ДНЕВИНККраљевачки

2

Пет

ак, 1

5. ф

ебру

ар

3

Председник Србије Томислав Николић поручио је да је најважнији задатак сачувати Србију у оквиру њених граница и нагласио да је изабран да брани земљу

придржавајући се тачно и савесно Устава

ИСТОРИЈСКИПУТ ПОСУТ

ТРЊЕМ

Обележен Дан државности Републике Србије

Према његовим речима, Србија је демократскадржава - бори се против криминала, да запосли гра-ђане, преговара са привременим институцијама у

Приштини и са правом очекује датум за преговоре са Ев-ропском унијом.

- Обавезани речима и делима великих предака, који суу изузетно тешким околностима успевали да сачувају нашуотаџбину, и данас морамо да одбранимо Србију, лепу де-мократску државу, саткану од жртава свих који су палибранећи је. Да сачувамо Србију у оквиру њених граница -поручио је Николић у Народној скупштини на свечаној сед-ници поводом Дана државности.

Честитајући свим грађанима Србије празник, он јерекао да и од изабраних представника грађана очекује дасвоје напоре усмере ка заједничком циљу „очувању нашегбића у нашој земљи, поносној Србији“.

- Не смемо да губимо наду и нећемо да прекинемо пра-ведне напоре за очување наше територије и идентитета.Нашег срца и душе: Косова и Метохије… - истакао је Нико-лић сматрајући да ће можда сутра неке „умне главе“ из-вргавати подсмеху ове његове речи и написати и изрећида су жртве и искушења бесмислени.

- Србија је демократска земља у којој је и то могуће.Волео бих када би им узор били они који о својој државипишу или говоре, а живе у државама чланицама Европскеуније, рецимо. Променила се Србија, дозвољава свакомеда гласно и некажњено искаже сваку своју мисао. Да јеоваква Србија постојала раније, ја никада не бих због из-говорених речи био у затвору. Да је оваква Србија по-стојала раније, многи би одавно били у затвору збогизвршених кривичних дела - рекао је он.

Али, и после најтамнијих ноћи свиће ново јутро, пору-

4

чио је председник и додао да смо се изборили за демо-кратију, боримо се против криминала, боримо се да запо-слимо Србију, преговарамо са привремениминституцијама у Приштини, са правом очекујемо датум запреговоре са Европском унијом.

Подсетио је да је на Сретење, пре 209 година, подигнутПрви српски устанак, а пре 178 година донет први демо-кратски устав Србије. Усвајање Сретењског устава нијенаишло на одобравање у иностранству, било је приговоракако је незамисливо да Србија има устав какав нема већидео европских земаља.

- Постављало се чак и питање - шта ће Србији мини-старства, међу њима министарство иностраних дела, и штаће Србији застава. Било је, по њиховом мишљењу, рево-луционарних елемената, који су дошли пре свега из Фран-цуске. Затражили су његово суспендовање образлажући

свој захтев једноставном сентенцом „Устав треба мењати,јер је унео француски расад у турску шуму“ - подсетио јеНиколић и навео да је кнез Милош повукао објављениустав, да је желео да самостално води своју државу, алида је морао да се покори вољи сила од којих је зависио.Зато је историјски пут српске уставности био посут трњем,пун успона и падова, брисан ветровима са истока и запада.

- На уставе Србије, народне или октроисане, савременеи мање савремене, утицало је историјско бреме вишеве-ковне зависности од туђе воље, или боље рећи самовоље- истакао је председник.

Према његовим речима, Срби могу да буду поносни направну традицију без обзира на тешке историјске околно-сти.

- Од Душановог законика, шест самосталних устава којеје Србија имала као кнежевина, а затим као краљевина,

5

донетих 1835, 1838, 1869, 1888, 1901, 1903, до савременихустава и важећег из 2006. године, Србија има светлу тра-дицију која нимало не заостаје за оном у другим европ-ским земљама - рекао је Николић.

Томе су, како је рекао, највише допринели наши оби-чаји, које су нам преци, некада у песмама, некада у пре-дањима, преносили са генерације на генерацију, као иуниверзалне вредности које су уткане у суштину нашегбића.

- Обичаји су основни извор сваког нашег прописа, за-кона, устава. Зато су код нас неприкосновени: поштење,поштовање других, патриотизам, слободољубље. Тако је уСрбији вековима...., било и биће - поручио је председникРепублике и нагласио да снага Устава произилази изспремности и одлучности сваког грађанина да га брани ида би без подршке грађана уставна права била загаранто-вана само на папиру, као списак лепих жеља.

- И данас су актуелне речи књаза Милоша и свих који су

пре нас стварали Србију као државу у којој се живи на ос-нову демократског Устава. Зато вам кажем: Изабран самда браним Србију придржавајући се тачно и савесно УставаРепублике Србије, не постоји нико други кога бих слушао- закључио је Николић.

Поводом 15. фебруара, Дана државности Србије, че-ститке Влади србије и премијеру Ивици Дачићу упутили супремијери Русије, Бугарске, Турске, Мађарске и РепубликеСрпске, саопштено из Владе.

- Са задовољством наглашавам карактер руско-српскиходноса, утемељених на традиционалном пријатељству идуховној блискости наших народа. Сигуран сам да даљинапредак привредне сарадње и реализација заједничкихпројеката одговарају интересима Русије и Србије - наводисе у честитки руског премијера Дмитрија Медведева.

Премијер Бугарске Бојко Борисов је поручио да Србијаможе да рачуна на подршку Бугарске у „изградњи зајед-ничког европског дома“, док мађарски премијер Виктор

6

Орбан наглашава да Мађарска „доследно подржава ев-ропске интеграције Србије и да је спремна да тај процеспомогне“.

Премијер Турске Тајип Реџеп Ердоган је у честитки иста-као да верује да ће у годинама које долазе Србија и Турсканаставити заједнички да доприносе миру и стабилности урегиону.

Поводом Дана државности, председник Србије Томи-слав Николић положио је данас венац на Споменик не-знаном јунаку на Авали, а после полагања уписао се уСпомен књигу.

Председник Владе Србије Ивица Дачић је положио ло-воров венац на саркофаг вожда Карађорђа у Цркви СветогЂорђа на Опленцу у Тополи. У цркви на Опленцу помен јеслужио епископ шумадијски Јован после чега су венце наКарађорђев саркофаг положили принц Александар Кара-ђорђевић и принцеза Катарина, а у име председникаСрбије Томислава Николића, његов саветник Оливер

Антић.И у Цркви вазнесења Господњег у Орашцу служена је

света архијерејска литургија којој су присуствовали принцАлександар и принцеза Катарина, после чега је уследиопомен Карађорђу и његовим устаницима и полагање ло-ворових венаца у Марићевића јарузи.

У име Градске управе града Краљева свим грађанимаСрбије, и свим суграђанима, Дан државности је, после по-лагања венца на споменик на Тргу српских ратника, узжеље за пуно здравља, среће и напретка, честитао градо-начелник Драгана Јовановић.

Председник Скупштине града Сретен Јовановић је, при-дружујући се честиткама, подсетио да се у Србији, и Кра-љеву, Дан државности обележава већ дванаест година.

- То је један до значајних дана српске историје који увектреба да нас подсећају на оно што се догађало у прошло-сти - рекао је он.

7

8

Субо

та, 9

. феб

руар

Трећа Изборна скупштина Градског одбора ЛДП

- Краљево је данас пример партијског плена у коме је партијска књижица основна квалиф- Србија никада није била толико несрећна, дезоријентисана, усамљена без подршке

- Владимир Карданов нови менаџер Градског одбора ЛДП у

ПРОМЕНА СРОД ГЛАВЕ ДО

9

фикација за успех и запослење појединца. е у свету и унутрашњих потенцијала. у Краљеву

РБИЈЕО ПЕТЕ

Трећа Изборна седница Градског одбора Либе-рално демократске партије у Краљеву, одржана увеликој сали Мултимедијалног центра „Кварт“,

окупила је велики број делегата и гостију, пре свегаоних који су и раније са овом странком одржавалипартнерске односе. Међу њима су били представницилокалних одбора Српског покрета обнове, Демократ-ске странке, Демохришћанске странке Србије и Уједи-њених региона Србије.

У радном делу конституисан је нов петнаесточланиГрадски одбор састављен од људи за које нови мена-џер Владимир Карданов верује да су веома квалитетнии да могу да направе озбиљну партију која ће учешћему локалном парламенту да обезбеди нормалнији ибољи живот за све грађане Краљева. Подсећајући даЛиберално демократска партија наставља политикукоју је водила од оснивања, и конституисања првог од-бора у Краљеву, указао је на град као престоницу не-укуса у којој се све врти око поделе политичког плена.Доказ таквој тврдњи су локална јавна предузећа, а унекима су и статути мењани како би одређени људимогли да заузму директорска места.

У политици има довољно места за све који желењом да се баве, па политичарима није место у јавнимпредузећима и другим местима на којима се тражељуди са професионалним искуством и менаџерскимспособностима.

- Краљево је данас пример партијског плена у комеје партијска књижица основна квалификација за успехи запослење појединца. Ми смо и поред понуда даучествујемо у власти остали опозиција и због тога сене кајемо. Време нас никада до сада није деманто-вало, тако да ће и овога пута потврдити да смо били управу што нисмо хтели да преузмемо одговорност зауправљање градом са људима који нису способни да гаизвуку из живог блата у које је упало – истакао је Кар-данов.

Реална ситуација у граду није нимало сјајна, а натежак положај, чуло се на свечаном делу скупштине,утицале су и бројне лоше одлуке одборника у локал-ном парламенту, пре свега оне о повећању ценегрејања за 50 одсто и броја чланова Градског већа радинамирења партијских интереса. Ни од једне, каже Кар-данов, грађани Краљева неће имати користи. Уз под-сећање да од конституисања нове власти, осим причаи обећања, није било нових инвестиција стиже и упо-зорење о повећању броја незапослених и умирањуспортских друштава која су некад била понос града.Још парадоксалније звучи чињеница да критике готовода и не дотичу оне којима су упућене, па се од деле-

гата Изборне скупштине очекује да помогну у реша-вању проблема.

- Либерално демокртска партија ће енергичним де-ловањем у Скупштини града, али и ван ње, покушатида укаже на све проблеме који су довели овај град наруб пропасти. У тој политичкој борби нећемо правитикомпромисе, јер нам резултат са претходних избора, истални раст чланства, то не дозвољава – каже Карда-нов.

Председник Либерално демократске партије Чедо-мир Јовановић је, обраћајући се делагатима Скуп-штине, поставио питање способности читавог друштвада се покрене и способности политичких актера да по-стигну неопходне договоре око послова који у Србијиморају да се ураде.

Међу опозиционим странкама у земљи све чешће,и са све више жестине, говори се о неопходности из-бора па је, верују, само питање тренутка када ће кам-пања бити формализована. На основу бројнихполитичких обрачуна често се изводи закључак да јеона већ почела.

Избори су најозбиљнији посао који свако нормалнодруштво може да уради, а само неколико месеципосле њих покретање ове теме прво компромитује онекоји су на власти, а које Јовановић критикује због од-суства јасног плана и визије, и без способности да од-говори шта је циљ Србије која нема право да бираодговоре правећи компромис са истином. СматрајућиСрбију најнесрећнијим европским друштвом верује дасу за то одговорни они који су земљу водили, али и оникоји су за то гласали. У обесхрабрујућој атмосфери пре-велика конфузија је последица немоћи и неодговор-ности људи који воде земљу, популизам, демагогија,одсуство стратегије, плана, визије, континуитет у греш-кама које се преносе из владе у владу. Све то доводи упоражавајућу ситуацију да само неколико месеци одформирања Владе говоримо о новим изборима.

- Зашто шест месеци после избора причамо о новојизборној кампањи? Јесмо ли остварили све програме,па идемо у нове изборе? Јесмо ли ископали канале,

10

Нови чланови Градског одбора Либерално де-мократске партије у Краљеву су Љиљана Алексић,Милан Чоловић, Милош Гостиљац, Дејан Ђоковић,Владимир Јеремић, Горан Миловановић, БранкоЂокић, Зоран Остраћанин, Олга Франић, Алексан-дар Подгорац, Саша Радуловић, Бранислав Арсић,Бранислав Сеничић, Весна Стојковић.

11

Чедомир Јовановић

довели инвеститоре, изборили се са корупцијом, од-вели Србију у Европу, решили проблем Срба на Косову,поправили односе са суседима, унапредили систем об-разовања, здравства, социјалне заштите, учинили пен-зије и пензиони фонд стабилним, извесним, сигурним?Ништа од тога. Зато идемо на изборе. Идемо на избореда би ставили тачку на ту политику, јер само онда из-бори имају смислу – каже Јовановић.

Али да би се ставила тачка на такву политику ниједовољно само критиковати. Потребно је и да каодруштво поставимо питање личне одговорности, пресвега они који су годинама стварали овакав систем аодржавају га и данас. Узрок свих проблема СрбијеЈовановић види у троуглу који чине Социјалиситичкапартија Србије, Демократска странка и Српска на-предна странка. Код њих треба тражити одговор да ли

ће Србија пронаћи снаге да крене у сусрет новим иза-зовима, да јасно формулише план, а са њим и обавезесваког човека. Жеље за променама у Либерално де-мократској партији су јасно дефинисане. Са ким требаизвести те промене још се не зна.

- Нисмо успели 1997. године да уверимо народ дасе мора бојкотовати Милошевићева намештена из-борна кампња. Нисам био наиван када сам петанестгодина после тога са Драшковићем дошао овде на иститрг на коме су ме Драшковићеви гађали јајима 15 го-дина пре тога. Ако ми не можемо да направимо тајкорак како ће га направити људи у Србији? Перспек-тива младих је иста као и наша и то нас обавезује надругачији приступ у овом тренутку. У изборну кампањуможемо ући једино као у етапу великог политичкогпосла који желимо да урадимо. Ми морамо да напра-

12

вимо од Србије своју земљу, а кад се прави земља при-родно је да не може да буде само ЛДП, СПС... Може дабуде само једна Србија и у том послу има места за сва-кога, а наша је дужност да то поверимо не лидерима,него људима, онима са којима смо мењали Србију –каже Јовановић.

Уз констатацију да међу политичарима нема неви-них Јовановић преузима део одговорности због тогашто до сада није нашао начина да гласаче у Србијиубеди зашто треба да подржи идеје партије коју води.То што су други успели само је још једно велико упо-зорење. Либерално демократска партија је и до садаговорила о модерном животу, успешно организованојземљи, ефикасним институцијама, добром образо-вању, миру међу народима, свему ономе што треба даима плодно тло међу бирачима у Србији. Чињеница да

они овој партији нису поклонили довољно поверењасамо потврђује да није нађен прави пут да се до њихдође. И управо због тога потребан је нови договор сасвима, посебно у ситуацији када легитимитет добијасве што је лоше у земљи. Због тога, каже он, ситуацијау Србији мора да се мења од главе до пете.

Подсећајући да је прошло десет година од убистваЗорана Ђинђића, а то је превише да би се схватило даје Србија залутала, указује на чињеницу да се речипрвог демократски изабраног премијера слушају каопроповеди и да се свако на њих позива. Због свега тогаЛибеарално демократска партија, ишчекујући нове из-боре, већ током пролећа мора да направи договор сасвим демократским снагама у друштву, и не само по-литичким партијама. Јовановић је подсетио на не такодавна дешавања везана за расписивање последњих

13

14

избора констатујући да бивши председник ни таданије много мислио на интересе грађана Србије.

- Тадић није мислио ни на нас, ни на било кога дру-гог. Ни на своју странку није мислио. То ипак не значида ми данас не треба да мислимо на њега. Он је биопредседник ове земље осам година. Мене је чиње-ница, и да је Милошевић био председник земље, оба-везивала да га поштујем и зато тако често говорим данемам разумевања за нове лидере Демократскестранке који своју снагу доказују тако што понижавајуБориса Тадића. Не понижавају они њега, већ најпресебе, па све оне у Србији који су у њему видели пред-седника. Ако је био такав каквим га данас описују,зашто су га онда предлагали. Та идеја да једна главаможе да буде довољна за нови почетак, без питања које шта био, или ко је шта урадио, је погрешна. То ниМилошу није срећу донело, па неће ни другима. Миш-ковићева глава неће нахранити Србију. Неће донети ниред у Србији. Сада се само поставља питање чија ћебити следећа на такав начин - упозорио је Јовановићистичући да у Србији више не постоји послован свет уситуацији када сваки послован човек очекује да мунеко закуца на врата и одведе некуд под оптужбом даје упропастио Србију.

Без обзира што верује да постоје конкретни и врлодобри програми у култури, здравству и свим другимсегментима друштва и даље је кључно питање како до-бити подршку за њихову реализацију.

- Превише је велики јаз да би једна странка моглада каже сами ћемо Србију превести на бољу страну.Зато желим са свим људима да се договорим, јер никоније толико лош. Не кажем да није било добрих по-

теза у овој Влади. Спроведена је нека по-реска реформа.

Стабилизованаје еко-

номска ситуација како тако. Настављено је задужи-вање, али смо макар нашли некога ко ће и оваквимакави смо да да новац – каже Јовановић.

У таквој ситуацији сви морају да се мењају, па и Ли-берално демократска партија.

За разлику од свих досадашњих договор о коме го-вори председник ЛДП мора за основу да има способ-ност учесника да, пре свих, реално сагледају самисебе. Да би се променила политика неопходно је да сепромени неуспешан политички живот у њој.

У ситуацији када је све деградирано обавеза свихучесника у политичком животу већа је него у мају пре-тходне године. Зато и нема реалне основе за прав-љење предизборних коалиција као репризе свега штоје у прошлости већ виђено.

- Можемо да се договоримо око озбиљних и дубо-ких промена у политичком животу земље које би до-неле политички неоспоран квалитет, које би нама далепотребну ширину, које би нас извеле из мртвог угла укоји смо угурани силом и на такав начин омогућиле дасе политика о којој говоримо нормално развија. Мо-рамо решити проклетство нашег друштва које препо-знајемо у немоћи да се договоримо око једноставнихпитања и тема. Морамо знати шта је циљ ове земље увремену које је тако изазовно и турбулентно. Властисе мењају, и мењаће се, и због тога сам тако критичани према ономе што је радила Демократска странка ипрема овоме што данас чине напредњаци.

Надам се да ће ово бити година у којој ће људи на-правити корак за себе, а онда ће се срести са нама ими ћемо сигурно бити јачи. Не размишљам у овом тре-нутку о нашој позицији после ибора, већ бринем за овунашу земљу која никада није била толико несрећна,дезоријентисана, усамљена без подршке у свету иунутрашњих потенцијала. Ми смо у политику ушлизато што је то био једини начин да преживимо – кон-статовао је на крају Јовановић.

15

Социјалдемократска партија Србије спада у ред млађихна краљевачкој политичкој сцени. У периоду при-према да први пут у Краљеву провери свој рејтинг

склопљен је коалициони споразум са Демократском стран-ком , Демохришћанском странком Србије и ЗеленимаСрбије, истоветан са оним на републичлком нивоу. Од три-наест места у Скупштини града, колико је након избора при-пало коалицији, једно је заузео Бранимир Јовановић,потпредседник Градског одбора СДП. Имајући у виду дапартија никада раније није учествовала у изборима, упркоснадањима да би могли имати значајнији утицај у локалномпарламенту, ово је у Градском одбору оцењено као успех.Партија у Краљеву окупља људе који раније нису били удругим странкама, или оне који, иако су то можда јесу, уњима нису били превише активни. Зато данас са поносомистичу да међу њима нема оних који су склони честом ме-њању партијских боја. Окупљени су око идеје која им је не-посредно после избора бар за тренутак власт довела надохват руке.

Очекивало се да ће постизборни коалициони споразумизмеђу Демократске странке, Социјалистичке партијеСрбије и Г17 обезбедити континуитет власти, у којој ће сепрви пут од оснивања Градског одбора наћи и Социјалде-мократска партија, али је он престао да важи истог дана кадје и потписан. Тако социјалдемократе нису успеле да осетеукус власти. Упркос позивима да се придруже новој вла-дајућој већини процењено је да то не би било добро заГрадски одбор, па су остали у опозицији иако је странкакојој припадају део власти на републичком нивоу.

- Неки чланови Градског одбора су, можда и оправдано,сматрали да би наш улазак у власт у Краљеву био продук-тиван. Председник наше странке је министар трговине, те-лекомуникација и информационих система, па бисмобили добра веза између министарства и локалнеуправе и тако могли да помогнемо бољем функцио-нисању Краљева. Не знам колико је у том тренуткувладајућа коалиција била спремна да више раз-говара о нашим плановима за будућност, алиимам утисак да када се заврше избори све штосе говорило у предизборној кампањи пада уводу. На постизборним коалиционим састан-цима више се разговара о подели плена и ди-ректорских места него о ономе шта треба дасе уради, шта је идеја, план за неки даљи пе-риод, и у ком смеру ће да се води поли-тика града – каже Јовановић.

Скупштина

Само неколико месеци присуства сед-ницама Скупштине града у својству од-борника ново су искуство. Па иакопредлози опозиције не наилазе на пре-велико одобравање одборника вла-дајуће већине за сваку седницу локалногпарламента врше се озбиљне припремеса циљем да се амандманима и предло-зима за допуну дневног реда делује кон-

16

Пон

едељ

ак 1

1. ф

ебру

ар

Јак глас социјалдемократа у Скупштини града

РАД СКУПШТПО ИНЕРЦИЈИ- Од тринаест места у Скупштини града, колико је након избора припало коалицији „За бољи

живот“ једно је заузео Бранимир Јовановић, потпредседник Градског одбора Социјалдемократске партије Србије

Бр

17

ТИНЕИ

ранимир Јовановић

труктивно. - У претходном сазиву скупштине сам присуствовао се

ницама као новинар и оно што сам видео није ми се нмало свидело. Много тога мора да се избаци из скупштинпрво начин понашања и обраћања одборника које је недпустиво за један представнички дом. Када сам ушао у скуштину као одборник ти манири су настављени, што ме ниизненадило, иако не могу да верујем да је усвојен накардан систем вредности. Док један одборник говори полтички противник добацује са места и то није нормалнПрипадам групи одборника који имају политичку културникад не упадају у реч и не добацују, па и од осталих очкујем да се тако понашају. Имам утисак да се председнискупштине бори да држи ситуацију под контролом, али мто не успева. Одборници који имају неколико мандатаскупштини усвојили су модел понашања који на њих делу

18

19

д-нине,до-уп-ијера-

и-но.ру,че-икмуа уује

као опијум, па не би да га мењају – прича Јовановић.Новајлија међу краљевачким одборницима, позивајући

се на краткотрајно парламентарно искуство, не може да сеодупре утиску да је заказао изборни систем који доприносида локални избори у Србији губе смисао. На то наводитежња републичких власти за пресликавање састава коали-ције на локалним нивоима. Због свега није склон да рад ло-калног парлемента оцени високом оценом. На скали одједан до пет једва да би достигао мршаву двојку. Овакавстав појачава утисак да појединци политичке функције до-живљавају као награду, а не као тежак и одговоран посао,тим пре што су се готово шест месеци у локалном парла-менту ломила копља око фотеља, састава комисија и управ-них одбора јавних предузећа и установа. УСоцијалдемократској партији преовладава утисак да у радулокалног парламента нема идеја и иницијативе, да се ради

20

по инерцији, што се најбоље видело приликом усвајања бу-џета за ову годину.

- Све је пуко пресликавање, а буџет се више кроји пар-тијски него у интересу грађана, што је већ на први погледочигледно. Буџет је увек или инвестициони или социјални,а овде не можемо да препознамо неку од тих карактери-стика. Зато треба јасно да кажемо, ове године буџет нећебити социјално оријентисан, него ће бити инвестициони иразвојни, па стежемо каиш да нам буде боље за пет година.Или ћемо рећи ситуација је тешка, нема места развојномбуџету, хајде да усмеримо новац на социјално угрожене. Туцрту не могу да видим у овом буџету, али нисам ни у пре-тходном – каже Јовановић.

Инвестиције

Инерција је присутна и у реализацији капиталних ин-вестиционих пројеката који су започети у време мандатапретходне власти. Па, иако на терет актуелне власти неможе да се стави мањак средстава за њихову реализацијунедостатак новца је бољка од које локална заједница бо-лује дуги низ година. У таквој ситуацији и чуде нереалнепроцене приликом почетка било каквих радова који до зав-ршетка вишеструко премашују планиране износе. Одређен

број инвестиција зависи и од виших нивоа вла-сти, па се у том смислу очекује већа ак-

тивност челника локалне управе ипритисак на републичке органе.

- Имам утисак да је за овихшест месеци било много

празног хода, а то нам ни-како није потребно у овомтренутку. Чини ми се даније све баш онако како суу предизборној кампањиговориле странке коједанас партиципирају у вла-

сти. И аеродром, и каргоцентар, и обилазница су од-

личне ствари, с тим што мис-лим да је требало да се иденеким другачијим редом. Тре-бало је прво донети низ мерана јачању локалне привреде.Џаба нама аеродром који с об-зиром на стандард грађанинеће да се користи за тури-стичка путовања, већ више затранспорт робе. Ако имамолошу привреду и он ће да

стоји као украс. Зато морамоупоредо ићи са мерама које ћестимулисати развој привреде уовом крају – каже Јовановић.

Најмање што може да се оче-

кује од власти која није способна да реши нагомилане про-блеме је да се слика пред телевизијским камерама и обе-ћава подизање фабрика иако зна да је то нереално.Краљевачка привреда је одавно изгубила корак са оном ванграница земље, па би они који су преузели одговорност заорганизацију живота у граду требало да све снаге усмерепрема реалним проблемима које могу да реше, првен-ствено стимулисањем отварања нових радних места.Пракса је показала да се о томе интензивније говори јединотоком предизборне кампање, а решавање питања незапо-слених решава запошљавањем партијских другова.

Социјалдемократе верују да би иницијатива за такве ак-тивности требало да потекне од локалне самоуправе којаби низом повољности поспешила отварање нових раднихместа. Толико пута помињано обезбеђење грађевинскогземљишта под повољним условима свима који имају жељуда инвестирају није дало никакве резултате у граду чији јеразвој, верује Јовановић, стао још пре пуних петнаест го-дина. У том смислу је земљиште чији је власник град моглобоље уступити без накнаде, него да стоји неискоришћено,ако ће то колико толико смањити број незапослених.

Многи проблеми са којима се град суочава проистичу изпогрешног система вредности и организације локалнеуправе. У ситуацији када не постоји иницијатива ни добравоља да се ради политичке функције служе само да би некопримао плату.

- Није за тешку ситуацију крива ни ова власт, а ни пре-тходна. Проблем датира деценијама у назад, јер се није навреме кренуло са његовим решавањем. Ако сада не кре-немо биће још горе. Без посла је много младих људи које језахватила апатичност и поремећени систем вредности.Какву поруку представници власти шаљу младом човеку?Шаљу му поруку да ће посао да добију они који су завршилинеки приватни факултет у петој деценији, ако су политичкиактивни. Они други ће да чекају. Држава прави великугрешку јер гуши предузетнички дух код младих који немајуодважности да се баве приватним послом. Гуши га тако штонон стоп промовише предности рада у државном сектору,а задужује се како би исплатила солидне плате запослених,док вишеструко продуктивнији човек у приватној фирмиима дупло мању плату, ако је уопште прима. У таквој ситау-цији нема предузетничког духа, па неке ствари морају да сепресеку и крене из почетка – уверен је Јовановић.

Чланство

И док су партије постали бирои за запошљавање, а Град-ски одбори степеница ближе добијању посла у Социјалде-мократској партији тврде да то код њих није случај. У овупартију људи не долазе због посла, јер знају да га ту нећедобити. Долазе због вере у идеју на којој је заснован радпартије и младе и образоване људе који верују да могу дапромене нешто. Зато у одбору и преовладава уверење да јеједан од ретких који потиче из народа и у коме се чује гласнарода. У њему нема директора предузећа и тајкуна, а

21

22

23

један глас у скупштини је први начин да се чује глас про-тив нагомиланих неправди у друштву. Нови систем вред-ности за какав се залажу социјалдемократе подразумевајасну диференцијацију рада и нерада, поштења и оногшто му је супротно.

Тешкоће у раду

И ма колико били оптимистични у проценама поли-тичког утицаја који могу имати у парламенту, али и на гра-ђане Краљева, на резултате рада у веома великој мериутичу услови који нису на завидном нивоу.

Социјалдемократска партија је мала странка која севећ месецима бори за остварење права које јој гарантујузакони. Прво се односи на страначке просторије и на-кнаду трошкова за њихово коришћење од тренутка кадаје постала парламентарна странка. На правовремено упу-ћен захтев за остваривање права, који је упућен Градскојуправи, месецима нема одговора. Зато су очи социјалде-мократа, али и других странака, усмерене према најав-љеном закупу Дома друштвених организација под чијимкровом би се све трајно сместиле под истим условима.На рад Социјалдемократске партије Србије одражава сеи ускраћивање средстава која су намењена политичкимсубјектима за финансирање редовних политичких актив-ности.

Због мањкавости у прописима, или нечег другог, изградског буџета се издвајају средства свим странкамакоје имају представнике у локалном парламенту. Тако Де-мократска странка као стожер коалиције „За бољи живот“добија средства, а тринаестину на коју СДП полаже правопо основу једног одборника не може да добије од коа-лиционог партнера, јер је то у супротности са Законом о

финансирању политичких партија. Па иако ускраћенасума није велика у веома тешкој економској ситуацијисваки динар добија много већу вредност.

Идеје

И поред свега у Градском одбору СДП труде се дановим идејама помогну грађанима у остваривању праваза која сматрају да су им ускраћена. У том смислу плани-рају да отворе посланичку канцеларију у коју би свакогмесеца бар једном долазио неко од посланика СДП у ре-публичком параламенту. Директни разговори са бира-чима о животним проблемима још један су начин да сепревазиђу мањкавости изборног система у коме посла-ник након избора нема никакву одговорност и не полажерачуна својим бирачима.

- Желимо да покажемо да то тако не може и да сунаша врата отворена за сваког грађанина. Кад га посла-ник саслуша, и видимо који су то проблеми, покушаћемокроз законску процедуру да их решавамо. Много је апа-тичних људи који не желе да уђу у политику, и много онихкоји неће да прљају руке, јер је политичка сцена за-прљана. Пробаћемо такве људе да наговоримо да нам сеприкључе. Наш став је да нам капу кроје људи који нисубољи од нас. Двадесет година гледамо иста лица, а ништадобро нисмо могли да видимо. Ситуација је све лошијаи време да неки нови људи пробају да иницирају некеидеје, јер само поштен рад и велика воља могу да нас из-вуку из кризе. Ма колико ситуација изгледала тешкониједна није толико безнадежна да поштен рад и великавоља не могу да је превазиђу – каже Бранимир Јовано-вић, одборник Социјалдемократске партије Србије уСкупштини града Краљева.

Читаву годину дана су професори Факултета политич-ких наука из Београда, Сарајева и Подгорице истра-живали демократске перформансе парламената три

државе и на основу резултата представили препоруке ус-мерене ка повећању демократичности, унапређивању про-цедура, јачању контролне функције и повећањутранспарентности рада.

До препорука се дошло након анализе документа којарегулишу рад Народне скупштине, интервјуа са послани-цима из различитих политичких структура и регионалнихконференција у главним градовима три државе. Циљ истра-живања је био да се идентификује шта су заједнички, а шта

специфични, проблеми парламената нових држава које секолоквијално називају земљама западног Балкана.

Позиција парламента као носиоца народног суверени-тета и суверене власти у нескладу је са реалном позицијому друштву која је у највећој мери маргинализована, првен-ствено због тенденције превласти извршне власти. Европе-изација и демократизација су комплементарни процеси, ацентрална институција тог процеса је парламент зато штосе кроз њега врши хармонизација прописа и усклађивањеса правним тековинама Европске уније. С друге стране крозпарламент се обликују многе друге институције, врши избори контрола рада владе, владиних тела и агенција, борба

24

Сред

а, 1

3. ф

ебру

ар

Демократске перформансе парламента

БЕЗ ЗАКОНА ПО ХИ

- На Балкану егзистирају слабе и недовршене државе и неконсолидоване демократије. - Закони се усклађују са законима Европске уније, војска реформише по принципима које

дефинише НАТО, а буџет усваја у договору са Међународним монетарним фондом. – Снагапарламента је кључ демократизације и европеизације, а консензус о јачању парламента

раван је консензусу о будућности државе и демократије

против корупције и све што је актуелно у друштву.Српски парламент је изузетно фрагментиран, јер у ок-

виру њега постоји десетак посланичких клубова и између30 и 40 различитих идентитета. Један од начина да постанекомпактнији је спречавање партија да формирају посла-ничке клубове у супротности са оним што су бирачима по-нудиле пре избора, јер бирачи гласају за једну листу док сеу парламенту појављују други идентитети. На то утичупрвенствено мале партије које се, због немогућности дапређу цензус, појављују на изборним листама већих, а упарламенту формирају посебне посланичке клубове. Опас-ност од фрагментације избегла би се и повећањем броја из-борних јединица и тако обезбедила равномернијатериторијална заступљеност у парламенту. Проблем фраг-ментације неке земље решиле су увођењем двостепеногцензуса. Тако је партијама које самостално излазе на изборза улазак у парламент довољно поверење 5 одсто бирача,док је онима које су удружене са још једном потребноседам. Уколико се у коалицији налази три партије потребно

је поверење девет одсто бирача који су изашли на изборе.У Србији поред главног града, и још 23 организационе

јединице које имају статус града, постоји и 150 општина.Након последњих избора, и конституисања парламента,дошло се до податка да чак 111 локалних самоуправа уњему нема своје представнике. Ствар постаје још ком-плекснија када се има у виду да више од половине посла-ника долази из само неколико градова, 119 из Београда, 15из Новог Сада и по 10 из Ниша и Крагујевца.

Иако је 2011. године изменама у Закону о избору на-родних посланика делимично решено питање императив-ног мандата овај проблем се не може решити без променеустава по коме је посланик слободан да, под условимапредвиђеним законом, повери мандат партији на чијојлисти је изабран. После критика Европске и Венецијанскекомисије, а у процесу приближавања Европској унији, по-ставља се питање неопходности промене устава који би ко-начно регулисао позицију сваког посланика.

И док пленарни део заседања парламента истраживачи

25

ИТНОМ ПОСТУПКУ

26

27

виде само као режирану, представу због директних теле-визијских преноса, скупштински одбори немају улогупредвиђену Пословником о раду Народне скупштине.

Генерални закључак истраживача је да се у српскомпарламенту закони доносе без реалне процене колико токошта пореске обвезнике и какве су шансе за имплемен-тацију појединих решења. Кад је реч о квалитету ималисмо законе који су били супротни европским стандардимаи нормама. Такви су били Закон о верским заједницама инајновији Закон о Народној банци. Закони се често доносеи без адекватне јавне расправе, а неретко доживљавајуоштре критике стручне јавности, као што је био случај сазаконима о помоћи породицама хашких оптуженика, ви-соком образовању, посланичким примањима, раду,тржишту хартија од вредности и слично.

Чињеница да парламентарци сматрају да су доноше-њем закона завршили посао указује на потребу јачања ме-ханизама за контролу спровођења закона. Парламент имаулогу да врши надзор над спровођењем закона у пракси,а на располагању му у ту сврху стоји низ институција.

Установљено је да примена неких закона није почелани десет година по усвајању, а најкарактеристичнији јеЗакон о лустрацији усвојен 2003. године. Иако је Закон озаштитнику грађана донет 2005. године овај је изабран текдве године касније. Лоша порука коју шаље парламент јенедопустиво велики број закона који се доносе по хитномпоступку, јер су у таквим ситуацијама смањене шансе заквалитетнију јавну расправу, дебате и могућност опози-ције да амандманима коригује закон.

Српском парламенту је потребна и боља техничка под-ршка. Док у свету на сваког посланика долази три запо-слена у скупштини код нас 250 посланика опслужује 350запослених што се показало као недовољно за квалитет-нији рад. Интересантно је да се прва питања која сенашим парламентарцима постављају у контактима са по-сланицима из других земаља односе на буџет којим рас-полажу и број сарадника који им помажу у раду. Ни наједно од ова два питања они немају одговор.

У Србији и даље не постоји обавеза Владе и других ин-ституција које учествују у процесу преговора о ступању уЕвропску унију да скупштини подносе периодичне из-вештаје. Са друге стране парламент не користи ни могућ-ност екстерне контроле Владе у сарадњи са независнимтелима које је изабрао.

Став истраживача је да на Балкану егзистирају слабе инедовршене државе и неконсолидоване демократије. Нато наводи податак да се закони усклађују са законима Ев-ропске уније, војска реформише у складу са принципимакоје дефинише НАТО, а буџет усваја у договору са Међу-народним монетарним фондом.

Без аутономије посланика и достојанства парламентаобесмишљава се идеја парламентарне представничке ре-презентативне демократије, а самим тим и смисао пар-тија и избора. Ако је парламент маргинализован, а његова

улога сведена на избор владе и по којег закона, оправданосе поставља питање потребе постојања партија и избора.Да би парламент унапређивао и промовисао демократскепроцесе неопходно је да буде транспарентан, ефикасан иодговоран. Снага националних парламената је кључ и де-мократизације и европеизације, а консензус о јачању пар-ламента раван консензусу о будућности државе идемократије. То је оно на чему треба да раде сви посла-ници и политичке партије без обзира да ли су у власти илиопозицији.

Неоспорно је да парламент треба да буде институцијаод изузетног значаја без које нема демократског уређења.Али, чињеница је да се о њему не тако ретко говори пе-жоративно и у врло поједностављеном оквиру. Зато суистраживачи и настојали да истраже које су критике пар-ламента оправдане, а које спадају само у политичку ин-терпретацију реалности. Једноставних решења која би одпарламента у кратком времену направила функционалнуинституцију нема, јер је већина проблема сложена и ме-ђусобно повезана. Проблеми проистичу из устава, закона,изборних закона и читавог сплета других околности.

Посланици потврђују да је процес подношења пред-лога закона сложен, поготово кад су у питању различитеграђанске иницијативе. Уз предлог је најчешће потребнодоставити читав сет докумената што може да буде достакомпликовано, па се очекује да парламент утврди меха-низме како би стручне службе пружиле помоћ грађанима,када се ради о подношењу предлога закона. Како не по-стоји ограничен рок од подношења предлога закона доњеговог уласка у скупштинску процедуру дешава се данеке грађанске иницијативе никада не дођу на ред за раз-матрање. Зато се очекује да би у неком наредном периодупарламент о сваком од предлога требало да се изјасни уреалном року.

Кад је реч о јавним расправама и процесима попра-вљања закона, у комуникацији са експертима, цивилнимсектором и јавношћу, потребно је додатно оснажитибројне примере добре праксе уз обавезу јавног слушањасвих, а не само закона за које се процени да су посебноважни.

Кад се говори о контролној функцији парламента једанод наважнијих проблема је питање интегритета народногпосланика које је везано за партијску дисциплину. Пер-сонализација одговорности сваког од њих важан је еле-мент који би смањио могућност појединаца да се крију уоквиру посланичких група.

Иако се, када је реч о трошковима парламента,најчешће говори о институцији која много троши у жижиинтересовања јавности увек су дневнице и скупштинскиресторан. Анализа рада ипак показује да су потребни ре-сурси изузетно скромни и да се морају значајно повећа-вати. Иако је најлакше трошкове покривати из буџетаверује се да постоје и други механизми који се могу ко-ристити.

28

Сред

а, 1

3. Ф

ебру

ар

- Награда која носи име др Милоша Бабића припала Јелени Марашевић, студенту друге годинедокторских студија на Колумбија универзитету у Њујорку

29

Додељена признања из Фонда др Милош Бабић

И ОВЕ ГОДИНЕПОБЕДНИК

ДОКТОРАНТ

Већ четврту годину заредом Градски одбор НовеСрбије додељује годишњу награду најбољем краље-вачком студенту у знак сећања на првог демократски

изабраног председника општине и градоначелника Кра-љева др Милоша Бабића. Намера организатора је да пре-позна квалитете младих Краљевчана и симболичномпомоћи олакша студирање како би могли што пре да севрате свом граду. Свечаној академији на велики правос-лавни празник Света три јерарха присуствовале су супругапокојног др Бабића Миланка и кћи Милица.

Предлог за установљење награде дао је председникИзвршног одбора Нове Србије Мирослав Маркићевић, акритеријуми за избор најбољег студента, као првог међунајбољима, због чињенице да конкуришу они са високимоценама, примењују се уз уважавање породице др Ба-бића.

Уз подсећање да је др Милош Бабић био изванредниђак и студент, каквих је мало било у генерацији, из НовеСрбије стиже потврда да је такав био и као први непо-средно изабрани председник оппштине и градоначелникКраљева, радан, вредан, дисциплинован, предусретљив,паметан и пун идеја за решавање горућих проблема оп-штине и града.

- Академија и награда најбољем студенту додељују сена значајан празник православних хришћана Света тријерарха који представља празник помирења, а у правос-лавном календару се обележава црвеним словом. Добит-ника награде најбољег студента, и свих других студенатакоји су се јављали на конкурс за доделу награде, требаподсетити да је Србија мала земља и да су они добијенимпризнањем нада да има младих паметних људи који ћенаћи решења за добробит грађана Србије – рекао је Пред-раг Матић подсећајући на речи владике Николаја Вели-мировића „Ако желиш поправити свет, поправи прво себе.Ако желиш поправити државу поправи прво себе. Акожелиш поправити народ, поправи прво себе. Ако желишпоправити село, поправи прво себе. Почети од себе, и по-правити прво себе, то је основно начело православног на-родног покрета.“

Победа др Милоша Бабића на изборима 1996. годинебила је највећа победа Нове Србије у Краљеву. Због тогаиз Градског одбора ове странке долази предлог да, када сеза то стекну законски услови, један капитални објекат уграду понесе његово име.

Награда која носи име др Милоша Бабића припала јеове године Јелени Марашевић, студенту друге године док-торских студија на Колумбија универзитету у Њујорку.Јелена је у јуну 2011. године године завршила Електро-технички факултет Универзитета у Београду са просечномоценом 9,87 без и једног дана апсолвентског стажа.

Као четворогодишња кћи професионалног војникаРајка Марашевића стигла је у Краљево са оцем, мајком

Босом и старијим братом Велимиром у Краљево да бипрве ђачке дане провела у Основној школи „Чибуковачкипартизани“. Диплома свршеног основца уручена јој је ушколи „Светозар Марковић“ из које је изашла као најбољау генерацији. Од почетка школовања исказана љубавпрема природним наукама водила ју је на различита так-мичења из математике и физике, али и других области.Потенцијал није могао да остане незапажен, па је на пред-лог директора краљевачке Гимназије одлучила да сеупише у специјално математичко одељење.

Брат је већ био на Саобраћајном факултету, а жеља ро-дитеља била да женско дете упише медицину. Јелена јејош од треће године гимназијског школовања била опре-дељена за електротехнику, а факултет је, као најбоља напријемном испиту, уписала школске 2007/2008. године.

За особу чврсто решену да успе није било препрекатако да је током свих година школовања све испите са од-личним успехом полагала у јунском испитном року.

Од почетка је постизала одличне резултате и била сту-дент демонстратор за поједине предмете нижих годинастудија.

Отац Рајко подсећа да је као студент партнер „Мајкро-софта“ од друге године учествовала на свим догађајимаове фирме у Србији, а на Електријадама и другим такми-чењима заузимала прво и друго место.

Иако је већ пред крај студија стигао предлог да раднивек започне на матичном факултету одлучила је да на-стави школовање на неком од престижних светских уни-верзитета. Између Лозане, Барселоне и Њујоркаопределила се за овај последњи, јер је Колумбија уни-верзитет нудио најповољније услове за наставак студија истручно усавршавање. Пружена јој је прилика да токомпет наредних година после мастера докторира.

Још од прве године студија у Њујорку, за које је факул-тет обезбедио пуну стипендију,

Јелена је као асистент на основним студијама помагалапрофесору током предавања и прегледа студентских ра-дова, а на другој години, поред предавања, учествује уизради различитих пројеката. До краја школовања има до-вољно времена за коначно дефинисање става према по-зиву и наставку професионалне каријере, јер оно што учиу Њујорку још нема примену у Србији.

За награду др Милош Бабић први пут је конкурисладок је била на трећој години основних студија. Тада је до-била похвалу Градског одбора Нове Србије. Ове године из-ненађењу у породици Марашевић није било краја кад сусазнали да је баш Јелена добитник ласкавог признања,тим пре што нико у породици није политички ангажован.

Поред Јелене Марашевић, добитника новчане наградеи одговарајуће дипломе, похвале су добили Тијана Ра-денковић, Софија Новичић, Нина Пејић и Андријана Буко-њић.

30

31

Рајко Марашевић

32

33

34

Чет

врта

к, 1

4. ф

ебру

ар

У целом свету протести против насиља над женама

МИЛИЈАРДА ПРОТИВ Н

35

НАСИЉА НАД ЖЕНАМА

Уз песму „Прекини ланац“ 14. фебруара у 14 сати милијарда противника насиља над женама плесало на трговима светских

градова

Усвим земљама света на свим континентима су 14. феб-руара у 14 сати на кратко заустављене дневне обавезекако би се показала заједничка снага, бројност и со-

лидардност према женама које трпе насиље у породици.Више од милијарду учесника акције под назицом „Једна ми-лијарда устаје“ плесало је на трговима својих градова про-тив највећег, најбројнијег и базичног за све облике насилногпонашања у друштву и у јавном простору послало порукуда је насиље према женама злочин.

Акцију је покренула позната америчка редитељка Ив Ен-слер, а придружиле су јој се многе организације, институ-ције, владе, државници, политичари, глумци, певачи.

Независне активисткиње удружења „Феномена“ заједноса грађанима и грађанкама Краљева придружиле су се наТргу српских ратника активисткињама које су широм светаучествовале у акцији „Једна милијарда устаје“, најмасов-

нијој појединачној акцији у историји међународног покретаза заустављање насиља над женама и девојкама. Акција јеистог дана организована у 200 земаља након припрема забунт које су месецима одржавале женске организације.Играјући на улицама, трговима, у јавним просторима женесу исказивале бунт и целом свету показале колико су соли-дарне.

Према подацима Уједињених нација, једна од три женеза време свог живота бива претучена, силована или пси-хички злостављана. Ова статистика доводи до поража-вајућег сазнања да је преко милијарду жена на светусвакодневно изложено психичком или физичком насиљу.

Учешћем у овогодишњој акцији учесници су на симбо-личан начин показали да су људи широм света, без обзирана националност и језик солидарни у ставу да насиље надженама мора да престане. Организатори акције „Једна ми-

36

лијарда устаје“ у Србији су „Женски центар“ у Новом Саду,Удружења Рома у Новом Бечеју, Културни центар у НовомПазару, Центар за подршку женама у Кикинди, „Пешчаник“у Крушевцу, Удружење „Феномена“ у Краљеву, „Жене замир“ у Лесковцу, Удружења Ромкиња у Нишу, СОС телефонза жене које су преживеле насиље, Атина и Дечји ромскицентар у Београду, Аутономни женски центар и још некеорганизације из Београда и Новог Сада.

Међу организаторима акције у Србији преовладавамишљење да је за жену управо њена кућа место на коме ћенајлакше изгубити живот. Уз њу жртве насиља у породицисве чешће бивају и деца, a међу осуђеницама за убистванајвећи je број оних које су као једини начин да се ослободенасиља виделе убиство насилника.

Преовладава уверење да што се више људи прикључисличним акцијама то значи да су постали свесни проблема

и предузели корак у борби против насиља над женама. Оваи сличне акције треба да буду што чешће, јер је то један одначина да се допре до људи, пре свега младих који својеставове тек формирају.

Бојана Миновић активисткиња „Феномене“ и „Женепротив насиља Србије“ истиче да је циљ планетарне кам-пање скретање пажње јавности на проблем насиља над же-нама поводом запрепашћујуће статистике.

- Насиље над женама је озбиљан друштвени проблем, атема насиља, и акција попут данашње, нису ствар једнегрупе људи, неке политичке партије, или слично. То је пи-тање које се тиче свих нас тако да морамо захтевати од по-литичара да предузимају конкретне мере које ће омогућитиадекватан рад надлежних институција и најбољу могућу за-штиту жена и њихов достојанствен живот – каже Миновићуз подсећање да се песма уз коју је плесала милијарда учес-

37

ника акције симболично зове „Покидај ланац“.У Краљеву од 2006. године при удружењу „Феномена“

поново ради СОС телефон. До сада је преко њега примљеновише од 1300 позива жена које су претрпеле неки вид на-сиља. Најчешће се јављају оне које пријављују физичко на-сиље, мало ређе психичко, док се сексуално насиље и непријављује зато што се често и не препознаје у браку.

Искуство показује да се жене углавном јављају последугог времена трпљења насиља у породици, најчешће кадаоно до те мере кулминира да им буде угрожен живот, иликада насиље почиње да угрожава и децу.

Насиље у породици је специфичан вид насиља, јер из-међу наислника и жртве постоје многе везе. Пре свих ту јеемотивна веза, сећање на лепе тренутке, заједничка деца,

имовина, пријатељи, рођаци, а дешава се да жена и кадтрпи насиље воли насилника, јер он није увек насилан. Нисуретки тренуци кад он обећава да више неће бити насилник,да ће се променити и да ће све кренути на боље, а жена по-верује у ту промену. У „Феномени“ кажу да није редак слу-чај да, и кад реши да пријави насиље, жена нема где да оде.

- Судски процеси дуго трају, не постоје сведоци, а јединидоказ да је насиље постојало је изјава жене која је често за-плашена, па не сме да сведочи на суду. Некад се и предо-мисли, јер насилник у периоду док траје процес постаненежан. Жену је често срамота да пријави насиље, а не малиброј пута мисли да је и сама крива за насиље које јој се де-сило. Често нема подршку околине и породице, а дешавасе да је економски зависна од насилника и нема од чега,

38

или где, самостално да живи, јер процеси за поделу имо-вине трају годинама – каже Драгана Вељовић из удружења„Феномена“ које помаже жртвама када су у дилеми.

„Феномена“ подржава сваку одлуку коју жртва насиљадонесе и упућује их на институције које могу да им пружепомоћ. Током дуготрајних процеса доказивања насиљаједина су подршка онима које су га доживеле. Поверењежена које се обраћају појачано је чињеницом да је удру-жење једини фактор у целом процесу који чује целу причу,разуме жртву и никад не осуђује за оно што је урадила.

Акцију је у Краљеву подржао Одбор за људска и ма-њинска права Демократске странке са жељом да око про-блема насиља уједини власт и опозицију и све друге актерена политичкој сцени града.

- У претходном периоду смо, као једно од прелазних ре-шења у оснаживању жена жртава породичног насиља до-нирали пројекат и обезбедили грађевинску дозволу заизградњу сигурне женске куће. У том смислу упућујемоапел садашњој власти да локацију приведе намени и омо-гући прибављање донација како би изградња куће могла дапочне и заврши до 2017. године, до када важи дозвола.

Кућа је намењена заштити жртава насиља са територијеРашког, Расинског и Моравичког округа, а одбори за људ-ска и мањинска права и социјалну политику Демократскестранке имају одрживо решење за финансирање те кућекроз сарадњу градова и општина на територији три округа– каже Данијела Милетић Миладиновић, члан Главног од-бора Демократске странке.

39

На темељу чињенице да је Моравац први пут одсви-ран у Адранима далеке 1870. културно уметничкодруштво формирано 1981. као друштво фолклора,

глуме, мушких и женских изворних певачких група, добилоје исто име. Никада није било регистровано као праводруштво а активности су биле ограничене само на Адране.Поузданих података о раду друштва нема јер је он био пре-кидан разним кризама и ратним дешавањима.

Зоран Симовић, Милорад Лазовић и Ђоко Бантулић ус-пели су да 2008. године обнове рад Културно-уметничкогдруштва „Моравац“ које је у веома кратком времену оку-пило више од стотине чланова фолклорне и мушке певачкегрупе. Осим наступа у Адранима наступали су на фолклор-ним скуповима са којих су почеле да пристижу прва при-знања и награде.

У међувремену остварена је сарадња са бројним слич-ним друштвима,међу којима и КУД „Бошко Вујадин“ изИсточне Илиџе у Републици Српској. Пријатељи из ИсточнеИлиџе посетили су јуче Адране и поводом пете годишњицепостојања друштва из Адрана одржали концерт у овомместу.

Гостовање у Адранима био је повод да са КУД „БошкоВујадин“ у Краљево допутује и делегација општинеИсточна Илиџа у којој су, поред начелника општине Пред-рага Ковача, били председник и потпредседник друштваМилисав Кокић и Горан Ковачевић. Делегацију пријатељ-ског града примио је градоначелник Краљева Драган Јова-новић са сарадницима и са гостима разговарао опроширењу сарадње. Осим сарадње на културном поључелници два града разговарали су и о успостављању еко-номске сарадње.

Оно што су амбасадори општина и градова започелипрошле године у Краљеву су наставили челници две ло-калне самоуправе. Сарадња на културном пољу промо-цијом српског народног стваралаштва основ је да двелокалне заједнице у наредном периоду нађу и друге мо-дусе, а да сарадња прерасте и у економску.

- Увек нам је драго кад смо у Србији поготово кад насовако топло и братски приме. Надамо се да ћемо бити уприлици и ми да угостимо људе из локалне власти на првојследећој смотри коју наше културно-уметничко друштвоправи. С циљем да ова сарадња заживи, и да дуго траје, јасе захваљујем на искреним пријатељским позивима из

40

Субо

та, 1

6. ф

ебру

ар

Поводом пете годишњице активног рада КУД „Мчланови културно-уметничко

КУД „Бошко Вујадин“ у посети Адранима

АМБАСАДО

41

нама драгог Краљева – рекао је приликом пријема код гра-доначелника Краљева начелник општине Источна ИлиџаПредраг Ковач.

Општина Источна Илиџа настала је после потписивањаДејтонског мировног споразума и једна је од пет општинаграда Источно Сарајево, на подручју које је до 1992. годинеприпадало општини Илиџа, једној од десет општина глав-ног града Босне и Херцеговине.

Општина се налази се у централном делу РепубликеСрпске и Босне и Херцеговине и граничи са федералнимСарајевом, као и општинама Источно Ново Сарајево иТрново. На 500 метара надморске висине налази се у под-ножју планине Игман, и у близини олимпијских планинаБјелашнице, Требевића и Јахорине заузима територију од29 квадратних километара и простире се на крајњем југои-сточном делу Сарајевског поља.

Према подацима Завода за статистику РепубликеСрпске на подручју општине живи око 17 хиљада станов-ника, а према подацима Општинске изборне комисије, наоснову броја регистрованих бирача за изборну 2006. го-дину, има преко 20 хиљада становника. Због ратнихдејстава структура становништва се знатно променила, авелике миграције су битна чињеница која се везује за ову,као и многе подељене општине у Босни и Херцеговини.

Српско културно - уметничко друштво „Бошко Вујадин“броји око 100 чланова. Осим фолклорног ансамбла и пе-вачке групе у оквиру њега делују велики Народни оркестари Тамбурашки оркестар.

Са радом је почело на Никољдан 1993. године, у Ка-синдолу, а формирано је у ратном вихору, на само пар сто-тина метара од прве линије фронта. Иако у тешкимусловима Друштво је добро радило и окупљало изузетновелики број деце и омладине, а у оквиру њега су форми-ране фолклорна, драмска, музичка, плесна и ликовна сек-ција. Омладинско позориште и фолклорна група окупљалису велики број талентоване деце и омладине, а друштво јеса представама учествовало на више фестивала и култур-них манифестација у Источном Сарајеву, широм РепубликеСрпске, Србије и Црне Горе и освојило више награда и при-знања. Због лоших услова рада недостатка простора у јед-ном периоду Друштво није радило, али је рад на великозадовољство чланова и симпатизера активиран 2007. го-дине.

Моравац“ из Адрана у посети овом селу били су ог друштва из Источне Илиџе

РИ КУЛТУРЕ

42

Сред

а, 3

0. ја

нуар

Краљевачка медијска сцена

ДИРЕКТОИЗ ЛУДИХВРЕМЕНА

- У време великих неслагања између најјачих партија на краљевачкој политичкој сцени вршилац дужности директора „Ибарских новости“ био је Саша Јаношевић.

Како није био члан ниједне од тих странака није имао ни обавезу према њима, па је могао самостално да води уређивачку политику

43

ОР Х

А (1)

Саша Јаношевић

44

Када су пред крај прошлог века почеле да се формирајупрве политичке странке, као опозиција до тада једи-ном Савезу комуниста, јавила се и потреба да на што

ефикаснији начин своје идеје представе ширем кругу људи.У медијима који су били под контролом државе није биломеста за противнике система, па су страначки прваци поку-шавали да нађу начин да колико, толико пробију медијскублокаду. Могућности за велика улагања није било, па се каонајједноставнији начин чинило оснивање независних но-вина.

Тако је у Краљеву 1996. године, за време тврде медијскеполитике, која је појављивање на телевизији дозвољаваласамо онима који су на линији владајуће партије, формиранлист под називом „Краљевачке новине“ као резултат по-требе неколицине опозиционих страначких првака да гра-ђанима Краљева прикажу неку другу истину. Водећу улогуу информисању преузела је Српска либерална странка, начијем је челу био Димитрије Јовановић, први уредник тихновина. Уз либерале су стали Демократска странка, Српскипокрет обнове и Демократска странка Србије, а „Краље-вачке новине“ су као опозиционе живеле само годину дана.

Прво искуство са медијима доживео је тада опозициониактивиста, а данас власник „Краљевачке телевизије“, СашаЈаношевић. После скоро две деценије са сетом се сећа но-вина које су сваке друге недеље пред грађане Краљева из-лазиле са коментарима догађаја какви нису могли да севиде у другим медијима. Писали су их људи који се никадарадније нису професионално бавили новинарством, али сузнали нешто о писаној речи и имали довољно мотива дараде бесплатно. Чак су сами и финансирали штампање но-вина које је по краљевачким кафанама продавао популарниколпортер Либе.

Па иако није било покушаја да се спречи другачије миш-љење нико од медија које је контролисала власт није желода објави ни плаћени оглас о постојању новог медија. Збогнемогућности да се појаве на киосцима новине су искљу-чиво дистрибуиране по кафанама, а и председници опози-ционих партија имали су обавезу да их продају.

- Један од најбољих продаваца је био Пеђа Стојановићкоји је и писао у новинама. Писали су професор Жељко Бу-чевац, Димитрије Јовановић, Иван Рајовић, Предо Марко-вић, Светлана Станић, Пеђа Стојановић, Зоран Туцаковић, аја сам писао уводник. Било је тешко, а само један штампарје имао довољно храбрости да штампа опозиционе новине.Плаћали смо само трошкове материјала, а он нам је изашаоу сусрет надајући се да ће нешто да се промени, да ће ме-дији да се отворе и успостави неко норамално друштво.Ушао сам у причу да помогнем да се реализује пројекат којисмо имали као опозиција, јер смо знали да преко медијаможе највише да се утиче на јавност не би ли на неки начиннешто променили - прича Јаношевић, тада члан Српске ли-бералне странке на чијем челу су били професори НиколаМилошевић и Коста Чавошки.

Међу опозиционим првацима у то време владало је уве-рење да због затворености медија ни избори не могу да

буду регуларни. После избора за које су сматрали да су по-крадени опозиција је у јесен 1996. године организовалапротесте широм Србије, међу првима у Краљеву и Нишу.Више од сто дана се на Тргу српских ратника сваке вечерисакупљало десет до петнаест хиљада оних који су уз звукепиштаљки шетњом кроз град исказивали незадовољство.Протести су трајали све док није донесен чувени Лекс спе-цијалис који је потврдио оно што је опозиција тражила.

„Краљевачке новине“ су у то време један број посветилеобјављивању записника са терена којима је документованофалсификовање изборних резултата на свим местима накојима је победила опозиција.

Када је коалиција опозиционих странака „Заједно“ преу-зела власт у Краљеву, па и контролу над медијима, нијевише било потребе да излазе ни „Краљевачке новине“.

- Чим су наши политичари из опозиције сели у фотељена нас су потпуно заборавили.

Почела је расподела јавних предузећа, а „Ибарске но-вости“ је добио Српски покрет обнове и поставио свог чо-века на место директора. Иако врхунски сликар НенадСтефановић је слабо познавао економију и финансије, апочео је и штрајк у „Ибарским новостима“. Плате су каснилешест месеци, радници су се побунили тако да је настаомали хаос, а ја сам ушао да директору помогнем да пре-влада проблеме – прича Јаношевић.

Стефановић није могао да издржи притисак због изри-читог става запослених да буде смењен, па је поднеооставку и напустио предузеће на чијем се челу, као врши-лац дужности директора, сасвим изненада, као привременорешење, појавио Саша Јаношевић, који је још од половинејуна 1996. године радио као новинар. Било је то време су-коба између Демократске странке и Српског покрета об-нове који су чинили већину у локалном парламенту, а нисумогли да се договоре око места директора „Ибарских но-вости“.

Сукоб две водеће странке из дана у дан се продубљиваои трајао наредне три године. Јаношевић је све време биосамо вршилац дужности директора „Ибарских новости“, јеру локалном парламенту ниједна од сукобљених страна нијемогла да обезбеди довољну већину ни за смену, а ни за по-стављење директора.

- Постојала је тотална блокада око тог места, а ја самрадио чекајући да се они договоре. То је била повољност замене, а мислим и за кућу, зато што нисам имао никакве оба-везе према тим странкама, па сам могао самостално даводим уређивачку политику. Притисци су постојали свевреме, али нисам имао никакву обавезу према њима јернисам био њихов члан, а знао сам да нисам изабран да бихту остао неко дуже време. Знао сам да само чекају како ћеда ме смене, па сам радио онако како сам мислио да требада радим – каже Јаношевић.

Уверен да некада опозиционе, а сада већ владајућестранке, не треба да раде на начин који су до тада крити-ковали Јаношевић је имао жељу да у први план стави но-винарску професију и поштовање новинарских правила, а

45

једно од основних је да се чује и друга страна, што је недо-стајало у локалном информисању. Зато је инсистирао да но-винари раде без страха од било кога, онако како су учили ушколама, или из искуства. Али, то није било ни мало једно-ставно, а тек неколико људи прихватило је нови начин рада,поштовање професије и рад „ни по бабу, ни по стручевима“.Било је и идеолошки доста острашћњних који нису моглида прихвате нов начин рада и настављали по старом што једоводило до повремених сукоба. Стални сукоб је, због спе-цифичности посла, постојао и између радија, телевизије иновина. И док су запослени у новинама и радију сматралида се пажња поклања само телевизији, запослени у теле-визији су били убеђени да радио нико не слуша, а новиненико не чита. Поред дванаест новинара који су писали ау-торске текстове новине су допуњаване оним што су писалиновинари са телевизије.

Непосредно пред промену власти 1996. године у „Ибар-ским новостима“ је било запослено 40 радника. Пред самупромену у стални радни однос примљено је још 35 људикоји су, тврди Јаношевић, морали да се учлане у СПС да бистекли статус запосленог на неодређено време.

Масовном запошљавању нису касније одолели ни они

који су га критиковали, па је после 2000. године, и запо-шљавања нових 25 радника 2004. број запослених достигао120. Половина трошкова пословања покривана је из оп-штинског буџета, а друга на тржишту. Пословало се, кажеЈаношевић, око позитивне нуле, а плате запослених никаднису биле нешто чиме би се требало поносити.

- Тржиште је било такво какво је. Нисмо могли да уз-мемо рекламе из републичких јавних предузећа које једржао СПС, па смо били ослоњени на мале фирме у Кра-љеву. Могло је на неки начин да се функционише, а ипаксмо били најјача кућа у региону. Радио се чуо све до Ниша,а и телевизија је покривала добар део територије. Само„Магнохром“ је онда откупљивао 500 бројева „Ибарских но-вости“. Тираж је достигао осам хиљада примерака, а циљкоји никад нисмо достигли био је 10 хиљада. Кад „Магнох-ром“ узме 500, општина 300, Фабрика вагона 200, па јавнапредузећа, онда је скоро 3000 примерака било у претплати,а остатак ишао на киоске. Било је златно време, јер су„Ибарске новости“ биле једини лист у граду – каже Јано-шевић.

И поред сталних инсистирања да се, првенствено на те-левизији, објављују од владајућих странака достављене

46

емисије није било превеликог притиска власти са којима јеуспостављена добра сарадња. Већина тих емисија никадније објављена, и није објављено ништа за шта у редакцијиније потврђено да вреди да буде објављено.

- Проблем је био што нисмо имали довољан број нови-нара који би заиста загризли за своју професију. То је збогстарих навика идеологије и времена у коме су људи жи-вели, а и због малих плата. Све је утицало да се људи многоне ангажују на послу, али смо опет били јако добра кућа. Икасније смо имали неке светле тренутке, нарочито за времерата 1999. године када смо изузетно професионално оба-вештавали јавност о свему шта се дешавало у најтежим вре-менима за град. Ванредне околности биле су и у времепетооктобарских протеста 2000. године и блокаде града. Мисмо увек добро радили у ванредним условима, јер се ондаљуди тргну и пруже све од себе – прича Јаношевић сећајућисе утицаја какав су имале „Ибарске новости“ посебно увреме када је одлуком Министарства за телекомуникација,на чијем се челу налазио члан ЈУЛ-а, скинут предајник Те-левизије Краљево на Гочу.

Исте вечери на Тргу српских ратника поново се окупилодесет хиљада незадовољних грађана тражећи да се пре-

дајник врати, а притисак јавности уродио је плодом. Било јето време када су људи имали наду да ће коначно доћи допромена на боље, а управо народ је био најбољи заштит-ник медија.

Пред пети октобар 2000. године Србија се нашла у ме-дијском мраку. У Београду је једино Радио Индекс објављи-вао информације о ставовима опозиције, а захваљујући„Ибарским новостима“ Краљевчани су о догађајима у глав-ном граду знали више него Београђани. У програмима Те-левизије Краљево гостовали су Вук Драшковић, ЗоранЂинђић, Војислав Коштуница, остали опозициони лидери,професори универзитета, људи из академије наука и свикоји су желели нешто да кажу, а што се разликовало одонога што је пласирала државна телевизија.

До малог застоја дошло је после пожара на шестомспрату Дома друштвених организација у јесен 2000. годинекада је изгорео студио Радио Краљева, канцеларије редак-ције „Ибарских новости“, након чега је уследило дислоци-рање редакција и настојање да се занављањем уништенеопреме крене напред још интензивније.

- наставиће се -

47

Краљевчанке

Некада ни скоро четрдесет година познанства није до-вољно да се о некоме зна превише. То је ваљда и рaз-лог што је планирани разговор са Зораном Савковићем

Џеријем o позоришту кренуо у сасвим новом правцу. Зналису само Џеријеви рођаци и блиски пријатељи да је рођен уПицмали која се протезала дуж Кидричеве, данас Доси-тејеве, улице од зграде Ауто-мото друштва до иза Гимназије.Припадале су јој и четири француске зграде преко путашколе.

Половином прошлог века први вођа Пицмале био је Рад-мило Рале Савковић, Џеријев отац. У то време сваки крај Кра-љева имао је јаке момке око којих су се стварале групе онихкоји су се уз њих осећали сигурнијим. У Старој чаршији епи-тет жестоких носили су Женевци, са десне стране реке вла-дали су Рибничани, ниже низ Кидричеву момци са Сењака.Пицмалци су најјачим у својој средини сматрали РадмилаСавковића. Иако многи савременици тврде да то не одговараистини Пицмала је носила непопуларни епитет злогласногкраја, али само због неких каснијих догађаја.

Половину прошлог века обележила је немаштина. Тек јепет година прошло од завршетка најстрашнијег рата у исто-рији Краљева, а мало светлости у породицу Савковић донелоје, после кћери, рођење сина.

Октобра 1941. године, у данима којих ће се Краљево се-ћати деценијама, Рале је остао без оца. Супруга Радмилаостаће без оца у тек ослобођеном граду. Душана Крстића,некадашњег председника општине, стрељали су комунисти22. априла1945. године, након што је после експресног су-

ђења проглашен за народног издајника.Када је 1938. године биран за председника општине

важио је за једног од најугледнијих Краљевчана. Само неко-лико година касније стављен је на стуб срама, а борба за ње-гову рехабилитацију трајала је све до 2007. године. Поредсупруга и оца породица је изгубила и кућу у Улици ТоплицеМилана број 9, сада 11, једну од најстаријих у Краљеву.Душан је био и власник Хотела Европа у центру града, баштамо где је касније изграђен Хотел Турист.

Душанов отац Аврам Крстић био је један од најпознатијихтрговаца тог времена који је у време светске економскекризе из Србије преко Солуна извозио стоку до Александријеу Египту. Куповао је животне намирнице, а тадашња „Поли-тика“ писала да је добио награду од девет хиљада динара узнак захвалности за помоћ српском народу. Његов отацЖивко Крстић је још у време борби за ослобођење од тур-ске окупације опремио две чете српских војника за борбупротив Турака.

Душан Крстић је завршио Трговачку академију у Бечу пренего је за супругу узео Добрилу која је већ била учитељица.

- То што је студирао у Бечу изгледа да му је дошло главе,па је проглашаван за немачког шпијуна, док су баби лепилипригодне епитете са негативном конотацијом. Кад је почеорат није желео да учествује у трагичним догађајима који сууследили, али га првих година нико није ни дирао. Радио јесвакојаке послове, а једно време био и месар у продавнициРадомира Буњака – сећа се Џери прича које је чуо од бабе имајке.

50

Чет

врта

к, 7

. феб

руар

Дуг пут до истине

ПРЕДСЕДНИКОПШТИНЕНАРОДНИНЕПРИЈАТЕЉ?

- Више од шездесет година трајала је борба за рехабилитацију бившегпредседника општине Душана Крстића који је, после монтираног судског

процеса, стрељан 22. априла 1945. године

51

Зоран Савковић Џери

Парадокс посебне врсте је чињеница да је суђење, које јеличило на праву представу, одржано баш у позоришту.Скојевци који су били на улазу пуштали су у салу само онекоји су се изјашњавали као противници Душана Крстића.Жене у црнини су, прича Џери, биле задужене да извикујупригодне пароле и траже смртну казну за издајнике.

Истог дана кад је изречена пресуда Душан Буњак је стре-љан.

Знајући за темперамент свог сина Радмила никад нијепричала о ономе што је знала о суђењу и догађајима који сууследили, иако је имала сазнања о томе ко је Душана чуваоу затвору. Страх је преовладао, а Џери је много година кас-није наставио борбу за Душанову рехабилитацију, коју јебаба, оставши са троје малолетне деце, започела већ по из-вршењу пресуде.

У некадашњој кући Душана Крстића смењивали су се ста-нари. Једно време је у њој било и једно одељење краље-вачке болнице. Када је 1993. године почо откуп друштвенихстанова Џери је морао да откупљује кућу свог деде да не бибио избачен на улицу.

У документу који сведочи о рехабилитацији ДушанаКрстића пише да је незаконито стрељан, да је над њим мал-тене извршен линч и да наследници имају право на повраћајцелокупне одузете имовине.

- Као власник упутио сам захтев за повраћај, а шта ће битине знам и не верујем много. Још као млад сам се борио зареституцију, денационализацију, слободу и демократију.Сада имам 63 године, а све и даље иде споро. Флоскула да јеправда спора, али достижна, не пали више – каже Џери.

Случајан сусрет са човеком кога је познавао само из ви-ђења дао је наду да би могао да дође до мало више пода-така о смрти Душана Крстића. Знао је познаник нешто осмрти Џеријевог деде на основу приче оца који је као рад-ник Одељења за заштиту народа (ОЗНА) био командир стре-љачког вода.

У поoдмаклим годинама живота, већ прилично наруше-ног здравља, пристао је да сретне унука невино страдалогКрстића и исприча му све чега се сећа из периода од премного година. Први сусрет пропао је због болести сведока, ана други је по позиву Џери кренуо са поклоном по старомсрпском обичају.

Током кратког разговора сазнао је причу о омладинцукоји је пре стрељања у октобру 1941. године био затворен укругу Фабрике вагона. При поласку на стрељање наводно јенекоме оставио поруку којом је кривицу за евентуалну смртупућивао на адресу Душана Крстића. Његова мајка је послеослобођења поруку предала надлежним властима којима јето било довољно да подигну оптужницу.

Преко пута куће у којој данас станује Зоран Савковић на-лази се зграда бившег Ватрогасног дома у којој је некад биозатвор. Дошао је Џери пре само неколико година коначно идо човека који је био чувар у затвору у време док је у њемуборавио Душан.

- Одем код тог човека, кога нисам знао раније, а сусретније био ни мало пријатан. Био је болестан, а кад је чуо дасам унук Душана Крстића почео је да плаче и да се тресе и

рекао да сад може да умре на миру. Годинама је у себи криотајну због које му је било тешко. Загрлио сам га да покажемда никоме не желим ништа лоше, и да само желим да раз-говарамо – каже Џери.

Током разговора сазнао је ко је све био на стрељању. По-желео је Џери да дође још који пут у настојању да сазна вишедетаља о месту на коме је његов деда окончао живот.

У то време у оптицају су биле две верзије о могућемместу стрељања. По једној оно је извршено негде на Ратар-ском имању, а по другој на Немачком гробљу, на врх Грдичкекосе. Успео је Џери да наговори већ доста остарелог сведокастрељања да пође и покаже место на коме је стрељан ДушанКрстић.

- Дошао сам по њега са таксистом да пођемо. Лепо сеобукаo и пошао са супругом и нама пут Немачког гобља. Узпут ми је објашњавао куда се колона кретала почев од Ва-трогасног дома, до места на коме ће бити стрељани мој дедаи поп Обућина. Осуђеници су ишли пешке, а стрељачки воду џипу. Пре него што смо пошли тражио сам да ми нацртаруком где је то, а имам и данас тај цртеж. На гробљу се многотога променило од 1945. године, он је почео да плаче и лупаруком о земљу разочаран што не може да препозна место.

Сећао се да су биле ископане раке испред којих су сталидеда и Обућина. Испред њих је стајао стрељачки вод и бившимолер који је касније био шеф УДБЕ. Чуо се пуцањ и деда јепао.

Иако је прича доста контрадикторна, иако ми се чинилода сведоци пребацују кривицу једни на друге не осећам ни-какву мржњу према људима који су у свему учествовали.Склон сам веровању да су и они морали то да раде да би спа-сили своје породице. Осуђујем само оног ко је малтретираозатворенике – прича Џери.

Иако видно потресен бивши чувар затвора је још једномскупио довољно храбрости да сврати у кућу жртве. Није пре-стајао да плаче од уласка у њу, ни док му је Џери, уз кафу, по-казивао личне предмете и фотографије Душана Крстића.Изузетни дирљив и непријатан сусрет завршен је у сузама.

Успео је касније Зоран Савковић да пронађе још двојицучувара ондашњег затвора и оних који су испред позориштавршили тријажу посматрача суђења. Свако од њих је поку-шавао да се оправда и кривицу пребаци на неког другог. Свиони имају породице и не желе да прихвате ни део кривице.Жиг је остао само на имену Душана Крстића.

За живота је Рале Савковић сваке године 14. октобра од-лазио на Спомен гробље под Грдичком косом да ода поштустрељаном оцу и брату, а неретко би из ока потекла и по којасуза. Једна је била и повод за инцидент када је неко од при-сутних устврдио да нема потребе да плаче кад их је побиоњегов таст Душан Крстић.

Па иако је правоснажном пресудом рехабилитован идаље у Завичајном друштву, каже Џери, стоји записано да јеДушан Крстић стрељан као народни непријатељ. То сазнањеболи можда више од онога да се никада неће сазнати где јестрадао и сахрањен.

52

53

Душан Крстић

54

55

56

Сред

а, 6

. феб

руар

Др Хранислав Милошевић

Мало је људи у Србији који могу себи да дозволелуксуз путовања по свету. Још је мање оних којимогу да се по броју посећених земаља пореде са

светским глобтротерима. Са листе од 800 различитих об-ласти у свету које могу да се посете Хранислав Милоше-вић је обишао 430 из 217 различитих земаља. То га је, каојединог из Србије, уврстило око осамдесетог места налисти оних који су посетили највише различитих дестина-ција у свету. Осим што је много путовао одређено времеје овај педесетосмогодишњак и живео у различитим гра-довима, Сарајеву, Котору, Скопљу, Лугану, Москви, Бечу идругим. Па ипак у документима никад није мењао адресу.

Одрастао у Витановцу још као дечак много времена јепроводио лутајући плодним пољима између Мораве иГруже. Љубав према читању од најранијег детињства, раз-

мишљање о природи и свему што је читао стварала јежељу да путује. То је ваљда и утицало да у краљевач-

кој Гимназији формира географску секцију и постанењен председник. Четири године постојања секцијеопределило је његова путовања по свету. Када је,као и сви тинејџери, са првим средњошколским

данима пожелео да се бави спортом опреде-лио се за бициклизам. Било је то време када

је бициклистичким стазама господариоРадош Чубрић, тада већ тренер млађих ге-нерација Металца.

Нису родитељи били баш најсрећнијиизбором, па су настојали да сина ус-

мере на другу страну. Тако се Храненашао у чувеној генерацији од-

бојкаша Рибнице који су 1974.

године први пут освојили Куп Југославије. Међу њима субили браћа Бићанин и Ковачевић, Филиповић, Радуловић,Лазаревић и други познати одбојкаши. Највеће заслуге засве што је ова генерација постигла несумњиво има та-дашњи професор краљевачке Гимназије Душан Бошковићкоји је читав живот посветио спорту, посебно одбојци уКраљеву. Све што је радио радио је волонтерски, а за узв-рат добио много мање од онога што је у овај спорт уло-жио. Осим у спорту имао је Хранислав успеха и у бројнимтакмичењима из математике и физика, а стизао је и до ре-публичког нивоа.

- Са почетком гимназијског школовања заинтересо-вала ме радио техника и простирање електромагнетскихталаса. Читајући књиге први пут сам осетио да постојинешто што се не види голим оком. Моју машту је заин-тригирало да видим како се ствара струја, а како се про-стиру електромагнетни таласи. Иако их не осећамо има ихсвуда, а њихова дејства су изузетна. Отишао сам у Радиоклуб Краљево, који се налазио у Дому технике поредИбра. Био је то центар техничке културе у коме сам зав-ршио курс, добио сертификат и постао радио аматер, атим хобијем се бавим и данас. Волонтерско бављењеелектро и радио техником определило је мој даљи жи-вотни ток – прича Милошевић.

Отац је, који је био главни технолог на печењу ватро-сталног материјала, желео да и Хранислав заврши факул-тет и запосли се у „Магнохрому“ као технолог. Привлачнаснага електромагнетних струја и телекомуниција била јејача, па је матурант краљевачке Гимназије уписао елек-тротехнику у Сарајеву, а затим и постдипломске студије насарајевском Електротехничком факултету.

57

Хоби који је определио животни пут

ЗАЉУБЉЕН УНЕВИДЉИВО

- Захваљујући пре свега интересовању за простирање електромагнетских таласа и телекому-никације Витановчанин др Хранислав Милошевић успоставио радио везу са свим земљама

света. - Као вишеструки светски рекордер на бројним такмичењима обишао 430 области у 217земаља света

Година дана проведена у „Магнохрому“ по завршеткустудија није пружала младом магистру електротехникедовољно шанси за исказивање, па се вратио у Сарајевогде су баш почињале припреме за организацију Зимскихолимпијских игра. Није много требало изузетном струч-њаку да се укључи у рад Организационог комитета где јерадио као пројектант и вршио надзор олимпијскихобјеката.

- У то време није било много људи који су се бавиликомуникацијама и радио техником, па сам испред Орга-низационог комитета био задужен за стручну подршкутендеру за комплетан систем веза на Олимпијскимиграма, а све што је касније пројектовано било је подмојим непосредним надзором. Олимпијада је великипосао, а Југославија је уложила огромне паре у организа-цију. Поред свега што је имала хтела је да једном квали-тетном организацијом Олимпијских игара покаже штаможе да направи. После 1979. године када су у Сплитуодржане Медитеранске игре, организација Олимпијаде јебила нови велики изазов. Да је остала стара Југославијаможда бисмо имали и летње Олимпијске игре, што би биокрајњи домет једне државе у организацији спортских так-мичења. Тадашњи народи и држава су били много јаки ивероватно би добили организацију тих игара – убеђен јеМилошевић.

Окупили су се у Сарајеву млади људи из целог света,стручњаци за поједине области. Техничку подршку обез-беђивао је Организациони комитет на чијем се челу на-лазио Бранко Микулић, први човек иза тадашњегпредседника Југославије Јосипа Броза.

Поред техничког дела везаног за завршетак свихобјеката, стварање услова и координације система веза,требало је координирати и комплетне телевизијске пре-носе. Милошевић је био задужен за координацију са чу-веном америчком компанијом Еј-Би-Си која је откупилаправа преноса за цео свет са свих олимпијских бори-лишта. И тада сам знао више језика него што ми је по-требно па сам могао да комуницирам са људима и то субили дани који се тешко заборављају. И док је америчкафирма ИБМ тек почела да излази на тржиште са персона-лним рачунарима најупечатљивије је било дружење мла-

дих људи. Склапана су многа пријатељства, отпочињаленове љубави, да се би по завршетку сви вратили кућамасрећни што су били уечесници једног великог и зна-чајног догађаја. Иако је од тада прошло триде-сет година Милошевић се и данас радо сећадивних олимпијских дана.

У веома тешким условима долазило је,због временских непогода, и до нестанкаструје, али су сви проблеми решаваниспособношћу младих људи да одређениминовацијама на лицу места пребродесваку препреку. Најкомпликованије је, сећасе Милошевић, било на Бјелашници на којојсу се одржавали вишебој и спуст за мушкарце.

Судбина оног ко се определио за градњу ка-питалних објеката је да, по завршетку посла наједном, одмах путује даље. Тако се и ХраниславМилошевић после Олимпијаде обрео у ЦрнојГори на изградњи три значајна објекта у близинитиватског аеродрома, „Бокељке“, „Ривијере“ и „Ин-дустрије лежајева“.

- Изазов ме после тога одвео да будем прво тех-нички, а потом генерални, директор фирме „Вардармонтажа“ у Скопљу. Кад сам 1989. године почео неке по-слове у Русији постао сам извршни директор једнешвајцарске фирме, а за четири године направилисмо 16 фабрика разних профила, хемијских,беле технике, текстилних, трикотажних...

После тога сам основао своју фирмус којом сам доста радио на ватро-сталним материјалима, уградњитих материјала у цементну инду-стрију и металуршке комби-нате – каже Милошевић.

Сарадњу са „Магнохро-мом“ прекинуо је ембаргокоји је уништио земљу, аМилошевић верује да јемогао да се избегне. За-падне силе су одувекимале циљ и знале шта

58

треба урадити на овим просторима. - Наши политичари су добијали теинформације и да смо пристали да

се на Косову изгради Бондстил,као што су предлагали Мило-

шевићу, иако је дошло дораспада Југославије Србијаби остала много већа негошто је данас. Због скупогодржавања Американци су

хтели да изместе свебазе из Европе на Бал-кан, који је био доброместо за прегруписавњена путу према истоку.

Ја сам човек који волиРусију, руски језик и народ,

али Русија у то време нијебила у стању да нам

помогне. Светомсу владали

други лобији, а да смо осетили те лобије и схватили у комправцу иде политика, не би се дешавало ово што се сададешава кад покушавају да нас срозају, униште понос, до-стојанство и све остало – прича Милошевић.

Па иако је у време бомбардовања земље 1999. годинемогао лагодно да живи у Русији, Швајцарској или Маке-донији, вратио се два дана пре почетка агресије са циљемда организује систем веза. Као председник Савеза радиоаматера Југославије ујединио је 1800 ентузијаста који суна једној фреквенцији народу и војсци указивали на опас-ност која се надвијала над земљом.

- Извештавали смо о ракетама и пројектилима који сунас нападали. Довољно је било времена да спасемомного људских живота и објеката. Чак се и Клинтон питаоко су ти радио аматери. Униште нам функционални системвеза полиције, војске и Телекома, а радио аматери раде.Зато су гађали и неколико наших центара, а пројектили супромашили моју кућу у Витановцу – прича Милошевић.

Сви који су у то време бавили телекомуникацијама ивезама знали су да је задатак агресора да направе штовећу штету. Насупрот њима ови други су били свесни даморају да се бране и штите народ. За велики допринос у

тој борби Савез радио аматера и његов председник до-били су велико признање, Орден заслуга за

народ СРЈ као једно од највећих признањакоје је добио радио аматерски покрет.

Поред неколико центара у Бео-граду, Нишу и Краљеву база је била

у мобилном центру, тамо где иХранислав Милошевић који је

руководио системом веза. Иданас, каже, среће многољуди који су у војсци и поли-цији слушали како функцио-нише систем који је саминималним улагањимамного допринео сма-њењу штете од НАТОагресије. Радио ама-тери су само вршилидужност и бранили

59

једину државу коју имају, а неколико њих је у тој борбиизгубило животе.

- Сећам се једног из Рашке који је са положаја на Ко-паонику извештавао о кретању „томахавка“ који је ишаоиз правца Босне. У једном тренутку је схватио да изнадњега прелеће „харијер“ и да постоји опасност да буде по-гођен. Рекао сам му да ућути и да се смири док опасностне прође и нису га приметили. Исти човек се налазио на200 метара од кугли на Копаонику где су били радари заосматрање. Кад су разорили те радарске кугле доживеоје оштећење бубних опни, али и данас ради са радиоко-муникацијским уређајима – каже Милошевић који јемного путовао по свету, што послом, а што као радио ама-тер који је учествовао на многим светским такмичењимаи на њима постигао бројне светски вредне рекорде.

Седамдесет пута је боравио у Тунису из те земље вишеод двадесет пута победио на светским такмичењима. Про-нашао је локацију са које се електромагнетски таласи про-стиру тако да омогућавају постизање изузетних резултата.Као изузетан познавалац значајних дестинација водио јемноге експедиције по читавој земаљској кугли, учество-вао на такмичењима на Андаманским острвима, Лакади-вима око Индије, двадесетак пута на Фиџију на коме сеосећа као код куће. Једно време је озбиљно размишљаода остане да живи у тој прелепој пацифичкој држави.

Као тим лидер неретко је организатор путовања наудаљене дестинације, најчешће у пуста и ненасељенаместа и острва на којима су птице једини становници. Уимпровизованом шаторском насељу уз агрегате, антене ирадио уређаје проведу петнаест до месец дана, а онда по-ново свако на своју страну. Да је више пара биле би таквеекспедиције и чешће.

За више од 40 година радиоаматерског рада успоста-вио је везе са колегама у свим земљама света. Формираоје и неколико клубова свестан колико је бављење овимхобијем корисно. Резултати у овом делу били би и зна-чајнији да у време транзиције поједини људи нису поку-шали да узурпирају и приватизују Дом технике који једеценијама уназад био место на коме су бројни младиКраљевчани стицали прва знања из техничке културе.

Од свих клубова који су ту некада постојали активни сујош једино радиоаматери, иако и даље постоји тенден-ција Друштва инжењера и техничара да их иселе и прива-тизују оно за шта су генерације Краљевчана издвајалепаре како би деца била технички образована.

Последњих десет година Хранислав Милошевић пре-даје стручне предмете на Природно-математичком и Фа-култету за информатику Приштинског универзитета сапринудним седиштем у Косовској Митровици.

- Задовољство је радити са младима људима, јер су

60

они будућност земље. Људи који немају историју немајуни будућност, а они који немају младих људи треба да сезапитају за будућност. Зато често осуђујем то што Србијасваких дест година губи један град од 300 хиљада станов-ника.

Имам утисак да политичари неке ствари не желе дареше. Предају се делови српске територије, а нико се непозива на Резолуцију 1244 која нам даје право да у по-крајини имамо и полицију и војнике. Увели су царину каозакружење косовске државности што никако нисмо смелида допустимо. Знам да је ливада власништво оног ко имастадо, да је Албанаца више од 90 посто, али је апсурд дау Европи имамо две албанске државе. Народ се нада даће нешто да се деси, а шта ће да се деси нико не зна. Србаће тамо бити поготово ако се зна да садашњи север по-крајине није био део Космета до 1951. године. Албанскамафија и лоби са парама од дроге, проституције и крими-

нала уложили су много у стварање државе, платили Клин-тона, Американце, Европљне Ахтисарија. Ми нисмо ималите паре, а нисмо имали ни људе који ће то да плате.

Нада увек одлази последња и ја се надам да ће и у овојСрбији да буде боље. Ако политичари одлуче да народу уСрбији буде боље, а не да трпају паре у џеп, залагаће се заСрбију и биће српском народу мало боље – каже Мило-шевић који је пре петнаестак година, када је дошао до саз-нања да, иако не превише, ипак има мало више пара негоостали, одлучио да са људима из Књижебног клуба уста-нови годишњу награду за младе књижевне ствараоце.

- Требало је мало уложити да би се створила једна на-града и ево додељујемо је 11 година. Постала је традицијаи нешто што је у књижевној култури издигло овај град напиједестал носиоца књижевности у Србији – каже на крајуХранислав Милошевић.

61

62

Пон

едељ

ак, 2

8. ја

нуар

Живот посвећен фудбалу

ВИШЕ ОД

63

ИГРЕ(2)

После кобног лета 1970. године када је, након низа од-личних игара и добрих резултата, Слога поклекла напрагу Прве савезне лиге у фудбалским круговима

дуго су се анализирали узроци неуспеха. Али, морало седаље, како у Слоги тако и другим клубовима са ових про-стора.

Имао је и Металац током своје историје успешне, имање успешне, тренутке. Долазио је до Српске лиге и падаознатно испод тога. Фудбалски радници су настојали да ома-совљењем организације направе добру основу за избороних који ће попуњавати селекције у вишем рангу такми-чења, а формирали су се и нови клубови. Скоро свако селоје имало свој, па су се и играчи враћали у своја села. ИакоМеталац никад није имао проблема са довођењем добрихиграча никада није био у ситуацији да има добру екипу заСрпску лигу и неке веће домете.

Слободан Ђерковић, који је скоро педесет година по-клонио овом клубу сведок је промена бројних тренера ичланова управе. У једном тренутку је, сећа се, цела управаМеталца прешла у Слогу. Било је то само две три годинепосле неуспеха у квалификацијама за улаз у Прву савезнулигу. У жељи да помогну бољем клубу мало под притискомСОФК-е, а мало челника општине, сви пређу у Слогу, а Ме-талац препусте Ђерковићу.

- Ја сам био биран за председника на свакој скупштини,иако никад ниједну одлуку нисам донео. Били смо добридругари и пријатељи и о свему се договарали. Што се фи-нанисирања тиче мало је било помоћи са стране. Из годинеу годину пара је било све мање, једва смо се одржавали, аопет некако опстајали. Нова управа обезбедила је чврступозицију Слоге у Српској лиги, али није дуго трајала, самодве три године. Десило се да три четири кола пред крајпрвенства нема пара, нема управу и не може да иде наутакмице. Опет је Металац финансијки помогао путовањаи организацију утакмица до краја првенства, да не би билидисквалификовани. Заврши се сезона, дођу нови људи,управа се поново консолидује и Слога поново крене. Увек тотако траје по две до три године док људи не виде колико јетешко – објашњава Ђерковић.

Металац је неколико година био у вишем рангу одСлоге, али је Слога увек била нешто посебно и то нико нијеоспоравао.

Прискакали су људи из Металца у помоћ другим клубо-вима кад год је то било потребно, прво онима којима јебило најтеже и који су били најближи. А најближи је увекбио Трговачки. Догодило се и њему да остане без управе,па је донета одлука да се два клуба споје и наставе такми-чење под именом Металац Трговачки. Иако није постојалаобавеза имали су и млађе категорије које су врло брзо зау-зеле место у Западноморавској лиги. После само четири,или пет, година када у клубу више није било никога из не-кадашњег Трговачког, а име Металац Трговачки деловаломало рогобатно, донета је одлука да се клубу врати стариназив који носи и данас.

Имао је и Металац сјаних периода међу којима се из-

дваја онај кад је протутњао кроз првенство без пораза и до-спео до Српске лиге у којој је, са мањим или већим успехомуз све веће трошкове и проблеме са финансирањем, про-вео десетак година. Све време највећи терет прихватао јеуправо Бобан Ђерковић. Без финансија које је обезбеђиваоиз сопствене фирме тешко да би клуб опстао.

Па иако никада није изводио рачуницу колико је уложиоу клуб данас тврди да у Металцу нема баш ништа. И теренна коме је игралиште власништво је Железница Србије.

- Када бих се сутра повукао из Металца не бих ништаимао да понесем као власник. Имао сам једино пса кога самдовео на игралиште и који је ту провео десетак година. Го-ворио сам да ако икада будем отишао могу да поведемсамо Леа, јер ништа више није било моје. Није битно штосам направио трибине, донео столице, преградио и дози-дао неке просторије, направио пристојну ограду и уредиотерен – каже Ђерковић.

Дугогодишње искуство у раду и ауторитет који је годи-нама надграђиван увео је Ђерковића у многе фудбалске фо-руме. Током више од двадесет година, колико је каофункционер активно радио у окружном фудбалском савезу,два и по мандата провео је на месту првог човека савеза.Председник окружног фудбалског савеза је и представникКраљева у Фудбалском савезу Западне Србије у коме јеЂерковић шест година обављао дужност потпредседника.Богату каријеру фудбалског радника допуњава место у Из-вршном одбору Фудбалског савеза Србије.

- Тај период ћу увек да памтим. То су били најлепши тре-нуци, јер сам у неком смислу био повлашћен и доста путо-вао са репрезентацијом Србије. Доживео сам да сатадашњим председником ФСС Звезданом Терзићем и Зо-раном Влаховићем будем гост на вечери на којој су билипредседници ФИФА и УЕФА. Уочи завршне утакмице наОмладинском првенству Европе у Холандији, на комеје екипа Србије и Црне Горе играла у финалу руковод-ства две репрезентације била су позвана да вечерајуса члановима Извршног одбора УЕФА и председни-ком ФИФА.

Увек кажем да сам видео и доживео многолепог у фудбалу и немам за чим да жалим. То јесатисфакција за све што сам радио у фудбалу. Даније тога никад не бих видео Бразил у коме самбио са репрезентацијом, али ни бројне земљеЕвропе и бившег Совјетског Савеза. Сећам се Ту-ниса и Азербејџана и Светског првенства у Не-мачкој без обзира што смо доживели фијаско.

Упознао сам доста људи, дружили смосе, и увек били јединствени. Фудбал је у товреме био у успону и није било никаквихафера и потреса. Екипа је у то време билаквалитетна, квалитетне су биле и млађеселекције и све је функционисало какотреба.

Обишао сам стадионе највећих ев-ропских клубова, Реала, Барселоне,

64

65

Њукастла, Манчестера, многе стадионе у Немачкој и Ита-лији као што су они у Фиренци, Сампдорији, Ђенови, Бреши,Милану, Барију – са сетом се присећа Бобан Ђерковић.

Са годинама и задовољства полако пролазе, па се стварапотреба за младим људима са новим идејама, мождаонима који ће у наредних педесет година преузети одго-ворност да се очува име Металца.

Финансијска ситуација неминовно утиче и на свеукупниквалитет фудбала који се игра у земљи, па и у Металцу. Идок је у Европи већ одавно фудбал попримио обележја ин-дустрије и значајне привредне гране у којој се тачно зна ко-лики су буџети и трошкови, а колика зарада, код нас јошније, а да ли ће, и када, не зна се. Посебну тешкоћу малимземљама прави европска фудбалска федерација која дефи-нише правила према интересима великих.

- Сад играч са 18 година без обештећења из земље можеда иде где год хоће. Са играчем млађим од 18 година клубможе да потпише уговор на три године. После тога он јеслободан и иде без обештећења. Морамо да се уклапамо управила УЕФА, а ко има пара има и играче. Нашег перспек-тивног играча сваки клуб може да купи за 200-400 хиљада

евра, а ми не можемо квалитетног играча да купимо за тепаре. Узимају перспективног играча да од њега праве фуд-балера који ће за неку годину да вреди десет или 20 путавише. Ако земља није богата, и ако клубови нису богати, неможе да буде квалитета. Наши млади играчи одлазе са 15 и16 година, а ми смо принуђени да купујемо непроверене за50 или 100 хиљада евра. Тржиште играча је велико, а одоног што се доведе за мале паре не може много да се оче-кује. Сем тога, ниси сигуран да ли ће постати добар играчили не – каже Ђерковић.

На територији града Краљева поред Слоге у Првој, Ме-талца и Карађорђа у зони, у оквиру општинске, међуоп-штинске и окружне лиге такмичи се 45 клубова. У већинињих наступају старији играчи који немају перспективу заучешће у такмичењима која превазилазе територију града.Тако већ годинама уназад три локалне лиге нису могле даизнедре квалитетнијег играча који би наступио у Металцуили Слоги. Пре само десетак година уобичајена пракса накрају сваке првенствене сезоне биле су ревијалне утакмицеселекција окружне и међуопштинске лиге у чијим саста-вима су Металац и Слога проналазили појачања за следећу

66

сезону. Тога више нема, а већина клубова располаже изу-зетно малим фондом играча. Клупа са резервним играчимаје све краћа у ситуацији кад клубови једва успевају да обез-беде 11 играча за први тим.

- Нема клуба који на 4 тренинга недељно може да окупи12 или 13 играча. Све се своди на само њих десетак, јер ихза клуб везује једино љубав према фудбалу која је ограни-чена другим обавезама, а уговора са фудбалерима нема ниу зонском рангу такмичења Они који наступају у Српскојлиги имају право на стипендију, док професионални уговорпотписују само они који наступају за Слогу. Ни прописи у ок-виру фудбалске организације не иду на руку клубовима, јериграч може да промени средину после само једне сезонетакмичења. Појави се спонзор и обећа да уведе клуб у виширанг, па играчи из других клубова одлазе да узму паре. Кадих потроше тешко им је да иду на тренинге и утакмице, папропадају сви – објашњава ситуацију у фудбалу Бобан Ђер-ковић.

И док кубури са квалитетним фудбалерима Краљевоможе да се похвали десетином изузетних фудбалских струч-њака. Оних са дипломама које потврђују формално обра-

зовање нема много, јер је за добијање лиценце потребно,зависно од ранга, одвојити замашну суму новца. За до-бијање „Б“ лиценце потребно је 700 до 800 евра, за „А“ ли-ценцу и два пута више. Пара је све мање, па и оних који суспремни да улажу у добијање лиценци. Са друге стране нисама лиценца није гаранција о квалитету одређеног тре-нера.

- Ако је неко играо фудбал десет година и променио 10тренера, играо у Првој и Другој лиги, гледао и слушао све,шта ће му „Б“ лиценца. Он има више знања од оног ко јебио просечан играч, или уопоште није био играч, а има ли-ценцу. Без „Б“ лиценце тренер не може да води екипу ни узонском рангу такмичења, прописи се све више пооштра-вају и све више траже школовани кадрови са дипломама –каже Ђерковић уз нагласак да је Краљево дало неколикоизузетних стручњака који су се доказали и ван границаземље.

Има у фудбалу свега и свачега, и добрих и лоших, и по-штених и оних других, како у редовима фудбалера, тако ифудбалских функционера, тренера или судија.

- наставиће се -

67

Агенција за визуелне комуникације „АРТ“

tomart@open.telekom.rs

www.dnevink.tk

www.novine-in.tk