Sreda 22.-24.06.2015.

N. Joki - Vesti

Kriminalna pozadina Grke krize (1): EU i MMF spasavali banke, a ne GrkuGrka ne treba da plati dug jer je taj dug ilegalan. Ovo je zakljuak preliminarnog izvetaja Komiteta za istinu o dugu, koji je grki parlament ustanovio odmah posle januarskih izbora, a iji su lanovi grki poslanici i meunarodni ekonomski i pravni strunjaci.

ReutersProtest u Atini i zastava EU: Grci bodre svoju vladuIzvetaj detaljno i dokumentovano pokazuje da je grka dunika kriza proizvod nezakonitog delovanja korumpirane grke i evropske politike i finansijske elite. Izvetaj se poziva na dokumenta koja pokazuju da je novac za spasavanje Grke zapravo uglavnom iao na raune francuskih i nemakih banaka, da je Trojka (Evropska centralna banka, MMF i Evropska komisija) delovala, da je izvrila neku vrstu mekanog dravnog udara iskljuivi i parlament i vladu u Atini iz procesa donoenja odluka. Ovi zakljuci mogli bi da zabrinu evropsku politiku birokratiju i vlade drava EU koje su, opsednute ostankom na vlasti, faktiku vlast predali u ruke finansijskih centara moi udruenih sa velikim korporacijama. Grka bi, ukoliko to bude neophodno, mogla da pokrene proces pred Meunarodnim sudom u Hagu, kako je to uradio Island u aferi "Ajejv" i 2013. godine dobio proces protiv Velike Britanije i Holandije.

ReutersProitajte jo:* Zato je Atina u poslednjem trenutku odloila vraanje duga * Cipras: Ili asno reenje, ili NE kreditorima! * Pa nee valjda Nemci da krvare zbog lenjih Grka? Od samog poetka 2010. godine svima je bilo jasno da je Grka nesolventna, odnosno da ne moe da isplati svoje dugove. Moglo je da se uradi ono to se uradilo u vie navrata sa Nemakom, ali i sa drugim zemljama - da se dug otpie i da se reprogramira. Umesto toga, ministri finansija evrozone (Evrogrupa) odblokirali su milijarde novih kredita pomoi kako bi navodno spasli Grku. Uslov za ovo spasavanje bio je da Atina prihvati dolazak eksperata iz tri institucije MMF-a, Evropske centralne banke i Evropske komisije. Trojka koju nikada niko nije demokratski izabrao, diktirala je vladi u Atini ta treba da ini, kao to je to radila sa vladama u Portugalu i na Kipru. Nova kreditna tzv. pomo deblokirana je samo ako su vlade ispunile uslove iz takozvanog Memoranduma o razumevanju. Trojka je odreivala koliko e biti smanjene plate i penzije, zatim trokovi za javno zdravstvo i prosvetu... Lisabonski sporazum EU to zabranjuje, ali... Nemci se okoristiliNajglasnije su tednju zagovarali Nemci i njihova kancelarka Angela Merkel. Meutim, ista ta Nemaka tedela je devedesetih godina, u vreme kada to nije prouzrokovalo drastian pad kupovne moi stanovnitva jer je zemlja zaraivala izvozei u zemlje poput panije i Portugala, kojima su pumpani krediti da bi kupovali nemaku robu. Kada su te zemlje ule u duniku krizu, i kod njih je dola Trojka, sprovela emu "masovna tednja plus pad cena i privatizacija" od koje su - sluajno ili ne - upravo nemaka preduzea imala najvie koristi.

Kriminalna pozadina Grke krize (2): Stros Kanov "pu" u MMF-uU osnovi grke krize su krediti koje su vlade u Atini decenijama uzimale pod tada niskim kamatnim stopama. Grka je devedestih godina bila prosto zasuta jeftinim novcem. Svi su se zapoljavali u dravnoj slubi, faraonski projekat Olimpijskih igara kotao je 7 milijardi evra. Drava je kotala 15 milijardi evra godinje. Ipak, evropske privatne banke davale su Atini "akom i kapom" nove kredite i ohrabrivale je da ue u prezaduenost.

ReutersGrcima muka od mera tednjaFrancuske i nemake banke nudile su Grcima milijarde kredita da kupi uglavnom nepotrebno oruje. Da bi potpisali kredite, grki funkcioneri su podmiivani. U Nemakoj e kasnije na optueniku klupu zato dospeti giganti kao Simens i Krup, ali to je samo vrh ledenog brega."Spasavajui", kako su govorili "grki avion koji gori u letu", ministri evro-zone su razmiljali samo kako da spasu privatne banke kojima Grci ne mogu da vrate dugove. - Od tadanjih famoznih 130 milijardi evra "pomoi", grki narod nita nije video. Taj novac je otiao nemakim i francuskim bankama - objanjava ministar finansija Janis Varufakis. Dok su mediji podgrevali atmosferu priom o "lenjim Grcima", vlade i privatne banke prebacivale su neotplative grke dugove na lea graana. Jedan od glavnih aktera u ovom kriminalnom poduhvatu bio je Dominik Stros Kan, koji se 2010. godine nalazio na elu MMF-a. Po statutu, ova organizacija ne moe da pozajmljuje novac dravama za koje se izrauna da su nesolventne. Kada je na dnevni red dola Grka, Stros Kan je izvrio svojevrsni pu i preko noi promenio pravila, pa je toj zemlji dat zajam od 48 milijardi evra. Brazilac Paulo Nogueira Batista, jedan od 24 izvrna direktora MMF-a, bio je protiv. - Bila je to loa odluka. Grkoj je trebalo otpisati deo duga, a onda joj dati pozajmicu koju bi realno jednog dana mogla da vrati - svedoio je on pred kamerama nemako-francuske TV stanice Arte. Otpisivanje dela duga je neprihvatljivo za nemake i francuske banke jer bi znailo gubitak novca. "Stros Kan je zato bio prod pritiskom kancelarke Merkel. Stros Kan je nju posluao, poto je uskoro nameravao da se kandiduje za predsednika Francuske i nije eleo da oneraspoloi ni francuske banke", objanjava Filip Lgren, bivi savetnik tadanjeg predsednika Evropske komisije oze Manuela Baroza, u svojoj knjizi "Evropsko prolee: Zato su nae privrede i politike u haosu". Ostala etvrtina dugaU drugoj fazi kriminalne operacije, privatne banke su pritisle evropske vlade i institucije EU da drave ponu na tritu da kupuju "trule" grke pozajmice. Tako su se banke otarasile kredita za koje su znali da Grci ne mogu da ih vrate. Dugovi su velikim delom nacionalizovani, a ispatae evropski graani - francuski, nemaki i drugi - u ije ime je dug otkupljen. Na privatne poverioce sada otpada samo 25 odsto grkog duga. Pria o "lenjim Grcima"Sve se deavalo u senci bune propagande kakvu su velike korporacije i banke koristile uoi svakog svetskog rata, gurajui narode u meusobnu mrnju. "Grka visi o vratu EU", "Grci moraju da prestanu da ive od kredita (umesto da rade)" - ovakvim naslovima ponavljana je petparaka pria o "lenjim Grcima".

Kriminalna pozadina Grke krize (3): Sudbina EU u rukama prevaranataJedan od razloga oivljavanja nacionalizma i rasizma u Evropi, za ta je Grka samo povod - pre svega je gubljenje poverenja u EU. Postalo je oigledno da su se evropska politika elita i evropske vlade podredili privatnim bankama i korporacijama. Kada se pogleda ko ovih dana kroji sudbinu ne samo Grke, ve i EU na videlo izae galerija portreta ambicioznih prevaranata.

Reutersan Klod Junkeran Klod Junker: Tokom dve decenije bio je ili ministar finansija ili premijer Luksemburga. Poreklom iz radnike porodice, ima najveu zaslugu zbog toga to je njegova minijaturna zemlja bez znaajnih sirovina postala bogata kao petrolejski Katar. U vreme Junkerove "vladavine", Luksemburg je tokom dve decenije razvijao pravu industriju utaje poreza. Jeron Dijselblom, mladi ambiciozni ministar finansija Holandije, pokazao je da nita ne moe da ga sprei da pomiri svoje lanstvo u Radnikoj partiji i surovi neoliberalizam. Tvrdio je za Kipar da je dobar primer kako treba reavati duniku krizu - drugim reima, kada finansijska piramida padne - ceh plaaju graani. Dijselblom je pre nekoliko godina bio primoran da koriguje svoju zvaninu biografiju jer su novinari ustanovili da on nikada nije dobio master-diplomu na Irskom univerzitetu gde je pohaao samo kurs. Master je dobio u Holandiji. Kriminalna pozadina Grke krize:1. EU i MMF spasavali banke, a ne Grku 2. Stros Kanov "pu" u MMF-u Dominik Stros Kan, nekadanji francuski ministar ekonomije, sebi je uz pomo svojih veza u medijima, isfabrikovao imid vrsnog ekonomskog strunjaka. U sutini, uspeno se u vie navrata, izvukao iz finansijsko-politikih afera i bio jedva prosean ministar. Ni njega pripadnost socijalistima nije spreavala da kao direktor MMF-a praktikuje krajnje neoliberalnu politiku. Pod pritiskom privatnih nemakih i francuskih banaka, prenebregnuo je injenicu da je Grka nesolventna i protivno statutu MMF-a, dao joj kredit koji je na dug rok gurnuo jo dublje u duniku krizu, a evro-zonu do ivice ambisa gde se danas nalazi. Stros Kan bio je primoran da 2013. godine podnese ostavku u MMF-u, a na njegovo mesto dola je Kristin Lagard, biva ministarka finansija u vreme predsednikog mandata Nikole Sarkozija. Lane se Lagardova nala pod istragom zbog "nemarnog" voenja dravnih poslova u vreme ministarskog mandata. Naime, istrane sudije ne mogu da shvate kako je francuski tajkun Bernar Tapi dobio od drave odtetu od 400 miliona evra i to po presudi arbitranog, dakle privatnog suda u kome sede poslovni advokati. Istragu zanima kako i zato ministarka Lagard tada nije imala nita protiv da o tolikom dravnom novcu presudu donosi privatni sud. Kako se Junker izvukaoAfera "Luksliks" pokazala je da vie od 300 najbogatijih korporacija na svetu nije decenijama plaalo porez u svojim zemljama. Svoju dobit i adrese prijavljivali su fiktivno u Luksemburgu. Kada je postao predsednik Evropske komisije, Junker je bez ikakvog problema tvrdio da on sa aferom nema nita i uspeno blokirao istranu komisiju Evropskog parlamenta. Njegovi povremeni ispadi i neobino ponaanje sa prenaglaenim emocijama, navode mnoge da veruju u glasine da Junker ima problema s alkoholom. Mutni fondStros Kan bi verovatno postao predsednik Francuske da nije bio optuen za napastvovanje sobarice u hotelu u Njujorku. Nastavio je karijeru kao finansijski savetnik, izmeu ostalog, srpske vlade. Kau da je finansijski fond koji je lane osnovao - propao, a da je Stros Kan raskinuo partnerski odnos sa suosnivaem fonda dan pre nego to se ovaj ubio. KRAJ

Zato je Atina u poslednjem trenutku odloila vraanje dugaAtina je u poslednjem trenutku odluila da sebi napravi malo manevarskog prostora i iznenadi meunarodne kreditore zatraivi da objedini etiri trane duga i do kraja meseca uplati sve, a to je uinila koliko iz taktike, toliko i iz nepoverenja prema svojim partnerima, ocenjuje francuska tampa.

Tanjug/APOpasno manevrie: Premijer Aleksis CiprasOvaj potez, koji je jue naiao na pozitivan odgovor Meunarodnog monetarnog fonda (MMF), omoguuje vladi premijera Aleksisa Ciprasa da smanji pritisak na pregovore i dobije na vremenu, kako bi mogla da pripremi svoju veinu, lanove Sirize, da prihvate budui sporazum, navodi pariski list "Mond".

ReutersProitajte jo:* Cipras: Uradili smo ta smo mogli, sad je Evropa na potezu! * Varufakis: Atina je napravila ogroman korak * Jedino Grka ne slua Atina, koja je prema prvobitnom sporazumu trebalo da danas poalje prvi ek od 300 miliona evra MMF-u, a potom jo tri - 12. juna 336 miliona evra, 16. juna 560 miliona evra i 19. juna 336 miliona evra, sada bi trebalo da ukupnu sumu od 1,6 milijardi evra isplati 30. juna. Ovo je prvi put, otkako su doneti prvi planovi o pomoi Grkoj 2010. godine, da Atina ne ispotuje na vreme jedan od rokova za otplatu duga. Zahtev Grke upuen jue MMF-u bio je "hladan tu" za njene kreditore - Evropsku centralnu banku i EU, s obzirom na to da je Ciprasova vlada vie puta poslednjih dana najavila da e 5. juna sigurno isplatiti prvu tranu. Zemlja ije su kase skoro prazne imala je, prema neimenovanim evropskim izvorima, sredstava da danas vrati 300 miliona evra, ali verovatno ne i 336 miliona koje je trebalo da vrati 12. juna, a da i ne govorimo o preostalim milionima koje je u jo dve rate trebalo da vrati do kraja meseca, navodi se u analizi. Da je danas isplatila prvu tranu duga MMF-u, grka vlada bi bila primorana da u narednim satima ili danima postigne politiki sporazum kako bi pozajmice koje su uslovljene tim sporazumom, koje bi trebalo da iznose ukupno 7,2 milijardi evra, mogle brzo da budu odblokirane, objanjava "Mond". Dabe se Angela "cima"?Dva neimenovana izvora bliska pregovorima kau da, a priori, zahtev koji je Atina jue uputila MMF-u ne bi trebalo da ugrozi njene pregovore sa poveriocima, iako, kako navode, "to ne doprinosi poboljanju atmosfere na pregovorima".

ReuetersAko se nemaka kancelarka Angela Merkel nadala da e izbei Grku kao "gorku temu" na predstojeem sastanku G7 u Bavarskoj, nade su joj moda bile uzaludne, primeuje pariski list. Kancelarka od 1. juna gotovo neposredno rukovodi pregovorima zajedno sa francuskim predsednikom Fransoa Olandom, poto oboje ele da neizostavno spree ogluenje Atine o obavezu isplate duga, koje bi imalo dalekosene posledice po evrozonu. Cipras je sino, navodi "Mond" pozivajui se na informacije iz neimenovih izvora, poruio Merkelovoj i Olandu da nema govora o tome da e on beskonano produavati pregovore. Pregovarake strane se i dalje nadaju politikom sporazumu u narednim danima, verovatno posle sastanka G7, a idealno bi bilo da do sporazuma doe pre 11. ili 12. juna, kako bi zeleno svetlo bilo dato na sastanku 19 ministara finansija evrozone. U tom sluaju bi i 7,2 milijardi evra, koliko je ostalo da se isplati Atini u okviru drugog plana pomoi Grkoj, moglo da bude odblokirano oedanput, pre 30. juna kada istie rok za realizaciju tog plana. Ciprasova vlada i dalje odbija radikalnu reformu penzionog sistema koji MMF eli da joj nametne, sa ciljem nultog deficita i uz smanjenje penzija, kao i poreski sistem koji predlau poverioci ukljuujui porez od 23 odsto na elektrinu energiju.

Cipras: Ili asno reenje, ili NE kreditorima!Grki premijer Aleksis Cipras izjavio je da je njegova vlada maksimalno izala u susret zahtevima kreditora po pitanju reforme penzijskog sistema i poveanja poreza, naglasivi da Atina nee oklevati da kae "ne" sporazumu koji ne bi predstavljao "astan kompromis".

ReutersBog zna kako srdaan susret: Cipras i Fajman (austrijski kancelar)- Ako ne budemo imali astan kompromis i ekonomski odrivo reenje, preuzeemo odgovornost da kaemo 'ne' daljem sprovoenju jedne katastrofalne politike - rekao je Cipras posle razgovora sa austrijskim kancelarom Vernerom Fajmanom, prenele su agencije. U svakom sluaju, Cipras je odbacio mogunost odravanja referenduma, navodei da e vlada i on lino doneti teku odluku da li da prihvate sporazum ili kau "veliko 'ne' nastavku katastrofalne politike".

ReutersProitajte jo:* Zato je Atina u poslednjem trenutku odloila vraanje duga * Pa nee valjda Nemci da krvare zbog lenjih Grka? * Cipras nema ni za penzije - Postoji jedan izbor - reenje koje je ekonomski odrivo i koje moe da prihvati i drutvo i parlament - istakao je Cipras, prenela je grka agencija ANA. Fajman je, na zajednikoj konferenciji za novinare sa Ciprasom, rekao da e pokrenuti incijativu da bude posrednik izmeu grke vlade i meunarodnih institucija. Izraavajui punu podrku grkom narodu, Fajman je ukazao da aktuelnu krizu nisu izazvali oni koji primaju plate ili penzije i da je potrebno pronai reenje koje nee dalje produbiti siromatvo i nezaposlenost. - Moramo da teimo ka reenju, koje jo uvek nemamo. Obeavam da u vas u potpunosti podrati - rekao je Fajman, obraajui se Ciprasu. Fajman se neto ranije sastao i sa grkim predsednikom Prokopisom Pavlopulosom, koji je rekao da je vei deo demokratskih snaga u Grkoj odluan da obezbedi napredak zemlje u okviru evrozone i EU. Pavlopulos je upozorio da aktuelna ekonomska kriza postaje socijalna kriza, dodajui da je zajedniki cilj da se sprei njeno dalje produbljavanje. Fajman je prvi ef vlade zemlje lanice EU koji je posetio Atinu od izbora nove grke vlade. Uoi posete Atini, Fajman je u intervjuu za grku agenciju, pozvao na okonanje politike ekstremne tednje u Grkoj, istiui da bi izlazak te zemlje iz evrozone bilo najgore od svih moguih reenja. On je kazao da se ne moe nastaviti sa politikom ekstremnih mera tednje, kao i da se Grkoj mora pruiti ansa da otplati dugove. Austrija je veoma angaovana u Grkoj i veoma bi je skupo kotao otpis dugova. Ukoliko bi dolo do otpisa 50 odsto duga, koliko se pominje, austrijska drava bi morala da otpie oko 4,5 milijardi evra.

Pa nee valjda Nemci da krvare zbog lenjih Grka?Pregovori grkog premijera Aleksisa Ciprasa sa liderima dve najvee privrede u evrozoni Nemake i Francuske su okonani bez konkretnog rezultata, iako je dogovoreno da se intenziviraju napori za postizanje sporazuma o pomoi koja bi trebalo da sprei bankrot Grke. Nemaki mediji, tavie, navode da se njihova Vlada protivi sporazumu, citirajui rei jednog visokog zvaninika iz vlasti, koji istie da ne treba da krvari nemaki narod jer odgovorni u Grkoj ne rade svoj posao.

ReutersDa li Aleksis Cipras negde kasni, ili daje znak da njegovoj zemlji polako istie vreme?- Odluili smo da intenziviramo napore za prevazilaenje meusobnih razlika, koje su i dalje prisutne, i da krenemo napred prema reenju - rekao je Cipras u obraanju novinarima posle sastanka sa nemakom kancelarkom Angelom Merkel i predsednikom Francuske Fransoa Olandom, prenela je agencija AFP. Proitajte jo:

Reuters* Upozorenja iz Nemke: Moskvi prete jo otrije sankcije, Grkoj istie vreme * "Cipras na vezi? Ne, hvala!" * Zato je Atina u poslednjem trenutku odloila vraanje duga - Evropski lideri su shvatili da moramo da dogovorimo odrivo reenje i ponudimo Grkoj ansu da ponovo pone da ostvaruje ekonomski rast - istakao je grki leviarski lider. Merkelova i Oland posle sastanka sa Ciprasom nisu eleli da daju izjave novinarima, ali je u saoptenju nemakih vlasti ponovljeno ono to je rekao i premijer Grke, da su se lideri dogovorili da pregovori "moraju da budu intenzivirani". Cipras bi danas (11. jun) trebalo da se u Briselu sastane sa predsednikom Evropske komisije an-Klod Junkerom, sa kojim se jue ve nakratko sastao na marginama samita EU i Latinske Amerike. Meunarodni kreditori odbijaju da Grkoj isplate poslednju tranu paketa pomoi, u iznosu od 7,2 milijarde evra, do dogovorenog datuma 30. juna, ukoliko zvanina Atina ne pristane na primenu otrijih reformi. Bez tih novanih sredstava, Grka nee moi da otplati svoje dugove, nakon to je ve morala da posegne u kase svojih optina kako bi ispunila ranije dospele obaveze. Ukoliko Grka bankrotira, jedna od posledica toga bi mogao da bude izlazak te zemlje iz evrozone. Berlin protivNemaka Vlada protivi se treem programu pomoi za Grku pod bilo kojim okolnostima, ak i da doe do sporazuma Atine i meunarodnih povjerilaca o provoenju reformi u zamenu za novanu pomo, pie "Bild". Umesto toga, aktuelni program pomoi moe da se proiri i dopuni sredstavima iz drugih programa u iznosu od 10,9 milijardi evra. Ova suma je prvobitno bila namenjena za spaavanje grkih banaka, ali se ispostavilo da to nije potrebno.Sve ovo je mogue samo ako Atina bude spremna da primeni sutinske reforme, navodi list. - Ne elimo da nai ljudi krvare jer odgovorni ljudi u Grkoj ne rade svoj posao - pie list, pozivajui se na neimenovanog zvaninika Vlade.

Cipras: Uradili smo ta smo mogli, sad je Evropa na potezu!Grka vlada se nee povinovati neracionalnim zahtevima, ali je uradila sve da bude postignut kompromis, koji je mogu ukoliko to uini i Evropa, izjavio je u subotu grki premijer Aleksis Cipras.

Tanjug/APGrki premijer na mukama zbog pregovora sa EU: Aleksis Cipras- Uradili smo sve to smo mogli, sada je red na Evropu - izjavio je Cipras pred glavnim odborom partije "Siriza", potvrdivi da je Grka na zadnjoj liniji jednog bolnog i tekog perioda. On je dodao da veina Grka trai vidljivo reenje, a ne samo sporazum, preneo je AFP. Cipras je rekao da grka vlada nee odgovarati na neracionalne zahteve i da e insistirati na granici koju nee dozvoliti da se pree. - Neemo prihvatiti novo smanjenje penzija -dodao je Cipras. Grka leviarska vlada pregovara o dobijanju finansijske pomoi od meunarodnih kreditora - EU, Evropske centralne banke i Meunarodnog monetarnog fonda. Ciprasova vlada nada se da e postii dogovor o reformama u zamenu za novac u narednim danima.

Tanjug/APProitajte jo:* Zato Grka ostaje u evrozoni? * Jedino Grka ne slua * Znate li odakle izraz "duan kao Grka"? Sve je poelo mnogo pre Ciprasa... * Cipras poslao pretee pismo MMF-u * Grka napolje iz propale Unije Grka treba da uplati MMF-u oko 1,5 milijardi evra sledeeg meseca, a prva rata od 300 miliona evra treba da bude uplaena 5. juna. Zato Grka ostaje u evrozoni?Grka nikada nije bila tako blizu odustajanju od zajednike valute evra. Ipak, postoji pet jakih razloga zato se to nee desiti, smatra Maks Hofman.

ReutersIpak je bolje kad se lepo slaemo...To nije tako jednostavnoPrethodnih meseci stalno se ponavljalo: ako Grci ne plate jednu mesenu ratu Meunarodnom monetarnom fondu (MMF), onda su zvanino bankrotirali. Banke e se zatvoriti, pokrenue se neizbeni automatizam. Meutim, to ne ide tako. Direktorka MMF-a Kristin Lagard, nee odmah proglasiti platenu nesposobnost Grke. Tako neto se mora formalno potvrditi, a to traje nekoliko dana. ak i posle toga, MMF ima jo politikog manevarskog prostora ako Grci obeaju poboljanje. Dakle, Grka ne moe "sluajno iskliznuti iz monetarnog saveza, institucije nisu toliko nemone. Proitajte jo:

Reuters/F. L.* "Svetu se sprema megakatastrofa" * Znate li odakle izraz "duan kao Grka"? Sve je poelo mnogo pre Ciprasa... * Evrozona: Varufakis je zgubidan, kockar i amater! * "Zemlje EU su na samrti" * Grka spremna da proglasi bankrot? * Tajni plan EU kako da utnu Grku iz Evrozone Grko odustajanje od evra nije neizostavno jeftinijeta bi se desilo posle grkog izlaska iz evrozone? Postoji ve dobro poznata opasnost od prenoenja zaraze. Spekulanti bi mogli pokuati da dovedu do bankrota Italije i Portugalije. Evropska unija je spremnija za takve sluajeve nego pre nekoliko godina, ali u Briselu niko nije spreman da iskljui tu mogunost. Evropska unija bi u svakom sluaju morala pomagati Grkoj i posle njenog naputanja evrozone. Naime, taj korak bi doveo do potpunog sloma grke ekonomije. Svejedno je da li bi onda Grka bila lanica Evropske unije ili ne, Brisel bi morao da pomogne. To ne bi bilo mnogo jeftinije od ostanka Grke u evrozoni. Geopolitika besmislicaVe sada je Grka deo nestabilnog Balkana, tradicionalni prijatelj Rusije i kapija za izbeglice iz Sredozemlja. Da li ostale lanice Evropske unije zaista ele da potisnu takvu zemlju u izolaciju sa nesagledivim geopolitikim posledicama? Ve u izboru rei u poslednjih nekoliko dana uje se da su brojni evropski politiari poeli da obrazlau pomo Grkoj geopolitiki, a ne vie ekonomski.

Cipras je napokon shvatioU Briselu postoje ozbiljne analize da je samit loe raspoloenih ministara finansija u Rigi bio prekretnica. Grki premijer Cipras je shvatio da u toj partiji pokera vie nema ni jednog keca u rukavu, pa je zamenio svog glavnog pregovaraa. Oito e trojka sada pregovarati sa ljudima koji se razumeju u svoj posao i ne sanjaju ideoloke snove. Unija je unijaAko Grka istupi, monetarna unija vie nee biti pravi savez. Psiholoki gledano, odavala bi vie utisak zone fiksnih monetarnih kurseva. Primetno bi oslabila motivacija za jae ekonomsko ali i politiko povezivanje. Time bi evropska ideja pretrpela teak udarac. Krupni igrai u Evropskoj uniji e uiniti sve da to spree.

Evrozona: Varufakis je zgubidan, kockar i amater!Ministri finansija iz Evrozone u petak su, uoi poetka sastanka u Rigi posveenog Grkoj, uputili kritike na raun grkog ministra finansija Janisa Varufakisa, optuivi ga da se u doadanjim pregovorima ponaao neodgovorno i da je zgubidan, kockar i amater.

ReutersVarufakis na meti kritika evropskih ministaraPozivajui se na neimenovane izvore bliske pregovorima, amerika agencija Blumberg je prenela da se Varufakis poalio na neprijateljsku atmosferu na sastanku, jer je kritikovan sa svih strana. Sastanak u Rigi zavren je ocenom da su dve strane jo daleko od postizanja sporazuma o reformama koje Atina treba da sprovede kako bi dobila spasonosnih 7,2 milijardi evra kredita iz meunarodnog paketa pomoi. - Grka mora da ostvari znaajniji napredak na planu sopstvenih reformi, ako eli da dobije pristup kljunim sredstvima iz paketa meunarodne pomoi - izjavio je na kraju satanka predsednik Evrogrupe Jerun Dajselblum.

Tanjug/APProitajte jo:* "Grka odluna: Ostajemo u evrozoni" * Grka spremna da proglasi bankrot? * Tajni plan EU kako da utnu Grku iz Evrozone * ta su poruili Varufakisu u SAD? * Cipras opasno naljutio Merkelovu? Varufakis je priznao da izmeu Atine i evropskih partnera jo postoje nesuglasice koje moraju biti premoene, ali da e dogovor biti ubrzo postignut, jer je to, kako kae, jedina opcija koju Grka ima.

Tajni plan EU kako da utnu Grku iz Evrozonelanice EU pripremaju tajni plan za iskljuenje Grke iz Evrozone u sluaju bankrotstva zemlje u maju ove godine, objavio je u petak britanski "Tajms".

ReutersCipras zbog Rusije die pobunu u EU, Evropa planira da ga utneTvrdi se da je u dokumentu, koji je pripremilo Ministarstvo finansija Finske u saradnji sa Nemakom, re o moguem iskljuenju, a autori teksta upozoravaju da se ovog prolea mora doneti "veoma teka politika odluka". Prema navodima lista, Finska smatra da evro moe da preivi iskljuenje Grke, zahvaljujui merama i reformama Evropske centralne banke koje je sprovela poslednjih godina, preneo je Sputnjik. Krajem februara Grka se dogovorila sa Evrozonom o produetku antikrizne pomoi na etiri meseca, dok su poetkom aprila vlasti te zemlje predstavile program ekonomskih mera koji treba da ubedi meunarodne kreditore da izdvoji Atini kreditni paket koji se nalazi na ekanju, a potreban je da bi se izbegao bankrot Grke.

ReutersProitajte jo:* Brisel kaznio Ciprasa * ta su poruili Varufakisu u SAD? * Sprema se pobuna: Kako e Grka da razbije EU zbog Rusije? * "Grkoj preti humanitarna katastrofa" * Cipras: Likvidni smo, hvala na pitanju "Svetu se sprema megakatastrofa"Svetu preti najmasovniji finansijski kolaps ikad, a poveanje krize u Evrozoni smanjuje teren za manevre, kae ekonomski komentator Telegrafa Deremi Vorner.

ReutersSvetu preti pravi ekonomski kolaps, tvrdi Deremi VornerU komentaru pod naslovom "Negativne kamatne stope vode svet na put najmasovnijeg sloma u istoriji", Vorner ukazuje da vie od 30 odsto svih dravnih obveznica zemalja Evrozone ima negativnu kamatnu stopu, to iznosi oko dva biliona evra u hartijama od vrednosti. Takvo stanje stvara dodatni teret za makroekonomsku situaciju i preti finansijskoj stabilnosti Evrozone, upozorava on. Od najave programa kvantitativnog poputanja pritiska Evropske centralne banke (ECB), pre etiri meseca kada su prinosi na 10-godinje vajcarske obveznice prvi put u istoriji skliznuli u negativnu zonu, pokrenula se lavina negativnih kamatnih stopa irom evropskih trita dravnih obveznica. Proitajte jo:

Reuters* Da li je ve poeo valutni rat? * Dr Propast: Uzalud vam trud bankari * Pad akcija banaka zbog rezultata stres-testa * Inflacija u EU blizu petogodinjeg minimuma * Italija treba da napusti EU i vrati liru * EU zbog Ukrajine preti recesija? KreditiranjeU potrazi za "sigurnim utoitem", investitori su odluili da preuzmu rizik i da plate vladama za privilegiju njihovog kreditiranja. - Ako posmatramo svaku dravu posebno, statistika jo vie uasava. Prema podacima investicione banke "Defris", gotovo 70 odsto nemakih obligacija ima negativni prinos. U Francuskoj je taj pokazatelj 50 odsto - predoava Vorner. On je naveo primer panije, koja pre nekoliko godina apsolutno nije bila u stanju da otplauje svoje obaveze, a njen negativni pokazatelj je iznosio samo 17 odsto. S njegove take gledita, to se nikada nije desilo u ovakvoj razmeri, ali s poveanjem krize u Evrozoni sve je manji prostor za manevre, a mogunost bankrotstva postaje sve realnija. Ono zbog ega su negativne kamatne stope razlog za brigu jeste injenica da je, po Vornerovom miljenju, obim rasta svetske tranje gotovo u potpunosti uslovljen rastuim nivoom duga. Javni dugJavni dug je poeo da raste kada su kompanije i domainstva smanjila svoje zaduivanje. U pogledu kreditne ekspanzije, trita u usponu su jednostavno zamenila zapadne drave, pie Vorner i dodaje da je alarm koji upozorava na finansijsku krizu proao gotovo neregistovano. Samo kombinovani javni javni dug zemalja Grupe 7 je porastao za skoro 40 procenata na oko 120 odsto njihovog BDP-a od poetka krize, dok je ukupan dug privatnog nefinansijskog sektora porastao za 30 odsto, to znatno nadilazi provredni rast. Hvatajui se u kotac s negativnim privrednim tendencijama, vodee centralne banke irom sveta su se jedna za drugom latile prakse tampanja novca. Prvo je to uinila amerika Uprava federalnih rezervi, za njom Banka Engleske i Centralna banka Japana, a sada i u EU, navodi britanski analitiar i zakljuuje da to moe da poljulja makroekonomsku i finansijsku stabilnost sveta u celini. Dr Propast: Uzalud vam trud bankariPoznati ekonomista Nurijel Rubini ili Doktor Propast, u svom komentaru objanjava zato ECB ne moe da zaustavi deflaciju.

Wikipedia/ConnormahNurijel Rubini ili Doktor PropastNekonvencionalne mere centralnih banaka, ukljuujuci i kvantitativno poputanje monetarne politike, nisu uspele da podstaknu ni inflaciju, ni ekonomski rast u uslovima i dalje prisutnih neprijatnih efekata tednje na fiskalnom planu, smatra ugledni ameriki ekonomista Nurijel Rubini. "ivimo u svetu u kojem je ponuda prevelika, a potranja premala. Rezultat su tvrdokorni dezinflacijski, ako ne i deflatorni pritisci, uprkos agresivnom poputanju monetarne politike", napisao je u komentaru objavljenom u amerikim medijima taj ekonomski pesimista, koji je dobio i nadimak Doktor Propast, koji je, izmeu ostalog, predvideo da ce krah na tritu nekretnina prouzrokovati poslednju globalnu finansijsku krizu. Centralne banke SAD, Velike Britanije i Japana godinama su vodile politiku tzv. kvantitativnog monetarnog poputanja, odnosno tampanja sveeg novca i kupovanja dravnih obveznica kako bi smanjile cenu novca i time podstakle kreditiranje i rast privrede. Nedavno je iste mere najavila i Evropska centralna banka, jer evrozoni preti opasnost od deflacije. Zato je pad cena loa stvar?Razlog zbog kojeg sve te mere poputanja nisu podstakle inflaciju je taj to je ekonomski oporavak nakon krize iz 2008. godine bio anemian, u kontekstu tekog razduivanja koje je usledilo posle snanog gomilanja dugova u javnom i privatnom sektoru, pojanjava Rubini, koji je i profesor na Univerzitetu u Njujorku. Niz faktora zakoio je nastojanja da se monetarna politika iskoristi za podsticanje inflacije, konstatuje Rubini, ukazujuci na razliku izmeu postojeceg i potencijalnog bruto domaceg proizvoda ( BDP ), pri emu se kompanije suoavaju sa ogranienom kupovnom moci i prevelikim brojem nezaposlenih koji su u potrazi za poslovima kojih je premalo. "Sve vece razlike u dohocima, redistribuiranje dohotka od onih koji vie troe na one koji vie tede, produbile su manjak potranje", kazao je Rubini.

ReutersDaba trud: Evropska centralna banka ne moe da zaustavi deflacijuZato je ECB reila da tampa novac?Meu rizicima koji takoe prete Rubini izdvaja trita nekretnina na kojima je nakon procvata usledio krah, kao i rastuce mehure na nekim drugim tritima. Nadalje, slabljenje cena roba, delom izazvano usporavanjem kineske privrede, podstie deflaciju dodatno intenziviranu time to ta zemlja izaziva globalnu zasicenje po pitanju proizvedenih i industrijskih roba. Nekonvencionalne mere monetarne politike pokuavaju da spree deflaciju kroz slabljenje valute i povecanje izvoza, no to je "takva situacija u kojoj sve pozitivne efekte ponite odgovarajuci negativni efekti, a koja uglavnom izvozi deflaciju i recesiju u druga privrede", kazao je. "Da bi bili efikasni, monetarni podsticaji moraju biti preduzimani paralelno sa privremenim fiskalnim podsticajima, a koji izostaju u svim znaajnijim privredama. Ustvari, i evrozona, Velika Britanija, SAD i Japan redom provode razliite stepene fiskalne tednje i konsolidacije", napisao je Rubini. Smatra da je preporuka Meunarodnog monetarnog fonda o preduzimanju dravnih ulaganja u infrastrukturu uverljiva, ali da zbog politikih ogranienja nije verovatna. "To je isto to i recept za kontinuirani spori rast, privremenu stagnaciju, dezinflaciju, odnosno opadanje stope inflacije, pa ak i deflaciju, pad opteg nivoa cena", zakljuio je Rubini. Da li je ve poeo valutni rat?- Svet je ve usred rata valuta. Preovlauje miljenje da je devalvacija valute laki put za stimulaciju privrede - upozorio je u etvrtak predsednik amerike investicione banke Goldman Saks Geri Kon globalnu finansijsku i politiku elitu okupljenu na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

acus.orgOslabljen evro postaje nova karika u globalnom ratu valutamaKonovo upozorenje stiglo je istog dana kada je Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke (ECB), objavio plan o dotampavanju preko 1,1 biliona evra od marta 2015. do septembra 2016, a ako treba, i due, radi eventualnog privrednog oporavka evrozone, pie Politika. Odmah iza Dragijeve objave, vrednost evra sunovratila se na najnii nivo od 2003. godine, dok su zlato i srebro smesta poskupeli. Koliko ove sedmice, Goldman Saks je prognozirao da e evro ve do Nove godine vredeti koliko i jedan ameriki dolar. Evro je izgubio tokom 2014. godine 18 odsto vrednosti u odnosu na ameriki dolar. Samo u poslednjih 30 dana, evro se srozao 8,5 odsto u odnosu na valutu SAD. U meuvremenu, svetske valutne berze jue su poele da se klade hoe li evro vredeti 0,9 amerikih dolara i pre 2016. godine. Povratak zlatuU meuvremenu, investitori, ali i obian svet, zamoreni najnovijim komeanjima na globalnom tritu papirnih valuta, ovih dana se opet vraaju dokazanom kriznom dokeru. Nakon objave iz Frankfurta, unca zlata vrednovana u evrima poskupela je tri odsto, dok je u dolarima i funtama poskoila za oko jedan odsto. Zlato e u ovakvim vremenima samo sve biti skuplje, prognoziraju trgovci u londonskom Sitiju, prenosi Politika. MMF je poetkom godine procenio da e globalna privreda u 2015. godine rasti jo sporije nego to je Breton Vuds institucija prognozirala prole jeseni (3,5 odsto umesto 3,8 odsto). Izuzetak, po MMF-u, jeste Amerika, koja bi trebalo da zabelei rast od 3,6 odsto, umesto 3,1. MMF pri tom od evrozone oekuje siuni privredni rast od 1,2 odsto (bez obzira na rekordni pad cene nafte) umesto jesenje prognoze od 1,3 odsto. U takvom egzistencijalnom sivilu, ECB je objavom basnoslovnog paketa kupovine obveznica javnog i privatnog sektora i institucija EU de fakto devalvirala evro. Tim potezom bi komercijalne banke trebalo da se oslobode hartija od vrednosti, a novcem koji bi dobile njihovom prodajom mogle bi da kreditiraju novi privredni investicioni ciklus. Problem je to bi komercijalne banke "mogle, ali u stvari i nisu obavezne da se "u vremenu kompleksnih i jakih poprenih struja (ocena MMF-a) bace na odobravanje novih kredita. Ovako, novoslabljeni evro postaje najnovija karika u globalnom ratu valutama, i to potezom kojim, po Aleksu Veberu, bivem guverneru Bundesbanke, ECB samo kupuje vreme politiarima koji nemaju plan strukturnih reformi za oivljavanje privrede mimo lavine pojeftinjenog novca u finansijskom sistemu evrozone. Plan za snalaenje u guravim vremenima nemaju ni politiari u mnogim drugim delovima sveta. Verovatno su zato centralne banke Indije, Kanade, Danske, vajcarske, Kine... poslednjih nedelja povukle niz drastinih poteza kojima su iznenadile berze: bilo da je u pitanju sniavanje referentnih kamatnih stopa, odvajanje od pariteta sa evrom, ubrizgavanje velikih koliina gotovine radi obezbeivanja likvidnosti... Sada pojeftinjeni evro znai, na primer, da nemaki izvoznici automobila postaju direktna konkurencija japanskim i amerikim proizvoaima vozila. Primera kojim devalvirane valute podstiu izvoz proizvoda odreenih drava, direktno ruei ponudu industrija drugih zemalja, ima napretek. Naglo ojaali dolar preti da ugrozi snani rast amerike privrede i izvoza. Naime, kako ameriki biznis da se nosi sa konkurencijom koja drastino obara vrednost svoje valute i svoju deflaciju izvozi drugima? - U areni sve izraenijih manipulacija valutama irom sveta, zvanini Vaington trebalo bi da sprovede novu sopstvenu efektivnu valutnu politiku - ocenjuje magazin "Forin afers. Pad akcija banaka zbog rezultata stres-testaVrednost deonica italijanskih banaka u ponedeljak je naglo opala ime su investitori reagovali na reazultat provere kapitala koju je krajem prole nedelje obavila Evropska centralna banka (ECB).

Investitori reagovali na rezultat provere kapitala koje je sprovela ECB, a po kojoj je na stres-testu palo 25 od ukupno 130 banakaKljuni indeks za akcije banaka, "stoks Jurop 600 banks" opao je za 1,47 odsto danas rano popodne. Na stres-testu prema kapitalu na kraju 2013. godine, palo je 25 od 130 banaka koje bi trebalo da mogu da u krizi prikupe ukupno 25 milijardi evra. Meutim, od tog broja svega bi 12 banaka moglo da popuni manjak u rezervama tokom 2014, a preostalih 13 banaka bi to tek kasnije moglo da uradi. Na testu su pale grke banke Eurobank i Nacionalna banka Grcke, kiparska Helenik banka, italijanske Monte dei Paski di Siena, banka Karide, Banka Popolare di Milano i Banka Popolare di Vienca, belgijska Deksija, austrijska Esterajhier Folksbanka, irska Permanent, Komercijalna banka Portugalije i slovenake Nova Ljubljanska banka i Nova kreditna banka Maribor. Na stres-testu pale 24 banke

Meutim, poto su investitori proeljali masu podataka u testovima, postavilo se pitanje stanja i nekoliko banaka u Nemakoj. I pored toga to su banke prole glavni test iji su rezultati objavljeni u nedelju, one nisu ispunile otrije kriterijume finansijske snage koji e se primenjivati u narednim godinama.

Pad akcija banaka zbog rezultata stres-testaVrednost deonica italijanskih banaka u ponedeljak je naglo opala ime su investitori reagovali na reazultat provere kapitala koju je krajem prole nedelje obavila Evropska centralna banka (ECB).

Investitori reagovali na rezultat provere kapitala koje je sprovela ECB, a po kojoj je na stres-testu palo 25 od ukupno 130 banakaKljuni indeks za akcije banaka, "stoks Jurop 600 banks" opao je za 1,47 odsto danas rano popodne. Na stres-testu prema kapitalu na kraju 2013. godine, palo je 25 od 130 banaka koje bi trebalo da mogu da u krizi prikupe ukupno 25 milijardi evra. Meutim, od tog broja svega bi 12 banaka moglo da popuni manjak u rezervama tokom 2014, a preostalih 13 banaka bi to tek kasnije moglo da uradi. Na testu su pale grke banke Eurobank i Nacionalna banka Grcke, kiparska Helenik banka, italijanske Monte dei Paski di Siena, banka Karide, Banka Popolare di Milano i Banka Popolare di Vienca, belgijska Deksija, austrijska Esterajhier Folksbanka, irska Permanent, Komercijalna banka Portugalije i slovenake Nova Ljubljanska banka i Nova kreditna banka Maribor. Na stres-testu pale 24 banke

Meutim, poto su investitori proeljali masu podataka u testovima, postavilo se pitanje stanja i nekoliko banaka u Nemakoj. I pored toga to su banke prole glavni test iji su rezultati objavljeni u nedelju, one nisu ispunile otrije kriterijume finansijske snage koji e se primenjivati u narednim godinama.

Italija treba da napusti EU i vrati liruPredsednik uticajne italijanske evroskeptine stranke Pokret pet zvezdica Bepe Grilo najavljuje prikupljanje milion potpisa za referendum o naputanju EU. Grilo tvrdi da italijanska vlada nije sposobna da osigura radna mesta i pomogne ljudima.

Italija treba da odustane od evra i Evrope: Bepe Grilo"Odustanite od evra i odbranite suverenitet stanovnika Italije od Evropske centralne banke", poruuje Grilo italijanskim vlastima. On je uveren da e njegova stranka sakupiti milion potpisa i za est meseci ih predati italijanskom parlamentu. "Moramo preuzeti Banku Italije i zapoeti sa tampanjem nae stare valute - lire", poruuje Grilo. Meutim, italijanski ustav zabranjuje referendume za ekonomske zakone i ratifikaciju meunarodnih sporazuma. Ipak, lider Pokreta pet zvezdica veruje da e takav potez poslati jasnu poruku vladi. Pokret pet zvezdica "eksplodirao" je na italijanskoj politikoj sceni prole godine kada je na svojim prvim izborima osvojio 25 odsto glasova. Ankete pokazuju da ova partija sada ima stabilnih 20 odsto simpatizera u birakom telu. Bivi italijanski komiar a sada lider Pokreta pet zvezdica Bepe Grilo postao je estoki kritiar italijanske politike i medijske scene, a na njegovoj meti su neki novinari (koje optuuje za pristrasnost), televizijske emisije i partije. Italija je trea po veliini evropska ekonomija, a stopa nezaposlenosti kree se oko dvanaest odsto. Meu mlaima od 25 godina taj postotak je puno vei - ak 44 odsto. MMF predvia da e Italija izai iz recesije 2015. godine, a mogui ekonomski rast mogao bi biti 1.1 odsto. Ekonomski portali navode da se Italija mui da odri deficit ispod tri odsto BDP-a. EU zbog Ukrajine preti recesija?Kriza u Ukrajini i nestabilan oporavak u Evropi bacie senku na sastanak Evropske centralne banke (ECB), smatraju ekonomisti i dodaju da e ECB pokuati da uveri trita da je spremna da pomogne dodatnim stimulativnim merama ako evropska ekonomija ponovo pone da ponire.

Kriza u Ukrajini mogla bi ekonomiju EU da vrati u recesiju (Foto: Ilustracija)Ne oekuje se, meutim, da e upravni savet ECB, koji broji 24 lana, jo reagovati. ECB je u junu usvojila znaajan paket mera, ukljuujui sniavanje glavne interesne stope na rekordno niskih 0,12 odsto i ponudila jo jeftinije kredite bankama. Sada eka da vidi kako e to funkcionisati. Ako se u budunosti pokae da su neohodne nove mere, analitiari smatraju da bi banka mogla da odlui da kupi veliku koliinu, na primer, vladinih obveznica na otvorenom tritu, to je korak koji bi mogao dodatno da obori kamatne stope i upumpa sve novac u ekonomiju. To je, meutim, drastian korak, ocenjuju analitiari i dodaju da bi ECB tome pribegla samo ako sadanje mere ne urode oekivanim rezultatima. Jo jedan faktor rizika je iznenadni ok za firme i poverenje investitora, ukoliko konflikt u Ukrajini eskalira. NATO je naveo da Rusija ima oko 20.000 vojnika nagomilanih na granici sa Ukrajinom, ija vojska se bori na istoku zemlje sa proruskim pobunjenicima. Dalja eskalacija borbi ili eventualna invazija Rusije mogla bi da izazove nove sankcije EU i SAD Moskvi, to bi u velikoj meri poremetilo trgovinu. Neizvesnost o tome koji bi mogao biti uticaj na globalnu ekonomiju i trita mogla bi da firme odvrati od investiranja a potroae od potronje, to svakako trenutno ne bi bilo dobro, ocenjuju analitiari. Niska inflacija je jo jedna briga za ECB, sa samo 0,4 odsto u prvih est meseci ove godine. Preniska inflacija podstakla je bojazni da bi zemlje evro zone mogle da skliznu u otvorenu deflaciju, obarajui dodatno cene, zbog ega bi ljudi mogli da odlau svoje kupovine, nadajui se da e roba jo pojeftiniti. Grci ljuti zbog Varufakisovog ljubavnog gnezdaFotografije grkog ministra finansija Janisa Varufakisa u luksuznom porodinom domu u Atini izazivaju buru reakcija na drutvenim mreama. Na fotografijama objavljenim u francuskom magazinu "Pari ma", Varufakis sedi za klavirom u dnevnoj sobi, veera sa suprugom na krovnoj terasi svog "ljubavnog gnezda u podnoju Akropolja" i ita knjigu u biblioteci, prenosi Tanjug.

ReutersVoli luksuz i to je pokazao...a zaboravio koliko Grci teko ive: Janis Varufakis- ivotni stil bogatih i slavnih, Siriza izdanje - stoji u tvitu Varufakisovog kolege, ekonomiste Bena Stajla iz Amerikog saveta za strane odnose. Varufakis i njegova supruga, poznata umetnica Dana Stratou, ele da se presele iz svog sadanjeg doma u vei stan u popularnom naselju Plaka, koji je u vlasnitvu njene bogate porodice, otkriva poznati magazin o slavnima. U lanku se takoe navodi da brani par nema mnogo vremena da uiva jedno u drugom jer "Varufakis mora da putuje na pregovore o ekonomskom spasavanju Grke i tako sprei bankrot svoje zemlje". Lo trenutakTrenutak objavljivanja fotografija nije mogao biti gori budui da bi Grka mogla da se nae na ivici bankrota, poto ovog meseca treba da pronae oko est milijardi evra za otplatu dospelih potraivanja na ime obveznica, kao i zajma MMF. Odmah po izlasku magazina usledile su brze i nemilosrdne reakcije na priu o ivotnom stilu prvog oveka grkih finansija u leviarskoj vladi, koja se suoava s velikim finansijskim problemima, navodi AFP. Erik Moris iz Asocijacije evropskih novinara pie da Varufakis ima dobar ivotni stil, ali veoma lo marketing. Premijer Aleksis Cipras, pre samo nekoliko dana, zamolio je ministre da ne daju esto intervjue i da se usredsrede na reavanje problema. Otkrie raskoi ministra u jednoj od najsiromanijih zemalja EU dolazi u trenutku kada se grka vlada suoava s izazovima u prevazilaenju ekonomske krize. Nemaki ministar finansija Volfgang ojble ne iskljuuje mogunost da doe do "neplaniranog i incidentnog" izlaska Grke iz evrozone. - Poto odgovornost i mogunost da se odlui ta e se desiti lei samo na Grkoj i poto ne znamo ta odgovorni u Grkoj ine, ne moemo iskljuiti tu mogunost - rekao je ojble u Beu. Neumoljivi ojble je poruio da e Grka moi da dobije dalju pomo samo ako se pridrava dogovora sa svojim poveriocima. - Evropa je spremna da pomogne Grkoj, ali Grka mora da dozvoli da joj se pomogne. Problem se ne reava tako da se drugi prave rtvenim jarcima - kae Nemac. Situacija u Grkoj je svakim danom sve blia scenariju propasti, a dogovor izmeu Brisela i Berlina na jednoj i Atine na drugoj strani, nije na vidiku. U oajanju, Grka bi mogla da zagrabi u socijalne kase, a to je argentinski scenario koji je ovu zemlju odveo u siguran bankrot. Ni ojble ga ne podnosiNemako-grki odnosi su dodatno optereeni najnovijim zahtevima Atine za ratnom odtetom koje Nemaka striktno odbija. A sada je na sve to, kao ulje na vatru, dola i lina netrpeljivost nemakog i grkog ministra finansija, Volfganga ojblea i Janisa Varufakisa. Vlada u Atini je uloila zvanian protest Berlinu zbog uvredljivih izjava nemakog ministra. Grki mediji spekuliu da je ojble komunikaciju Varufakisa sa novinarima na marginama samita u Briselu nazvao "glupavo naivnom".- U susretu koji sam imao sa gospodinom ojbleom rekao mi je da sam izgubio poverenje nemake vlade. Rekao sam mu: "Ja ga nisam nikada ni imao jer sam lan vlade radikalnih leviara" - rekao je Varufakis. Varufakis zakljuao Trojku u hotelPredstavnici EU, Evropske centralne banke i Meunarodnog monetarnog fonda ili "trojke" vratili su se danas u Atinu prvi put od kako je stranka Siriza dola na vlast.

ReutersE, neete mrdnuti iz hotela: Janis VarufakisGrki ministar finansija Janis Varufakis opisao je predstavnike kao "misiju za utvrivanje injenica". Oni e prikupiti podatke da bi olakali razgovore izmeu "trojke" i grkih zvaninika. Prema njegovim reima, predstavnici nee posetiti ministarstva ve e ostati u svojim hotelima, gde e im biti dostavljeni relevantni dokumenti. Varufakis je naglasio da e strunjaci izvetavati novu, takozvanu briselsku grupu, koju ine predstavnici "trojke" i Evropskog mehanizma za stabilizaciju. Izvor iz grkog Ministarstva finansija ranije je izjavio da e strunjaci prvo prikupiti fiskalne podatke i da e razgovori o strukturalnim reformama i bankama biti odrani naredne sedmice. Proitajte jo:

Reuters* Siriza popularnija nego ikad * Od Nevade do Helade * Izvor: Grka poslala spisak reformi. EK: Nismo dobili nita, vreme istie * Grki leviar otro kritikovao Ciprasa: Siriza nije ispunila svoja obeanja Izvor: Grka poslala spisak reformi. EK: Nismo dobili nita, vreme istieGrke vlasti dostavile su spisak svojih reformi Evrogrupi u okviru dogovora o produenju za etiri meseca kreditne pomoi toj zemlji, saoptili su u ponedeljak u Briselu izvori bliski pregovorima, dok je Evropska komisija to demantovala.

Beta/AP/In Time News/G. L.Popustili pod pritiskom: Aleksis Cipras i Janis Varufakis- Dobili smo spisak - rekao je taj izvor i dodao da e ga tokom dana razmotriti grki poverioci Evropska komisija, Meunarodni monetarni fond (MMF) i Evropska centralna banka. - Nismo dobili spisak - napisala je portparolka Evropske komisije Mina Andreeva na Tviteru i dodala da "polako istie rok (do veeras) a Komisija razgovara s grkim vlastima". Ona je naglasila da je uobiajeno da dokumenti cirkuliu i da lista zvanino treba da bude dostavljena na kraju ovog dana. Zvaninici treba da pregledaju listu grkih reformi i da potom predaju svoje utiske ministrima finansija evrozone, koji bi sutra trebalo da donesu odluku o zajmu za Grku. Ukoliko predlozi budu prihvatljivi, Grka i njeni kreditori - EU, Evropska centralna banka i Meunarodni monetarni fond - izradie tane uslove za produenje programa finansijske pomoi za etiri meseca. Drugi evropski izvori izjavio je da kreditori nee donositi nikakvu odluku, ve e predstaviti svoju prvu procenu spiska. Ministri finansija zone evra u utorak e odrati telefonsku sednicu posle ega e saoptiti svoju procenu grkog predloga.

www.bloomberg.comProitajte jo:* Cipras: Atina ne pristaje na kompromise * Berlin poruio: Grci pripremite se, ekamo vae predloge * Grki leviar otro kritikovao Ciprasa: Siriza nije ispunila svoja obeanja * Grka se predala, prihvata i Trojku Od Nevade do HeladeReeno srpskim jezikom - i irilicom - mladi marksisti (sasvim uslovno uzeto) u grkoj vladi Aleksisa Ciprasa, podlegli su prole sedmice fascinaciji meganovca Imperije ili - rei e neko - grki "socijalizam" kapitulirao je pred kapitalizmom za samo mesec dana od dolaska Sirize i njenih "levih radikala" na vlast u Atini.

VestiDejan LukiRei e se, takoe, da sila Boga ne moli; da je Grka bila pred vratima bankrota; da je u crvenom 240 milijardi evra, da Strana Trojka - Evropska centralna banka, Evropska komisija i MMF- dre u rukama i kockarnicu i etone i da grkim "mladoturcima" nije bilo ostalo prostora za manevar koliko Leonidi na Termopilskom klancu...Da, ali... Siriza je, pre nego to je, pred januarske izbore, obeala Grcima da e baciti u smee diktat Trojke o daljem mrcvarenju Grka -liavanju i stezanju kaia; da e da podigne cenu minimalne nadnice, subvencionie prehranjivanje najsiromanijeg sloja Grka; obezbediti jeftinu (ili besplatnu) struju za najsiromanije; zdravstveno osiguranje za neosigurane i nezaposlene... I, pre svega, Siriza je u predizbornoj utakmici zadrala u igri nonu moru EU - mogunost da Grka napusti evrozonu i vrati se drahmi... "Nee moi", odmah je stigao odgovor Trojke koja zna da se sloboda robova meri duinom lanaca i da su lanci siromanih lanica Evropske unije gori od ome oko vrata. I Cipras je savio kolena; dobio prvu tranu od 7,2 milijarde evra; stavljen na vetako disanje u naredna etiri meseca posle kojih e, ako ne ispuni ultimatum do poslednjeg evra, aparati biti iskljueni.... Cipras i njegova Siriza znali su od poetka igre sa Mefistom, da demokratija dri malj u jednoj ruci, a u drugoj bazuku - za ako zatreba. I Grka je potpisala. Kapitulacija, pragmatizam ili "sila Boga ne moli"? - svejedno; David je sa imperijalnim Golijatom u ovoj bici potuen do nogu. Ali, ovo "gorko posrtanje" nije samo pitanje novaca i bazuke nego je jo i pitanje: pod kakvom je zastavom Siriza, zaista, krenula u ovu bitku sa Golijatom? Cela serija ozbiljnih analitiara sklona je da potpie dijagnozu koja glasi: lideri Sirize koja je stoer u novoj grkoj vladi, u sutini su socijaldemokratski reformisti, a nikako neki autentini, levi revolucionari; ili, pak, autohtoni socijalisti. Pogotovo nisu marksisti, kakvim su se predstavljali Grcima i svetu pred izbore.. U prvom sukobu sa mega-novcem i bazukama velikog kalibra, "marksisti" kao da su zaboravili "veru" - po ve toliko puta vienoj tradiciji leviarenja, od Nevade do Helade, u nedavnoj istoriji Evrope i sveta. I umesto da budu borbena, "revolucionarna" alternativa Imperiji i njenoj neoliberalnoj ideologiji kapitalizma, koalicija Sirize je - gotovo bez ispaljenog metka - postala deo ve vienog "mekog leviarenja" u ijoj je sutini -od Nevade do Helade - instinkt socijaldemokatije. Okretanje socijalista, socijaldemokrata i laburistikih partija prema amerikoj varijanti neobuzadane trine ekonomije, a bez traga od socijalnog humanizma, kompromitovalo je celu praksu i teoriju leve i socijalno intonirane alternative aktuelnoj konkvisti otkaenog, "lese fer" kapitalistikog neoliberalizma. Politika, ponaanje i saveznitva Socijalistike partije Srbije, Ivice Daia, mali je, ali svetski vredan uzorak modernog Ugovora sa avolom; prodaje navodnog socijalizma kapitalistikom, SAD-EU Mefistofelu. U ovom poslu "socijalisti" Ivice Daia jo samo nisu dostigli laburiste naeg novog prijatelja i najnovijeg vladinog savetnika za sve vere ,politike i valute - Tonija Blera i njegovog "Princa tame" (tako ga nazivaju u Britaniji), ideologa bombardovanja Srbije, Alistera Kembela.. I Siriza u Grkoj, umesto da "okrvavi gae" (jer se kapitalizam ne rui socijaldemokratijom), ako je, zaista, neka leva alternativa neoliberalnoj najezdi sa Zapada, sklopila je ugovor sa avolom, koji bi jedino jo potpisali on obraz konvertiti kakvi su, na jednom drugom mestu, potpisali, sa istim Mefistofelom, jednu jo goru kapitulaciju od ove grke - Briselski sporazum. Grki leviar otro kritikovao Ciprasa: Siriza nije ispunila svoja obeanjaGrki evroposlanik, 92-godinji Manolis Glezos, najistaknutija figura grke levice i Pokreta otpora nacistima u Drugom svetskom ratu, otro je danas kritikovao ustupke vlade koju predvodi stranka Siriza u pregovorima sa evrogrupom o nastavljanju kreditne pomoi grkoj dravi.

Reuters/J. K.Manolis Glezos i Aleksis Cipras na jednom od skupova grke Sirize- Izvinjavam se grkom narodu to sam uestvovao u toj iluziji - rekao je najstariji poslanik Evropskog parlamenta u blogu u kojem pie da ali to se posle svega jednog meseca vlasti Siriza, njena "obeanja nisu ostvarila". Proitajte jo:

Reuters/A. K.* Cipras: Grka okree lea tednji ali ne i tekoama * Cipras: Atina ne pristaje na kompromise * Grka se predala, prihvata i Trojku * Atina ipak trai produenje pomoi * Ili sluajte, ili odlazite! * Nemci o Grcima: Platiete za svoj inat! I to je jo gore, pie Glezos, "prekrtavanjem 'Trojke' (predstavnika meunarodnih poverilaca Grke) u 'institucije', 'memoranduma' (o uslovima kreditne pomoi) u 'sporazum', a 'poverilaca' u 'partnere'.., ne menja se praktino nita", ukazao je Manolis Glezos povodom semantikih promena unetih na insistiranje Atine u kompromisni sporazum Grke i drugih zemalja evrozone, utvren u petak. Izabran kao evroposlanik Sirize maja 2014. godine, Glezos je pozvao stranake funkcionere da se hitno sastanu "da bi odluili da li to prihvataju... pre nego to bude prekasno". Vlada je odgovorila na kritiku svog najstarijeg zvaninika rekavi da je Glezos "verovatno loe informisan" i da se "nastavljaju teki pregovori" sa evrogrupom. Veoma cenjen u Grkoj i posebno poznat jer je nacisticku zastavu skinuo sa Akropolja 1941, a potom bio uesnik svih politikih borbi, zbog ega je godine proveo u zatvorima u doba vladavine monarhistike desnice, Manolis Glezos se pridruio stranki radikalne levice Siriza, a prethodno je bio poslanik socijalistike stranke PASOK. Posle tekih pregovora u Briselu, vlada Aleksisa Ciprasa se u petak uvee sporzumela sa kreditorima o produenju finansijske pomoi Grkoj do kraja juna. Atina tek treba da do ponedeljka uvee podnese spisak reformi da bi njeni poverioci odobrili taj sporazum. U Grkoj se govori o raspadu Sirize zbog njenih prevelikih ustupaka u pregovorima, kojima odstupa od irokih predizbornih obeanja. Nemci o Grcima: Platiete za svoj inat!Nemaki mediji i dalje detaljno analiziraju prilike u Grkoj, pokuavajui da predvide sve scenarije, nakon dolaska levice na vlasti.Istovremeno, postavlja se pitanje i kako e se EU ubudue ophoditi prema Atini.

Beta/AP/L. P.Nemaka se radovala: No kad je pobedila SirizaFolkstime iz Magdeburga pie: - Jedno je jasno: Grka eli da se oslobodi stega tednje. Nova grka vlada je sada ve zauzela stav: sa omraenom Trojkom, kontrolnim instrumentom kreditora, se vie nee razgovarati. Na taj nain se Atina ne pribliava ni milimetar oprostu duga kojem se nadala. Naprotiv, evropski partneri ostaju tvrdoglavo pri svom. Najvaniji kreditor Nemaka i sama Grka u ovom trenutku ne mogu da nau zajedniki put da se izae iz orsokaka. Susret novoizabranog grkog premijera Aleksisa Ciprasa i nemake kancelarke Angele Merkel pomeren je na 12. februar - Samit EU, rezimira list. Proitajte jo:

Beta/AP/F. P. G.*Merkel: Nee biti novog otpisivanja grkog duga *Grka vs Nemaka: Ko je kome duan? *Kako je Grka rekla "ne" Trojci? - To jednostavno ne moe da bude, da se jedna lanica Evropske unije povue na Egejsko poluostrvo i kae da finansijski koncept koji je vaio godinama, sada odjednom vie ne prihvata, ljutito komentarie Flenzburger tageblat. - To je detinjasto! Sesti na ljuljaku i ignorisati Njutnove zakone gravitacije. EU ne moe to dozvoliti. Cenu e platiti GrciFuldaer cajtung je jo jasniji u zahtevima: - Ako se zahvalnost za spasene milijarde - formulisano otrije - pretvori u objavu rata EU, onda je vreme i da se vrlina poput strpljenja baci s palube u more i fokusira na konanu propast. Prolonedeljni dogaaji nam daju za pravo da drimo propovedi: Bolje muan kraj nego muke bez kraja.

Komentator lista General ancajger iz Bona je uveren da grka vlada pre svega eli da stvori predstavu kao da vodi "unutranju politiku borbu". " - Bilo bi mnogo elegantnije i efikasnije da su se ovakvi koraci preduzeli u samim pregovorima. Evrogrupa sada ne moe nita drugo da uradi do da odbaci pregovore. A skandal preti da preraste u krizu. No, cenu za eskalaciju e na kraju platiti sami Grci, smatra General ancajger.

Rajn nekar cajtung: - Koliko novca je meunarodna zajednica spremna jo da baci pomaui Grkoj, bez vidljive stabilizacije u toj zemlji? Jer, iskreno reeno: da li je program tednje u poslednjih nekoliko godina doneo neto osim to je osiromaio Helene, zakljuuje list. Cipras: Grka okree lea tednji ali ne i tekoamaGrki premijer Aleksis Cipras izjavio je danas u Atini da dogovorom s Evrogrupom o nastavku finansiranja, Grka "okree lea strogim merama tednje, ali ne i realnim tekoama".

AP/ P. G.Prave tekoe su tek pred Grcima: Aleksis Cipras- Dobili smo bitku, ali ne i rat. Stvarne tekoe su tek pred nama - rekao je Cipras u televizijskom intervjuu ocenjujui da kompromisom s Briselom, zemlja okree lea "merama tednje i trojci" stranih kreditora. Grka mora do ponedeljka da predstavi svoj plan reformi jer je Evrogrupa odluila da prodrui za etiri meseca plan finansijske pomoi Grkoj, ali pod njenim uslovima. Za sada ne postoji garancija da e Cipras dobiti zeleno svetlo od Evrogrupe za deo reforme koje predvia da sprovede ove godine, meu kojima su poveanje minimalne zarade i malih penzija, zatita zaplenjene imovine i prestanak privatizacije. Podrka NemakeNemaki parlament verovatno e podrati etvoromeseno produenje programa pomoi Grkoj, pod uslovom da zvanina Atina, kao to je i obeala na sastanku u Briselu, predstavi paket reformi, izjavio je lan vladajue stranke CDU Folker Kauder. - Grci sada da treba da urade svoj domai zadatak. Nakon toga, Bundestag e moi da izglasa produenje programa pomoi - rekao je Kauder, voa parlamentarne grupacije stranke CDU na elu sa kancelarom Angelom Merkel, u intervjuu za list "Velt am zontag". Kauder je rekao da je Grka konano shvatila da ne moe da okree glavu od realnosti.

ReutersProitajte jo:* Cipras: Atina ne pristaje na kompromise * Cipras: Neemo traiti pomo od Rusije * Grka se predala, prihvata i Trojku * Nova pretnja Atine: Grka preispituje ugovore sa nemakim firmama? * Otkud sad Cipras? ojble i Varufakis kao rogovi u vreiNemaki ministar finansija Volfgang ojble ne iskljuuje mogunost da doe do "neplaniranog i incidentnog" izlaska Grke iz evrozone.

ReutersDva sveta: Volfgang ojble i Janis Varufakis- Poto odgovornost i mogunost da se odlui ta e se desiti lei samo na Grkoj i poto ne znamo ta odgovorni u Grkoj ine, ne moemo iskljuiti tu mogunost - rekao je ojble u Beu. Za eventualni izlazak Grke iz evrozone smiljena je kovanica "Greksit" (od engleskih rei Grka i izlaz), a sada je za drugi scenario neplaniranog izlaska Atine smiljena nova "Greksident" (od rei "Greece"i "accident" ). Nemaki savetNeumoljivi ojble je poruio da e Grka moi da dobije dalju pomo samo ako se pridrava dogovora sa svojim poveriocima. "Evropa je spremna da pomogne Grkoj, ali Grka mora da dozvoli da joj se pomogne. Problem se ne reava tako da se drugi prave rtvenim jarcima", kae Nemac. Zemlja ne bi vie dobijala pomo u novcu, drava bi bila insolventna, ne bi mogla da plaa slubenike ni penzionere, a posledica je haos i slom banaka. Grka bi morala da uvede novu valutu, jer vie ne bi mogla da raspolae evrom. Situacija u Grkoj je svakim danom sve blia tom scenariju, a dogovor izmeu Brisela i Berlina na jednoj, i Atine na drugoj strani, nije na vidiku. U oajanju, Grka bi mogla da zagrabi u socijalne kase, a to je argentinski scenario koji je ovu zemlju odveo u siguran bankrot. Nemako-grki odnosi su dodatno optereeni najnovijim zahtevima Atine za ratnom odtetom koje Nemaka striktno odbija. A sada je na sve to, kao ulje na vatru, dola i lina netrpeljivost nemakog i grkog ministra finansija - Volfganga ojblea i Janisa Varufakisa. Vlada u Atini je uloila zvanian protest Berlinu zbog uvredljivih izjava nemakog ministra. Grki mediji spekuliu da je ojble komunikaciju Varufakisa sa novinarima na marginama samita u Briselu nazvao "glupavo naivnom". Da je komunikacija dvojice ministara daleko od konstruktivne, potvrdio je i Varufakis u jednom intervjuu. "U susretu koji sam imao sa gospodinom ojbleom, rekao mi je da sam izgubio poverenje nemake vlade. Rekao sam mu: Ja ga nisam nikada ni imao, jer sam lan vlade radikalnih leviara!"

ReutersProitajte jo:* Berlin Grkoj: Nee da moe! * EU "hladi" Grke * Grka se predala, prihvata i Trojku * "Ako izae iz EU, Grka e se okrenuti Rusiji" * Prete zaplenom imovine "Situacija u Grkoj podsea na poetak Velikog rata"Propast Grke kao drave kotae Evropu mnogo vie nego bilo kakav drugi kompromis, tvrdi Lavrens Samers, bivi dekan Harvarda i bivi ministar finansija SAD-a.

ReutersEvropi se vie isplati bilo kakav kompromis nego propast Grke, smatra bivi dekan Harvarda i bivi ministar finansija SAD-a- Ako kreditori ne smisle nain kako da se dogovre sa Grcima, ova lanica EU e propasti. Slom e biti neizbean. Zatvaranje banaka doi e zajedno s kreditnim problemima kao posledica ukidanja evropske pomoi, siromatvo u Grkoj e se jo vie pogorati. To e dovesti do propasti drave u kojoj e najvie stradati grki narod - izjavio je Samers za "Financial Times".

ReutersProitajte jo:* EU i MMF spasavali banke, a ne Grku * Cipras: Ili asno reenje, ili NE kreditorima! Ukoliko bi Grka propala, usledila bi masovna migracija Grka na sever, to bi dodatno zakomplikovalo stvari u dravi, a ne treba ni spominjati sa kakvim bi se tek problemima nakon kolapsa suoila Evropa usled rastueg ruskog uticaja u ovoj zemlji, objasnio je Samer koji je novonastalo stanje uporedio s Prvim svetskim ratom. - Istoriari nogu da razumeju kako je dolo do Prvog svetskog rata, ali i sto godina kasnije jo uvek ne mogu da se to zaista dogodio - kae Samers. Da bi se izbegla katastrofa treba uiniti nekoliko stvari, smatra Samers. - Grki premijer Aleksis Tsipras mora da uinini sve to je potrebno kako bi postigao politiki sporazum s ostatkom Evrope. To bi znailo da odustane od ideoloke retorike i da prihvati da su grki problemi u najveem delu grka krivica kako bi mogao da se usresredi na pronalaenje naina da njegova zemlja ostane u evrozoni - objanjava Samers. Sedei korak bi bio, smatra Samers, prihvatanje reformi i otpis duga. - Grka mora da prihvatiti reforme koje se odnose na PDV-a i penzije i tek kada zavri svoj deo posla moe oekivati da e veliki deo duga biti otpisan. Nemaka premijerka Angela Merkel i drugi evropski vlastodrci moraju da uine sve to je potrebno kako bi ove reforme u Grkoj prole to bezbolnije. To znai da e morati da izdvoje ogromna finansijska sredstva sdamo za "krpljenje rupa". Takoe, MMF mora da shvati da se u Grkom sluaju ne radi samo o brojkama ve i o visokoj evropskoj politici. Evro-novac je spiskan!Do sada su se spasioci evra nadali da e debakl u spasavanju evra moi da svale na teret buduih generacija, pie "Doje Virtaftsnahrihten". Meutim, jedna okantna analiza Meunarodnog monetarnog fonda pokazala je da je sav novac potroen. Teret dugova je toliko veliki da se taj debakl ne moe zakamuflirati.

ReutersGrci mu krivi: Volfgang ojbleOd zatvaranja banaka, grka privreda nalazi se u slobodnom padu, navodi se u tekstu. Banke imaju ke-novca u visini od 500 miliona evra, a smatra se da je Grkoj potrebno bar 100 milijardi evra da bi mogla da stane na noge. Do 2018. godine ovoj zemlji treba dodatnih 70 milijardi. Evro-zemlje su se izjasnile protiv reprogramiranja dugova jer bi to opteretilo njihove nacionalne budete.

Proitajte jo:* Pa nee valjda Nemci da krvare zbog lenjih Grka? * "Najvea pretnja za EU je evro" Portparol nemakog Ministarstva finansija Martin Jeger rekao je da e MMF biti ukljuen u dalju sveobuhvatnu analizu finansijskih potreba i odrivosti tereta dugova Grke. Iz tog "ukupnog fiskalnog bilansa", meutim, ne treba zakljuiti da je neophodno restrukturiranje duga, rekao je on i dodao da problem moe biti reen kroz "reforme". Pod njima se podrazumeva pootreni kurs tednje i discipline, s novim porezima i razgradnjom socijalnih davanja. Ogroman breg dugova se samo time ipak ne moe umanjiti. Ministar finansija Volfgang ojble pokuao je prole nedelje da sprei fijasko, kae se dalje u tekstu. On se pozabavio onima koje smatra lino jedinim krivcima za akutnu situaciju - Grcima. Za "Bild" je izjavio da e potrajati veoma dugo dok Grci budu mogli da ponovo vide novac od nemakih poreskih obveznika. Ali na problem da ni Nemci ne mogu da vide taj novac od poreza, ojble izbegava odgovor, primeuje "Doje Virtaftsnahrihten". Na pitanje koliko dugo e jo da potraje dok se ne izradi trei paket pomoi, takoe nije bilo odgovora u nemakom Ministarstvu finansija. MMF je poslednja ansa za evropske spasioce. Tamo je lagerovano 700 milijardi evra, pie ovaj portal, koje mogu da budu primenjene za to da se "kasira grki debakl od 360 milijardi evra". Grki inenjer opominje i SrbijuUkoliko doe do zaotravanja krize u Grkoj posle referenduma, to bi moglo imati posledice i po zemlje Zapadnog Balkana, smatra Vasilis Evmolpidis, saobraajni inenjer iz Atine, koji je aktivan u dravama regiona Jugoistone Evrope.

On je, u izjavi za "Vesti", kazao da je referendum veoma bitan za Grku i njene graane. - Doli smo u poziciju da imamo finansijske probleme. Imali smo predloge i na osnovu njih je vlada odluila da pita narod, jer predlog sadri mere koje su iznad onoga to je obeala vlast - ocenio je Evmolpidis. On je ukazao da mnogi tumae da bi zaokruivanje "Nai" (da) znailo glas za ostanak u EU, a da "Oxi" (ne) predstavlja rizik ostanka u EU i evrozoni. ta emo ako se grka kriza prelije kod nas? - To je ogroman rizik - upozorava Evmolpidis, dodajui da se rizikuje da Grka bude ne samo izvan evrozone, ve i EU, to sa sobom nosi dodatne velike rizike po zemlju. - Da smo potovali sve zakone ne bismo bili tu gde jesmo i ovo je cena koju sada plaamo - kazao je dalje. Ako se kriza u Grkoj bude dalje zaotrila, a privremeno zatvaranje banaka je ve nanelo velike probleme u ekonomiji, imaemo posledice po ceo Balkan, uveren je Evmolpidis. On je podsetio da je Grka veliki investitor u Makedoniji, Albaniji, Bugarskoj, ali i u Srbiji, pa ako se grki privrednici budu suoili sa problemima, oni e se osetiti i u tim zemljama. Promene kod grkih banaka, po njegovim reima, imale bi zasigurno posledice po ceo Balkan. ta emo ako se grka kriza prelije kod nas?Ekspoziture grkih banaka u Srbiji su u centru panje zbog finansijske krize u Grkoj koja je jednom nogom u bankrotu. Sve banke u Grkoj su bile zatvorene od ponedeljka kako bi se spreilo da Grci u panici masovno podignu uteevine i tako izazovu slom bankarskog sistema. Zbog svega toga je NBS, poela da vodi drugaiju politiku prema grkim bankama kojih u Srbiji ima etiri i koje dre 15 odsto bankarskog trita.

TanjugNBS prema grkim bankama ve primenjuje mere usmerene na ograniavanje transakcija sa maticama- Da bi delovala preventivno, NBS prema grkim bankama ve primenjuje mere usmerene na ograniavanje transakcija sa maticama. Sve to radimo je predvieno zakonom, a cilj je da spreimo nekontrolisani odliv novca iz Srbije. Mere imaju za cilj pojaano praenje aktivnosti, nadzor novanih tokova i odravanje potrebne likvidnosti - otkrili su u centralnoj banci za Blic, ne elei da preciziraju o kojim je konkretno merama re. Proitajte jo:

* Grka: Banke zatvorene na nedelju dana, limit 60 na bankomatima * Haos u Grkoj: Demonstranti opustoili radnju i podelili hranu U jednoj grkoj banci koja posluje u Srbiji potvrdili su nam da se mere NBS najvie odnose na iznoenje novca iz Srbije u Grku. Grke banke u Srbiji dosad su mogle da iznesu do 5 odsto kapitala banke, a NBS sada taj limit moe dodatno da smanji. Tajni plan vladeVlada Srbije ima tajni plan za spreavanje prelivanja grke krize, o emu je prvi govorio ministar finansija Duan Vujovi. On je naglasio da u tome vodeu ulogu ima NBS, a da je Vlada napravila i procene sa Svetskom bankom i MMF "za sluaj da neto krene po zlu". - Ako kretanja vezana za grku krizu budu opasnost za stabilnost, NBS je spremna da iskoristi sve instrumente kojim raspolae - rekli su u NBS. Sipajte benzin pre ulaska u GrkuAko putujete kolima u Grku preko Makedonije, gorivo osim na graninim prelazima, moete sipati u mestu Udovo na 33 kilometara od evelije, kao i na ulasku i izlasku iz Bitolja na 15 kilometara od granice. Ukoliko idete preko Bugarske, gorivo moete natoiti na ak etiri benzinske stanice na oko 10 kilometara od granice. Sa punim rezervoarom s 50 litara benzina moete da preete oko 700 kilometara. - : , 27, 2015:

Facebook Twitter Google+ Pinterest

: , . , . , . , , , . , ( 1,6 , ) . ( , ) . , , . , , . , . , , (), . , , . , . . , , . . , , . , , . . . , , . , , . , . , , . , , 6.6 , . , 400 $, 40000 $ , . , , , 2057. , 42 , . , , . , . , , . , , . , . , , , . : , , . , , . , , . , ( ) . , , , . , . , , , . , - , , . , , , ,, , . , . , . , , . , . 70 . , , 21. . ? . ? , . , . , . , , . , . , , , .Svijet Varufakis: Ne elimo ni pare, ni tednjuGrki ministar finansija Janis Varufakis rekao je da grki narod ne eli nove pozajmice niti nove mere tednje. Izvor: B92 nedelja, 5.07.2015. | 21:31

Foto: Beta/APPovezane vesti Varufakis podneo ostavku! Lideri s Ciprasom u 10h - ta dalje? Evrogrupa: Rezultati za aljenjeU obraanju naciji nakon referenduma na kome je, prema prvim rezultatima, pobedila opcija "ne, Varufakis je rekao da su Grci poslednjih pet godina stalno imali nove dugove i sve tei poloaj i da je tome doao kraj. "Ne elimo nove pregovore koji nas stalno vraaju na staro stanje, naa Vlada ima dva glavna cilja - nove reforme i restrukuriranje duga, rekao je on.

Ministar finansija je rekao da je Grki narod danas pokazao demokratiju i da je rekao "ne ulimatumu i zatvaranju banaka i dodao da su se prvi put deava da se neko suprotstavi EU i njenim zahtevima.

"Prvo su nam zatvorili banke da bi nas zaplaili....Ne je pokazalo da elimo da se odupremo merama tednje i svemu to trae od nas, rekao je ministar.

Prema njegovim reima, sada je potrebno utvrditi kojim pravcem e ii dalji pregovori.

"Na dug mora da se restruktuira, grka vlada i grki narod eli da ima ulogu u Evropi", rekao je on.

Referendum u Grkoj: Slavlje na ulicama nakon ubjedljivog "ne" Evropi Printajte Komentirajte (10) Podijelite

Biljana Jovievi Aurirano posljednji put: 06.07.2015 00:39 Grka vlada ostvarila je odluujuu pobjedu na grkom referendumu. Nakon prebrojanih 97 posto glasova opciju "ne" protiv striktnih mjera tednje koju zagovara vlada podralo je 61 posto biraa dok je 38 glasalo "da". U Atini, na trgu Sintagma graani koji su podrali prijedlog vladajue Sirize slave.Dokazali smo da se demokratija ne moe ucjenjivati, rekao je grki premijer Aleksis Cipras, veeras u televizijskom obraanju naciji i EU, pohvalivi svoje sugraanje za, kako je rekao, hrabro glasanje za "ne" paketu reformi koje su predloili grki kreditori."Graani nijesu odgovaraili na pitanje za Evropu ili van nje, to apsolutno ne dolazi u obzir", rekao je Cipras.Obraanje premijera nakon pobjedex

Obraanje premijera nakon pobjede"Nema lakog rjeenja ali elimo poteno i odrivo rjeenje za obje strane". Grka strana je spremna da pregovora o nastavku reformskog plana koji bi odblokirao paket pomoi.Ve u ponedjeljak e sjesti za pregovaraki sto sa ciljem da se obnovi bankarski sistem zemlje, najavio je Cipras.Grki premijer je rekao da e od predsjednika zemlje zatraiti da organizuje sastanak lidera politikih partija i obavijestiti ih o situaciji u kojoj se nalaze.Predsjednik Evropskog savjeta, Donald Tusk, sazvao je samit eurozone za utorak, 7.jul, da bi razmotrili situaciju sa Grkom nakon to su birai u toj zemlji velikom veinom odbacili prijedlog reformi koje od Atine zahtijeva EU u zamjenu za nastavak pomoi posrnuloj privredi te zemlje.Sazvao sam summit EU u utorak vee u 18 sati da bi razmotrili situaciju sa Grkom nakon referendum u Grkoj napisao je Tusk na Twitteru.Predsjednik Evropske komisije Jean Claude Juncker odrae u ponedjeljak ujutro sastanak sa Tuskom, predsjednikom Eurogrupe Jeroenom Dijsselboem i predsjednikom Evropske centralne banke Mariom Draghijem, saopteno je iz Komisije.

Jue teroristi danas partneriPrethodno je press konferenciju odrao ministar finansija sa slinom porukom.Koliko sjutra, sa hrabrim "ne"na dananjem glasanju, pokuaemo da naemo zajedniki jezik sa naim partnerima, rekao je na press konferenciji ministar finansija Grke, Janis Varufakis, samo dan nakon to ih je nazvao "teroristima"."Dananje grko ne je velika pobjeda demokratije u Evropi " rekao je Varufakis.Ne znai da elimo izai iz EU i eurozone, ve samo elimo da razgovaramo o novom rjeenju, poruio je kreditorima Varufakis.Cipras je, prema navodima grke dravne televizije ERT, telefonskirazgovarao sa francuskim predsjednikom FrancoiseHollandeom.Cipras i Hollande razgovarali su o nainima na koje mogu "obnoviti" pregovore Atine i njenih kreditora- Meunarodnog monetarnog fonda, Evropske komisije i Evropske centralne banke, koji su obustavljeni zbog referenduma koji je zakazala Ciprasova vlada.Merkel i Hollande hoe sastanak eurozone u utorakNjemaka kancelaraka Angela Merkel i Hollande saoptili su da sastanak lidera eurozone treba da se odri u utorak, rekao je portparol njemake vlade.Kancelarka i predsjednik su se takoe saglasili da rezultat referenduma treba da se potuje, saopteno je iz njemake vlade.Pad eura u odnosu na dolar, oekuje se i pad na berzamaEuro je pao za vie od 1 posto u odnosu na dolar a i evropske akcije i traite akcijama nagovjetavaju otar pad u ponedjeljak.Evropska centralna banka (ECB) e vjerojatno zadrati dosadanji nivo ogranienja, hitnih sredstva za grke banke, radi odravanja likvidnosti, rekli su za Reuters neimenovani izvori, to je potez koji e uzrokovati da Grcima brzo ponestane novca.

Malo je izgleda da e ECB usvojiti vie velikoduan stav nakon to su Grci ubjedljivom veinom odbili uslove meunarodnih kreditora tako da e banke vjerojatno ostati zatvorene i narednih dana.

Nedostatak gotovine ne daje nadu za ambiciju grkog premijera Aleksisa Ciprasa objavljenu veeras, za vraanje bankarskog sistema zemlje ponovo na zdrave noge nakon uvjerljivog glasanja 'ne'.Nakon to su prvi rezultati referenduma pokazali da je pobijedila opcija za koju se zalagala grka vlada, visoki zvaninik njemakih konzervativaca, Michael Fuchs, izjavio je za Reuters, da je Cipras izazvao katastrofu.Veoma alim zbog rezultata referenduma rekao je Fuchs u telefonskom razgovoru za Reuters.Cipras je izazvao katastrofu i mora vidjeti kako da popravi tetu.Nema anse da se rjeenje moe postii za 48 sati," rekao je Fuchs, zvaninik Demohrianske unije kancelarkeAngele Merkel. Fuchs je inae imao velike rezerve prema paketu pomoi za Grku.Opcija "ne" je u stabilnoj prednosti prema rezultatima koji se objavljuju na websitu Ministarstva unutranjih poslova Grke."Grko odbacivanje prijedloga reformi koji su predloili glavni povjerioci ove zemlje, ojaae vladinu pregovaraku poziciju za glavnim kreditorima", izjavio je grki ministar rada Panos Skourletis.Vlada sada ima snano pregovarako orue da doe do dogovora koji e otvoriti novi put za nas", rekao je Skourletis.Prethodno je ministar unutranjih poslova Grke saoptio da je preko 58 posto graana, od oko 10 miliona ljudi sa pravom glasa, izalo na referendum.Evropska komisija jo nema komentar na prve rezultate referenduma.Kancelarija Merkelove objavila je da e kancelarka letjeti u Pariz u veernjim satimau ponedjeljakradi "zajednike procjene situacije nakon grkog referenduma, te nastavka bliske njemako francuske saradnje o tom pitanju." U utorak slijedi najvaniji sastanak eurozone.Graani Grke glasali su na referendumu o prihvatanju rigoroznih mera tednje, u zamjenu za meunarodnu pomo radi izlaska iz finansijske krize koja ozbiljno potresa tu zemlju. Odbijanje plana pomoi tumai se kao uvod u mogunost istupanja Grke iz Eurozone.Referendum je sazvao Cipras, premijer grke ljeviarske vlade, koji je pozvao graane da se usprotive, kako se izrazio "strahu" i "terorizmu" tako to e odbiti plan evropskih lidera. Inae Grka je poslednjih est godina provela u ekonomskoj recesiji.Antonis Samaras, nekadanji grki premijer, a danas opozicioni lider zaokruio je da, poruivi okupljenima:"Mi Grci danas odluujemo o sudbini nae zemlje. Zaokruujui 'da', glasamo za Grku. Glasamo za Evropu, rekao je Samaras.Bijesna i iscrpljena javnost nakon nekoliko godina otre recesije posljednjih sedmica bila je primorana da trpi program kontrole kapitala koji je grka vlada uvela da bi sprijeila kolaps bankarskog sistema poto je premijer Cipras prekinuo pregovore sa evropskim liderima."Vlada atmosfera straha, moete je osjetiti, rijei su jednog ezdesetogodinjeg atinskog uitelja koji kae da e na referendumu podrati plan evropskih lidera. 1/10... Iskljui potpiseUkljui potpise ispod fotografija Evgenija Bouzala, Grkinja roena u Njemakoj izjavila je da razmatra da prekine izvoz maslinovog ulja, posla kojim se bavi, zbog finansijskih potresa."ini mi se da ne moemo dalje. Vidite samo ta se dogodilo u posljednja tri dana. Moete li da zamislite ta e biti u narednih est mjeseci?, kae ona mislei na zatvaranje banaka, ogranienja u podizanju novca, prekidu u izdavanju kredita i druge probleme sa kojima se Grka suoila tokom sedmice."Glas 'Za' bi vjerovatno donio prijelaznu vladu koja bi radila bolje. Moramo poeti iznova, smatra Bouzala.Meutim, mnogi graani priznavali i su da su zbunjeni komplikovanim pitanjem postavljenim na referendumskom listiu. Od njih se zahtijeva da prihvate ili odbiju dvodjelni plan koji su predloili Evropska komisija, Evropska centralna banka i Meunarodni monetarni fond Eurogrupi 25. juna."Ljudi ak ni ne razumiju pitanje, poruio je na skupu pristalica mjera tednje Dord Kaminis, gradonaelnik Atine."Uvueni smo u besmisleni referendum koji dijeli graane i teti zemlji, zakljuio je Kaminis na skupu odranom uoi odravanja referenduma.Grki referendum podelio evropske politiareDok se broje poslednji glasovi grkog referenduma, sve je izvesnije da su Grci rekli "ne" kreditorima.Ta odluka Grka izazvala je razlilite reakcije politiara. Izvor: Beta, Tanjug ponedeljak, 6.07.2015. | 21:14 -> 00:14 Foto: Beta/AP, arhiva

Liderka desniarskog Nacinalnog fronta Marin Le Pen pozdravila je rezultate grkog referenduma. "Ovo 'ne' grkog naroda mora da otvori put za novi zdravi pristup", rekla je Le Pen, prenosi Rojters.

Evropske zemlje treba ovo da iskoriste da se okupe oko pregovarakog stola, da se organizuju kako bi se spreio raspad sistema jedinstvene valute, to je potrebno da bismo se vratili stvarnom rastu, zaposlenosti i smanjenju duga, dodala je ona.

Poslanika grupa socijaldemokrata u Evropskom parlamentu pozvala je na hitno ponovno otpoinjanje pregovora kreditora sa Grkom.

"Od sutra bi trebalo ponovo da otvorimo pregovore. I to u novoj atmosferi solidarnosti i kooperacije", izjavio je ef Progresivne alijanse socijalista i demokrata Djani Pitela u Briselu, preneli su svetski mediji.

On je izrazio oekivanje da e se grka vlada vratiti za pregovaraki sto sa "novim, odgovornim stavom".

Prema njegovim reima, vreme je i da pojedine zemlje lanice EU i ministri prestanu da doputaju "da ih vode neprihvatljiva tvrdoglavost, samoivost i unutranjepoliticki motivi".

Socijalistika partija Francuske zvanino je saoptila da je ishod grkog referenduma "glas protiv stroge tednje, koja je unitila rast i mnoge Grke gurnula u bedu", a ne glas protiv EU.

Prema oceni te partije, sada je potrebno odmah zapoeti pregovore o "sveobuhvatnom sporazumu koji e Grku ponovo uvesti u rast i zemlji omoguiti da ispuni svoje obaveze".

U tom kontekstu potrebno je, prema oceni francuskih socijalista, tretirati i pitanje grkih dugova.

Lider radikalne levice u paniji Podemos Pablo Iglesijas pozdravio je veeras rezultate referenduma koji ukazuju da je veina Grka odbila predlog meunarodnih kreditora, poruivi da je "demokratija pobedila".

"Danas je u Grkoj pobedila demokratija", napisao je na svom Tviter nalogu Iglesijas, koji vai za bliskog saveznika grkog premijera Aleksisa Ciprasa.

Nekoliko meseci pred parlamentarne izbore u paniji, Podemos, koji se poput grke Sirize protivi restriktivnim merama tednje, ima sve veu podrku biraa, sudei po najnovijim anketama.

Zamenik Angele Merkel u Hriansko-demokratskoj uniji, Julija Klekner, otro je reagovala povodom grkog referendumskog "ne" predlogu medunarodnih kreditora, dok je iz tabora Levice stav Grka pozdravljen kao pobeda demokratije u Evropi.

Klekner je upozorila da Evropska unija nije savez u kome e jedni individualno odreivati pravila igra, a drugi plaati.

"Grci su se po drugi put borili protiv katastrofalne politike smanjenja socijalnih davanja i privrednog pustoenja", rekao je Bernd Riksinger, ef opozicione Levice, partije nastale spajanjem naslednika bivih istono-nemakih komunista i WASG -stranke.

"Vi ste rekli "ne" daljoj energinoj politici tednje i "ne" pogreom leku koji ini oveka jo bolesnijim", rekao je Riksinger i dodao da rezultat referenduma daje legitimit stilu voenja Sirize i efa vlade Aleksisa Ciprasa.

"Pregovarake voe moraju sada odmah nazad za pregovaraki sto, kako bi se demokratska volja grkog naroda potovala", rekao je Riksinger koji se nalazi na elu Levice, partije popularne naroito meu socijalno niim slojevima Nemake.

Otre reakcije na raun Grka, stigle su, meutim, iz bavarske Hriansko-socijalne unije, "sestrinske" partije kancelarkine Hriansko-demokratske unije, odakle je porueno "Laku no, Grka - vi sada idete veoma tekim putem".

Generalni sekretar te stranke Andreas ojer, kako prenose mediji, govorio o efu vlade Aleksisu Ciprasu kao o "leviarskom ucenjivau i onome koji lae narod".

Predsednik Nemakog saveza da spoljnu i trgovinu na veliko Anton Berner smatra da je grko "ne" merama EU i MMF, takoe, jedno "ne" i evru.

"Ja ne vidim kako bi sada Grka dalje mogla da ostane u evro-zoni", rekao je je Berner, dok su ostali politiari rezultat referenduma ocenili kao teak i naglasili da su sada loe anse za dalji paket pomoi Grkoj.

Nemaki mediji naglaavaju da e Merkelova u ponedeljak posetiti Pariz i o Grkoj razgovarati sa predsednikom Fransoa Olandom.

Ako se kao krajnji rezultat grkog referenduma ispostavi odgovor "ne", onda za tu zemlju nema drugog izbora nego da napusti evrozonu, izjavila je veeras poljska premijerka Eva Kopa.

Kopa je rekla da ako se "ne" potvrdi kao pobedonosni odgovor, "put Grke moe biti samo jedan: naputanje evrozone".

Poljska do sada nije prihvatila zajedniku evropsku valutu. Iako je ta zemlja obeala da e uvesti evro, ta stvar je vrlo nepopularna meu Poljacima pa politiari stalno odlau bilo kakvu odluku po tom pitanju.fokusu

Posle referenduma: Otpis duga ili Grexit? Na ivici Emanulidis: Sve manje vremena za Grku Posle referenduma: Otpis duga ili Grexit? OXI odjekuje Grkom Grka na prekretnici Angela Merkel u kripcu zbog Grke Varufakis: irenje straha se zove terorizam Evrozona: kadija te tui, kadija ti sudi Lekari uprkos nagradi ljuti na EU Grci inficiraju Evropu nadom Atina: Rovovi izmeu ohi i nai Atina e iskusiti gvozdenu kancelarku Interesi Vaingtona u Grkoj Referendum sa mnogo upitnika Papadimulis: Grka ne pristaje na ultimatume Drahma nije dobra ideja Budunost Grke na referendumskoj cedulji Siriza je morala bolje da pregovara Kriza ne dotie grke banke u Srbiji Vagenkneht: Cipras se poneo odgovorno Juri na bankomate pa referendum Evrozona uspeh i bez Grke Izlazak iz evrozone pravno nemogu? Novine u Grkoj piu za svoj dep Pustimo ih da odu!Brutalni kurs tednje ruinirao je privredu, unitio preko milion radnih mesta, skresao plate i penzije skoro za treinu. Nije udo da su Grci izbacili svoju frustriranost glasajui protiv, pie nemaka tampa.

Jasno OXI odzvanja do Brisela, pie ugledni nedeljnik Cajt na svom portalu. Uslovi u kojima se glasalo ine ishod jo znaajnijim jer Grci su rekli NE iako su tano znali kakve to posledice moe imati. () ta e evrozona uiniti sa ovim jasnim rezultatom referenduma? Ona mora da izae u susret Ciprasovoj vladi, kako bi zadrala Grku u evru. Na kraju krajeva, grki premijer je u poslednjih pet meseci odustao od maltene svih izbornih obeanja i prihvatio tednju. Samo od jednog nije odustao i dalje trai otpis dugova. () Svojim glasovima Grci su stavili Evropu pred izbor: ako nas zaista elite, onda poboljajte ponudu. Ako nas ne elite, odluite se za Grexit. Sa svim posledicama koje to po Grku nosi.Odluka na referendumu izoluje Grku u Evropi, pie berlinski Tagespigel, ali dodaje da nisu jedini krivci u Atini: Veina Grka eli da zadri evro, sebe vide kao Evropljane. Ali istovremeno oseaju da ih evropski partneri ne razumeju i poniavaju. Brutalni kurs tednje kojim zemlja na navaljivanje poverilaca ide ve pet godina ruinirao je privredu, unitio preko milion radnih mesta, skresao plate i penzije skoro za treinu. Nije udo da su Grci izbacili svoju frustriranost glasajui protiv. Ali Grka time dospeva u praktino besteinsku poziciju. Trenutak istine kucnue 20. jula kada zemlja treba da vrati 3,5 milijarde evra Evropskoj centralnoj banci. Ako ne plati, to znai bankrot.DW.COM

OXI odjekuje GrkomSiriza najavljuje da je spremna na nove pregovore i nada se brzom kompromisu sa poveriocima. Pitanje je da li e pregovora biti.

Grka vlada misli da je osnaena uspehom na referendumu i da ima jaku pregovaraku poziciju, pie Landescajtung (Lineburg). No to je, kako prenosi ovaj list, samo jo jedan opojni gutljaj ideologije. U stvarnosti Grci okreu lea Evropi iako referendumom nisu reili nijedan problem. Cipras i Varufakis ne ele da prepoznaju da i ostalih 18 vlada lanica evrozone imaju jednako demokratski legitimitet i da ih Grci ne mogu ucenjivati. Rovovi koje je Cipras iskopao u svom narodu i meu narodima Evrope nee se tako lako zatrpati.U Nordvest cajtungu (Oldenburg) ubeeni su da bi poputanje Grkoj izazvalo kolaps evropskog mehanizma za spas evra. To bi, kako pie list, u Nemakoj samo jo vie naruilo poverenje u zajedniku valutu. Moda se milijarde koje su godinama Atini servirane na srebrnom posluavniku i ne mogu vratiti u skorije vreme. Ali razmiljati o treem paketu pomoi bilo bi ne samo neodgovorno to bi bila pronevera na tetu poreskih obveznika evrozone.Drugaije smatraju u Lajpciger folkscajtungu: Poker u budunost Grke se nastavlja samo to e postati komplikovaniji nakon glasanja. Istina, Atina ulazi ojaana u pregovore u kojima trai otpis dugova, ali teko da e druge drave EU biti previe popustljive nakon poslednjih verbalnih napada iz Grke. Na Angeli Merkel je da iz dravnog rezona razbije taj zaarani krug. Grkoj su potrebne razumne strukturne reforme, ali i pomo za izgradnju privrede i u nekom trenutku otpis dugova. To e mnogo kotati nemake poreske obveznike. No gubitak milijardi evra nije jedina alternativa. Druga opcija je propast evropske ideje.

Leviarski list Junge velt (Berlin) pie: Svojim NE su Grci poslali jasan signal protiv nastavka katastrofalne politike tednje. Da je veina glasala za predloge kreditora, to bi verovatno znailo ostavku grke Vlade. U skladu sa tim bila je robusna kampanja opozicije, velikih medija i vodeih evropskih politiara, kako bi se Grci motivisali da zaokrue DA. U vazduhu stoji pretnja takozvanim Grexitom, izbacivanjem Grke iz evrozone. U prvim reakcijama grka vlada kae da iz ove ojaane pozicije eli to pre da obnovi traganje za reenjima sa kreditorskim institucijamata konkretno znai ova odluka to ne znaju ni Grci ni ostatak Evrope, pie ugledni Frankfurter algemajne cajtung. Bukvalno se glasalo o predlogu reformi koji vie ne postoji. U prenesenom smislu, radilo se o budunosti vlade u Atini, odnosu prema Briselu, evropskim partnerima, Meunarodnom monetarnom fondu. I ta sad? Grka ostaje evropska zemlja. Grci rade irom Evrope, omladina studira na evropskim univerzitetima. () Projekat ujedinjenja nee pasti na grkom pitanju. No Evropljani moraju da se pitaju ta zapravo hoe: koliko moi treba da ima Brisel? Koliko homogena treba da bude monetarna unija?Novinar tabloidnog B