroturbina od 500 kW bila je svojevrsna SENZACIJA ?$ANAS ?V ETROTURBINE ?OD ? ?D O ? ?- 7 Slika 2.3 Godinji porast instalisanih snaga vetroelektrana u svetu ?S ?P R E ?N I KOM ?R OTORA ?O D ? ?D O ? ?M E TARA ?V E ? ? predstavljaju standardna reenja. Na slici 2.2. prikazan je razvoj tehnologije vetroturbina. ffd8ffe000104a46494600010201007800780000ffe20c584943435f50524f4649 4c4500010100000c484c696e6f021000006d6e74725247422058595a2007ce000 20009000600310000616373704d5346540000000049454320735247420000000 000000000000000000000f6d6000100000000d32d48502020000000000000000 0000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000 0000000000000001163707274000001500000003364657363000001840000006 c77747074000001f000000014626b707400000204000000147258595a0000021 8000000146758595a0000022c000000146258595a0000024000000014646d6e6 40000025400000070646d6464000002c400000088767565640000034c0000008 676696577000003d4000000246c756d69000003f8000000146d6561730000040 c0000002474656368000004300000000c725452430000043c0000080c6754524 30000043c0000080c625452430000043c0000080c7465787400000000436f707 97269676874202863292031393938204865776c6574742d5061636b617264204 36f6d70616e79000064657363000000000000001273524742204945433631393 6362d322e31000000000000000000000012735247422049454336313936362d3 Slika 2.2. Razvoj tehnologije vetroturbina 22e31000000000000000000000000000000000000000000000000000000 2.2.2. Vetar, ekoloki izvor energije 6ETAR ?PREDSTAVLJA ?NEISCRPAN ?E KOLO ?K I ?I Z VOR ?E NERGIJE ? I J I ?G ? LOBALNI ?POTENCIJAL ?VI ?E S TRUKO ? PREVAZILAZI ?SVETSKE ?POTREBE ?Z A ?E LEKTRI ?N OM ?E NERGIJOM ?+ORI ? ?E N JE ?E NERGIJE ?VETRA ?U ?P R OIZVOD nji ELEKTRI ?NE ?E NERGIJE ?JE ?P O ?E L O ?D A ?S E ?R A ZVIJA ?T RIDESETIH ?GO DINA ?DVADESETOG ?VEKA ?I ?T A DA ?J E ?P O ?E L A ? izgradnja prvih vetroelektrana POSTROJENJA ?ZA ?E LEKTROMEHANI ?K U ?K O NVERZIJU ?E NERGIJE ?VETRA$ ANAS ?VETROENERGETIKA ?PREDSTAVLJA ?GRANU ?E NERGETIKE ?K OJA ?S E ?N AJBR ? e razvija, kako u pogledu tehnologije, tako i u pogledu porasta instalisanih

ffd8ffe000104a46494600010201008400840000ffe20c584943435f50524f46494c45000101000 00c484c696e6f021000006d6e74725247422058595a2007ce00020009000600310000616373704 d5346540000000049454320735247420000000000000000000000000000f6d6000100000000d32 d4850202000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000 000000000000000000000000001163707274000001500000003364657363000001840000006c7 7747074000001f000000014626b707400000204000000147258595a00000218000000146758595 a0000022c000000146258595a0000024000000014646d6e640000025400000070646d646400000 2c400000088767565640000034c0000008676696577000003d4000000246c756d69000003f8000 000146d6561730000040c0000002474656368000004300000000c725452430000043c0000080c6 75452430000043c0000080c625452430000043c0000080c7465787400000000436f70797269676 874202863292031393938204865776c6574742d5061636b61726420436f6d70616e79000064657 3630000000000000012735247422049454336313936362d322e31000000000000000000000012 735247422049454336313936362d322e310000000000000000000000000000000000000000000 00000000000

Vetroelektrane KORISTE ? KINETI ?KU ? ENERGIJU ? VETRA ? KOJU ? POMO ?U ? TURBINA ? Navetar PRETVARAJU ?U ?M E HANI ?K U ?I ?D A LJE ?P REKO ?E LEKTRI ?N IH ?G ENERATORA ?U ?E L EKTRI ?N U ?E N ERGIJU ?5 ?P R ILOG ? Oko 75% svih svetskih vetroelektrana je instalirano u zemljama Evropske Unije (EU). EU iz instaliranih 34 466 MW (decembar 2004.) podmiruje oko 3% ukupnih potreba zaELEKTRI ?NOM ?E NERGIJOM ?. EMA ?K A ?J E ?V O DE ?A ?Z E M LJA ?P O ?B R OJ U ?INSTALISANIH ?VETROELEKTRANA sa ukupno 16 629MW vetrogeneratora, to je duplo vie nego snaga svih elektrana u Srbiji..AJVE ?I ?U D EO ?V ETROELEKTRANA ?U ?P R OIZVODNJI ?E LEKTRI ?N E ?E NERGIJE ?IMA ?$ ANSKA ?KOJA ?I Z ? ? ?7 ?INSTALISANIH ?VETROELEKTRANA ?PODMIRUJE ?PREKO ? ? S V O JIH ?P O ? 2.2.3. ?E LEKTRI TREBA ?ZA Snaga vetra ?N OM ?E NERGIJOM ? %LISE ?ROTORA ?V ETROTURBINE ?O KRE ?U ?S E ?Z B OG ?S TRUJANJA ?V AZDU ?N E ?M A SE ?+ OLI ?I NA ?E NERGIJE ? koju vetarKA ?E NERGIJA ?T ELA ?U ?odO KRETU ?P ROPORCIONALNA ?JE ?N JEGO +INETI ? prenosi na rotor direktno zavisi P gustine vazduha, povrine rotora i brzine vetra. VOJ ?MASI ?T AKO ?D A ?K I NETI ?K A ?E N ERGIJA ? vetra zavisi od gustine vazduha. 4A ?NIJE ?R E ?E N O ? T O ?J E ?V A ZDUH ?T E ?I ? 'USTINA ?VAZDUHA ? JEDNAKA ?JE ?K O LI ?I NI ?M O LEKULA ?P O ? JEDINICI ?ZAPREMINE ?VAZDUHA ?0 RI ? normalnom atmosferskom pritisku i temperaturi 1.225mkg / vazduha od 15 C, te?I NA ? VAZDUHA ? JE ? 3 ALI ?S A ?P O VE ?A NJEM ?V LA ?N O STI ?V AZDUHA ?O PADA ?I ?N J EGOVA ?G UST INA ?( LADNIJI ?VAZDUH ?G U ? I ? J E ?O D ? TOPLIJEG ? ?Z ATO ? ?E ? V E T ROTURBINA ?PRI ?I STOJ ?B RZINI ?V ETRA ?P ROIZVESTI ?VI ? E 6ETROTURBINAE NERGIJE ?TOKOM ?Z IME ?N EGO ?T OKOM ?L ETA ?! ?ELEKTRI ?NE ? ? TMOSFERSKI ?PRITISAK ?O PADA ?S A ?PP RETVARANJEM ?KINETI VISINE N ERGIJ ?D OBIJA ?S VOJU ?U LAZNU ?S NAGU ? O VE ?A NJEM ? nadmorske ?K E ?E ?Z ATOS J EAGU ?O KRETANJA ?E LISA ?R OTORA ?. AME ?E ?S E ?L O??P R I ?Z A K E ?U ? ?N ?N A ?V E ?I M ?N A DMORSKIM ?VISINAMA ??P L ANINE GI ?K ITISAK ?N I ?I AK ?D A ZP O VR J ENA ?R O TORA ?O ? LJU ? ?A V ? DUH ??I ?M A NJE ?G UST DRE UJE ?KOLI ?I NU ?E NERGIJE ? KOJU ? VETROTURBINA ? MO ?E ? DOBITI ? IZ ? VETRA ? 0O ?TO ? SE ? POVR ?INA ? ROTORA ? POVE ?AVA ? SA ?KVADRATOM ?PRE ?N IKA ?R OTORA ?D VOSTRUKO ?VE ?A ?T U RBINA ?D OBIJA ??E T IRI ?P UTA ?V E ?U ?K O LI ?I N U ?ENERGIJE ?0OVE ?A NJE ?P OVR ?I NE ?R O TORA ?N IJE ?T OLIKO ?J EDNOST

POVE ?ANJEM ?P OVR ?I NA ?R O TORA ?P OVE ?A VA ?N APREZANJE ?CELOG ?S ISTEMA ?N EZAVISNO ?O?K?B R ZINE ?V ETRAI ?+ AKO ?B I ?S E ?K ?V ETROTURBINE ?JE $RUGI ?FAKTOR D OJI ?U TI ?E ?N A ? Z LAZNU ?S NAGU O MPENZOVALO ?NA ? ? ? I N J E NICA ?D A ?V E TROTURBINA ?U TI ?E ?N A SKRETANJE ?VETRA ? ? ? A K ? P R E ?N E GO ? ? T O ?V E TAR ?B UDE ?O BUHVA ?E N ?L O PATICAMA ?R OTORA ?$ AKLE ?R OTOR ?U SPORAVA ?BRZINU ?V ETRA ?T AKO ?D A ?J E ?B R ZINA ?V ETRA ?M ANJA ?I SPRED ?N EGO ?I ZA ?R O TORA ? ?T O ?Z N A ?I ?D A ?V E TROTURBINA ?NE ?M O ?E ?I S K ORISTITI ?C ELOKUP vetroturbine. Teoretska izlazna snaga ?A NJEM ? data je NU ?ENERGIJU ?VETRA ?0OVE vetroturbineB RZINE ?V ETRA ?R ASTE ?K OLI ?I N A ?VAZDU ?N E ?M ASE ?K OJA ?P ROLAZI ?K ROZ ?R OTOR izrazom: 13 2 gde je: P = (2-1)

PsPECIFI ?NA ?S NAGA ?V ETRA 2 Pu[kW/ m ] brzina vetra na ulazu u turbinu 3 -gustina vazduha (1.225 kg/ m ) -AKSIMALNA ? SNAGA ?KOJA ? SE ? MO ?E ? DOBITI ? POMO ?U ? VETROTURBINE ? RA ?UNA ?S E ? POMO ?U ? Betzovog?Z AKONA ?P REMA ?K OJEM ?S E ?S A MO ?D EO ?R ASPOLO ?I VE ?E NERGIJE ?VETRA ?? ? ? ? ? M O ? E ? I S K ORISTITI ? zato to vetar mora da nastavi da duva u svom smeru kako bi ostavio slobodan prostor zaNADOLAZE ?I ? VAZDUH ? :ATO ? SE ? Iz gornjeg obrasca (2-? MO ?E ? SE ? ZAKLJU ?ITI ? NE MO ?E ? CELOKUPNA ? KINETI ?KA ? ENERGIJA ? VETRA ?DA ? ?JE ? RAZVIJENA ? SNAGA ? TURBINE ?PROPORCIONALNA ?TRE ?E M ?S T EPENU ?B RZINE ?V ETRA ? T O ? ?D ALJE ?D OVODI ?D O ?Z AKLJU ?K A ?D A ?J E ?D O STUPNOST ? izvora ffd8ffe000104a46494600010201007d007d0000 ffe20c584943435f50524f46494c4500010100000 c484c696e6f021000006d6e74725247422058595 a2007ce00020009000600310000616373704d53 465400000000494543207352474200000000000 00000000000000000f6d6000100000000d32d48 502020000000000000000000000000000000000 000000000000000000000000000000000000000 000000000000000000000011637072740000015 00000003364657363000001840000006c777470 74000001f000000014626b70740000020400000 0147258595a00000218000000146758595a0000 022c000000146258595a0000024000000014646 d6e640000025400000070646d6464000002c400 000088767565640000034c00000086766965770 00003d4000000246c756d69000003f8000000146 d6561730000040c000000247465636800000430 0000000c725452430000043c0000080c6754524 $IJAPAZONBRZINAVETRAUKOJEMVETROGENERATORGENERIEELEKTRINU 30000043c0000080c625452430000043c000008 ENERGIJUJETIPINOOD do 25 m/s, a maksimalnu 0c7465787400000000436f707972696768742028 ?N OMINALNU ??S N AGU ?P OSTI ?E ?P R I ?B R ZINI ?V ETRA ?O D ? ?D O ? ?M 63292031393938204865776c6574742d5061636 S ?:A ? b61726420436f6d70616e790000646573630000 BRZINE ?VETRA ?I ZNAD ? ?M S ?V E TROTURBINA ?SE ?I Z ?M E HANI ?K IH ?R A 000000000012735247422049454336313936362 ZLOGA ?ZAUSTAVLJA ?0OKAZALO ?S E ?D A ?E K ONOMSKI ?N IJE ?I SPLATIVO ? d322e3100000000000000000000001273524742 PROJEKTOVATI ?VETROTURBINE ?ZA ?A K TIVAN ?R AD ?P RI ?B RZINAMA ?V ET 2049454336313936362d322e310000000000000 RA ?VE ?I M ?O D ? 25 m/s jer se takvi vetrovi relativno retko javljaju. Iz ovog razmatranja 000000000000000000000000000000000000000 proizilazi jedna 00 veomaVA ?NA ?T E HNI ?K A ?K A RAKTERISTIKA ?VETROTURBINE ?K OJA ?S E ?N

Vnom -nominalna brzina (rated wind speed), Vmin -minimalna brzina (cut-in wind speed), Vmaxmaksimalna brzina (cut-out wind speed)i, Vav -PROSE ?NA ?B RZINA ? ? average wind

ffd8ffe000104a46494600010201010701070000ffe20c584943435f 50524f46494c4500010100000c484c696e6f021000006d6e7472524 7422058595a2007ce00020009000600310000616373704d5346540 000000049454320735247420000000000000000000000000000f6d 6000100000000d32d4850202000000000000000000000000000000 ffd8ffe000104a46494600 000000000000000000000000000000000000000000000000000000 010201010601060000ffe2 000000000001163707274000001500000003364657363000001840 0c584943435f50524f4649 000006c77747074000001f000000014626b7074000002040000001 4c4500010100000c484c6 47258595a00000218000000146758595a0000022c0000001462585 ffd8ffe000104a46494600010 96e6f021000006d6e7472 95a0000024000000014646d6e640000025400000070646d6464000 201010601060000ffe20c5849 5247422058595a2007ce0 002c400000088767565640000034c0000008676696577000003d40 43435f50524f46494c4500010 002000900060031000061 00000246c756d69000003f8000000146d6561730000040c0000002 6373704d5346540000000 100000c484c696e6f02100000 474656368000004300000000c725452430000043c0000080c67545 049454320735247420000 6d6e74725247422058595a200 2430000043c0000080c625452430000043c0000080c74657874000 Slika 2.5. Kriva snage 000000000000000000000 vetroagregata snage 2MW 7ce0002000900060031000061 00000436f70797269676874202863292031393938204865776c657 +ONSTRUKCIJA ?SAVREMENOG ?VETROAGREGATA ?JE ?P ROJEKTOVAN 000f6d6000100000000d3 6373704d5346540000000049 4742d5061636b61726420436f6d70616e790000646573630000000 A ?DA 2d4850202000000000000 ?I ?D O ? ? ?I ZDR ?I ?U D ARE ?V ETRA 454320735247420000000000 000000012735247422049454336313936362d322e3100000000000 km/h. 000000000000000000000 0000000000012735247422049454336313936362d322e310000000 000000000000000000f6d6000 Vetroagregati se grade na vetrovitim lokacijama na kojima je srednja godinja 000000000000000000000 00000000000000000000000000000000000000000000000 brzinaVETRA ?VE ?A ?O D ? ?M S ? N A ?V I S 100000000d32d48502020000 ?* E DA ? INI ? M ?I ZNAD ?Z EMLJE ? 000000000000000000000 000000000000000000000000 N ?VETROAGREGAT ?SNAGE ? 000000000000000000001 000000000000000000000000 7 ?MO ?E ?N 163707274000001500000 A ?O V AKVOJ ?L OKACIJI ?PROIZVESTI ?O KO ? ?7H ?ELEKTRI ?N E ?E NERGIJE ?G ODI ?N JE 000000000000000000000000 003364657363000001840 ? ?T O 2.2.4. -ERENJE ?BRZINE?P O DMIRI ?U OTREBE ?O KO ? ?P ROSE ?N IH ? ? ?J E ?D O VOLJNO ?D A ?VETRA ?R P ?A ?V E TROVA 000000000000000000011637 000006c77747074000001 072740000015000000033646 ? Weibull distrubucija f000000014626b7074000 "RZINA ?VETRA ?S E ?O BI ?N O ?M E RI ?S A ?57363000001840000006c7774 A N EMOMETROM ?S A ?P O LULOPT 00204000000147258595a ASTIM ? A ?I000002180000001467585 tip 7074000001f000000014626b7 ? C A MA ? S L I KA 2.6.). Takav ? ANEMOMETRA ?S ASTOJI ?S E ?O D ?V E RTIKALNE ?O SOVINE ?N A ?K O JOJ ?S E 95a0000022c0000001462 074000002040000001472585 ?N A ?V R HU 58595a000002400000001 ?N ALAZE ?T RI ?P O LULOPTASTE ??A ?I C E ?K O JE ?S E ?O K RE ?U 95a0000021800000014675859 ? ?U ? S M E RU ?V ETRA ??" R O J ?O B RTAJA ?U ?M I NUT i registruje se elektroniskim 4646d6e64000002540000 5a0000022c000000146258595 putem. Uz ANEMOMETAR ?SE ?O BI ?N O ?P O STAVLJA ?M EHANIZAM ?ZA ?U TVR 0070646d6464000002c40 a0000024000000014646d6e64 000008876756564000003 IVANJE ?S MERA ?V ETRA (slika 2.6.). Drugi TIPOVI 0000025400000070646d6464 4c0000008676696577000 ?U KLJU ?U JU ?I ?U L TRAZVU ?N I ?I L I ?L A SERSKI ?ANEMOMETAR ?U TVR 000002c400000088767565640 003d4000000246c756d69 UJU ?FAZNI ?P OMERAJ ?ZVUKA ? ILI ? koherentnu svetlost reflektovanu 000034c000000867669657700 molekULIMA ?000003f8000000146d656 VAZDUHA ? I M E ?P R ECIZNO ?O DRE UJU ?BRZINU ?VETRA ? na ? 0003d4000000246c756d69000 1730000040c0000002474 raznim visinama. 003f8000000146d6561730000 656368000004300000000 040c000000247465636800000 c725452430000043c0000 4300000000c72545243000004 080c675452430000043c0 3c0000080c675452430000043 000080c62545243000004 3c0000080c74657874000 c0000080c625452430000043c Slika 2.6.?! NEMOMETAR ??L E VO ? ? I ? M E H ANIZAM ?Z A ?U T VR 00000436f707972696768 0000080c74657874000000004 IVANJE ?SMERA ?V ETRA ? D E S NO ? ? 742028632920313939382 36f7079726967687420286329 04865776c6574742d5061 Na osnovu ?A ?V E TROVA ?Z A ?N E KU 2031393938204865776c65747 ? DIJAGRAMI ?RU prikupljenih podataka o brzinama i?pravcima vetrova, mogu se izraditi A ?V L OKACIJU ?$ IJAGRAM ?RU 636b61726420436f6d706 ETROVA ?PRIKAZUJE ?SE ?U ?42d5061636b61726420436f6d O B LIKU ?K RUGA ? 16e790000646573630000 70616e7900006465736300000 000000000012735247422 000000000127352474220494 049454336313936362d32 54336313936362d322e310000 2e3100000000000000000 000000000000000000127352 000001273524742204945 47422049454336313936362d 4336313936362d322e310 322e310000000000000000000 000000000000000000000 000000000000000000000000 000000000000000000000 00000000000 00000000000

koji je, kao kompas, podeljen na 12 jednakih delova, svaki od 30 stepeni horizonta, to se uzima kao standard za evropski atlas vetrova (slika 2.7.). ffd8ffe000104a46494600010201007700770000ffe20c5 84943435f50524f46494c4500010100000c484c696e6f02 1000006d6e74725247422058595a2007ce00020009000 600310000616373704d53465400000000494543207352 47420000000000000000000000000000f6d60001000000 00d32d485020200000000000000000000000000000000 000000000000000000000000000000000000000000000 000000000000000000116370727400000150000000336 4657363000001840000006c77747074000001f00000001 4626b707400000204000000147258595a000002180000 00146758595a0000022c000000146258595a000002400 0000014646d6e640000025400000070646d6464000002 Slikac400000088767565640000034c0000008676696577000 2.7. Primer ru?A ?V E TROVA ?Z A ?B rzine, smerove i frekvencije vetrova 003d4000000246c756d69000003f8000000146d6561730 000040c0000002474656368000004300000000c725452 Karakteristike vetrova na nekoj lokaciji mogu se razlikovati iz godine u godinu, tako DA 430000043c0000080c675452430000043c0000080c6254 SE ?ENERGETSKI ?POTENCIJAL ?VETRA ?M O ?E ?R A ZLIKOVATI ?O D ?G O DIN 52430000043c0000080c7465787400000000436f707972 E ?DO ?G O DINE ?I ?D O ? ? 5 69676874202863292031393938204865776c6574742d5 ?P A ?J E ?P R EPORU ?L JIVO ?O SIGURATIN VI?JE GODI ?NO ??M ERENJA ?Pkarakter PRIMENJENOJ ?VETROENERGETICI ?VA ? ?O ? E ?T A ?N JA O D REDITI ROM 061636b61726420436f6d70616e7900006465736300000 Na karakteristike vetropotencijala N A P O TENCIJALNOJ ?LOKACIJI ?K odnosno ?P R ENJIVOST ?BRZINE ?VETRA ?neke?lokacije utI ? e konfiguracija terena, AKO ?B Ihrapavost 00000000012735247422049454336313936362d322e31 terena, prepreke na 000000000000000000000012735247422049454336313 kopnu i sli? no. umska prostranstva, livade obrasle niskim rastinjem OJEKTANTI ?SMANJILI ?PROIZVODNE ?TRO ?K OVE ?E LEKTRI ?NE ?E N ERGIJE i drve? em smanjuju brzine vetra, dok vodene povrine gotovo da i ne utI ?U na smanjenje brzine 936362d322e3100000000000000000000000000000000 vetra. Zato se tereni0000000000000000000000 sa vie stabala ili visokih objekata ima klasifkuju prema hrapavosti. Teren visoku klasu hrapavosti, napr. od 3 do 4. Suprotno tome, morska povrina ima nisku klasu hrapavosti, naj? e? e 0. Kao rezultat uticaja konfiguracije terena mogu nastati lokalne promene brzine vetra, tzv. "tunel efekat" i "brdski efekat". "Tunel efekat" je pojava pove? anja brzina vetra, kada vazdune mase prelaze preko planinskih perevoja, a nastaje zbog zna? ajnih redukcija strujnih vazdunih povrina. "Brdski efekt" se objanjava ? injenicom da se vazduh komprimira kad vetar struji prema brdu, to dovodi do uzlaznog toka vetra uz pove? anje njegove brzine. 0ROMENLJIVOST ?BRZINE ?VETRA ?N A ?N E KOJ ?L OKACIJI ?M O ?E ?S E ?I Z RA ZITI ?GRAFI ? kim putem koriste? i tzv. "Weibull" distributivnu krivu, koja grafi? ki pokazuje VEROVATNO ?U pojave odrE ene brzine vetra (slika 2.8.). ffd8ffe000104a46494600010201007300730000ffe20c584943435f50524f46 494c4500010100000c484c696e6f021000006d6e74725247422058595a2007c e00020009000600310000616373704d5346540000000049454320735247420 000000000000000000000000000f6d6000100000000d32d485020200000000 0000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000 0000000000000000000000000011637072740000015000000033646573630 00001840000006c77747074000001f000000014626b7074000002040000001 47258595a00000218000000146758595a0000022c000000146258595a00000 24000000014646d6e640000025400000070646d6464000002c400000088767 565640000034c0000008676696577000003d4000000246c756d69000003f80 00000146d6561730000040c0000002474656368000004300000000c7254524 30000043c0000080c675452430000043c0000080c625452430000043c00000 80c7465787400000000436f707972696768742028632920313939382048657 76c6574742d5061636b61726420436f6d70616e79000064657363000000000 Slika 2.8 Primer Weibull distributivne krive 0000012735247422049454336313936362d322e31000000000000000000000 012735247422049454336313936362d322e310000000000000000000000000 00000000000000000000000000000

Detaljan prikaz vetropotencijala za neku lokaciju, ili ire, daje atlas ili karta vetrova. Izrada atlasa vetrova skup je i komplikovan postupak koji obuhvata unos svih mogu? ih komponenti koje utI ? u na ponaanje vetra. Topografija terena se ucrtava pomo? u satelita i kompjuterskih programa. Detaljan atlas vetrova prikazan je na slici 2.9, izra? en je za podrulje Zapadne Evrope, gde postoji viegodinja tradicija merenja brzina vetrova, smera i sli? no. ffd8ffe000104a46494600010201007200720000ffe20c584943435f50524f46494c4 500010100000c484c696e6f021000006d6e74725247422058595a2007ce000200090 00600310000616373704d5346540000000049454320735247420000000000000000 000000000000f6d6000100000000d32d48502020000000000000000000000000000 0000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000 1163707274000001500000003364657363000001840000006c77747074000001f00 0000014626b707400000204000000147258595a00000218000000146758595a0000 022c000000146258595a0000024000000014646d6e640000025400000070646d646 4000002c400000088767565640000034c0000008676696577000003d4000000246c 756d69000003f8000000146d6561730000040c00000024746563680000043000000 00c725452430000043c0000080c675452430000043c0000080c625452430000043c0 000080c7465787400000000436f7079726967687420286329203139393820486577 6c6574742d5061636b61726420436f6d70616e790000646573630000000000000012 735247422049454336313936362d322e31000000000000000000000012735247422 049454336313936362d322e31000000000000000000000000000000000000000000 000000000000

Slika 2.9. Evropska karta vetrova 2.2.5. Konstrukcija vetroelektrane 0RETVARANJE ?KINETI ?K E ?E NERGIJE ?V ETRA ?U ?M E HANI ?K U ?E NERGIJU ?O BRTNOG ?K RETANJA ?VR ?I ?S E ?P O MO ?U ?V E TROTURBINE ?KOJA ?M O ?E ?I M ATI ?R AZLI ?I TE ?K O NSTRUKCIJE , od kojih su neke date na SLEDE ?IM ? ffd8ffe000104a46494600010201007200730000ffe20c584943435f50524f4 6494c4500010100000c484c696e6f021000006d6e74725247422058595a200 7ce00020009000600310000616373704d5346540000000049454320735247 420000000000000000000000000000f6d6000100000000d32d48502020000 0000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000 0000000000000000000000000000001163707274000001500000003364657 363000001840000006c77747074000001f000000014626b70740000020400 0000147258595a00000218000000146758595a0000022c000000146258595a 0000024000000014646d6e640000025400000070646d6464000002c400000 088767565640000034c0000008676696577000003d4000000246c756d6900 0003f8000000146d6561730000040c0000002474656368000004300000000c PAC vetroturbina MAG vetroturbina 725452430000043c0000080c675452430000043c0000080c62545243000004 3c0000080c7465787400000000436f70797269676874202863292031393938 204865776c6574742d5061636b61726420436f6d70616e7900006465736300 00000000000012735247422049454336313936362d322e310000000000000 00000000012735247422049454336313936362d322e310000000000000000 00000000000000000000000000000000000000

ffd8ffe000104a4649460001020100b500b40000ffe20c584943435f50524f46494c450 0010100000c484c696e6f021000006d6e74725247422058595a2007ce000200090006 00310000616373704d53465400000000494543207352474200000000000000000000 00000000f6d6000100000000d32d48502020000000000000000000000000000000000 00000000000000000000000000000000000000000000000000000000000001163707 274000001500000003364657363000001840000006c77747074000001f00000001462 6b707400000204000000147258595a00000218000000146758595a0000022c0000001 46258595a0000024000000014646d6e640000025400000070646d6464000002c40000 0088767565640000034c0000008676696577000003d4000000246c756d69000003f80 00000146d6561730000040c0000002474656368000004300000000c72545243000004 3c0000080c675452430000043c0000080c625452430000043c0000080c74657874000 00000436f70797269676874202863292031393938204865776c6574742d5061636b61 726420436f6d70616e790000646573630000000000000012735247422049454336313 4EORIJSKI ?STEPEN ?I SKORI ? E N JA ?V E TROTURBINE ?JE ? ? ? 936362d322e31000000000000000000000012735247422049454336313936362d322e ?A ?P R AKTI ?N O ?R ADE ?S A ?I S KORI ??E N JEM ?O D ? DO ? ? ? ) 31000000000000000000000000000000000000000000000000000000 NTERESANTNO ? JE ? DA ? SLI ?AN ? STEPEN ? ISKORI ? E N JA ? IMAJU ? I ? ? PARNE ? TURBINE ? U ?TERMOELEKTRANAMA ?I ?N U KLEARNIM ?E LEKTRANAMA ? T I PI ?N O ? ? ? Slika 2.11. Vetroturbina horizontalnom osovinom (slika 2.10.) Moderne ? D O K ?H DRAULI ?K E ?T sa sa vertikalnom osom (Darrius-ova turbina) DO ? ? vetroagregatiI imaju vetroturbinu U RBINE ?U ?H I DROELEKTRANAMA ? KOJA ?IMA ?S ISTEM ?Z A ?Z AKRETANJE ?O SOVINE ?U ?H O RIZONTALNOJ ?RA VNI ?ZA ?P RA ?E NJE ?P ROMENE ?S M era vetra. Osim prethodno navedenih, postoje jo i vetroagregati sa vertikalnom osovinom (slika 2.11.). %LEKTRANE ?S A ?H O RIZONTALNOM ?O SOM ?V E ?I H ?S N AGA ?M ORAJU ?I M ATI ?VELIKI ?R ASPON ?K RAKOVA ?ROTORA ? T O ?Z A H TEVA ?V I ?I ?N O S E ? ? I ?STUB ?A ?O V O ?S T VARA ?D OPUNSKE ?M EHANI ?K E ?I ?K O nstrukcione probleme zbog ?E GA ?J E ?S N AGA ?O VIH ?T URBINA ?O GRANI ?E NA ?0 RI ?V E LIKIM ?B RZINA MA ?VETRA ?R OTOR ?S E ?M O RA ?Z A ?T I TITI ?O D ?O P ASNIH ?M EHANI ?K IH ?N APREZANJA ?TAKO ??T O ?S E ?P OSREDSTVOM ?POGODNOG ?M EHANIZMA ?A UTOMATSKI ?DOVODI ?U ?S T ANJE ?P ROKLIZAVANJA ??I M ?N J EGOVA ?B R ffd8ffe000104a46494600010201006600660000ffe20c5849434 ZINA ?O BRTANJA ?P RE E 35f50524f46494c4500010100000c484c696e6f021000006d6e74 GRANI ?NU ?V REDNOST ?I LI ?S E ?Z A KO ?I ?K A DA ?J E ?B R ZINA ?O BRTANJA ?I SPOD ?D ONJE 725247422058595a2007ce00020009000600310000616373704d ?G RANI ?N E ?V REDNOSTI ?. EDOSTATAK ?VETROTURBINE ? 534654000000004945432073524742000000000000000000000 S ?HORIZONTALNOM ?O SOM ?J E ?U ?T O ME ? T O ?S U ?I Z LO ?E NE ?V E ?I M ? 0000000f6d6000100000000d32d4850202000000000000000000 000000000000000000000000000000000000000000000000000 000000000000000000000000001163707274000001500000003 364657363000001840000006c77747074000001f000000014626 b707400000204000000147258595a00000218000000146758595 a0000022c000000146258595a0000024000000014646d6e64000 0025400000070646d6464000002c400000088767565640000034 c0000008676696577000003d4000000246c756d69000003f8000 000146d6561730000040c0000002474656368000004300000000 c725452430000043c0000080c675452430000043c0000080c625 452430000043c0000080c7465787400000000436f70797269676 874202863292031393938204865776c6574742d5061636b61726 420436f6d70616e7900006465736300000000000000127352474 22049454336313936362d322e310000000000000000000000127 35247422049454336313936362d322e310000000000000000000 Slika 2.10. Vetroturbina sa horizontalnom osovinom 00000000000000000000000000000000000

ffd8ffe000104a46494600010201007500750000ffe20c5849434 35f50524f46494c4500010100000c484c696e6f021000006d6e74 725247422058595a2007ce00020009000600310000616373704d 534654000000004945432073524742000000000000000000000 0000000f6d6000100000000d32d4850202000000000000000000 000000000000000000000000000000000000000000000000000 000000000000000000000000001163707274000001500000003 364657363000001840000006c77747074000001f000000014626 b707400000204000000147258595a0000021800000014675859 5a0000022c000000146258595a0000024000000014646d6e6400 00025400000070646d6464000002c4000000887675656400000 34c0000008676696577000003d4000000246c756d69000003f80 00000146d6561730000040c0000002474656368000004300000 000c725452430000043c0000080c675452430000043c0000080c 625452430000043c0000080c7465787400000000436f70797269 676874202863292031393938204865776c6574742d5061636b6 1726420436f6d70616e790000646573630000000000000012735 247422049454336313936362d322e3100000000000000000000 0012735247422049454336313936362d322e310000000000000 00000000000000000000000000000000000000000 6ETROTURBINE ?MOGU ?I MATI ?R AZLI ?I T ?B R OJ ?L OPATICA

?A LI ?S E ?Z A ?V E ?E ?S N A GE ?N AJ ?E ? ? E ? K O R ISTE ? turbine sa tri lopatice. 0RE ?NIK ?V ETROTURBINE ?ZAVISI ?O D ?S N AGE ?I ?K R E ?E ?S E ?O D ? ?M ?Z A ?S N AGU ?O D ? ? kW do 120 m za snagu od 5 MW. Vetroturbina se postavlja na vertikalni stub koji, uZAVISNOSTI ?OD ?N JENOG ?P RE ?N IKA ?M O ?E ?B I TI ?V I SOK ?I ?P R EKO ? ?M ?4 U RBINA ?P OKRE ?E ?V E TROGENE RATOR ?KOJI ?M O ?E ?B I TI ?R A ZLI ?I TE ?K O NSTRUKCIJE ? Vetroturbina i vetrogenerator zajedno sa stubom na koji ffd8ffe000104a46494600010201007200720000ffe20c584943435f50524f46494c4500010100000c484c SU ?POSTAVLJENI ? I N E ?V E TROAGREGAT ?. A ?S LEDE ?O J ?S L ICI ?D ATA je ? 696e6f021000006d6e74725247422058595a2007ce00020009000600310000616373704d534654000000 0049454320735247420000000000000000000000000000f6d6000100000000d32d485020200000000000 000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000 1163707274000001500000003364657363000001840000006c77747074000001f000000014626b707400 000204000000147258595a00000218000000146758595a0000022c000000146258595a00000240000000 14646d6e640000025400000070646d6464000002c400000088767565640000034c000000867669657700 0003d4000000246c756d69000003f8000000146d6561730000040c000000247465636800000430000000 0c725452430000043c0000080c675452430000043c0000080c625452430000043c0000080c7465787400 000000436f70797269676874202863292031393938204865776c6574742d5061636b61726420436f6d70 616e790000646573630000000000000012735247422049454336313936362d322e310000000000000000 00000012735247422049454336313936362d322e31000000000000000000000000000000000000000000 000000000000 Slika 2.12 Konstrukcija vetroagregata

2.2.6. Regulacija brzine vetroturbina Pri brzinama vetra ve?I M ?O D ?N O MINALNE ?BRZINE ?? ?M S -15 m/s) javlja se potreba za regulacijom snage vetroturbina kako ne bi dolo do o?T E ?E N JA ?G E NERATORA ?/ SNOVNA ?R EGULACIJA ?SE ?V R ?I ?N A ?T R I ?

1. konstrukcijom lopatica; 2. zakretanjem lopatica; 3. konstrukcijom i zakretanjem lopatica. 1. Regulacija konstrukcijom lopatica (stall regulacija) predstavlja pasivan sistem regulacije snage, poto nema pokretnih delova. Lopatice se konstruiu tako da automatski smanjuju SVOJU ?EFIKASNOST ?PRI ?J AKIM ?V ETROVIMA ?! ERODINAMI ?KI ?D IZAJN ?L OPATICA ?JE ?T AKAV ?D A to se vie ide ka vrhu one su vie uvrnute na jednu stranu, da bi se sila uzgona smanjila saPOVE ?ANJ em brzine rotiranja lopatica. Ova vrsta regulacije snage nala je primenu kod indukcionog kaveznog generatora. 2. Regulacija snage zakretanjem lopatica (pitch regulacija) koristi se za VETROGENERATOR ?VE ?E ?S N AGE ?S A ?P R OMENLJIVOM ?BRZINOM ?O BRTA NJA ?,OPATICE VETROTURBINE ?ZAKRE ?U ?S E ?P O MO ?U ?H I DRAULI ?NOG ?S E RVOMOTOR A ? Komandni signal za zakretanje lopatica daje sistem za NADGLEDANJE ?I ?P R A ?E NJE ?R ADA ?V E TROTURBINE ?KADA ?S NAGA ?I MA ?T ENDENCIJU ?D A ?P REMA ?I ?N O MINALNU ? vrednost.?( IDRAULI ?K I ?S ISTEM ?P OLAKO ?R OTIRA ?L OPATICE ?O KO ?S vojih osa za nekoliko stepeni sa 3. Regulacija ?? vetroturbine ? ? KOMBINACIJU ? PRETHODNA ? DVA CILJEM ?DA ?S M ANJI ?I LI ?P O VE ?Azakretanjem i ?E FIKASNOST ?U ?I S(aktivna ? ? stall? REGULACIJAsnage PREDSTAVLJAN J IHOVU konstrukcijom lopatica KORI ? E NJU?INA ? REGULACIJE ? /VAJ ? NA ?IN ? se smanji napadni ugao na lopaticu. Ova vrsta NA ?SNAGE vetra. Pri jakim vetrovima cilj je da regulacije snage nala je primenu kod indukcionog generatora sa namotanim rotorom. koriste veoma veliki vetrogeneratori, snage preko 1MW. Cilj je da se eliminiu negativni efekti stall?R EGULACIJE ?4O ?S E ?P O STI ?E ?K A DA ?B RZINA ?V ETRA ?P RE E nominalnu vrednost, pa Od generatora kod elektrana na vetar koriste se: indukcioni kavezni generator; indukcioni generator sa namotanim rotorom; dvostrano napajani indukcioni generator; viepolni sinhroni generator.

ffd8ffe000104a4649460001020101eb01ea0000ffe20 c584943435f50524f46494c4500010100000c484c696 e6f021000006d6e74725247422058595a2007ce00020 009000600310000616373704d534654000000004945 4320735247420000000000000000000000000000f6d 6000100000000d32d48502020000000000000000000 0000000000000000000000000000000000000000000 0000000000000000000000000000000001163707274 000001500000003364657363000001840000006c777 47074000001f000000014626b707400000204000000 Slika 2.13. Vetroturbina sa induk. generatorom sa kaveznim rotorom za konstantne brzine 147258595a00000218000000146758595a0000022c0 -E UTIM ?M ANA ?J E ? T 00000146258595a0000024000000014646d6e640000 ? O ?G E NERATOR ?S A ?K AVEZNIM ?R OTOROM ?U VEK ?T 025400000070646d6464000002c4000000887675656 REBA ?REAKT ivnu snagu za SVOJ ?RAD 40000034c0000008676696577000003d4000000246c ? ?T O ?J E ?U ?M N O GIM ?S LU ?A JEVIMA ?NEPO ?E LJNO 756d69000003f8000000146d6561730000040c00000 ?N ARO ?I TO ?K O D ?V E LIKIH ?I ?S N A ?N IH ?T U RBINA ?I ?S L ABE ? 02474656368000004300000000c725452430000043c ELEKTRI ?NE ? MRE ?E ? NA ? KOJU ? SU ? PRIKLJU ?ENI ? -OGU ?E ? JE ? 0000080c675452430000043c0000080c62545243000 OVU ? ENERGIJU ? KOMPENZOVATI ?U METANJEM ? ODRE ENIH ? 0043c0000080c7465787400000000436f70797269676 KAPACITIVNOSTI ? 0REDNOST ? OVAKVOG ? KONCEPTA ? JE ? U ? Njegovoj 874202863292031393938204865776c6574742d5061 JEDNOSTAVNOSTI ?0O ?T O ?J E ?B R ZINA ?O BRTANJA ?ROTORA ?G ENERATOR 636b61726420436f6d70616e7900006465736300000 A ?VEZANA ?Z A ?F REKVENCIJU ?M RE ?E ?I ?S K O RO ?D A 00000000012735247422049454336313936362d322e NE ?MO ?E ?D A ?S E ?K O NTROLI ?E 3100000000000000000000001273524742204945433 ?N IJE ?M OGU ?E ?I S 6313936362d322e3100000000000000000000000000 KORISTITI ?VETROTURBINU ?PRI ?T U RBULENTNIM ?BRZI NAMA ? vetra, jer bi za ovakav sistem, turbulencija prouzrokovala varijaciju snage, to bi se 0000000000000000000000000000 odrazilo i na kvalitet generisane energije. Postoji jo jedna metoda rada indukcionog generatora sa kaveznim rotorom, ali sa promenljivim otoprom na strani rotora. Naime, energetska 2. Vetroturbina sa indukcionim generatorom sa kaveznim rotorom za ? KOLA ? ELEKTRONIKA ? OMOGU ?AVA ? PROMENU ? OTOPRNOSTI pun opseg BRZINA ?SE??R E? ESE ? ?E ? Ovakav ? NA ?vetroturbine radi pri promenljivim brzinama SRE ODRA ?AVA koncept ROTORA ? T O vetra (variable-speed), A PROMENU ?KARAKTERISTIKE ?MOMENATBRZINA ?/VIM ?J E ?M O GU ?E ?M E NJ PRIKLJU ?ENJE ? OTORA E ?D O ? ? ATI ?BRZINU ?RN A ?M R ?I ?U ?J E ?O M OGU ?E NO ?P UNOUPRAVLJAIVIM ?INVE RTOROM ? slika 2.14.). ? ffd8ffe000104a4649460001020101eb01ea0000ffe20c584943435f50524f46494c450001010 0000c484c696e6f021000006d6e74725247422058595a2007ce0002000900060031000061637 Najve?I ?P R OBLEM ?I NTEGRISANJA ?O VIH ?G ENERATORA ?U ?S I STEM ?V ET 3704d5346540000000049454320735247420000000000000000000000000000f6d600010000 ROGENERATORA ?PREDSTAVLJA ? brzina vetra koja varira u vremenu, A TIME 0000d32d485020200000000000000000000000000000000000000000000000000000000000 ?I ?B R ZINA ?R OTORA ?T URBINE 00000000000000000000000000000000000011637072740000015000000033646573630000 ? ?T O ?R E ZULTIRANAIZMENI ?NI ?I ZLAZNI ?N APON ? PROMENLJIVE ? 01840000006c77747074000001f000000014626b707400000204000000147258595a0000021 U ?ESTANOSTI ? KOJI ? JE ? NARAVNO ? NEPOGODAN ? ZA ? VEZIVANJE ? 8000000146758595a0000022c000000146258595a0000024000000014646d6e640000025400 NA ? 000070646d6464000002c400000088767565640000034c0000008676696577000003d400000 STANDARDNU ?DISTRIBUTIVNU ?MRE ?U ?5 ?Z A VISNOSTI ?O D ?T O GA ?D A 0246c756d69000003f8000000146d6561730000040c0000002474656368000004300000000c ?L I ?V E TROGENERATOR ?RADI ?N A ?P R INCIPU ?K ONSTANTNE ? (fixed-speed) 725452430000043c0000080c675452430000043c0000080c625452430000043c0000080c746 ili promenljive Slika 2.14. Vetroturbina sa indukcionim generatorom sa kaveznim rotorom brzine (variable-speed? 5787400000000436f70797269676874202863292031393938204865776c6574742d5061636b 1. Vetroturbina?T EKSTU ??E ? I ? I Z L O ?E Nkaveznim rotorom za konstantne brzine ?U ?D A LJEM sa indukcionim generatorom sa ?K O NCEPT ?N AJ ?E ? ? E ? (slika 61726420436f6d70616e7900006465736300000000000000127352474220494543363139363 2.13.) SE ? NAJ ?E ? E ? SRE ?E ? U ? APLIKACIJAMA ? GDE ? SE ? ? Prednost ovako upotrebljenog indukcionog generatora jednostavnije konstrukcije 62d322e31000000000000000000000012735247422049454336313936362d322e3100000000 VETROGENERATOR ? jeUPRAVO ?U ?C E NI ?I ?Z A TO ? T O ?N E M A ?O GRANI ?E NJA ? brzine pri kojoj se ? 0000000000000000000000000000000000000000000000 DIREKTNO ?PRIKLJU ?U JE ?N A ?M R E ?U ? B E Z ?I N VERTORA ? ? Brzina obrtanja ? generie elektri?N A energija. 4AKO E rotora, odnosno klizanje, se menjaju u zavisnosti od generisane snage. Ali ipak su promene JE ?DOSTA ?V A ?N O ?D A ?M O ?E M O ?E N ergetskom elektronikom kontrolisati brzine mALE ?I ?K R E ?U ?S E ?U ?G R ANICAMA ? ?D O ? 2%. Kako je ovaj koncept reaktivnu snagu. /PET vetrogeneratora primenjen na vetroturbinama za konstantne brzine (fixed-speed? ?O VAKAV ?M ODEL ?I MA ?D O STA ?N EDOSTATAKA ?JER ?S E ?P R IME ?U JE ?D ?N AJ ?E ? ? E ? S E ?K O R ISTI ?G ENERATOR ?K OJI ?R ADI ?N A ?D V E A ?SADA ?K ORISTIMO ?D VA ?I NVERTORA ? za punu snagu u seriji i imamo gubitke od ?I LI ?V I ?E 3. Vetroturbina sa dvostruko napajanim indukcionim generatorom, odnosno sa namotanim ?B RZINA ?P ROMENOM ?BROJA ?P ARI ?P OLOVA ?S TATORSKOG ?NAMOTAJA rotorom (slika 2.15.? JE ?U ?P O SLEDNJE ?VREME ? E S TO ?K O RI ? E N A ?O P CIJA ?S A ?K O NVERT ? ?

INVERTOR ?KOMBINACIJOM ?SA ?N ADOKNA IVANJEM ?ENERGIJE ?ROTORU ?A ?K O RISTI ?S E ?Z A ?V E ?E ?S N A GE ? ? P R E KO ? 7 ? ?$ A ?B I ?O M OGU ?I LA ?R AD ?P R I ?P ROMENLJIVIM ?BRZINAMA tzv. back-to-back naponskog invertora koji napaja I ? ?E NERGETSKA ?E LEKTRONIKA ?JE ?U ?S L U ?Btrofazni rotorski namotaj. Ovako su MEHANI ?KA ?I ?E L E KTRI ?N A ?F R EKVENCIJA ?ROTORA ?R AZDVOJENE i frekvencije statora i rotora mogu biti POSTIGNUTE ffd8ffe000104a4649460001020101b801b80000ffe20c584943435f50524f46494 c4500010100000c484c696e6f021000006d6e74725247422058595a2007ce00020 009000600310000616373704d5346540000000049454320735247420000000000 000000000000000000f6d6000100000000d32d485020200000000000000000000 00000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000 00000000001163707274000001500000003364657363000001840000006c77747 074000001f000000014626b707400000204000000147258595a00000218000000 146758595a0000022c000000146258595a0000024000000014646d6e640000025 400000070646d6464000002c400000088767565640000034c0000008676696577 000003d4000000246c756d69000003f8000000146d6561730000040c000000247 4656368000004300000000c725452430000043c0000080c675452430000043c00 00080c625452430000043c0000080c7465787400000000436f7079726967687420 2863292031393938204865776c6574742d5061636b61726420436f6d70616e790 000646573630000000000000012735247422049454336313936362d322e310000 Slika 2.15. Vetroturbina sa dvostruko napajanim indukcionim generatorom 00000000000000000012735247422049454336313936362d322e3100000000000 3TATORSKI ?NAMOTAJI ?M OGU ?B ITI ?P RIKLJU ?E NI ?N A ?M R E ?U ?S A MO ?K 0000000000000000000000000000000000000000000 ADA ?JE ?B RZINA ?R OTORA ?B LISKA ? sinHRONOJ ?BRZINI ?D OK ?J E ?K O LO ?R O TORA ?U VEK ?P OVEZANO ?NA ?M RE ?U ?P R E KO ?K O NVERTOR-invertor veze. :A ?M ANJE ?B RZINE ?R OTORA ?P RISTUPA ?S E ?D O PUNJAVANJU ?ROTORA ?E NERGIJOM ?IZ ?M RE ?E ?D OK ?S E ?Z A ?V E ?E ?B R ZINE ?R OTORA ?D EO ?E NERGIJE ?VRA ?A ?U ?M RE ?U ?0 REDNOSTI ?O VAKVOG ?NA ?I NA ?G E NERISANJ a el. energije su u tome to dva konvertora u vezi rade samo sa 20-? SNAGE ? N A J ?E ? E ? P R I ?P R E NOSU ?E NERGIJE ? na relaciji rotor-MRE ?A ? ? ? ? I ? OBRNUTO ? Zbog toga su i gubici znatno manji (nekih 0.6-0.9% generisane snage) a induktansa samo 3-? ? ? ? TO ? I ? DALJE ? INI ? 12-15% snage rotora). Opet gledano ? Indukcioni generator sa namotanim rotorom nije standardan, te se javljaju sada PROBLEMI ?S A ?K VAROVIMA ?4 AKO E 3OLUCIJA ?R ADIMO ?U ?C E ?N IM O PSEGU B RZINA ? ? E ? I M A ?P RSTENOV SADA ?NE?S A ?V E OMA ?S LI LOM ??K O LOM ?A LI ?B E Z VK LIZNIH MO ?M INIMA ? A ?JE I LNA ??S TATOR ?S A ?D VA ?T R OFAZNA ?N AMOTAJA ? GDE ? JE ? JEDAN ? NAMOTAJ ? VEZAN ? NA E NJA ?B U ? A ? V ETROTURBINE ?K OJA ?O DGOV araju MAKSIMALNA ?O GRANI ? ? MRE ?RZINA ? DRUGI ? NA ? VEZU ? KONVERTORinvertor rotor-MRE ? energije rotoru. I ? problemi se javljaju i pri startovanju ovakvog modela razmeni za dodavanjeA ?0 RAKTI ?NEnergija preneena od rotora ka dodatom statorskom namotaju i njegovoj zatiti, a treba napomenuti jePOSTIGNUTA ?INDUKCIJOM ?K AO ?U ?P R OSTOM ?T RAKSFORMATORU ? %NERGIJA ?ROTORA ?M O ?E ?B I TI ?U ZETA ? ILI ?DODATA ? POMO ?U ? RAZLI ?ITE ? FREKVENCIJE ? INVERTORA ? +OD ? OVAKVOG ? KONCEPTA ? NEMAMO ? 4. Vetroturbina sa sinhronim generatorom sa promenljivim brojem pari polova (slika 2.16.) radi u punom opsegu brzina vetra. Sinhroni generator sa promenljivim brojem polova ima dobro razvIJENO ? UPRAVLJANJE ? PA ? SE ? ZATO ? VRLO ? ?E STO ? SRE ?E ? U ? PONUDI ? MNOGIH ? KOMPANIJA ?A ?G L AVNI ?J E ?A D UT ?N EMA ?K OG ?% . %2#/.-a. Izlazni napon sinhronog generatora je NIIPRINIIMBRZINAMAVETRA PASEZBOGTOGAKORISTIJEDANOPERKOJIJESTAVLJENIZME UISPRAVLJA ?A ?I ?K A PACITIVNOSTI ?0 RI ?N I ?I M ?B R ZINAMA ?O VAJ ? O P E ? R ?POVE ?A VA ?I S PRAVLJENI ?NAPON ?N A ?S TRANI ?G ENERATORA ?NA ?O N U ?VREDNOST ?NA ?K O JU ?I NVERTOR ?RA ?U N A ?Z A ?S V OJ ?N E OMETANI ? RAD ?0REDNOST ?O VAKO ?K ORI ? E N O G ?M O DELA ?J E ? T O ?N E M A ?O G ? ?

posedUJE ? REDUKTOR ? A ? TAKO E JE ? I ? UPRO ? E N A ? KONTROLA ? ? PRILI ?NO ? JEDNOSTAVNIM ? ?O PEROM ? I ?KOVERTOROM ?3 ?D R UGE ?S TRANE ?I PAK ?K ORISTIMO ?D VA ?O DNOSNO ?T RI ?P RETVARA ?A ?Z A ?P U NU ?S NAGU ?A ?G U BICI ? su nam nekih 2-?OD ?GENERISANE ?SNAGE ?4AKO ESU ?PRISUTNI ?VELIKI ?KONDENZATORI ?U ?M E ukolu i ffd8ffe000104a4649460001020101c401c30000ffe20c584943435f50524f46494c450001 0100000c484c696e6f021000006d6e74725247422058595a2007ce0002000900060031000 0616373704d5346540000000049454320735247420000000000000000000000000000f6d 6000100000000d32d485020200000000000000000000000000000000000000000000000 00000000000000000000000000000000000000000000000011637072740000015000000 03364657363000001840000006c77747074000001f000000014626b70740000020400000 0147258595a00000218000000146758595a0000022c000000146258595a0000024000000 Slika 2.18. Vetroagregati na kopnu (onshore wind farm) 014646d6e640000025400000070646d6464000002c400000088767565640000034c00000 08676696577000003d4000000246c756d69000003f8000000146d6561730000040c00000 02474656368000004300000000c725452430000043c0000080c675452430000043c00000 Slika 2.16. Vetroturbina sa sinhronim generatorom sa promenljivim brojem pari polova 80c625452430000043c0000080c7465787400000000436f7079726967687420286329203 1393938204865776c6574742d5061636b61726420436f6d70616e7900006465736300000 00000000012735247422049454336313936362d322e31000000000000000000000012735 2.2.7. Vetroelektrane, farme vetrogeneratora 247422049454336313936362d322e3100000000000000000000000000000000000000000 .A ? POGODNIM ? LOKACIJAMA ? SE ? GRUPI ?E ? OBI ?NO ? VI ?E ? 0000000000000 VETROAGREGATA ? KOJI ? ?I NE ? vetroelektranu. 6ETROELEKTRANA ?MO ?E ?I M ATI ?I ?N E KOLIKO ?S TOTINA ?V ETROAGREGAT A ?I ?S N AGU ?P REKO ? ? MW. Grade se na kopnu (onshore wind farm), ali i u priobalnom pojasu plitkih mora (offshore wind farm) gde duvaju jaki i stabilni vetrovi. Primeri onshore i offshore vetroelektrana prikazani su na slikama 2.18. 2.19., respektivno. Prednosti povezivanja VETROGENERATORA ?U ?C E LINU ?S U ?N I ?A ?C E NA ?R A ZVOJA ?LOKACIJE ?J EDNOSTAVNIJA ?INTERKONEKCIJA ?SA ?% % 3 OM I ?CENTRALIZOVAN ?PRISTUP ?U PRAVLJANJU ?I ?O D R ?A V ANJU ?0 ROBL em koji nastaje u vezi sa grupisnjem VETROAGREGATA ?V EZAN ?J E ?Z A ?O P TIMALNO ?RAZME ?T ANJE ?V ETROAGREGATA ?K AKO ? BI ?NJIHOV ?U ?I N AK ?B IO ? maksimalan. /PTIMALNA ?RASTOJANJA ?IZME U ffd8ffe000104a4649460001020101c401c30000ffe20 VETROAGREGATA ?PRIKAZANA ?S U ?N A ?S L ICI ? 2.17.,gde je D c584943435f50524f46494c4500010100000c484c696e PRE ?NIK ?V ETROTURBINE 6f021000006d6e74725247422058595a2007ce000200 09000600310000616373704d5346540000000049454 320735247420000000000000000000000000000f6d60 00100000000d32d4850202000000000000000000000 0000000000000000000000000000000000000000000 0000000000000000000000000000000116370727400 0001500000003364657363000001840000006c77747 074000001f000000014626b707400000204000000147 258595a00000218000000146758595a0000022c0000 00146258595a0000024000000014646d6e640000025 400000070646d6464000002c4000000887675656400 00034c0000008676696577000003d4000000246c756 d69000003f8000000146d6561730000040c000000247 4656368000004300000000c725452430000043c0000 080c675452430000043c0000080c625452430000043c 0000080c7465787400000000436f7079726967687420 2863292031393938204865776c6574742d5061636b6 1726420436f6d70616e7900006465736300000000000 00012735247422049454336313936362d322e310000 0000000000000000001273524742204945433631393 6362d322e3100000000000000000000000000000000 0000000000000000000000

ffd8ffe000104a4649460001020101a001a00000ff e20c584943435f50524f46494c4500010100000c4 84c696e6f021000006d6e74725247422058595a20 07ce00020009000600310000616373704d534654 0000000049454320735247420000000000000000 000000000000f6d6000100000000d32d48502020 0000000000000000000000000000000000000000 0000000000000000000000000000000000000000 0000000000000011637072740000015000000033 64657363000001840000006c77747074000001f00 0000014626b707400000204000000147258595a0 0000218000000146758595a0000022c000000146 258595a0000024000000014646d6e64000002540 0000070646d6464000002c400000088767565640 000034c0000008676696577000003d4000000246 ffd8ffe000104a4649460001020101a101a10000ffe20c584943435f50524f46494c4500010100000c484 c756d69000003f8000000146d6561730000040c00 c696e6f021000006d6e74725247422058595a2007ce00020009000600310000616373704d5346540000 00002474656368000004300000000c7254524300 000049454320735247420000000000000000000000000000f6d6000100000000d32d485020200000000 00043c0000080c675452430000043c0000080c625 0000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000 452430000043c0000080c7465787400000000436f 000001163707274000001500000003364657363000001840000006c77747074000001f000000014626b 7079726967687420286329203139393820486577 707400000204000000147258595a00000218000000146758595a0000022c000000146258595a0000024 6c6574742d5061636b61726420436f6d70616e790 000000014646d6e640000025400000070646d6464000002c400000088767565640000034c0000008676 0006465736300000000000000127352474220494 696577000003d4000000246c756d69000003f8000000146d6561730000040c000000247465636800000 54336313936362d322e310000000000000000000 4300000000c725452430000043c0000080c675452430000043c0000080c625452430000043c0000080c 00012735247422049454336313936362d322e310 7465787400000000436f70797269676874202863292031393938204865776c6574742d5061636b61726 0000000000000000000000000000000000000000 420436f6d70616e790000646573630000000000000012735247422049454336313936362d322e310000 0000000000000 00000000000000000012735247422049454336313936362d322e310000000000000000000000000000 Slika 2.19. Vetroagregati u probalnom pojasu(offshore wind farm) 00000000000000000000000000 2.2.8. Karakteristike vetroelektrana ? 'ODI ?NJI ?F AKTOR ?I SKORI ? E N J a ovih elektrana reda 10 15%. ? ? /KO ? ? V R E MENA ?U ?G O DINI ?E LEKTRANA ?NE ?M O ?E ?D A ?R A DI ?J ? ER ?JE ?B RZINA ?V ETRA ?M ANJA ?O D ?M I NIMALNE ?A UO K O ? ? ? Vsmislu vetrogeneratori se V E ?A zaO D ?M A KSIMALNO ?D OZVOLJ ? energetskom R E MENA ?J ER ?J E ? koriste ? popunjavanje baznog dela DIJAGRAMA ?O PTERE ?E NJA ?: BOG ?M ALE ?S NAGE ?N AJ ?E ? ? E ? U L A ZE ?S AMO ?U ?E N ERGETSKE ?BILANSE ? lokalne (regionalne) potronje. 2.2.9. Ekonomika vetroelektrana +AKO ?JE ?P RAG ?S TARTNE ?B RZINE ?K ORISNOG ?RADA ?V ETROGENERAT ORA ?RELATIVNO ?VISOK ?O ?I G LEDNO ?J E ? da je njihova lokacija, s obzirom na intenziTET ?VETRA ?I ?V E ROVATNO ?U ?P O JAVE ?V ETROVITIH ?D ANA ?OSTO ? SUF AKTOR ?E KONOMI ?N OG ?DOSTA ?EUDALJENE ? OD ? NASELJA ? NJA ? E SNOVNI ? ? VETROVITE ? OBLASTI ? K O RI ? I? ADEKVATNO ? RAZVIJENIH ?DISTRIBUTIVNIH ? MRE ?A ? PA ?NA ? EKONOMIJU ?ELEKTRANA ? NA ? VETAR ? DOSTA ? UTI ?U ?I ? TRO ?KOVI ? NJIHOVE ? integracije u elektroenergetski sistem. .A ? SLEDE ?OJ ? SLICI ? PRIKAZAN ? JE ? ODNOS ? IZME UCENE ? proizvodnje el. energije u vetroelektrani i

ffd8ffe000104a4649460001020101d301d20000ffe20c584943435f50524f46494c4500010100000c484c6 96e6f021000006d6e74725247422058595a2007ce00020009000600310000616373704d53465400000000 49454320735247420000000000000000000000000000f6d6000100000000d32d485020200000000000000 000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000116 3707274000001500000003364657363000001840000006c77747074000001f000000014626b7074000002 04000000147258595a00000218000000146758595a0000022c000000146258595a0000024000000014646 d6e640000025400000070646d6464000002c400000088767565640000034c0000008676696577000003d4 000000246c756d69000003f8000000146d6561730000040c0000002474656368000004300000000c72545 2430000043c0000080c675452430000043c0000080c625452430000043c0000080c746578740000000043 6f70797269676874202863292031393938204865776c6574742d5061636b61726420436f6d70616e79000 0646573630000000000000012735247422049454336313936362d322e310000000000000000000000127 35247422049454336313936362d322e31000000000000000000000000000000000000000000000000000 000

Pogonski trokovi vetrogeneratora su neznatni. 5 ?ESTVUJU ?U ?U K UPNOJ ?C ENI ?P ROIZVEDENE ?E NERGIJE ?S A ?S AMO ?O KO ? ? ? N E M A ?T R O ?K O VA ?G ORIVA ? personala, taksa, osiguranja, poreza i drugih administrativnih izdataka). Zavisno od broja vetrovitih dana i brzina vetra Iiznad praga?I ? ?M Srada ?I ZME U ?I ? ?K M H ? VETROGENERATORA ? Z ME U korisnog ?I LI ? ?V E ? ? S A D A ?J E ?U ?N E KIM ?Z EMLJAMA ? njihova proizvodna cena (reda 6 c/kWh za eksploatacioni vek 15 20 god.) konkurentna ceni elektrana na fosILNA ? GORIVA ? DOK ? SU ? SPECIFI ?NE ? INVESTICIJE ? OSIM ? ZA ? GASNOTURBINSKE ? termoelektrane, neto manje (oko 1000 1500 Cena jenog vetroagregata snage 1MW je oko jedan milion eura, koliko kota iINSTALACIJA ?7 ?U ?P R OSE ?N OJ ?T E RMOELEKTRANI ?NA ?U GALJ ? Za razliku od termo i hidroelektrana vetroelektrane se grade veoma brzo,?Z A ?S V EGA ?N EKOLIKO ?M ESECI ?. EMA ?K A ?J E ?N A ?P R IMER ?U ?P O SLEDNJE ??E T IRI ?G ODINE ?I ZGRADILA ?PREKO ? ?7 ?VETROGENERATORA ? T O ?O D GOVARA ?S NAZI ?S VIH ? hidro i termo ? elektrana u Srbiji. Vek trajanja vetroelektrane je oko 25 god. Ipak, cena PROIZVEDENE ?ELEKTRI ?N E ?E NERGIJE ?I Z ?P R OSE ?N OG ?V E TROAGREGAT A ?JE ?J O ? U V E K ?S K UPLJA ?O D ?C E NE ?K 7H ?I Z ?K O NVENCIONALNIH ? ? ELEKETRANA ? 0ROSE ?AN ? VETROAGREGAT ? OD ? -7 ? INSTALISANE ? SNAGE ? PROIZVEDE ?ELEKTRI ?NE ? ENERGIJE ? NA ? GODI ?NJEM ? NIVOU duplo manje nego 1MW instalisane snage uHIDROELEKTRANI ?O DNOSNO ?O KO ?T RI ?P U TA ?M ANJE ?N EGO ?U ?P R OSE ?N OJ ?T E RMOELE KTRANI ?I ?O K? DA P U TA ? VETROELEKTRANE ? PO ? CENI ? 3MATRA ? SE O ? ?? ?E ? manje nego ista instalisana snaga u nuklearnoj elektrani. Osim toga, proizvodnju vetroelektrane diktira U ? POTPUNOSTI ?KONKURENTNE ? upravljanje PROIZVEDENOG ? K7H ? BITI ? vetar, dok u akumulacionim hidroelektranama proizvodnjom se KONVENCIONALNIM ? IZVORIMA ? KADA ? SE ? U ? CENU ? PROIZVODNJE ? VR ?I ?N A NE ? NOVU ?Z AHTEVA ?T R ?I ?T A ?. A ?J A KO ?V ETROVITIM ?LOKACIJ ELEKTRI ? ?O S AMA ? I J A UKLJU RIEDNJA ?G ODI ?A JA I V O TNU ?S REDINUD: ? MP ROIZVODNJ ? ENERGIJE ??J E ?S ? ?I ?U T ICAJ ?N N ? ?B RZINA ?V E ?A ?O ? A ? S ? U ?K7H ?U ?P R OSE ?N OJ ?T E RMOELEKTR ani na lignit SE ?POTRO ?I ?O K O ? ?DO ? ?KG ?UGLJA ?PRI ? EMU ?SE ?U ?ATMOSFERU ?OSLOBODI ?OKO ? ? KG ?UGLJEN -dioksida (iz Kjota oslobodi oko 2kWh toplotne energije atmosferu ima u okolinu i i koja se rasipa svoju bate). PremaI sporazumu CO2 ) ?E KSTERNI ?TRO ?K O VI ?M OGU ?P OVE ?A TI ?T RO CENU ?I ?T ?T A KOZVANI svaki kilogram CO2 koji se emituje u lokalno zagreva reku i atmosferu. CO2 je uZ ?K OVE ?P ROIZVODNJE ?K7H ?E LEKTRI ?N E ? VODENUtermoelektranama i ?I ?U Z RO ?N IK ?G LOBALNOG ?Z AGREVANJA ? E F E ? energije u ?PARU ?N AJVE do 200%.

ffd8ffe0 00104a4 6494600 0102010 0c800c8 2.2.10. Razvoj vetroenergetike 0000ffe2 0ROGNOZE ? RAZVOJA ? VETROENERGETIKE ? SU ? VRLO ? OPTIMISTI ?KE ? 0c58494 I ? U ? SVIM ? 3435f50 VARIJANTAMA ?PREDSTAVLJAJU ?VETROELEKTRANE ?K AO ?V RLO ?B ITAN ?I ZV OR ?ELEKTRI ?N E ?E NERGIJE ?U ?B U DU524f464 ?4 AKVE ? prognoze su realne jer je ?N O STI 94c4500 vetar neiscrpan energent, a njegov potencijal viestruko prevazilazi GLOBALNE ? POTREBE ? 0101000 ZA ? ELEKTRI ?NOM ? ENERGIJOM ? )PAK ? VETAR ? ?E ? ZBOG ? SVOJE ? 00c484c NEPREDVIDIVE ? S T OHASTI ?K E ? P R I RODE ?I MATI ?O GRANI ?E N ?U D EO ? ? ? 696e6f0 U ?UKUPNOJ ?PROIZVODNJI ?E LEKTRI ?N E ?E NERGIJE .Prema 2100000 procenjuje na 12%. Razvoj tehnologije vetroelektrana STUDIJI ?IZVODLJIVOSTI ?7IND ?& ORCE ? je intenzivan u svim elementima. Pre svega 6d6e747 je USMEREN ?F I ?D ALJE ?P OVE ?A VANJE ? ?% VROPSKA ?D AJU ?K OJU ?J E ?NANANSIRALA ?I ?S P ROVELAS NAGE ?K OJU?5 NIJA ?P OJEDINA ?N 2524742 I ?VETROAGREGATI ?. A ?P O STOJE ?E M ? 2058595 nivou komercijalno su dostupni vetroagregati snage do 5 MW, a do 2010. planira se razvoj a2007ce vetroagregata snage 8 ? ?0002000 7 ?0OSEBNA ?P A ?N JA ?S E ?P O SVE ?U JE ?D ALJEM ?R AZVOJU ?V ETROAGREG 9000600 ATA ?ZA ?R AD ?U ?P L ANINSKIM ?LOKACIJAMA ?S A ?O TE ?A N IM ?K LIMATSKI 3100006 M Srbiji nije sprovedeno RBULENTNIM ?VETROVIMA ?. EKI ?P ROIZVO uslove. U ?USLOVIMA ?I ?T U 1637370 A ?I ?V E ? S TRA S PE ?N O ? ETROENERGETSKOG ?POTENCIJALA ? sistematsko?IS U ?U?I VANJE ?VI N STALIRALI ?K OMERCIJALNE ? 4d53465 TURBINE ?ZAS NOVU ?P OSTOJE ?IH ?M E TEOROLO ?K IH ?P ODATAKA ?I ?N E KI ?A LI ?N A ?O ?E KSTREMNE ?PLANINSKE ? 4000000 H ?POJEDINA ?N IH ?N AMENSKIH ?M ERENJA ?S E ?M O ?E ?Z A K LJU ?I TI ?D A ? 0049454 POSTOJE ?PERSPEKTIVNE ?LOKACIJE ?S A ?Z N A ?A JNIM ?V ETROENERGETSKI 3207352 M ?POTENCIJALOM ?4O ?S U ?P R E ?S VEGA ?J U ?N I ?" A NAT ?G DE ?D U VA ?J A 4742000 K ?JUGOISTO ?NI ?V E TAR ? K O ?A V a), 0000000 ? Zlatibor, Kopaonik i Vlasina. 2.2.11. Nedostaci vetroelektrana 0000000 0000000 Jedan od najnepovoljnijih aspekata vetroelektrane0000f6d imaju varijabilnu jeste taj to iSTOHASTI ?KU ?P ROIZVODNJU ? P R OIZVODNJU ?K OJA ?S E ?N E ?M O ?E ?P ? 6000100 REDVIDETI ? Zbog ovog razloga ne bi trebalo da udeo vetroelektrana prede 10% u snazi svih 000000d elektrana elektroenergetskog 32d4850 sistema.5DEO ?OVIH ?E LEKTRANA ?M OGU ?E ?J E ?P O VE ?A TI ?A K O ?S E ?O S I 2020000 GURA ?AKUMULISANJE ?ENERGIJE ?. EKA ?O D ?M O GU ?I H ?R E ?E N JA ?J ESU ? 0000000 KOMBINOVANJA ? vetroelektrana sa pumpno-akumulacionim postrojenjima 0000000 ILI ?SOLARNIM ?E LEKTRANAMA ?6 I ?A K 0000000 ?N E ?E N ERGIJE ?D OBIJENE ?E L EKTRI ?I Z ?V E TROGENERATORA ?MOGU ?E ?J 0000000 E ? iskoristiti za kompresiju vazduha koji se zatim uskladiti u nadzemnim ili podzemnim rezervoarima. U pogodnom trenutku taj se vazduh 0000000 MO ?E ?I S KORISTITI ?ZA ?P O KRETANJE 0000000 ?. A ?O V AJ ?N A ?I N ?P O STI ?TURBINA ?E ?S E ?V R EMENSKA ?NEZAVISNOST ?IZME 0000000 Problemi koji se jo javljaju u vezi sa radom vetroelektrana jesu buka pri prolasku krila kroz 0000000 zavetrinu stuba i buka koju prave lopatice pri kretanju kroz vazduh, 0000000 ometanjeELEKTROMAGNETNIH ? TALASA ?MEHANI ?K E ?V I BRACIJE 0000000 ?Z AUZIMANJA ?POVR ?I NE ?Z E MLJI ?T A Iako velike VETROTURBINE ? 0000000 ROTIRAJU ? VEOMA ? SPORO ?JAVLJAJU 0000000 ?S E ? FLIKERI ? SUN ?EVE ? SVETLOSTI ? TJ ? POJAVLJIVANJE ? I ?IS ?E ZAVANJE ? SENKI ? ?T O ? 0000000 MO ?E ? BITI ? VEOMA ? UZNEMIRAVAJU ?E ? ZA ? LJUDE ? KOJI ? ?I VE ? 1163707 U ? BLIZINI ? vetroturbina. Nova tehnoloka reenja na polju vetroenrgetike iz dana u dan 2740000 0150000 0003364 6573630 0000184 0000006 c777470 7400000 1f00000 0014626 b707400 0002040 0000014 7258595 a000002

2.3. Solarni, fotonaponski sistemi napajanja 2.3.1. Uvodna razmatranja &OTONAPONSKI ?E FEKAT ?JE ?U S TVARI ?E LEKTRI ?NI ?P O TENCIJAL ?K OJI ?S E ?JAVLJA ?I ZME U DVA ?RAZLI ?I TA ?M ATERIJALA ?K ADA ?S E ?N J IHOV ?S POJ ?O SVETLI ?S NOP OM ?FOTONA ?& OTONAPONSKE ? E L IJE ?Z NA ?I ?K O NVERTUJU ? svetlost u ? , struju. PV efekat je otkriven 1839. godiNE ABORATORIJE ?PROIZVELE ?PRVU ?A RA ?" E KERELA ? Sve ? 1954. ?6 RLO ? ? OD ?STRANE ?F RANCUSKOG ?FIZI?S ILIKONSKU ?S OLARNU do E L IJUgodine, ovaj BRZO ?OVE ? E L IJE ?S U ?N A ?L E ?S V OJU ? primenu u svemirksim programima ? MESTO ?I ?U ?R ? ZLI I I ?O ?Z EMALJ ? SjediNJENIH ?$R AA VA??TIM D ?T A DA ? I N E ?J A KO ?V A ?A N ?I Z VOR ? energije SKIM ?APLIKACIJAMA 2.3.2. ) STORIJSKI ?RAZVOJ ?FOTONAPONSKIH ? ? Razvoj 06 ? ? E L I JA ?? fotonaponskih ELIJA? ? PO INJE? GODINE? ? ISTRA? IVANJIMA? FRANCUSKOG? FIZI? ara ? Edmonda Becquerela. On je primetio fotonaponski efekt dok je eksperimentisao sa elektrodama u rastvorima elektrolita prilikom ? ega se stvorio napon kada su elektrode bile IZLO? ENE? SVETLU? .EDUGo nakon Becquerel-OVOG? OTKRI? ? TA? A NIJE? ? GODINE? Hertz je prou? avaju? selen i (Se) uspeo ostvariti pretvaranje svetla u elektricitet efikasnosti oko 1 %..AKON? NAVEDENIH? OTKRI? ? ? A PO inje razvoj solarnih ? elija, ANAJVA? ? NIJI DOGA AJI? SU ? 1883. godine amERI ?KI ?I S TRA ?I VA ? Charles Fritts opisao je prvu PV ? eliju na? injenu od selena kao provodnika sa vrlo tankim slojem zlata. ? GODINE ? PROSLAVLJENI ? FIZI ?AR ? Albert Einstein? OBJAVIO ? JE ? NAU ?NI ? DOKAZ ? fotonaponskog efekta, ali i teoriju relativnosti. Upravo?Z A ?N A U ?N I ?D O KAZ ?F OTONAPONSKOG ? efekta 1921. godine ? 1916. godine Robert osvojio je Nobelovu nagradu (jedinu). ? 1918. P RU poljski ?E K ?NIK Jan Czochralski otkrio ? OTONAPONSKOG ?E Millikian?godine?I O ?J E NAU SPERIMENTALNI ?DOKAZjeFna? in proizvodnje ? istog silicijuma (Si), a koji je uspeo proizvesti tek nakon 1950. ?I S TOG proizvedenog silicijuma bilo je oko 99.99 %, te je od tada pa do dananjeg dana na osnovu silicijumske tehnologije proizvedeno daleko najvie elektronskih komponenti. ? 1954. godina smATRA ?SE ?P O ?E T KOM ?F OTONAPONSKE ?TEHNOLOGIJE ?. AIME ?T E ?G O DINE ?S U ?T RI ?A M ERI ?K A ?N A U ?N I KA ? ? Peasron, Fuller i ? PO Chapin? ?INJE ?UPOTREBA ?06 ?TEHNOLOGIJE ? u svemirskom programu SAD-a. $AKLE ?PO ?E TKOM ? IH ?GODINA ?P RO ?L O G ?V E KA ?P O ?I N JE ?R AZVOJ ?F OTONAPONSKE ?TEHN DOVELO ? prvenstveno za potrebe ?PRIMENE ?0 6 ? odnosno ? OLOGIJE ?DO ?K O MERCIJALNEsvemirskog programa, E L I JA napajanja satelita, to je na ?K AKVU ?D ANAS ?P OZNAJEMO ?? Fizika PV? ?E L IJA ?J E ?J A KO ?S LI ?N A ?F I ZI ?K O M ?P ROCESU ?K OJI ?S E ?O D VIJA ? KOD ?KLASI ?N E ?D I ODE ?S A ?P n spojem (slika 2.21.). Kada se svetlost apsorbuje od strane spoja, energija apsorbovanih fotona se prenosi ka sistemu elektrona u materijalu, to rezultira stvaranjem naelektrisanih nosilaca koji su u samom spoju razdvojeni. Naelektrisani nosioci mogu biti parovi elektronaUBRZAVAJU S E N O D ?U ?U ?T E ? ? O M ?E LEKTROLITU JONA ?KOJI ??SE??PA LAZETICAJEM NE LEKTRI ?N OG ?P O LJA ?I ?K R U ?E ?K A O S TRUJA ?K ROZ ?S POLJNO U PLJINA ?K OJI ?S E ?N ?I LI ?P AROVI ?E LEKTRON -??K OLO ?0 ROIZVOD ? A LAZE ?U ? ? V R S TOM ? kvadrata struje i otporaVA ?T E MP koja se konvertovala u elektricitet. Preostala snaga FOTONA ?POVE ?A kola je snaga ERATURU ? E L IJE ?

Poreklo fotonaponskoG POTENCIJALA ?LE ?I ?U ? R A Z LICI ?H EMIJSKIH ?POTENCIJALA ?K OJI ?S E ?N A ZIVAJU ?& ERMIJEVIM ?NIVOIMA ?E LEKTRONA ?U ?D V A ?I Z OL OVANA ?MATERIJALA ?+ADA ?S E ?S POJE ?S POJ ?D OSTI ?E ?S T ANJE ?N OVE ?T ERMODINAMI ?KE ?R AVNOTE ?E ?/ VAK VA ?RAVNOTE ?A ?S E ?M O ?E ?P O S TI ?I ?S A MO ?K ADA ?S U ?& E RMIJEVI ? nivoi u DVA ?MATERIJALA ?JEDNAKI ?/ VO ?S E ?P O STI ?E ?P R OTOKOM ?E LEKTRONA ffd8ffe000104a46494600010201008300830000ffe20c58494343 ?I Z ?J E DNOG ?U ?D R UGI ?M ATERIJAL ?S VE ?D O K ?S E ?I Z ME U 5f50524f46494c4500010100000c484c696e6f021000006d6e7472P O TE DVA ?MATERIJALA ?NE ?U S POSTAVI ?NAPONSKA ?RAZLIKA ? I J I ?S U ? ? 5247422058595a2007ce00020009000600310000616373704d53 4654000000004945432073524742000000000000000000000000 0000f6d6000100000000d32d4850202000000000000000000000 0000000000000000000000000000000000000000000000000000 0000000000000000000000116370727400000150000000336465 7363000001840000006c77747074000001f000000014626b70740 0000204000000147258595a00000218000000146758595a00000 P-n spoja. 22c000000146258595a0000024000000014646d6e64000002540 0000070646d6464000002c400000088767565640000034c00000 Posebno iskonstruisan i dizajniran oblik pn spoja, koji omogu? uje prostorno padanje svetla na 08676696577000003d4000000246c756d69000003f8000000146d to ve? u njegovu povrinu, pri ?E MU ?S V etlost (fotoni) ulaskom u materijal pn spoja 6561730000040c0000002474656368000004300000000c725452 prenosom svoje energije osloba 430000043c0000080c675452430000043c0000080c62545243000 ffd8ffe000104a46494600010201008400830 0043c0000080c7465787400000000436f70797269676874202863 000ffe20c584943435f50524f46494c4500010 292031393938204865776c6574742d5061636b61726420436f6d7 100000c484c696e6f021000006d6e74725247 0616e79000064657363000000000000001273524742204945433 422058595a2007ce000200090006003100006 6313936362d322e3100000000000000000000001273524742204 16373704d5346540000000049454320735247 9454336313936362d322e3100000000000000000000000000000 ffd8ffe000104a46494600010201007c007c0000ffe20c58494 420000000000000000000000000000f6d6000 0000000000000000000000000 3435f50524f46494c4500010100000c484c696e6f021000006 100000000d32d485020200000000000000000 d6e74725247422058595a2007ce0002000900060031000061 0000000000000000000000000000000000000 6373704d53465400000000494543207352474200000000000 0000000000000000000000000000000000000 00000000000000000f6d6000100000000d32d485020200000 0000116370727400000150000000336465736 0000000000000000000000000000000000000000000000000 3000001840000006c77747074000001f00000 0000000000000000000000000000000000000000011637072 0014626b707400000204000000147258595a0 74000001500000003364657363000001840000006c7774707 0000218000000146758595a0000022c000000 4000001f000000014626b707400000204000000147258595a 146258595a0000024000000014646d6e64000 00000218000000146758595a0000022c000000146258595a0 0025400000070646d6464000002c400000088 000024000000014646d6e640000025400000070646d646400 767565640000034c000000867669657700000 0002c400000088767565640000034c0000008676696577000 3d4000000246c756d69000003f8000000146d 003d4000000246c756d69000003f8000000146d6561730000 6561730000040c00000024746563680000043 040c0000002474656368000004300000000c7254524300000 00000000c725452430000043c0000080c6754 43c0000080c675452430000043c0000080c62545243000004 52430000043c0000080c625452430000043c0 3c0000080c7465787400000000436f70797269676874202863 000080c7465787400000000436f7079726967 292031393938204865776c6574742d5061636b61726420436 6874202863292031393938204865776c65747 f6d70616e7900006465736300000000000000127352474220 42d5061636b61726420436f6d70616e790000 49454336313936362d322e310000000000000000000000127 6465736300000000000000127352474220494 35247422049454336313936362d322e310000000000000000 54336313936362d322e310000000000000000 00000000000000000000000000000000000000 00000012735247422049454336313936362d3 22e3100000000000000000000000000000000 0000000000000000000000aju slobodne nosioce naelektrisanja elektrone i upljine, naziva se fotonaponska ? elija. Pojava Slika 2.22. Prikaz fotonaponskog efekta koja ima za posledicu "osloba anje" slobodnih nosioca naelektrisanja pod delovanjem svetlosti i stvaranje elektri? nog toka naziva se fotonaponski efekat, koji je prikazan na slikama 2.21 i 2.22.

Prvi korak na slici 2.22?P RIKAZUJE ?S TANJE ?F OTONAPONSKE ?? elije pre nego to se p-tip i n-tip poluprovodnika spoje. Iako su oba poluprovODNIKA ? MATERIJALA ? ELEKTRI ?NO ? NEUTRALNA ? spajanjem p-tipa i n-tipa poluprovodnika nastaje takozvani p-n spoj koji za posledicu imaSTVARANJE ? ELEKTRI ?NOG ? POLJA ? 5 ? TRENUTKU ? KADA ? SE ? N-tip Si poluprovodnika i p-tip Si poluprovodnika spoje, viak elektrona od strane n-TIPA ?KRE ?E ?S E ?K A ?P -tip strani. Rezultat NAVEDENIH ?DOGA AJA ?JE ?N AGOMILAVANJE ?POZITIVNOG ?NAELEKTRISANJA ?NA ?N TIP ?S TRANI ? E L IJE ?O DNOSNO ? nagomilavanje negativnog naelektrisanja na p? TIP ?S TRANI ? E L IJE ? K O R AK ? ? ? ? + A D A ?F O TONI ?P OGODE ?F OTONA ? ? ? PONSKU ? E L IJU ?O NI ?S E ?M O GU ?R EFLEKTOVATI ? ?P RO ?I ?D I REKTNO ?K ROZ ?N JU ?I LI ?B ITI ?A PSORB ovani. Samo apsorbovani fotoni daju energiju za proizvodnju struje. Kada poluprovodnik apsorbuje dovoljno svetla elektroni se istiskuju iz atoma materijala, sele se ka prednjem (negativnom) kONTAKTU ? E L IJE ?D OK ?S E ?U ?I S TO ?V REME ? U P LJINE ?K RE ?U ?U ?S U ? ? PROTNOM ?SMERU ?K A ?D O NJEM ? P O ZITIVNOM ? K O NTAKTU ? E L IJE ?G ? ? ? DE ?O ?E KUJU ?E LEKTRONE ? K O RAK ? ? ?. A PON ?N A ?S P OLJA ?N JIM ?K ON ?

ffd8ffe000104a46494600010201006100610000ffe20c584943435f50524f 46494c4500010100000c484c696e6f021000006d6e74725247422058595a2 007ce00020009000600310000616373704d5346540000000049454320735 247420000000000000000000000000000f6d6000100000000d32d4850202 000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000 000000000000000000000000000000000001163707274000001500000003 364657363000001840000006c77747074000001f000000014626b7074000 00204000000147258595a00000218000000146758595a0000022c0000001 46258595a0000024000000014646d6e640000025400000070646d6464000 002c400000088767565640000034c0000008676696577000003d40000002 46c756d69000003f8000000146d6561730000040c0000002474656368000 004300000000c725452430000043c0000080c675452430000043c0000080 c625452430000043c0000080c7465787400000000436f707972696768742 02863292031393938204865776c6574742d5061636b61726420436f6d706 16e790000646573630000000000000012735247422049454336313936362 d322e31000000000000000000000012735247422049454336313936362d3 22e31000000000000000000000000000000000000000000000000000000

Slika 2.23. Osnovna konstrukcija PV? ?E L IJE ?S A ?O S OBINAMA ?POBOLJ ?A NJA ?P ERFORMANSE ??M R E ?A ? SA ? sakupljanje struje, anti-

Na slici 2.23. prikazANA? ? JE OSNOVNA? KONSTRUKCIJA? ELIJE? ? ? :A PRIKUPLJANJE? FOTOSTRUJE ? ? obe strane spoja su postavljeni metalni kontakti kako bi oni sakupljali fotostruju koja nastaje nakon NA udara fotona o povrinu. Kontakt od provodne folije (kalaja) se nalazi preko donje (tamNIJE? POVR? ?? ? ? INE I NA JEDNOJ? ? OD IVICA? GORNJE? OSVETLJENE? POVR? ? ? ? INE 4ANKA? PRO VODNA? MRE? ? ? A NA PREOSTALOM? DELU? GORNJE? POVR? ? INE SAKUPLJA? STRUJU?? I PROPU? T A? SVETLO? 2AZMAK? IZME U PROVODNIH? VLAKANA? MRE? ? JE? STVAR? KOMPROMISA? E IZME U MAKSIMIZIRANJA? ELEKTRI? ? KONDUKTAnse i minimizacije blokiranja svetla. Dodatak NE osnovnim elemntima su i odre ENA? POBOLJ? ANJA? KOJA? ? SU TAKO E UKLJU? ENA? ? U KONSTRUKCIJU? ? .A PRIMER? PREDNJA? STRANA? ELIJE? ? IMA? ANTIREFLEKTUJU? ? U OBLOGU? KAKO? ? BI ABSORBOVALA? TO? ? ? ? VE U KOLI? INU? SVETLA? ? UZ MINIMI ZACIJU? REFLEKSIJE? -EHANI? ? ? KA ZA TITA? ? JE OBEZBE ENA? 2.3.3.U? ? POMO? ZA TITNOG? STAKLA? ? SA TRANSPARENTNIM? ADHEZIVOM

.A ?IN ?I ZRADE ?I ?T I POVI ?F OTONAPON &OTONAPONSKE ? E L IJE ?M OGU ?B ITI ?I ZRA ENE ?OD ?R AZLI ? itih tipova ? SKIH ? elija ? poluprovodnih materijala, KOJI ? MOGU ? BITI ? SLO ?ENI ? U ? RAZLI ?ITE ? STRUKTURE ? Sa ciljem postizanja to bolje efikasnosti PRETVARANJA ? :A ? IZRADU ? FOTONAPONSKIH ? ?E LIJA ? KORISTE ? SE ? SLEDE ?I ? ? Silicijum (Si) ?U KLJU ?U JU ?I ?M O NOKRISTALNI ?S ILICIJUM ??C -Si), polikristalni silicijum (p-Si) i amorfni silicijum (a-Si). ? Polikristalni tankoslojni materijali (polikristalni tanki film)

poluprovodnih materijala (Bakar-Indij-Diselenid), CdTe (Kadmij-Telurid) i tankoslojni silicijum (veinom amorfni silicijum). ? Monokristalni tankoslojni materijali (monokristalni tanki film) VE ?INOM ?I ZVEDENI ?O D ? ? Galijijum-Arsenida (Ga-As). ffd8ffe000104a46494600010201 Multijunction strukture materijala kombinacije raznih poluprovodnih materijala. 008f008f0000ffe20c584943435f5 0524f46494c4500010100000c484 1. 06 ? E L IJE ?I ZRA ENE ?OD ?M O NOKRISTALNOG ? C -Si) silicijuma. ? ? c696e6f021000006d6e747252474 06 ? E L IJE ?I ZRA ENE ?OD ? monokristalnog silicijuma imaju tzv. ? 22058595a2007ce0002000900060 homojunction?S TRUKTURU 0310000616373704d5346540000 ? ?T O ?Z N A ?I ?D A ?S E ?S A STOJE ?O D ?I S TOG ?M ATERIJALA ?K OJI ?J E ?M O 000049454320735247420000000 DIFIKOVAN ?TAKO ?D A ?J E ?N A ?J E DNOJ ?S TRANI ? E L IJE ?P -sloj, a na drugoj n? 000000000000000000000f6d6000 sloj Si POLUPROVODNIKA ?5NUTAR ? E L IJE ?P -n spoj ? 100000000d32d48502020000000 lociRAN ?JE ?T AKO ?D A ?S E ?000000000000000000000000000?Z RA ?E NJA ?A PSORB M A KSIMUM ?S UN ?E VOG UJE ? BLIZU ? SPOJA ? 0OVR000000000000000000000000000 ZAVISI ? OD ? ?INA ? TAKVIH ? ?E LIJA ? PRESEKA ? MONOKRISTALA ? OD ? KOG ? SE ? proizvode, iznosi od 5 do 10 cm, 000000000000000000000000000 debljina im je od 200 do 300 000000011637072740000015000 m..APON ?TAKVIH ? E L IJA ?J 000033646573630000018400000 ? E ?O D ? ?D O ? ?6 ?4 E ORIJSKA ?E FIKAS nost im je Czochralski?M ETODOM oko 22 %, dok je stvarna EFIKASNOST ?OKO ? ? ? * E D INA ?M ANA ? E L IJA ?I ZRA ? ? 06c77747074000001f0000000146 ?S ILICIJUM ? O NOKRISTALNOG ? S E LICIJUMA ?JE?N A SOKA ? proizvodna cena, ?E ? S I ?Z A GREVA ?V I ?V ENIH ?OD ?MVISOKE ??I S TO26b707400000204000000147258 E LIKOJ ?T EMPERATU RI ?DOK ? se ne rastopi (slika 2.24). Zatim se na povrinski deo rastopljenog silicijuma koji zbog komplikovanog procesa proizvodnje. Najpouzdanije metode proizvodnje monokristalnog se 595a00000218000000146758595a nalazi u 0000022c000000146258595a0000 cilindri?N OM ?K ALUPU ?D ODAJE ?Z RNCE ?M ONOKRISTALNOG ?SILICIJUMA ?$ 024000000014646d6e6400000254 OK ?SE ?Z RNO ?P OLAGANO 00000070646d6464000002c40000 rastopljenog silicijuma ?U ZDI ?E ?I Z ? kalupa, atomi 0088767565640000034c00000086 76696577000003d4000000246c75 6d69000003f8000000146d656173 0000040c00000024746563680000 04300000000c725452430000043c 0000080c675452430000043c0000 080c625452430000043c0000080c 7465787400000000436f70797269 676874202863292031393938204 Slika 2.24. Czochralski metoda 865776c6574742d5061636b61726 420436f6d70616e7900006465736 300000000000000127352474220 49454336313936362d322e310000 000000000000000000127352474 22049454336313936362d322e310 000000000000000000000000000 00000000000000000000000000

Floatzone?P OCES ?P ROIZVODI ??I S TIJU ?K RISTALNU ?S TRUKTURU ?U ?O D NOSU ?N A ? Czochralski proces BUDU ?I ?D A ?N E ?S A DR ?I ?P O SUDU ?Z A ?T O PLJENJE ?5 ? floatzone?P ROCESU ?POLUGA ?S A ?I NJENA ?O D ?S I LICIJUMA ?VISOKE ??I S TO ? e postavlja se iznad monokristalnog zrna i proputa se kroz elektromagnetni KALEM ? -AGNETNO ? POLJE ? KALEMA ? INDUKUJE ? ELEKTRI ?NO ? POLJE ? Czochralski i Float-zone procesi proizvode monokristalni silicijum u ZME U PODLOGE UNUTAR ? POLUGE ? USLED ? ?E GA ? SE ? povrinski?S POJ ?I obliku kalupa ili ?K OJE ?J E Z R NA ?Z AGREVA ?I ?T O ?U 0 O NKE ?P LO ?I VOJNICA E M U ?S POLUGE ?I ?P O TREBNO ?R AZREZATIPI ??T A?T O ?S E ?Z ACE ?P R I ? ?POLAGAN (piljevina). K U POG ?M ATERIJALAtehnologijama pojavila se Ribbon growth tehnologija. E ? ? ? S Kao alternativa navedenim ?GUBI ? ? Ribbon growth?P ROCES ?Z APOI ?N JE ?S A ?D V A ?M O NOKRISTALNA ?3 I ?Z RNCA ?K OJ I ?RASTU ?I zauzimaju POVR ?INU ?T ANKOG ?O KVIRA ?D OK ?S E ?P O LAGANO ?IZVLA ?E ?I Z ?P O SU DE ?SA ?T E KU ?I M ?S I LICIJUMOM ?+ADA ?J E ?O K VIR ?I ZVU ?E N ?I Z ?P O SUD E 2. PV N J EGA ? ? ZRA ene od polikristalnog silicijuma ?I CA ?/ VAKVA ?T ? elijama, PV ?I Z ?? ?E L IJE SIE ?V A DI ?G OTOVA ?T ANKA ?P LO(p-Si). Identi? no c-SiEHNOLOGIJ ? elije izra ene od polikristalnog silicijuma imaju kvaliteta monokristalnog silicijuma nije A ?NEMA ? velikih gubitaka materijala, ali zato tzv. homojunction strukturu. Suprotno na monokristalnom silicijumu, polikristalni silicijum sa? injen je od vie malih kristala, zbog ? ega dolazi do pojave granica. Granice SPRE ?AVAJU tok elektronima te ih poti? u na rekombinovanje sa upljinama to rezultira smanjenjem izlazne snage takvih ? elija. Polikristalni silicijum mogu? e je proizvesti na vie na? ina, najrairenija metoda sastoji se od izlivanja teku? eg silicijuma u kalup, koji se ostavlja da se zgusne u ? etvrtasti oblik poput cigle. Krajnja koli? ina kristala i ne? isto? a unutar ? etvrtastog oblika zavisi od brzine hla enja.Rasecanjem ? etvrtastog oblika (cigle) dobiju se tanke plo? Postupak dobijanja polikristalne Si PV ice. ? elije identi? je postupku kod c-Si ? an elija. Isto tako, presek p-Si PV ? elije identi? ? ? AN JE PRESeku cSi ? ELIJE. Jedina razlika je u obliku p-Si ? elija, koje su ? etvrtaste ? ZBOG? KALUPA? ? ? STOGA? ? SE MOGU? BOLJE? SLO? ? ? ? ITI U 06 MODULE? 0ROCES? ? PROIZV ODNJE? elija od polikristalnog silicijuma je znatno jeftiniji od procesa proizvodnje monokristalnih ? ffd8ffe000104a4649460001020100c800c80000ffe20c5 ? elija, ali p-Si fotonaponske ? elije imaju manju efikasnost od c-Si 84943435f50524f46494c4500010100000c484c696e6f02

1000006d6e74725247422058595a2007ce000200090006 3. 06 ? ?E LIJE 00310000616373704d534654000000004945432073524 ? IZRA ENE ? OD ? AMORFNOG ? silicijuma (a-Si). Atomi unutar amorfnih MATERIJALA ?NISU ?S LO ?E NI ?U ?N I K AKVU ?P OSEBNU ?S TRUKTURU 7420000000000000000000000000000f6d600010000000 ?O DNOSNO ?NE formiraju kristalnu strukturu. Tako E 0d32d4850202000000000000000000000000000000000 ?A MORFNI ?M000000000000000000000000000000000000000000000 ATERIJALI ?S ADR ?E ?V E LIK i broj strukturnih defekata i lou povezanost atoma, to zna?I ? DA ?ATOMI ? NEMAJU ? SUSeda sa kojim bi se mogli povezati. Zbog 000000000000000001163707274000001500000003364 657363000001840000006c77747074000001f000000014 626b707400000204000000147258595a0000021800000 0146758595a0000022c000000146258595a00000240000 00014646d6e640000025400000070646d6464000002c40 0000088767565640000034c0000008676696577000003 *O ? ?G ODINE ? I S TRA ?I VA ? i su otkrili da je amorfni (a-Si) silicijum upotrebljiv u ? ? d4000000246c756d69000003f8000000146d6561730000 PV tehnologiji ukoliko se kontroliu 040c0000002474656368000004300000000c7254524300 uslovi?P OLAGANJA ?M ATERIJALA ?I ?P A ?L J IVO ? modifikuje njegov sastav. Danas se 00043c0000080c675452430000043c0000080c62545243 amorfni silicijum 0000043c0000080c7465787400000000436f7079726967 izvor napajanja i koristi u URE AJIMA koje koriste sun? evu energiju kao 6874202863292031393938204865776c6574742d50616 imaju male energetske zahteve (kalkulatori, ru? ni satovi i sl.). Amorfni silicijum upija sun? evo zra? enje 40 puta36b61726420436f6d70616e79000064657363000000000 e efikasnije naspram monokristalnog silicijuma 0000012735247422049454336313936362d322e310000 TAKO ?DA ?S LOJ ?D E BLJINE ? ?M ?M O ?E ?U P I TI ?O KO ? ? ? E N E R GIJE ?S U ? 000000000000000000127352474220494543363139363 N ? evog zra? enja, naravno kada je osvetljen. Upravo to svojstvo amorfnog silicijuma bi moglo 62d322e31000000000000000000000000000000000000 Ostale prednosti 000000000000000000"u u"su strujni krug. Budu? ida na primer amorfni amorfnog silicijuma tako e u ekonomskog karaktera, silicijum je mogu? e proizvesti na tok elektri? ne struje, ovakve vrste defekti limitiraju niskim temperaturama materijala su ina? e neprihvatljive u elektronskim URE Obnovljivi izvori elektri?N E ?E N ERGIJE 23. AJIMA. Defekti se mogu DELIMI ?NO ukloniti ako se u amorfni silicijum ugradi mala koli?I NA ?V O DONIKA ?0 OSL edica takvog tretiranja amorfnog silicijuma je kombinovanje atoma vodonika sa atomima amorfnog silicijuma koji nemaju suseda (nisu vezani) tako da elektroni mogu nesmetano putovati kroz materijal.

jeftine podloge (plastika, staklo, metal i sl.) to ga ? ini idealnim za integrisanje PV tehnologije kao sastavni deo objekata. Na slici 2.25 prikazani su na? ini integrisanja a-Si fotonaponske tehnologije u objekte, odnosno kao krov objekta koji proizvodi elektri? nu energiju.

ffd8ffe000104a46494600010201007300730000ffe20c584943435f50524f46494c450001010000 0c484c696e6f021000006d6e74725247422058595a2007ce00020009000600310000616373704d5 346540000000049454320735247420000000000000000000000000000f6d6000100000000d32d4 850202000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000 000000000000000000000001163707274000001500000003364657363000001840000006c77747 074000001f000000014626b707400000204000000147258595a00000218000000146758595a000 0022c000000146258595a0000024000000014646d6e640000025400000070646d6464000002c40 0000088767565640000034c0000008676696577000003d4000000246c756d69000003f80000001 46d6561730000040c0000002474656368000004300000000c725452430000043c0000080c67545 2430000043c0000080c625452430000043c0000080c7465787400000000436f7079726967687420 2863292031393938204865776c6574742d5061636b61726420436f6d70616e7900006465736300 Slika 2.25. Struktura amorfne a00000000000012735247422049454336313936362d322e31000000000000000000000012735247 3I ?ELIJE ?I ?P R AKTI ?N A ?P R IMENA ?U ?O B JEKTIMA 4. 422049454336313936362d322e3100000000000000000000000000000000000000000000000000 0OLIKRISTALNE ?TANKOSLOJNE ?06 ? E L I JE . Termin "tankoslojni", tA ? nije ? 0000 "tanki film" odnosi se na tehnologiju polaganja filma, a ne na debljinu filma (sloja), poto se tankoslojne PV ? elije poLA ?U ?U ?I Z RAZITO ?T ANKIM ?U ZASTOPNIM ?S LOJEVIMA ?ATOMA ?M OLEKULA ?ILI ? jona. PV ? elije izra ene tehnologijom tankog filma imaju puno prednosti naspram ? elija izra enih klasi? nim metodama, ? pri izradi tankoslojnih ? elija koristi se puno manje materijala poto debljina takvih ? elija varira od 1 do 10 m, dok su klas? ine Si ? elije debljine od 100 do 300 ? tankoslojne ? elije proizvode se automatizovanim, besprekidnim procesima i mogu se polagati na jeftine podloge (staklo, NER AJU ?I ? elik, plastika i sl.), zbog fleksibilnosti proizvodne tehnologije polaganja slojeva tankog filma, ? elija standardnih dimenzija (125mm x 125mm) pa je modul sai? njen kao jedna velika ? elija (75cm x 150cm) mogu se proizvesti istom aparaturom, izra enim tehnologijom ? ? elijama tANKOG ?FILMA ?N IJE ?P OTREBNA ?M ETALNA ?M RE ?A ?Z A ?G O RNJI ? kontakt (kao kod c-Si ? elija), ve? koriste tanki sloj transparentnog vodonik oksida, ? SLOJEVI ?TANKOG ?F ILMA ?Poksida, U? S E ?N A ?O D ABRANU ?P ODLOGU ? transparentni sloj vodonik OLA ? ? ime se skra? uje proces UKLJU ? uju?I ?A N TIREFLEKTUJU ? isloj i Polikristalne tankoslojne ? elije proizvode se od malih kristalnih zrna poluprovodnih materijala. Materijali koji se koriste za izradu polikristaklnih tankoslojnih ? elija imaju druga? ija svojstva nego silicijumski pluprovodni materijali. Stoga se za stvaranje elektri? nog polja unutar ? elije koriste dva razli? ita poluprovodna materijala, a takva struktura ? elija naziva se heterojunction struktura. Tipi? na polikristalna ? elija izra ena tehnologijom tankog filma ima jako tanak (manji od 0.1 m) gornji sloj n-tipa koji se naziva "window" sloj (u doslovnom prevodu sloj koji djeluje kao prozor). Uloga gornjeg (window) sloja je fokusiranje sun? evog zra? enja i to samo visokoenergetskog dela spektra. Stoga mora biti jako tanak i imati dovoljno irok energetski procep (2.8 eV ili vie) kako bi kroz propustio to ve? u koli? inu energije sun? evog zra?E NJA ? ?D O N JEM ??A P S OBU ju?E M ? ? S L O JU ?$ ONJI ??A P S ORBU ju? i) sloj ve? inom je dopirani p-tip poluprovodnika, a obi? no se nalazi ispod "window" sloja. Poluprovodni materijal p-sloja mora biti visoko APSORBUJU ?EG karaktera i mora imati prikladan energetski procep (band gap) kako bi se dobile ve? e vrijednosti napona ? elije. Ipak, donji psloj je jako tanak, debljine od 1 do 2 m. Struktura opisane polikristalne tankoslojne PV ? elije i izgled krajnjeg proizvoda (low-cost) prikazani su na slici 2.26.

ffd8ffe000104a46494600010201007c007c0000ffe20c584943435f50524f46494c450001010000 0c484c696e6f021000006d6e74725247422058595a2007ce00020009000600310000616373704d5 346540000000049454320735247420000000000000000000000000000f6d6000100000000d32d4 850202000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000 000000000000000000000001163707274000001500000003364657363000001840000006c77747 074000001f000000014626b707400000204000000147258595a00000218000000146758595a000 0022c000000146258595a0000024000000014646d6e640000025400000070646d6464000002c40 0000088767565640000034c0000008676696577000003d4000000246c756d69000003f80000001 46d6561730000040c0000002474656368000004300000000c725452430000043c0000080c67545 2430000043c0000080c625452430000043c0000080c7465787400000000436f7079726967687420 2863292031393938204865776c6574742d5061636b61726420436f6d70616e7900006465736300 00000000000012735247422049454336313936362d322e31000000000000000000000012735247 422049454336313936362d322e3100000000000000000000000000000000000000000000000000 0000 Bakar-Indijum-Diselenid (CuInSe ili CIS), polikristalni tankosloji materijal ima 2 ekstremno velika svojstva apsorpcije, to zna? i da je 99 % sun? eve svetlosti obasjane na PV ? eliju sa? injenu od CIS tankog filma biti upijeno. CIS ? e? lije obi? no imaju heterojunction strukturu, gornji ili "window"sloj naj? e? eje sa? injen od Kadmijim-Sulfida dok se donjem (apsorbujuju? em) sloju ? esto dodaju male koli? ine Galijuma kako bi se poboljala efikasnost URE AJA (CIGS struktura). Teorijska efikasnost ovakvih ? elija je oko 15 %, stvarna efikasnost Kadmijum-Teluirid (CdTe), polikristalni tankoslojni materijal ima gotovo idealan energetski procep od 1.44 eV i veliko svojstvo apsorpcije. Iako se naj? e? e koristi u PV ffd8ffe000104a46494600010201007d007d0000ffe20c584943435f50524f46494c450001010000

0c484c696e6f021000006d6e74725247422058595a2007ce00020009000600310000616373704d5 346540000000049454320735247420000000000000000000000000000f6d6000100000000d32d4 strukturu, sa Kadmijum-Sulfidom kao gornjim "window" n-slojem. Za antireflektUJU ?I sloj, ali 850202000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000 i transparentni VODONI ?NI sloj koristi se tanki sloj oksida. Zbog unutranjeg otpora p-tipa 000000000000000000000001163707274000001500000003364657363000001840000006c77747 CdTe materijala, CdTe materijal se postavlja kao osnovni sloj dok se kao p-tip materijala koristi 074000001f000000014626b707400000204000000147258595a00000218000000146758595a0000 Cink-Telurid (ZnTe). Teorijska efikasnost ovakvih ? elija je oko 15 %, stvarna efikasnost je 022c000000146258595a0000024000000014646d6e640000025400000070646d6464000002c400 puno manja. 000088767565640000034c0000008676696577000003d4000000246c756d69000003f8000000146 d6561730000040c0000002474656368000004300000000c725452430000043c0000080c6754524 5. Monokristalne tankoslojne PV? ?E LIJE ? I ? MULTIJUNCTION ? STRUKTURE ? 30000043c0000080c625452430000043c0000080c7465787400000000436f707972696768742028 ?E LIJA . Monokristalne tankoslojne PV ? elije ve? inom su izra ene od Galijum-Arsenida. 63292031393938204865776c6574742d5061636b61726420436f6d70616e7900006465736300000 Galijum-Arsenid (Ga-As) je poluprovodnik sastavljen od dva elementa: galijuma i arsena. Osim 00000000012735247422049454336313936362d322e31000000000000000000000012735247422 to se koristi u PV tehnologiji, Ga-As se koristi kod LED dioda, lasera i ostalih 049454336313936362d322e3100000000000000000000000000000000000000000000000000000 ELEKTRONSKIH ?URE AJA ? koji KORISTE ?SVETLOST ? elije sa? injene od Galijum? 0 Arsenida uglavnom imaju tzv. multijunction struktru koja se ? esto naziva i kaskadnomstrukturom. Multijunction strukturom PV ?E LIJE ?P OSTI ?E ?S E ?V I SOKA ?E FIKASNOST ? pretvaranja budu? ida se obuhvata ve? i deo solarnog spektra. U tipi? noj multijunction strukturi, ? elije sa razl?I TIM ? energetskim procepima su naslagane jedna iznad druge na takav na? in da sun? eva svetlost prvo pada materijal sa najve?I M ?E N ERGETSKIM ?PROC epom. Fotoni koji nisu apsorbovani u prvoj ? eliji se prenose na drugu ? eliju koja upija visoko-energetski deo preostalog sun? evog zra?E NJA ?Z A ?K O JE ?V R eme ostaje transparentna za nisko-energetske fotone. Ovakav

2.3.4. Modul i niz 3OLARNE ? E L IJE ?K OJE ?S MO ?V E ? O P I SALI ?P REDSTVALJJU ?O SNOVU ? ? ? ZA ?STVARANJE ?BLOKOVA ? PVSISTEMA ?/BI ?N O ?J E ?V E LI ?I NA ?J E DNE ? E L IJE ?N E KOLIKO ?K VADRAT ? NIH ?CENTIMETARA ?I ?D A JE ?S NAGU ?O D ?O K O ?J E DNOG ?V ATA ?+ AKO ? BI ?SE ?D O BILA ?V E ?A ?S N AGA ?V E ?I ?B R O J ? ? E L I JA ?S E ?P O VEZUJE ?S ERIJSKI ?I ?P A RALELNO ?NA ? panelu (modulu) koji iznosi nekoliko kvadratnih decimetara (slika 2.27.). Solarni niz ili panelDEFINI ?E ?S E ?K A O ?G RUPA ?O D ?N E KOLIKO ?M ODULA ?K OJI ?S U ?E L EKTRI ?NO ?P O VEZANI ?U ?S E RIJSKO -paralelnoj kombinaciji, a koja generie potrebnu ffd8ffe000104a46494600010201005000500000ffe20c584943435f5052 struju i napon. Na slici 2.28. prikazan je izgled modula u okviru koji se mo? e montirati na nekoj 4f46494c4500010100000c484c696e6f021000006d6e7472524742205859 K V IR od stuktura. Slika 2.28. Konstrukcija PV?M ODULA ? ? ? O 5a2007ce00020009000600310000616373704d534654000000004945432 ? ? ? V O D OOTPORNO ?KU ?I ?T E ?S P O JA ? ? ? N A T PISNA ?P LO ?I C A 0735247420000000000000000000000000000f6d6000100000000d32d48 ? ? ? Z A ?T I TA ?O D ?V R EMENA ?Z A ?P E RIOD ?O D ? ?G O DINA 50202000000000000000000000000000000000000000000000000000000 00000000000000000000000000000000000000000116370727400000150 0000003364657363000001840000006c77747074000001f000000014626 b707400000204000000147258595a00000218000000146758595a000002 2c000000146258595a0000024000000014646d6e6400000254000000706 46d6464000002c400000088767565640000034c00000086766965770000 03d4000000246c756d69000003f8000000146d6561730000040c0000002 474656368000004300000000c725452430000043c0000080c6754524300 Slika 2.27. Nekoliko PV? ?E L I JA ? ?I N I ?M O DUL 00043c0000080c625452430000043c0000080c7465787400000000436f7 ?A ?N E KOLIKO ?M ODULA ??I N I ?N I Z 0797269676874202863292031393938204865776c6574742d5061636b61 726420436f6d70616e79000064657363000000000000001273524742204 ffd8ffe000104a46494600010201007d007d0000ffe20c584943 9454336313936362d322e31000000000000000000000012735247422049 435f50524f46494c4500010100000c484c696e6f021000006d6e 454336313936362d322e310000000000000000000000000000000000000 74725247422058595a2007ce00020009000600310000616373 00000000000000000 704d5346540000000049454320735247420000000000000000 000000000000f6d6000100000000d32d485020200000000000 00000000000000000000000000000000000000000000000000 00000000000000000000000000000000001163707274000001 500000003364657363000001840000006c77747074000001f00 0000014626b707400000204000000147258595a00000218000 000146758595a0000022c000000146258595a0000024000000 014646d6e6400000254000