ДНЕВИНККраљевачки

2

После шесте рунде преговора српског и косовског премијера у Бриселу

БЕЗ ПОПУШТАЊЗБОГ ДАТУМА

Субо

та, 9

. мар

т

3

ЊА

Јединствен став руководства Србије је да, уколико недође до повећања надлежности заједнице српских оп-штина на Косову, Београд не може да прихвати никакав

предлог о томе, чак и по цену да не добије датум за прего-воре о чланству у Eвропској унији

Председник Владе Србије је потврдио да је тренутно уфази договарања одржавање састанака председникаСрбије Томислава Николића, првог потпредседника ВладеСрбије Александра Вучића и њега са званичницима Европ-ске уније у Бриселу у понедељак, или неки дан после тога.Ти састанци ће искључиво бити намењени разјашњавањусвих питања важних за европске интеграције Србије и на-ционалне и државне интересе везано за проблем са Косо-вом. Премијер оцењује да је веома важно да државноруководство јасно изрази своје ставове и европским зва-ничницима, како неко не би рачунао на то да би нештомогло да се прихвати у последњем тренутку. Уз то сматравеома некоректним да неко Србији не призна све што јеурадила у последњих шест месеци у преговорима са При-

штином. Уз констатацију да је урађено нешто што је доскора изгледало немогуће потврдио је храброст да сеотвори Пандорина кутија.

Директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Мето-хију Александар Вулин пренео је челницима локалних са-моуправа са севера Косова да ће држава Србија водитирачуна о својим интересима, Уставу, законима, грађанима упокрајини као и о Резолуцији и Декларацији Скупштине.После састанка са руководством општине Косовска Митро-вица оценио да је добро да се редовно информишу грађаникоји живе на Косову, јер се у Бриселу о њима говори. На ос-нову тога затражио је подршку за политику очувања устав-ног поретка Србије, политику која ће водити рачуна да неизађе из оквира Резолуције и свега онога што је усвојилаСкупштина. На преговорима у Бриселу, указао је Вулин, неможе да се разговара само о северу, већ о Косову и Мето-хији као целини.

Амбасадорима земаља које нису признале Косово пре-нео је став да, упркос притисцима, Србија неће прихватити

4

споразум, без обзира која сила стоји иза њега, уколико онније у складу са оним што је усвојила Скупштина Србије иније у интересу Срба који живе на Косову и Метохији. Бу-дући да протеклих месеци, колико трају преговори, нијебило значајног напретка од стране Приштине, постоји дозазабринутости да би то веома лоше могло да се одрази набудућност и значајно угрози стабилност у региону. Од зе-маља, које нису признале Косово Вулин је затражио даостану чврсте на својим становиштима, да своје престоницеобавесте о томе шта се дешава у Србији и колико је онаспремна да учествује у дијалогу, да понуди решење, али ида сачува свој суверенитет. Србија је показала да се држисвих договора које је постигла, без обзира која влада их језакључила, што не може да се каже за другу страну удијалогу. Међународна заједница то мора да уважи и ко-начно преузме одговорност за примену споразума издијалога Београда и Приштина, које Приштина не приме-њује.

Ниједан Србин никад неће понудити више у дијалогу саПриштином од овога што сад нуди државни врх у виду

заједнице српских општина, потврдио је премијер Дачић, инагласио да Србија неће подлећи притисцима да одустанеод надлежности за заједницу, зарад датума за почетак пре-говора о чланству у Европској унији.

Фактичко стање на Косову и Метохији није само неу-ставно, већ и нелегално и изашло је из оквира свих резолу-ција Савета безбедности Уједињених нација.

Јасан став Србије је да жели да дијалог доведе до одр-живог решења за питање паралелизма институција, али томора да буде резултат политичког договора, а не применекосовских закона и Устава, јер да је то могуће не би ни билопреговора.

Иако је спреман на компромис и нестандардна решења,битне су надлежности, рекао је Дачић и нагласио да не го-вори о моделу Републике Српске, односно о законодавној,извршној или судској власти, већ о регионалним овлашће-њима. Од међународне заједнице не очекује се да ћевршити притисак на Приштину, јер се до сaда показало даму је била изложена само Србија. Али, кад притисак постанепревелики, упозорава премијер, ситуација може да пукне.

5

Региони, кантони и покрајине постоје у многим земљама,северној Ирској и Немачкој, постоје и полиције којима упра-вљају локалне самоуправе, а једино на Косову ништа одтога не може, рекао је Дачић.

Промена Устава нереална

Председник скупштинског одбора за Косово и Метохију,и посланик Српске напредне странке, Милован Дрецунизјавио је да промена Устава Србије ради евентуалног при-хватања албанске парадржаве на Косову и Метохији, каонекаквог међународног субјекта, не да није реална, него отоме не би требало ни размишљати, јер било какво поми-њање промене Устава слаби преговарачку позицију Србије.Платформом коју је усвојила Влада Србије предвиђено једа се у случају постизања договора са Приштином уставнимзаконом пренесу овлашћења Приштини, па није реално

очекивати промену Устава којом би била дефинисана не-каква другачија позиција јужне покрајине од садашње. Про-мена Устава била би могућа само ако се постигне решењекоје је дефинисано Платформом и Резолуцијом. Србијазаједницом српских општина тражи оптималан модел за оп-станак и просперитет српског народа јужно и северно одИбра, јер не жели да га гурне у наручје институција само-проглашене државе Косово.

По завршетку последње рунде преговора у Бриселу чијаје главна тема била заједница српских општина на КиМ,најављено је да ће се следећи састанак одржати 20. марта.Премијер Србије Ивица Дачић изјавио је да на последњемсастанку са косовским премијером Хашимом Тачијем нијепостигнут никакав договор, али да постоји могућност да унаредним недељама дође до неких искорака који би омо-гућили компромис. Ипак је постигнут напредак, нарочитокад је реч о органима које заједница српских општина треба

6

да има, али су и даље остале разлике које се тичу карактерате заједнице од најмање девет општина. Дачић је деманто-вао изјаву косовског премијера да је постигнут усмени до-говор о демонтирању српских безбедносних структура насеверу Косова, истакавши да оне и не постоје.

Посредник Европске уније у преговорима Београда иПриштине Кетрин Ештон у априлу подноси извештај СаветуЕвропске уније, а до тада би требало да дође до прибли-жавања ставова. Кетрин Ештон би пре 20. марта требало дапосети Србију и Косово, а према писању приштинских ме-дија када се на албанском буде говорило о овом меха-низму, називаће се „асоцијација“, а на српском „заједница“.Овакво решење планира да предложи Брисел, као посред-ник у дијалогу о нормализацији односа између Србије и Ко-сова, а очекује се да ће га прихватити обе стране. Телаасоцијације, односно заједнице, биће скупштина, савет и

Управни одбор, а постоји и договор како ће бити бирани де-легати у скупштину. Србија је, јављају медији на албанскомјезику, одустала од намере да се чланови скупштине бирајуна директним изборима, па ће према постојећој верзији ло-калне скупштине делегирати чланове према резултатимагласова које су добили на локалним изборима.

Подносећи свом кабинету извештај о дијалогу саСрбијом премијер Косова Хашим Тачи је истакао да су раз-говори врло компликовани, али да се нада да ће таj процесдовести до споразума о укидању нелегалних безбедноснихструктура на северу које финансира Београд. Асоцијацијаопштина са већински српским становништвом била би ускладу са Уставом Косова, Законом о локалној самоуправии Ахтисаријевим планом, а тај механизам ни под којимоколностима неће имати законодавну и извршну власт илимандат, рекао је Тачи.

7

Најактуелнија тема у Србији већ годинама су избори заоргане власти на свим нивоима. Поново се актуели-зује после сваких наредних од стране оних који нису

успели да бирачима наметну своје ставове као основу затражено поверење. И док су пред изборе готово сви учес-ници у изборној трци пуни оптимизма и убеђени у победуније редак случај да резултатима не буду задовољни ни оникоји су победили.

Зато су ваљда и очекивања Српске напредне странке уједном тренутку била већа од резултата које је показалопребројавање гласова бирача. А ти резултати потврђују дасе краљевачки нашао међу три одбора који су на репуб-личким и председничким изборима оствариле највећи

успех у земљи. Нешто слабији резултати постигнути су налокалном нивоу, а напредњаци верују да је то због чиње-нице да се, пошто први пут учествују на изборима, нисубаш најбоље снашли. Извесна сумња усмерена је и насастав изборне листе у коју нису били равномерноукључени представници странке из свих делова те-риторије града. Поуке извучене из оваквог стања на-воде на размишљање да се овом проблему у некимнаредним изборима приђе на флексибилнији итрезвенији начин настојањем да на листи буду за-ступљени представници свих месних заједница. Чи-њеница да их је из појединих било и по десетак, аиз других нико, дестимулативно је утицала на би-

8

Без привредног опоравка нема побљшања ни у другим сферама живота

ЖИВОТНА ИВИЦИЖИЛЕТА

- У овом тренутку ни Србији ни Краљеву нису потребни избори, а о томе се може причати унеко стабилније време. - У живот обичног човека треба вратити праве вредности,

да недодирљиви не буду недодирљиви, да се свима омогући да могу да живе, рађају, стварају породице и надају се лепшој будућности у којој млади неће да одлазе из града и

државе. - Кроз транзицију све се уништило и обезвредило и уместо да оно што смо имали надоградимо, и створимо нове тржишне услове, ми смо распродали предузећа и тешко

можемо да вратимо оно што смо изгубили

Сред

а, 6

. мар

т

9

Зоран Бојанић

10

раче упркос чињенице да изабрани од-борници заступају интересе свих гра-ђана, а не само оних који су за њихгласали.

Састав коалиције која је у Краљевупосле избора преузела одговорност зафункционисање града изненадио јемноге који прате збивања на локалнојполитичкој сцени, а и напредњаци суочекивали другачији исход.

Састав је на локалном нивоу пре-сликан са републичког нивоа, мада уњему партиципирају и неке другестранке, као што је Демократскастранка Србије која као јака опозицијаделује у републичком парламенту.

Председник Градског одбораСрпске напредне странке у КраљевуЗоран Бојанић потврђује да су, послеконституисања локалног парламента,врло брзо преброђени први проблеми.Међу одборницима се поред искуснихполитичких чинилаца нашло и достанеискусних, а ујединио их је зајед-нички циљ, економски и привредниопоравак града.

Иако локална самоуправа немамного ингеренција у том сегменту жи-вота напредњаци верују да без покре-тања привреде нема позитивнихпомака ни у другим сферама живота.

- Можемо да причамо о буџету ирасподели буџета, али ни њега нећебити ако не ради привреда, јер ако нестварамо доходак нема ни буџета. Семприоритетних надлежности ло.калнесамоуправе у решавању комуналнихпроблема ми се трудимо да дођемо упозицију да се покрену неки произ-водни капацитети. Сви смо се ангажо-вали у том делу и сигурно ћемо уследећих годину дана отворити неко-лико нових привредних капацитета.Радићемо много на плану на коменема размимоилажења ни код једнечланице коалиције – обећава Бојанић.

Сасвим је природно, каже још, дапрограмска начела, размишљања иинтереси појединих политичкихсубјеката буду различити и да повре-мено може да дође до сукоба миш-љења која треба да буду у интересуграда. Напредњаци су одлучни у ставуда се различита мишљења толеришусве до тренутко док се то не коси са ос-

новним принципима политике на ос-нову које су добили поверење грађанаи док не угрожавају побољшање њи-ховог живота. У том смислу нису ниспремни да прихвате било какве пред-логе ни ултиматуме који угрожавајуовај принцип.

- Према томе спремни смо да у сва-ком тренутку изађемо на црту и да ка-жемо идемо на изборе. Као човек којисе бави политиком тврдим да нам уовом тренутку избори нису потребни,а да о томе можемо причати кад буденеко стабилно време. Сваки избориносе трошак и један период нерадаинституција и у привреди када су свизаокупљени предизборним активно-стима и причом о изборима. Мислимда је Србији доста избора и да намтреба стабилна влада која коректноради у локалу и на нивоу републике.Док год ова и републичка буду радилекако треба мислим да је илузорно раз-говарати о томе – каже Бојанић.

Иако је шест месеци кратак рок даби могли да се изводе меродавни за-кључци о битнијем помаку напред-њаци верују да се кренуло са мртветачке у правом смеру, а да ће се ре-зултати нове политике видети веомабрзо. Тешко је, у време када светскаекономска криза потреса и много јачеекономије, говорити о великим и епо-халним резултатима, али је евидентнанамера и добра воља да се кренепутем опоравка и ревитализације при-вредних субјеката и друштва у целини.Напредњаци желе да у живот обичногчовека врате вредности које сматрајуправим, да недодирљиви не буду не-додирљиви, да се свима омогући дамогу да живе, рађају, стварају поро-дице и надају се лепшој будућности укојој млади неће да одлазе из града идржаве. Све то зацртали су као стра-тешке циљеве током предизборнекампање.

- Наш човек је вредан и радан, алидуго трпи. Деценијама трпимо и жи-вимо у оскудици на ивици жилета. Акочовеку кажете да после године суше инедаћа долази период опоравка он ћесе жртвовати као што се жртвовао свихових година иза нас знајући да га чеканешто. Али, ако не види преспективу и

будућност нема зарад чега да сежртвује, док се други богате. Дуго сможивели у периоду социјализма, самоу-прављања и социјалне равноправно-сти, имали бесплатно школовање икров над главом, већина је радила исве је функционисало. Кроз транзицијусве се уништило и обезвредило и уме-сто да оно што смо имали надогра-димо, и створимо нове тржишнеуслове, ми смо распродали предузећаи тешко можемо да вратимо оно штосмо изгубили. Наш циљ је да вратимодостојанство грађанима и средњи слојкакав постоји у свим државама. То је уједном тренутку био и проблем раз-вијене Европе, која је кренула путемпревеликог глобализма, па се схватилода се греши и да се треба окренутиунутрашњим ресурсима. Мислим дами то можемо, јер имамо капацитете,потенцијале и тржиште. Гледајућиостале републике бивше Југославијемислим да Србија има најбољу перс-пективу. Ред је да једном станемо нареп свима који су претходних 25 го-дина пљачкали нашу привреду идржаву. Пре свега треба вратити савопљачкани новац и уложити га у реви-тализацију, отварање нових привред-них субјеката и опоравак економије –каже Бојанић.

Није новост, кажу напредњаци, даје економија Краљева потпуно униш-тена, а да функционишу једино јавнапредузећа и неколико приватних којасе боре са ограничењима која предњих постављају закони. Онемогућеноим је да развијају посао, да запошља-вају раднике и раде у складу са пропи-сима, па прибегавају исплати зарадана нелегалан начин. Опоравак можеда донесе само запошљавање новихљуди у производњи која неминовноутиче на покретање трговине и услуга.

Боље дане, каже Бојанић, наговеш-тава и одлука Владе Републике Србиједа Краљево стави на листу приоритетакада је у питању будући развој. У при-лог жељи да се овај крај економскиопорави иде и чињеница да се најав-љеном градњом нових значајних са-обраћајница стварају повољни условиза брже и ефикасније повезивање саосталим деловима земље и даље ев-

11

ропским земљама. Тако ће све оно штосе производи на овим просторима, ато је првенствена жеља и потреба онихкоји су спремни да инвестирају, моћибрже да се пласира до крајњег купца.

Зоран Бојанић подсећа и на пла-нове о изградњи велике модерневојне болнице у Краљеву која ће запо-слити велики број младих стручњака,лекара и другог немедицинскогособља. Уз то већ се воде разговори опомоћи одређеним привреднимсубјектима који су годинама држалиовај град на ногама. О томе је, каже,већ било разговора у ПредседништвуСрбије.

- Пре свега треба обезбедити

тржиште за наше производе и капиталда људи могу да раде, а затим реша-вати наслеђене проблеме око влас-ничких удела.

Нормално је да треба наставити свешто је добро, а започето у претходномпериоду. Надам се да ће и хала спор-това ускоро бити завршена, иако су свирокови већ прошли. Ништа нијеспорно ни са градњом моста прекоИбра у продужетку Скопљанске улице,а имамо информације да господинГлавчић не одустаје од идеје о дона-цији. Као народни посланик сам пред-седник посланичке парламентарнегрупе за пријатељство са Канадом, апре пар дана био сам на конструктив-

ном разговору са амбасадором овеземље који ће већ следеће недељедоћи у Краљево и донирати Здрав-ственом центру „Студеница“ један ин-кубатор за бебе у оквиру акције „Битказа бебе“ коју води Телевизија Б92 –каже први човек краљевачких напред-њака.

Изградња деонице Моравског ко-ридора од Појата до Прељине, којанајвећим делом пролази кроз терито-рију града Краљева, остварење је јошједног великог сна генерација Краљев-чана, а чињеница да би се до Чачка,или Врњачке Бање, стизало за нештовише од десетак минута уводи Србију уред уређених држава.

12

Регион који је широм Србије познатпо пољопривредној производњи, укојој предњаче воћарство, повртар-ство и гајење стоке, изградњом мо-дерне саобраћајнице добијамогућност да буде ближи бројним куп-цима у земљи. Упркос чињенице да суи Чачак и Крушевац отишли даље у из-ради планова и експропријацији зем-љишта преко кога треба да пређеаутопут заостајање Краљева неће би-тиније да утиче на завршетак радовакоји почињу половином априла, атреба да трају пуне четири године.

Моравски коридор се код Прељинеспаја са путем који од Београда водипрема Црној Гори, па је интерес за

укључење у градњу одређених део-ница показала и Италија. Интерес овеземље састоји се у томе што ће она, апоготово њени јужни делови, битизнатно ближи тржиштима источних де-лова Европе и азијским земљама.

Поред чињенице да ће радови ан-гажовати велики број радника и ло-калну грађевинску оперативу многопута се доказало да су велики подух-вати увек били замајац опоравка при-вреде и покретања економије. Из тогасе и извлачи закључак о новој великојупослености на значајном делу Репуб-лике Србије.

Још до доласка железнице на овепросторе почетком минулог века Кра-

љево је било раксрсница значајнихправаца који су повезивали север сајугом, а исток са западом земље. Вре-меном је са кризом на железници по-степено јењавао значај, па се појавилапотреба за ревитализацијом одређе-них путних праваца. Први од њих биоби онај који од Краљева води премаКрушевцу који би при брзинама одсамо 60 километара на сат обезбеђи-вао брзу комуникацију између дваграда и даље према Пожеги, што се по-реди са повољностима које пружа ау-топут.

- Карго центар је велика инвести-ција за републику, а не само градовеКраљево и Чачак који заједнички раде

13

на том пројекту. Пројекти су почели, а наша Дирекција запланирање и изградњу је укључена максимално у радове.Разговорима у ресорном министарству и одговарајућимслужбама знатно је допринео министар Милан Бачевићкоји максимално подржава реализацију овог значајногпројекта. Одрадили смо снимање, урађена је пројектна до-кументација и креће се у експропријацију 300 хектара зем-љишта. Велики и значајан подухват за град омогућићезапошљавање великог број људи разноврсних струка иструктура, а аеродром, карго центар и аутопут биће замајацразвоја за овај град – каже Бојанић.

Одавно Краљево није имало толико људи на значајнимместима у државној администрацији и ту повољност морамаксимално да користи. Поред министра Милана Бачевићаиз редова напредњака је и саветник председника Србије То-мислава Николића за привреду Предраг Микић. Нема дана,каже Бојанић, да у његовом кабинету нема некога из Кра-љева коме је потребна одређена врста помоћи. Ангажоваосе и у разговорима око отварања одређених привреднихкапацитета довођењем делегација бројних земаља у Кра-љево.

Окупљен је поред људи на највишим функцијама у њи-ховим кабинетима и велики број других Краљевчана којичине широк фронт неопходно потребан граду у тешкој си-туацији. Групи оних чија је обавеза да воде рачуна о инте-ресима читавог краја припада и до сада највећи бројпосланика из Краљева у Народној скупштини. Поред онихкоји су непосредно изабрани на изборима у Краљеву, међукојима су поред Зорана Бојанића Марија Обрадовић, ИренаАлексић, Иван Јовановић и Срђан Спасојевић, има и посла-ника из других градова који су пореклом Краљевчани.

Скупштина

И док о раду Народне скупштине највећи број станов-ника Србије суди само на основу телевизијских преноса сед-ница прави рад се одвија у оквиру различитих одбора, атежи је него кад су сви посланици на окупу. Најупечатљи-вији утисак посланика који су се први пут нашли у парла-менту је да највећи број искуснијих колега изузетно воли дасе појављује пред телевизијским камерама, а често говореи о темама које нису на дневном реду.

- У почетку ми је то било чудно док нисам схватио да свикористе сваки тренутак да се рекламирају и придобију гла-саче. Чак сам приметио да одређене политичке организа-ције тачно знају, на основу истраживања, кад се највишепрате телевизијски преноси. То је најчешће између 15 и 17сати кад људи дођу са посла и седају да ручавају. Онда сеобично јавља председник ЛДП, који најчешће није у клу-пама, са амандманима и повредом пословника. Прави радпосланика одвија се по одборима у који долазе људи са фа-кулета и из министарства да образлажу законске предлоге.Тек након свестраног сагледавања проблематике може да

се приступи гласању и усвајању одређених законских аката– износи своје утиске Зоран Бојанић, члан одбора за про-сторно планирање, саобраћај, телекомуникације и заштитуживотне средине уз опаску да није неуобичајено ни да сеседнице одбора користе за промоцију странака.

Пред посланицима пролећног редовног заседања је сетзакона које је Влада упутила парламенту на усвајање. То-лико је обиман да се верује да до краја године готово данеће ни бити слободног термина.

Особеност актуелног сазива Народне скупштине су ван-редна заседања која трају изузетно дуго, од јутра једног докасних вечерњих сати другог дана. Све то тражи изузетнуконцентрацију и напор чији интензитет пада током редов-ног заседања. Зато посланици очекују да би, у складу са По-словником о раду који подразумева тродневни боравак уСкупштини сваке недеље, преостала два дана могли да се уизборној бази баве проблемима људи који су их бирали.

Зоран Бојанић је члан парламентарне групе за сарадњуса земљама региона, али и Италијом и Израелом. То јемотив више да се реактивира пре више година започетопартнерство Краљева са израелским градом Лодом. Када јеХаџи Момир Бакрачевић са Зораном Бојанићем и МикицомМајсторовићем формирао Удружење грађана „Пријатељ-ство за нова времена“ основни мотив је био наставак са-радње са градовима са којима је Краљево у прошлостиимало интензивну сарадњу на многим пољима. Остало јејош да се успоставе везе са Израелом и заокружи давно по-стављен циљ.

Кроз посланичку групу у републичком парламенту, иконтакте са амбасадорима разних земаља, краљевачки по-сланици, пре свих Зоран Бојанић, покушавају да пронађуначин да се потенцијалним купцима представе краљевачкефирме које нешто производе.

Напредњацима предстоји и интензивирање рада у ок-виру странке, укључивање нових и активирање старих чла-нова. Крајем претходне године, по повлачењу ТомиславаНиколића са места председника странке на ово местодошао је Александар Вучић, а изабрани су и нови члановинајвиших органа. У овој години предстоје избори за члановемесних, општинских и градских одбора, а цео процес битребало да буде завршен до краја године.

- Свима нама је Краљево у срцу. Волео бих да моја, а нидруга, деца не оду из овог града, да остану да живе раде истварају као и деца свих оних који су силом прилика дошлида живе у Краљеву које је одувек било град отвореног срца.

Сви који су имали проблема у животу нашли су спасовде у Краљеву које је многима било последња станица.Зато ћемо сви заједно радити на опоравку града, побољ-шању услова живота и срећнијој будућности наше деце –поручује на крају Зоран Бојанић, народни посланик и пред-седник Градског одбора Српске напредне странке у Кра-љеву.

14

15

16

ДЕМОКРАТИЈСОЦИЈАЛДЕ

Раздор у редовима краљевачких демократа

- Демократску странку у Краљеву напустило десетак чланова Градског одбора и тројици они који до сада нису били у прилици да у политици покажу креативне способности

странком, или да колективно пристЧет

врта

к, 7

. мар

т

17

А СА УКУСОМЕМОКРАТИЈЕ

ца одборника у Скупштини града. – У току је израда програма око кога ће се окупљати. - Отпадници спремни да, кад се за то створе услови, уђу у коалицију са неком другом

тупе оној са којом усагласе програм

Мали је број оних који су могли пре-тпоставити да ће се после мајскихизбора прошле године на поли-

тичкој сцени Србије дешавати толики по-треси. И док су једни славили великупобеду други су, после првобитног шока,покушавали да открију разлоге неуспеха.Највећи губитник у то време била је Демо-кратска странка као стожер коалиције којаје неколико година раније преузела одго-ворност за функционисање државе, али ињених нижих организационих целина.

Са нестрпљењем су чланови, а добримделом и опозиција, очекивала расплет до-гађаја који је завршен договором највишихфункционера Демократске странке и обез-беђен привидан мир. Све што се дешавалокасније наговештавало је оштру борбу зареформу и чишћење оних за које је проце-њено да нису учинили довољно на очу-вању рејтинга странке. Са политичке сценеједан по један у страну су потискиваниљуди који су четири године креирали по-литику странке и државе. После дотадаш-њег председника државе, премијера иминистара из Демократске странке на редсу дошли посланици у републичком пар-ламенту. Привидан мир и стабилностстранке озбиљно су пољуљани у тренуткукада посланици Душан Петровић и ВукЈеремић нису подлегли притисцима дастранци врате мандате, па је руководстводонело одлуку о њиховом искључењу.

Прилично изненађујуће деловала јеинформација од пре само неколико данада је дошло и до раздора у краљевачкомГрадском одбору. Чини се да је иницијалнакаписла активирана током периода који јепретходио избору председника и члановаОкружног одбора. Чим су избори зав-ршени дотадашњи председник и одбор-ник у Скупштини града Љубиша Симовић,најавио је иступање из странке са још де-сетак чланова Градског одбора и за садајош два одборника у локалном парла-менту.

Они су у четвртак најавили покретањеиницијативе за оснивање нове странкечији ће се рад заснивати на принципимасоцијалдемократије са нагласком на ре-шавање локалних питања. Демократе от-падници спремни су да, кад се за то створеуслови, уђу у коалицију са неком другомстранком, или да колективно приступеоној са којом усагласе програм. Одлука оиступању је, кажу они који су се одлучилина такав корак, била тешка, а резултат јенеслагања са политиком коју је после про-мена на врху странке почело да спроводиново руководство.

- Сматрамо да је то политика која јесклизнула са пута демократије и која ите-како урушава углед Демократскестранке.То је политика која је допринелада се изгуби углед Демократске странке уграђанству, а ми немамо ниједног разлогада се стидимо онога што смо радили доксмо преузимали одговорност за функцио-нисање града Краљева. Напротив, имамоитекако разлога да будемо поносни на свепослове које смо урадили у најтежимоколностима кад је у питању било реша-вање најтежих проблема после земљо-треса, и најтежих проблема који су везаниза инфраструктурну запуштеност градаКраљева – истакао је Љубиша Симовић.

Обавеза према истомишљеницима, иделу грађана који подржавају овакве ста-вове, налаже наставак политичке борбе насасвим другачији начин. Бројни потезиновог врха странке, за које је од чланстватражена подршка, у делу сада већ бившихчланова странке оцењена је као укидањекредибилитета Демократске странке, а ис-кључење Вука Јеремића и Душана Петро-вића срамотом и за државу, а камоли самустранку. Све то указује на непромишљенуполитику централе, а врхунац је достигнутприликом унутарстраначких избораширом земље који су се одвијали у ауто-кратској атмосфери, и скривено од делачланства који је то оценило као скретањеса демократског пута.

- Нама који смо демократе по убеђењу,који размишљамо на социјалдемократскиначин, највећи интерес ће бити да пока-жемо да и даље постојимо као политичариспремни да решавамо проблеме сугра-ђана. Из тог разлога смо и иступили из Де-мократске странке – каже Симовићнајављујући ускоро програм око кога ће сеокупљати и они који до сада нису били уприлици да у политици покажу креативнеспособности.

Милан Самарџић, одборник у Скуп-штини града са изборне листе „За бољиживот“ уверен да је здрава политичка кон-куренција добра, упућује позив људима одинтегритета који су се већ доказали у ком-шилуку, или одређеним сферама друш-твеног живота, да коначно узму политику усвоје руке и преокрену политичку ствар-ност.

- Наш став је да ћемо се ми питати задешавања на локалу и око локала. Надамсе да ће то бити препознато и од наших су-грађана, а врло брзо ће се видети да лисмо на добром путу и где идемо – каже он.

Општински одбор Демократскестранке у Ушћу, на чијем се челу већ 12 го-

дина налази члан Главног одбора странкеДрагош Бојанић, колективно је напустиојато демократа. Непосредан повод за то јечињеница да његовим члановима није до-звољено да гласају приликом избора чла-нова и председника Окружног одбора.

- До последњег тренутка се гледало закога ћемо да гласамо, а када се сазнало даћемо да подржимо др Кушевију онда суукинули бирачко у Ушћу, а формирали уРоћевићима. Наш одбор је био један одпрвих који се није слагао са променом гос-подина Тадића и од тад су кренули свипроблеми. Кад је странку преузео Ђиласнајављена је реорганизација странке и даће неспособни да буду укорени. Награ-ђени су челници одбора у Краљеву иРашки, који су постигли на изборима врлолоше резултате. Овај у Краљеву је постаочлан Председништва странке, а у Рашкигде је резултат био најлошили у земљи по-стао је члан Главног одбора – каже Бојанићкоји је већ четврти мандат одборник уСкупштини града.

Љубиша Симовић истиче да су у токуразговори са још неким одборницима одкојих се очекује иступање из одборничкогклуба демократа како би се формирао по-себан који ће деловати независно.

- Бићемо оријентисани ка решавањупроблема у Краљеву, а то ће бити основана којој ћемо разговарати са другим од-борницима, али и за везивање са другимстранкама – каже Симовић.

Бивши чланови Демократске странкеинтензивно раде на проширењу инфра-структуре неке нове политичке опције оче-кујући подршку оних који су спремни дапреузму одговорност за решавање текућихпроблема у Краљеву.

Централи странке се замера што се упериоду после неуспеха на изборимавише бавила собом него проблемима удржави и што није имала адекватне одго-воре на веома озбиљне проблеме коједржава има о овом тренутку.

- Откад је на челу странке Ђиласстранка није имала одговор ни на један одгорућих проблема. Наш проблем је што јеи ситуација у Краљеву поприлично учмала,ниједан озбиљан капиталан посао није по-кренут, осим што се траљаво наставило садовршавањем оних које смо ми покре-нули. То је суштина због које не желимо дабудемо неми посматрачи, већ желимо даокупимо нове људе, јер се у Краљевумање ради о политици, а више о прихва-тању послова које треба урадити – закљу-чио је Љубиша Симовић.

18

19

Љубиша Симовић

Од формирања нове владајућевећине у локалном парламенту,после мајских избора прошле

године, још никада није настала толикапауза између две седнице Скупштинеграда. Покушавали су познаваоци по-литичких прилика да открију разлог за-кашњењу, а у редовима опозиције већје почело да се говори о озбиљномраздору међу чланицама коалиције на

власти. Посебно нестрпљиви посталису млади у Краљеву, јер у одржавањеседнице гледају као на сламку за којусе хвата утопљеник. Најављена сед-ница локалног парламента требало биконачно да донесе одлуку о оснивањуКанцеларије за младе као услову за ап-лицирање на конкурсу за доделу сред-става који је расписало Министарствоомладине и спорта.

Напредњаци су коначно призналида је на седници Градског већа дошлодо неспоразума, јер у коалицији нијемогло да дође до сагласности по пи-тању систематизације послова и рад-них места у јавним предузећима иустановама чији је оснивач град Кра-љево. Интезивирани контакти са коа-лиционим партнерима указују да је дорешења ипак могуће доћи.

20

Сред

а, 6

. мар

т

ЛИЦЕМ ПГрадски одбор Српске напредне странке

- Ко мутно мисли не може јасно ни говорити. Припадници Српске напредне странкејасно мисле и јасно говоре. - Јавна предузећа и установе чији је оснивач град морају да

постану профитабилни, морају да их воде способни менаџери и одговорни људи, а њихово пословање не може да се заснива само на повећавању цена

и субвенцијама из буџета

- Свака странка има своју плат-форму и програм, а наше подразуме-вају да јавна предузећа морају дапостану профитабилна, да морају даих воде способни менаџери и одго-ворни људи, а њихово пословање неможе да се заснива само на повећа-вању цена и субвенцијама из буџета.За такав став наишли смо на подршкукоалиционих партнера и врло брзоћемо изаћи са заједничким ставом, ато је да ћемо ограничити пријем рад-ника у јавним предузећима. При томемислим на оне који нису профита-билни, а запошљавају се по страна-чким и политичким линијама – истичеНебојша Симовић, председник Окруж-

ног одбора Српске напредне странке.Међу коалиционим партнерима

усаглашавају се ставови и по питањустратешких инвестиција у јавним пре-дузећима. Преовладава уверење даодлуке о томе не могу да се доносе безодлуке Градског већа и градоначел-ника.

Иако демократски принципи до-звољавају да свако има став, ма ко-лико био различит од става другихучесника у политичком животу, и у не-слагању треба настојати да се пронађеоно решење које ће на најбољи начинзадовољити интересе већине грађана.Напредњаци остају доследни ставу данеће одустати од обећања које су пред

прошлогодишње изборе дали бира-чима, а на основу којих су добили по-верење грађана. Једно од основниходноси се управо на максималну по-свећеност јавним предузећима и на-чину њиховог рада који у претходномпериоду често није био под контро-лом, а високу цену таквог понашањаплаћали су увек грађани Краљева.

Небојша Симовић је потврдио идуго најављивану информацију о за-купу зграде Дома друштвених органи-зација на период од 99 година чиме ћебити обезбеђени услови да се под јед-ним кровом нађу све политичкестранке и институције којима је високанакнада за закуп простора плаћана из

21

ПРЕМА ИСТИНИ

градског буџета. Осим тога уз рекон-струкцију велике сале у приземљузграде стварају се услови за одржа-вање бројних манифестација различи-тог карактера. Решавањем овог, ипроблема са зградом „Стотекса“, ре-шава се питање два објекта у центруграда чије ће коришћење знатно ути-цати на побољшање функционисањаГрадске управе.

Почетак редовног пролећног засе-дања Народне скупштине Србијенајавио је председник Градског одбораСрпске напредне странке и народнипосланик Зоран Бојанић. На дневномреду је сет закона, пре свега онај оенергетској ефикасности, као једна одобавеза на путу према равноправном

чланству у Европској унији. Применаовог закона требало би, за разлику одсвих досадашњих у овој области којинису дали жељени ефекат, да донесевелике уштеде у области енергетике.На дневном реду наћиће се и сет за-кона о сарадњи са Руском Федера-цијом, који се односе на испоруку гасаи коришћење кредита, као и законикојима се дефинише сарадња Србије иУједињених Арапских Емирата.

Један од важних закона који чекана усвајање односи се на легализацијубесправно подигнутих објеката каквиху Србији има више од милион и 300 хи-љада. Има их доста и на територијиграда Краљева, а највећи број чинестамбене зграде, викендице и еко-

номски објекти. Усвајањем закона гра-ђанима ће бити омогућено правоуписа својине над бесправно подигну-тим објектима које ће допринети дамноге проблеме везане за власништворешавају на лакши начин.

Политика Српске напредне странкетоком предизборних активности зас-нивала се на отворености у раду, одго-ворности и полагању рачуна занеиспуњење задатака. Са њом је на-стављено и после избора, а међупрвима ће се на удару наћи министар-ства за чији рад су одговорност преу-зели напредњаци. По утврђивањурелевантних чињеница напредњацинајављују и одговарајуће мере премасвима који евентуално нису радили у

22

складу са прокламованим принци-пима и у интересу грађана Србије.Остајући доследни ставу да је борбапротив корупције и криминала конти-нуиран процес напредњаци најављујуи интензивнији рад на економскомопоравку земље.

- Сведоци смо да они који су годи-нама били на власти, који су имали свешансе и могућности да опораве посу-сталу привреду и посусталу државу,нису учинили ништа. Одједном су, зашест месеци, сви постали стручњаци,излазе са економским програмима,причају шта не ваља, као да су забора-вили да су још увек у већини органа иорганизација и даље на власти и руко-воде људи из претходне политичке

гарнитуре – потврдио је Бојанић.Па без обзира којој политичкој оп-

цији припадају они који су радили ква-литетно, и у складу са прописима, могуда очекују да ће то чинити и надаље.Напредњаци поручују онима који судржаву великим задужењима довелиу готово безизлазну ситуацију, и наста-вили да је уништавају на различите на-чине, да морају да прихвате деоодговорности и санкције које из њихпроизилазе. Упозорење се пре свегаодноси на све који су, како речеБојанић, измислили аферу са млекоми којима није у интересу опоравак по-љопривреде, а причају о генетски мо-дификованим организмима ипокушавају да утичу на доношење од-

лука о њиховом увозу.Напредњаци принципијелно остају

на путу економског, друштвеног и мо-ралног опоравка све до тренутка докза то имају подршку коалиционихпартнера. У овом тренутку преовла-дава уверење да функционишу савр-шено тако да нема основа зарадовање оних који говоре о свевећим пукотинама међу чланицамакоалиције на власти. У тренутку кадасе процени да рад те коалиције не ис-пуњава жеље и наде бирача моћиће,кажу напредњаци, да се разговара и опревременим изборима за све органевласти.

23

Политичари и привредници су уСрбији најчешће на дијамет-рално супротним странама на-

стојећи да увек успехе припишу себи,а неуспех другој страни.

Председник Управног одбораКлуба привредника „Иницијатива2012.“ Милун Јовановић категоричан јеу оцени да локални политичари нисуспособни да успешно воде привреду,првенствено због тога што за то нисушколовани.

- Политичари мисле да све знају, ане знају ништа, па смо се удружили давидимо шта би то у економији требалода променимо како би се створила штовећа база и новостворена вредносткао услов опстанка на тржишту – кажеон.

За годину дана Клубу је приступило

350 људи са територије готово читавеземље. Осим краљевачког, који јенајвећи, основан је и огранак у Ива-њици, а међу члановима има при-вредника из Инђије и Пазове. Великаразуђеност отежава комуникацију, пасе све више кристалише идеја да про-стор треба сузити. У прилог томе иде исазнање да су војвођански привред-ници на време кренули са оваквимвидом удруживања и да су на знатновишем степену организованости негокраљевачки.

Много је тога што привредници за-мерају политичарима, пре свегаенормну задуженост земље како би сесачувао социјални мир. У ситуацијикада један радник који ствара новувредност треба да издржава пет онихкоји то не чине тешко је говорити о ре-

алној математици.- Наши политичари су се задужи-

вали да би пензионери примили пен-зије, а плате здравство, култура идруги, како би били мирни, јер пред-стављају највећи део бирачког тела. Идок се одржава мир у политичком телубаза пропада. Уништен је минули рад,јер средства од продаје друштвенихпредузећа нисмо употребили за отва-рање нових радних места. Потрошилисмо их на исплату пензија, инвалид-нина и враћање камата на кре-дите, а не на отварање раднихместа и подстицање извозакојим би смањили де-фицит. Задужујемосе и даље, а кадси економ-ски за-

24

Пре тачно годину дана у Краљеву је основан Клуб привредника „Иницијатива 2012“, као резултат великог незадовољства локалних привредника постојећим економским стањем

у коме се осећао све већи утицај политике. Политика је, кажу у „Иницијативи 2012“, током последње две деценије у знатној мери надјачала економију, а тамо где се то деси база

на којој се заснива опстанак једне државе, нема извесну перспективу

Годину дана Клуба привредника „Иницијатива 2012.“

КРАЉЕВАЧКИПРИВРЕДНИЦИ УВРЗИНОМ КОЛУ

Утор

ак, 5

. мар

т

25

Милун Јовановић

26

дужен немаш ни политичку самостал-ност и слободу – каже Јовановић.

Замерају привредници политича-рима много тога, пре свега доношењебројних прописа који само отежавајупословање. Ништа им зато, кажу, упретходном периоду није ишло наруку, ни субвенције за извоз, ни пове-ћање пореза на додату вредност, ниповећање референтне каматне стопе,али ни курс динара.

На локалном ниву пословање успо-равају и чести неспоразуми коалицио-них партнера који чине већину улокалном параламенту кад не могу дапостигну консензус о егзистенцијал-ним питањима.

Па иако је на локалном нивоунешто и учињено да се олакша посло-вање то је, рекоше, толико мало ислужи само да привредницима за-маже очи. Смањење парафискалнихнамета и фирмарина није могло даелиминише негативне последице по-већања пореза на додату вредност.

Смањење пореза и доприноса назараде остало је само у домену обе-ћања, а привреднике више него билошта друго погађају велика оптерећењана нето зараде. Однос нето и брутообавеза према радницима знатно јенеповољнији него у било којој другојземљи.

- Обећано нам је да ће у том делуда се смањи оно што је повећано крозПДВ, а о порезима и доприносиманико годинама не проговара ни реч.Наш главни задатак у наредном пе-

риоду је да, повећањем притиска наресорна министарства, издејствујемосмањење пореза и доприноса. Билисмо пре неки дан у Македонији идошли до податка да су тамо зарадеоптерећене са 44 посто, док је то коднас целих 68, па се питамо зашто је то-лико, где иде разлика и кога фина-нсира. Са високим каматним стопама,овом задуженошћу привреде и ста-новништва не можемо да издржимо,јер се сува дреновина не цеди, а самомало је још остало да се исцеди докраја – огорчен је Јовановић.

Показало се да захтеви привред-ника изражени кроз последњи вапајнемају довољну снагу, па остају самона нивоу обећања. Државни буџет јерупа без дна, дубиози нема краја, асваког дана чине се напори да се светежа ситуација прикрије.

Стицајем природних и богом датихоколности Краљево би требало дабуде град будућности и градње. Иакоје почела реализација послова које сулокални привредници одавно при-жељкивали значајнијих ефеката нема,па ће морати да се причека још неко-лико година.

Инфраструктурни пројекти

После експропријације 300 хектараземљишта у близини Аеродрома оче-кује се почетак изградње карго центрана простору кога би биле смештенеробне резерве и бесцаринска зона.Географски центар Србије даје до-

вољно предности за изградњу, али суза откуп земљишта потребна великасредства. Искуства која краљевачкипривредници носе из Македоније го-воре о сличном центру на 500 хектара.Повољност Македоније лежи у чиње-ници да је велики центар изграђен напростору бившег пољопривредногкомбината тако да није било проблемаса променом власничке структуре. Налокацију је доведено 35 мегаватаструје, завршена хидрантска мрежа,асвалтиране саобраћајнице, уграђениколектори за пречишћавање канали-зације, а фирме из иностранства већзакупљују простор и почињу да раде.

Циљ краљевачких привредника једа се велика инудстријска зона из-гради на једном месту, по могућностиуз аутопут и што ближе аеродрому, јерсу постојеће у Ратини, на простору Фа-брике вагона, Шеовца и Медиапанауситњене и не пружају довољан ком-фор у раду. И док се комплетним ин-фраструктурним опремањем подстичеинвестиционо улагање привредницикоји већ имају отворене производнепогоне нису користили повољностикоје би требало да пружи држава.

- Ми приватници страдамо на ин-фраструктури. Ја сам морао да изгра-дим три трафостанице од по 630киловата и изместим далековод, аовде где ми је хотел немам канализа-цију. Истрошимо се на инфраструк-тури, а кад дође до основног средстваидемо код банке. Паре код банке сускупе, па улазимо у врзино коло да цео

27

живот радимо само за камате – кажеЈовановић.

И док се Европа уједињује поли-тичке структуре у две суседне општинеломе копља око тога на чијој ће тери-торији да буде већи део карго центра.И ма колико читав пројекат био зна-чајан за државу краљевачки грађеви-нари са зебњом гледају премаБеограду надајући се да би учешћем уреализацији пројекта могли нешто дазараде. Иако би могли да изведу одре-ђен део грађевинских радова свеснису да немају довољну акумулацију даби се упустили у неки значајнији по-духват. Клубови привредника на за-паду имају своје банке савишевековном традицијом. Од про-шле године помињане идеје о форми-рању интерне банке још није билоништа, јер је година дана изузетно кра-так период да би се у посрнулој при-вреди обезбедио значајнијиоснивачки улог. Потреба за ангажова-њем на било каквим пословима толикаје да су спремни да раде и под пони-жавајуће ниским ценама.

И ма колико да су пре само годинудана захтевали од локалне самоуправеда учествују у одлучивању око тро-шења новца који су издвојили у буџетосим потврђене жеље представникавласти од кога није било ништа.

- Ми нисмо позвани никада затошто политичке партије сматрају да нетреба да нас питају било шта, већ самода узму што више пара, а да их не пи-тамо како се оне троше. Потписалисмо протокол у коме се каже да мо-жемо саветодавно да учествујемо ураду приликом одлучивања о пита-њима од виталног значаја. Нисмониједном позвани на седницу Градскогвећа, које ради самостално и неза-висно, и троши паре које ми дајемо, паје логично да смо незадовољни – кажеЈовановић.

Јавна предузећа налазе се у по-влашћеном положају, финансирају сесигурним средствима из буџета, па јекрајње време да изађу на тржиштекако би више ценили и штедели сред-ства која добијају.

- Не могу да схватим да нема струч-них људи. Они који нешто вреде неће у

партије, а они који ништа не раде хоћеда располажу средствима која не ства-рају. Ингеренције градоначелника сувеома мале, а у коалицији на властиима много странака од којих свака имапосебне захтеве.

Аутопут

Моравски коридор од Прељина доПојате пролази кроз територију Чачка,Краљева, Врњачке Бање, Трстеника,Крушевца и Ћићевца. Према информа-цијама из „Иницијативе“ домаћим из-вођачима припало би половинавредности радова. И за ону другу по-ловину послова главни извођач ће мо-рати материјал да купује од домаћихпредузећа. Проблем локалних грађе-винаца је што су појединачно мали даби радили значајније послове, а тешкомогу да се договоре па им прети опас-ност да буду последњи у низу подиз-вођача којима ће припасти самомрвице од 120 милиона евра вредногпута кроз територију града Краљева.На нешто више од 100 километарапута десет километра су мостови,вијадукти, подвожњаци и надвож-њаци у чијој изградњи шансу види до-маћа грађевинска оператива, али ииспоручиоци бетонског гвожђа одкојих су најзначајнији лоцирани баш уКраљеву. У њима је лоцирано око 150хиљада тона што је половина годишњепотрошње у Србији. За ангажовање наизградњи заинтересоване су великефирме из других градова, али и ино-страни извођачи који су економскимного јачи и спремни да понуде при-хватљивије услове.

Милун Јовановић, као власникфирме „Техноград“ већ има одређенихискустава у сарадњи са азербејџан-ском фирмом „АЗ-Вирт“ која ради део-ницу пута између Љига и Брђана.Искуства су позитивна, а испорука 1000тона бетонског гвожђа представљазначајан трговински подухват.

- Аутопут је велика шанса, а коликићемо део колача захватити зависи однас, од наше организације, наступа иподршке републичке и локалне власти.Каснимо због експропријације, јернема довољно правника док други

седе у јавним предузећима и нису ан-гажовани на пословима од национа-лног интереса. На овом послу требамного рада и озбиљности, а држава јенеозбиљна за овако озбиљан посао.Шанса нам је пружена, а шта ће се де-сити видећемо – каже Милун Јовано-вић.

Краљево које су многи инвеститоризаобилазили у широком луку после из-градње Моравског коридора наћићесе у средини троугла који ова деоницазатвара са коридорима 10 и 11. Под-ручје обилује бројним предностима заразвој индустрије засноване на пољо-привреди. Јовановић истиче да би биозадовољан ако би се постигла бар по-ловина онога што је доживео Кра-гујевац у неколико последњих година.

Иако најмањи по обиму за краље-вачке грађевинаре најизвеснији су ра-дови на урбаној регенерацији зграда уДоситејевој улици.

- Изградња 24.000 квардата стам-беног простора је леп посао и ту намне треба никаква помоћ. Локална са-муправа је узела кредит код међуна-родних банака, па о ангажовањуодлучујемо сами. Изградња неће дабуде велики терет, јер годишње иначеизградимо десетак хиљада квадрата.Ту смо уједно и најспремнији, а имамои највише искуства. И за карго центарсу шансе доста добре. Биће ту мага-цина, копања и довођења струје.Најмање шансе су нам за аутопут, алиморамо да се изборимо – одлучан јеЈовановић уз тврдњу да је као човеккоји реално сагледава ситуацију ве-лики оптимиста.

Биће у Краљеву, каже он, још песмеи виолине, а подизањем стандарда ипроизводње доћи ће се до средстава иза остале делатности које су саставнидео живота. Циљеви су дугорочни, аефекат не може да се види за годину.Зато мора да се истраје како би сеимало што више користи од географ-ског положаја града.

28

29

30

Неизвесност о судбини Фабрике вагона повод за пребацивање кривице

РАШОМОННАКРАЉЕВАЧКИНАЧИН

Пет

ак, 8

. мар

т

31

- До половине следеће године требало би да се коначно реши статус свих предузећа у реструктурирању, па запослени у некада великим краљевачким колективима са великим

несрпљењем чекају вести о поновној продаји или помоћи стратешког партнера

Утаквој ситуацији на велики бројКраљевчана, пре свега радникеФабрике вагона, изненађујуће је

деловала пресуда суда у Београдукојом се овај колектив обавезује дабившем власнику надокнади штету уизносу од неколико милиона евра.Контрадикторне информације стижуса различитих страна по питању из-носа, али и онога ко то треба да плати,Концерн Фабрика вагона или држава собзиром на чињеницу да је после по-ништења уговора о приватизацији ин-геренције над овим предузећемпреузела Агенција за приватизацију.

Различите информације долазе иса различитих страна у локалној сре-дини, а поједини учесници у процесу

приватизације скидају са себе одго-ворност и пребацују је на супротнустрану. Најагилнији у том оптуживањусу челници градских одбора ПУЛС-аСрбије Покрета за Краљево и Уједиње-них региона Србије, а на конферен-цијама за медије све чешће се машепапирима који поткрепљују појединетврдње. Није необично да се претиподношењем кривичних пријава итужби.

И док се као кривци за штету од 11милиона евра помињу председник По-крета за Краљево и бивши председниксиндиката у Фабрици вагона, овајдруги тврди да је за Фабрику вагонаненадокнадива штета што после ра-скида уговора о приватизацији на

место генералног директора није име-нован председник Градског одбора Г17плус. Уверен је да би у том случају фа-брика кренула путем опоравка и по-стала признат и цењен колектив уСрбији и у Европи.

Много података о самом процесуприватизације није познато, па то у јав-ности ствара недоумице које додатностварају конфузију. О томе сведоче ибројна документа достављена ме-дијима из којих се види да је неко уиме фирме која је престала да постоји6. априла 2006. године две године кас-није затражио од Агенције за привати-зацију да дозволи продају некадашњеградничког одмаралишта у Буљари-цама.

32

Састанку у Министарству за при-вреду и регионални развој, о коме све-дочи записник, присуствовао је у имеграда тадашњи градоначелник Кра-љева, а уговор са дотадашњим влас-ником раскинут је због неизмиренихобавеза према радницима којима јетребало исплатити једну и по зараду.Након раскидања уговора донета јеодлука о реструктурирању, а на челуФабрике вагона остали исти људи иуправа одговорна за дугове који субили повод за незадовољство радникаи раскид уговора. У Покрету за Кра-љево најављују посмено обраћање ми-нистру привреде и регионалногразвоја и тражење одговора на питањеда ли локални одбор партије којој при-

пада има његову подршку, и да ли је тозванична политика Србије. Све то по-везује се са трговином утицајем која јеопасно кривично дело дефинисано узаконодавству Европске уније.

Миломир Ћирковић је у процесупромене власничке структуре биопредседник синдиката и члан тендер-ске комисије која је приватизовала Фа-брику вагона. У току преговорасиндикат је дао подршку продајиукрајинској фирми, јер у том тренуткуза Фабрику вагона није било бољег ре-шења. Тек по доласку новог власникаоткривено је да је купац спољнотрго-винска фирма која се бави продајомлимова, а не производњом вагона.

Уврштењем у Управни одбор новог

предузећа двојице људи који су уче-ствовали у приватизацији Фабрике ва-гона, а за које се верује да су за тодобро награђени, било је, каже Ћир-ковић, у супротности са нашим зако-нима, па се може оправдано сумњатида је то нека надокнада за то што су до-принели да нови власник купи фа-брику.

И док је потписник уговора са не-мачким железницама за 960 теретнихвагона био „Азов импекс“ носилацпосла била је Фабрика вагона која сезадуживала за куповину материјала иисплату накнада радницима без мо-гућности да располаже зарадом поуговору.

- Рачуни Фабрике вагона били су у

33

34

блокади због тужби радника, а у време приватизације дуг јеизносио милион и 800 хиљада евра. То је будућим власни-цима саопштено, а њихов правни заступник тврдио да тоније проблем синдиката. Тако није тачно да нису упознатида постоји огроман проблем дуговања према радницима –прича Ћирковић уз уверавање да о свему што прича има ва-лидне доказе.

Много је ствари које су, према његовом мишљењу, не-спорне. Међу њима су и подаци о радницима „Балкантранса“ који се налазе на платном списку Фабрике вагона,материјал те фирме чува на простору краљевачке фабрике,док је председник Управног одбора Фабрике вагона и „Бал-кан транса“ уједно и извршни директор украјинске фирме„Азов импекс“. Генералном директору Фабрике вагона за-мерено је што врши притисак на раднике да одустану одтужбеног захтева како би стекли право на исплату социјал-ног програма, док одбија преговоре са синдикатима, али ишто као члан Управног одбора прима поприличну надок-наду. Замерено му је и за два социјална програма урађенасупротно закону, изостанак колективног уговора после ра-скида приватизације, понашање везано за протесте и сменудиректора Ливнице и бројним другим стварима.

Фабрика вагона је од државе добила 250 милиона ди-нара као надокнаду за ремонт одређеног броја теретних ва-гона, а у најави је и посао везан за цистерне потребнеРударско топионичарском басену Бор. И поред свегапојављује се проблем исплате зарада које још нису при-мљене за претходни месец. Радници су поново доведени уизузетно тешку ситуацију која је ескалирала у тренутку кадасу спонтано реаговали и прекинули рад. На огласној таблипредузећа је, потврђује Ћирковић, истакнуто обавештењеда ће први део заостале зараде бити исплаћен између 18. и22. а остатак до краја марта.

- Фабрика вагона може да прави све, од игле до локо-мотиве, а тренутно зависи од државе, јер да нема вагона заремонт и послова које обезбеђује држава не би било ни Фа-брике вагона од које зависи цело Краљево – тврди Ћирко-вић.

У троуглу за наплату потраживања налазе се Фабрикавагона, „Азов импекс“ и „Балкан транс“, а радници по-следњу пресуду сматрају политичком одлуком и намеромда се краљевачка фабрика врати претходном власнику.

- Ако се врати „Азов импексу“ онда „Балкан транс“ можеда тужи њих, јер је Фабрика вагона њихово власништво инема везе са државом – каже Ћирковић.

Од четири милиона евра који се помињу као обавезадржаве један милион је депозит који је власник морао даположи приликом куповине фабрике. Преостала три су де-позити за инвестициона улагања, а и то су паре које су мо-рали да положе у Агенцији за приватизацију, а које је неко,верује Ћирковић, потрошио.

Са друге стране ни „Азов импекс“ више није иста фирма,јер је 51 посто власничког удела продато једној рускојфирми. Све више се долази до уверења да је читав процесизнуђен како би се анулирала огромна дуговања која имају

„Балкан транс“ и „Азов импекс“.Руска фирма има потребу за новим, али и репарацију

старих вагона, па радници верују да њихов долазак у Кра-љево и није тако лоша комбинација. Свака је боља однајгоре која може да задеси Фабрику вагона половиномследеће године.

- Мислим да није велико зло ово што се дешава везаноза Фабрику вагона која није у ситуацији да нађе стратешкогпартнера са запада. Економска криза је тешка, а наша шансада се сачувамо је или да нас узме држава, и будемодржавна фирма што је мало вероватно, или да нас узмефирма из Русије. Ако нас држава узме онда ће се фабрикасвести на мали број радника потребних за ремонт вагона ирадила би као радионица. Од садашњих 780 радникаостало би упослено мање од половине – каже Ћирковић узнапомену да у њих не треба убрајати оне из „Термопла-стике“ и „Ливнице“.

Два тендера за продају „Термопластике“ завршена су не-успешно, јер се на аукцији није појавио нико од оних који супоказали интересовање и откупили документацију. Иако семеђу радницима све више говори о започетом процесу при-ватитзације „Ливнице“ више података о томе нема.

35

Миломир Ћирковић

36

Развој малих и средњих предузећа услов за опоравак привреде

НЕОПХОДНАПОМОЋ ДРЖАВИ ЛОКАЛНЕСАМОУПРАВЕ

- Деведесет одсто производње пелета к

Италије, Швајцарске, Грчке, Македоније

милиона евра омогућила запошљавање

се инсталирање нове опреме и запо

Сред

а, 6

. мар

т

37

ВЕ

краљевачка „Мираја“ извози на тржишта

е и Црне Горе. - Инвестиција вредна 2,5

25 радника. - Половином године очекује

шљавање још толико нових радника

Пелет је производ који се добијаискључиво пресовањем под ве-ликим притиском пиљевине и

струготине сувог висококалоричногдрвета без додавања било каквих ве-зивних средстава. Производи се одхраста, букве, јасена, граба, тополе,липе и другог дрвета, а квалитетно је иврло калорично гориво чијим сагоре-вањем настаје свега 1% пепела. Збогоблика и величине лако се транспор-тује и једноставно пуне ложишта пећикоје се користе за грејање домова.

Пелет у потпуности задовољава ви-соке еколошке стандарде чиме омогу-ћава квалитетнији живот неугрожавајући околину и природу. Ки-лограм пелета може дa произведе окопет киловат сати топлотне енергије, aколичина енергије која се добије саго-ревањем 2 кг пелета једнака је онојкoју даје литар уља за ложење. Осименергетске уштеде, пелет je и еко-лошки подобна сировина, а количинаугљендиоксида који се ослобађа при-

ликом сагоревања једнака је оној којудрво користи током раста. Због тога јепелет неутрални носач енергије уг-љендиоксида чија је количина зане-марљива и приликом производње,припреме и транспорта.

Све ове предности утицале су наповећано интересовање за произ-водњу пелета у Србији. И у Краљеву сувећ на две локације инсталирана по-стројења за његову производњу, а пла-нира се још на једном месту. И оникоји су почели производњу упошљава-њем одређеног броја радника плани-рају да, због великог интересовања,повећају производне капацитете.

Краљевачко предузеће „Мираја“још прошле године отворило је погонза производњу пелета који упошљава25 радника. У процес производњеукључени су радници различитог про-фила, од директора до помоћног рад-ника. Највећи део, готово целих 90посто, производње „Мираја“ извози натржишта Италије , Швајцарске, Грчке,

Македоније и Црне Горе, а капацитетикоји омогућују производњу од 1100тона горива месечно мали су да би за-довољили потребе за овим горивом.Са добављачем квалитетног дрвета саподручја Краљева, Крушевца и Рашкевећ је уговорена куповина 25 хиљадакубика годишње, а у јуну ове годинеочекује се монтажа још једне пресекоја би требало да удвостручи произ-водњу.

Од домаћих купаца пелет се испо-ручује једино краљевачком „Радијаторинжењерингу“, произвођачу котловаза грејање који користе ово гориво. По-треба за пелетом је све већа, тржиштепостоји, а производни капацитети немогу да задовоље све захтеве за овимгоривом. Инвестиција вредна 2,5 ми-лиона евра подразумева инсталирањенајсавременије опреме, а у Србији по-стоји још неколико произвођача којине могу да парирају краљевачком.

Пелет је, кажу у „Мираји“ јефтинијиод класичних горива, а у ефектима

38

може да се пореди са каменим угљем,са великом предношћу какву пружакомфорнији рад.

Предност је што може да се кори-сти као течно гориво, јер из спремникаизлази одређена количина пелета, паније потребно да се, као код угља идрва на сваких пар сати поново ложи.Искоришћеност енергије је преко 90 %,док је код класичних пећи, котлова икамина на угаљ и дрва највише 70%. Загрејање на пелет није неопходноимати класични оџак, јер није потре-бан „цуг“, а дим може да иде и крозобичну цев. Свакако најбитнији елеме-нат је економска исплативост до-бијања топлотне енергијепроизведене од пелета који је од двадо шест пута јефтинији у односу на онекоји се добијају из фосилних горива

Најважније од свега је, чуло се припосети погону за производњу пелета,да је посао на производњи еколошкоггорива нашло 25 људи, а да ће тај број,када половином године буде инстали-

рана друга преса, бити удвостручен.Како држава ни на који начин до саданије помагала ово предузеће важно једа нађе начин за то како би био упо-слен што већи број оних који на еви-денцији Националне службе зазапошљавање чекају било какав посао.Наравно, не треба занемарити ни чи-њеницу да је 90 посто производње на-мењено извозу.

Давно прокламован став да безразвоја малих и средњих предузећанема економског развоја Србије јошједан је од разлога да иза оних који суспремни да улажу у проширење про-изводње стане држава обезбеђењемодређених повољности у пословању.

Али овакве привреднике би тре-бало да препозна и локална самоу-права која средствима из градскогбуџета помаже само јавна предузећа иустанове чији је оснивач. Имајући увиду најважнију чињеницу да ни једноод њих не ствара нову вредност указујена потребу да средства из буџета треба

да буду доступна и малим и средњимпредузећима.

Производња пелета у Краљеву, алии другим местима, зависиће првен-ствено од производње котлова који ко-ристе ово гориво. Први показатељиуказују да је, иако је овај посао у по-воју, реално очекивати да убућетражња за овом врстом горива будевећа.

Могућност да се пелет производи иод шумског отпада наводи на размиш-љање о куповини мобилне машине замлевење и транспорт до производногпогона свега онога што остане по чиш-ћењу дебла, пре свега грана које у сва-ком другом случају остају у шуми.Осим што би се искористила велика ко-личина дрвета за производњу пелетаније занемарљив ни допринос заштитиживотне средине од труљења дрвета.

39

Међународни дан жена слави се сваке године 8.марта. Настао је као резултат борбе за економску,политичку и социјалну равноправност жена и муш-

караца, након што су многе жене у свету заступале идејувећих права. Ипак, први национални Дан жена обележен је28. фебруара 1909. у Сједињеним Америчким Државаманакон декларације коју је издала Социјалистичка партијаАмерике. Августа исте године организована је Међуна-родна конференција жена социјалистичке Друге интерна-

ционале, а Немица Луиз Циц, инспирисана америчким де-лањем поводом овог питања, предложила je организовањеМеђународног дана жене.

Како није била у стању да своје идеје спроведе у дело,иницијативу за тај празник преузела је немачка феминист-киња и комунисткиња Клара Цеткин, а предлог је јавно из-нела августа 1889. године у народној кући, данас познатојкао Унгдомсхусет. Међународни Дан жена први пут је обе-лежен марта 1911. у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и Дан-

40

Пријем у Скупштини града поводом Дана жена

- Уз скромни знак пажње на пријему за жене које учествују у јавном животу Краљевапредседник Скупштине града честитао празник свим суграђанкама

ЗНАЧАЈНИЈА УЛОГА Ж

Пет

ак, 8

. мар

т

ској, a обележиле су га и многе демонстрације феминист-кињa широм Европе. Празник је прихваћен у свим со-цијалистичким земљама након што је Александра Колонтајубедила Лењина да га прогласи за државни. Ту праксу јепреузела и послератна СССР и њене савезнице, укључујућии Југославију.

Као међународни дан жена, осми март је прихваћен1917. године, а Уједињене нације су од 1975. године, којусу прогласиле за Међународну годину жена, почеле служ-бено обележавање. У међувремену су уведене институцијекао што су трудничко боловање, ограничење рада жена уноћној смени, иста плата за исти рад, право гласа и многе

друге.У петак 8. марта председник Скупштине града Краљева

Сретен Јовановић организовао је пријем за све даме којеучествују у јавном животу града, и уз мали знак пажње че-ститао им празник. На истом месту нашле су се одборницеСкупштине града, директорке јавних предузећа и установаи новинарке које извештавају о раду парламента, а пред-седник Јовановић је потврдио жељу да овим гестом покажекако жене треба да имају значајнију улогу у локалном пар-ламенту, конституисаном у складу са принципима роднеравноправности, који је у одборничким клупама обезбедиоместа за 23 жене.

41

ЖЕНА У ОДЛУЧИВАЊУ

ДУШИЦА

ТАНАСКОВИЋ1959 - 2013

ХЕРОЈ У ОБИЧНОМ

ЖИВОТУ

Искрене наде, дуге готово пуну деценију, да

ће за Душицу бити лека и пута избављења

- да оздрави, да обрадује и срећом озари

најближе се угасила у среду 6. марта. Отишла је

прерано и неправедно без јаука, чак и без уздаха,

у савршеном миру и тишини као да је за 54 го-

дине живота учинила све што је хтела и могла.

Само је из благог погледа стигла порука да је

крај, да је изгубила прву битку у животу, по-

следњу и најважнију.

У тренуцима када се неко заувек опрашта од

блиског, драгог и свог, бол и велика туга могу не-

ретко да поведу у искушење да изговорене речи

кроз године избледе, утихну до заборава. Људ-

ском величином у раскошном смислу речи Ду-

шица је све таквог страха сачувала. Њен живот,

карактер, морална начела, достојанство, посве-

ћеност породици и свему што је радила и поми-

сао на злоупотребу ма којих речи, па и највећих,

чини непримереном и сувишном, заборав на њу

немогућим. Ово што пишем из срца је, и истина

је жива. Изгубили смо најбољу, најбољег човека

у фамилији, али и најбољу у много ширем окру-

жењу и већем друштву. То је утеха и њена остав-

штина на којој смо јој сви дубоко захвални. За

речено немам бојазни да ће ме било ко и у било

које време оповргнути, ни људи ни догађаји.

Чиста срца и образа кажем да је и дубоко хриш-

ћанску истину да Господ своје најбоље ставља

на највећа искушења Душица носила гордо, као

свој крст и то целог живота, нарочито у годинама

тешке болести.

Рођена је 1959. године у скромној радничкој

породици у којој јој је од првог дана била наме-

њена улога миљенице и узданице. Том изазову,

пламену велике наде и поверења одговарала је

на најбоњи начин - увек и на сваком месту. Бри-

љантан резултат у основној и средњој техничкој

школи, затим на Машинском факултету, који зав-

ршава у групи најбољих студената своје генера-

ције, Душици су широм отворили врата успешне

инжењерске каријере у Фабрици вагона у Кра-

љеву, на пословима пројектанта, касније водећег

пројектанта, конструктора. Била је понос, прави

бисер своје генерације, омиљена, вољена и по-

штована током свих 27 година проведених у

својој фабрици, другој кући како је често гово-

рила. Тако су причали њени пријатељи, колеге,

руководиоци, познаници. Говоре тако и данас,

уверио сам се много пута и памтиће је, сасвим је

сигурно. Заслужила је.

Изградила је каријеру вредну поштовања и

кроз друштвену и политичку активност у свом во-

љеном граду, Републици, бившој држави - Југо-

славији. Поред многих одговорних дужности, које

су се заслуживале по критеријумима неупореди-

вим данашњим, ма шта ко мислио, обављала је

функцију председника Општинске конференције

Савеза социјалистичке омладине, члана Међу-

општинске и Републичке конференције ССОЈ,

затим члана Централног комитета Савеза кому-

ниста Југославије, у којем је била најмлађи члан,

неки кажу најмлађи члан тог партијског органа у

свим сазивима. Била је учесница неколико ом-

ладинских и партијских конгреса Републике и та-

дашње федералне државе. Те обавезе и задатке

обављала је одговорно, часно и поштено и из тог

периода свог живота изашла је без иједне мрље.

То је било одрицање и напоран рад без приви-

легија, личне промоције и користи, самољубља и

охолости.

Касније, породица је заузела једино место у

њеном животу, најважније од свих до тада.

Свесно јој је подредила каријеру у успону и много

више од тога. Опет ваљда Божјом вољом да су

на најбољима највећа искушења, често, чак и кад

је болест почела да узима данак великих стре-

сова, била је најчвршћи ослонац своје породице,

супруга, кћерки Јелене и Марије. Сваку улогу, све

животне тешкоће, чак и оне најболније и најосет-

љивије које су се тицале нарушеног здравља

свог супруга преузимала је без поговора, храбро,

достојанствено, не желећи да иједан проблем,

чак и најтежи подели са другима, ретко и са

најближима. У њеним најболнијим и по живот

пресудним годинама, месецима и данима, до

оног последњег узвраћено јој је истом пажњом,

бригом, одрицањем и надом, како доликује су-

пружницима који су се према браку односили као

највећој светињи.

Душица се одужила свима. Била је велики

човек, брижна и одана супруга, племенита мајка,

снаја за пример, дивна сестра, кума, комшиница,

пријатељица - узор жене и човека коме је тешко

наћи равне. Једноставно, херој у обичном жи-

воту. Чак и на тешку болест и све извеснији крај

много чешће је одговарала благим осмехом, него

жалом и прекором намењене јој судбине. Тако до

последњег дана, до последњег сата свог живота.

Иове године је 8. марта у више од 100 земаља широм светаобележен Светски дан бубрега. Овај дан обележава се од2006. године на иницијативу Међународног друштва за не-

фрологију и Интернационалног Удружења Фондација за бубрег сациљем подизања свести о важности овог органа и упознавањајавности да су болести бубрега честе и опасне, али излечиве.

У нашој земљи, због болести бубрега лекарима се годишње упросеку обрати више од 22.000 особа, а болнички лечи око15.000 људи. Од свих болести бубрега, хроничне болести бубрегачине скоро трећину болнички лечених особа и чак 84 одсто уз-рока смрти. Од ове болести у Србији годишње умре приближно1.650 особа.

Светски дан бубрега био је повод да се на Свечаној академијиу Клубу одборника Скупштине града Краљева још једном укаже наважност донације органа и позову сви заинтересовани да потпи-сивањем донорске картице дају подршку Националном програмуза завештање органа.

Бубрег је веома важан орган који учествује у одржању свихфункција у организму. Делује на све органе, а и они на њега. Збогважности за добро функционисање организма неопходно је пре-ветивно деловати на сузбијању ризика који могу негативно ути-цати на рад бубрега. У њих спадају повишен притисак, шећернаболест, разне врсте инфекција и узимање велике количине ле-кова, нарочито аналгетика.

О томе колико је болест проширена сведочи податак о 500 ми-лиона људи у свету који имају неку бубрежну болест, а сваки де-сети има тешку бубрежну болест. Последњи стадијум свихбубрежних болести је хронична бубрежна инсуфицијенција, којасе може лечити, а крајњи исход дијализа или трансплантација.

Дијализни центар Здравственог центра „Студеница“, као једанод педесет у земљи, формиран је 1982. године. У Србији услугеових центара користи 4.000 болесника, док на трансплантацијучека 700 до 800 пацијената. У краљевачком центру шансу за про-дужење живота користи 89 болесника, 85 је на хемодијализи, 4на перитонорској, а један на кућној хемодијализи. Од петнаестпацијената који су трансплантацијом добили нови орган, три судобила кадаверични бубрег, а дванаест од сродних даваоца,мајке, оца или сестре.

Најстарији пацијент у Краљеву има 81, а најмлађи 21 годину.Захваљујући протоколима продужава се старосна доб пацијенататако једна Краљевчанка на дијализи живи већ 27 година, а почелаје са њом одмах после порођаја. Све то указује да увек има наде

да се добро живи.Искуство показује да посебну пажњу треба посветити па-

цијентима који болују од шећерне болести, јер 28 посто таквихзавршава на дијализи, као и четвртина оних који болују од пови-шеног крвног притиска. Петини бубрежних болесника и оних којису погођени другим инфекцијама треба додати и само неколикопроцената пацијената који болују од наследне болести бубрега, асви они на крају доспевају на дијализу.

Као и код бројних других болести лекари стално упозоравајуна важност превенције и редовне контроле. У том смислу онимаиз ризичних група саветују да ослушкују себе и бар једном го-дишње у некој од здравствених установа преконтролишу крвнипритисак и концентрацију шећера у крви и урину. Посебан акце-нат ставља се на константну физичку активност и контролисаноузимање лекова.

- Један пацијент на хемодијализи кошта годишње око 14 до16 хиљада евра, а транслантација исто толико. Трансплантацијаће за годину дана смањити трошак на 50, а за две на 20 посто, патреба тежити што већем броју власника донорских картица. Ква-литет живота особа са трансплантираним бубрегом је бољи, атрошкови друштва мањи – каже начелница Дијализног центра дрБисерка Аксић Миличевић.

Донирање органа је знак човекољубља, солидарности и пле-менитости којим једна особа исказује намеру да након смрти до-нира било који део тела ради трансплантације како би помогаотешким болесницима. Трансплантација је за више од 2000 гра-ђана Србије једини начин за побољшање и продужетак живота,па је важно да што више људи схвати да после такве операцијенастављају да живе нормално.

О степену промени свести грађана о значају трансплантацијеговори податак да је у Србији потписано 85 хиљада донорскихкартица, док је у Краљеву пристанак за донацију органа у случајусмрти потврдило више од 1000 становника.

- Захваљујући хуманости и солидарности у току 2012. годинеспашено је 26 живота, пресађене су три јетре и 23 бубрега. Про-шле године је укупно трансплантирано 89 бубрега, од тога 59 саумрлих особа. На листи чекања за трансплантацију налази сепреко 750 особа, а национална кампања „Продужи живот“ по-кренута је са циљенм да се грађани упознају са значајем бубрега,органа који има кључну улогу у одржавању живота – истако је ме-дицински техничар Владимир Новић, промотер акције за завеш-тање органа у Здравственом центру „Студеница“.

46

- Један пацијент на хемодијализи кошта годишње око 14 до 16 хиљада евра, а трансплантацијаисто толико. - Трансплантација ће за годину дана смањити трошак на 50, а за две на 20 посто,

па треба тежити што већем броју власника донорских картица

ГАРАНЦИЈА ЗБОЉИ ЖИВО

Обележен Светски дан бубрега

Пет

ак, 8

. мар

т

47

ЗАОТ

Др Бисерка Аксић Миличевић

48

П

Воја БлагојевићНед

еља,

3. м

арт

49

Краљевачка медијска сцена

НЕОБИЧНИМОМАК ИЗ

ПРОВИНЦИЈЕ

- Иако чврсто опредељен да живот проведе као ваздухопловац доајен краљевачкогновинарства и дугогодишњи дописник „Политике“ Воја Благојевић сасвим случајно

закорачио у професију коју је много заволео, а воли је и данас као пензионер

Мало је људи који могу да се похвале да су у животушли са јасно дефинисаним ставом о томе шта бижелели да буду у будућности. Још од најраније мла-

дости Воја Благојевић је знао да је његова будућност усме-рена ка ваздухопловству. Љубав према летењу је још премале матуре употпуњавала опседнутост књигом, па је већ дочетвртог разреда тадашње гимназије могао да се похвали даје прочитао готово све што је сврставано у српску класичнукњижевност. За тај узраст веома тешку литературу употпуња-вали су руски класици и енглески писци.

Али, љубав према летењу и опредељеност за ваздухоп-ловство били су јачи, па је након основне уписао Савезну пи-лотску школу у Руми. Ваздухопловна гимназија негде у Боснишколовала је кадрове за ратно ваздухопловство, а Воја јежелео да буде цивилни пилот. Након завршене основнеобуке на малим и лаким авионима домаће производње, којаје подразумевала полетање, слетање и по неку акробацију,принуђен је да се врати у Краљево и чека на позив за при-ступање цивилном ваздухопловству. Значајну епизоду у жи-воту будућег пилота представљао је позив тадашњегсекретара општинског комитета партије Боже Марковића.

- Звао ме је да дођем у 11 сати у комитет на разговор. Оти-шао сам тамо, а са Божом су била два господина у правомсмислу речи. Видело се по њима да су фини интелектуалци.Питају ме шта читам, а ја кажем да читам класичну руску ли-тературу и све што ми дође под руку. Објасне да су из„Танјуга“ и предложе да напишем текст на тему која се тицалачовекове судбине као прихваћене норме живота. Ја у водамаТолстоја, Тургењева, Горког у канцеларији за пола сата на-правим шлајфну и по и то им дам. Када је прочитао текстједан од те двојице ме је дуго гледао, па сам помислио да имсе рад због провокативне теме није свидео – сећа се са сетомВоја Благојевић првог новинарског задатка.

После само пет дана на кућну адресу стигло је писмо та-дашње директорке „Танјуга“ Олге Крајачић којим га позивада хитно дође у Београд. Поприлично скромно обучен момакиз провинције појавио се пред секретарицом директорке којаје у рукама већ имала текст написан у Краљеву. Дуго га је гле-дала док није закључила да је провинцијски момак испредње, како рече, врло необичан.

Била су то времена о којима би сваки млад човек у са-дашње време могао само да сања, јер је оно што се деша-вало могло да се пореди са фантастиком. У једној одканцеларија већ је чекало решење о почетку сталног радногодноса у државној новинској агенцији.

- Био сам годину дана у Танјугу и ишао углавном по Војво-дини. Слала ме је на све стране, а ја сам био главна ударнаснага. Онда је дошла тужна епизода мог живота, која јетрајала три године, у којој сам платио све заблуде своје мла-дости и некаквих својих идеала – каже Благојевић.

По повратку у Краљево није више било никаквих амби-ција, посебно не жеље да се више бави новинарством. Саз-нао је тадашњи главни уредник „Ибарских новости“ да ВојаБлагојевић доста чита, а како није било много младих који субили спремни да се упусте у авантуру каква је било бављењеновинарским позивом, предложи му да постане сарадник.

Одсуство било каквих сазнања о овом типу новинарства де-ловало је обесхрабрујуће, али је ипак прихватио да напишеприказ позоришне представе са репертоара локалног театра.

„Бели се усамљено једро“ назив је романа руског писцаВалентина Петровича Катаева на основу кога је направљенапозоришна представа. Посета позоришту и веома озбиљанприступ писању оставио је добар утисак на уредника, а првитекст објављен у новинама био је велики подстрек за младогчовека који постаје свестан да може да ради новинарскипосао.

- Био сам млад и амбициозан и са великим усхићењем на-ставио да радим и даље. Већ су наилазиле нове идеје, па на-пишем причу или коментарчић, тако да сам полако улазио уту професију и необично је заволео, а волим је и данас –прича Благојевић.

Били су то почеци успешне новинарске каријере , али и„Ибарских новости“ које су као медиј биле апсолутно неоп-ходне у бурно послератно време, јер је Краљеву била по-требна новина која је временом учвршћивала позицију улокалној средини. Није тада још било ни радија ни телеви-зије, па су новине биле једини начин да истина о различитимдешавањима допре до грађана. Број текстова се повећаваосве док једног дана у редакцију „Ибарских новости“ ниједошао новинар и главни уредник новопазарског листа „Брат-ство“ Ђорђе Поповић са понудом младом новинару да дођеу овај град.

Па иако није било страха од обавеза чињеница да се тра-жило да прави комплетне новине изазивала је одређену дозуподозрења. Са друге стране сусрет са новом, потпуно непо-знатом, средином будио је знатижељу, а година дана, коликоје требало да остане тамо, није се чинила тако дугом. Првисусрет са градом завршио се у блату до колена по изласку изаутобуса на плацу који се звао аутобуска станица.

- Помислио сам, западох у средњи век. Било је ужасно, јерје Нови Пазар био потпуно запостављен, а ја сам са великомскепсом ушао у редакцију са две канцеларије, главног уред-ника и чиновнице, без икаквих других служби, без дописникаи без ичега другог. Нису чак ни новине чували. Било је ту самопет, шест заосталих примерака новина које су изгледале по-четнички, као билтен. Видео сам да ме чека огроман посао иприонуо да радим, да се бавим истраживачки, активним, пра-вим новинарством, бар како сам га ја схватао, у једној по-тпуно непознатој средини која је према мени била више негокоректна. Пазарци су, бар у време кад сам ја био тамо, билиотворени људи. Ако су вас прихватали и видели да сте човек,да имате душу, уверења, да поштујете њих и њихов начин жи-вота, прихватали су вас оберучке, и обрнуто – прича Воја Бла-гојевић.

Схвативши да му таква средина одговара прионуо је напосао и врло брзо добио подршку свих институција и поједи-наца који су у Новом Пазару заузимали значајне положаје.После само четири броја „Братство“ које је излазило петнае-стодневно почело је да личи на праву новину на коју се увреме изласка чекало у редовима.

Новине су постале нешто што се сматрало врхунским уживоту сваког човека у Новом Пазару, било да се ради о по-

50

51

52

зитивном или негативном контексту, и била је велика стварда се неко појави у њима. Највећи пех у животу, или највећарадост тог света, била је, каже Благојевић“ да их „испушћишу новине“.

Брзо су дошљака, који је схватио да има шанси да направинешто што је желео, а желео је да направи добру и праву но-вину, прихватили и обични људи на улици. Прилагођавајућисе њиховим обичајима и начину живота спуштао се Воја наниво тих људи остајући увек супериоран са жељом да на-метне своје схватање које је било позитивно. Одбачене и при-лично запостављене генерације старих Пазараца оценио јекао врло добре и родољубиве.

Све то утицало је да се првобитно планирани боравак уНовом Пазару од годину дана продужи чак три пута. Али, ак-тивност младог и амбициозног новинара није се завршаваларадом на листу.

- Једног дана сам у Културном центру открио „Искрину“киноапаратуру, агрегат и џип који није имао гуме. Из-дејствујем у Општинском комитету да се оспособи џип, а знаосам одлично да радим са киноапаратуром, јер ми то и спа-сило живот негде не неком острву. Моја идеја је била да идему крајеве који никада пре тога нису видели филм. Кад самотишао у Раждагињу пола сале је напустило пројекцију кадје почела пуцњава у једном ратном филму. Уплашили су секао кад су видели локомотиву у првом плану да иде на њих– сећа се са осмехом Благојевић.

Партијски функционер Бране Рашковић је обезбеђиваофилмове, а Воја путовао по селима око Новог Пазара и при-казивао их по задружним домовима, често и под ведримнебом кад падне мрак. Увек поново постављено биоскопскоплатно и агрегат који је правио буку па је морао да буде уда-љен од звучника. Тако је захваљујући доброј вољи и невиђе-ном ентузијазму Воје Благојевића светлост екрана полакодопирала до врлети Санџака. После првог приказивања Оп-штински комитет Социјалистичког савеза радног народа Југо-славије донео је одлуку да се младом новинару додели јошједна плата. Кроз санџачке врлети све чешће се проносио гласда је стиго Војкан са биоскопом.

Посета санџачким врлетима била је прилика за упозна-вање нових људи, пре свега оних писменијих, учитеља из сео-ских школа у којима је Воја врло брзо препознао базудописника. Развила се тако дописничка мрежа у којој сенашао и млади учитељ Данило Цвијетић, касније дугого-дишњи новинар „Ибарских новости“. У то време већ се наве-лико говорило о формирању региона са седиштем у Краљеву,а неколико месеци пре него што је „Братство“ расформираноу радни однос је примљен и Данило Цвијетић.

Бројне неочекиване ствари обележиле су живот и профе-сионални пут Воје Благојевића, између осталих и случајнипозив на један од само неколико телефона у Новом Пазару.

- Зове ме портир Хотела „Борјак“ и каже да је дошао некиновинар из Београда, а у хотелу нема слободног кревета. Биоје то касније чувени новинар НИН-а који је тада радио у „По-литици“. Имао сам стан у центру града, па га позовем да дођекод мене, а сутрадан у редакцију. Погледа неколико бројева„Братства“ и пошто је цело пре подне читао пита шта ја тра-

жим овде кад могу да радим у „Политици“. Било ми је доброи у Пазару, а после двадесетак дана добијем писмо од ле-гендарног шефа дописничке службе Добрице Кузвића који јепрочитао моје рубрике. Каже да се 1. јануара 1960. годинеотвара дописништво „Политике“ у Краљеву и зову ме дадођем. Обећају врло брзо стан и ја прихватим. Сачекам да серасформира „Братство“, предам документацију, фотоапарате,вратим се у Краљево и добијем решење о постављењу са пла-том том и том... – подсећа Благојевић на нову фазу у каријери.

Једна од првих прича била је посвећена првом пилотуНове Југославије Боћи Поповићу, првоборцу из Ратине и де-легату на Конгресу омладине којим је председавао личнопредседник Јосип Броз Тито. Сазнање да је ожењен Краљев-чанком било је довољно Благојевићу да ступи у контакт и на-прави причу власнику првог пасоша нове државе који јепотписао лично председник Југославије.

- После је то ишло у серији. Искрено и поштено сам заво-лео новинарство и трудио се да будем увек међу најбољима.Добио сам у професији сва могућа признања, али сам ис-крено, поштено и верно радио под врло тешким околностима– прича Благојевић.

Почетком шездесетих година прошлог века при општин-ским комитетима Савеза комуниста и Социјалистичког савезарадног народа постојале су такозване идеолошке комисије, апредмет жестоких критика био је главом и брадом Воја Бла-гојевић.

Један од повода био је текст под називом „Пас лаје, кара-вани пролазе“ о групи краљевачких културних радника којису о трошку државе са члановима породица путовали уСовјетски савез. Подигла се после тога велика бука у Краљевукоја је резултирала захтевом да се новинару одузму акреди-тиви. Воја је већ био цењен и поштован новинар „Политике“,а легендарни Влада Булатовић Виб направио карикатуру и на-писао да је судећи по написима Воје Благојевића Краљевоцентар света.

- Заседа Савез комуниста „Политике“, а једина тачка днев-ног реда питање Воје Благојевића. Од неколико стотина чла-нова сви једногласно стају иза мог текста, јер сам, како кажу,поштено и храбро иступио. Још једном сам био на Ошптин-ском комитету кад сам написао друштвену хронику „Магнох-ром у опанцима“. Направио сам рубрику гледајући из авионакојим сам слетао на спортски ареодром. Испред капије „Маг-нохрома“ огромна маса народа чека на излазак, иако јоштраје радно време. Пришуњам се и слушам шта причају, апричају о кукурузу и тиквама, ништа о производњи. Напишемшта је тема разговора и запитам откуд стотине људи за времерадног времена чека да изађе из фабрике и оду на њиве.„Магнохром“ је био моћан, а њихова партијска организацијаупути захтев Општинском комитету да ме истерају. Опет са-станак и иста одлука да сам се доказао као поштен и савестанновинар који је рекао истину – каже Благојевић који је се-дамдесетих година прошлог века објавио у „Политици“ 856написа за само годину дана.

Све то сведочи о изузетно истрајном и преданом раду окоме је писало и интерно издање листа „Политика“ наме-њено запосленима у предузећу.

53

54

Представљена монографија Гледића

ВОДИЧ КРОЗ СРПС- Суморну слику о српском селу потврђује и Гледић у коме је 1948. године било 284

куће, док данас активних има само 78. - Подаци говоре да је 1961. године у селу било1130 становника, да би тај број до 2002. спао на 352

Пон

едељ

ак, 4

. мар

т

55

СКА СЕЛА - ГЛЕДИЋ

Бројним веома успешним и добропосећеним серијалима, одржава-ним током протеклих десетак го-

дина, Народна библиотека „СтефанПрвовенчани“ придружује „Водич крозсрпска села“. У програму који је пред-ставио Гледић учествовали су ауторкамонографије о овом селу надомак Кра-љева Вера Плазинић, старешина ЦрквеСвете Тројице Јован Ђорем, Милан Ма-тијевић, Емилија Димовска и ДраганаВељовић

Иако се често говори да је Србијасељачка земља поражавајуће делујечињеница да у њој свако четврто селоодумире. И док у 1200 села нико неживи у њих 200 већ двадесет годинанико није рођен, а четвртина пољо-привредника старија је од 60 година. Усрпским селима празно је 40 хиљадакућа и исто толико штала, а медији свечешће извештавају о онима која су за-парложена, у којима нико не живи икућама које је могуће купити за 1000евра. Од пет милиона хектара по-вршина погодних за гајење разнораз-них култура обрађује се тек десети део,а многобројне акције државе остајусамо у назнакама. Имамо Министар-ство за пољопривреду, Одбор за селоСрпске академије наука и уметности,Републички завод за проучавање села,Српско удружење за социологију и по-љопривреду села, а за живот на селуборе се само они који тамо живе.Појединачни покушаји да се нештобитније промени не дају задовоља-вајуће резултате иако охрабрујуће де-лује податак да у земљи постоји 150удружења жена са села које покуша-вају да од заборава сачувају старе за-нате и помогну локалномстановништву да остане тамо где је жи-вело.

Завичајно одељење краљевачкебиблиотеке већ 40 година прикупљаграђу о Краљеву и Краљевчанима.Грађа се састоји од монографија насе-љених места, институција, географскихподручја, а она о Гледићу само је јошједна у подугачком низу. Чињеница дасело постоји више од два века, а да сужитељи овог горштачког места све товреме привређивали и борили се засвој опстанак, допринело је да место

на размеђи две велике вароши уСрбији буде уз помоћ монографијепредстављено ширем кругу Краљев-чана.

Како се географски налази измеђуКраујевца, који је брзо израстао у еко-номски, и Краљева које је постало ве-лики административни центар,житељи Гледића одувек су били окре-нути према ова два града. Село је оп-стало захваљујући породицама садоста деце чији су чланови сигурностналазили у породичним задругама.Пажљиви читалац из монографије саз-наје да су се бавили сточарством и во-ћарством, а градили воденице иваљарице које су користиле снагу гле-дићких река и потока за дораду сукна.И док је један број млађих остајао населу други су преко Бајчетине и Аџи-них ливада силазили у Грошницу,Ердеч, Белошевац и Станово, а одатлетражили запослење у Војнотехничкомзаводу, крагујевачком занатству, уго-ститељству и трговини.

Када је 1905. године Србија донелаЗакон о узимању кредита за преору-жање и изградњу железница отворилису се велики послови, а велики бројмладих из Гледића отишао у Кра-гујевац чији се развој није одвијао рав-номерно, већ у таласима.

Након што је почетком двадесетогвека у Краљево стигла пруга великиброј гледићких рабаџија је за њену из-градњу, уз огревно дрво, довозиократку обловину и снабдевао при-вреду пружним праговима који сууграђивани у деоницу од Краљевапрема Чачку. О великом броју раба-џија са ових простора сведочи и из-градња црквене кафане и штале уЧукојевцу у који су са великим бројемзапрежних кола силазили са простораГледића. Пошто би ту преноћилираном зором следећег дана наста-вљали би преко Витановца према Кра-љеву.

Након малог застоја крајем трећедекаде двадесетог века, када је почелаизградња пруге нормалног колосекаод Краљева према Крагујевцу, поновосу младићи и радна снага са ових про-стора ангажовани од стране различи-тих предузимача на земљаним

радовима и насипању железничкетрасе. Довозили су Гледићанци поноводо Краљева грађу која је после обраденастављала пут до Ћићевца, да бинакон импрегнације била уграђиванаиспод железничких шина.

После Првог светског рата једанброј житеља Гледића се окренуопрема Краљеву у које је дошла новаиндустрија, Железничка радионица иФабрика аероплана у којој је великиброј њих нашао занимање. И поредсвега никад нису напуштали поро-дични праг, а породицу су помагалиновцем који су зарадили у граду. Де-шавало се то и после Другог светскограта када је велики број младића изГледића ушао у обнову ратом разру-шене земље и привреде, али је трендповратка кућама задржан.

Упркос сталном кретању станов-ништва током два века опстало је селокоје данас има око три стотине жи-теља. Иако је натурална производњаодлучујуће утицала на опстанак дрМилан Матијевић верује да инду-стријализација није дозволила да сеоно, а ни друга села, развијају потреб-ним темпом. То је ваљда и разлог штомнога и данас нестају. Зато књигесличне монографији о Гледићу, која јеспоменар или туристички водич, требада буду инспирација млађим генера-цијама да даљим истраживањима до-принесу већем броју записа о селимана обронцима Гледићких планина.

Прота Јован Ђорем, који је пунихдвадесет година духовно руководиоовим крајем, сведочи о месту позна-том по части, вредноћи, поносу, до-стојанству и људима који су увек зналида цене веру, славу, традицију и оношто је припадало прецима.

Прва насељена места у овом крајуБорач и Честин, каже он, помињу сејош у 12. веку. Стефан Немања, који секао жупан помиње 1168. године, вла-дао је до 1196. када је на великомскупу код Новог Пазара предао властсиновима Стефану и Вукану да би сепосветио Растку и отишао на СветуГору. Борачка жупа се као важно местопомиње све до 14. века када се првипут у летопису манастира Каменцапојављује име Гледићких планина.

56

57

Било је то време када је деспот СтефанЛазаревић градио манастир Каленић,а материјал за градњу и камен возиоиз Борча.

- Добар део запрега могао је да идедо Честина где су део товара истова-рали и даље превозили преко Гледић-ких планина. Историја манастираКаменца говори да је један слуга бионепослушан, па је на страну остављаокамен по камен. Када га је деспот Сте-фан позвао на одговорност рекао је„господару, ти своју душу спашавашзидајући манастире, а ја бих као слугакад завршите да направим један малиманастир са мојим каменцима којеостављам“. Већ у 14. веку духовно сре-диште из Борча и Честина пребацује сеу Гледић и Годачицу. После распада не-мањићке државе, која је трајала 204године, и смрти цара Душана главе-шине полако преузимају део по део.Тако је овим делом владао цар Лазар,ужичким крајем Никола Алтомановић,

а пазарским крајем браћа Мусићи –објашњава Ђорем.

Дрвени манастир Згодачица, којисе налазио на путу од Годачице премаПрњавору, имао је рибњак и неколикодесетина монаха, а страдао је почет-ком 15. века после битке на Косову. Ле-генда каже да су монаси сахрањиваниу порти старе цркве у овом месту, акада су приликом истраживања отво-рени гробови целе долина је, кажеЂорем, замирисала посебним мири-сом. Кости су сахрањене у олтарскомделу манастира Згодачица који је по-стао васкрсење манастира који се у товреме налазио у атару према Гледићу.

Место Гледић први пут се у паро-хијској администрацији помиње 1875.године у време када је почела из-градња старе цркве у Годачици. Црквује правио избеглица из Босне Травни-чанин Петко Јагодић, уважен и пошто-ван домаћин који је мештане напричешће водио у цркву брвнару која

се у то време налазила у Чукојевцу. До-лазили су у њу и становници бројнихоколних села, па се сатима чекало наред и остајало до касних поподневнихсати. Трајало је то све до 1874. годинекада се Петко заклео да више неће до-водити народ који нема времена дачека толико. Тако је сам започео из-градњу цркве на месту на коме се на-лази и данас и зидао све док му нијепонестало средстава.

- Кад је дотерао до прозора вишеније имао, па је сазвао народни збориспод крушке са јужне стране цркве.Попне се на сто и позва народ да по-могне. Годачичани, Раваничани и Гле-дићанци први су прискочили у помоћи идуће године се причешћивали уновој цркви Успења мајке Божије у Го-дачици.

То говори о Гледићанцима каовредним, радним, активним људимаод традиције. Ситуација је била сличнаоној из 1966. године, када је прављена

58

парохијска кућа у Годачици, а правиоје прота Михаило који је становао при-ватно и стално имао проблем поди-зања кирије. Пожали се да је топостало проблем, а био је један од во-дећих људи у селу, па су мештаниодмах отишли до цркве, одредили ло-кацију и заказали дан за изградњу те-меља, а Гледићанци су били задужениза метеријал. После само петнаестдана са 12 запрега са меденицама кре-нули су из мајдана Костадиновића сакаменом и кућа је направљена. То јепоказивало слогу, љубав и поштовањеГледићанаца – каже прота Ђорем.

Најтежи период у историји Гледићамештани су преживљавали током Дру-гог светског рата, јер ни једно другосело није претрпело тако велике гу-битке у људству. Јован Ђорем потвђуједа је у Годачици, која је имала 380кућа, од српске руке, са било којестране, страдало девет особа. У Гле-дићу их је било 60 више. И док је 1948.

године у селу било 284 куће данас ак-тивних има само 78. Подаци говоре даје 1961. године у селу било 1130 ста-новника, да би тај број до 2002. спаона 352.

Драгана Вељовић каже да је поро-дица Ђусић, из које потиче, досељена уГледић у 15. веку. Када су на месту накоме су желели да направе кућу про-нашли лулу од казана за печење ракијецео засеок је добио име Ракије, а ста-новници прозвани Ракичани.

Гледић је од 18. па све до почетка20. века било напредно село пуно уг-ледних и имућних домаћина који су себавили сточарством и ратарством, апрвенствено производили ракију, сувешљиве и пекмез. Учествовали су у јав-ном и политичком животу Отоманскеимперије, а и Србије после ослобо-ђења од Турака. Све што су произво-дили пласирали су у Крагујевац,Београд, Пешту и Беч, а са бројних пу-товања доносили многе обичаје и део

културе са којом су долазили у контакт.Карактеристично за Гледић тог пе-риода било је школовање све деце. Идок је највећи број њих завршаваосамо четворогодишње образовањедеца из имућнијих породица наста-вљала су школовање у крагујевачкојгимназији и учитељским школама.Има података и о томе да су заврша-вали друге школе, међу осталим и ме-дицину, а Михајло Ђусић је стекаозвање доктора теолошких наука.

После Другог светског рата ситуа-ција се знатно променила. Воћњаци сузапуштени, јер је један део био одузет,а велики порези и мало радне снагедопринели су стагнацији села. Најно-вијим напорима гледићких ентузијастапоново се интензивира производњаракије која полако проналази купце иизван Србије. Паралелно са тим по-чиње развој сеоског туризма, а у Гле-дић стидљиво стижу и први туристи изиностранства.

59

60

Пон

едељ

ак, 4

. мар

т

61

Скоро четврт века Удружења ликовних уметника „Владислав Маржик“

БОЉИДАНИ

ЗАКУЛТУРУ

- У другој половини прошле године од укупно 7 за културу је опредељено 4 милиона динара.Три четвртине средстава припало је културно-уметничким друштвима док је популарни

„Маржик“ морао да се задовољи са 300 хиљада динара, а то је два пута више од онога штодобија Књижевни клуб. - Новоформирана Комисија за културу требало би да утиче

на избалансиранији приступ финансирању потреба удружења грађана и утврди интересеграда у области културе како би се избегле бројне манипулације које су обележиле

досадашњи период

УКраљеву већ пуне 23 године сауспехом ради Удружење ликов-них уметника „Владислав Мар-

жик“ које окупља више од стотинусликара. Половине од њих је са висо-ком стручном спремом из различитихобласти. Као главни актер свих ликов-них и уметничких дешавања на овомпростору окупља ликовне уметнике сатериторије читавог Рашког округа, ациљеве остварује у складу са статутомкоји дефинише афирмацију ликовнеуметности на простору који удружењепокрива. Поред праћења свих деша-вања везаних за ликовне и визуелнеуметности у Србији, а и Краљеву,Удружење помаже члановима даостваре потребе које имају.

У складу са позитивним пропи-сима рад Удружења каналише Скуп-штина која именује Управни иНадзорни одбор и Уметнички саветкоји стручно разматра и доноси го-дишњи програм рада. Управномодбор поред предлога изложби којеће бити реализоване разматра и за-хтеве за пријем нових чланова.

Програм рада се углавном односина организовање самосталних и груп-них изложби локалног, републичкогили међународног карактера. Једнаод њх је и Новембарски ликовнисалон који се са успехом организујевећ 13 година. Као најзначајнија ма-нифестација Удружења, на коју при-стижу радови ликовних уметника изцеле земље али и иностранства, већ јена ширем простору Србије препознатпо вредностима које промовише.

Значајно место у раду Удружењапредставља и Дечји новембарски ли-ковни салон на коме ученици основ-них и средњих школа сваке годинепоказују колико је напредовала на-става ликовне културе на територијиРашког округа. Салон представља исвојеврсни пресек онога што се по-стигло од новембра једне до новем-бра наредне године, а наставницимапружа прилику да виде шта се у овојобласти ради у другим школама. Три-наестогодишње искуство потврђујеизузетну сарадњу са просветним рад-ницима који у својим школама врше

прву селекцију у складу са пропози-цијама салона.

Председник Удружења ликовнихуметника Иван Милуновић са посеб-ним поносом истиче и прошле годинепокренуту манифестацију Студентскицртеж од које се и у наредном пе-риоду очекује излагање радова најбо-љих студената са свих факултета уСрбији, али и ширег региона.

Низу значајних и озбиљних мани-фестација придружује се и Интерна-ционални салон графике за који јеконкурс већ расписан, а радови су по-чели да пристужу са свих светских ме-ридијана. Повод за покретање оваквеманифестације, поред осталог, лежи учињеници да је графика посебно по-годан медиј који за разлику од слика искулптура не захтева превелике трош-кове за транспорт радова. Поред бео-градског Бијенала графике и Бијеналасуве игле у Ужицу краљевачки салонје једна од најзначајнијих манифеста-ција овог типа од које се очекује да уз-дигне град у смислу ликовних ивизуелних дешавања.

Културну понуду обогаћују ибројне изложбе које се организују усарадњи са околним градовима, па суКраљевчани у ситуацији да виде и деоликовне понуде која стиже из Чачка,Горњег Милановца, Ужица, Крагујевцаи других градова.

Краљевачко удружење ликовнихуметника поред високообразованихокупља и аматере и самоуке сликаре,а име је добило по првом школова-ном сликару у Краљеву ВладиславуМаржику. Иако је веома значајан у ли-ковном животу овог краја Маржиковоиме није довољно познато изван Кра-љева, па је и то био један од поводада се као алтернативно оснује јошједно удружење ликовних стваралацакоје укључује и примењене уметнике.Избегнута је форма формирање сек-ције у оквиру постојећег удружењакако би се квалитет подигао на вишиниво и лакше аплицирало према ре-публичким и међународним фондо-вима за суфинансирање рада.

Као и сва друга удружења грађанаи два која окупљају ликовне ства-

раоце функционишу као непрофитненевладине организације и учествују урасподели оно мало средстава наме-њених култури. Основни проблемпредставља управо чињеница да обафункционишу као невладине органи-зације.

- Као удружење грађана немамостатус установе културе, а наш про-грам у стручном погледу не заостајени за једном другом у граду. За нашугалерију су чули сви у Србији и немауметника који у њој није излагао.Правни модел је проблематичан у од-носу на апликацију према локалној са-моуправи, а био би превазиђенпроменим статуса, па смо покренулииницијативу о оснивању буџетскеустанове која би се звала Градска га-лерија. Политичка воља за то постоји,кренуло се у процедуру, па се надамода ћемо до 2014. године да стекнемозвање установе културе која ће се фи-нансирати из буџета – каже Милуно-вић свестан чињенице да би у томслучају директора именовала Скуп-штина града.

Уплитање политике у културу ни-када није дало добре резултате, алиби то у овом случају било далеко де-лотворно ако се има у виду неизвес-ност са којом се Удружење суочава.Ретки су периоди, каже Милуновић,када је Удружење било у ситуацији дана време плати све трошкове за кому-нално одржавање тако да се свих овихгодина рад заснивао само на енту-зијазму.

Локална самоуправа два пута го-дишње расписује конкурс за суфина-нсирање пројеката удружењаграђана. У другој половини прошлегодине од укупно 7 за културу је опре-дељено 4 милиона динара. Три четвр-тине средстава припало јекултурно-уметничким друштвима докје популарни „Маржик“ морао да сезадовољи са 300 хиљада динара, штоје два пута више од онога што добијаКњижевни клуб.

Ове године је по први пут при ло-калној управи формирана Комисија закултуру која би требало да утиче наизбалансиранији приступ финанси-

62

63

Иван Милуновић

64

рању потреба удружења грађана. Онатреба да утврди интересе града у об-ласти културе како би се избеглебројне манипулације које су обеле-жили досадашњи период. Милуновићуказује да је, под утицајем разнораз-них политичких притисака, свакастранка својим „пуленима“ омогућа-вала повољније финансирање, па суфолклорне организације трошиле и90 посто средстава намењених фина-нсирању културних дешавања.

- Постоји велики вакум где можеда се манипулише, јер се радило безкомисије која је стручна и компетен-тна за утврђивање интереса. Ове го-дине има помака тако да неће моћида дође до толиких манипулација. По-кушао сам два месеца пре расписи-вање конкурса да покренеминицијативу да се, по угледу на Ми-нистарство културе и друге градове,измени одлука и буџет пропорциона-лно подели на различите области укултури, јер интерес града треба дабуду и сценска уметност, и књижев-ност, и визуелна уметност, и фолклор,а не само фолклор. Али, ако у коми-сије ставите некомпетентне људеонда они, из политичких или личнихинтереса, форсирају одређене гране,

па дође до осцилација које су биленезапамћене – каже Милуно-

вић.Од комисије која би дело-

вала саветодавно и помоглаГрадском већу да донесе ис-правније одлуке очекује седа допринесе побољшању уовој области што би неми-

новно требало да сеодрази и на рад ликовнихудружења. За разлику одправног статуса, који у

удружењу оцењују при-митивним и на нивоупрвобитне заједнице,о доброј позициони-раности у стручноммиљеу, и угледукоји „Маржик“ужива у ликовном

свету, сведочи и 100 захтева за орга-низовање изложби у овој години.Стручни савет је изабрао само 40 какоби се изашло у сусрет и краљевачкимсликарима, али организовале и ре-публичке и међународне изложбе.

Међу излагачима је све више про-фесора са српских унуверзитета којина основу Закона о стручном усавр-шавању, због акредитације и рефе-ренци, имају обавезу одржавањаодређеног броја изложби у петого-дишњем периоду. Поред чињеницеда су овакве изложбе веома квали-тетне не треба занемарити ни да јењихово одржавање јефтино збогучешћа излагача.

Већ почетком наредне недељепред љубитељима ликовне уметностије изложба мексичке графике која сеорганизује у сарадњи са амбасадомове земље. Током седам дана Кра-љевчани ће моћи да виде радове триврхунска уметника који су професорина универзитетима у Мексику.

У априлу почиње интернациона-лни Салон графике на који су већ по-чели да пристижу радови изСловеније, што је резултат сарадње саМарибором, а чланови мариборскогудружења су уметници из готово целеСловеније која је позната као центарграфике у овом делу света.

Активности на локалном нивоу де-финисани су статутом Удружења којеувек излази у сусрет локалној самоу-прави, и другим организацијама, кадаје у питању обележавање значајнихдатума из историје града. Тако је про-шле године на Краљевдан покренутаизложба краљевачких уметника накојој су учествовали готово сви сли-кари.

- Поред организовања изложбиучествујемо и у организовању ликов-них колонија. Четири године заредомсмо организовали Ликовну колонијуРудно, коју смо покренули с циљемразвоја и афирмације културе, али иповезивања културе са развојем сео-ског туризма. Иницирали смо причу онеразвијеним ресурсима општине и

краја, јер се Рудно налази на локали-тету значајног историјског наслеђа из-међу задужбине Јелене Анжујскеманастира Градац и задужбине Сте-фана Немање манастира Студенице –каже Милуновић подсећајући да јеУдружење ликових уметника „Влади-слав Маржик“ иницијатор Ликовнеколоније Студеница која се послед-њих година одржава под патронатомТуристичке организације Краљево. Са-радња две институције је настављенаи после тога, јер се завршна изложбаодржава у галерији удружења.

Ликовна колонија на Рудну орга-низује се уз помоћ Дечјег одмара-лишта „Гоч“ које на овој планини иманедовољно искоришћене смештајнекапацитете, па је циљ да се и међуна-родној заједници укаже на туристичкепотенцијале Голије. Због тога ће коло-нија, која је претходних година ималалокални карактер, од ове године пре-расти у међународну. Недовољнасредства до сада су је ограничавалана само три дана, а Милуновић оче-кује да ће ове трајати целих седам.

Поред Рудна повремено се и усамом граду организују ликовне ко-лоније које трају два, или три дана.Развој и афирмација ликовне делат-ности кроз градске галерије назив јепројекта на основу кога се од локалнесамоуправе очекују средства за орга-низацију Краљевачке ликовне коло-није у јуну ове године. У току колониједвадесетак уметника треба направи40 слика које би биле поклон локалнојсамоуправи.

- Очекује нас реализација обимногпрограма за ову годину. Имамо ве-лики број самосталних и групних из-ложби, имамо и међународни салон.Очекујемо и проблеме с обзиром дасе организује први пут, али ћемо се изгодине годину трудити да их превази-лазимо. Међу нама постоји велики ен-тузијазам, а потребна је великахраброст да се покрене једна такваманифестација – каже на крају ИванМилуновић.

65

66

Нов начин финансирања спорта

РАЗВОЈСПОРТА НАЛОКАЛНОМНИВОУ- У имплементацији Закона о спорту поред Министарства омладине и спорта партнери

су Спортски савез Србије и Олимпијски комитет Србије, а од скора и Стална конференција градова и општина као спона са локалним самоуправама

Утор

ак, 5

. мар

т

67

Период транзиције оставио једубок траг у готово свим сфе-рама друштвеног живота, а није

мимоишао ни спорт. Све мања ула-гања неминовно су утицала на врхун-ске резултате, али и на широк кругнајмлађих који се са њим најчешћесрећу са првим школским данима. Не-гативна искуства из прошлости, и по-треба усаглашавања прописа саевропским нормама, резултирали супотребом да се већ од почетка 2015.године пређе на нов систем финанси-рања у спорту. Онима који полажуправо на спортски динар средства ћебити додељивана на основу пројекатаса пројекцијом од једне до пет година.Обавеза буџетских корисника је дабуду добро упознати са свим дета-љима закона који регулише ову мате-рију, па је Стална конференцијаградова и општина – Савез градова иопштина Србије у Краљеву организо-вала прву од четири регионалне кон-ференције о развоју спорта на

локалном нивоу. Поред Краљевасличне конференције биће одржане уВаљеву, Сомбору и Пироту.

Прва регионална конференцијапод називом „Развој спорта на локал-ном нивоу“ окупила је представникерепубличких и покрајинских инстуту-ција надлежних за спорт, представ-нике локалних самоуправа, локалнихспортских и гранских савеза, као и ди-ректоре основних и средњих школа.Регионалне конференције предста-вљају наставак активности Сталне кон-ференције градова и општина из 2012.године када је спроведено прво истра-живање о стању спорта на локалу. Ак-тивности се реализују уз подршкуШвајцарске агенције за развој и са-радњу, а у оквиру пројекта „Институ-ционална подршка Сталнеконференције градова и општина.“.

Истраживања показују да су најси-ромашније општине у Србији за спортиздвајале и 10 посто буџета, мада сепросечна вредност издвајања креће

око три процента. Чврста одлука ло-калне самоуправе у Краљеву усмеренаје ка омасовљењу спорта, пре свега ба-зичног из кога се стварају таленти, пасу баш за ову сврху издвојена значајнасредства што потврђује опредељењеда се омасовљењем што више младихудаљи од девијантног понашања иупути на прави живот. Из градског бу-џета је прошле године на име дотацијаспортским организацијама, удруже-њима и клубовима пренето око 43 ми-лиона динара, а за ову је планирано 12милиона више. По јавном конкурсу засуфинансирање пројеката удружењаграђана пренето је 15 милиона ди-нара, а ове године ће у те сврхе битиутрошено два милиона динара више.Стратегија рада у овој области се свевише заснива на масовности и развојушколског спорта обезбеђивањем адек-ватних услова за тренинге и суфина-нсирање рада спортских клубова,удружења и организација.

Србија је посебном стартегијом де-

68

финисала развој спорта деце и омла-дине, школске инфраструктуре иврхунског спорта, а од ње се очекује дапружи одговор на питање у које сег-менте спорта је најефикасније инајпримереније улагати новац поре-ских обвезника. Досадашња искуствапоказују да најтању нит у читавом про-цесу представља финансирање школ-ског спорта. Новац је углавномусмераван према клубовима, па је оношто може да се понуди школској попу-лацији било недовољно. И баш у овомсегменту очекује се кључна улога ло-калне заједнице.

Рок актуелне Стратегије развојаспорта истиче ове године, па је почелаизрада нове, а од јединица локалне са-моуправе очекује се да у року од шестмесеци ускладе програме развојаспорта на својим територијама са овомстратегијом. Након усвајања репуб-личке стратегије сви ће бити у обавезида усвоје усаглашену која ће уважаватиспецифичности локалне средине.

Мр Драган Атанасов, помоћник ми-нистра за спорт истиче да најновијиЗакон о спорту прати и 41 подзаконскиакт, правилник, уредба или одлука.Нека од ових докумената су већ објав-љена док се објављивање преосталихочекује врло брзо. Тако ће већ почет-ком следеће недеље бити познат садр-жај Правилника о категоризацијиспортова и спортских стручњака, а докраја месеца и сви остали. Међу њимасу Правилник о утврђивању здрав-ствене способности и лекарским пре-гледима, Правилник о стручномнадзору у области спорта, Правилнико упису спортских удружења друштаваи савеза.

Јединице локалне самоуправе нисунаправиле правилнике о финансирањуспорта којима се јасно дефинишеначин и обим финансирања. Серијионих који треба да заокруже причу оспорту у Србији придружују се и новиПравилник о националним гранскимсавезима, Правилник о спортским гра-

нама, Правилник о спортским гранамаод посебног значаја за републику, Пра-вилник о матичним евиденцијама уобласти спорта, Правилник полазникастручног оспособљавања у областиспорта и евиденцији издатих уверења.Правилник о обрасцу и начину изда-вања легитимација спортског инспек-тора, евидентирање података,Правилник о мерама за утврђивањесвојства лица која се самостално бавеспортом. Листу допуњавају правил-ници о номенклатури спортских зани-мања и звања, стручномоспособљавању, дозволи за рад спорт-ских стручњака, обављању спортскихделатности, стипендирању врхунскихспортиста и Уредба о националнимпризнањима. У правилнике који нисудонети, а урађени су, спадају они којисе односе на националну категориза-цију спортова и спортских стручњака ишколски спорт.

Иако је за неколико процената по-већан број људи који се баве спортом

69

разлога за велико задовољство нема. Иако се честоистиче податак да смо спортска нација чињеницеговоре да се више од половине становника спортомне бави ни једном недељно. У таквој ситуацији имадовољно разлога за чуђење код постизања врхун-ских резултата.

Истраживање о финансирању спорта у земљамаЕвропске уније показује да се у Србији за њега из-дваја 5 евра по глави становника. Исто толико улажеХоландија, а Финска један евро више. Општине иградови у спорт улажу око 3 посто буџета што се по-казало недовољним. Са друге стране 0,38 посто којеулаже држава иако недовољно добро је избалан-сирано, па не утиче на стабилност система који имаконтинуитет и не урушава се због одличних парт-нера какви су национални грански савези . Како јеспорт деце и омладине дефинисан као приоритетСавет за школски спорт је као организација са оз-биљним буџетом сврстан у прву категорију премаправилнику чије се објављивање очекује.

Од нове стратегије развоја спорта очекује се дакаже какав систем школског спорта желимо, да лион треба да се одвија у клубовима, симбиози клу-бова и школског спорта или у оквиру секција, и коће све то финансирати.

Истраживање које је радила Стална конферен-ција градова и општина Србије даје податак о 137спортских стипендија, или 2,5 стипендије по оп-штини. Само 12 од 53 анкетиране општине и градаиздваја средства за спортске стипендије, па се по-ставља питање како се општина брине о младимспортистима. На стипендирање 323 спортистедржава годишње потроши око 207 милиона ди-нара. Заслужни спортиста добија 73 хиљаде динарамесечно, они са статусом међународног 48, а спор-тисти националног значаја по 34.

И ма колико били склони да тврдимо да је тешкобавити се појединим спортовима у Србији не требасметнути с ума чињеницу да они који остварују зна-чајне резултате добијају значајна средства. Тако уз700 евра стипендије освајач олимпијске медаљедобије 30 хиљада евра, као и његов тренер.

У Србији живи 543 добитника националних при-знања за које држава издваја 639 милиона динара,док је буџет за све националне гранске савезе окомилијарду и 400 милиона. Број корисника сред-става се повећава, па се поставља логично питањеколико ће то све сиромашнији буџет моћи да из-држи.

Нови прописи требало би да санкционишу исвако ненаменско трошење средстава. Тако чла-нови органа спортског удружења одговарају соли-дарно за штету коју спортском удружењупроузрокују својом одлуком, било да је она донетанамерно или крајњом непажњом. За штету не од-говарају они који су приликом гласања били про-тив, или су се уздржали од гласања. Све наводи назакључак да више није лако бити ни члан управногодбора неког клуба.

Запажено је да се у многим општинама рад онихкоји одлучују о финансирању завршава доношењемодлуке о додели средстава. Показало се да је тосамо пола пута и да процес финансирања треба даобухвати још потписивање уговора, правдање сред-става и изваштавање о реализацији програма закоји су добијена средства.

Због свега је и потребно да се донесу одгова-рајући правилници како би се и корисници и оникоји користе средства заштитили од свега што биприликом контроле могли да открију спортски ин-спектори.

70

71

Мало је оних који се сећају зимау селима подно Гледићкихпланина које су обележиле

педесете године прошлог века. Високснег и ниске температуре оковали суовај крај и половином јануара по-следње године прве половине дваде-сетог века. Није то спречавало вреднемештане Годачице да извршавају сва-кодневне обавезе, поред оних и премадржави. Прошло је тек пет година однајстрашнијег рада, па је у још рови-тим временима требало мислити и о

сигурности земље.Љубиша Вићентијевић је тих зим-

ских дана на војној вежби мислиовише о ономе што се дешавало у Года-чици, него о редовним војничким оба-везама. А у Годачици је управо тихдана његова супруга Мирослава оче-кивала принову. Притиснута муком инемаштином родила је сина Владанакоји о првим данима живота сведочисамо на основу прича које је каснијеслушао од мајке. Јануарски дани, не-маштина и помоћ ниоткуда пресудно

су утицали да прворођено дете будеи једино. Тежак живот у трошнојкући са само једном просто-ријом, без електричнеенергије, са обавезамаоца који је радио уФабрици вагона,оставили су трагана читаво де-тињство у ви-ш е ч л а н о јсељачкојп о р о -

72

Фудбал више од игре

ОД ГОДАЧИЦДОСВЕТСКИХВИСИНА

- Када је на самом почетку перспективне фудбалске каријере доживеоозбиљну повреду Владан Вићентијевић се посветио судијском позиву.

- После 23 године и 1080 утакмица, од најнижег до међународног нивоа,напустио је суђење у 44. години живота. – Каријеру је наставио

у фудбалским форумима и образовању младих судија

Пет

ак, 1

.мар

т

73

Владан Вићентијевић

Е

74

дици деде Љубише. Још од најранијемладости схватио је Владан поруке жи-вота, а рад и поштење највеће суврлине које је понео из породице.

Све то утицало је да основну школуу Годачици заврши као ђак генерацијеи врло рано се укључи у друштвениживот, а већ у шеснаестој години биоје председник омладинске организа-ције у селу. Поратне године обележиоје и технолошки напредак, али су раз-норазне новотарије прво стизале у гра-дове. Забачена села удаљена од градабила су ускраћена за многе радости, паје ваљда зато долазак првог телеви-зора у Годачицу био догађај од прво-разредног значаја. Долазили сумештани почетком шездесетих година,у касним поподневним часовима, ушколу да кроз нови прозор виде штасе то дешава мало даље од Годачице.Била је то прилика да омладинцистворе материјалну базу за неке ак-тивности, па су одлучили да наплаћујуулаз. Симболични износ наплаћивао јебаш Владан као председник омла-дине.

Живот у селу одвијао се у троуглушкола, црква и задруга. Релативнодобро очуван дом културе био је местоза одржавање различитих манифеста-ција, између осталих и повремено при-казивање филмова. Културни живот је,каже Владан, у то време био интензив-нији него данас када на селу све за-мире.

Полазак у средњу школу обележенје пресељењем у град. Као ђаку гене-рације није било тешко Владану да по-ложи тек уведени пријемни испит за

упис у Техничку школу у којој сеодмах укључио у друштвени

живот. Сећа се и данас изван-редне екипе ђака која је уче-

ствовала на различитимтакмичењима, али и дру-

гова који су остали деоњеговог живота. Били

су ту Фрањо Коси, из-ванредан фудбалер

у подмлатку Слоге,сада доктор

наука и профе-сор на Ма-

ш и н с к о м

факултету, затим Новица Дамњановић,Миле Јовановић и бројни други из ге-нерације у којој нико није поновиоразред.

Интензивни развој привреде могаоје да прихвати све младе и школованељуде, па је прво запослење Владандобио у Фабрици вагона која је водиларачуна о деци својих радника. Гигантмашинске индустрије запошљавао је5000 радника од који су чак две хи-љаде били млади.

- Једног дана дође код мене Слобо-дан Ђурђевић Цабо са предлогом да уГодачици формирамо фудбалски клуб.Иако нисмо имали готово никаквихуслова за то прихватио сам ту ини-цијативу, а као председник омладинеуспео преко фабричког синдиката даобезбедим део спортске опреме. Фор-мирали смо клуб „Јединство“ 1969. го-дине, а ја сам био први председник.Како нисмо имали игралиште као до-маћини смо дочекивали противникена игралиштима у Витановцу и Шума-рицама. Имао сам „фићу“, па предутакмицу одем у оближњу стругару гдесам узимао струготину за обележа-вање терена – сећа се првих дана фуд-балског клуба из Годачице ВладанВићентијевић.

Није било много слоге међу меш-танима, па је егзистенција клуба зави-сила само од групе непоправљивихентузијаста. Као проблем појавиле сусе стативе, па су са задружне еконо-мије у Лешеву десет километара но-сили омладинци довољно дугачкодрво да би заменили пречку на једномголу. Користио је Владан пријатељстваи добру сарадњу са војском краљевач-ког гарнизона. Командант ауто једи-нице Шиме Магић обезбедио је старетенковске маскирне мреже које су зав-ршиле на фудбалском игралишту.

Био је у то време Владан перспек-тивно десно крило коме се смешилауспешна фудбалска каријера. Повредана куп утакмици са екипом краљевач-ког гарнизона допринела је да онабуде настављена на сасвим другачијиначин. Сећа се Владан и после толикогодина блиског сусрета са голманомпротивничке екипе Бошком Кајгани-ћем, легендарним голманом краље-

вачке Слоге и београдске Црвенезвезде.

- Бацио ми се у ноге, а десна је у ко-лену добила неприродан положај.Иако је повреда привремено саниранастално сам осећао болове тако давише нисам могао да играм фудбал.Нисам у то време био ни довољно дис-циплинован и нисам имао довољнохрабрости да одем на операцију коју јеу то време успешно изводио лекарфудбалера Црвене звезде др БранкоНешовић. Кад ми је показао како торади уплашио сам се и одустао – при-знаје Владан.

Фудбал је и на најнижем нивоу ор-ганизовања био место за остваривањеразличитих интереса, често и политич-ких. И док су млађи трчали за лоптомиз љубави према спорту и доказивањаса надом да би могли да напредују,они старији су често тренирали стро-гоћу. Тако је и у „Јединству“ долазилодо честих несугласица између онихкоји су основали клуб и неких другихкоји су, користећи различите повољ-ности, покушавали да наметну некидруги начин размишљања.

- Залагао сам се за неке млађељуде, а неки други за старије. Једномприликом кад смо коначно дошли досвог игралишта за време утакмицебивши директор задруге, који је био ипредседник клуба на супротној поли-тичкој опцији, уђе у терен, узме лоптуи каже да нема више фудбала док ја ненапустим игралиште. Страшно сам серазочарао јер су моји пријатељи, абили смо као једна душа, ћутали. Никоми није дао подршку и као да су забо-равили све што сам урадио до тада, папокупим копачке и одем. Дуго сампреиспитивао себе и у широком лукузаобилазио центар села и фудбалскиклуб. Волео сам га неизмерно, као ифудбал, али ми је та ситуација са те-рена и подршка која је изостала, билавелика школа за неке друге животнеситуације – прича са сетом Владан.

Једина прилика да остане близакспорту који је неизмерно волео била једа се посвети судијском позиву. Оддванаест полазника курса за фудбал-ске судије тројица су доспели до најви-шег ранга такмичења у бившој

75

савезној држави, а Владан постао ин-тернационални судија. У екипи онихкоји су почињали успешну каријеру су-дије били су још изванредни играчСлоге Живојин Вукићевић Черчил иДражен Куч који је у суђењу стигао доДруге савезне лиге.

На територији бивше Југославијебило је доста клубова, али и великиброј судија, па је и напредовање билоспоро. Конкуренција је била јака, па сунапред ишли само они најбољи. Алипут до интернационалног судије по-чиње у најнижем рангу такмичења.Фудбалске утакмице у поморавскимселима недељом поподне биле суправи празник, посебно када су у пи-тању дерби окршаји клубова из сусед-

них села. Судио је Владан Вићен-тијевић у Мрсаћу, Ушћу, Обрви, Врби...

Доследан ономе што је научио ушколи за судије, а поштујући правилафудбалске игре, није се либио ни дапрекине утакмицу. Прва је била из-међу „Партизана“ из Врбе и краље-вачке „Електродистрибуције“ у којој јеиграо некада познати одбрамбенифудбалер Слоге Гане Тимотијевић,иначе Врбљанин.

- Једном нешто свирнем, а Гане сезалети на мене. Једва сам дотрчао достражарске кућице у „Копаонику“. Биоје то један од мојих првих прекидаутакмице. Неколико година касније завреме традиционалне утакмице ре-презентација Параћина и Краљева на

стадиону Слоге у екипи домаћина на-ступио је и Тимотијевић, тада већ у по-одмаклим годинама. У једном оштријем дуелу доживи тежу повреду, а јасам му заједно са покојним Милапи-цом први прискочио у помоћ и одвеодо Здравственог цетра где сам неко-лико сати чекао док се нисам увериода је добро. То је однос какав је у да-нашње време несхватљив, а ми смопоред свих несугласица осталипријатељи – каже Вићентијевић.

Ретки су тренуци када се некоме које толико година провео у спортупружи прилика да нашироко прича одогађајима од пре више деценија. Имада се на почетку углавном устеже,кад разговор крене навиру сећања, па

76

је тешко зауставити саговорника. Пре-кид прве утакмице повод је и за се-ћања на бројне друге који суобележили почетак каријере новопе-ченог фудбалског судије, између оста-лих и онај на утакмици краљевачког„Текстила“ у Грдици против истоименогклуба. Играч домаће екипе није могаодуго да гледа у црвени картон који мује показао Вићентијевић, па је пришаосудији, узео га из руке и згужвао. Биоје то довољан разлог да се, посту-пајући по правилима судијске органи-зације, прекине утакмица.

- Очеличило ме то, јер сам знао дасам у праву, па сам терао даље по-штујући неке своје принципе. Преки-нуо сам и у такмицу у Ласцу. У

комшијском дербији играле су, пово-дом сабора у овом месту, домаћини саекипом Врдила. Точи се ракија, свипију, а Врдила победе са 2:0 што јебило незамисливо у Ласцу. У једномтренутку публика улети у терен, а гол-ман домаће екипе ме позове да бе-жимо. Кућа му је била преко путаигралишта, прескочимо ограду па сеспасимо. После тог догађаја екипаЛасца је кажњена и две године нијемогла да одиграва било какве утак-мице на свом терену.

После три година дељења правдена утакмицама Општинске лиге пре-шао је Владан Вићентијевић у виширанг такмичења, Међуопштинску лигу.Била је то нова прилика да се, среди-

ном седамдесетих година прошлогвека, прошире видици и стекну новапријатељства међу фудбалским радни-цима околних општина, ВрњачкеБање, Рашке, Новог Пазара.

Преданост позиву и квалитет којисе константно кретао узлазном ли-нијом довео је Вићентијевића на местосекретара и председника Међуоп-штинског савеза фудбалских судија.Ветар у леђа додавао је Мића Павло-вић, велики ауторитет у судијској орга-низацији. Уз Черчила, који је већ судиоутакмице Друге савезне лиге, ка врхује сигурним кораком ишао и ВладанВићентијевић.

77

Агенција за визуелне комуникације „АРТ“

tomart@open.telekom.rs

www.dnevink.tk

www.novine-in.tk