drvotehnika_23

jul 2009. DRVOtehnika 23/2009 3

Konstruktivni zakljuci

DRVO-tehnikaRevijalni asopis za poslovnu saradnju, marketing, trite, ekologiju i tehnologiju u preradi drveta, proizvodnji nametaja, umarstvu i graditeljstvuasopis izlazi tromeseno

Osniva i izdavaEKO press BlagojeviNOVI BEOGRADAntifaistike borbe 24Tel/fax: +381 (0) 11 213 95 84; 311 06 39www.drvotehnika.come-mail: [email protected]; [email protected]

Suizdava: Agencija za drvo - Klaster drvopreraivaa Srbije

Izdavaki savet Dragan Bojovi, UNIDAS, Beograd Lajo antar, AKE antar, Baka Topola Boo Jankovi, ENTERIJER Jankovi, Novi Sad Vladislav Joki, XILIA, Beograd Stevan Ki, EuroTehno, Sremska Kamenica Dr Vojislav Kujundi, LKV CENTAR, Beograd Rado Mari, MARI, aak Rajko Mari, MICROTRI, Beograd Dr ivka Meloska, umarski fakultet Skoplje Mr Goran Mili, umaski fakultet Beograd Golub Nikoli, NIGOS elektronik, Ni Zvonko Petkovi, doc. FPU Beograd Dr Zdravko Popovi, umarski fakultet, Beograd Tomislav Rabrenovi, DRVOPROMET, Ivanjica Miroljub Radovanovi, JELA JAGODINA, Jagodina Gradimir Simijonovi, TOPLICA DRVO, Beograd Vesna Spahn, WEINIG, MW Group, Kruevac Mili Spasojevi, Fantoni PIK IVERICA, Ivanjica Mr Borisav Todorovi, BMSK, Beograd Ranko Trifunovi, TRIFUNOVI, Pranjani Dragan Vandi, KUBIK, Raka Milorad arkovi, ORAGO TERMO-T, Hrtkovci

Direktor, glavni i odgovorni urednik Mr Dragojlo Blagojevi

Struni konsultant Dipl. ing. Dobrivoje Gavovi

Redakcioni odbor Dragan Bosni, Beograd Marina Jovanovi, Leskovac Sneana Marjanovi, AMBIENTE, aak Jelena Mandi, tehniki urednik Ivana Davevska, novinar producent Svetlana Preradovi, Beograd Aleksandar Radosavljevi, Beograd Sandra Zec, INTERLIGNUM NS, Novi Sad

Uplate za pretplatu, marketinke i druge usluge na tekui raun broj 160-176289-53, BANCA INTESA ad BeogradDevizni raun - IBAN: RS35160005010001291720

Rukopisi i fotografije se ne vraajuRedakcija se ne mora slagati sa miljenjem autora i izjavama sagovornika

Redakcija ne preuzima odgovornost za sadraj reklamnih poruka

Priprema, tampa i distribucija EKO press Blagojevi

CIP Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

ISSN 1451-5121COBISS.SR-ID 112598028

Nije vano koliko puta pada, vano je koliko puta ustane.

U toku svoje ivotne prolaznosti ovek shvati da ga ne ini znaajno pa-metnijim ono to je uo, ve ono to je iskusio. To iskustvo mu, sigurno, mo-e posluiti kao orijentir za rad i donoenje odluka, gde se, uz definiciju da je iskustvo zbir naih razoarenja i da nije ono to nam se dogaa, ve je ono to inimo sa onim to nam se dogaa, uvek potvruje da su svest i ljudska delat-nost primarno odreeni drutvenim biem oveka.

Ako je, dakle, svest ljudi primarno odreena njihovim drutvenim biem, odnosno mestom u drutvenoj podeli rada i ako nam je u naoj prolazno-sti iskustvo orijentir za rad i delanje, onda je, bez sumnje, za uspeh neophod-no imati jasno definisan cilj. Samo sa jasnim ciljem i upornim radom, ovek se moe izdvojiti iz mase i potvrditi svoje stvaralake mogunosti. Samo name-ra ili elje, bez upornog i aktivnog rada, nisu dovoljne za uspeh. Ponekad to moe biti splet razliitih okolnosti, naslee ili ak neki oblik prisile. Ali je uvek vano planirati, poi na vreme, ne ekati i nikad ne odustati. Nije vano koliko puta padne, vano je koliko puta ustane. Vano je, takoe, misliti i verovati u uspeh, jer od naina na koji ovek misli, osea i veruje, zavisi snaga njegovog duha, tela i prilike u kojima ivi.

I dok beleimo ova razmiljanja mislimo o pet do sada odranih SABORA DRVOPRERAIVAA Srbije i naoj nameri da ovaj skup postane tradicional-na manifestacija. Niz organizacionih problema i znatno manji odziv ovogodi-njem, 5. SABORU DRVOPRERALIVAA Srbije, samo su delimino i neznatno poljuljali nae namere. Istina, mali odziv je donekle demantovao oekivanja organizatora da bi kriza i drutvene tekoe trebalo da nas vie zblie, da se vi-e iskreno i ljudski druimo, da razgovaramo i traimo reenja za probleme ko-ji se neprestano gomilaju. Jer, nije tajna da je SABOR, jo od starta pokrenuo i usmerio niz, za branu, znaajnih pitanja. U tom pravcu je i program rada 5. SABORA bio usmeren, pa njegov znaaj nije umanjila ni manja poseta ni inje-nica da su ovaj skup ignorisali predstavnici vlasi. Uz niz konstatacija i predloga 5. SABOR je doneo znaajne i vrlo konstruktivne zakljuake. Opiran izvetaj sa 5. SABORA i zakljuke ovog skupa, uz niz drugih informacija, objavljujemo u ovom broju asopisa DRVOtehnika, a izvrnom organizatoru ostaje obaveza da ovaj dokument dostavi svim zainteresovanim institucijama i predstavnici-ma vlasti.

Za drvopreraivae i umare, koji su povezani kao nokat i meso, potenci-ramo prvu konstataciju i predlog SABORA da je potrebno zavriti sertifikaciju uma, ali i preduzea za preradu drveta, jer se istinska verifikacija uma moe ostvariti samo ukoliko drvopreraivai pristupe procesu sertifikacije tehnolo-kog procesa prerade drveta to e stvoriti uslove za normalan pristup meu-narodnom tritu. Jer, kriza e biti i proi, a mi mislimo na vreme koje dolazi posle. Dok radimo, mislimo o tom vremenu, o uspehu i verujemo u zajedniku pobedu. Nije lako, ali vas pozivamo da nam se pridruite i posebno podsea-mo da od naina na koji ovek misli, osea i veruje, zavisi snaga njegovog du-ha, tela i prilike u kojima ivi.

D. Blagojevi

6 jul 2009.DRVOtehnika 23/2009

U hotelu OMORIKA na Tari od 10. do 12. maja ove godine, odran je 5. SABOR DRVOPRE-RAIVAA Srbije. Organizator ovog skupa, kao i prethodna e-tiri, bilo je izdavako preduze-e EKO press Blagojevi, osniva i izdava asopisa DRVOtehnika, a suorganizatori su bili Agencija za drvo i Privredna komora Srbi-je. Privredni tokovi praeni izra-enom krizom su, verujemo, pri-marno uticali da broj uesnika 5. SABORA, u odnosu na ranije skupove ove vrste, bude znatno manji. To, meutim, nije umanji-lo znaaj ovog skupa na kome se prvog dana u plenarnoj ra-spravi govorilo o znaaju i efek-tivnosti mera Vlade RS na drvo-preraivaki sektor, isto kao to znaaj SABORA nije umanjila i-njenica da se na ovu raspravu, mada je bilo planirano i dogo-voreno, nisu odazvali predstav-nici vlasti. To, uostalom, vie go-vori o njima i injenici da ih pri-vreda, kako se to kod nas esto uje, sva manje interesuje

Javnosti radi, autor ovog teksta je duan ukratko obra-zloiti bar deo komunikacije sa predstavnicima vlasti u vezi sa organizacijom 5. SABORA DR-VOPRERAIVAA Srbije.

Na poetku treba rei da je, na poziv organizatora, pro-

le godine, na 4. SABORU DRVO-PRERAIVAA, uestvovao pot-predsednik Vlade RS, gospodin Boidar eli. U raspravi o pro-blemima i perspektivi prerade drveta, proizvodnje nametaja i upotrebe drveta u graditelj-stvu imao je uvodno izlaganje, a nakon diskusije, najavio je ak-tivniju ulogu drave, pre svega kroz donoenje odgovarajuih propisa i stvaranju povoljnijeg poreskog sistema. Govorio je i o preispitivanju opravdanosti visokog stepena zatite uma, o radu na izradi strategije drv-ne industrije, o reformi u oblasti standardizacijeBilo je to pre-dizborno vreme, Vlada RS teh-nika, a gospodin eli je go-vorio o potrebi kontinuiteta u kljunim pitanjima privrede to e, naglasio je, imati pozitivne pomake i u sektoru prerade dr-veta i proizvodnji nametaja. Potpredsednik Vlade RS je tada ostavio pozitivan utisak na dr-vopreraivae, pa smo jo od septembra prole godine, sa

predstavnicima elievog ka-bineta planirali njegovo uee i na 5. SABORU DRVOPRERAI-VAA Srbije. U tom smisli Ka-binet potpredsednika Vlade RS za evropske integracije je, bez obaveza, jo u oktobru prole godine, prihvatio pokrovitelj-stvo 5. SABORA, a definisan je i tematski blok plenarne raspra-ve na kojoj bi eli trebalo da uestvuje: umarstvo, prerada drveta i proizvodnja nameta-ja u svetlu evropskih integracija i standarda

To smo, prvi put, prole go-dine objavili u oktobarskom broju asopisa DRVOtehnika, a komunikacija sa predstavnikom elievog kabineta je tekla bez veih problema do poetka ja-nuara. Meutim, kako su pro-blemi u drutvu poetkom go-dine rasli komunikacija sa kabi-netom potpredsednika je po-stajala sve tea i rea. Mada bez jasne odluke, uee potpred-sednika elia na 5. SABORU je,

uz saglasnost njegovog kabine-ta, ponovo objavljeno u januar-skom i u aprilskom broju aso-pisa DRVOtehnika, gde je objav-ljen i PREDLOG PROGRAMA RA-DA ovog skupa.

Uz dozu kajanja to sam se upleo u ovu neizvesnost, uza-lud sam zvao telefonom i slao mejlove. Gospodin Radosavlje-vi, ovek iz elievog kabine-ta sa kojim sam po tom pitanju komunicirao, uvek je bio na ne-kom sastanku. Na poruke mej-lom nije odgovarao, a na mo-bilni se nije javljao. Kada bismo, ipak, stupili u kontakt nije bilo jasnog stava: da li e eli ue-stvovati na SABORU ili nee. Na-du da e potpredsednik ipak uestvovati na 5. SABORU DR-VOPRERAIVAA podgrejala je injenica da je est dana pre po-etka SABORA iz kabineta pot-predsednika traeno da im po trei put poaljem program ra-da u kome je ve bilo definisa-no i njegovo uee. Ponovo je nastao tajac, a kada smo pove-rovali da e potpredsednik do-i na Taru i odtampao kona-ni program rada, samo tri dana pre poetka ovog skupa pri-vrednika iz kabineta potpred-sednika elia smo na mobilni telefon dobili poruku sledee sadrine: Ne dolazi BDj. Nema sanse da se uklopi. Morao bi da doe u ponedeljak bukvalno u ponoc, pa da ustane rano i da se vrati u BGD do 12h. To je previse

Odran 5. SABOR PRIPREMIO: mr Dragojlo Blagojevi

I u holu hotela se razgovaralo o poslu i aktuelnim pitanjima struke

Predsednitvo 5. SABORA (levo) i detalj sa plenarne rasprave (desno)


naporno Ponovo smo menjali i tampali program rada

Ali, pravo i jo vee izne-naenje tek je sledilo i stiglo je samo petnaestak minuta pre poetka 5. SABORA Pogle-da uprtog u ulazna vrata hote-la izvrni organizator je iseki-vao dolazak Igora Brkanovia, pomonika ministra u MERR RS koji je u okviru tematskog blo-ka Znaaj i efektivnost mera Vla-de RS na drvopreraivaki sektor trebalo da govori na temu Mere Ministarstva ekonomije RS i pre-rada drveta; i zamenu za najav-ljeno uee Zorice Mari, na-elnika sektora u MERR RS ko-ja je trebalo da govori na temu Program Ministarstva ekonomije podsticaju razvoja klastera drvo-preraivaa u 2009. godini. Nji-hovo uee je potvreno lanu organizacionog odbora 5. SA-BORA, prof. dr Zdravku Popovi-

u jo poetkom aprila. Sada ih nije bilo, pa je organizator po-zvao jedini telefon koji je imao. Gospoa Mari se javila iz Opa-tije i rekla ve poznato: da je za-menik ministra, gospodin Brka-novi prihvatio uee na ovom skupu, da je i za nju odreena zamena, i da bi predavai treba-lo da su ve stigli. Dala je i ne-ki broj telefona u ministarstvu na koji moe da se proveri ko dolazi i kada, a nakon nekoliko poziva, od izvesne Valentine or-ganizator saznaje da joj je neto poznato, ali da je zamenik mini-stra zauzet i da na Taru niko ne-e doi

Prvi dan rada 5. SABORA

Samo koji minut kasnije, pozdravljaju prisutne u ime organizatora i organizacionog odbora, mr Dragojlo Blagoje-

vi nije mogao niti hteo sakri-ti iznenaenje ni dozu zbunje-nosti izazvanu prethodnim sa-znanjem. Prisutni su, meutim, jednostavno i lako prihvatili i-njenicu da koga nema bez njega se moe uz komentar da to vie govori o njima nego o nama Sve ostalo na 5. SABORU, kojim su predsedavali dipl. ing. Petar

Baji (Estia Zemun), dipl. ecc. Jeca Ili (Vojvodinaume Petro-varadin) i dipl. ing. Rajko Sre-danovi (Interrholz Beograd) teklo je po planu.

Biranim reima uesnike je pozdravio i SABOR otvorio gos-podin Duko Majki, predsed-nik Regionalne privredne ko-more Uice, naglasivi da je svih pet SABORA do sada odrano na regiji Uica koja je najumo-vitija u Srbiji, a ume imaju izu-zetne privredne, estetske i tu-ristiko-rekreativne vrednosti ovog kraja. Na podruju deset optina uikog regiona poslu-je 225 preduzea iz oblasti u-marstva, prerade drveta i pro-izvodnje nametaja, a najvei broj (90) je na teritoriji optine Ivanjica. Od ukupnog broja dr-vopreraivakih preduzea, naj-vei broj njih (126) se bavi pro-izvodnjom rezane grae, zatim proizvodnjom graevinske sto-

DRVOPRERAIVAA SrbijeKriza je, oigledno, za vie od polovine umanjila posetu ovom skupu privrednika koji ima cilj i pretenziju da postane tradicionalan. Broj uesnika jeste znaajan indikator, ali ne i presudan za sadraj i kvalitet rada ovakvih vidova okupljanja na kojima se uz redovan program rada vodi vei broj poslovnih razgovora.

To to su predstavnici vlasti ignorisali skup drvopreraivaa nije umanjilo njegov znaaj smatraju uesnici i organizator 5. SABORA DRVOPRERAIVAA Srbije. Konstatovali su da to vie govori o njima i injenici da ih privreda, kako se to kod nas esto uje, sve manje interesuje.

Verujemo da je uz druenje bilo i poslovnih dogovora

Duko Majki i Rao Mili za govornicom


larije (35) i proizvodnjom na-metaja (23). Zbog ekonomske krize obim proizvodnje u drvo-preraivakim firmama je u pr-va tri meseca ove godine pao za 45%, istakao je Majki i dodao da se nada da e mere koje pre-duzima Vlada RS imati pozitivan uticaj na privredne tokove. Maj-ki je predloio da organizator SABORA vie koristi strukturu PKS kako bi se privrednici vie upoznali i animirali za uee na ovom, za drvopreraivae je-dinom i znaajnom skupu. Za-

tim je dipl. ing. Rao Mili go-vorio o tokovima u umarstvu, preradi drveta i proizvodnji na-metaja u 2008. godini i utica-ju svetske ekonomske kriza na tokove u brani. Ukupan fiziki obim industrijske proizvodnje u Srbiji povean je 2008. u od-nosu na prethodnu godinu za svega 1,1%. U istom periodu fi-ziki obim proizvodnje u drv-noj industriji zabeleio je pad od ak 17,6% dok je proizvod-nja nametaja zabeleila rast od 10,1%. U prvim mesecima 2009.

Privredni tokovi praeni izraenom krizom su, verovatno, pri-marno uticali da broj uesnika 5. SABORA DRVOPRERAIVAA, u odnosu na ranije skupove ove vrste, bude znatno manji. To, meutim, nije umanjilo znaaj ovog skupa na kome se vodila rasprava o nizu pitanja vezanih za struku, a stavovi preporuke i zakljuci ovog skupa se tiu kompletne brane i zajednice u celi-ni, pa e zato biti prezentirani odgovarajuim institucijama i iroj javnosti.

Podseamo, na prvom SABORU je uestvovalo 216, na dru-gom 230, a na treem SABORU se okupilo 232 privrednika iz oblas-ti prerade drveta, umarstva, opremanja enterijera, proizvodnje nametaja, kao i privrednika koji se bave proizvodnjom i distri-bucijom maina, alata, boje, lakova, abraziva i drugog reproma-terijala za drvnu industriju. Prole godine, na etvrtom SABORU DRVOPRERAIVAA, takoe na Tari, okupilo se 209, a ove godi-ne, peti SABOR je imao 93 uesnika od ega 6 iz susednih drava.

Kriza je, oigledno, za vie od polovine umanjila posetu ovom skupu privrednika koji ima cilj i pretenziju da postane tradicio-nalan. Broj uesnika jeste znaajan indikator, ali ne i presudan za sadraj i kvalitet rada ovakvih vidova okupljanja.

Izvrni organizator 5. SABORA DRVOPRERAIVAA zahvaljuje Privrednoj komori Srbije i Agenciji za drvo, kao suorganizatorima, na pomoi pri organizaciji ovog skupa. Takoe zahvalnost dugu-jemo generalnom sponzoru 5. SABORA DRVOPRERAIVAA, Jav-nom preduzeu Srbijaume.

Znaajno je istai da su predstavnici nekih firmi po prvi put uestvovali na SABORU DRVOPRERAIVAA, a ovoga puta su bi-li zadovoljni ueem, gde su stekli nova poznanstva i poneli po-zitivna iskustva. Lajo Djantar, vlasnik firme AKA Djantar iz Bake Topole, je bio prijatno iznenaen organizacijom, programom ra-

da, ozbiljnou i poslovnom atmosferom ovog skupa. Isti utisak poneli su Slobodan Lazi, vlasnik i direktor firme AGACIJA iz Be-ograda; Radojica Savi, Infomag, Novi Sad; Darko Paunovi, DE-PROM, Raa KG; Dragan Markov, Wood Mizer Balkan, Kikinda; Do-brica Radivojevi i Radoslav Ralevi, NIK Smederevska Palanka, ko-ji su, takoe, po prvi put uestvovali na ovom skupu i sve vreme uspeno promovisali svoje firme i stekli nova poznanstva koja e im, rekoe, koristiti u poslu.

Spomenimo, takoe, da je po prvi put na SABORU uestvovala gospoa Marta Taka, generalni direktor JP Vojvodinaume, sa ti-mom svojih najbliih saradnika od kojih su neki i ranije uestvovali na SABORU DRVOPRERAIVAA Srbije; zatim Nenad Vrlac, direk-tor Kronopan srb doo, Lapovo; Branko Stefanovi, generalni di-rektor firme SAGA DRVO, Milan Baranac, direktor G Prijepolje, Milovan Kovaevi, direktor G Uice i njegov zamenik, gospoa Slaana Andri i drugi.

Svojevrstan kuriozitet predstavlja injenica da je vie od treine, tanije 37 od ukupno 93 uesnika 5. SABORA drvopreraivaa, na do sada pet skupova ove vrste, uestvovalo tri i vie puta (16 je uestvovalo na svih pet odranih SABORA). Izmeu ostalih, na-jmanje tri puta na SABORU su uestvovali: Petar Baji, Dragan Pauni, oro Goji, Tomislav Stameni, Duica Filipovi, Alek-sandra Jovanovi, Rajko Sredanovi, Radovan alabalija, Dragan Savi, Ranko Josipovi, Zlatan Jovanovi, Petronije Jevti, Nikola Tomi, Goran Momirovi, Duan Brankovi, Stevo Sekuli, Milutin Vasi, a svih pet puta na SABORU su uestvovali: Rao Mili, Ba-ne Karii, mr Goran Mili, Tihomir Muri, Mio Simiki, dr Zoran Tomovi, Radosav Bjelakovi, Dragan Zelji, Mile Tadi...

Zahvaljujemo se svima koji su, makar na dva sata, prisustvo-vali 5. SABORU DRVOPRERAIVAA Srbije i koji su, na bilo ko-

Prepolovljen broj uesnika SABORA

godine, meutim, rezultati su katastrofalni, istakao je Rao Mi-li informiui da je drvna indu-strija u 2008. godini zabeleila deficit u spoljnotrgovinskoj raz-meni od 82 milona USD to je za skoro etiri puta vie nego u 2007. godini. Iz ovog podatka se moe zakljuiti da je svetska finansijska kriza poela ozbiljni-je da se osea jo od polovine 2008. godine. Za drvnu indu-striju je pozitivno to i dalje ima suficit u finalnoj preradi drveta, odnosno u viem stepenu obra-

de, a deficit belei u primarnoj preradi drveta i repromaterijali-ma, rekao je gospodin Rao Mi-li ije izlaganje u ovo broju a-sopisa objavljujemo u celini.

O sertifikaciji uma i predu-zea iz oblasi prerade drveta, odnosno o sertifikaciji sistema uopte, govorio je dipl. ing. Ste-vo Sekuli, SGS Beograd, nagla-sivi da se verifikacija procesa sertifikacije uma moe ostva-rit pod uslovom da industrija za preradu drvrta pristupi procesu sertifikacije tehnolokog proce-


STVO Zagreb, sada BTS Karlo-vac, govorio dipl. ing. Hrvoje Bonjak.

Drugi dan rada 5. SABORA

Narednog dana u okviru plenarne rasprave govorilo se o umarstvu, preradi drveta i proizvodnji nametaja u svetlu evropskih standarda i inegracija, a uvodno izlaganje je imao dip. ing. Rajko Sredanovi. U okvi-ru ovog tematskog bloka go-voreno je o sertifikaciji uma u okviru javnih preduzea umar-stva, a izlaganje su imali dr Zo-ran Tomovi, Vojvodinauma i dipl. ing. Tihomir Muri, izvrni direktor u JP Srbijaume. Skup je informisan da je proces serti-

U raspravi po ovim temama dis-kutovao je vei broj uesnika 5. SABORA. Imenovana je i komi-sija sa zadatkom da na osnovu diskusije i zakljuaka ovog sku-pa formulie stavove, preporu-ke i zakljuake 5. SABORA DR-

ji nain, uestvovali u njegovom radu. Svi oni su, svako na svoj nain, uveliali ovaj skup i dali mu znaaj kakav drvopreraivaka brana zasluuje.

Pet u kontinuitetu odranih SABORA DRVOPRERAIVAA predstavlja svojevrstan, mali jubilej, a iza pripreme i organizacije svakog ovog skupa stoji uporam i dug rad, ponekad protkan ni-zom problema. injenica je, takoe, da organizacija ovog skupa zahteva materijalne trokove, pa bi u organizaciji proporcionalno trebalo da uestvuje vie subjekata, odnosno da uesnici, kako je to praksa, uredno snose trokove kotizacije. Mada je kotizaci-ja obavezna, treba rei da se ove uobiajene norme, na svim do sada odranim skupovima ove vrste, pridravala jedva etvrtina uesnika. Praksa je, takoe, da oko dvadesetak ljudi uvek opra-vdano, prema dogovoru ne plaa kotizaciju jer na neki nain uestvuje u organizaciji ovog skupa. Njima, takoe, dugujemo zahvalnost. Ogromna veina, meutim, izbegava ove obaveze, to ovoga puta neemo komentarisati. Spomenimo takoe da proseno za petnaestak ljudi trokove boravka ili putovanja uvek snosi organizator.

Kriza je primaran, ali ne i jedini uzrok malog odziva privredni-ka na 5. SABOR DRVOPRERAIVAA. U odnosu na prethodni (209) peti sabor je imao (93) ak 55,5% manje uesnika. Mali odziv je de-mantovao oekivanja organizatora da bi kriza i poslovni problemi trebalo da nas vie zbiju, da se vie iskreno i ljudski druimo, da razgovaramo i traimo reenja za probleme, pogotovo to je i pro-gram rada SABORA bio u tom pravcu usmeren

Da li smo se zamorili ili smo toliko otueni da sami sebi pos-tajemo dovoljni. Ova pitanja e, ovoga puta, ostati bez odgovora. Istina, nije tajna da su neki veliki i samodovoljni od starta ignorisa-li ovakav vid okupljanja. Takoe, nije tajna da je SABOR pokrenuo i usmerio niz, za branu, znaajnih pitanja. Zato za svakog od nas ostaje pitanje: da li je teta prekinuti ovu praksu? Nemamo preten-ziju da sugeriemo bilo kakav odgovor, ali je oigledno da SABOR vie nije samo pitanje organizatora.

sa rada prerade drveta, a time se, praktino, stvaraju uslovi za nesmetan pristup meunarod-nom tritu. Ozbiljne firme bi trebalo da nastave procese ser-tifikacije bez obzira na krizne tokove, naglasio je Sekuli.

Nakon toga o merama Mi-nistarstva poljoprivrede, umar-stva i vodoprivrede vezanim za umarstvo i preradu drveta go-vorio je dipl. ing. Duan Jovi iz Uprave za ume, a o znaaju i uslovima kreditiranja drvne in-dustrije u vreme svetske eko-nomske krize, govorila je dipl.ecc. Svetlana Pavlovi iz Euro-bank EFG Kragujevac.

Nakon toga u raspravi je uestvovao vei broj uesnika SABORA, a u popodnevnom ter-minu se razgovaralo o aktivno-stima Agencije za drvo klaste-ra drvopreraivaa za 2009. go-dinu. U razgovoru su uestvo-vali Rajko Sredanovi, Petar

VOPRERAIVAA Srbije i da ih dostavi odgovarajuim instituci-jama, ministarstvima i Vladi Re-publike Srbije. Ovaj dokument u celini objavljujemo u ovom bro-ju asopisa DRVOtehnika.

Rad 5. SABORA DRVOPRE-RAIVAA Srbije propratila je televizijska ekipa i novinari RTS, a prema naim izvorima, infor-macije sa ovog skupa su emito-vane u dva navrata.

Baji, Milo Tica, Nenad Popo-vi i drugi.

Takoe u popodnevnom terminu izuzetno zapaenu pre-zentaciju imala je firma KOR-DUN ALATI iz Karlovaca, a o ra-zvoju programa malih gatera i tvrdo hromiranih testera (gater-skih i krunih) govorio je dipl. ing. Dubravko Lukai, dok je o programu maina za drvopre-radu i otrilica za alate ex BRAT-

fikacije uma u okviru JP Vojvo-dinaume zavren prole godi-ne, a da je sertifikacija uma u okviru JP Srbijaume obavljena u nekim gazdinstvima, a da je u toku sertifikacija u jo pet gaz-dinstava.

Nakon toga je govorio dr Igor Panin na temu sertifikacije preduzea za preradu drveta, a o sertifikaciji sistema uopte go-vorio je dipl. ing. Stevo Sekuli.

Tihomir Muri, dr Zoran Tomovi i dr Igor Panin za govornicom

Stevo Sekuli i Svetlana Pavlovi

Duan Jovi


Konstatujemo da je stanje umarstva po novoj nomen-klaturi uma izvrenoj 2007. godine, dosta bolje nego iz nomenklature uma iz 1979. godine, a to uz adekvatnije otvaranje uma prua mogunost snabdevanja trita drvoprerade kvalitetnijom sirovinom.

Potrebno je zavriti sertifikaciju uma, ali i preduzea za preradu drveta, jer se istinska verifikacija sertifikac-ije uma moe ostvariti samo ukoliko drvopreraivai pristupe procesu sertifikacije tehnolokog procesa pre-rade drveta to e stvoriti uslove za normalan pristup meunarodnom tritu.

Potrebno je poeti sa dugoronom stimuacijom poumljavanja velikih povrina u privatnom vlasnitvu koje se mogu poumiti, tako to e drava stimulisati poumljavanje dodelom besplatnog sadnog materijala,

finansiranjem poumljavanja i oslobaanjem od poreza na 30 godina.

Potrebno je poboljati otvorenost uma i poveati proiz-vodnju drvnih sortimenata.

Potrebno je umarstvo osloboditi obaveze izdvajanja za odvodnjavanje, jer time nisu optereena umarska preduzea ni u dravama u okruenju, a pri tome se mora imati u vidu znaaj umarstva za vodoprivredu, privredu, ekologiju i druge opte korisne funkcije uma.

Takse za poseeno drvo u iznosu od 3% od vrednosti fakturisane realizacije, koje izdvajaju javna preduzea za gazdovanje umama, neophodno je da se obavezno vraaju privrednim subjektima u umarstvu radi ulaganja

konstatacijepredlozi i zakljuci

U hotelu OMORIKA na Tari od 10. do 12. maja 2009. godine odran je 5. SABOR DRVOPRERAIVAA Srbije. Organizator ovog skupa, kao i prethodna etiri, bilo je izdavako preduzee EKO press Blagojevi, osniva i izdava asopisa DRVOtehnika, a suorganizatori su bili Agencija za drvo i Privredna komora Srbije.

U dva radna dana realizovan je planirani program rada. Prvog dana se govorilo o znaaju i efektivnosti mera Vlade RS na drvopreraivaki sektor, a drugog dana se u plenarnoj raspravi govorilo o umarstvu, preradi drveta i proizvodnji nametaja u svetlu evropskih integracija i standarda.

Imenovana je i komisika sa zadatkom da na osnovu diskusije i zakljuaka ovog skupa formulie stavove, preporuke i zakljuke 5. SABORA DRVOPRERAIVAA Srbije i da ih dostavi odgovarajuim institucijama, ministarstvima i Vladi Republike Srbije.

5. SABORA DRVOPRERAIVAA Srbije


u dalji razvoj ovog sektora (po ugledu na praksu zemalja u okruenju).

Takse za isticanje firmi, koje su javni prihodi lokalnih samouprava, treba da se preispitaju i da ne budu u istoj visini kao takse za isticanje firmi drugih privrednih sub-jekata, nego znatno nie.

Da se preko Ministarstva za poljoprivredu, umarstvo i vodoprivredu, kao i Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja i Ministarstva NIP-a, obezbede bolji uslovi privreivanja u umarstvu, kao i da se podri uvoenje naknade 0,05% ukupnog prihoda za unapreenje uma za sva pravna lica koja posluju u Sr-biji, to je predloeno novim Zakonom o umama, a tako je definisano i u zemljama okruenja.

Da se, u cilju poboljanja tehnolokog razvoja drvopreraivakih i drugih preduzea, ukinu carine na opremu koja se ne proizvodi u zemlji i izjednae domai i strani investitori.

Da se ukinu carine na sirovine i repromaterijal koji se ne proizuvode ili nedovoljno proizvode u zemlji.

Posebno stimulisati privredna drutva, drvopreraivaka preduzea koja ostvaruju neto devizni efekat u spoljnotrgovinskoj razmeni, preko povoljnih kredita i da-vanjem statusa pretenog izvoznika za ova preduzea i to minimalno 51% izvoza umesto dosadanjih 70%, radi breg povraaja PDV-a.

Sabor drvopreraivaa podrava predlog koji je Agen-cija za drvo, poetkom ove godine, uputila Vladi RS da se ugradnja i zamena fasadne stolarije uvrsti u paket mera Vlade RS za ublaavanje negativnih efekata ekonom-ske krize. To bi trebalo da bude dugoroan zadatak, a zamenom nedovoljno kvalitetnih prozora na stambe-nim objektima moglo bi se utediti oko 6% od ukupne potronje energije na nacionalnom nivou.

Treba to pre razmotriti mogunost da se euro uvede kao sredstvo plaanja, kako bi se izbegao uticaj uvoznikog lobija na kurs.

Potrebno je preko nadlenih institucija obezbedi-ti ambijent ravnopravne konkurencije svih uesnika u drvopreraivakom sektoru, tako to e se podruja sive ekonomije znaajnije smanjivati pre svega realnim i efi-kasnijim angaovanjem strunih inspekcijskih organa.

Nauku i obrazovanje staviti u slubu privrede pre-ko praktine primene znanja i vetina steenih tokom kolovanja.

Uskladiti standarde, tehnike propise i preko CoC ser-tifikata proizvoda od drveta obezbediti bolji poloaj drvopreraivakim firmama na svetskom tritu.

Potrebno je na to adekvatniji nain forsirati i stimulisati izvoz proizvoda od drveta sa viim stepenom prerade u cilju boljeg korienja sirovina.

Aurirati rad sudskih organa i drave u cilju poboljanja likvidnosti.

Izvriti smanjenje i transformaciju dravnog aparata, ta-ko da drava bude efikasan servis privrede i graana, u cilju poveanja konkurentnosti i smanjenja optereenja privrede.

Cene sirovina i politiku prodaje u ovom sektoru, pre sve-ga, u javnim preduzeima za gazdovanje umama, usk-laditi meusobno, ali i sa okruenjem, uvaavajui sve specifinosti domaeg trita.

Konstatujemo da su dosadanji uslovi poslovanja i uti-caj finansijske krize doveli do toga da je niz privrednih drutava iz oblasti prerade drveta zaustavilo proizvod-nju, a velika veina ozbiljno smanjila proizvodnju i broj radnika, pa je u tom pravcu neophodna adekvatna i pra-vovremena intervencija drave.

Sabor konstatuje da je uticaj finansijske krize doveo do toga da se, ve od polovine 2008. godine, poelo oseati smanjenje proizvodnje i spoljnotrgovinske razmene u oblasti prerade drveta i proizvodnje nametaja i da se krizi ne nazire kraj. Zato drvopreraivai i proizvoai nametaja oekuju konkretne mere, podrku i vie ra-zumevanja od strane dravnih organa i javnih preduzea umarstva. Drvna industrija ima potencijale i uz adek-vatne sistemske mere, kooperaciju, dobru razvojnu strategiju baziranu na znanju, istraivanju, inovacijama i dizajnu, kao i uz primenu evropskih standarda i serifikac-iju proizvoda, obezbedie razvoj i izvoznu orijentaciju.

Sabor konstatuje da je kriza, oigledno, za polovinu umanjila posetu ovom skupu privrednika koji ima cilj i pretenziju da postane tradicionalan. Broj uesnika jeste znaajan indikator, ali nije presudan za sadraj i kvalitet rada ovakvog vida okupljanja na kome je, uz realizaciju planiranog programa rada, voen vei broj poslovnih razgovora.

Uesnici SABORA konstatuju da predstavnici vlasti nisu u skladu sa svojim najavama, dogovorom i oekivanjima uesnika SABORA dali adekvatan znaaj ovom strunom i za privredu vanom skupu. Ovakvo ponaanje krea-tora privredne politike i privrednog ambijenta u Srbiji nailo je na brojne kritike uesnika SABORA i ocenu da je drvopreraivaki sektor na ovaj nain potcenjen u smislu njegovog znaaja za ukupnu privredu Republike Srbije.

KOMISIJA ZA DONOENJE ZAKLJUAKA

Dipl.ing. Petar Baji, ESTIA ZemunMr Dragojlo Blagojevi, DRVOtehnika BeogradMr Jeca Ili, Vojvodinaume PetrovaradinDipl.ing. Rao Mili, Privredna komora SrbijeDipl.ing. Tihomir Muri, JP Srbijaume BeogradDipl.ing. Rajko Sredanovi, Agancija za drvo

BLUMOTIONinside

$PQZSJHIU#MVNw,-"43@)*5-JHIU)BVT

"7&/504)'[BWJTJOTLFTLMPQJWF[BLMPQDF "7&/504)4[BWJTJOTLF[BLSFUOF[BLMPQDF

"7&/504)-[BWJTJOTLFQPEJ[OF[BLMPQDF "7&/504),[BWJTJOTLF[BLMPQDF

;BLMPQOJPLPW[BNBMFWJTJOTLF[BLMPQDF"7&/504),4

/PWPSFFOKFPLPWB"7&/504),4QSFETUBWMKB[BLMPQOJPLPWLPKJKFTPC[JSPNOBWFMJJOVJVJOBLTQFDJKBMOPSB[WJKFO[BNBOKF[BLMPQDFOQSJ[OBEGSJJEFSB0OPQUJNBMOP[BPLSVVKFQPTUPKFJQSPHSBNTBWJTJOTLJNTLMPQJWJN[BLMPQDFNWJTJOTLJN[BLSFUOJN[BLMPQDFNWJTJOTLJNQPEJ[OJN[BLMPQDFNJWJTJOTLJN[BLMPQDFN4BUJNFTUPKFOBSBTQPMBHBOKVPEHPWBSBKVBSFFOKBPLPWB[BTWBLVTJUVBDJKVVHSBEOKF

/BPTOPWVNBMFVHSBEOFWFMJJOFBLVNVMBUPSFOFSHJKF"7&/504),4TFIBSNPOJOPVLMBQBVNBOKFLPSQVTF7JTPLLPNGPSKFHBSBOUPWBOJLPE"7&/504),4MBLPPUWBSBOKFLPOUJOVBMOP[BVTUBWMKBOKFLBPJMBHBOPJUJIP[BUWBSBOKF[BIWBMKVKVJJOUFHSJTBOPN#-6.05*0/V.POUBBJQPNFSBOKFNPHVTFJ[WPEJUJTLPSPCF[BMBUB

XXXCMVNDPN

prvih est meseci, a povoljna je i-njenica da je izvoz imao neto vei procenat rasta od uvoza.

Vie od polovine ukupne spolj-notrgovinske razmene ostvarili smo sa lanicama Evropske Uni-je, a 90% ukupnog izvoza bilo je usmereno ka tritima Evrope, dok je 82% uvoza realizovano iz zema-lja Evrope.

Najvaniji partneri u izvozu su bili: Bosna i Hercegovina (1,4 mlrd.USD), Crna Gora (1,3 mlrd.USD) i Nemaka (1,1 mlrd.USD), a najve-i uvoz je iz: Rusije (3,5), Nemake (2,7) i Italije (2,2 milijarde USD).

Suficit u razmeni smo ostvarili sa BiH, Crnom Gorom i Makedoni-jom, a najvei deficit je zabeleen sa Ruskom Federacijom, Kinom i Nemakom.

Ukupna spoljnotrgovinska rob-na razmena Republike Srbije za

etiri meseca 2009. godine, kad se belei pad od 17,9% u odnosu na isti period 2008.

Ukupna spoljnotrgovinska rob-na razmena Republike Srbije u 2008. godini poveana je za 24,1% u odnosu na 2007. godinu i do-stigla je vrednost od 34 milijarde USD. Izvezeno je robe u vrednosti od 11 milijardi USD, to ini pove-anje od 24,3%, a uvoz je povean za 24% u odnosu na 2007. godinu, dostigavi vrednost od oko 23 mi-lijarde USD iz ega se moe izvu-i zakljuak da je ostvareni deficit od oko 12 milijardi dolara porastao za 23,6% u odnosu na prethodnu godinu.

Karakteristika spoljnotrgovinske razmene u protekloj godini je vrlo visok deficit, kao i to da je i izvoz i uvoz neznatno vei u drugih est meseci prole godine poreeno sa

Fiziki obim industrijske proi-zvodnje u Republici Srbiji, povean je u 2008. u odnosu na prethodnu godinu, za svega 1,1%, to bi se, sobzirom na globalnu krizu i situa-ciju u nekim zemljama okruenja, moglo okarakterisati kao pozitivan rezultat. Industrijska proizvodnja je u prvih est meseci 2008. godine, iskazivala relativno povoljne rezul-tate, da bi u drugom delu godine, iz meseca u mesec, beleila pad pod uticajem finansijske krize, to je posebno izraeno u preraiva-koj industriji, koja je zabeleila pad u decembru 2008. godine u odno-su na isti mesec prethodne godine, za 9,4%, dok je u ukupnoj industriji taj pad 8,9%, a zalihe industrijskih proizvoda bile su vie za 13% u od-nosu na decembar 2007. godine.

Industrijska proizvodnja u Srbiji, nastavila je sa negativnim trendom iz drugog polugoa 2008. i u prva

period januar-april 2009. godine iznosi 7314,9 miliona dolara - pad od 34,6% u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 2415,4 miliona dolara, to ini smanjenje od 33,0%, a uvezeno za 4899,5 miliona dolara, to je manje za 35,0% u odnosu na isti period prethodne godine.

Deficit iznosi 2483,9 miliona dolara, to je za 34,3 % manje u odnosu na isti period prethodne godine.

Na ovako visok pad proizvod-nje i spoljnotrgovinske razmene, presudno je uticala svetska finan-sijska kriza.

Direktna posledica finansijske krize je smanjena ponuda ino-kre-dita, a na domaem tritu to se osetilo kroz: smanjenje stranih in-vesticija, loije uslove kreditiranja i

Uticaj svetske ekonomske Analiza tokova u umarstvu, preradi drveta i proizvodnji nametaja

PIE: dipl. ing. Rao Mili

LT20Veoma praktinap

NOVA KONSTRUKCIJA POSTOLJA PROVERENA GLAVA LT20 SW SETWORKS ELEKTRONSKO ODREIVANJE DEBLJINE SEENJA

Dodatni elementi postolja *

SW-08 Setworkselektronsko odreivanje

debljine seenja

a *a *

e

Predreza *

* Elementi oznaani sa zvezdicom su u dodatnoj opremi

Wood-Mizer Balkan d.o.o.Ul.Svetosavska GA 3/3, P. fah 2523300 Kikinda

Tel: +381 (0) 230 25 754Tel: +381 (0) 230 23 567

Tel: +381 (0) 230 402 051Tel/Fax: +381 (0) 230 402 050

GSM: +381 (063) 568 658GSM: +381 (063) 108 21 33

GSM: +381 (063) 513 [email protected]

WWW.WOODMIZER.CO.RS


zaduivanja banaka u inostranstvu, oteanu naplatu ino-potraivanja i drugo.

Kod realnog sektora dolazi do pada ino-tranje, a posledica to-ga je smanjenje izvoza i pad proi-zvodnje.

Produeno trajanje finansijske krize dovelo je do opte nelikvid-nosti u privredi, problema u vra-anju kredita to direktno utie na stabilnost finansijskog sektora, dra-stinog smanjenja proizvodnje i izvoza, smanjenja zarada i proble-me vraanja kredita fizikih lica, na-ruavanja stabilnosti finansijskog sektora, pada zaposlenosti i ivot-nog standarda i privredne recesije.

Posebno pogoeni sekto-ri ovom krizom su: crna i obojena metalurgija, automobilska industri-ja, graevinarstvo, ali i kompletna izvozna privreda.

Svetska finansijska kriza i rece-sija svetske privrede potenciraju neke probleme koji su ve dugi niz godina prisutni u naoj privredi.

Privreda Srbije u spoljno-trgo-vinskoj razmeni ostvaruje ogroman deficit, koji se iz godine u godinu poveava, a sada e zbog ozbiljnog smanjenja stranih investicija i kre-dita, neminovno dovesti do znaaj-ne depresijacije dinara, smanjenja deviznih rezervi i tekoa u spoljnoj likvidnosti.

Nelikvidnost je izraena u svim oblastima privreivanja (emu po-sebno doprinosi neefikasan rad sudskih organa u postupcima du-niko-poverilakih odnosa izmeu privrednih subjekata), a pogorani uslovi finansiranja i finansijska ne-disciplina u meusobnom izmiri-vanju obaveza u privredi, uinie ovaj problem jo vie izraenim.

U svim sektorima privrede izra-eno je visoko prisustvo sive eko-nomije, a drava i njeni nadleni organi ne ine nita na otklanjanju rada na crno kod neprijavljenih pre-duzea i radnji, pa uvoenje novih

optereenja privrednim drutvima, pored postojeih visokih poreza i administrativnih trokova, direktno e se odraziti na poveanje poslo-vanja u zoni sive ekonomije.

Posebno treba istai da je javna potronja neprimerena postojeem stepenu privrednog razvoja pa istu treba svesti u normalne okvire, ka-ko bi se stvorili uslovi za poresko rastereenje privrede. Drava u tom pravci reaguje sporo.

Kako je drvna industrija oslo-njena na umarstvo, neophodno je rei da je ukupna povrina pod u-mama Republike Srbije po novoj inventuri, koja je zavrena u 2007. godini, oko 2.250.000 hektara, od ega je u dravnom vlasnitvu 47% a u privatnom 53%.

Srbija se smatra srednje umo-vitom zemljom i od ukupne povri-ne teritorije (Vojvodine i Srednje Sr-bije) pod umom je 29,1%, a ako se u to ukljue ikare i ibljaci, onda bi ukupna umovitost bila 34%.

Udeo razliitih vrsta drvea u ukupnoj dubeoj zapremini je: bu-kva 40,5%, hrast 27,2% (cer 13%, kitnjak 5,9%, sladun 5,8%, lunjak 2,5%), grab 4,2%, bagrem 3,1%, smra i jela 7,5%, bor 4,5%, klonovi topola 1,7%, i ostalo 11,3%.

U ukupno obrasloj povrini, vi-soke ume ine 27,6%, izdanake 64,6%, vetaki podignute 6,1% i plantae 1,7%.

Prosena visina zapremine po hektaru je 161 m (bila je 107 m), a zapreminski prirast po hektaru je sa 2,6 m povean na 4 m.

Ukupna zapreminska masa u-ma je oko 363.000.000 m, a godi-nji prirast je povean sa 6 na 9 mi-liona m.

Po ovim pokazateljima iz nove inventure uma, moe se izvui za-kljuak da je stanje uma u Srbiji bez AP Kosovo i Metohija, znatno bolje nego to je to pokazivala in-ventura iz 1979. godine, pa je za

oekivati da e biti i vie sirovina za preradu u drvnoj industriji Srbije.

I pored ovih podataka u uma-ma Srbije godinje se see mala ko-liina u odnosu na godinji prirast, koji je po novoj inventuri, preko 9.000.000 m, tako da je proizvod-nja u 2008. neto nia nego ostva-rena u 2007. godini.

Za drvnu industriju Srbije se ka-e da predstavlja granu sa nizom komparativnih prednosti od kojih se posebno istiu: sirovinska baza, kadrovi, relativno ouvani kapaci-teti i dr.

Proizvodnja drvne industrije je upravo uslovljena sirovinskom ba-zom, posebno primarna prerada drveta, tako da je ista limitirana, jer na raspolaganju ima oko 1 milion m trupaca godinje i ta koliina se, iz godine u godinu, smanjuje po koliini i posebno po kvalitetu. to se tie druge prednosti i ona se po-lako eliminie, jer nam sistem kol-stva ne obezbeuje adekvatne ka-drove, poev od zanatlija do fakul-tetski obrazovanih kadrova, sa ne-dovoljno praktinih znanja.

Sa aspekta kapaciteta i tehno-loke opremljenosti, najgora situ-acija je i dalje u proizvodnji ploa i furnira (furnir se jo see na mai-nama proizvedenim 1936. i 1954. godine). Kapaciteti pilanske pre-rade su viestruko vei od raspo-loivih sirovina, ali su isti usitnje-ni i sa zastarelom opremom. Kod proizvodnje nametaja od masiva opremljenost nam je ograniava-jui faktor razvoja, posebno u po-vrinskoj obradi drveta, tako da je-dino moemo biti delimino zado-voljni tehnologijom u proizvodnji ploastog nametaja.

I pored ovakvog stanja tehno-loke opremljenosti i forsiranja ra-zvoja malih preduzea od strane drave, ograniavamo ih uredbama od strane Vlade, da se oprema koja se ne proizvodi u zemlji, ne moe osloboditi carine ako joj vrednost ne prelazi 200.000 .

Ako posmatramo fiziki obim proizvodnje u drvnoj industriji 2008. godine, moemo konstatovati da je

kod proizvodnje proizvoda od drve-ta dolo do pada od 17,6% u odnosu na 2007. godinu, dok je u proizvodnji nametaja zabeleen rast od 10,1%. U prva etiri meseca 2009. godine, rezultati su katastrofalni, jer je zabe-leen pad proizvodnje proizvoda od drveta za 49,8%, a u proizvodnji na-metaja za 47,1% u odnosu na isti period 2008. godine.

Posmatrajui spoljnotrgovin-sku razmenu drvne industrije Srbije za dui niz godina, poev od 1988. godin (tabela 1), uoavamo da ista prvi put belei deficit 2002. godine, koji je iz godine u godinu rastao do 2005. godine, kada poinje bla-go padati, a razlog ovog deficita je ogromna apresijacija dinara, koja je ila u prilog uvoznikom lobiju, kao i nedostatak etinarske grae i plo-a u Srbiji.

U 2008. godini izvoz proizvo-da od drveta je iznosio 387 miliona USD i vei je za svega 8,9% od izvo-za u 2007. godini, a znatno je ispod prosenog rasta izvoza proizvoda iz Republike Srbije, to je poraa-vajue za ovu granu ako imamo u vidu da je prethodnih 5-6 godina taj rast bio znatno iznad proseka, a kako se kretao izvoz i uvoz proizvo-da od drveta po grupama, ilustru-je tabela 2.

U 2008. godini je zabeleen pad izvoza kod rezane grae za 9,5% i kod ostalih proizvoda od drve-ta za 13,6%, kod ploa je na nivou 2007. godini, dok je kod graevin-ske stolarije i elemenata, izvoz ve-i za 18%, ambalae od drveta za 29,6% i nametaja za 14,8%, pri e-mu je kod uvoza kod svih grupa proizvoda od drveta zabeleen rast i to: kod rezane grae 37,3%, ploa i tabli od drveta za 12,9%, stolari-je i graevinskih elemenata 40,8%, ambalae od drveta za 56,7%, drv-ne galanterije i ostalih proizvo-da od drveta za 25,7%, nametaja 36%, a ukupno proizvoda od dr-veta za 25,4%, to je iznad proseka izvoza ukupno.

Iz tabele 2 se moe videti da je u proizvodnji rezane grae i ploa zabeleen deficit od 210 miliona

krize na tokove u preradi drvetau Srbiji za 2008. godinu

Autor ovog teksta je sekretar za umarstvo, drvnu industriju, celulozu i papir u PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE


USD, dok je kod proizvoda finalne prerade ostvaren suficit u iznosu od 127 miliona USD.

Ukupno, drvna industrija u Srbiji 2008. godine belei deficit u spoljno-trgovinskoj razmeni od oko 82 milio-na USD to je za skoro etiri puta vie nego u 2007. godini, a iz ovog podat-ka se moe zakljuiti da je svetska fi-nansijska kriza poela ozbiljno da se osea od polovine 2008. godine.

Ovo ilustrujemo i podacima da je deficit ove grane, za prvih est meseci, bio oko 17 miliona USD, a da je isti za dvanaest meseci 2008. godine, dostigao cifru od skoro 82 miliona dolara, tako da je jedino pozitivno za ovu proizvodnju, to to i dalje imamo suficit u finalnoj preradi drveta, odnosno u viem stepenu obrade, a deficit u primar-noj preradi drveta, odnosno repro-materijalima.

Ako posmatramo kretanje spoljnotrgovinske razmene za prva etiri meseca 2009. godine, moe se zakljuiti da je trend iz posled-njeg kvartala 2008. godine, nastav-

ljen i da je dolo do ozbiljnog pada izvoza i uvoza proizvoda od drveta i nametaja. Izvezeno je ovih pro-izvoda u vrednosti od 80,1 milio-na USD, a uvezeno za 80,2 miliona USD, tako da je u ovom periodu, izvoz i uvoz proizvoda drvne indu-strije, izbalansiran.

Pad izvoza proizvoda od drveta u odnosu na isti period 2008. godi-ne je 30% (izvoz manji za 20,3 mi-liona USD), a nametaja od drveta 32% (manje za 15,5 mil. USD); uvoz proizvoda od drveta je znatno ni-i, za 42% (manje za 41,5 mil. USD), dok je kod nametaja od drveta taj pad 15% (manje za 4 mil. USD).

Uticaj svetske finansijske krize u ovoj grani se ozbiljno poeo reflek-tovati ve od polovine godine, tako da se pogorala i onako teka situ-aciju u naoj privredi poput ogro-mnog deficita u spoljnotrgovinskoj razmeni, nelikvidnosti u naoj dr-avi, sivoj ekonomiji i radu na cr-no, preskupoj dravi - u odnosu na postojei stepen razvoja privrede, kao i na ogromne administrativne prepreke, poev od lokalnih samo-

uprava do dravnih organa, koji poveavaju i onako visoke troko-ve privrede.

Zbog uticaja finansijske krize dolazi do znaajnog smanjenja za-hteva inokupaca za proizvodima prerade drveta, kao i estih slua-jeva zahteva za smanjenjem cena i isporuka strogo po specifikaciji, to takoe, oteava rad naih privred-nih drutava.

Posebno naglaavamo uslove prodaje sirovina od strane predu-zea za gazdovanje umama, kod kojih su cene za oko 20% vie ne-go u okruenju, a rokovi plaanja 30 dana, dok su u okruenju i do 120 dana.

Istiemo problem zaustavljanja proizvodnje u odreenom broju privrednih drutava za preradu dr-veta, a u velikom broju smanjenje proizvodnje i izvoza, kao i otputa-nja zaposlenih.

Finansijska kriza e dovesti i do depresijacije dinara, to nee ii u prilog uvoznikom lobiju, pa e vremenom doi i do realnog kursa,

a to e uticati na poveanje izvoza, emu bi doprinela i neka vrsta sti-mulacije suficita koji ostvre privred-na drutva u spoljnotrgovinskoj razmeni. Kako je u drvnoj industriji preko 93% malih preduzea, nema-mo veliki broj fabrika nametaja koje su u mogunosti da proizvedu velike serije, ali ima i u tome odre-enih prednosti, jer su mali proi-zvoai nametaja vrlo fleksibilni i brzo mogu da reaguju na zahteve potroaa, koji u vreme ove krize, nee zahtevati velike koliine pro-izvoda.

Podseamo, na vie sastanaka Odbora i grupacija Udruenja za umarstvo, industriju za preradu drveta, celuloze i papira Privredne komore Srbije, razmatrani su ak-tuelni problemi u poslovanju pri-vrednih drutava drvne industrije i donoeni odreeni zakljuci, koji su upuivani odgovarajuim mini-starstvima i javnim preduzeima za gazdovanje umama, ali su zavra-vali bez odgovora, ili sa vrlo malim efektima.

Na kraju, ako bude vie razu-mevanja za drvnu industriju Srbije od strane dravnih organa i javnih preduzea za gazdovanje umama (sirovine su nam i dalje, najskuplje u regionu i sa najkraim rokovima plaanja), ova grana ima potencija-le i uz kooperaciju, dobru razvojnu strategiju baziranu na znanju, istra-ivanju, inovacijama i dizajnu, kao i uz primenu evropskih standarda i sertifikaciju proizvoda, obezbedie i izvoznu orijentaciju, to podrazu-meva i razvoj, jer je izvoz generator razvoja.

Tabela 1. IZVOZ UVOZ DRVNE INDUSTRIJE 1988. do 2008. GODINE u mil. dolara

Godina 1988. 1989. 1990. 1991. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.

IZVOZ 4830 5061 5453 4506 1744 2531 2723 1369 1558 1725 2080 2755 3701 4553 6400 9030 10972

Primarna 50 51 79 59 45 63 67 49 57 37 38 42 64 53 61 91 87

Finalna 75 104 100 74 46 51 41 36 39 40 46 71 101 108 167 271 304

Papir 65 59 53 28 11 15 15 12 41 38 50 51 80 98 135 190 221

umarstvo 12 10 10 10 6 9 8 4 4 5 8 10 11 12 15 18 18

UVOZ 4910 5715 7044 5212 3811 4503 4475 2881 3330 4307 5638 7473 11139 10576 13200 18200 22999

Primarna 9 11 9 11 62 89 72 50 54 51 74 103 147 155 186 245 295

Finalna 4 5 16 17 29 23 17 13 12 19 29 46 100 93 116 180 227

Papir 68 82 103 106 147 152 148 101 100 117 155 222 317 341 402 548 620

umarstvo 34 34 40 27 21 14 14 11 16 8 13 15 23 12 29 36 36

Tabela 2. PROIZVODI OD DRVETA SPOLjNO TRGOVINSKA RAZMENA ZA 2008. GODINU USD

IZVOZ UVOZ SALDO

Proizvodnja rezane grae 56.005.517 112.211.156 56.205.639

Proizvodnja ploa i tabli od drveta 29.193.262 182.094.582 152.901.320

Proizvodnja graevinskih elemenata 84.654.760 42.850.297 41.804.463

Proizvodnja ambalae od drveta 17.482.318 5.676.410 11.805.908

Proizvodnja ostalih proizvoda od drveta 14.090.066 8.234.975 5.855.091

NAMETAJ 155.613.873 87.632.669 67.981.204

UKUPNO DRVNA INDUSTRIJA: 357.039.796 438.700.089 81.660.293

Analiza tokova u umarstvu, preradi drveta i proizvodnji nametaja u Srbiji za 2008. godinu

DRVOtehnika 23/2009 17jul 2009.

Buje-export d.o.o. BujeIstarska 22, Buje, Hrvatska

www.buje-export.hr

Tel: +385 (0)52 725 130Fax: +385 (0)52 772 452

Kontakt osoba: Dario KozloviTel: +385 (0)52 725 132

Mob: +385 (0)98 254 [email protected]

Poslovnica ZagrebTel: +385 (0)1 6117 171Fax: +385 (0)1 6117 029

Kontakt osoba: Ratimir PaverMob: +385 (0)98 254-192

BUJE-EXPORT d.o.o. IMA 40 GODINA

KONTINUIRANOG ISKUSTVA U TRGOVINI DRVETOM:

REZANA GRAA, ELEMENTI, PARKET, FURNIR

I UVOZ OPREME ZA DRVNU INDUSTRIJU.

POSEDUJEMO FSC SERTIFIKAT OD 2000. GODINE I PRUAMO

USLUGE KONSALTINGA ZA FSC SERTIFIKOVANJE.

Izvoz liara iz SAD 2008. godine, sa ostvarenih 2,2 milijarde USD je, u odnosu na 2007. godinu zabeleio pad od 16%. Negativne vrednosti su rasporeene na sva tri sortimenta: oblovina -9%, rezana graa -20% i furnir -16%. Naroito poraavajui rezultat statistika je zabeleila kod isporuka rezane grae na tritu EU.Polovinu vrednosti amerikog izvoza liara u 2008. godine je pokrivala rezana graa. Treinu su zauzimali trupci, a preostalih 17% furniri. Uee sortimenata u izvozu je zadnjih godina pro-menjeno, vie se izvoze trupci (+8%) a uee rezane grae je sa skoro 60% smanjeno na 50%. Furniri su na istom nivou (-1%).Uee zemalja EU u odnosu na vrednost izvoza liara iz SAD, i pored pomeranja meu lanica-ma i sortimentima je sa 32% ostalo tokom zadnjih est godina nepromenjeno. Ostvarena vred-nost je pri tome oscilirala od 685 miliona USD (2003.) do 914 miliona USD (2007.).Posle vrhunca 2007. godine, prola 2008. godina je donela apsolutno nazadovanje u izvoznim poslovima sa liarima na svetskom planu sa svim zastupljenim sortimentima. Statistika SAD navodi FAS vrednosti: trupci -9,3% na 743 mil. USD, rezana graa -20,5% na 1,1 milijardu USD i furniri -16,2% na 375 miliona USD. Iako je zabeleen nagli pad tokom prole godine ukupni izvoz trupaca liara iz SAD 2008. go-dine je 30% iznad proseka u periodu 2003-2006. godine. Nagli skok u ueu trupaca se desio 2007. godine (+43%).Kod rezane grae liara posle blagog porasta vrednosti u periodu 2003-2006. godine do 1,6 milijardi USD u 2007. godini dolazi do pada od 12%, a 2008. godine izvoz opada za daljnjih 20%. To znai finansijski pad od 30% tokom zadnje dve godine. Vrednost izvoza furnira je 2008. godi-ne zabeleio pad od 15% u odnosu na prethodni petogodinji prosek.Isporuene koliine trupaca u 2008. godini (2 miliona m3) su neznatno smanjene (-2%) dok je vrednosni pad bio neto jai (-9%). Prosena cena trupaca je pri tome sniena za 7% na 372 USD/Fm.Kod rezane grae liara stope su priblino iste. Koliinski, izvoz je sa 2,2 miliona m3 smanjen za 19% dok vrednosni pad iznosi 20%. U odnosu na zadnji petogodinji prosek koliina isporue-ne rezane grae lei 24% ispod proseka.

Ameriki izvoz rezane grae liara na evropskom tritu doiveo slomNazadovanje izvoznih poslova SAD vezanih za rezanu grau liara u protekloj godini (-30% na 453.000 m3 ) zabeleeno je skoro kod svih zemalja uvoznica u oblasti regiona.Pad uvoza se meu zemljama koje su inae poznate kao najznaajniji korisnici amerikih liara, kretao od -23% do -49%. Jedino Belgija i Grka belee rast uvoza od 8-16%.U okviru zemalja EU Italija dugi niz godina vai za najznaajnijeg partnera amerikih izvozni-ka. panija je takoe ista po ostvarenim rezultatima u prethodnom periodu koji su 2001-2003. godine bili ak u vrhu rang-liste. Od 2006. godine je meutim pozicija Italije na prvom mestu rang-liste evropskih uvoznica neoboriva. SAD isporuuju na italijansko trite 30% rezane grae liara u okviru svih isporuka za EU. 2008. godine koliina uvoza rezane grae liara iz SAD je u Italiji iznosila 152.000 m3; u odnosu na 2007. godinu to je pad od -27%.U izvoznoj statistici za 2008. godinu sledi Velika Britanija sa 69.000 m3. Isporuke u ovu zemlju u odnosu na 2006. godine su smanjene za 34%. panija na treem mestu rang-liste je od 2004. godine, stalno redukovala koliinu povuene rezane grae liara sa trita SAD-a. Amerike isporuke za Nemaku (na 4 mestu rang-liste) koje su imale zadnju najveu vrednost 2006. go-dine sa 57.000 m3, su prvo sa 48.000 m3 (2007.godine) smanjene jo jednom 2008. godine na 33.000 m3, to je ukupni pad od 41%.Portugalija na petoj poziciji zemalja uvoznica EU je uspela u periodu 2003-2007. godine da za-dri priblino konstantne vrednosti povuenih koliina. Tako sa 27.000 m3 ameriki izvoz u ovu zemlju 2008. godine belei pad od -33%. Ipak nije se uspela odupreti prologodinjem nega-tivnom trendu.

Naroito redukovan uvoz amerikog belog hrastaSa udelom od 44% u proteklih est godina je beli hrast dominirajua vrsta kod rezane grae li-ara koju uvoze zemlje EU iz SAD. 2008. godine SAD su na evropsko trite isporuile 175.000 m3 rezane grae belog hrasta to predstavlja minus od 33% u odnosu na 2007. godinu. U od-nosu na 2005. godinu kada je zabeleena zadnja najvea isporuka (318.000 m3) uvoz je smanjen skoro za polovinu (45%).Najznaajnije vrste po koliini isporuke rezane grae liara u zemlje EU su pored belog hra-sta (175.000 m3), YELOW POPLAR (100.000 m3), jasika (38.000 m3), jasen (15.000 m3) i crveni hrast (22.000 m3). Potom sledi orah (15.000 m3), javor (35.000 m3), trenja (10 .000 m3) i hicory (4.000 m3). Jo prema statistici tu spadaju i ostale manje znaajne vrste sa ukupno 39.000 m3.ini se da su neki tokovi na tritu drveta nagovestili krizu znatno pre nego to je ona obelo-danjena.

Dipl. ing. Magdalena Franc

Uvoz liara u Evropu iz SAD u 2008. godini zabeleio najnie vrednosti u proteklih 20 godina

Kada govorimo o implementaciji standarda u drvo-preraivakoj industriji, onda je prvo pitanje koje svaka organizacija sebi mora postaviti: zato nam je standar-dizacija potrebna i koje su to koristi koje moemo od standarda imati.

Postoji mnotvo standarda, neki pripadaju porodi-ci ISO, drugi mogu biti privatni standardi odreenih ze-malja ili grupe organizacija. Ono to svaka organizacija mora definisati pre nego to zapone sa procesom im-plementacije standarda, jeste koji standard je ba njoj potreban i zbog ega.

Osnova svih standarda jesu oni iz grupe 9000ff i to ISO 9001:2008 (sistem upravljanja kvalitetom). On ini osnovu od koje su kasnije nastali i drugi standardi, po-put recimo ISO 14001 (upravljanja ivotnom sredinom). ak i oni standardi koji nisu direktno izvedeni od ISO 9001, tj. ne potiu od njega, baziraju se na postulatima koji su definisani u standardu grupe 9000.

Od znaaja za drvopreraivaku industriju, pre svih moramo pomenuti standard ISO 9001, zatim ISO 14001, OHSAS 18001 i na kraju FSC CoC sertifikaciju. U sluaju kada se proizvodi od drveta koriste u industri-ji hrane, onda od standarda koje tu moemo pomenuti su jo i standard ISO 22000 i HACCP sistem bezbedno-sti hrane.

Da bi standard u jednoj organizaciji zaiveo, neza-visno o kom je standardu re, potreban je timski duh pre svega. Bez opredeljenosti rukovodstva i tima koji su pred sebe postavili ciljeve kvaliteta, koje svi veoma dobro razumeju i prihvataju, veoma je teko oekiva-ti uspeh. Sa kvalitetom se poinje iveti od onog dana kada se organizacija odluila za implementaciju stan-darda.

Ukoliko se ne shvati na pravi nain, sertifikacija po-staje pre svega finansijski teret po organizaciju, koja ne uspeva da uvidi od nje koristi. Trokovi kvaliteta i ne-kvaliteta koje organizacije retko uzimaju u obzir, su ve-

oma dobri pokazatelji znaaja koji standardizacija ima kada je re o finansijskom poslovanju jedne firme. Ne-dostatkom kvaliteta u poslovanju, dolazi do gubitka ugleda koju firma ima kod svojih korisnika, to posle-dino dovodi i do njenog finansijskog uruavanja.

U vreme ekonomske krize koja je zahvatila itav svet, imperativ je biti najbolji, voditi firmu na takav na-in, da se to je mogue vie umanje greke tokom po-slovanja, da se konstantno oslukuje glas korisnika i nji-hovi zahtevi, kako bi firma na njih mogla da odgovori na pravi nain i time bila u mogunosti da se svakim danom sve vie unapreuje.

Standardi su veoma dobar alat, koji u sebi nosi po-tencijal za uspeh preduzea. Ukoliko se pravilno upo-trebe, razvoj firme je zagarantovan. No, za pravilnu upotrebu standarda, neophodno nam je njihovo ra-zumevanje. Samo na taj nain, firme e imati ansu na sve surovijem tritu. ansu za razumevanje treba trai-ti kroz stalne edukacije kadra koji se bavi upravljanjem kvalitetom u okviru organizacije. Znanje koje organiza-cija dobija od konsultanta tokom implementacije stan-darda je esto nedovoljno i bez pravog koncepta, ta-ko da nakon zavrene prve sertifikacije, organizacija, tj. njen menader kvaliteta ostaju sami i zbunjeni i sa pi-tanjem kuda i kako dalje. Rezultat toga je da se kvalite-tom organizacija bave samo u svrhu narednog ocenji-vanja i to obino neposredno pred samo ocenjivanje.

A to je upravo ona greka, koja je presudna kada je re o opredeljenosti firme za kvalitet. Entuzijazam ne-staje nakon dve ili tri godine, jer se koristi od standarda ne vide, ve korist jedino imaju konsultanti i sertifika-cione kue.

Zato, savet koji Quality Austria Center daje svim za-interesovanim firmama, jeste permanentna edukaci-ja kadra koji e ostati u Vaim firmama i postati njihov stub kvaliteta i uspeha.

Standardizacija u drvopreraivakoj industrijiPIE: dr Igor Panin

Standardi su veoma dobar alat, koji u sebi nosi potencijal za uspeh preduzea. Ukoliko se pravilno upotrebe, razvoj firme je zagarantovan. No, za pravilnu upotrebu standarda, neophodno nam je njihovo razumevanje. Samo na taj nain, firme e imati ansu na sve surovijem tritu.

Od znaaja za drvopreraivaku industriju, pre svih moramo pomenuti standard ISO 9001, zatim ISO 14001, OHSAS 18001 i na kraju FSC CoC sertifikaciju. U sluaju kada se proizvodi od drveta koriste u industriji hrane, onda od standarda koje tu moemo pomenuti su jo i standard ISO 22000 i HACCP sistem bezbednosti hrane.

jul 2009.DRVOtehnika 23/200918

Traite pravu mainu za Vau proizvodnju?

Nemojte prenagliti.

Samo je jedan nain da budete potpuno sigurni u svoju odluku, jer:

o kvalitetu ne treba samo razgovarati u kvalitet Vas ne treba niko ubeivati u kvalitet se morate Vi lino uveriti!

Posetite nas, obiite nae proizvodne pogone, u naem expo-centru osetite komad obraenog drveta u svojim rukama.

Dozvolite nam da Vam u naoj kui predstavimo kvalitet

Posetite na seminar Visokokapacitetno blanjanje i profi lisanje 1. i 2. oktobra 2009. godine. Posetite nae Dane prozora 22. i 23. oktobra 2009.Rezerviite u kalendaru Va termin posete fi rmi Weinig, da iz prve ruke saznate koje su to nove tendencije u obradi masivnog drveta. Dobro doli!

Zastupnik za Srbiju i za Crnu Goru MW-GROUP Vesna Spahn upieva 1/1, 37000 Kruevactel. 037 445 077 fax. 037 445 070 mob. 063 622 906 e-mail: [email protected]


U nizu uobiajenih aktivnosti Agencije za drvo tokom drugog kvartala ove godine izdvajamo poslove vezane za organizaciju i odravanje 5. SABORA DRVOPRERAIVAA Srbije. Kao i na prethodno odranim sabori-ma drvopreraivaa, Agencija za drvo je ak-tivno uestvovala u pripremi programa i or-ganizaciji ovogodinjeg 5. SABORA zajedno sa izdavakim preduzeem Eko press Blagoje-vi i Privrednom komorom Srbije.

Veina lanova Organizacionog odbora Sabora je imala izlaganja i aktivno uestvo-vala u radu i diskusijama voenim tokom dvodnevnog rada, kao i u definisanju predlo-ga, stavova i zakljuaka ovog skupa.

U poslepodnevnoj raspravi, prvog dana rada SABORA, govorilo se o radu Agencije za drvo i aktivnostima KLASTERA DRVOPRERA-IVAA za 2009. godinu, a nakon uvodnog izlaganja, gospodin Milo Tica je napravio detaljnu prezentaciju informacionog siste-ma Agencije za drvo. Objanjen je znaaj for-miranja jedinstvene baze podataka Klastera drvopreraivaa Srbije i pokazane su brojne mogunosti programa za pretraivanje po-dataka. Izneta su oekivanja da e svi lano-vi klastera biti kooperativni i da e dostaviti traene podatke koje zahteva upitnik, dizaj-niran po odreenoj metodologiji. Tek tada e i program, koji je vrlo sloen, doi do punog izraaja naglasio je gospodin Tica.

Predsedik Skuptine Agencije za drvo, dipl.ing. Petar Baji je istakao znaaj razvo-ja kooperacije meu lanicama klastera. Ko-operacija omoguava poveanje koliine istovetnih proizvoda ili operacija, odnosno prelazak iz komadne ili maloserijske proi-zvodnje u velikoserijsku. To automatski do-vodi do specijalizacije, poboljanja kvaliteta, smanjenja osnovnih i obrtnih sredstava kao i proizvodnog prostora. Na taj nain bi se

smanjile zalihe, a bolje koristili svi raspoloivi kapaciteti, poveae se rabati odnosno sma-njiti ulazne cene, a zbog manjeg broja in-formacija daleko lake je organizovati takvu proizvodnju. Svim ovim merama poveae se kvalitet proizvoda, a smanjiti trokovi to generalno dovodi do uspenog poslovanja i veeg profita koji omoguuje bolji standard i razvoj firme.

Neki od razloga nedovoljne kooperacije kod nas su, uz trenutni nedostatak posla, bit-no razliiti kriteriji o kvalitetu, roku, ceni i itd. Zateeni kapaciteti za razne proizvode su ta-koe faktor koji ograniava kooperaciju, ali je vrlo vaan na mentalitet i nedovoljno ra-zvijen oseaj da pomaui drugima, poma-emo sebi. Zato je meusobna saradnja i ko-operacija neophodna, a pogotovo je pogre-no shvatanje da smeta konkurencija u kom-iluku rakao je gospodin Petar Baji.

Na plenarnoj sednici narednog dana vo-ena je rasprava na temu umarstvo, prerada drveta i proizvodnja nametaja u svetlu evrop-skih integracija i standarda. Ni na ovoj za dr-vopreraivae vrlo vanoj raspravi nisu ue-stvovali predstavnici vlasti, kao ni dan pre na raspravi o znaaju i efektivnosti mera Vlade RS na drvopreraivaki sektor mada je to bilo dogovoreno. Ta injenica ipak nije umanjilo znaaj ovog skupao, a ni pripremljene pre-davae. Posebno istiemo iscrpne informa-cije o znaaju sertifikacije uma koje su izlo-ili dr Zorana Tomovia, JP Vojvodinaume i dipl. ing. Tihomira Muria, JP Srbijaume. Uesnicima skupa su prenete najnovije in-formacije vezane za sertifikaciju uma, kao i ostale aktivnosti u oba javna preduzea, pre svega one koje se tiu prerade drveta.

JP Vojvodinaume su, nakon prologo-dinje sertifikacije, imale prvi nadzor od stra-ne firme SGS, i taj nadzor je uspeno zavren. U JP Srbijaume, prema izvetaju izvrnog direktora Muria, se u pet gazdinstava spro-vode zavrne pripreme za ocenjivanje koje je najavljeno za kraj juna meseca. To se odnosi

na G Beograd, G Stolovi Kraljevo, G Uzi-ce, G Rasina Kruevac i G Juni Kuaj Des-potovac.

Kada je u pitanju sertifikacija predu-zea za preradu drveta treba rei da su i tu napravljeni pomaci, ali smatramo da se jo uvek nije dovoljno uradilo.

Treba istai da je u okviru ove teme dr Igor Panin preneo iskustva Quoliti Austri-ja vezana za uvoenje ISO standarda u Au-striji i u regionu. Predloena je i saradnja sa Austrijskom Razvojnom Agencijom koja su-finansira projekte implementacije ISO i FSC standarda u preduzeima za preradu drveta.

Predstavnik firme SGS, dipl. ing Stevan Sekuli, koji je ujedno i najkompetentniji za problematiku sertifikacije uma i preduzea za preradu drveta, je nagovestio da drvopre-raivaka i umarska preduzea oekuje jo mnogo posla, s obzirom na to da se standar-di neprestano dopunjuju novim procedura-ma i zahtevima.

Sekuli je, takoe, prisutne izvestio da je u sklopu projekta Agencije za drvo koji je sufinansiralo MERRS, ve uspeno ocenjeno jedno preduzee, a za ocenjivanje su se pri-javila jo dva preduzea, a preostala dva bi trebalo da budu ocenjena do kraja juna. Ti-me bi u Srbiji bilo sertifikovano ukupno de-set preduzea, to je u odnosu na nae okru-enje, naprimer Hrvatska ili BiH, znatno ma-nje. Stoga je Agencija za drvo klaster drvo-prerajivaa okupila veoma struan konsul-tantski tim koji prua usluge konsaltinga za FSC sertifikovanje. Ve se prijavilo nekoliko velikih proizvoaa nametaja i polufinal-nih proizvoda od drveta da otponu proces implementacije FSC COC standarda u svoja preduzea. Agencija za drvo klaster drvopre-raivaa Srbije e i ove godine konkurisati za dodelu sredstava za uvoenje FSC stan-darda, pa pozivamo preduzea da se obrate Agenciji za drvo i aktivno uestvuju u tom procesu.

Agencija za drvoViline vode 6

11000 Beogradtel: +381 11 3392 473fax: +381 11 3217 494

offi [email protected]

Pomaui drugima pomaemo sebiKlaster je grupa srodnih preduzea ili udruenja proizvoaa iz jedne grane, ukljuujui i proizvoae sirovina, kao i vladinih i nevladinih organizacija i naunih i obrazovnih institucija koje udruene reavaju zajednike probleme, unapreuju poslovanje, postiu uspeh u odreenom segmentu delatnosti i natprosenu konkurentnost i promociju u zemlji i inostranstvu.

PIE: dipl. ing. Rajko Sredanovi

Aktivnosti Agencije za drvo na 5. SABORU DRVOPRERAIVAA Srbije

Autor ovog teksta je potpredsednik UO Agencije za drvo


Ve tri godine zaredom preduzee JAVOR iz Prijedora na meunarodnom sajmu na-metaja u Banja Luci osvaja ZLATNI DUB. Tako je bilo i pro-teklog, XIII meunarodnog saj-ma namjetaja, koji je odran na Banjalukom velesajmu od 3. do 7. juna ove godine. Dru-gaija odluka bi bila sajamsko iznenaenje, zato to je sve ono to je bilo izloeno na sajam-skom tandu preduzea JAVOR (kuhinje, trpezarije, spavae so-be, frontovi, podovi) ubedljivo odskakalo ne samo po dizaj-nu, kvalitetu izrade i povrin-ske obrade, nego i po ukusno kreiranom tandu koji je plenio lepotom i ozbiljnou, pa je lo-

gino to je ovoj firmi po trei put zaredom pripalo najvee, zlatno odlije.

Tim povodom je na sago-vornik bio Radovan alabalija, vlasnik i direktor preduzea JAVOR iz Prijedora. Uz estitke za osvojeno najvee sajamsko priznanje, zamolili smo gospo-dina alabaliju za razgovor, a zanimao nas je kratak istorijski razvoj i status preduzea JA-VOR, proizvodni program ove firme, njena poslovna orijenta-cija i perspektiva...

Kriza usporila razvoj

Preduzee JAVOR je osno-vano daleke 1946. godine kao

gistrovali je kao novo pravno lice koja se zove JAVOR MASIV. Sve to ukupno, oba ta pravna lica, njihova imovina i program rada praktino ine jednu celi-nu, u jednom su krugu sa vie ulaza. Na cilj je bio da JAVOR MASIV bude preteno izvoznik, da izvozi oko 80% proizvodnje, to znai da bi u tom pravcu mogao imati i neke dravne sti-mulacije koje se ve polako da-ju izvoznicima

Saznali smo da je izvoz iz prijedorskog JAVORA taman bio u zamahu, da su imali jednu smenu pripremljenu i planiranu da radi samo za izvoz, a onda je nemaka firma BROCKER otila u steaj i narudbe su otkazane.

Iskustvo u izradi masivnih frontova

I dok ovde oekuju da e neki novi pregovori, koji su u toku, uskoro uroditi plodom, na sagovornik kae:

JAVORRudi ajevec 3, PRIJEDORtel. + 387 52 238 081, fax. + 387 52 238 082e-mail: [email protected], www.javor-prijedor.com

Deset godina Pria sa naslovne strane

stolarsko preduzee za proi-zvodnju graevinske stolarije, sobnog, kuhinjskog i kancela-rijskog nametaja. Kao takvo preduzee je poslovalo sve do 1968. godine, a tada je posta-lo sastavni deo sloenog siste-ma IPAD Sarajevo Ja sam JA-VOR, kao jedini vlasnik, kupio 1999. godine i registrovao kao akcionarsko drutvo. Bilo je to prvo privatizovano preduzee u Republici Srpskoj. Ove godine preduzee je ponovo promeni-lo svoj status i postalo JAVOR doo, ali je zanimljivo da ova fir-ma od osnivanja nije menja-la proizvodni program, samo ga je usavravala i proirivala objanjava gospodin Rado-van alabalija. Treba poseb-no istai da smo mi u proteklih deset godina imali izuzetno di-namian razvoj i da smo, pored fabrike koja se bavi proizvod-njom tapaciranog i ploastog nametaja, sagradili i potpuno opremili jo jednu fabriku i re-


Moram istai da u naem okruenju imamo sasvim do-voljne koliine kvalitetnog re-prometerijela koji je potreban za na masiv. Takoe imamo i termotretirano drvo koje sve vi-e ulazi u upotrebu, a uz estet-ske zanimljivosti, karakterie ga velika vrstoa i otpornost. To je naa prednost, jer sada od elemenata hrasta, bukve, javo-ra proizvodimo kvalitetne ma-sivne frontove, kuhinjske i dru-ge radne ploe, korpuse i osta-le elemente, a sve prema elji i merama kupca. Ova grupa naih proizvoda je prvenstve-no namenjena stolarima, dizaj-nerima nametaja i enterijera i svim proizvoaima nametaja. Imamo savremenu tehnologiju i dugogodinje iskustvo u izradi masivnih frontova, a kupce tre-tiramo kao svoje saradnike, jer oni reavaju jednu grupu pro-blema (merenje, izrada nacrta i sklapanje nametaja), a mi se brinemo da oni u kratkom ro-ku dobiju finalni proizvod, kva-litetna vrata od masiva. Na taj nain mi emo biti zapaeni u okruenju, a ta podela rada e uticati na produktivnost, tako da se uvoz nametaja u ovu re-giju, ako budemo zajedno radi-li, moe znatno smanjiti kae gospodin alabalija.

U izgledu dokapitalizacija

U ovom momentu mi uglavnom radimo za lokalno trite, raunajui tu neto ro-be to ide za Srbiju i za Hrvat-sku. Serijska proizvodnja i izvoz su praktino stali, a prodaja ide preko naih etiri salona i na-ih menadera. Objektivno, sa prekidom izvoza doli smo u teu situaciju i pokuavamo da

sa nekom firmom, kompanijom ili fizikim licem, a zaintereso-vanih ima, napravimo dokapi-talizaciju fabrika JAVOR doo i JAVOR MASIV doo. Dakle, zain-teresovani bi mogao ui u pro-ces dokapitalizacije koji moe trajati do 36 meseci, a time bi mogao da postane vlasnik od 40% do 51% vrednosti ova dva preduzea. Sve bismo jasno de-finisali. Mi bi dokapitalizacijom

sanirali obaveze, dakle novac bi iskljuivo iao u dva prduze-a, a onda bi obe fabrike stajale na vrstim nogama, a partneri bi se zatim mogli okrenuti ra-du, tritu, razvoju i istoj za-radi kae gospodin Radovan alabalija, od koga smo saznali jo niz informacija i zanimljivo-sti ne samo iz oblasti prerade drveta, proizvodnje nametaja i trinih tokova, nego i iz drugih

oveku vanih segmenata ivo-ta. Shvatili smo da od naina na koji ovek misli, osea i veruje zavisi snaga njegovog duha, te-la i prilike u kojima ivi.

Shvatili smo, takoe, da se u prijedorskom JAVORU sve ra-di postupno, planski i studio-zno, pa se moe oekivati da e i plan o dokapitalizacija ova dva preduzea biti uspeno re-alizovan.

dinaminog razvoja JAVOR Prijedor

Drvna industrija BiH je pre rata bila izuzetno respektabilna i svetski poznata. Pred raspad Jugoslavije KONJUH iz ivinica je imao jednu od najveih fabrika za proizvodnju stolova u Evropi, KRIVAJA iz Zavidovia je imala verovatno najveu fabriku za proizvodnju to-karenih stolica sa masivnim seditem, a sarajevski IPAD je posedo-vao neverovatnih 220 proizvodnih pogona uli smo podatak da je BiH bila drugi najvei izvoznik nametaja u SAD. Meutim, rat je sve to promenio. Nekad veliki drvopreraivai su ili ugaeni ili su na-stavili poslovati sa znatno smanjenim proizvodnim kapacitetima. U meuvremenu se pojavio vei broj malih pilana koje su proizvode niske dodate vrednosti plasirale na inostrano trite. Malo je vero-vatno da e se drvna industrija BiH vratiti na staze stare slave, mada su pomaci vidljivi, a potencijali veliki. Najvea prednost je bogatstvo sirovinom jer je ak 53% BiH prekriveno umom. Tu je i bogata tradi-cija obrade drveta, zatim veliki broj malih i srednjih preduzea, ade-kvatno tehnoloki opremljenih, sa ozbiljnim proizvodnim kapacite-tima, kao i povoljan geografski poloaj. Pre finansijske krize koja je znatno pogodila izvozno orijentisanu bosanskohercegovaku drv-nu industriju, ona je bila jedna od retkih privrednih grana koja je u robnoj razmeni ostvarivala suficit.

Koje su prednosti i mane drvne industrije BiH, u kojoj meri je za-stupljena finalna proizvodnja, kakve su posledice finansijske krize na drvnu industriju FBiH i koji su problemi umarstva u oba entiteta, pitali smo gospou emsu Alimanovi, sekretara Grupacije umar-stvo i drvna industrija BiH.

Drvna industrija u BiH ima prednosti jer je trajno oslonjena na vlastitu sirovinu. Kao najvee mane istakla bih odsustvo sistemskih reenja, strategije razvoja i podrke drave, te veliku prisutnost sive ekonomije, dok kapaciteti primarne prerade prevazilaze moguno-sti nabavke sirovine. I pored toga sve vie je zastupljena finalna pro-izvodnja, mada jo uvek prednjae sirovina i rezana graa. U 2008. godini zabeleen je osetan pad proizvodnje u pilanskoj preradi, dok se proizvodnja nametaja zadrala na istom nivou kao i 2007. godi-ne, s tim da je izvoz finalnih proizvoda porastao. Imali smo smanje-ne investicije u graevinarstvu to se direktno odrazilo na proizvod-nju graevinske stolarije, parketa i drugih vrsta podova kao i na pro-izvodnju nametaja. Smanjena je znatno potranja iz inostranstva pa su ve primetna otputanja radnika U umarstvu su najvei problem snabdevanje sirovinom i cene. U Republici Srpskoj posto-ji jedno umarsko preduzee, to je velika prednost. U FBiH postoji osam kantonskih preduzea umarstva pa je ta silna administracija veliki namet. Problem je takoe to FBiH nije primenila jedinstvene umarske norme na celoj teritoriji, a trenutno se radi predlog Zako-na o umama kae gospoa emsa Alimanov.

Grca posrnuli gigantDrvna industrija BiH

Za drvnu industriju BiH mnogi kau da je od giganta stigla do prosjakog tapa i da su male anse da se nekada drugi izvoznik nametaja u SAD vrati na staze stare slave. ta o tome misle naa etiri sagovornika?

PIE: Matej Koba

Ovaj tekst je uz saglasnost redakcije i uz neznatne korekcije preuzet iz asopisa DRVO&NAMETAJ I-II, Zagreb, prolee 2009.Naslov originala glasi: Drvna industrija BiH od giganta do prosjakog tapa

Na drugi sagovornik Goran Rodi, koordinator Klastera DRVO iz Prijedora je govorio o stanju u drvnoj industriji Republike Srpske, o pomoi drave i situaciji u nabavkama sirovine u RS.

Kriza se poela oseati polovinom prole godine. Cene nafte su uslovile rast cena transporta i drugih energenata, sortimenata, plata Porasle su i kamate na kredite poto su banke vrednost nov-ca usklaivale prema Euriboru. Zato su trokovi za jednu fabriku na-metaja porasli preko deset procenata. Kasnije, pad cena nafte nije vratio cene, dok je pad Euribora opet posluio veini banaka za nova kamaenja, poto navodno Euribor nije realan. Novih kredita nema, dok zahteva za finansijska premoenja uobiajena van sezone ban-ke dugo obrauju. Niko nee da kae da je novac povuen i da ga banke nemaju, ali mi sve na to mirie. U RS ve nekoliko godina eg-zistira Investiciono Razvojna Banka, no poto svi plasmani idu pre-ko komercijalnih banaka, drvopreraivai teko dolaze do te podr-ke, pogotovo kada su u piranju vea sredstva. Domae proizvodne firme se teko nose sa obavezama, a neke ve ulaze u steaj kae Rodi. Drava BiH nita ne pomae, ili meni nije poznato da to ini. Na drugoj strani Vlada RS je izala sa merama kao odgovor na eko-nomsku krizu, to je izgledalo kao dobar osnova i okvir za razradu. Mi drvopreraivai oekujemo konkretizaciju mera kroz smanjenje cena sirovine, elektrine energije ili subvenciju za vrno optereenje, reprogramiranje porezskih obaveza nastalih u vreme zahvaeno kri-zom, laki pristup sredstvima Investicione Razvojne Banke, znaaj-niju stimulaciju izvoza itd. Za sada nema nagovetaja da e neka od ovih oekivanja biti ispunjena, a o bespovratnim sredstvima kao vi-du pomoi perspektivnoj grani ovde niko ne razmilja to se tie sirovine, treba rei da su cene trenutno povoljnije u Hrvatskoj, po-gotovo cene trupaca bukve, pa neki proizvoai nabavljaju sirovinu u Hrvatskoj, Sloveniji i Austriji. Ovi neprirodni tokovi sirovine nee dugo trajati. Drava BiH i entiteti svojim odnosom prema drvopre-raivakim kapacitetima i javnim preduzeima umarstva nisu nali pravu meru, niti imaju strategije razvoja koje bi odrale drvopreradu kae gospodin Goran Rodi.

Na sledei sagovornik bio je Marijan Mii, direktor preduzea NOVA FORMA iz Bosanskog amca. Pitali smo ga da li u BiH postoji potencijal u drvnoj industriji i ta treba uiniti da se on ostvari?

Svakako da postoji: drvna industrija je grana koja ima veliki strateki znaaj u privredi BiH. Najvei problem drvne industrije je ratno razaranje. Problem je to se novi sistem gradi na ruevinama starog od koga su ostali giganti iji su proizvodni kapaciteti tri puta premaivali mogunosti sirovinske zalihe. Mislim da drava ne ini dovoljno u tom pravcu, a hitno je potreban drugaiji pristup drave, prvenstveno ulaganje u obrazovanje strnih kadrova. Takoe sma-tram da bi bilo potrebno to vie raditi na kooperaciji, jer je to do-bar nain da preduzea poveaju svoju konkurentnost kae gos-podin Mii.

Kako ceni stanje u drvnoj industriji FBiH, na koji nain bi drava mogla pomoi drvopreraivaima i kakva je situacija u nabavci si-rovine, pitali smo Edina Branovia, direktora firme KONJUH doo iz ivinica.

Drvna industrija je pre krize bila jedna od retkih privrenih gra-na gde se ostvarivao suficit. Danas postoji veliki broj malih predu-zea koja sirovinu ili nisko preraeno drvo izvoze u druge zemlje, a nakon vieg nivoa prerade mi ovde kupujemo skupe proizvode od naeg drveta Pomo drave drvopreraivakoj industriji se vidi u davanju povoljnih kreditnih linija banaka, pre svega Razvojne ban-ke Federacije BiH za pripremu izvoza. Takoe traimo vraanje cena trupaca na nivo iz 2007. godine, a moram naglasiti da su cene trupa-ca u proseku, zavisno od klasa, poveane za 22%. Trei nain pomo-i vidim u tome da se doprinosi na plate izjednae sa doprinosima u RS. Inae, nabavka sirovine je veliki problem. Ve sam naglasio da su cene sirovine znatno porasle i to se posebno osea u izvozno orijen-tisanoj finalnoj preradi drveta kae gospodin Edin Branovi.


Permanentan razvoj od rezane grae do

Meu preduzeima koja se bave preradom drveta na podruju Kozarske Dubice i ire, primat sigurno pripada preduzeu AGROFLO-RA iji je osniva i vlasnik Zoran Suboti. Privatnim biznisom Suboti se bavi jo od 1987. godine. U poetku to je bila poljoprivredna de-latnost gde je dominirala trgovina repromaterijalima i komisiona pro-daja. Primarna prerada drveta je u program rada firme AGROFLORA ula 1996. godine i od tada poinje intenzivan razvoj i permanentno investiranje u ovom preduzeu. Zato se danas ovo preduzee s razlo-gom moe svrstati u red najuspjenijih preduzea iz oblasti prerade drveta u ovom kraju. Za firmu AGROFLORA se vee i epitet inovativ-nog preduzea, jer po mnogo emu prednjai na ovim prostorima.

Preduzee AGROFLORA ima prirodan sled razvoja. Poeli smo sa primarnom preradom drveta, zatim smo instalirali suare i u program rada uveli proizvodnju suve rezane grae i blanjane elemente. Naj-novije i slobodno moemo rei inovativno, to se desilo u ovom ko-lektivu je instalacija opreme za suenje i termotretiranje drveta. Ova oprema je izraena i instalirana u saradnji sa instotutom za razvoj drvne industrije iz Kine objanjava Suboti. Nakon termotretiranja drvo ima vrlo irok spektar primene, od podova, nametaja, enterije-ra, vanjskih fasada i podnih obloga, do pokrivanja drvenih kua, pa

ak i oblaganja bazena, tako da je veliki broj drvopreraivakih firmi sa kojima se moe saraivati. Nakon termotretiranja drvo je otporno na truljenje i na vremenske uslove, tvre je, a ima izraene estetske vrednosti kae na sagovornik.

Saznajemo da je, pored dela kineske opreme u kapacitete za termotretiranje drveta, kroz softverska reenja, ugraena i domaa know-how oprema.

Nakon termo tretiranja drveta koje nema visoku tehniku vred-nost (jasen, grab ili bukva) dobije se proizvod koji je po kvalitetu u rangu hrasta. Ovim procesom drvetu se ujednaava boja, umanjuju greke i daje novi kvalitet i mogunosti kombinovanja to je izazov za projektante i dizajnere kae gospodin Zoran Suboti.

Termotretirano drvo je, bez sumnje, izazov, a danas AGROFLORA, uz ovaj proizvod, moe da ponudi tritu niz drugih proizvoda:

suvu rezanu grau hrasta, bukve, jasena, bagrema i drugih vr-sta drveta,

obraene elemente za stolice i druge elemente od drveta - su-vog ili termotretiranog,

podne obloge (brodski pod, seljaki pod, parket, decking)

zidne obloge (lamperija i drugo),

elemente termotretiranog drveta za podove, graevinsku stola-riju, batenski namjetaj i druge namene,

usluge suenja i termotretiranja drveta,

u saradni sa partnerima kompletna tehnoloka rjeanja suenja i termotretiranja drveta.

Posebno je intresantno iz ponude firme AGROFLORA izdvojiti opremu za suenje i termotretiranje drveta u kompletu sa kotlovima, koji koriste sirovu piljevinu kao gorivo, to je jedinstven sluaj u svetu kada je u pitanju obezbeenje toplote za termotretiranje drveta, gde temperature dostiu vrednost i do 250 C. Treba istai da je ova opre-ma za suenje i termotretiranje drveta, koja je slobodno moemo rei inovativna, prva ovih osobina instalirana na ovim prostorima. Zamo-

Na sagovornik Zoran Suboti, osniva i vlasnik preduzea AGROFLORA iz Kozarske Dubice

jul 2009.

termotretiranog drveta

lili smo gospodina Subotia, da nam kae nekoliko rei o novoinstali-ranoj opremi i da nam eventualno da neke uporedne pokazatelje sa drugim proizvoaima, na ta smo dobili sledei odgovor:

Sticajem okolnosti, ve sam imao instalirane italijanske sua-re, pa na osnovu iskustva, mogu dati neke uporedbe sa naim sua-rama. Naveu samo nekoliko prednosti, jer nedostataka u odnosu na italijanske suare zaista nema. Ove su mnogo jaa konstrukcija, nismo tedeli na materjalu, deblji limovi, recimo. Zato je rezultat su-enja mnogo bolji jer apsolutno dobijamo drvo kvalitetno osueno, bez promene boje, bez zaostalih naprezanja, ujednaene vrednosti i eljene vlanosti. Vremena suenja je kraa uz bolji kvalitet osuenog drveta, a kotlovska oprema je takoe jako funkcionalna i ekonomi-na po osnovu iskorienja goriva (sirove piljevine), pa smo sa cenama konkurentni na tritu kae Suboti. to se tie termotretirnica i one zaista besprekorno funkcioniu to potvruje kvalitet termotreti-ranih elemenata, sa kojim smo i mi i nai kupci zadovoljni.

Jo jednom da spomenemo da drvo procesom termotretiranja postaje otpornije na vlagu i tetoine, a njegova boja poprima ta-mnije nijanse. Termika obrada drveta je finska tehnologija koja daje proizvodu od drveta vei kvalitet, a okruenju novi nivo elegancije.

AGROFLORA doo Kozarska DubicaPrvomajska 25tel. +387 52 421 930, fax: +387 52 410 034e-mail: [email protected]


Za jedanaest godina rada i permanen-tnog razvoja preduzee PERTOPROJEKT iz Bratunca je u severno istonom delu RS i BiH postalo jedna od najznaajnijih firmi u oblasti prerade drveta kako po koliini i obi-mu, tako i po broju zaposlenih radnika. Ovoj firmi pripada visoko mesti i na nivou BiH pa je u tom pravcu pre dve godine PETRO-PROJEKT proglaen za najuspeniju firmu u brani, a isti epitet je ovo preduzee ponelo godinu dana ranije na nivou Republike Srp-ske. U Bratuncu smo polovinom juna obili pogone ovog preduzea, a nai sagovornici su bili Janko Petrovi, osniva i direktor pre-duzea PETROPROJEKT i njegov sin Dalibor Petrovi, diplomirani ekonomista koji obalja ulogu direktora prodaje.

Preduzee PETROPROJEKT egzistira na dve lokacije jer sam ja, kao fiziko lice,

akcionar u firmi ZELENI JADAR u Srebrenici gde se vri primarna prerada, parenje i su-enje drveta. Godinje se tamo preradi oko 25.000 metara kubnih trupaca. Do nedavno smo radili iskljuivo bukvu, a u proteklih go-dinu dana smo proirili asortiman i na neke druge proizvode i vrste drveta: hrast, orah, bagrem Danas se prilagoavamo tritu i lider smo u regionu, a poeli smo praktino ni od ega. Na na dananji poloaj presud-no je, od samog starta, uticala ozbiljnost u pristupu poslu i podreenost interesu kup-ca. Zato su nam se kupci uvek vraali, a na uspeh uveava injenica da smo uvek in-vestirali. Samo za proteklu godinu dana u opremu i objekte investirali smo preko dva miliona eura. Tehnikotehnoloka opremlje-nost nam je znatno olakala proizvodnju, podigla produktivnost i kvalitet proizvoda. Na najvei problem je nedostatak kvalitet-

ne, kolovane i obuene radne snage. Da-nanje vreme zahteva mnogo bre odlui-vanje i uopte drugaiji pristuo poslu, a na-i ljudi nisu naviknuti na takav odnos. Mi se oslanjamo na mlade koje uglavnom obua-vamo u firmi, a prosek nam je ispod trideset godina starosti objanjava gospodin Jan-ko Petrovi.

Ovde u Bratuncu vrimo vei stepen obrade. To su uglavnom ploe, delovi name-taja i priprema za masiv. Mi radimo sve de-love za nametaj bilo kog oblika i nismo od-bili ni jedan nalog, ni jednu narudbu. Teh-noloki smo osposobljeni i planiramo u naj-skorije vreme pokrenuti serijsku proizvodn-junametaja od masiva. Zajednika saradnj na ovom projektu e se ostvariti sa firmom PETRO-FURNITURE iz Beograda koja se ve dui niz godina uspeno bavi opremanjem luksuznih enterijera kae Janko Petrovi.

Od naih sagovornika saznajemo niz za-nimljkivih detalja o preduzeu PETROPRO-JEKT koje je, izmeu ostalog, ulo u razvoj novog proizvodnog programa. Radi se o proizvodnji seenog furnira iz daske, po ja-panskoj tehnologiji. Oprema je ve stigla, a ovde tvrde da e do kraja godine poeti probna proizvodnja.

Takoe valja istai da ova firma na oko trideset hiljada kvadrata ekonomskog pro-stora ima preko dvanaest hiljada kvadrata ureenog proizvodnog prostora, da ima su-are mesenog kapaciteta 1300 metara kub-nih, da ima sopstveni prevoz i oko dve sto-tine zaposlenih. Posebno valja istai da ov-de nema otpada jer se od drvnog ostatka, po posebnoj tehnologiji, dnevno proizvede dvadeset tona prve kategorije briketi koji

Razvoj na osnovama japanskog i


se distribuiraju na tritu Austrije, Nema-ke i Belgije.

Saznajemo takoe da se neki komadi masivnog nametaja iji su proizvoai PETROPROJEKT iz Bratunca i PETROFURNI-TURE iz Beograda ve mogu nai u njiho-vom salonu u Zagrebakoj ulici, u Beogradu. O programu proizvodnje masivnog name-taja vie emo pisati u narednom broju a-sopisa DRVOtehnika, rekao nam je Dalibor Petrovi, a zabeleili smo jo nekoliko nje-govih reenica:

Nai kupci su uglavnom velike i naj-znaajnije firme u oblasti prerade drveta i

proizvodnje nametaja u Nemakoj, ved-skoj, Japanu Na osnovu njihovih zahteva mi smo se postepeno opremali i razvijali na tehnoloki proces, pratili kvalitet naih proi-zvoda i uveli odgovarajue standarde u pro-ces proizvodnje. Meu retkim smo proizvo-aima masivnih ploa i elemenata za na-metaj koji imaju uveden FSC standard. Mi smo praktino rasli i razvijali se na osnova-ma japanskog i nemakog menadmenta Inae, primena masivnih ploa u razvije-nom svetu raste. Drvo je u trendu, pogotovo zbog ekolokih standarda koji podravaju prirodne materijale. Znaajno je takoe da upotrebu drveta, kao prirodanog i obnov-ljivog materijala u svetu sve vie forsiraju strunjaci i arhitekte koji u znatnoj meri dik-tiraju trite. Spomenimo, takoe, da je naa firma aktivna u oblasti prezentacije i marke-tinga. Nastupamo na veim evropskim saj-movima, a poetkom maja smo izlagali na sajmu komponenata za nametaj Interzum u Kelnu Mi imamo jasan cilj i znamo put u tom pravcu. Na cilj je da kvalitetom pro-izvoda i poslovnou zadrimo stare i osvo-jimo nove kupce. To je naa tradicija, naa orijentacija i perspektiva. To je garancija us-peha i zato nastavljamo u tom pravcu ka-

e Dalibor Petrovi.

PETROPROJEKT dooDrinska bb, 75420 Bratunactel: + 387 56 410 325, 410 403fax: + 387 56 410 275e-mail: [email protected]

nemakog menandmenta


Na sajmu nametaja u Ba-nja Luci, poetkom proteklog meseca, sreli smo Dragana Sa-via, diplomiranog inenjera mainstva koji ima dve deceni-je radnog iskustva u svim faza-ma prerade drveta, a ve neko-liko godina se bavi inenjerin-gom i konsaltingom u oblasti drvoprerade, ili kako bi neki re-kli, u oblasti drvo nametaja. U razgovoru za asopis DRVOteh-nika, Savi je predstavio svoju delatnost i nameru da sarauje sa to veim brojem privredni-ka iz ire regije koji se bave pre-radom drveta i proizvodnjom nametaja.

DRVO MEHANIKA je pre-duzee koje se bavi kosaltin-gom i inenjeringom drvne in-dustrije, tanije radimo sve to se tie maina, alata i tehno-logije za obradu drveta i proi-zvodnju nametaja. Kada se ka-e konsalting, misli se na teh-noloka savetovanja, gde radim lino ili po potrebi angaujem druge konsultante, specijaliste iz razliitih oblasti objanjava gospodin Dragan Savi.

Ovo je malo preduzee u kome sam ja, praktino, sve. Vano je, meutim, istai da posedujem odgovarajue serti-fikate, da sam zvanino sertifi-kovani konsultant. Sertifikat je na lino ime dobijen od strane GTZ/DEZA, a to je nemaka or-

ganizacija za tehniku podrku;

a akreditacija glasi na preduze-

e i dodeljena je od strane Re-

gionalne razvojne agencije za

Hercegovinu REDAH, koja ima

tendenciju da iri regionalnu

saradnju kae inenjer Savi.

Preduzee DRVO MRHANIKA

radi i projektovanje iz oblasti

mainskih i tehnolokih pro-

jekata, kao i nadzor nad izvo-

enjem tih radova. Generalno,

moj cilj je drvoprerada u svim

segmentima rada, od primarne

do finalne proizvodnje.

Dakle, osnovna delatnost

preduzea DRVO MEHANIKA

doo je konsaltin

drvotehnika_23

Documents