ДНЕВИНККраљевачки

2

Нед

еља,

27.

јану

ар

sвети Сава био је први српски архиепископ,светитељ и просветитељ. Био је најмлађи синвеликог жупана Стефана Немање, крштен као

Растко, а када се замонашио узео је име Сава. НаСветој Гори се замонашио упркос снажномпротивљењу родитеља који су му наменили владарскумисију. Његовим устоличењем за архиепископа 1219.године утемељена је и самостална Српска православнацрква.

zаједно са оцем Стефаном, замонашеним каоСимеон, основао је Хиландар и изградио још 14манастира, постајући тако ктитор прве српске

духовне заједнице на Светој Гори. Написао je типик, покојем се монаси имају управљати и владати и житијесвог оца, пребодобног Симеона.

uСтуденици је 1209. године основао болницу, првуна подручју српске државе, сматра се зачетникомсрпске средњовековне књижевности, па је стога

и заштитник просветних установа.

sвети Сава је 1219. издејствовао аутокефалностСПЦ, а његова дела „Номоканон“ и „Синодикправославља“ постали су правни и духовни

стубови српске државности.

pреминуо 1235. године у бугарском граду Трновукао први архиепископ СПЦ а остао познатгенерацијама као утемељивач и творац

„светосавског православља“.

sвети Сава је установљен као школска слава напредлог Атанасија Николића, ректора Лицеја уКрагујевцу 2. јануара 1840. године одлуком

Совјета Књажевства Србског и исте године прослављану Крагујевцу и Београду.

sавина улога у мирењу завађене браће Стефана иВукана остала је упамћена као трајна опоменаСрбима да им је измирење једини начин

опстанка. Синан паша је на Врачару 1594. годинеспалио мошти Светог Саве које су до тада биле чуванеу манастиру Милешева. Сматра се да су Турци Савинемошти спалили у уверењу да ће тако уништити веру исваки утицај Светог Саве на Србе.

nајмлађи син великог српског жупана СтефанаНемање Растко рођен је 1169. године и још оддетињства показивао да је обдарен изванредним

даровима. Кад му је било 15 година, отац му оделиједан крај у својој држави, где би се учио управљању,а кад му је било 17 година, родитељи су већпомишљали и да га жене, мада је он већ почеомислити како да се одвоји од света, оде у манастир ипосвети се Богу.

uХиландару је Сава прикупио много побожних и убогословској науци учених људи, да се брину одуховној настави, те ускоро Хиландар постаде као

нека духовна академија за све оне који су желелидобити више богословско образовање. За време свогборавка у Србији Сава је настојао да се подижу цркве,уређивао је службу у њима, по угледу на службе уСветој Гори, уводио лепе обичаје, а штетнеискорењивао.

uдоговору са Стеваном и властелом, разделио јеСрбију на дванаест епархија и установиоепископске столице, а за архиепископију одредио

Жичу. У свим епархијама поставио је епископе, а запротопопијате протопопе. У црквеним реформама,Сава је забранио приношење крвних жртава у цркви исветковине пред црквом, те свечаре упутио у домове,створивши тако основу за прослављање Крсног именаили Крсне славе, како је то у уводу описано.

kад је увео ред, уочи Спасовдана 1220. године,сазове сабор код Жиче, па троноше Жичу и свогбрата, дотле великог жупана Стевана,

3

- Верници и Српска православна црква сваке године, 27 јануара, славе дан утемељивачасрпске цркве, државе и школства - Светог Саве. - Савиндан се обележава у свим школама у

Србији као радни, али ненаставни дан, па ђаци редовно долазе у школу да би присуствовалитрадиционалној школској слави

SVETI SAVA

4

миропомазе и венча краљевском круном. Тако јеСтеван постао први српски краљ.

pред смрт свога брата Стевана, Сава је и његазамонашио и дао му монашко име Симон, апошто је Стевановог сина Радослава поставио

за краља, пожели да испуни давнашњу жељу, пасе укрца на лађу и отплови у Палестину, где јепоходио сва света места. У повратку у Србију прваму је брига била да пропутује кроз народ, и онпредузме "канонску визитацију", делећи савете забогоугодан и честит живот. Савина путовања ипоуке и данас су се сачувале у предању српскогнарода, у многим причама и анегдотама. Послешест година после буне против краља РадославаСава окруни његовог брата Владислава, аРадослава закалуђери у Студеници, наденувши муиме Јован Монах.

nа сабору у Жичи, Сава изабере и посвети заархиепископа Арсенија, а он оде у Дубровник,па у Јерусалим, Александрију, Вавилон, у

Египат, на Синајску Гору, Антиохију и у свазначајнија места која се помињу у Библији. Свудаје лепо дочекан, па и од султана. Прилазили су муи мухамеданци, љубили руку или мантију иговорили да таковог хришћанина, за кога су чулида је Божји човек, још видели нису.

sвети Сава је умро 12. јануара, и у црквенимкњигама се тај дан бележи и спомиње, али сеслави 14. јануара по старом, односно 27. по

новом календару.

vерује се да је то зато што је протекло два данаод његове смрти док је глас о томе стигао уСрбију. Други мисле да је свети Сава сахрањен

14. јануара и да се зато слави тај дан, а трећисматрају да је умро у суботу 12. јануара 1236.године, а српска га црква слави 14. јануара затошто, по црквеном уставу, ни један светац не бимогао имати самосталне службе у попразништвуБогојављења за недељу дана од Богојављења. Дане би оснивач српске православне цркве остао безсамосталне службе, српско свештенство је одавнопреместило празновање његове успомене од 12.на 14. јануар, то јест првог дана у који, поБогојављењу, може бити самосталне службе.

sветог Саву славе и други православни народи,Руси, Бугари, Грци...

nа икони се свети Сава представља уархијерејском орнату, као кад је служиодржећи у левој руци архиепископски жезал, а

десном благосиљајући, а на слици коју је израдиосликар Ђорђе Крстић, уз дозволу митрополитаМихаила, за модел је узет прота МилојеБарјактаревић из Крагујевца.

sветог Саву су славиле све српске школе додругог светског рата, а кратко време и послерата. У Краљевини Србији установљен је

орден Светог Саве, којим су одликовани заслужниљуди, нарочито на просветном пољу. Још је царДушан, сматра се, установио орден Светог Саве,којим је обдаривао заслужне људе.

oсветом Сави постоје многе анегдоте и приче,али је народ испрео и праве легенде, у које јеунео и елементе многих ранијих митова. Он је

путујуће божанство, путује по српским земљама,заводи ред и благостање, учи народ како да оре,копа, кресањем огњила како да добије ватру, зенеучи да кувају, месе хлеб, ткају, плету, праве сир икисело млеко, коваче да кују гвожде, како се садилоза, како се добија вино...

pо легендама одузео је ђаволу Сунце, повратиослепом вид, оживљавао мртве, болесницимавраћао здравље, претворио скоруп у камење

а своје хртове у вукове, разговарао саживотињама, проклињао свакога ко би мупркосио, а клетве би му се испуњавале.

dодиром његове штаке потекла би вода изкамена, претварао је људе у животиње,отварао закључана врата, пресушивао воде,

спасавао људе од ђавоље власти, покретао језера,градове претварао у језера, створио медведа,вука, веверицу.

kао заштитник вукова, на свој дан Сава сепопне на крушку, позове све вукове, нахраниих и одреди чије торове има да посећују за

годину дана.

mноги посте за светог Саву недељу илипетнаест дана и тога дана не једу месочетвороножних животиња, да не би вукови

клали стоку.

aко загрми на дан светог Саве онда ће, понародном веровању, настати велики догађајина земљи. „Гром загрме на светога Саву, усред

зиме кад му време није“.

pриличан број извора, који се називају посветом Сави, су лековити, јер их је Саваотворио додиром своје руке.

5

pрошло је много векова од како је Свети Савазаменио овај привремени и пролазни свет онимвечним и непролазним светом. Иако су векови

прохујали од чудесне оне ноћи, како је некада певаоВојислав Илић, нама се и даље намеће питање, штаје младог принца Растка Немањића навело да донесеодлуку да дворску раскош замени монашкимподвигом?

zаиста, ту одлуку је тешко разумети све док неуђемо у несагледиве дубине и тешко додиривевисине вере којом је млади Растко постао монах

Сава и заувек остао Свети Сава. Биће да је Свети Саватрагао за вечношћу и, не мирећи се са пролазношћу,по речима апостола Павла, сматрао све за трице самода Христа задобије (Флп 3, 8), као и то, да све штоизгуби овде од овоземаљског, да ће стоструко добитиу непролазном Царству Христовом. Зато је Свети Савасве дао од себе да задобије онај драгоценијеванђелски бисер (Мт 13, 46). Само тако ћемо моћида разумемо и њега и сами себе, без обзира у којемвеку живели, које звање имали и коју функцијуобављали. Све ово значи да ми Светог Саву неможемо разумети ни схватити без Христа, јер акоХриста нема, ни Светог Саве нема.

tражећи Христа, Свети Сава је тражио и нашаоодговор на питање смисла и циља живота. Сатим питањем Свети Сава се суочио на самом

почетку свог живота. Без одлагања је одлучио да себори за живот у његовој богољовељанској пуноћи.Тако је одмах превазишао све страхове и недоумицене оптерећујући се неизвесношћу свакодневногпреживљавања и његов одлазак у манастирпредставља сигуран корак напред на животном путу,а никако бекство од живота.

sветитељски подвиг Светога Саве остварен је упреломном историјском тренутку за српскинарод. Боравећи у Светој Гори, Свети Сава се

сагнуо до праха земнога, да из праха леђима диженарод српски ка небесима, каже Свети ВладикаНиколај. Како смо рекли, напустио је царски двор,одрекао се раскоши и отишао у земљу ПресветеБогородице да поправи и просвети себе, како бикасније могао да поправља и просвећује друге. Свешто је имао давао је другима – живео је за друге. Засебе ништа није тражио, а све је добио и имао. Могаоје многима да влада, али је он изабрао да служисвима. Што се више одрицао од често неограниченихпотреба људске природе, то је боље потврђивао себекао личност. Код њега је све било универзално,саборно, свечовечанско и свеобухватно – ум, воља,осећање, љубав. Љубав је ширила његово биће донеслућених размера. Њоме се ослобађао оковасмрти, ускости и тескобе тако својствене људимаотуђеним од љубави.

nа Светог Саву се, као на ретко кога, односеХристове речи: Ја сам пастир добри. Пастирдобри живот свој полаже за овце своје (Јн 10,

11). Добар пастир је само онај, учио је Свети Сава,који јеванђелском науком и својим светим животомспасава људе од смрти тако што их учи ВечномЖивоту и Царству Небеском. Добар пастир себежртвује за свој народ и своје ближње, служећидругоме, све у љубави и за љубав. Свети Сава јежелео и хтео само једно, а то је, браћо и сестре идецо духовна, да Христос царује у свакој људскојдуши, у свакој породици, у нашој школи и целокупнојпросвети, да Христос буде све и сва за свако људскобиће, за свако људско друштво и да сви имају једанзакон – а то је Јеванђеље Христово и Његове светеврлине. Свети Сава нас је увео у породицу Једне,

Ј О В А Н МИЛОШЋУ БОЖЈОМ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ

СВЕМУ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И ВЕРНОМ СВЕТОСАВСКОМ НАРОДУ ОВЕ БОГОМ ЧУВАНЕ ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ,

БЛАГОДАТ ВАМ И МИР ОД БОГА ОЦА, БОГА СИНА И БОГА ДУХА СВЕТОГА И ДА МОЛИТВЕ СВЕТОГ САВЕ БУДУ СА СВИМА ВАМА

Свети оче Саво, моли Бога за нас!

Свете, Саборне и Апостолске Цркве основавшиаутокефалну Српску Цркву која је била и јесте водиљасвога народа у свим његовим приликама инеприликама. Он нам је дао Једног Истинитог Бога,Господа Исуса Христа. То је највеће дело које јеучинио и које је могао учинити за нас.

mного је мудраца земаљских, много је људиучених и људи неуких, који измишљају својепутеве и тврде како су то једини добри и

једини корисни и спасоносни путеви за људе. Али, нетреба много памети ни много знања, да се схвати дапостоје, заиста, само два пута, како је рекао ПророкБоxији: Стављам преда те пут живота и пут смрти (5.Мој 30, 15). Трећега пута за човека нема.

sвети Сава је изабрао пут живота, пут Господњи.Тај пут Господњи за који се определио Свети Сававоди ка свеобухватној, неизрецивој, неисказивој

Истини, која постаје светлост ногама људским. Онајкоји том Истином ходи, који њоме живи, који сењоме просвећује, сигурно ће стићи своме циљу,задобијајући, још овде на земљи, истински и правиживот, онај живот коме смрт не може ништа, онајживот који се изнутра у дубини зачиње, полако серазраста, надраста овај свет, његове границе и урастау безобалну Божанску вечност. Тај пут Господњи је путСветог Саве. Тога Пута – који, заиста, води у живот,Пута који јесте Истина и Живот, Пута који нијестранпутица већ циљ – био је учитељ Свети Сава,првопрестолник и наставник Православне ЦрквеСрпске.

dок смо ишли за Светим Савом, док смо ходилињеговим светосавским путем, добро смо зналико смо и шта смо, и куда идемо, и одакле

крећемо, и где треба да стигнемо. Ништа нас уисторији није могло збунити, нити уплашити, никонас није могао завести на страпутицу, нити одвојитиод пута истине и живота. А када смо његов путодбацили, када смо се од његовог пута удаљили, илипак, кад смо, у духовном слепилу, Светог Савупретварали у неки свој земаљски идол, лишен оногашто је основна стваралачка сила у њему, то јестличности Богочовека Христа и спасоносног путаГосподњег, онда смо се и ми духовно и историјскидезоријентисали. То нам се догађало понекад и удалекој прошлости, а нажалост то нам се догађа и усадашњости.

zато Светац, који је од Растка Христом постаоСвети Сава, поручује нашој омладини, чија седуша окренула ка непровереним вредностима,

да вреди само оно што смрт не може уништити, а тосу вредности на Христу утемељене, јер Христосникада не стари и над њим смрт не господари. Акоњега не усвојите за свог путовођу, за смисао и циљсвога живота, ваша узнемирена душа завршиће убезнађу и пропадању.

iз дубине векова, Свети Сава, као просветитељ иучитељ, говори и нама свештеницима, али инародним вођама, родитељима и учитељима,

једно и само једно: дозволите да будете просвећенида бисте могли просветити друге. Јер права просветаје једино она која у мрачну душу човекову низводимлазеве вечне Светлости Христове која просвећујечовека Светлошћу, коју никакава тама обузети неможе, нити било који ураган угасити. Наставник иучитељ пута који води у живот вечни и бесмртни,поручује свима нама увек: будите наставници иучитељи и просветитељи пута који води не у смрт, већу бесмртност, не у таму већ у светлост вечности.

pомолимо се зато Господу Христу и Светоме Савида нам отворе очи срца нашег, да нам очистидуше, да нам обасјају умове, да не лутамо у

историји, да се не двоумимо, јер припадамо народуБожијем који иза себе има више од десет вековазреле хришћанске историје. Припадамо народу којије свагда знао да је највећи и најјачи само када је саХристом и у Христу.

vратимо се Богу и Светом Сави да би нас Бог, помолитвама Светог Саве, обасјао светлошћуСвојом и научио нас путу Своме, путу који води у

живот вечни. Нарочито нека Господ и Свети Савапомену сву нашу децу, јер је Свети Сава и дечја слава,и да их спасе и избави од странпутица којим је ишлопоколење њихових очева. Да се деца врате путу којиводи у живот вечни, путу Светог Саве и свих Светих,јер у рукама данашње деце је судбина и будућностнашег народа.

mолитвама Светог оца нашег Саве, ГосподеИсусе Христе, Боже наш, изведи овај Својнарод на пут Истине Своје, пут вечни и

непролазни.

Епископ шумадијски

Дано у престоном Нам граду Крагујевцу 27/14. јануара 2013. године.

2

10

Утор

ак, 2

2. ја

нуар

11

Дочеку посмртних остатака присуствовали су чланови породице Карађорђевић, Алек-сандар II, принцеза Катарина, принчеви Петар, Филип и Александар, премијер СрбијеИвица Дачић, саветник председника Републике проф. др Оливер Антић, владика хво-

стански Атанасије, и представници Одбора за пренос посмртних остатака чланова Краљев-ске породице. Ковчег је превежен у дворски комплекс на Дедињу, где је привременопохрањен у Цркви Светог Андреја Првозваног, док су му пошту одавали многобројни гра-ђани дуж пута од београдског аеродрома до Краљевског двора. Ковчег са телом краља је,прекривен српском заставом и краљевским регалијама, унет у капелу, где је патријарх српскиИринеј, уз саслужење епископа будимљанско-никшићког Јоаникија, хвостанског Атанасија иремезијанског Андреја, служио помен краљу, у присуству чланова краљевске породице, пре-мијера Србије, представника традиционалних Цркава и верских заједница, чланова савето-давних тела Круне и великог броја грађана Београда и Србије који су се окупили испредкапеле. После службе, патријарх српски Иринеј је у обраћању присутнима истакао да смо„коначно дочекали овај тужно-радосни дан, дуго жељен и очекиван, дан од историјског зна-чаја за цео српски народ“.

Престолонаследник Александар II, син краља Петра II, нагласио је остварењем сна зацелу породицу Карађорђевић дан када су посмртни остаци његовог оца коначно стигли уСрбију.

- Мој отац краљ Петар је коначно код куће и ускоро ће бити са својим прецима на Оп-ленцу. Желео бих посебно да се захвалим патријарху српском Иринеју што је овде данас ина свим његовим молитвама. Данас смо се окупили тужним поводом, пуним достојанства иисторијског симболизма. Ове године се навршава деведесет година од рођења мога оцакраља Петра II, као и седамдесет и две године како је услед инвазије нациста био присиљенда напусти своју вољену земљу и остатак живота проведе у егзилу. Мој отац је умро пречетрдесет и две године, сахрањен у далекој земљи, али окружен пријатељима и људимакоји су му били одани. Много пута је причао о његовој жељи да се врати кући. Очигледно јетолико времена морало да прође и толико историјских догађаја, како би историјска не-правда била исправљена, и једна људска жеља била испуњена. Повратак у отаџбину је биланајвећа жеља мога оца, који је изнад свега волео своју земљу и свој народ. О томе је гово-

Посмртни остаци краља Петра Другог у двору

ПОВРАТАКИСТОРИЈЕ

Ковчег са посмртним остацима последњег југословенског краља Петра IIКарађорђевића, који је преминуо у САД, где је сахрањен у цркви СветогСаве у Либертвилу, стигли су у уторак на београдски аеродрому „Никола

Тесла“ после чега су превежени у дворски комплекс на Дедињу

12

рио често, сваки пут када бисмо нас двојица били заједно.Данас се коначно вратио у Србију, у земљу својих предака исвојих сународника. Вратио се да би нама помогао да по-кушамо да разумемо сопствену историју, и да научимо да јепоштујемо. Овим чином враћамо себи идентитет, јер какоговори и изрека: „Ко себе не поштује, ни други га неће по-штовати“. Данас, сви заједно са овога места шаљемо важнупоруку свету: „Ова земља одаје почаст свима онима који суучествовали у стварању њене историје!“

Желим веома да се захвалим нашем председникуСрбије господину Николићу и председнику Владе господинуДачићу, на овом заједничком подухвату, као и доприносудржавног одбора за пренос посмртних остатака члановакраљевске породице Карађорђевића. Захваљујем и свимчлановима Владе на великој подршци. Специјалну захвал-ност дугујемо професору Оливеру Антићу на његовој лич-ној иницијативи и ангажовању овим поводом. Хвала свимакоји су били истрајни и помогли на овом путу. Вратили смо

Краља у његову земљу. Добро дошао кући оче! Слава му –рекао је престолонаследник Александар Карађорђевић.

У капели ће тело краља Петра Другог бити све док уСрбију не стигну и посмртни остаци његове мајке краљицеМарије, која је сахрањена у Лондону и супруге краљицеАлександре, сахрањене у Атини, после чега ће бити пренетона Опленац, у Краљевски маузолеј у Цркви Светог Ђорђа.

Ексхумација из Манастира Свети Сава у Либертвилу којапрактично изведена у тајности, изазвала је огорчење деласрпске емиграције у Чикагу. Они преношење тела краљаПетра Другог, без испраћаја и последњег поздрава његовихсабораца, сматрају неправедним и ниподоштавање еми-грације. Заборављају да краљ Петар припада и њима, на-води се у реакцијама објављеним на сајтовима америчкедијаспоре.

Ексхумацији посмртних остатака краља Петра Другог уМанастиру Свети Сава у Либертивилу присуствовало је де-сетак људи - игуман манастира, Том Караџић, адвокат по-

13

родице Карађорђевић, Душан Ђорђевић, власник погреб-ног предузећа „Света Гора“ са радницима и српски бизнис-мен Бранко Тупањац.

Датум сахране краља Петра II Карађорђевића у Кра-љевском маузолеју у породичној крипти на Опленцу бићенакнадно одређен.

Влада Србије је септембра прошле године одлучила дасе формира Организациони одбор за пренос посмртнихостатака чланова породице Карађорђевић у породичнукрипту цркве светог Ђорђа на Опленцу, а за председникаОдбора именован је председник Србије Томислав Николић.

Краљ Петар II Карађорђевић

Краљ Петар II био је најстарији син краља Александра Iи краљице Марије. Рођен је у Београду 6. септембра 1923.године. Образовање је започео у краљевском двору у Бео-граду, после чега је уписао школу Сандроид у Енглеској,

одакле се вратио после убиства свога оца у Марсељу 1934.године. Пошто је у време атентата Краљ Петар II имао само11 година, краљевско управљање земљом пренето је на на-месништво. Одлука Кнеза Павла да потпише уговор о нена-падању са нацистичком Немачком на почетку Другогсветског рата изазвала је жестоке протесте у земљи, који су27. марта 1941. довели до кризе владе и државног удара.Краљ Петар II је након што је Југославија окупирана заједноса Југословенском владом емигрирао прво у Грчку и Пале-стину, а затим у Египат. У јуну 1941. године у Лондону сепридружио другим монарсима и лидерима европскихдржава који су избегли пред нацистичком окупацијом.Краљ Петар II није никада абдицирао. У изгнанству је првоживео у Лондону, а последње године живота провео је уАмерици, где је после дуге и тешке болести умро 1970. го-дине. Сахрањен је у ставропигијалном манастиру СветогСаве у Либертвилу, недалеко од Чикага у држави Илиноис.

14

15

16

Председнички кандидат По-крета Двери на прошлогодиш-њим изборима Владан Глишић

у политички живот Србије укључио се1987. године као седамнаестогодиш-њак. У то време постао је један од по-следњих политичких осуђеника кадаје због оснивања и деловања тајнеомладинске антикомунистичке орга-низације српских националистаказну издржавао у Окружном за-твору у Петровцу код Крагујевца.

Првих пет година живота, које од-лучујуће делују на формирање лич-ности, провео је на територијиКосова и Метохије. Тога је постао све-стан управо за време суђења због ан-тикомунистичке делатности када јесудски вештак устврдио да Срби саКосова имају појачан осећај за не-правду и зато су спремни да се борепротив система за који сматрају да јенеправедан. А Владан Глишић се савршњацима борио исписујући анти-комунистичке и просрпске графите уАранђеловцу у време када су Срби

почели да дижу глас против оногашто се деценијама дешавало подпритиском. Већ тада су српска и ал-банска деца на Косову и Метохијибила у све чешћим сукобима што јенаговештавало да заједнички животу будућности није могућ.

Као најстарији од четворо децеЗорке и Негослава Глишића по мајчи-ној линији води порекло од Лалићаиз Васојевића које је краљ Алексан-дар после Првог светског рата насе-лио у пределима око Приштине. Онису се први нашли на удару шиптар-ских терориста и балиста већ првихдана Другог светског рата. Иако су имкуће паљене, а они протеривани,нису били међу Србима који су на-пуштали територију Косова и Мето-хије. По очевој линији Шумадинац,из села Гараша код Аранђеловца,припада породици староседелацакоји су ту живели 300 година. То јесело на обронцима Букуље из когапотичу Милутин Савић, који је кас-није узео име Гарашанин, село Илије

Гарашанина и Светолика Ранковића.Укорењени Шумадинац имао је при-лику да буде рођен на Косову и раносазна како судбина овог дела земљеизгледа из угла Срба из Шумадије ионих са Косова и Метохије.

- То ми даје одређену позицију укојој да могу да схватим шта значи таврста односа према Косову и Мето-хији према једном реалном политич-ком смислу какав често људи имајуиз Шумадије, али у једном дубин-ском архетипском смислу какавимају Срби који су Косово доживелина својој кожи и који су тамо рођени.То је време комунистичког једно-умља када Срби на Косову и Мето-хији нису смели ни да причају онесрећама и невољама које дожи-вљавају под шиптарским притиском.У својој затвореној средини често супричали о томе, а ја сам као детеимао прилике да слушам и несвестанколико то утиче на моју свест о томе– прича Глишић.

Још у то време Срби и АлбанциСред

а, 2

3. ја

нуар

Владан Глишић председнички кандидат Покрета Двери

ПОРОДИЧНИУМЕСТОПОТРОШАЧКОГМОДЕЛА ДРУШТ

- Да би Србија могла да опстане у 21. веку потребан је дубоки преображај српске културе, медијског простора и изборног процеса, економског модела и геостратешког правца

17

ВА(1)

Владан Глишић

18

живели су у изолованим заједни-цама, а комуникација, без обзирашто се говорило о братству и једин-ству, није постојала. Тадашњи режимје, као изразито антисрпски, све не-правде према Србима гурао подтепих што је оставило јак утисак наличност у формирању. Првих пет го-дина живота на овим просториманије било прилике да боље упознаАлбанце, јер се дружио само сасрпском децом. Са дистанце од четр-десет и више година верује да у ал-банском народу има доста људи којипокушавају да живот заснују на нор-малним вредностима. У исто времесвестан је да, на основу информацијакоје има, тиха већина Албанаца неможе да оствари срећу, нормалан

живот и будћност у „ономе шо је Та-чијева квазидржава и што је терори-стички крвави импровизоријум којисе зове држава Косово, како је зовуАмериканци и Брисел“.

- Наш највећи савезник у борби заповраћај Косова и Метохије у оквиреСрбије, и одбрану свих вредностикоје је држава Србија кроз вековедоле правила, је потреба у албан-ском народу да имају нормаланживот. Они неће имати нормаланживот у „Великој Албанији“, нећемоћи да остваре нормалну људскусрећу у држави у којој се тргује људ-ским органима, наркотицима, про-ституцијом, врши илегална трговинаоружја и шверцују терористичкегрупе исламског света. У таквом

окружењу они не могу да развијајуни своју породицу, ни нормаланживот. Много више тога су имали уоквирима српске државе и мислимда ћемо у будућности, у потреби дасе нормално живи, међу Албанцимана Косову и Метохији имати доброгсавезника у борби против шиптар-ског тероризма и страних окупатора,у жељи да повратимо суверенитетСрбије на тим просторима – кажеГлишић.

После три месеца, које је као ма-лолетник провео у истражном за-твору, уследила је осуда на годинудана појачаног надзора органа ста-ратељства. Суђење се одвијало увреме чувене Осме седнице Цен-тралног комитета Савеза комуниста

19

Србије, па пресуде нису биле ош-трије. Глишић верује да би он ипријатељи били много оштрије каж-њени да је на власти у Србији у товреме остала дотадашња политичкаелита. Политичке околности дело-вале су на заташкавање целог слу-чаја, јер после Осме седнице ЦКСКС,и почетка борбе за српске национа-лне интересе, није било у интересуда српски младићи затворени збогпатриотских разлога, остану у за-твору. Апсурдно је у то време дело-вала чињеница да су они који су гахапсили због борбе за српске нацио-налне интересе, и западни модел де-мократије у који је веровао, преконоћи постали заговорници национа-лне борбе. То је и био разлог што јеод почетка имао дистанциран став

према такозваној антибирократскојреволуцији.

- Суштински та антибирократскареволуција била је наставак номен-клатуре и у социјалној сфери идео-логије криптокомунизма икриптотитоизма који је владао осам-десетих година, па због тога није нимогла на прави начин да решава на-ционалне проблеме српског народа.С ове дистанце, после свега што јеклика која је дошла после 5. октобраурадила у много горој мери уруша-вајући националне интересе Србије,схватам да Милошевић и његоврежим нису били толико националноштетни колико ће бити они који ћепреузети власт од њега.

У исто време, ма колико једниили други изгледали лоши или мање

лоши, суштински је корен њихове по-литичке идеје и духовног хабитуса,оног на чему су заснивали својевредности, погрешан. Погрешан јејер заборавља да је Србија земљасветосавских вредности, земља којамора да се бави одбраном свог иден-титета, а бранећи свој идентитет дапрепозна шта су њене смернице угеостратешком, економском и сва-ком другом смислу.

То није могла да уради Милоше-вићева криптотитоистичка номен-клатура, а поготово после петогоктобра то није могла да уради про-нато, проевроунијска, проамеричканоменклатура која је дошла на власт.И једни и други су једнако странисрпском бићу, традицији и историјида не могу наћи решења која су

добра за овај народ. Искуство деведесетих, у време кадасмо ја и моји пријатељи који су покренули Двери уче-ствовали у свим борбама против Милошевићевог ре-жима, искуство упознавања како ће изгледати власттадашње опозиције, искуство власти после петог октобранас је научило да су све то једнако јалове политике и дасве те политике морају да буду стављене под лупу исто-рије. Можда је неко од њих био мање или више пат-риота, али у суштини су на кормилу државе билипогрешни људи за српски народ – верује Глишић.

Због тога је потребан дубоки преображај српске кул-туре, медијског простора и изборног процеса, па самимтим политичке елите, и економског модела, геостратеш-ког правца да би Србија могла да опстане у 21. веку.Двери, као оштри противници уласка Србије у чланствоЕвропске уније и НАТО пакт, а свесрдно подржавају ев-роазијске интеграције, то отворено говоре.

Покрет Двери се залаже за економски модел супро-тан садашњем неолибералном капитализму, за поро-дични уместо потрошачког модела друштва и културуидентитета. У њој ћирилица и српски идентитет треба дасе поставе као врхунске вредности у друштву, и медијиодговарају свом народу, а не тајкунима и заговорницимастраних интереса. Тек тако постављене вредности зна-чиће потпуну демонтажу садашњег система. Иако леги-тимна и коректна Двери су суштински антисистемскаорганизација која се залаже за комплетну демонтажу си-стема који влада у Србији. У том смислу их неки поли-тички фактори и доживљавају као опасност и некога когатреба елиминисати из политичке борбе. Подршка коју суна последњим изборима добили од српског народа уч-вршћује их у уверењу да то неће бити могуће.

Народ на Косову и Метохији, као и српски народ намногим просторима, био је изигран, веровао је погреш-ним људима, а то платио прогоном са вековних огњишта,тако да припада највећем избегличком таласу у Европипосле Другог светског. За такав положај не може битикрив народ, већ политичка и интелектуална елита којаније дорасла улози, па више и није елита већ једна инте-ресна група која себичне интересе остварује на штетусвог народа.

- Оно што је горак осећај у свим тим годинама је дасмо били толико збуњени у свим геополитичким и исто-ријским околностима да нисмо успели да урадимониједну корисну ствар за себе и свој народ. Суштински је

требало реаговати на начин да се много бруталније об-рачунавамо са тероризмом. То је морало да се ради, а неда се калкулише, морало је да се рачуна на савезништво.Оно је морало да се тражи можда и међу елитама на за-паду које су у том тренутку могле да имају интерес дареагују против тероризма који је наговештавао да ћебити повезан са исламским залеђем које ће се појавитиу међувремену. Морало се реаговати на начин да се ос-наже све структуре савремене државе и никако не до-зволи улазак агената страног интереса који су вршљалипо нашој медијској и културној сцени, па су тако припре-мили младе генерације да буду спремне да дозволе из-дајничким елитама да преузму кормило државе. Моралосе реаговати на креативнији и много динамичнији начин.С обзиром на околности предоминације евроатланскогконцепта на целом простору Балкана, када Русија нијеимала снаге да се супростави, а кад је Кина била далеко,мора човек да буде и блажи у оценама онога што јерадио Милошевићев режим, јер су имали много тежеоколности за борбу него они који су после петог октобрараспродавали ову земљу. Они се уопште нису борили заовај народ, него су обећавали да ће отићи у евроунијскуземљу дембелију, да ће све бити лепо, а у међувременупунили џепове и као највећи паразити се односилипрема свом народу и ресурсима које су узели. Страшно јекада сазнате да су они против којих сте се борили деве-десетих мање лоши него они који су дошли двехиљади-тих – каже Глишић.

У том смислу више нема илузија, јер као народ не-мамо право на илузије, и немамо право да кажемо битноје променити, па макар ко дошао. После смене Милоше-вића, склон је веровању да су дошли гори од њега, аможда после смене претходног режима, могу да дођугори од тог режима.

Основ за такво размишљање је тврдња да се не радиништа што је претходна власт урадила када је у питањустав према решавању коначног статуса Косова и Мето-хије.

Ништа се, каже он, није учинило ни по питању продајенаших ресурса странцима, подршке геј парадама, гене-тски модификованим организмима, и свим стварима којесу битне за породични живот сваког нашег човека. Акоова власт није спремна да се са свим тим обрачуна ондаможе да буде можда и гора од претходне.

- наставиће се -

20

Сред

а, 2

3. ја

нуар

21

22

Упоследњих двадесетак година у Краљево се досе-лио велики број избеглица из различитих крајевабивше Југославије и расељених лица са Косова и

Метохије. Број становника се готово удвостручио, а градније био у ситуацији да испуни захтеве грађана првен-ствено у инфраструктурном смислу. Било је потребномного нових обданишта, школа, већи капацитети бол-ница и места за паркирање. И док је град сигурно кора-чао према колапсу држава није имала довољноразумевања за проблеме, нити жеље да на овим просто-рима отвори неки од привредних капацитета који би за-послио бар један део новопридошлих. Притисак јеповећан и на домицилно становништво које покушава дапосао и егзистенцију обезбеди у другим градовима.

Са друге стране значајним средствима из страних до-нација грађени су производни капацитети у другим гра-довима, а највећу експанзију доживела је Војводина. Изтих разлога је нова власт у Краљеву, одмах по конституи-сању, настојала да републичкој наметне проблем градакао приоритет и добије обећање да ће у наредном пе-риоду моћи да рачуна на одређене инвестиције.

Већ од половине претходне године нову власт у Кра-љеву дочекала је веома тешка организациона и фина-

нсијска ситуација у здравству која је наговештавала ко-лапс због претходних и најављених нових штрајкова.Ништа боље није било ни у области образовња, спортаили културе.

- Кад кажем да смо преузели власт могу да кажем дасмо преузели само одговорност, а од власти или некихпривилегија не може ништа да се очекује, јер смо насле-дили празну кућу са много гладне деце, па треба наћимодус како све обновити, поново скућити и задржати свељуде на окупу да нам се не одселе, јер овде нема пре-рспективе за живот.

То је наш први и основни задатак. Када смо форми-рали локалну власт требало нам је неко време за приви-кавање. Требало је осетити све проблеме, покушати дасе са њима ухватимо у коштац и почнемо да их реша-вамо. Ту нам је била потребна помоћ Владе тако да смоу врло кратком периоду успели да у министарствима по-кренемо и наметнемо причу Краљева као дестинацијекоја је неколико деценија била потпуно занемарена. Утом периоду нико није посветио довољно пажње да одКраљева направи центар који има живот, развој и перс-пективу – каже Небојша Симовић, председник Окружногодбора Српске напредне странке.

Чет

врта

к, 2

4. ја

нуар

После дугог периода нагомилавања проблема

ПРАЗНА КУЋАСА МНОГОГЛАДНЕ ДЕЦЕ- За реализацију значајних инвестиционих пројеката потребно је извесно и време и политички

комфор који у овој средини често изостаје због избора, стварања па распада коалиција и других турбуленција на политичкој сцени

23

Небојша Симовић

24

Аутопут

Изградња прве етапе аутопута Појате-Прељина, каодела Моравског коридора, треба да почне са првим да-нима пролећа, а предвиђено је да цео пут буде завршенза четири године. Податак да ће на 112 километара ау-топута бити десетак километара мостова, надвожњака иподвожњака чини овај пројекат веома захтевним.

Изградња аутопута је стратешка инвестиција за Кра-љево, и овај део Рашког округа, јер ствара могућност заотварање индустријских зона посебно у близини Аеро-дрома „Морава“. Граду преостаје да обезбеђивањем ко-муналног опремања, путева, трафостаница и осталог,страним инвеститорима повећа интересантност ове ло-кације.

Идејни пројекат за деоницу од Чачка до Адрана већје завршен, а ускоро се очекује и главни пројекат на ос-

нову кога би у другој половини године требало почетиоткуп земљишта као услов да се до краја трасира целадеоница.

Симовић верује да ће власници земљишта на трасиаутопута имати разумевања и бити довољно коопера-тивни у причи од које ће сви имати користи.

- Стварно је велика енергија и жеља код нас који смоу локалној власти да урадимо нешто за наш град, па целоангажовање заснивам на томе. Нисам никад желео даимам неку политичку функцију, већ да сву своју снагу ипотенцијал ставим у функцију свог града. Као човек којиживи и ради у овом граду, који има своје раднике, про-блеме, жеље и наде, желим да део знања посветимграду са свима у коалицији, и не само њима.

Увек волим да потенцирам да је ово заједничкаприча, и не волим да се партијски делимо а ништа не ра-димо, па испада да је битно само да си у партији и вла-

25

сти, а није битно шта си урадио. Никада нисам желео даправим разлике између политичких странака, и припад-ника странака, него сам желео да увек правимо спој и дасвако помогне колико може, и у одређеном тренутку имаснаге. У овом тренутку и прича о аутопуту је заједничка.Свака странка је мора подржати и преко својих посланикаи одборника вршити позитиван притисак на нас као ло-калну власт, али и републичку, да то што боље и квали-тетније урадимо – каже Симовић.

За део трасе од Крушевца до Трстеника већ постојеидејна решења, а повољност представља чињеница даје Крушевац извршио експропријацију земљишта и већима завршену једну траку будућег пута.

Део аутопута који је битан за Краљево је обилазницаоко града. Почетком следеће године биће готов главнипројекат, па се очекује да већ половином отпочну ра-дови. Наговештај да би аутопут могао да буде готов упредвиђеном року указује да би у мандату ове Владе

Србија добила стратешки значајну инвестицију која ћемного допринети развоју туризма, привреде и побо-љашњу квалитета свакодневног живота становника овогдела земље.

Карго центар

Значајна инвестиција за овај крај је и изградња каргоцентра у близини Аеродрома „Морава“ који у пољопри-вредном крају као што је овај треба да допринесе раз-воју воћарства и сточарства.

- Са карго центром отварамо перспективу да пољо-привредна газдинства, која на овом простору егзистирајуи пласирају своје производе. Замишљен је као велика от-купна станица, као што су некад функционисале задруге,где ће проивођач да донесе свој производ. Ту га чекаекипа људи која врши откуп, а након одређивања квали-тета, и исправности производа, врши категоризација на

26

27

основу које добије потврду са којом може да по-дигне новац ту, или у некој банци – обашњава Си-мовић.

Карго центар треба да има неколико хладњачаза складиштење и суве магацине за лагеровањероба. Захваљујући аеродрому чији се завршетакочекује, биће брзо транспортована пут Русије иазијских земаља тако да ће све што се производина овом подручју бити пласирано на захтевнотржиште у свежем стању.

Зато је потребно да се више стимулише сеоскипроизвођач да уз одређене бенефите и олакшицаповећа производњу. Уз обезбеђен пласман, добруцену и помоћ кроз одређен вид финансијских бе-нефита брзо и лако може да дође до готовог про-извода. Једина профитабилна фабрика у Србијитренутно је сеоско домаћинство, односно пољо-привредно газдинство, подсећа Симовић уз напо-мену да се инвестиција реализује у партнерству саЧачком.

Велики део карго центра ће бити на територијиграда Краљева, а објекат треба да задовољи по-требе региона од Чачка до Трстеника. У израдипројектне документације и рализацији саме ин-вестиције у потпуности учествује Влада РепубликеСрбије. Већ ове године почиње израда пројекта иоткуп земљишта, а од оних који ће уживати бене-

фит од овакве инвестиције очекује се довољнострпљења.

У ситуацији када нема довољно посла засве који би желеле да раде, а цене жи-

вотних намирница константно расту,шансе за излазак из тешке ситуа-

ције мале су без стратешких ин-вестиција. За њихову

реализацију је потребноизвесно и време и по-

литички комфоркоји у овој

средини

често изостаје због избора, стварања па распадакоалиција и других турбуленција на политичкојсцени.

- Зато је потребно мало стрпљења, и многорада. Не кажем да треба да се све толерише. Требада се критикује и указује на пропусте, али да кри-тика буде позитивна а не деструктивна. Треба да секаже ово је могло боље, ово није било добро, и датако створимо позитивну атмосферу да се људи мо-билишу и осећају да постоји захвалност за труд, дато народ види и препозна и да сви заједно, санеком позитивном снагом, кренемо у реализацијусвих наших планова и идеја – каже Симовић.

А један од планова предвиђа и изградњу стам-бених објеката у Доситејевој улици који су оште-ћени у земљотресу, а још нису санирани. Одајућипризнање свима који су покренули причу око из-градње, чак и онима који нису део владајуће коа-лиције, Симовић потврђује да има довољнопростора за све којима је на првом месту интересграда.

Болница

Као значајан регионални центар у будућности,због стратешког положаја и места које заузима ае-родром у Лађевцима, очекује се да овај део земљебуде и место на коме ће бити стациониране зна-чајније војне снаге, што је потврдио и Министародбране Александар Вучић.

С тим у вези најављена је изградња великевојне болнице у Краљеву која би требало да створимогућности за запошљавање 300 здравствених идругих радника. Изградњу оваквог објекта прати иврхунска опрема што ће знатно допринети квали-тетнијим здравственим услугама и цивилном ста-новништву.

28

Сред

а, 2

3. ја

нуар

Др. Тамара Анђелковић

29

Рак грлића материце један је од најчешћихмалигних тумора у Србији, а по учесталости иобољевању налази се на трећем месту, одмах иза

карцинома дојке и малигних тумора дебелог црева иректума. То је злоћудни тумор који настаје на делу грлића који јелако доступан прегледу, а болест почиње послепромена неких ћелије грлића када почну да сеумножавају на неконтролисан начин. Овако насталеабнормалности ћелије временом се постепенопогоршавају и називају премалигним променама, aвећина њих је, на почетку развоја болести, благогстепена и спонтано нестају без икаквог оперативноглечења. Премалигне промене другог и трећег степена,као и ране малигне промене, уколико су благовременодијагностиковане, излечиве су у 100% случајева.Лечење је релативно једноставно и не остављаникакве последице по каснији живот и рађање.

Рак грлића материце се развија веома споро, a увећини случајева је потребно 8 до 10 година да се изфазе премалигне промене пређе у фазу пуног развојамалигнитета. Премалигне промене не дају никаквесимптоме који би могли да укажу на то да се у

организму нешто дешава и зато je једини начиноткривања у раној фази развоја редовни гинеколошкипреглед и узимање Папаниколау бриса. Овим тестомна ћелијама грлића могу се открити промене које јошувек не дају никакве тегобе. Уколико се на њимапримете сумњиве промене, означавају се Папаниколаугрупом од III до V, што означава тежину промене.Постојање промене на грлићу се може открити иколпоскопским прегледом, којим се под увеличањеминструментом од 20 до 40 пута посматра површинагрлића и откривају голим оком невидљиве промене.Уколико се уочи постојање промене треба урадитициљану биопсију под контролом колпоскопа. То значи,да се са најсумњивијег места на грлићу узима исечакткива и шаље на хистопатолошки преглед, којим сепотврђује постојање и одређује врста промене.

У потпуности разијена болест манифестуje се каобол у доњем делу трбуха, крвављење након полногодноса, упоран сукрвичав вагинални секрет, a у већинислучајева се открива код жена које нису редовноконтролисане.

Европа се већ седму годину заредом уједињује уборби против болести која се може спречити. Покретач

Недеља борбе против рака грлића материце

НЕСАГЛЕДИВЗНАЧАЈПРЕВЕНТИВЕ

- Toком Недеље борбе против рака грлића материце у великом броју земаља одржавају серазличите активности са цињем да промовишу важност превенције ове болести. - Спасити

само један живот велика је ствар, а у Здравственом центру „Студеница“ је, када је у питањуова болест, за четири године, то успело код више од 500 суграђанки

30

31

акције је Европска асоцијација за рак грлића материце,а циљ акције промоција знања о болести и њенојпревенцији међу женама како би знале шта треба даураде да би избегле болест. У великом броју земаљаодржавају се различите активности са цињем дапромовишу важност превенције рака грлићаматерице.

Специјалиста гинекологије и акушерства, цитологдр Тамара Анђелковић, начелница Службе заздравствену заштиту жена Здравственог центра„Студеница“ и ове године поводом обележавањаНедеље превенције рака грлића материце, подсећа нафакторе ризика који изазивају појаву болести.

- Фактори ризика могу бити наследни, факторисредине, и одређене личне навике. Позитивнапородична анамнеза, односно фактор ризика заодређену болест, не значи да ће одређена особаоболети. То значи да су, уколико су сви остали условиједнаки, шансе да оболи веће него код особе која немаисти фактор ризика.

Поред извесних гениталних инфекција у фактореризика спада и пушење, јер је доказано да женепушачи имају више од два пута већи ризик за настанакболести у поређењу са онима које никада нисупушиле. Осим тога то је и ослабљен имуни систем, ХИВи стања после трансплантације органа, сексуалненавике које подразумевају рано ступање у сексуалнеодносе и бројне сексуалне партнере, као и факторивезани за мушког партнера и начин живота.

Најважнији фактор ризика за настанак рака грлићаје инфекција Хуманим папилома вирусом (ХПВ) који сепојављује у више од 100 типова. Само 40 различитихтипова вируса доводе до инфекције полних органа

мушкараца и жена и зато се називају гениталнитипови, а подељени су у три велике групе. Првупредстављају типови ниског онкогеног потенцијала,који се откривају у бенигним патолошким променаматипа полних брадавица или кондилома. Преостале двегрупе представљају типови умереног и високогонкогеног потенцијала – објашњава др Анђелковић.

Генитални ХПВ се обично добија полним путем илако преноси са једне особе до друге, било каквимконтактом коже, а не само сексуалним путем. Вирус јетолико распрострањен да је око 70% одраслих људинекада у свом животу имало ХПВ инфекцију. И докпримарна инфекција ХПВ вирусом обично не дајеникакве симптоме код већине жена нестаје спонтаноза 6 до 24 месеца, деловањем имуног система истварањем антитела против инфекције. У некимслучајевима инфекција може да се одржава безикаквих симптома више година, па је веома тешко сасигурношћу рећи када и како је дошло до ње.

Иако најважнији ХПВ инфекција није једини факторризика, рак грлића материце неће се развити уколиконема дуготрајне ХПВ инфекције. Да би инфекцијадовела до настанка рака неопходни су и другифактори, од којих су најважнији пушење и ослабљенимуно систем.

Др Анђелковић указује да постоје вакцине које могуда заштите од два најчешћа типа овог вируса, ХПВ-а 16и 18, који проузрокују око две трећине свих случајеварака грлића материце и много абнормалних налазаПапаниколау теста. За сада, нема показатеља давакцинација има било какав ефекат на већ постојећеабнормалности, а најефикаснија је ако се дајe преинфекције. Како не штити од свих типова вакцинацијане елиминише потребу за скринингом за рак грлићаматерице.

У Служби за здравствену заштиту женаЗдравственог центра „Студеница“ ради 6 гинеколога-акушера, од којих су 4 и цитолози, 9 акушерскихсестара-техничара, 3 лекара су на специјализацији, аод 1990. године активно ради Сваетовалиште за ранооткривање рака грлића материце. Од друге половине2009. године, када је Министарство здравља најавилоНационални програм за рано откривање рака грлићаматерице, дојке и колоректалног карцинома уЗдравственом центру је сачињен Акциони план„Србија против рака“, а у Служби за здравственузаштиту жена значајне организационе промене сациљем повећања броја превентивних прегледа.

Акценат опсежне медијске кампање стављен је напромоцију знања, а суграђанкама и ове недеље

32

дељене пригодне брошуре које се односе напревентивне прегледе и савети шта треба да ураде уциљу заштите и унапређења здравља. Сваке другесуботе у месецу гинеколог и акушерска сестра раде уЗдравственој станици у Ушћу.

Бројне активности довеле су до тога да се великиброј суграђанки, схвативши значај превентивнихпрегледа и личне одговорности за здравље, одазваона позив за преглед.

- Захваљујући неисцрпној енергији свих запосленихкоји су дали максимални, не само професионални већи лични допринос, сада се можемо похвалитирезултатима рада у претходне четири године као ивеликом одговорношћу и израженом самосвешћунаших суграђанки. У прилог томе говоре подаци да јеу 2009. године код 141 пацијенткиње, а у 2010. код 118наших суграђанки, откривено и потврђено постојањепремалигног обољења грлића материце, теспроведено даље успешно лечење, сходно постојећимпротоколима на Гинеколошком одељењу Здравственогцентра „Студеница“.

У 2011. години је код 114 суграђанки откривено ипотврђено постојање премалигног, код 13 раногмалигног, док је код 7 пацијенткиња потврђенопостојање малигног обољења. Протекле годинеобављено је 6688 прегледа на рано откривање ракагрлића материце. Од тог броја код 103 пацијенткињеје откривено и потврђено постојање премалигног, акод њих 10 раног малигног обољења грлића материце.

Нажалост, код 13 суграђанки је потврђено постојањемалигног обољења и спроведено даље лечење премаза то постојећим протоколима лечења, а уконсултацији са онкологом. Спасити само један животвелика је ствар, а нама је то, за ове четри године,успело код више од 500 наших суграђанки – каже дрАнђелковић.

Захваљујући постигнутим резултатима Радна групаМинистарства здравља је краљевачки предложила заједан од петнаест регионалних центара који битребало да почну са радом од ове године. Токомгодине планирано је да се у пуном обиму крене саспровођењем Националног скрининг програма чија јереализација већ почела у неким општинама.

Очекује се да организовани скрининг у Краљевузапочне након априла месеца, па су све активностиусмерене ка припремама за формирање иорганизовање Цитоскринерске лабораторијеРегионалног центра у оквиру Националног програмаза рано откривање рака грлића материце. Октобрапрошле године две више гинеколошко-акушерскесестре и један дипломирани биолог већ су упућени нашестомесечну едукацију за цитоскринере. Едукацијусу похађала и три патолога, а за март ове годинепланирана је двонедељна едукација четиригинеколога цитолога.

Реализација пројекта изабрани гинеколог отпочелаје јула 2007. године, а до сада је право да изаберу своглекара искористило 23.976 пацијенткиња.

Скрининг

Скрининг подразумева превентивне медицинске прегледе којима се испитује попула-ција наизглед здравих људи, како би се пронашле оне особе које показују ране знаке некеболести или предиспозицију ка настанку неког обољења. Редовни прегледи жена којенемају никакве тегобе називају се скрининг прегледи. Циљ скрининга за рак грлића ма-терице је да се промене на грлићу пронађу рано, док још нису прерасле у рак, у према-лигној фази у којој лако могу да се отклоне. Када се рак већ развије третман постаје тежии његов успех је неизвестан.

Најбољи начин да се спречи развој рака грлића материце су редовни прегледи. Зато биодлазак гинекологу, без обзира да ли постоје тегобе или не, требало да представља деоздравствене културе.

33

34

Све присутнија зелена градња сигурно не представљаградњу зграда офарбаних зеленом бојом, већизградњу кућа које троше мање енергије, дуготрајније

су и здраве за живљење. За њихову градњу потребно јемање материјала који су боље искоришћени, а имају имањи негативан утицај на животну средину. Зеленим сесматрају куће које се граде по принципима ефикасности,дуготрајности, мање потрошње воде и енергије, као издравог животног окружења и амбијента.

Зелена градња није нова грана грађевинарства, већследећи корак у квалитету градње који настајепобољшањем тренутног начина. То је одговор савременеграђевинске индустрије и тржишта некретнина на растућепроблеме снабдевања енергије, доступности ресурса иочувања животне средине. У овој области Србија хватаприкључак са светом и у том циљу је потребноинформисање и образовање домаћих професионалаца ицелог тржишта о понуди, захтевима и стандардима зеленеградње.

Зато ће у београдском Белекспо центру, у периоду од 27.јануара до 1. марта, бити одржан Други међународни Сајами Конференција зелене градње који ће на једном местуокупити елиту домаће грађевинске индустрије и госте изиностранства, у улози излагача, предавача, учесника ипосетилаца. Сајам ће се фокусирати на светске трендове уодрживој градњи, посебно на области архитектонског иодрживог пројектовања, управљања зелениминвестицијама, енергетске ефикасности, обновљивихизвора енергије... Најављујући сајам о значају зеленеградње за развој српске грађевинске индустрије, и значајхармонизације стандарда у грађевинарству са европским исветским прописима, говорио је Миодраг Јоцић, државнисекретар Министарства грађевинарства и урбанизма.

Све чешће се у нашој грађевинској индустријиупотребљавају термини еколошка, одржива илизелена градња. Према дефиницији МладенаБогићевића појам зелене

градње користи се да се њиме опишеконцепт пројектовања, грађења, завршнеобраде, опремања и коришћења зграда,који се базира на принципу одрживости.То између осталог и подразумева употребуприродних материјала и оних са што мањештетних супстанци, рационално коришћење природнихресурса, те максимално коришћење обновљивих извораенергије.

Зелена градња је прилика за све учеснике да бољеулажу, смањује утицај градње на околину, побољшаваквалитет унутрашњег окружења за станаре и смањујетрошкове управљања објектом. Она гарантује дуготрајнувредност српским грађевинским

темељима, доприноси заједници, окружењу иекономији.

Зграде које оптимизирају квалитете ентеријера, као штосу природно дневно светло и супериорно проветравање,доказано повећавају продуктивност људи и смањујуизостајање са посла. Витална урбана подручја самогућношћу становања у близини пословних простора иосновних услуга смањују количину потрошеног времена,новца и загађења, које настаје као последица дугогпутовања на и са посла, што значи да се о енеретскојефикасности, односно зеленој градњи, мора размишљатијош у фази израде урбанистичких и просторних планова.

Према изворима Центра за обновљиву енергију, зградеЕвропе одговорне су за емисију 50% угљен-диоксида, 35%потрошње материјала, 45% потражње за енергијом и 10-П

онед

ељак

, 21.

јану

ар

Следећи корак у квалитету градње

ЗЕЛЕНАГРАДЊА

- Други по реду Међународни сајам и Конференција зелене градње, на којем ће учествовати представници из више од 20 земаља и 50 компанија излагача

из те области, биће одржани у Београду од 27. фебруара до 1. марта

35

36

Миодраг Јоцић

37

35% отпада, који се одлаже на одлагалиштима отпада. Заове цифре одговоран је значајан недостатак перцепције отоме колике су несагледиве могућности за унапређењеенергетске ефикасности и газдовања сировинама приликомурбанистичког планирања, пројектовања и управљањаграђевинским објектима.

- Влада Србије је прошле године кроз Уредбуобезбедила 1,3 милијарде динара, 1 милијарда за потребеопштина, а 300 милиона за физичка лица, за финансирањеенергетске санације зграда, ради подизања њиховеенергетске ефикасности, a кредити су, буквално, планули.

Од 2009. године, када је ступио на снагу Закон опланирању и изградњи, по први пут се у српскомзаконодавству уводи принцип енергетске ефикасности,односно његово унапређење. На основу поменутог закона,усвојени су Правилници којима је ближе разрађена оваобласт, а нарочито бих истакао обавезност издавањаенергетског пасоша за све објекте за које се грађевинскадозвола издаје после 30. септембра 2012. године. Безиздатог енергетског пасоша ниједна нова зграда не можедобити употребну дозволу.

Прописи о енергетској ефикасности односе се напостојеће зграде које се адаптирају, реконструишу, санирајуили енергетски санирају са условом да после изведенихрадова енергетски разред буде повећан бар за један.Законодавни оквир ће бити завршен и заокружендоношењем Закона о ефикасној потрошњи енергије, чијије предлагач Министарство енергетике, и Уредбом ограђевинским производима, која је директно усклађена саДирективом 2010/31-ЕУ и CPR-Уредбом Европског савета –каже Јоцић.

Домаћа грађевинска индустрија, односно инжењерикоји су обучени и имају одговарајуће лиценце, спремни суда спроводе сертификацију било ког типа постојећих илинових зграда. Зелени сертификати за грађевинскепроизводе ће награђивати поенима пројекте чијеспецификације садрже производе из круга од неколико

стотина километара што подстиче пројектанте да сеослоне на оно што имају на располагању у непосредном

окружењу, да би се умањио негативан утицајтранспорта, а што је са друге стране шанса за

домаћу индустрију, па и за извоз. Српскаграђевиснка индустрија има одређену традицијуу производњи зелених грађевинских производа

као што су трска, опекарски производи, каменавуна и други.

Промоција зелене градње је многовише од еколошке кампање, јер зеленезграде широм света уживају у јаснимтржишним предностима које уобичајени

пројекти немају. Грађевински објектикоји успешно обједине чак и само неке

особине енергетске или сировинскеефикасности уживају у користима које

су много веће од смањења њиховог утицаја на окружење.Mноге од успешних зелених грађевина развијене су саминималним или никаквим субвенционисањем како биоствариле своје еколошке карактеристике.

Београдски сајам је јединствен у региону што значајноучвршћује положај Србије на зеленој карти Европе.Педесетак компанија из 20 земаља Европе, СједињенихАмеричких Држава и Канаде пионири су зелене градњекоји нуде широку лепезу одрживих производа, решења,иновација и услуга у овој области градње.

Паралелно са сајмом одржава се и тродневнаконференција на којој ће, по други пут експерти издвадесетак земаља говорити о новостима у овој области,путевима зелене градње и економским предностима заједну земљу.

Зелена градња доприноси уштедама у разнимобластима. Једна најниже сертификована зграда у односуна конвенционалну градњу штеди 20 посто енергије, а какосе иде ка вишем нивоу сертификације то може да иде и до50 одсто. Ако се зна да зграде троше 40 посто укупнеенергије у свету, може лако да се израчуна уштеда ако се тапотрошња смањи на половину.

Значајна је и уштеда воде о којој се много не прича, иакоје то веома актуелна тема у свету, зато што ће вода битиједан од најзначајнијих ресурса у овом веку. Веомаповољну подлогу у свету све више има уверење да већиброј зелених зграда ствара услове за срећније и богатиједруштво. Пословне зграде са довољно свежег ваздуха идовољно природног светла омогућавају велику уштедукомпанијама. Анализе показују да се уштеда мери са 6 до 8процената што је значајно за профит једне компаније. И доксе говори о материјалним уштедама у други план сепотискује позитиван утицај на здравље оних оји живе уоваквим објектима.

У последње време све се више говори о изградњизначајних инфраструктурних објеката, пре свега аутопутакроз Србију која је већ почела. У том смислу стручњаци зазелену градњу препоручују да се у њега укључи огромнаколичина електрофилтерског пепела који настаје процесомсагоревања у електранама, а чија количина достиже седамдо десет милиона тона годишње. За складиштење овоготпада обично се користе депоније које смањују површинуплодног пољопривредног земљишта.

Ако би се бар једногодишња производња овог отпадауградила у аутопут, и изоловала од окружења, заштитилеби се од загађења отпадне воде, а очували и необновљивиприродни ресурси као што су минерални материјал, песак,шљунак. Показало се да је пепео изванаредан грађевинскиматеријал који може да се користи на три начина, као трупаутопута, као хемијска стабилизација у подлози исподколовозне конструкције и пунило за саме асвалтнемешавине. Заговорници зелене градње верују да јепотребно да развијемо свест пројектаната да убацују тематеријале у пројектну документацију.

38

Иако се до тада није возио ни аутобусом храбро јеса сниматељем Телевизије Загреб Звонком Трау-бером закорачио у грдосију од авиона који је

преко Рима и Барселоне требало да га одведе до Ма-дрида.

- На аеродрому у Риму чекамо авион за Барселону.Пијем сок и једем шпагете и неко бело месо, као пи-летина. Једем добро као свако здраво планинско дете,а Звонко пита хоћу ли још. Поједем још, а он је скон-тао да не знам, па ме пита да ли знам шта сам јео. Мис-лио сам да је бело месо, а кад је рекао да су жабљибатаци пред очима су ми се појавиле шумске жабе кра-стаче – каже Рајко.

И као и много пута у животу који је обиловао изне-нађењима оно није изостало ни овога пута. Траубер јеморао да се врати у Загреб, а Рајко настави сам премаБарселони. Претходно је замолио стјуардесу да поведерачуна о малишану и помогне да у Барселони ухватиавион за Мадрид.

- Кад смо изашли ја промашим и останем сам у Бар-целони. Не познајем нигде никог, али ме некако про-нађу и пошаљу следећим летом за Мадрид. На излазуиз авиона сачека ме славно десно крило Реал Ма-дрида Аманчио који је дао гол Партизану у финалуКупа шампиона. У то време нисам ни знао ко је он. От-прате нас до Реаловог хотела у који већ почињу да до-лазе деца из Француске, Шпаније, Италије,Португалије, Белгије, Немачке. Долази једна госпођа

која говори српски, а као водич и преводилац, била језадужена за мене. Рођена је у Стапарима код Сомбора,студирала међународну књижевност у Паризу, па сеудала за неког богаташа из Каракаса у Венецуели. Родикћер Елениту, или Јелену, која је моје годиште, али серазведе, врати у Шпанију и запосли у Иберији – сећасе Рајко.

Тридесет пет дана незаборавног дружења са децомиз целе Европе прошло је брзо. И кад им је првог данаприликом посете мадридским робним кућама пру-жена прилика да изаберу све што желе, Рајко се опре-делио за спортску опрему. После неколико дана углавном граду Мадриду пут се наставља обиласкомШпаније.

Главни уредник „Плавог вјесника“ Перо Златар јоштада је, знајући за Рајкову склоност ка писању, савето-вао дечака да води дневник и записује све што се де-шава на путу по Шпанији и даље. Записивао је Рајконајбоље што је могао догодовштине са пута и дружењуса вршњацима. После много година жали што је тајдневник, из никада објашњених разлога, поцепао кадсе вратио у село.

- Био сам у кориди и на утакмицама у Валенсији.Још од најранијег дана детињства волео сам фудбал инавијао за Партизан. Играо сам са друговима и биовеома брз, сто метара сам могао да претрчим за једа-наест секунди. И док смо у Шпанији у некој паузииграли фудбал запази ме неки од тренера Валенсије.Ут

орак

, 15.

јану

ар

Необичан животни пут златиборског дечака

ШПАНИЈАУМЕСТО ПУТАОКО СВЕТА (2)

39

Рајко Крејовић

40

Толико се одушевио да ме је питао да ли желим да оста-нем у Шпанији. Ја сам у то време само размишљао какода се вратим у село. Осам комплета спортске опреме онје мени касније послао у село. Дванаест километара јепоштар носио пакет на леђима, а годину дана сам школуобезбеђивао са лоптама тренеркама, патикама – причаРајко.

Обилазак Ватикана завршен је пријемом год Папе.После неколико дана у Италији уследила је посета Дуб-ровнику, па повратак у Шпанију у којој је још владаоФранко.

Обишла су деца готово целу шпанску обалу и сва ту-ристичка места, забавне паркове, тунеле, катедрале.Рајку Крејовићу у незаборавном сећању остала је Палмаде Мајорка.

- У Палма де Мајорки узмем трамболину да се прове-зем, а струја ме одвуче према мору и вероватно ме ударисунчаница. Настала је потера замном, полиција и војскаи не знам све ко и некако ме пронађу, али се разболим иостанем следећих седам дана код Вере Илијашевић којаје све време била са нама. Говорила је шест светскихјезика и била судски преводилац за све те језике. Група јенаставила пут, а ја сам им се придружио тек послеоправка – прича нам Рајко.

По повратку у село Рајко је данима другарима пре-причавао доживљаје са путовања. Њиховој радости нијебило краја кад им је дозвољавао да возе бицикл који једонео из Шпаније. У селу су до тада била само два би-цикла контраша, док Рајко није дотерао најновији моделса ручним кочницама. Таквих још није било у целој Југо-славији, а он још није знао ни да вози. Научио је тог летаи по ко зна који пут понављао причу на часовима преддруговима у школи. Репортаже о путовањима кроз Шпа-нију, Италију и посету Дубровнику редовно су објављи-ване у загребачком „Плавом вјеснику“.

Током седмодневног боравка у стану Вере Илијаше-вић Рајко је први ут видео фотографију њене кћери Еле-ните. Није био у ситуацији да упозна своју вршњакињукоја је то лето проводила код рођака у Војводини.

Деца из сиромашних породица у то време тражила су

прилику за сигурну егзистенцију у војним школама. Такоје и Рајко по завршетку основне планирао да школовањенастави у војној гимназији. Никада није било јасно заштосе определио баш за ваздухопловство, ваљда због сил-них путовања авионом по Шпанији и Италији. Његовомразочарању није било краја када је уместо ваздухоп-ловне у Мостару распоређен у војну гимназију копненевојске у Сарајеву. У гимназији „Маршал Тито“ обрео се сајош једним другарем из села после многобројних тестоваи провера здравствене способности.

Можда због тога што није успео да оде у ваздухоп-ловну, али и због ускраћивања слободе дечака који јеодрастао на широким златиборским пољима, тек насамом почетку се, затворен у уском касарнском кругу, ра-зочарао. Разочарање је појачано сазнањем да му нисудозволили ни да 1970. године испрати бабу на по-следње путовање.

- Те године баба умре, а ја добијемтелеграм. Нису хтели да ме пустена сахрану, јер још нисам биоположио заклетву. То мемало погодило и тек на 40дана сам дошао кући.Иако нисам имао про-блема са учењем нештоми није ишло. Није миодговарало и решим данапустим школовање.До те године важио језакон по коме оникоји заврше једну го-дину средње војнешколе нису били уобавези да служевојни рок. Многоих је напушталошколу, па про-мене закон и по-дигну лимит надве године.

41

42

Ја завршим прву променише, па мора и друга.Завршим и другу, али не можеш баш тек тако даодеш. Мораш да направиш неки инцидент, па пад-нем на поправни из математике. Одем 15. августана полагање и полажем пред комисијом у којој судва официра. Не урадим писмени, а на усменом до-бијем тројку, или четворку. Положим испит, зав-ршим разред и добијем сведочанство – прича Рајко.

Петанест дана је остало до 1. септембра када по-чиње нова школска година, а у касарни већ почињуда се скупљају стари другари. Немају превише оба-веза, па користе сваки тренутак за излазак у град.Није много требало Рајку да прихвати предлог јед-ног од двојице другара да побегну из земље прекогранице. Није био велики проблем да напусте ка-сарну, јер су већ имали цивилна одела, а већ билипознати као питомци који се досађују пред почетакнове школске године. После два дна у Дубровнику,у који су стигли аутобусом, Рајко се предомисли иврати у Сарајево. Већ је био у иностранству које мусе није учинило превише привлачним.

Оно што се дешавало већ је пријавио у школи ибио изненађен чињеницм да му, у првом тренутку,нико није поверовао. Ипак, после велике гужве којаје настала суспендован је и искључен из школе.Много година касније сазнаће Рајко да је један одоне двојице другара завршио у Аустралији. О дру-гоме никада ништа није сазнао.

- Покупим сведочанства и одем у село. У кућинема нико. Остало је нешто оваца, и по нека коза, аја код маћехе и њеног мужа, па код једног ковачана занат, јер сам закаснио да се упишем у школу.Имао сам нешто џепарца и ту провео неких 6 ме-сеци, а на пролеће пођем у Обреновац код бура-зера. Радио сам мало на грађевини, а онда се 1973.године упишем у средњу саобраћајну школу. Свеградиво, осим латинског, већ сам прешао у војнојшколи где се радило по убрзаном програму и за двегодине савладавало градиво четири из обичнихшкола. Мало по мало полагао сам ванредно, апосле школе запослим се као техничар у „22. де-цембру“ у Београду где сам две године радио каодиспечер за пријем робе. Када се „22. децембар“спојио са „Клузом“ наставим да радим у магацину,а касније и да возим – прича Рајко.

Услови за упис у војне школе били су веомастроги, па је било неопходно доставити детаљне по-датке о много чему, између осталог и да ли будућипитомац има било кога у иностранству са којим одр-жава везе. Иако се са Вером Илијашевић до тададописивао два пута месечно то није пријавио, паније смео да ризикује да настави, јер је пошта сти-

зала директно на адресу школе. Тако се и прекинуоконтакт који је одржаван годинама уназад.

Двадесет година је Рајко Крејовић радио у бео-градском „Клузу“, све до 1990. године када је остаобез посла. Када су почели ратови без посла и ре-шеног стамбеног питања у Београду није имао штада тражи, па су одлучили да се преселе у Краљевогде су стигли 1. августа 1991. године.

Као добровољни давалац крви долазио је Рајкоповремено у краљевачки Црвени крст и помагаокад год је било потребно. Повремено је мењао ста-ријег колегу возача који је ту био запослен. Пет го-дина је то трајало, честим продужењем уговора, сведок није примљен у стални радни однос.

- Већ је био потписан Дејтонски споразум кадсам сазнао да у Требиње долази шпанска бригада.У неким новинама прочитам да је са њима прево-дилац Јелена Илијашевић, моја вршњакиња и Ве-рина кћерка коју никад нисам упознао. ВозачиЦрвеног крста већ су возили хуманитарну помоћ уБосну и Херцеговину, између осталих места и у Тре-биње. По другару који је возио тамо пошаљем це-дуљицу са поруком да ми се јави.

Знала је из приче да сам неко време провео кодњене мајке, па ми се јави после два дана и лепо сеиспричамо, а сазнам да Вера долази у ВрњачкуБању на неке песничке вечери. Нисмо се видели од1969. године, а кад ми се јавила из Врњачке Бањепођем са супругом да се видим са њом – причаРајко.

Сусрет после толико година пробудио је многасећања и емоције. Краткотрајна заједничка посетаКраљеву била је и последњи сусрет са овом женомкоја само повремено дође у Србију у посети сеструу Новом Саду.

Много година живота Рајка Крејовића обеле-жила је глад. Никад није био радоснији него кад је,после две године гладовања, био у прилици да сеслатко наједе у школској кухињи која је отворена уселу. Сви су имали обавезу да донесу нешто у ту ку-хињу. Рајко није имао шта, па су уместо њега доно-сили други.

Рајко Крејовић данас ради у Народној кухињи уКраљеву чије услуге користе људи са знатно бољимусловима живота од оних које је он у младостиимао. Највећи број њих прима материјалну помоћи оброк од триста грама куваног јела по члану до-маћинства дневно. Уз то то добијају воћни јогурт,сок, кефир, воће...

То је право богатство у односу на оно шта је онимао кад је годину дана јео само проју и сир. А ше-тедело се и на сиру без обзира што га има.

43

44

Чет

врта

к, 2

4. ја

нуар

45

Краљевачки новинари су овог јануара пети пут заредомбирали најкомуникативнију и најнекомуникативнијуорганизацију и појединца у претходној години, а ре-

зултати који се традиционално објављују на Светог Саву овегодине су проглашени три дана раније.

Од укупно 17 медија који егзистирају у Краљеву у анкетије учествовало 16, од којих седам локалних и девет онихчије се редакције налазе у Београду. Своје гласове давали суновинари, телевизијски сниматељи и фоторепортери којисе свакодневно у раду срећу са особама из јавног живота сакојима остварују мање или више успешан контакт. Своје гла-сове ове године дали су 41 новинар и 18 сниматеља, штопредставља значајан број припадника седме силе у Кра-љеву. Систем гласања је у односу на претходне године про-мењен, па је свака редакција, без обзира на број новинараи сниматеља, имала право на само један глас у свакој од ка-тегорија.

Анкета је први пут спроведена 2009. године када је кринкао најотворенијој институцији припао Полицијској управиКраљево, а најкомуникативниjeм појединцу техничком ди-ректору „Водовода“ Ранку Ђекићу. Трн су добили краље-вачко правосуђе и тадашњи начелник Школске управеНенад Славковић запамћен као једини добитник овог „при-знања“ који је дошао да га прими.

Као најкомуникативнији у следећим годинама јављајусе Протокол Кабинета градоначелника, Одељење за ван-редне ситуације док је трн припадао тужилаштву.

Крин је ове године припао Народној библиотеци „Сте-фан Првовенчани“ којој су гласове дале четири редакције.Следе Полицијска управа Краљево и Одељење за ванреднеситуације са по три гласа, док су по један добили Здрав-ствени центар „Студеница“, Градска управа, Друга бригадаКопнене војске Србије, Културни центар „Рибница“, ЈКП „Во-довод“ и Кошаркашки клуб „Слога“.

Међу појединцима далеко испред свих издвојио се ди-ректор Здравственог центра „Студеница“ кога је за при-знање предложило чак пет редакција. По два гласа добилису портпарол Библиотеке Милош Милишић, портпарол По-лицијске управе Краљево Кристина Николић и градоначел-ник Краљева Драган Јовановић. На листи оних са којима суновинари имали добру сарадњу налазе се још заменик гра-доначелника Милун Јовановић, начелник Одељења за ван-редне ситуације Радоица Кочовић, истражни судија вишегсуда Невенка Балшић, председник Удружења ликовнихуметника Краљева „Владислав Маржик“ Иван Милуновић иселектор бициклистичке репрезентације Србије РадишаЧубрић.

Прво место у категорији најнекомуникативнијих инсти-туција убедљиво је припало Основном јавном тужилаштвуса којим лошу комуникацију има чак пет редакција. СледеРашки управни округ са три и Филијала Републичког заводаза здравствено осигурање која је добила два гласа. По једанглас добили су Телеком Краљево, Јавно предузеће „Елек-тросрбија“, Јавно енергетско предузеће „Топлана“, Спортскисавез Краљева и приватно предузеће „Амига“.

Особа на чију се некомуникативност пожалило највишередакција без премца је начелник Рашког управног округаМатеја Мијатовић који је добио шест гласова. На другомместу, са два гласа мање, је градоначелник Краљева Дра-ган Јовановић, док по један глас имају републички инспек-тор за заштиту природе Зорица Саковић, секретар Жичкеепархије Ђорђе Лазаревић, генерални директор „Електро-србије“ Срђан Ђуровић, директор ЈЕП „Топлана“ Драган Ар-сенијевић, директор Филијале Пореске управе ЗлатанаНешовић и др Мирко Рогановић.

Интересантно је да се градоначелник Краљева нашао наобе листе, у категорији крин са два, а у категорији трн са че-тири гласа.

Новинари гласали пети пут

ДОДЕЉЕНИ КРИН И ТРН

Краљевачки новинари прогласили институције и појединце са којима су у протеклој годиниостварили најбољу и најслабију комуникацију

46

Сред

а, 1

2. д

ецем

бар

Уосвит једног од највећих српских празника СветогСаве, који је уједно и школска слава, Градска управатрадиционално додељује књиге најбољим учени-

цима основних и средњих школа са територије града Кра-љева. На пригодној свечаности у петак су, после химневеликом српском светитељу Сави коју је извео Дечји хор„Искрица“, књиге из руку градоначелника Драгана Јова-новића примили двадесет троје најбољих ученика ос-новних и једанаест из краљевачких средњих школа.

Уз честитке награђенима градоначалник Јовановић јепотврдио да они наша будућност, а да су према њима,као најбољим међу најбољима, упрте све очи града.

- Надам се да ће, уз резултате које су до сада постигли,да наставе и даље са надом да ће, за разлику од старијихкоји су знали да одступ од светосавске идеје, непоколеб-љиво ићи светосаввским путем и убрзо они преузети кор-мило и одговорност за ову државу и и овај град – поручиоје граоначелник.

Са своје стране град ће учинити све да створи одгова-рајући амбијент у коме ће моћи да нађу запослење и оси-гурају своју и будућност својих породица. ГрадоначелникЈовановић је подсетио да се у том смислу воде озбиљнипреговори око изградње аутопута, карго центра и пре-мештање великог дела робних резерви Републике Србијеу околину Аеродрома „Морава“.

- Ускоро ће Краљево почетком реализација пројектаурбане регенерације постати велико градилиште. Већимамо преговоре са делегацијама Словеније и Чешке окоградње малих електрана, што значи да максимално ра-димо на стварању услова за запошљавање. Доста је билоприче и покушаја да се сви запосле у јавна предузећа иустанове и готово је сигурно да ту више неће бити запо-шљавања. Оно што је важно је да отворимо нове произ-

водне погоне, а то је шанса не смо за младе него уопштеза излазак из кризе нагласио је Јовановић.

Награде су добили Катарина Теофиловић, ОШ „БранкоРадичевић“ Витковац, Душан Ђорђевић, ОШ „Браћа Ви-лотијевић“, Милош Мацан, ОШ „Вук Караџић“, КристинаКонић, ОШ „Драган Маринковић, Адрани, Адријана Јова-новић, ОШ „Витановац“ итановац, Андрија Милашино-вић, ОШ „Свети Сава“, Андрија Новаковић, ОШ„Димитрије Туцовић“, Ана Томашевић, ОШ „Драган Ђко-вић Уча“, Лађевци, Милица Максимовић, ОШ „Ђура Јак-шић“ Конарево, Алекса Тешић, ОШ „Живан Маричић“Жича, Предраг Радивојевић ОШ „Иво Лола Рибар“, ИванаМарковић, ОШ Јово Курсула“, Ђурђина Којић, ОШ „ЈованЦвијић“ Сирча, Андреа Пешић, ОШ „МИлиун Ивановић“Ушће, Наташа Милошевић, ОШ „Олга Милутиновић“ Го-рачица, Катарина Јвановић ОШ „Петар Николић“ Са-маила, Ања Пантовић, ОШ „Светозар Марковић“

Невена Васиљевић, ОШ Јован Дучић“ Роћевићи, Ма-рија Шеклер, ОШ „Стефан Немања“ Студеница, МаријаЧоловић, Музичка школа „Стеван Мокрањац“

Кристина Вуковић, ОШ „Доситеј Обрадовић“ Врба, Да-ница Бабић, ОШ „4. краљевачки батаљон“ и КристинаМилошевић, ОШ „Чибуковачки партизани“.

Најбољи средњошколци су Марија Каличанин, Гим-назија, Милица Сибиновић, МТШ „14. октобар“, НемањаЂорђевић, ЕСТШ „Никола Тесла“, Лазар Бешевић, Шу-марска школа, Велисав Караклић, Дом ученика средњихшкола, Бранко Ђорђевић, Економско-трговинска школа,Милица Маркешевић, Медицинска школа, Вељко Четро-вић, Пољопривредно-хемијска школа „Ђорђе Радић“, Ма-ријана Гашић, Средња школа „Иво Лола Рибар“, МилицаКућеровић, Музичка школа „Стеван Мокрањац“ и Ми-лена Николић, Уметничка школаП

етак

, 25.

јану

ар

У сусрет школској слави

КЊИГЕ ЗАНАЈБОЉЕТридесетчетворо најбољих ученика основних и средњих школа са територије града Краљева

добило традиционалне светосавске награде

47

48

49

49

Краљевчанке

52

Више од петнаест година у медијском просторуКраљева, са мање или више успеха, езистираТелевизија Мелос. Појавила се првих дана ок-

тобра 1987. године као трећа у граду, поред Телеви-зије Краљево, која је већ имала скоро петогодишњеискуство, и нешто млађе ТВ Десетка. Петогодишњеискуство имао је и Радио Мелос, у то време најслу-шанија радио станица на простору великог делаСрбије, настао из потребе да се рекламирају издањапродукције грамофонских плоча и касета. Логичанслед догађаја било је покретање телевизије којом језатворен круг с обзиром да је једно време истои-мено предузеће било и издавач часописа који себавио дешавањима на естради.

Двадесетогодишње искуство у медијској сферидовољан је разлог да Зоран Јовановић главни и од-говорни уредник, директор и власник Радио телеви-зије Мелос и Продукције Мелос, ауторитативноприча о свим проблемима који оптерећују локалнимедијски простор.

Пут до медијског боса није био ни лак ни крат-котрајан. Водио је преко естрадне сцене на коју се уто време долазило упорним и мукотрпним радом.

У родним Роћевићима, који су некада били оп-штинско место, Културно-уметничко друштво „Трог-лав“ формирано је непосредно после Првог светскограта. Кроз њега, а касније и КУД „Јастребар“ прошаоје велики број заљубљеника у народни мелос и тра-дицију српског народа.

У оквиру културно-уметничког друштва успешноје радило више секција, између осталих и глумачкау којој је Јовановић, још као голобради дечачић,први пут окусио сласт естрадне сцене. И данас сесећа првог појављивања у позоришној представи„Слатко“ када је у само десетак минута морао дапоједе пуну теглу слатког од дуња.

И прве фоклорне кораке направио је у друштву укоме су били већ прекаљени певачи Јово Корићанаци Миланче Радосављевић. У недостатку оних који бина концерту могли да певају изворне народне песмеП

онед

ељак

, 21.

јану

ар

Успон и пад локалних медија

Међу првим приватним фирмама у Краљеву био је „Југомелос“ из кога ће израстипродукција плоча и касета, радио и телевизијска станица

РАДИОТЕЛЕВИЗИЈАПРОДУКЦИЈАМЕЛОС (1)

53

54

Зоран Јовановић

55

на једном му је пружена прилика да отпева „Сан за-спала“, „Чудила се аман ја“ и „Босиоче мој зелени“.

Солидно културно-уметничко друштво из Роћевићаније било ограничено само на наступе у локалнј сре-дини, па нису били ретки одласци у Гучу, Ушће,Косјерић, Баљевац, Рашку, Жаочане и низ других местагде се наступало углавном по домовима културе.

Није било у то време телевизије, па је народ у овим,а и другим, местима био жељан добре народне му-зике. Све то утицало је да и у Роћевићима наступенајзначајнија имена југословенске страде, Заим Има-мовић, Зора Дубљевић, Лепа Лукић, Гордана Стојиће-вић, Крњевац и многи други. Па, иако је у то времеразмишљао само како да заигра фудбал у неком од по-знатијих клубова потајно је Зоран гајио жељу да се ог-леда и као певач.

- Велики утисак на мене оставио је Заим Имамовић.Дом културе у Роћевићима био је те зимске вечерипун, а сала на спрату која је могла да прими до 400 по-сетилаца угостила је њих 427 са плаћеним улазницама.Троје посетилаца се онесвестило од гужве, и све то јеоставило велики утисак на мене док сам у сали служиогрејану ракију.

- Мој први професионални наступ био је 1. маја1980. године по завршетку средње школе. КомшијаСаво Радосављевић Сани, који се бавио музиком, про-лазио је поред моје куће и позвао ме да пођем са њимна неку свадбу, коју је звао тезга, а ја нисам знао шта јето. Мој стриц има столарску радионицу и знао сам даима тезгу за прављење тишљераја, па сам мислио датреба да идем да му помогнем да носимо ту тезгу. Тек

кад смо стигли схватио сам да треба ја да певам.Знао сам једва тридесетак песама, али сам

феноменално примљен и био веома задо-вољан – прича Јовановић.

Жеља за освајањем нових знања во-дила је матуранта Туристичке школе

према факултету, али за то тада нијебило довољно разумевања у кругу

породице, јер је код родитеља,због тешке материјалне ситуа-

ције и високих трошковастудија у великом граду,

преоваладавало уве-рење да средства за

живот треба што преобезбедити из ре-

алних извора.Права при-

лика за то

била је кафана код познатог матарушког кафеџије Цујадо кога је, са непуних осамнаест година, стигао на пре-поруку рођака.

- Пита ме Цујо шта сам завршио. Кажем туристичку,а он каже баш ми треба конобар, па почнем да радимистог момента. Први гост кога сам служио био је из-весни Власто, који је живео у Шведској, а лето прово-дио у Бањи. Био је крупан господин карактеристичанпо томе што је носио панталоне на трегере. Понео самна платоу литар вина и сифон соде који је поручио, акад сам подигао сифон флаша са вином прекрене иразлије се, па ме Цујо пошаље да радим у шанку.

У бањи је радио за то време врхунски оркестар когасу чинили чувени краљевачки оргуљаш Милош Цига-нин, Миро Шиптар који је свирао бубњеве, а хармо-нику врсни хармоникаш Мико Пројовић. Певали суДушица Васић Кицовка и Ранко Стојанић Шоро који јеу то време неприкосновено харао кафанама. Кад зав-рши музика и направи паузу замолим Шора да ми дик-тира речи неких песама, јер нисам имао грамофон, апесме које чујем на радију не стигнем да препишем.Несебично ми је помагао да запишем речи песама„Увенуће нарцис бели“, „Једна жена плаве косе“,„Крчма стара, крчмарица млада“... – сећа се Јовановић.

После само четири и по дана проведених у шанкуодлучио је да напусти посао и прилику за бољу зарадупотражи на другом месту, овога пута на црногорскомприморју. Пун енергије и жеље да заради новац за сту-дије са дипломом туристичког радника, спакованом укартонску фасциклу, кренуо је аутостопом у камионудо Подгорице, па даље локалним аутобусом премаБудви која у то време још није била тако познато тури-стичко место. Самим тим није било ни довољно посла,па се млађани Јовановић упутио пешице према Бечи-ћима и целог дана обилазио хотеле док коначно нијенашао слободно место рецепционера у Хотелу „Пут-ник“.

Било је то време најезде туриста из Чехоловачке, паје морао да помогне око сервирања оброка у ресто-рану. Поучен горким искуством из Матарушке Бањебезуспешно је преклињао надређене да га ослободеове обавезе. Олакшавајућа околност била су колицакоја су користили конобари.

- Како сам возио супу нагло станем, а сви тањири поинерцији попадају, па ме врате на рецепцију где самстално певушио севдалинке које је волео управник ре-сторана. У башти хотела, која је имала 700 места, на-ступао је просечан оркестар из Ниша са певачицом изВршца која је лепо изгледала, али уопште није зналада пева. Крену да музицирају, публика извижди пева-

56

чицу, а из оркестра нико не зна да пева. Док дође другапевачица треба да прође неколико дана, па ме управ-ник замоли да отпевам једну туру песама. Знао је дасам био у врњачком „Абрашевићу“ и да смо гостовалиу Словенији, Травнику, Војводини, Краљеву. И поредизвесног искуства и даље сам знао мање од 30 песама.

Прихватим и прво што је било упитам има ли међугостима Босанаца. Знао сам да је због цена које су билениже у Црној Гори него у Далмацији, велики број људииз Херцеговине долазио у Игало, а није била реткостда дођу и до Бечића. Без икакве пробе са оркестромпочињем да певам у два блока по десетак песама, јерје то све што знам. Иако је време рада ресторана исти-цало у један по поноћи останем да певам до два. Свису били задовољни, чак и певачица која остаје као фи-гура да украси амбијент. Управник ми понуди платуседам пута већу него што сам имао на рецепцији, и толето проведем у Бечићима – прича Јовановић.

Почетни успех мотивисао је Зорана Јовановића дасе, по повратку у Краљево, посвети новом позиву. Биоготово непознат у граду, па се у прво време појављи-вао доста стидљиво. Велику подршку пружао је самоземљак Јово Корићанац.

У озбиљније професионалне воде ступиће ЗоранЈовановић тек по одслужењу војног рока у ЈНА, кададолази прва плоча са песмом „Куне ми се једна жена“која је, како каже, и у данашње време велики хит којисе чује на програмима многих радио и телевизијскихстаница. У издању александровачког „Дискоса“ про-дата је у више од 50 хиљада примерака.

Естрадна каријера достигла је неслућене висине, акраткотрајне наступе по ресторанима и хотелима сведо краја певачке каријере, почетком деведесетих го-дина када се над Југославијом надвијала ратна опас-ност, заменио је концертним подијумом.

- Певао сам доста и у иностранству. Био сам два

пута у Америци, Канади, Швајцарској, Аустрији, Не-мачкој и другим земљама Западне Еропе. Снимио самјош један албум, а трећи је био компилација прва два.Пре солиситичког албума у Цириху сам још 1987. го-дине снимио видео касету наступа уживо. Имао самизванредну сарадњу са Томиславом Чоловићем којими је помогао да одем у Америку и да на велика вратауђем на турнеју са 20 најпопуларнијих југословенскихпевача. Међу њима су били певачи које још нико нијепревазишао, Шабан Шаулић, Тома Здравковић, ХанкаПалдум, Мирослав Илић, Маринко Роквић, Неда Укра-ден, Шериф Коњевић, Милан Бабић, Радиша Уроше-вић... На турнеји сам оставио добар утисак као певач,али и пословни човек, јер сам код себе имао естраднеуговоре из фирме која је у међувремену отворена –каже Јовановић.

Првих дана августа 1984. године основана јеестрадна организација „Краљево концерт“ као удру-жење музичара. После само неколико месеци постаћедруштвена организација за естрадну делатност са рад-ном заједницом која се бавила комерцијалним посло-вима, уговарањем концерата, наступа певача иоркестара по хотелима, ресторанима и другим угости-тељским и туристичким објектима у земљи и ино-странству.

Само четири године касније, са појавом првих при-ватних фирми, основаће Јовановић „Југомелос“ сапредставништвима у Сарајеву, Сплиту и Суботици.

- Хтели смо да помиримо мелос као мелодију,песму и југо као Југославију. У време санкција оно„југо“ морали смо да избацимо из назива због извозакасета и грамофонских плоча – каже он.

Остаје само назив Мелос као клица из које ће врлобрзо нићи радио и телевизија са истим именом.

- наставиће се -

57

58

Субо

та, 1

9. ја

нуар

ВИТЕЗ Ч- Са вером у Бога све може да се пости

да испливају 33 метра у част Исуса Христа.већ победа

59

ЧАСНОГ КРСТАигне, а победници су сви који су ушли у воду . - Ово није само победа у витешком надметању,а духа над телом

Осмнаестогодишњи Страхиња Стокић победник Богојављењског пливања

60

Сред

а, 1

2. д

ецем

бар

Победник овогодишњег, шестог pо реду, Богојављењ-ског пливања за Часни крст је осамнаестогодишњиученик трећег разреда грађевинског смера за висо-

коградњу Шумарске школе Страхиња Стокић. Иако насамом старту витешког надметања није имао превишесреће успео је да надмаши педесетак других учесника ипрви из руку председника Свебор дружине „Свети кнезЛазар“ узме Часни крст.

Још као ученик Основне школе „Димитрије Туцовић“ за-волео је Страхиња пливање у Пливачком и ватерполо клубу„Краљево“. Када је 2005. године први пут ушао у базен санепливачима није много размишљао о будућности у овомспорту. Основни задатак је био да савлада основне еле-менте пливања и одржава се на води. Све до пре две го-дине пливањем се, као и већина вршњака, бавио саморекреативно. А онда је коначно одлучио да се озбиљнијепосвети овом спорту, па је прве такмичарске кораке напра-вио под будним оком тренера Милице Милановић. У по-четку није било превише успеха, јер је, због захтевнихтренинга, тешко могао да прати остале чланове клуба изакојих су већ стајала бројна такмичења. Мало инат, а малојака воља, учинили су да врло брзо стигне, и престигнемноге од њих.

- Добио сам жељу да се такмичим и почео са озбиљнимтренинзима тако да сам се брзо сврстао међу најбоље уклубу – прича Страхиња указујући на тешке услове у којима,поготово у зимском периоду, ради краљевачки клуб.

Током два дневна термина у летњем делу и три тренинганедељно у осталом делу године припремао се Страхиња затакмичења.

- Прву медаљу освојио сам у штафети четири пута стометара краул у оквиру зимске лиге у Поточцу. Освојили смосребрну медаљу, а неописив осећај само је подстакао жељуда још више радим и напредујем. Најуспешније за менебило је Б првенство Србије за клубове који немају затво-рене базене. Одржано је у Ади претпрошле године узучешће више од 400 пливача. Учествовало је нас тридесетакиз клуба, а ја сам освојио три медаље. Поред сребрне уштафети окитио сам се златном медаљом у трци на 200 ме-тара мешовито и бронзаном у трци на 50 метара – причаСтрахиња.

Омиљена Страхињина дисциплина је 50 метара делфинстилом коју прелази за око 33 секунде. То је, каже у шали,само десет секунди спорије од светског рекорда. Претходнасезона није била баш успешна из више разлога. Мало сетренирало због проблема са базеном у Краљеву, а Стра-хиња је имао и здравствених проблема. После само десетакдана тренинга у току сезоне није ни могао да се појави настарту више од једног такмичења.

За Богојављењско пливање у Краљеву први пут је чуојош пре четири године. Жеља да учествује јавила се убрзопосле тога, али је старт изостао из доста нејасних разлога.Чврсто решен да покуша поново прошле године је дошаода се пријави кад је број учесника био попуњен, јер је био

ограничен на 33. Зато ове године није чекао већ се пријавиона време не помишљајући да би баш он могао да буде по-бедник.

- Ово није за мене било питање победника. Победник јесвако ко је ушао у воду тога дана. Ја сам се само трудио дабудем најбржи, а на неки начин сам имао највише среће.Нисам ниакада раније улазио у Ибар у ово доба године, асва припрема састојала се у привикавању на хладну воду укућним условима. Све остало само је ствар бистре главе –каже Страхиња.

Иако су чланови породице били на старту, и давали под-ршку учешћу у витешком надметању, није много размиш-љао о пласману. На то је утицала чињеница да је још млади неискусан пливач, да први пут учествује, али и да суостали много већи и јачи што може да буде велика пред-ност. Ипак нада је полагана у технику коју је савладао натренинзима у клубу.

- За време доручка смо бирали бројеве и позицију и такосе распоређивали на старту. Имао сам срећу да изаберемброј и позицију где није била велика гужва, па ем што јебило дубље, снашао сам се мало боље од других. Већ настарту код брода прво ме је један такмичар потопио. Ондасам кренуо из све снаге да га пређем и сконцентрисао сесамо на своје пливање. Био сам збуњен кад сам са своједесне стране угледао чамац испред кога ме је дочекао ИванЛазић, дао крст и честитао. Нисам осећао хладноћу све докнисам изашао на обалу где је почела дрхтавица. Иако нисамочекивао да ћу да победим трудио сам се максимално и тосе исплатило. Све је ово за мене ново. Био сам свестан ус-пеха који сам остварио, али ми је било чудно да баш јабудем најспретнији у витешком надметању – прича раз-драгано Страхиња Стокић.

Познанство са градоначелником који му је предао на-граду, и успех који је постигао, даје нови подстрек да пливаи наредне године. Жеља да поново наступи нема за основуодбрану титуле. Трудиће се, каже, да плива без обзира нарезултат који постигне.

- Све ово ми је пружило прилику да о свему размислими покушам да покажем свима колико је лепо учествовати.Желео бих да убудуће буде још више учесника, и да будејача конкуренција која доприноси снажнијем доживљавањудогађаја који је тешко описати у неколико речи.

Ово је предивна ствар. Са вером у Бога све може да сепостигне, а победници су сви који су ушли у воду да испли-вају ових 33 метра у част Исуса Христа. Ово није само по-беда у витешком надметању, већ победа духа над телом.Зато желим да захвалим свима који су ме подржавали, асамо уз веру у Бога успео сам да издржим и будем најсрећ-нији од свих – каже Страхиња.

Учешће у пливању је, каже још, предивно искуство којеможе да помогне у животу. Још вредније је што је стекаонове пријатеље са којима ће се поново надметати за годинудана, уколико не оде да плива за Крст часни у Београду.

61

62

63

64

Нед

еља,

27.

јану

ар

65

Агенција за визуелне комуникације „АРТ“

tomart@open.telekom.rs

www.dnevink.tk

www.novine-in.tk