drvotehnika_25

Iz registra se brie 7.200 firmi

DRVO-tehnikaRevijalni asopis za poslovnu saradnju, marketing, trite, ekologiju i tehnologiju u preradi drveta, proizvodnji nametaja, umarstvu i graditeljstvuasopis izlazi tromeseno

Osniva i izdavaEKO press BlagojeviNOVi BeOgRaDantifaistike borbe 24Tel/fax: +381 (0) 11 213 95 84; 311 06 39www.drvotehnika.com e-mail: [email protected]; [email protected]

Godinja pretplata 2.160 dinara Pretplata za inostranstvo 50 evra

Izdavaki savetn Dragan Bojovi, UNiDaS, Beogradn Lajo antar, aKe antar, Baka Topolan Boo Jankovi, eNTeRiJeR Jankovi, Novi Sadn Vladislav Joki, XiLia, Beogradn Stevan Ki, euroTehno, Sremska Kamenican Dr Vojislav Kujundi, LKV CeNTaR, Beogradn Rado Mari, MaRi, aakn Rajko Mari, MiCROTRi, Beogradn Dr ivka Meloska, umarski fakultet Skopljen Mr goran Mili, umaski fakultet Beogradn golub Nikoli, NigOS elektronik, Nin Zvonko Petkovi, doc. FPU Beogradn Dr Zdravko Popovi, umarski fakultet, Beogradn Tomislav Rabrenovi, DRVOPROMeT, ivanjican Miroljub Radovanovi, JeLa JagODiNa, Jagodinan gradimir Simijonovi, TOPLiCa DRVO, Beogradn Vesna Spahn, WeiNig, MW group, Kruevacn Mili Spasojevi, Fantoni PiK iVeRiCa, ivanjican Mr Borisav Todorovi, BMSK, Beogradn Ranko Trifunovi, TRiFUNOVi, Pranjanin Dragan Vandi, KUBiK, Rakan Milorad arkovi, ORagO TeRMO-T, Hrtkovci

Direktorn Jelena Mandi

Glavni i odgovorni urednikn Mr Dragojlo Blagojevi

Struni konsultantn Dipl. ing. Dobrivoje gavovi

Redakcioni odborn Dragan Bosni, Beogradn Marina Jovanovi, Leskovacn Sneana Marjanovi, aMBieNTe, aakn Jelena Mandi, tehniki urednikn ivana Davevska, novinar producentn Svetlana Preradovi, Beogradn aleksandar Radosavljevi, Beograd

Uplate za pretplatu, marketinke i druge usluge na tekui raun broj 160-176289-53, BANCA INTESA ad BeogradDevizni raun - iBaN: RS35160005010001291720Rukopisi i fotografije se ne vraajuRedakcija se ne mora slagati sa miljenjem autora i izjavama sagovornikaRedakcija ne preuzima odgovornost za sadraj reklamnih poruka

Priprema, tampa i distribucija EKO press Blagojevi

Registarski broj aPR: NV000356 CiP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, BeogradiSSN 1451-5121COBiSS.SR-iD 112598028

Vlada ne treba da bude popularna, nego efikasna

Kada posmatramo neke ljude iz javnog ivota, ini se da ovek nikad ne stie tako daleko kao onda kada ne zna kuda ide. ini se da u nekim zajednicama, u ne-ko vreme, nije vano ta ovek radi i kako to ini, pa demagoki zvui tvrdnja da se ovek samo sa jasnim ciljem i upornim radom moe izdvojiti iz mase i potvrdi-ti svoje stvaralake mogunosti. To je, moda, u krizno vreme vie izraeno jer su moralne norme labave, a nekima zakon doputa upravo ono to bi trebalo da za-branjuje.

A onima koji se uzdaju u se i u svoje kljuse, samo strunos, odlunost i uporan rad mogu pomoi da se odre. U krizno vreme to je jo tee. Samo namera ili elja, bez upornog, strunog i aktivnog rada, nisu dovoljne za opstanak i uspeh. Istina, ponekad to moe biti splet razliitih okolnosti, naslee ili ak neki oblik prisile. Ali je uvek vano planirati, pozitivno razmiljati, poi na vreme, ne ekati i nikad, nikad ne odustati! I nije vano koliko puta padne, kae mudrost, vano je koliko puta ustane. Vano je, takoe misliti i vereovati u uspeh, jer od naina na koji ovek misli, osea i veruje, zavisi snaga njegovog duha, tela i prilike u kojima ivi

A ovih dana, kod nas, na snagu stupa novi zakon o steaju. Jedan od ciljeva je da se dunici i poverioci motiviu da koriste steaj kao nain za reavanje tekoa u poslovanju.

Kada je u pitanju steaj, novina je nain brisanja iz registra jer e novi zakon omoguiti automatsko uvoenje steaja za firme iji je raun blokiran preko tri godine. Na ovaj nain drava e osloboditi privredni sistem od preduzea koja, praktino, ne postoje.

Dakle, od kraja marta sva preduzea koja su u blokadi due od tri godine bie brisana iz privrednog registra. Prema nezvaninim podacima, trenutno u Srbiji ima 7.200 preduzea koja se mogu nai na udaru novog zakona, a u njima je zaposleno oko 30.000 ljudi.

Novi zakon znaajno smanjuje trokove pokretanja steajnog postupka, kau u Ministarstvu ekonomije, jer su do sada trokovi (oko milion dinara) odlagali nameru poverilaca da pokrenu steajni postupak.

U praksi e, kau, biti i namernog guranja u steaj. Tu e drava gubiti znaajan novac, ali e ga, bez sumnje, naplatiti na drugi nain. Uz niz drugih nedoumica, ostaje pitanje kako e svoje potraivanja od firmi koje automatski idu u steaj na-platiti preduzea koja od njih ve dugo uzalud pokuavaju naplatit svoju robu ili uslugu

Kod nas je mnogo ugroenih. I mi smo tu negde, jer od pedesetak firmi potraujemo skoro dva miliona dinara i traimo nain da naplatimo svoj rad. Retko e ko od naih dunika u steaj, a nas, vie od krize ugroavaju neplatie i ko-jekakve lai. Kriza je kod nas esto izgovor za sve, za nerad i nestrunost, ponekad za isplaniranu prevaru.

Zato su u pravu oni koji tvrde da mi ve uveliko proizvodimo krizu, da je stimuliemo i prizivamo, pa su mnoge tekoe u privreivanju i na produkt. U produkovanju krize izdano nam pomae troma dravna vlast koja bi konano svo-ju popularnost trebalo da gradi na efikasnosti.

D. Blagojevi

6 januar 2010.DRVOtehnika 25/2010

Nakon Petnaeste Konferencije drava lanica Okvirne konvencije UN o prome-ni klime, odrane u Kopenhagenu od 7. do 18. decembra 2009. godine, bilo je dosta diskusije, a prevladavale su ocene da je samit bio teak i naporan, da ima ograniene domete i da nije ispunio oekivanja. U svetlu tih dogaaja interes-ovalo nas je ta na temu promena klime i zatite ivotne sredine misli prof. dr Ivica Radovi, dravni sekretar u Ministarrstvu ivotne sredine i prostornog planiranja.

- Sastanak u Kopenhagenu predstav-lja jedan od sastanaka na kojima je bi-la aktuelna tema vezana za istorijsku, Okvirnu konvenciju UN o promeni klime iz 1992. godine koja je odrana u Rio de eniru gde je bio samit o planeti Zem-lji. Tada je promovisan koncept odrivog razvoja, zapravo samit je bio posveen ivotnoj sredini i odrivom razvoju. U Ri-ju je prihvaena i Konvencija o promeni klime, a u meuvremenu smo imali i Kjo-to protokol iz 1997. godine koji je u Ko-penhagenu trebalo da rezultira nekakvim obavezujuim dogovorom i dokumentom... To se, meutim, nije desilo, pa su najee ocene da je Konferencije u Kopenhagenu zavrena ispod svakog oekivanja. Ipak, to je bio istorijski dogaaj jer je rezultat dvogodinjeg pregovarakog procesa ko-ji je poeo 2007. godine na Baliju - Indon-ezija, zatim je 2008. godine odran sastan-ak u Poznanju - Poljska. Osnovni cilj Kon-ferencije bio je zavretak dvogodinjeg pregovarakog procesa pod Okvirnom konvencijom UN o promeni klime po pitan-ju definisanja aktivnosti i mera za period posle 2012. godine, takozvani post-Kjoto period. Izneverena su, meutim, oekivanja da e samit doneti i usvojiti fer i ambicio-zan program za efikasnu borbu protiv kli-matskih promena na globalnom nivou - objanjava prof. dr Ivica Radovi.

Samit je okupio predstavnike 192 drave sveta, a u radu Konferencije uee je uzelo 115 najviih dravnih predstavnika. Republiku Srbiju na segmentu Konferencije na visokom nivou predstavljali su predsed-

nik Boris Tadi i ministar ivotne sredine i prostornog planiranja, dr Oliver Duli, koji je bio ef nae dvadesetolane delegacije koju su inili predstavnici politikog, ek-spertskog i privrednog ivota.

ini se da ni jedna Konferencija do sada nije izazvala toliko interesovan-je kod najire javnosti irom sveta i to-liko oekivanja na ujedinjavanju razvi-jenih i nerazvijenih u cilju obezbeivanja zajednike i sigurnije budunosti svim nac-ijama i narodima na globalnom nivou.

- Dakle, pravno obavezujui doku-ment koji bi imao definisane mere i akcije ublaavanja klimatskih promene, odnosno utvrivanja obaveze smanjenja emisije gas-ova sa efektom staklene bate, nije donet. Ovaj globalni problem zahteva zajedniku viziju svih drava lanica Konvencije kako bi se obezbedila stabilizacija koncentracije gasova sa efektom staklene bate u atmos-feri na nivou koji e spreiti dalji negativni uticaj na klimu i ivot ljudi na Zemlji i to po pitanju: prvo ublaavanja klimatskih prom-ena (mitigacija); drugo prilagoavanja na izmenjene klimatske uslove

(adaptacija); tree razvoja i transfera tehnologija i etvrto jaanje kapaciteta i fi-nansiranja. Zajedniki dokument je trebalo da definie akcije borbe protiv klimatskih promena u svakoj od drava lanica Kon-vencije ne uskraujui elementarno pravo na odrivi razvoj ni jednoj od njih - kae gospodin Radovi.

- Ambiciozna oekivanja od Konfer-encije su usporena. Dominirali su razliiti stavovi razvijenih i zemalja u razvoju, a is-poljene su i razlike izmeu samih razvijenih zemalja uslovljene prvenstveno ekonom-skim interesima. Kljune drave u proce-su dogovaranja bile su Kina i SAD. Posto-jala su neslaganja oko kljunih pitanja, kao to je forma zavrnog dokumenta, pitanje nivoa obaveze razvijenih zemalja, pitanje vrste obaveze za zemlje u razvoju, pitan-je finansiranja i pitanje zajednike vizije odnosno dugoronih ciljeva. Iako ispod oekivanja, na Konferenciji u Kopenhagenu

Odloen dogovor o posledicama promena klimeeFeKaT STaKLeNe BaTeUgljen dioksid (CO2) Uticaj na promene u atmobiosferiOsnovni nauni dokazi pokazuju da CO2 igra znaajnu ulogu kad je u pitan-ju efekat staklene bate. Inae, ovo je prirodni fenomen - rezultat apsorpcije kratkotalasnog sunevog zraenja koje Zemlja apsorbuje, ali zbog pojasa ug-ljen-dioksida i drugih otrovnih gasova u atmosferi infracrveni zraci ne mogu da se probiju u kosmos, ve ostaju pod slojem gasova i ponovo ih apsorbu-je Zemlja (dugotalasno infracrveno zraenje). Ovaj proces rezultuje efek-tom zagrevanja atmosfere do take ko-ja je mnogo via nego to bi to normal-no bio sluaj, jer je znatno poveana prisustvo koncentracije CO2 i drugih gasova staklenika u atmosferi. Poto su za znaajne koliine gasova staklenika odgovorni upravo antropogeni izvori, ovaj efekat je privukao panju javnosti, ali i rezultate i uoene promene izaz-vane njegovim dejstvom.

TReND gLOBaLNOg ZagReVaNJaPrema izvetaju Nacionalne zdravstvene akademije SAD-a (NAS) ni-jedna katastrofa u celukupnoj poznatoj prolosti nee izazvati toliko poguban uticaj na civilizaciju i ivot na planeti kao to bi to moglo da izazove trend globalnog zagrevanja. Do sada je o tom pitanju najrelevantnijom smatra-na studija objavljena nakon zavretka Meuvladinog panela o klimatskim promenama, odranog 2001. god-ine u okviru Ujedinjenih nacija (IPCH), koja prognozira da bi temperatura na povrini zemlje do 2100. godine mogla porasti od 1,4 do 5,8 stepeni Celzijuso-vih. Ova studija predvia da bi takav rast temperature moglo da prouzroku-je otapanje lednika i artikog polarnog prekrivaa, poveanje nivoa mora, po-javu oluja, destabilizaciju i nestanak ivotinjskih stanita i migracije ivotinja prema severu, salinizaciju pitkih voda, masovno unitenje uma, ubrzan nes-tanak biljnih vrsta i velike sue.

Ukoliko se uzme u obzir da e se, zahvaljujui ljudskoj aktivnosti, udvostruiti koliina CO2 koja e se u ovom veku emitovati u atmosferu, mo-glo bi da sazru uslovi za naglu klimat-sku promenu na globalnom nivou, i to moda u razdoblju od nekoliko godina!

Izvor: www.ekoforum.org/htm/vazduh.htm

januar 2010. DRVOtehnika 25/2010 7

je postignut politiki dogovor po kljunim pitanjima (takozvani Kopenhagen ako-rd) ukljuujui obezbeivanje finansijskih sredstava za zemlje u razvoju, kao i nasta-vak pregovarakog procesa koji bi do kraja 2010. godine omoguio usvajanje pravno obavezujue odluke kae dravni sekre-tar, prof. dr Ivica Radovi. - Najvei znaaj Kopenhagen akorda postignut je po pitan-ju finansiranja kojim e biti obezbeeno 30 milijardi dolara za period 2010. do 2012. godine za sprovoenje akcija mitigacije i adaptacije u zemljama u razvoju, odnos-no da e razvijene zemlje u ovu svrhu do 2020. godine obezbediti 100 milijardi dolara, ukljuujui i finansiranje potreba za razvoj i transfer tehnologija, kako bi porast

temperature ostao ispod dva stepena Celz-ijusa. Generalno, stie se utisak da je Ko-penhagen akord obezbedio mogunost za dalje pregovore koji bi doveli do rezultata i pravno obavezujuih dokumenata u borbi protiv klimatskih promena, kako u razvijen-im, tako i u zemljama u razvoju.

Nauni rezultati pokazuju da e promene klime ubrzo biti uzrok slabljenja veine privrednih sektora u svetu i Evropi, prostoru kome i mi pripadamo. Kako je na cilj Evropska Unija, to se podrazumeva nae nastojenje da uskladimo propise iz oblasti ivotne sredine i energetike sa pro-pisima EU to e nuno dovesti do sman-jenja emisije gasova sa efektom staklene

bate. Kompletna pria o klimatskim prom-

enama se itekako prepoznaje u kontek-

stu prie o zatiti prirode, odnosno zatiti

uma. ume su najvei potroai ugljen-

dioksida, ali je uma sve manje. Na pros-

toru Brazila godinje nestaje oko 50 hilada

kvadratnih kilometara uma, a jo toliko u

ostalim delovima sveta to je otprilike jed-

nako povrini Srbije i Crne Gore zajedno!

- Zatita prirode je bez sumnje prima-

rno ekonomsko pitanje i moe biti fak-

tor ogranienog razvoja. To ne znai da

ekonomski razvoj treba da zanemari zatitu

prirode. Zna se, recimo, da su termoele-

ktrane osnova energetske sigurnosti nae

zemlje isto kao to se zna da su termoele-

ktrane najvei zagaivai jer u atmosferu

isputaju ugljendioksid i druge gasove koji

doprinose efektu staklene bate. Koliko je

zatita prirode ekonomsko pitanje govori

podatak da bi za filtere za osumporavanje

na dimnjacima naih termoelektrana treba-

lo uloiti skoro milijardu ipo evra, a da ne

govorimo o promeni tehnolokog procesa.

Sve to i na cilj ka integraciji u EU

obavezuje Srbiju da realizuje aktivnosti

na prilagoavanju na izmenjene klimat-

ske uslove u skladu sa svojim potrebama,

ali i mogunostima. U odnosu na EU i svet

Srbija prepoznaje svoju obavezu, aktivno

je uestvovala u radu Konferencije u Ko-

penhagenu, ali eli biti ukljuena u toko-

ve i pomo vezane za razvoj i transfer teh-

nologije i izgradnju kapaciteta, kao i finan-

sijsku pomo u reavanju globalnih prob-

lema vezanih za klimatske promene. To e

Srbiji omoguiti razvoj u skladu sa kriteri-

jumima odrivog razvoja, ali i doprinos na-

porima u borbi protiv klimatskih promena

na globalnom nivou... Na kraju, u odnosu

na Srbiju, Ministarstvo eli tri stvari, a to

je da uredimo Srbiju, da je oistimo i da je

obrazujemo - kae na sagovornik. n

Na sagovornik prof.dr ivica Radovi, dravni sekretar u Ministarstvu ivotne sredine i prostornog planiranja

Odloen dogovor o posledicama promena klime

Klimatske promene predstavljaju jedan od najveih globalnih problema savremene civilizacije i utiu na svaki aspekt drutvenog ivota kao ozbiljna pretnja ciljevima odrivog razvoja.

Konferencija u Kopenhagenu nije rezultirala novim meunarodnim pravno obavezujuim dokumentom kojim bi trebalo utvrditi obaveze zemalja u pravcu zatite ivotne sredine i borbi protiv klimatskih promena, ne uskraujui elementarno pravo na odrivi razvoj svakoj meunarodnoj zajednici.


Pre skoro devet decenija, tanije pre osamdesetdevet godina, 5. decembra 1920. godine u Srbiji je, pored pet postoje-ih, osnovan esti, Poljoprivredni fakultet sa dva nezavisna odseka: POLJOPRIVRED-NIM i UMARSKIM. Praktino, tada je po-ela nastava za prvu generaciju studenata umarstva na jednom od est fakulteta u Beogradu. Dan umarskog fakulteta se ve godinama tradicionalno obeleava na ovoj visokokolskoj i naunoj ustanovi, a pro-teklog decembra sveano je obeleeno 89 godina od osnivanja.

Uz tradicionalno veliki broj umarskih strunjaka, inenjera umarstva zaposlenih irom Srbije, sveanoj akademiji su, takoe, prisustvovali brojni gosti sa vie fakulteta Univerziteta iz Beograda, Banja Luke i Sko-plja, zatim naunih instituta, ministarstava, javnih preduzea i brojnih kompanija, stu-denti i zaposleni na umarskom fakultetu. Podeljene su nagrade najboljim studenti-ma, a priznanja su dobili i zaposleni za vi-egodinji rad u ovoj visokokolskoj usta-novi, kao i zaposleni koji su tokom protekle godine stekli uslove za odlazak u penziju.

Dekan umarskog fakulteta, prof. dr Milan Medarevi, je pozdravio prisutne i ukratko govorio o istorijskom razvoju, ak-tivnostima profesora i studenata tokom protekle godine, kao i o planovima za dalji razvoj ove ustanove.

Prema ustaljenoj praksi, Dan umar-skog fakulteta je studentima i zaposlenim na ovoj ustanovi, estitalo i skup pozdra-

vilo desetak predstavnika institucija, obra-zovnih ustanove i javnih preduzea.

Dipl. ing. Duko Poli, generalni direk-tor JP Srbijaume je istakao da umari spa-daju u red ljudi koji i po okonanju studija nastavljaju aktivnu saradnju sa svojim fa-kultetom i profesorima, to nije esta po-java kod drugih struka. To nalae i priroda naeg posla i potreba da odgovorimo broj-

Skoro devet decenija u slubi prakseSveano obeleeno 89 godina postojanja

umarskog fakulteta u Beogradu

umarski fakultet u Beogradu ine etiri odseka: Odsek za umarstvo, Odsek za drvnu industriju, Odsek za pejzanu

arhitekturu i hortikulturu i Odsek za ekoloki inenjering u zatiti zemljinjih i vodnih resursa.

Od kada je osnovan, davne 1920. godine, pa do danas sa umarskog fakulteta u Beogradu je izalo 7.976 diplomiranih

inenjera, 389 magistara i 238 doktora nauka.

U toku kolske 2009/2010. godine prvu godinu osnovnih studija je upisalo 307 studenata.


nim izazovima iz prakse, pa smo zahvalni na razumevanju i spremnosti umarskog fakulteta i naih profesora da nam uvek priteknu u pomo, rekao je Poli uz poru-ku da e umarski fakultet u umarima iz JP Srbijaume uvek imati prave saradnike i prijatelje; a dipl. ing. Goran Trivan, sekretar za ekologiju grada Beograda, je govorio o mestu i znaaju umarskog fakulteta u rea-lizaciji programa i formiranju svesti o zatiti ivotne sredine.

Podseamo, prvo predavanje u istoriji umarskog fakulteta odrao je tadanji de-kan, profesor dr Petar orevi 5.12.1920. godine na umarskom odseku Poljopri-vrednog fakulteta u Beogradu. Desetak go-dina potom, 1930. godine Poljoprivredni fakultet menja naziv u POLJOPRIVREDNO-UMARSKI, a 1949. godine umarski fakul-tet postaje samostalan, dok se 1953. uselja-va u novu zgradu gde se i danas nalazi.

Od 1956. godine umarski fakultet i-ne dva odseka: UMARSKI i DRVNO-INDU-STRIJSK, a 1960. godine ustanovljena su e-tiri odseka. Tokom daljeg razvoja uvodili su se i manjali nazivi studijskih odseka na u-marskom fakultetu, a od kolske 2006. go-dine do danas umarski fakultet u Beogra-du ine etiri odseka, i to: Odsek za umar-stvo, Odsek za drvnu industriju, Odsek za pejzanu arhitekturu i hortikulturu i Odsek za ekoloki inenjering u zatiti zemljinjih

i vodnih resursa. Reforma nastavng plana i programa umarskog fakulteta, prema Za-konu o visokom obrazovanju Republike Srbije, zapoeta je na osnovu prihvatljivih promena iniciranih Bolonjskom dekleraci-jom, a marta meseca 2009. godine umar-ski fakultet je dobio Uverenje o akreditaciji visokokolske ustanove kao i akreditaciju studijskih programa.

Tokom 2008/2009. kolske godine na osnovnim studijama ukupno je diplomiralo 205, magistriralo 4 i doktoriralo 2 kandida-ta, a u toku kolske 2009/2010. godine pr-vu godinu osnovnih studija je upisalo 307 studenata, rekao je, izmeu ostalog, dekan Medarevi.

Ako ove podatke dodamo podacima koje smo objavili prole godine, proizila-zi da je sa umarskog fakulteta, od kada je osnovan pa do sada, izalo 7.976 diplomi-ranih inenjera, 389 magistara i 238 dok-tora nauka.

Dekan Medarevi je, takoe, govorio o velikom broju studentskih aktivnosti, na-glasivi da je umarski fakultet Univerzite-ta u Beogradu priznata visokokolska usta-nova koja se, uz sve tekoe, uspeno bavi obrazovanjem strunih, naunih i istrai-vakih kadrova iz oblasti umarstva, prera-de deveta, pejzane arhitekture i hortikul-ture, kao i ekolokog inenjeringa u zatiti zemljinjih i vodnih resursa, a time i u obla-sti zatitie i unapreivanja ivotne sredine kao dela strategije odrivog razvoja Repu-blike Srbije.

Svoju budunost ova ustanova vidi u daljoj promociji i intenziviranju univerzitet-ske saradnje i mobilnosti studenata na in-stitucijalnom, nacionalnom i meunarod-nom novou, u cilju poboljavanja kvaliteta visokog obrazovanja u oblasti umarstva, prerade drveta, pejzane arhitekture i hor-tikulture i ekolokog inenjeringa u zati-ti zemljinjih i vodnih resursa. U nekoliko navrata je istaknuto da, s obzirom na kri-zu i ekonomsku situaciju, u realizaciji dela svojih namera, umarski fakultet oekuje sponzorstvo i vee razumevanje drutvene zajednice. n

Skoro devet decenija u slubi prakse

Prof. dr Milan Medarevi, dekan umarskog fakulteta u Beogradu

Buje-export d.o.o. Bujeistarska 22, Buje, Hrvatska

www.buje-export.hr

Tel: +385 (0)52 725 130Fax: +385 (0)52 772 452

Kontakt osobe: Dario Kozlovi

Tel: +385 (0)52 725 132 Mob: +385 (0)98 254 193

[email protected] Darko Milo

Tel: +385 (0)52 725 134 Mob: +385 (0)99 2182 678

[email protected]

Poslovnica ZagrebTel: +385 (0)1 6117 171Fax: +385 (0)1 6117 029

Kontakt osoba: Ratimir PaverMob: +385 (0)98 254-192

BUJE-EXPORT d.o.o. iMa 40 gODiNa

KONTiNUiRaNOg iSKUSTVa U TRgOViNi DRVeTOM:

ReZaNa gRaa, eLeMeNTi, PaRKeT, FURNiR

i UVOZ OPReMe Za DRVNU iNDUSTRiJU.

POSeDUJeMO FSC SeRTiFiKaT OD 2000. gODiNe i PRUaMO

USLUge KONSaLTiNga Za FSC SeRTiFiKOVaNJe.


Na proteklom Sajmu nametaja u Beogradu, u no-vembru 2009. godine, firma Wood World Trading iz Srem-ske Mitrovice je dobila najvee sajamsko priznanje ZLATNI KLJU u robnoj grupi materi-jali za drvnu industriju. Zani-mljivo je da je ovo prvi nastup ove firme na Sajmu nameta-ja. Prvi nastup i odmah najve-a sajamska nagrada. Istina, injenica je da je tand firme Wood World Trading plenio poglede positilaca i poslovnih

ljudi i da je zraio toplinom savreno obraenih i znalaki araniranih elemenata od pu-nog drvata.

Preduzee Wood World Trading je osnovano 2003. godine, a vlasnik ove firme je gospodin Antoine Chami. On je inae iz Libana, a firma ov-de funkcionie kao doo re-kla nam je, u prvoj dekadi de-cembra, Slaana Lazi, direk-tor preduzea Wood World Trading iz Sremske Mitrovice. Praktino, mi smo njiho-

va jedina firma i trgovinsko predstavnitvo u Evropi, jer je naa matina firma locirana na srednjem istoku i zemlja-ma Golfskog zaliva. Najvea firme je u Dubaiu, ostale su u Saudijskoj Arabiji, u Bejrutu u Egiptu i jo nekim mestima na tom podruju Od naeg osnivanja poeli smo saradnju sa preduzeem DIV iz Loznice, a posle je ta saradnja prera-sla u dugogodinji partnerski odnos Od pre pola godi-ne gospodin Antoine Chami iz Libana, vlasnik firme Wood World Trading, je istovreme-no postao vlasnik firme DIV CHABROS Zato, da biste stekli kompletan utisak o pre-duzeu Wood World Trading, neophodno je da odemo do Loznice u preduzee DIV CHABROS sa kojim mi inimo jedno partnerstvo, jednu za-jednicu, odnosno, mi smo tr-govinsko, a oni proizvodno-trgovinsko preduzee kae Slaana Lazi.

Ve sledeeg dana direk-tor firme Wood World Trading,

Zlatni klju za prvi sajamski nastupSlaana Lazi i urednik asopi-sa DRVOtehnika su bili u Lozni-ci gde im je domain bio De-jan Gluevi, direktor predu-zea DIV CHABROS.

Obili smo ovo poznato preduzee o ijem razvoju ui-stinu nema potrebe posebno detaljisati. injenica je da se ovde uvek znalo ta ko radi i za ta odgovara, da je vladao red i da su jasni i realno defini-sani ciljevi uvek bili realizova-ni. Tako je bilo, a tako je, oi-gledno, i sada. Ovde impresiv-no deluje sve, posebno suare iji kapacitet dostie 2.200 ku-bika rezanog drveta u jednom punjenju!

Zato ovoga puta treba pr-venstveno istai ta je sutina ove fabrike, koje vrste proizvo-da izlaze iz njenih pogona i sa kojim vrstama drveta se ovde radi. A o tome nam je kompe-tentno, kratko i jasno govorio Dejan Gluevi, direktor Drv-ne industrije d.o.o. DIV CHA-BROS iz Loznice.

Naa osnovna delat-nost je rezanje i suenje gra-

Detalji sa tanda firme Wood World Trading na Sajmu nametaja u Beogradu, novembar 2009. godine


Wood World Trading pria sa naslovne strane

Zlatni klju za prvi sajamski nastupNakon osvajanja najveeg sajamskog priznanja firma Wood World Trading kree u osvajanje domaeg trita. Trgovinsku ponudu ove firme najveim delom ini proizvodni program Drvne industrije doo DIV CHABROS iz Loznice.

e. Kapacitet proreza dostie od 1.400 do 1.500 kubika me-seno, a kapacitet suenja je 2.200 kubika u jednom punje-nju. Radimo sa vie vrsta drve-ta, gde je bukva dominantna, a reemo i suimo hrast, zatim orah i trenju, a s vremena na vreme i neke afrike vrste dr-veta kao to su zebrano, ven-ge i drugi. Radimo jo i tikovi-nu iz Burme. Praktino radimo sa sedamosam vrsta drve-ta, a s obzirom na kapacitet i odnos izmeu ove dve firme, najvei deo proizvodnje se re-alizuje, odnosno ide na trite preko preduzea Wood World Trading, objanjava gospodin Gluevi.

Ukratko, DIV CHABROS proizvodi rezanu suenu gra-u i elemente od spomenu-tih vrsta drveta, a poseduje i jednu manju proizvodnju par-

keta. Trenutno se u firmi DIV CHABROS montira oprema za termo tretiranje razliitih vr-sta drveta, a taj proces e bi-ti u funkciji ve poetkom fe-bruara. U prvom kvartalu e, takoe, biti putena u pogon linija za proizvodnju brodskih podova

Do sada smo odavde sve izvozili, a ove godine planira-mo da deo proizvodnje iz fir-me DIV CHABROS plasiramo na domae trite. Uz pome-nute vrste rezane suene gra-e i elemenata, tu e biti par-ket i termotretirano drvo. Na-stup na Sajmu nametaja je uvrstio nau odluku, a bilo je i interesovanja domaih kupa-ca. Pored toga u ponudi emo imati i razliite vrste pleme-nitih furnira rekli su nam na kraju nai sagovornici. n

Panorama Drvne industrije doo DIV CHABROS u Loznici

Kapacitet suara u firmi DIV CHABROS dostie impresivnih 2.200 m3

rezane grae u jednom punjenju

Savren red u skladitu gotove robe

Wood World Trading Vinjevaka bb, Sremska Mitrovica

tel. +381 22 639 065, fax. +381 22 613 893 e-mail: [email protected]


Za veliki broj domaih firmi koje se bave preradom drveta i proi-zvodnjom nametaja, kao i firmi koje svoj program rada zasnivaju na saradnji sa drvopreraivaima, koje se bave proizvodnjom i distribu-cijom maina, alata, okova, boja i lakova, abraziva i drugog reproma-terijala, centralni dogaaj protekle jeseni bio je Sajam nametaja koji je odran u Beogradu od 12. do 18. novembra prole godine. Na ovoj manifestaciji uestvovalo je vie od 500 izlagaa, od ega je 150 ino-stranih koji su doli iz Evrope i sveta.

Sajam nametaja je odran pod motom SVEE IDEJE, a izlagai su ponudili program koji je predstavio najnovije trendove u oblasti proizvodnje, dizajna i marketinga u preradi drveta i proizvodnji na-metaja. Viene su najnovije serije garniturnog i komadnog name-taja, izloba maina i alata, repromaterijala i brojnih proizvoda iz de-latnosti koje prate industriju nametaja. Bila je to izvanredna prilika

Na Beogradskom sajmu od 12. do 18. novembra 2009. godine odran 47. meunarodni sajam nametaja, opreme i unutranje dekoracije i meunarodna izloba maina, alata i repromaterijala za drvnu industriju

Beogradska smotra proizvoaa nametaja Tradicionalnu

nagradu Sajma nametaja

ZLATNI KLJU dobilo je osam

proizvoaa, a DIPLOMU za kvalitetan

proizvod ili sajamski

nastup 17 izlagaa

MEGA, Uice

XILON, Beograd

ROPER CO, BeogradKONJUH, ivinice


Inspiracija je svuda oko nas, ideje nosimo u sebi, pronaite SVEE IDEJE na Beogradskom sajmu nametaja, bila je poruka organizatora.

Na 47. meunarodnom sajmu nametaja, jednoj od najatraktivnijih sajamskih manifestacija kod nas, odranom od 12. do 18. novembra 2009. godine u Beogradu, predstavilo se vie od 500 izlagaa, od kojih je teina bila iz inostranstva.

Bila je to jo jedna prilika da se poslovni ljudi iz zemlje i sveta susretnu, razmene iskustva i uspostave saradnju. Po prvi put na Beogradskom sajmu nametaja uestvovalo 40 firmi iz Turske.

Tradicionalnu nagradu Sajma nametaja ZLATNI KLJU dobilo je osam proizvoaa, a DIPLOMU za kvalitetan proizvod ili sajamski nastup 17 izlagaa.

za poslovne aktivnosti, susrete sa inostranim partnerima i pokretanje inicijative u pravcu reavanja aktuelnih problema i prevladavanja kri-ze. Inae, pored ve tradicionalno veeg nastupa privrednika iz Hr-vatske, Slovenije, BiH i Republike Srpske, na proteklom Sajmu name-taja je zabeleen ve broj izlagaa iz Turske.

- Proizvodnja nametaja u Srbiji ide uzlaznom linijom i na najbo-ljem je putu da povrati slavu, koju je imala tokom devedesetih godi-na prolog veka, kada je bila u samom vrhu svetskih izvoznika. Danas dominiraju mala preduzea, koja ine gro te privredne grane, od ko-je ivi 70 hiljada ljudi, rekao je na otvaranju ove medunarodne izlo-be, ministar ekonomije i privrednog razvoja Mlaen Dinki. Prema njegovim reima, u prva tri kvartala prole godine najvea zarada od izvoza nametaja ostvarena je na tritima Rusije i BiH, sa kojima Sr-bija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Znaajan izvoz ostvaren je i na trita Italije i Crne Gore, a od sledee godine Vlada Srbije e potpisati i sporazume o slobodnoj trgovini sa Belorusijom i Turskom, to e svakako uticati na porast spoljnotrgovinskog prome-ta, rekao je Dinki. Uz to i nedavno zakljueni sporazum o saradnji sa

Republikom Srpskom, znaajno e doprineti porastu proizvodnje, a time i izvoza nametaja. Sporazum, koji smo zakljuili sa Vladom Re-publike Srpske daje mogunost da i proizvoai nametaja, koji do-laze iz Republike Srpske mogu da prodaju svoj nametaj u Srbiji gra-anima uz potroake kredite, koji su na rok od 5 do 7 godina sa ka-matom od 6 odsto godinje, tako da, praktino, imaju isti status kao i proizvoai nametaja iz Srbije, rekao je ministar Dinki.

Prema nepotpunim podacima prole godine je u Srbiji vie od jedanaest hiljada graana kupovalo nametaj na kredit. U doba kri-ze teko je odvojiti gotov novac za nametaj, pa zato dug rok otplate istovremeno pogoduje graanima i poveava promet. Zapaen uspeh na Sajmu nametaja imali su proizvoai iz Republi-ke Srpske, a svoje proizvode predstavilo je est preduzea. Prema re-ima ministarke za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Repu-blike Srpske, gospoe Jasne Brki, s obzirom na izazove i ekonomsku krizu, zadovoljni su ueem, jer je vano to su bili prisutni na ovoj manifestaciji. Kao sledei korak gospoa Brki je najavila saradnju proizvodaa u drvnom sektoru Republike Srpske i Srbije, to e do-

Beogradska smotra proizvoaa nametaja

FINALNA OBRADA DRVETA, ekovii HETTICH FURNTECH, NemakaNOVART, Kragujevac


prineti olakanju zajednickog nastupa i otvaranju novih trita. Pre-ma njenim reima, od znaaja e biti i sporazumi o slobodnoj trgovi-ni, koje Srbija ima sa Rusijom i zemljama CEFTA regiona, kao to BIH ima sa Turskom.

Uspean nastup novih izlagaa

Srbija je u prvih devet meseci 2009. godine izvezla nametaj u vrednosti od 95 miliona eura, a uvezla nametaj u vrednosti od 135 miliona eure, izjavio je ministar ekonomije Mlaen Dinki, otvarajui Sajam nametaja. On je rekao da postoje mogunosti za poveanja izvoza nametaja, a za 2010. godinu Vlada Srbije je predvidela speci-jalni program kreditiranja drvne industrije. Preko fonda za razvoj bi-e odobravani povoljni dugoroni krediti, pre svega proizvoaima u nerazvijenijim podrujima, najavio je Dinki.

Ekonomska kriza je primarni razlog to se u nekim segmentima osetila stagnacija. Jedan manji broj proizvoaa maina, kao i ma-li broj domaih proizvoaa nametaja nije se pojavio na proteklom sajmu ili je zakupio manjio prostor, to ne znai da ih ovo trite ma-nje interesuje.

Ohrabruje, meutim, injenica da su se vrlo uspeno pojavili no-vi izlagai.

Sajam nametaja je obilovao nizom prateih manifestacija od onih koje je organizovao asopis Enterijer na ijem se tandu svakod-nevno deavala prezentacija radova i vodila diskusija sa naim najpo-znatijim arhitektama enterijera i dizajnerima, do razgovora o mogu-nostima tenje saradnje proizvoaa nametaja i preraivaa drveta Republoke Srpske i Srbije koji je odran prvog dana sajma, kao i sa-stanka na kome se govorilo o saradnji u brani privrednika Hrvatske i Srbije koji je odran u hotelu Hajat drugog dana sajma. Takoe tre-ba istai da je u organizaciji Agencije za drvo i umarskog fakulteta iz Beograda Sajam nametaja posetila grupa privrednika iz Austrije.

Znaajno je, takoe, da je na prologodinjem Sajmu nametaja sveano uruen FSC-COC sertifikat preduzeu PINOLES od strane ser-tifikacione kue SGS iz eneve.

Ovo je najznaajnija manifestacija srpske privrede od svih saj-mova koje mi organizujemo jer nema nikakve dileme da se ni na jed-nom drugom sajmu ne pojavljuje toliko znaajnih domaih proizvo-aa. Naglaavam proizvoaa, jer to znai da je veina od izloenih proizvoda nastala, dakle osmioljena je i proizvedena u Srbiji. Veliki broj radnika ukljuen je u ovaj projekat i kada bi samo izraunali ko-liko je ljudi zapravo radilo u izradi svakog od prikazanih komada na-metaja, onda je to armija ljudi koja je radila na ovom projektu re-kao je anelko Trpkovi, generalni direktor Beogradskog sajma, prilikom sveane dodele tradicionalne sajamske nagrade ZLATNOG KLJUA koji je dobilo osam proizvoaa i DIPLOME za kvalitetan pro-izvod i sajamski nastup koju je dobilo 17 izlagaa. Sajam nametaja je znaajan i zato to je postao najznaajniji u regionu, pa pored do-maih ovde imamo i strane proizvoae to je dobro i stimulativno i za nae privrednike koji imaju mogunoat da provere dokle su stigli

XXL DESIGN Zemun

RIVAL METAL Istambul, Turska

ATELJE ANTRE Stara Pazova

GIR, Kraljevo


u dizajnu, koliko su svee njihove ideje i naravno, ta radi konkuren-cija, jer konkurencija nee ekati da postanemo bolji ili kreativniji, da bismo bili uspeniji, naglasio je Trpkovi

Sajamska priznanja dodeljena najuspenijima

I proteklog Sajma nametaja iri je imao pune ruke posla i izuzet-no vaan zadatak da u moru dobrih eksponata i proizvoaa izabere najbolje i dodeli im nagrade. Kako to obino biva u velikoj konkuren-ciji kvalitetnih izlagaa, odnosno proizvoaa, odluivale su nijanse. Struni iri 47. meunarodnog sajma nametaja u Beogradu, radio je u sastavu: profesor Ranko Boina, Fakultet primenjene umetnosti iz Beograda, bio je predsednik, a lanovi irija su bili mr Jelena Mati, docent na umarskom fakultetu u Beogradu; dipl. ing. arh. ana Mi-hajlovi i Milo uri, Agencija za strana ulaganja i promociju izvo-za Srbije SIEPA.

SPeCiJaLNO PRiZNaNJe dobili su asopis eNTeRiJeR i FaKUL-TeT PRiMeNJeNiH UMeTNOSTi iz Beograda za manifestaciju Dani enterijera, promociju dobrog dizajna i uspostavljanje interaktivne ve-ze izmeu kreatora i proizvoaa.

DiPLOMa je dodeljena TeHNiKOJ KOLi DRVO aRT iz Beogra-da za unapreenje praktine nastave kroz radove iji su autori: Naa Tadi, Nikola irkovi, Ivan Renduli, Maa Grubeevi, Jovana Jere-mi, Jelena Strainovi, Natalija Dmitrovi i Tamara ivkovi.

DiPLOMa je takoe dodeljena UMaRSKOM FaKULTeTU iz Be-ograda za inovativnost u razvoju proizvoda autora: Miljana Nikoli, Milica Neovanovi, Aleksandar Blagojevi, Emir Beiragi, Marija Bje-lakovi, Milica Jovi, Dragan Krivokapi, Marko Obradovi, eljko Pan-ti, eljko Miri, Marija Prelevi i Ana Stankovi.

DiPLOMa Za KVaLiTeTaN NaSTUP i eSTeTSKi iZgLeD iZLO-BeNOg PROSTORa TaNDa dobile su firme Mega d.o.o. Uice, XYLON d.o.o. Beograd i ROPeR CO d.o.o. Beograd.

DiPLOMa Za KVaLiTeTaN PROiZVOD u robnoj grupi RePRO-MaTeRiJaLi dobile su firme HeTTiCH FURNTeCH GmbH & Co KG za sistem innotech i RiVaL MeTaL Istanbul, Turska za podkonstrukciju za stolove Mars plus.

DiPLOMa Za KVaLiTeTaN PROiZVOD u robnoj grupi PRO-iZVODi Za OPReMaNJe i UNUTRaNJe UReeNJe STaNOVa i JaVNiH OBJeKaTa dobile su firme XXL DeSigN s.z.k.r. Zemun za po-steljinu; aTeLJe aNTRe d.o.o. Stara Pazova za srebrni tepih Maslaak i MeBLO JOgi d.o.o. Nova Gorica, Slovenija za jogi duek Nirvana.

DiPLOMa Za KVaLiTeTaN PROiZVOD u robnoj grupi NaMe-TaJ Za OPReMaNJe JaVNiH OBJeKaTa (KOLE, HOTELI, BOLNICE I SL.) dobile su firme DaLLaS d.o.o. Tutin za garnituru za sedenje Afri-ka i LagaDO d.o.o. Bujanovac za garnituru za sedenje Domus plus.

DiPLOMa Za KVaLiTeTaN PROiZVOD u robnoj grupi NaMe-TaJ Za OPReMaNJe RaDNOg PROSTORa - KaNCeLaRiJSKi Na-MeTaJ dobile su firme BLaeKS d.o.o. Kragujevac za kancelarijski nametaj Futura i gaJ iNeNJeRiNg i OPReMaNJe d.o.o. Zemun za radni sto Green.

LAGADO Bujanovac

DALLAS Tutin

BLAEKS Kragujevac

GAJ INENJERING

I OPREMANJE Zemun


DiPLOMa Za KVaLiTeTaN PROiZVOD u robnoj grupi NaMe-TaJ Za OPReMaNJe PROSTORa Za MLaDe (PREDKOLSKI I KOL-SKI UZRAST) dobile su firme NOVaRT d.o.o. Kragujevac za plavu de-iju sobu Teen colors i FiNaLNa OBRaDa DRVeTa d.o.o. ekovii za krevet sa toboganom Aleks.

DiPLOMa Za KVaLiTeTaN PROiZVOD u robnoj grupi NaMe-TaJ Za ODLagaNJe U STaNU dobilo je preduzee PeRiN d.o.o. iz Zemuna za policu L ARC-EN-CIEL.

DiPLOMa Za KVaLiTeTaN PROiZVOD u robnoj grupi NaMe-TaJ Za KUHiNJe i OBeDOVaNJe TRPeZaRiJe dobila su preduze-a LiNea MiLaNOVi d.o.o. Beograd za sto Neoclassica i ZOMONT d.o.o. Beograd za kuhinju Orange.

DiPLOMa Za KVaLiTeTaN PROiZVOD u robnoj grupi NaMe-TaJ Za ODMOR KReVeTi, TROSeDi, DVOSeDi i FOTeLJe dobila su preduzea JaSeN- eCOTeQ d.o.o. Beograd za etvorosed Pastis i aTLaS d.o.o. Uice za sedeu garnituru Capri.

DiPLOMa Za KVaLiTeTaN PROiZVOD u robnoj grupi NaMe-TaJ Za SeDeNJe STOLiCe dobile su firme KONJUH ivinice BiH za stolicu G5046 i LiNea MiLaNOVi d.o.o. Beograd za stolicu Dragana.

Zlatni klju za najbolje

ZLaTNi KLJU u robnoj grupi RePROMaTeRiJaLi dobila je fir-ma WOOD WORLD TRaDiNg d.o.o. iz Sremske Mitrovice za materija-le u drvnoj industriji iji je autor Mira Jovanovi.

ZLaTNi KLJU u robnoj grupi PROiZVODi Za OPReMaNJe i UNUTRaNJe UReeNJe STaNOVa i JaVNiH OBJeKaTa nije di-deljen.

ZLaTNi KLJU u robnoj grupi NaMeTaJ Za OPReMaNJe JaV-NiH OBJeKaTa (KOLE, HOTELI, BOLNICE I SLINO) dobila je firma STiLLeS d.d. Sevnica iz Slovenija za spavau sobu Prestige.

ZLaTNi KLJU u robnoj grupi NaMeTaJ Za OPReMaNJe RaDNOg PROSTORa - KaNCeLaRiJSKi NaMeTaJ nije dodeljen.

ZLaTNi KLJU u robnoj grupi NaMeTaJ Za OPReMaNJe PROSTORa Za MLaDe (PREDKOLSKI I KOLSKI UZRAST) dobilo je

LINEA MILANOVI Beograd

EUROKANKOM, Nova Pazova

PERIN Zemun

WOOD WORLD TRADING Sremska Mitrovica

PRODUCT, Peenjevci

ZOMONT, Beograd


preduzee PRODUCT d.o.o. Peenjevci za deiji program Kalina iji je autor Jovanovi Aleksandra.

ZLaTNi KLJU u robnoj grupi NaMeTaJ Za ODLagaNJe U STaNU pripao je preduzeu giR d.o.o. Kraljevo za Sliding vitrinu iji je autor Alain Van Haure.

ZLaTNi KLJU u robnoj grupi NaMeTaJ Za KUHiNJe i OBe-DOVaNJe TRPeZaRiJe ponovo je pripao preduzeu giR d.o.o. Kra-ljevo za trpezarijski sto iji je autor Alain Van Haure.

ZLaTNi KLJU u robnoj grupi NaMeTaJ Za SeDeNJe STO-LiCe dobilo je preduzee eUROKaNCOM d.o.o. Nova Pazova za klub garnituru za sedenje Ravena.

U robnoj grupi NaMeTaJ Za ODMOR KReVeTi, TROSeDi, DVOSeDi i FOTeLJe za ZLaTNi KLJU su nominovane firme TRaJ-KOVi d.o.o. Ristovac za koni trosed Wing; aTLaS d.o.o. Uice za se-deu garnituru Capri i JaSeN eCOTeQ d.o.o. Beograd za etvoro-sed Pastis, a ZLaTNi KLJU je dibila firma TRaJKOVi d.o.o. Ristovac za koni trosed Wing iji je autor Danijela Trajkovi.

Nagrade za promotivni nastup

Udruenje ekonomskih propagandista Srbije (UEPS) je na 47. meunarodnom sajmu nametaja dodelilo priznanja za promotiv-ni nastup izlagaa: DiPLOMU za uspean PROMOTiVNi NaSTUP do-bile su firme: gaVRO i SiNOVi iz Beograda, BLaNCO GmbH+CoKG Oberderdingen iz Nemake, DaLLaS iz Tutina i XYLON iz Beograda.

gRaND PRiX sa DiPLOMOM i STaTUeTOM, dar UMeTNiKe LiVNiCe BRaa JeReMi, Vodovac za NaJBOLJi PROMOTiVNi NaSTUP dobilo je preduzee LagaDO Beograd. Ova uspena firma je, inae, bila generalni sponzor proteklog Sajma nametaja.

Pored ekonomske krize i proglaene epidemije novog gripa, Sa-jam nametaja u Beogradu je bio uspean. Bilo je skeptipticizma i kolebanja, ali i odlunosti organizatora da osmiljenim odnosom sa javnou animira proizvoae i posetioce, tako da je ova manifesta-cija bila na nivou prethodnih. Sajam nametaja je izvanredna prilika da domai proizvoai nametaja prikau svoje mogunosti. Istovre-meno, to je bila ansa da se domaa i inostrana konkurencija sagleda izbliza. Sajam je strunim krugovima, ali i iroj publici omoguio uvid u vrhunske domete oblikovanja nametaja i ureenje prostora za sta-novanje. Na Sajmu nametaja su svoje mesto imali izlagai razliite opreme i svih onih sitnica koje kuu pretvaraju u dom.

Ve smo spomenuli da je u okviru Sajma nametaja odrana me-unarodna izloba maina, alata i repromaterijala za drvnu industriju. Ova izloba je prvenstveno namenjena poslovnim posetiocima Saj-ma, ali je obino obiu svi. Ova bogata ponuda je jednak izazov za sve posetioce, jer inspiracija je svuda oko nas, a protekli Sajam name-taja je uistinu obilovao sveim idejama, to je i bila poruka organiza-tora ove manifestacije. n

ATLAS Uice

JASEN EQOTEC Beograd

STILLES Sevnica Slovenija

TRAJKOVI Ristovac

Na PReDLOg za Va izbor

Poznato je da Sajam na-metaja u Beogradu ima du-gu tradiciju, da je lan Me-unarodne unije sajmova UFI, da je odavno prevazi-ao okvire regionalnog lidera i da se nalazi u grupi velikih evropskih sajmova, te da na svojevrstan nain uspeno nastavlja da daje doprinos promociji i razvoju domae industrije nametaja.

Pored poznatih privred-nih problema koji potresaju svetsku, a time i nau ekono-miju, na izlagae i posebno posetu proteklom Sajamu nametaja znatno su uticali dogaaji vezani za epidemi-ju novog gripa. I pored niza prepreka, organizator je us-peo da okupi zavidan broj izlagaa, da popuni raspo-loive kapacitete i obezbe-di uspenu realizaciju Sajma nametaja, skoro na istom nivou kao prethodnih godi-na. Istina poseta je bila znat-no manja, ali vea od oeki-vane, a Sajam je za posetioce bio otvoren svih sedam dana od 10.00 do 20.00 asova... Za neke od izlagaa to je, kau, bilo prilino naporno, pa smo zamoljeni da saop-timo i neke sugestije veza-ne za duinu trajanja sajma. Protekli Sajam nametaja je, naime, poeo u etvrtak 12. novembra i trajao do srede 18. novembra. Praktino, Sa-jam je izlagae i proizvoa-

PEGAZ, Stara Pazova, deija soba i kuhinja

PROINTISSIMO, Smederevo, ugaona garnitura

JELA JAGODINA, deiji dupli krevet sa fiokom

NAMETAJ MITROVI - DIVAN, Boevac

YOSI, Beograd, brani krevet Italijana


e mobilisao dve sedmice, za razliku od prethodnih godi-na kada je Sajam nametaja trajao da ponedeljka do ne-delje. U tom smislu neki izla-gai predlau da se vrate sta-ri termini odravanja Sajma nametaja...

Svedoci smo vremena u kome je zbog sve breg tempa ivota, sa jedne i za-gaenja ivotne sredine sa druge strane, zdravlje ove-ka ozbiljno ugroeno, pa je radi toga poboljanje ivota postalo imperativ oveko-vog opstanka. U pobolja-nje ivota spada i opremlje-nost ovekovog enterijera, pri emu treba voditi rauna od kakvog su materijala izra-eni elementi njegovog na-metaja, kako su obraeni i zatieni. Povratak biolo-ki istoj sirovini i prirodnim materijalima, istovremeno je tenja i trend u proizvod-nji nametaja. Drvo je tu ne-zamenjivo. Ono je najstari-ji, prirodni i oveku najblii materijal, sa najirim spek-trom upotrebe koji sa eko-lokog aspekta nadmauje veinu drugih materijala

Vraajui se dogaaji-ma na Sajmu nametaja tre-ba istai da su izlagai za sa-jamske eksponate obezbedili popust od 10 do 35% a bila je mogua i kataloka pro-daja eksponata koji nisu bili izloani. Takav odnos se mo-

Ovde su oni elementi nametaja koji su na Sajmu sigurno primeeni, ali ovoga puta nisu nagraeni. To je na predlog, izbor je va.

REZBOS, Bole, krevet M5

JAVOR, Prijedor, kuhinja

ELAN-MMS, garnitura Divani


PEGASUS, Vranje, garnitura Zulu

MRVI STYLE, Ruma, garnitura Komo

BEOSAN, Smederevo, garnitura Hawana

e svrstati u red elemenata koji podrazumevaju drutve-no odgovorno voenje pre-duzea.

U nameri da sa jedne strane promovie proizvo-ae, a sa druge pomogne kupcima, organizator Sajma nametaja je poslednji rad-ni dan priredio iznenaenje za posetioce: bila je to su-per sreda za super popust. Cilj je bio da se izae u su-sret kupcima, to nismo istra-ivali, isto kao to nam nije poznato da li je to kod nekih izlagaa uticalo na sajamski promet.

Ostaje injenica da na-metaj okruuje oveka sve vreme njegovog postojanja, tokom njegovog rada, od-mora, slobodnog vremena i tokom sna. Nametaj ove-ku prua mogunost da to ugodnije i uspenije prove-de vreme, da radi sa zado-voljstvom ili da se udobno odmara.

Struni iri Sajma name-taja u Beogradu je dao svoj sud i nagradio najbolje ek-sponate. Nae slaganje sa i-rijem nije sporno, a prethod-no smo ve pisali o nagrae-nim preduzeima i ekspona-tima. iriju sigurno nije bilo lako, jer istina je, da veliki broj sajamskih eksponata za-sluuje panju i da kojim slu-ajem ima vie nagrada, ne bi kodilo...

NUMANOVI, ugaona garnitura Nela


UKOVI, Kragujevac, fotelja Kronos

FOREST, Poega, dvosed New York

Na PReDLOg za Va izbor

MATIS, Ivanjica, spavaa soba

EMPRES, Beograd, deiji krevet Taa

STEFANI MOBILI, Soho

DECO FUN, Uice

Takoe, pored velikog izbora nametaja za uree-nje enterijera na proteklom Sajmu moglo se izabrati i dosta propratnih dekora-tivnih elemenata. Na Sajmu dom moe u potpunosti da se opremi, pa tako moe da se izabere posteljina, jorga-ni, jastuci i prekrivai, zavese i garnine, ogledala, ramovi za slike i slike, lampe, dekora-tivno bilje, kamini bez vatre, ukrasi i dekoracija za deije sobe kao i veliki broj sitnica koje prostor u kome ivimo ine, toplijim i lepim za od-mor, rad i uivanje u krugu svojih najbliih.

Ovde smo za nae itao-ce pripremili nekoliko naih predloge, fotografija delova nametaja za koje smatra-mo da zavreuju i vau pa-nju. Ovde su, dakle, oni ko-ji su sigurno primeeni, ali ovoga puta nisu nagraeni. To je bio jedan od naih kri-terija i prvi uslov. Bie nam drago ako se neko obradu-je injenici da su i ovi ekspo-nati predlaeni za va izbor, pogotovo ako na predlog pomogne vaoj odluci. I ove eksponate moete lako pro-nai. Mi vam u tome moe-mo pomoi. Jer, na cilj je da promoviemo sve proizvo-ae i proizvode, sve ono to je u funkciji prerade drveta i proizvodnje nametaja. n

GMP KOMPANI, Laktai, ugaona garnitura Marko

Ovde su oni elementi nametaja koji su na Sajmu sigurno primeeni, ali ovoga puta nisu nagraeni. To je na predlog, izbor je va.



Tokom svog istorijskog razvoja, ovek je razvijao svoje sposobnosti i kumulirao iskustvo prethodnih generacija. Uporedo sa svojim razvo-jem, ovek je razvijao i nametaj neprestano ga prilagoavajui svo-jim potrebama. Poznato je da zdrav ovek jednu treinu svoga ivota provede u krevetu, isto kao to se zna da spavanje nije stanje bez sve-sti, nego je nuan proces tokom koga se vri odmor i obnavljanje, od-nosno regeneracija due i tela. Od preostale dve treine svoga ivota, prosean ovek polovinu provede sedei, etvrtinu leei i takoe e-tvrtinu u nekom obliku kretanja

Zato nam nikako ne moe biti svejedno na kakvoj stolici sedimo ili na kakvom leaju spavamo. U tom kontekstu, nikad nam ne bi trebalo biti svejedno sa kim se druimo, sa kim provodimo trenutke odmora, slobodno ili radno vreme

Stei ugled i reputaciju nije lako isto kao to je ouvanje dobre slika u javnosti i odravanje dobrog ugleda mukotrpan posao za sve zaposle-ne u svakom preduzeu. O reputaciji jednako treba da brinu voza i iz-vrni direktor, inenjer u proizvodnji i devojka na telefonskoj centrali. A sve to treba da kreiraju, usmeravaju i nadgledaju najodgovorniji, u naoj situaciji najee vlasnik i njegov najui tim saradnika. Jer, kada je repu-tacija ugroena strada kompletno preduzee. A rizika ima puno, vrebaju sa svake strane, pogotovo u krizno vreme. Podseamo, da neki autori s pravom tvrde da je pravovremena i odgovorna komunikacija sa javno-u najvea tajna uspenog raavanja svake krize i preica ka stvaranju i ouvanju dobre slike u javnosti. Kada su u pitanju odnosi sa javnou i marketing, vlasnici firme i vodei menaderi bi trebalo da uvek imaju razraen, jasan i jedinstven plan: ko govori, ta govori, kome govori

Ovde podseamo na nekoliko osnovnih principa voenja drutveno odgovorne korporacije odnosno preduzea:

Prvo, odgovorno voenje poslova podrazumeva doprinos eko-nomskom napretku i odrivom razvoju zajednice.

Drutveno odgovorno voenje preduzea podrazumeva zdrave i bezbedne uslove rada za zaposlene, korektne nadoknade zarada zapo-slenima, otvorenu komunikaciju kao i jednake uslove rada za sve zapo-slene, to je uslov razvoja ljudskog kapitala.

Odgovorno voenje preduzea podrazumeva proizvodnju i po-nudu kvalitetnih i bezbednih proizvoda i usluga po konkurentnim ce-nama.

Sajamska druenja poseban oblik odnosa sa javnou

Ve nekoliko godina KANTEX je na istom mestu i uvek ga nau oni koji ga trae

Vei broj poslovnih razgovora i na tandu firme SAGA DRVO

Na tandu firme INTERGAGA zatekli smo vlasnike firme TOJO iz Poege

Grupa srpskih privrednika nakon dodele sajamskih priznanja Samo nekoliko dana posle Sajma nametaja, direktor Trpkovic je dao ostavku


Nekoliko uoptenih sugestija u tom pravcu moe vam biti od ko-risti:

Odnosi sa javnou i aktivnosti u tom pravcu su kljuni za ouva-nje imida firme, a u krizno vreme su pogotovo bitni. Ne ekajte da vas neko trai i juri. Budite prvi i budite tani. Ne ekajte da vas zovu, zovite vi. Nemojte se kriti. Budite uvek dostupni i spre-mni za razgovor.

Obraajte se zaposlenim sa istim znaajem kao i eksternim grupa-ma ili pojedincima.

U komuniciranju se sluite samo potvrenim i tanim informaci-jama, nemojte se baviti spekulacijama, pretpostavkama i laima.

Eliminiite strune izraze ako se ne obraate strunim sluaocima.

Zauzmite stav, jer on ostavlja trajan utisak.

Dajte iskrene i otvorene odgovore. Ako vam neto nije poznato ili ako neto ne znate, to recite iskreno i slobodno.

Izbegavajte nezvanine izjave, a izjavu uvek poduprite injeni-cama.

Upuujte jasne i koncizne, razumljive poruke, ali bez obzira na ra-zliita pitanja, uvek pripremite svoj odgovor i svoju poruku.

Pokuajte da govorite slikovito. Neki primeri, slike ili metafore ine vau poruku pamtljivom.

Pokaite energiju i entuzijazam, govorite iz uverenja Vrlo je vano: potujte tue vreme, kao to elite da drugi potuju vas i vae vreme.

poseban oblik odnosa sa javnou

Studenti umarskog fakulteta, ve naviknuti na sajamska priznanja

Prvi sajamski nastup i Zlatni klju za predstavnike firme Wood World Trading

Bilo je ivo i na tandu Agencije za drvo

Predah posle obilaska Sajma za kupce, ali i za umorne

Drutveno odgovorno rukovoenje preduzeem znai profesio-nalan, korektan i odgovoran rad sa poslovnim partnerima to podrazu-meva zajedniko izlaenje u susret zahtevima i potrebama klijenta, od-nosno kupca.

U drutveno odgovorno voenoj firmi se preduzimaju sve po-trebne i propisane mere zatite prirodne i drutvene sredine.

Drutveno odgovorno voenje preduzea podrazumeva odgo-vornost pred javnou u vezi sa ekonomskim, drutvenim i ekolokim posledicama poslovnih aktivnosti.

Konano, drutveno odgovorno voenje preduzea znai jedno-stavno domainsko voenje preduzea uz potovanje standarda, po-slovne etike, zaposlenih i poslovnih partnera

Odnosi sa javnou su, dakle, uvek i u svakoj situaciji vani. Nemamo podataka koliko vremena prosean ovek provede u razliitim obli-cima druenja koji imaju razliit karakter: slubeni odnosi, porodina druenja, slobodno vreme, zabava, ali se ovakvi naini ovekovog po-tvrivanja nikako ne mogu zanemariti. Dakle, razliiti oblici ljudskog druenja su bitan element ljudskog potvrivanja, a poslovni ljudi u svakom druenju i svakoj prilici vide poslovnu ansu. U tom smislu e nekoliko fotografija sa proteklog Sajma nametaja, moda, biti potvrda za razmiljanja izneta u ovom tekstu.


liona evra, a u uvozu 60,5 miliona evra i u vreme kada je pokri-venost uvoza izvozom manja od 50%, rezultati koje ostvaruje drvna industrija RS u izvozu su od posebnog znaaja (izvoz je bio za 2,5 puta vei od uvoza). Podaci za prolu, 2009. godinu su usled ekonomske krize od treine do polovine loiji nego u 2008. godini.

Meutim, jo uvijek je nepovoljna struktura proizvidnih pre-duzea jer dominiraju preduzea primarne prerade drveta, od-nosno preduzea nie faze prerade (vie od 70%) u odnosu na preduzea vie faze prerade. Tendencije koje su bile prisutne do pre godinu ipo dana su ukazivale na porast preduzea sa viim fazama prerade to potvruje i injenica da se iz godine u godi-nu poveavalo uee finalnih proizvoda u ukupnom proizvodu drvne industrije kao i uee u izvovozu drvne industrije Repu-blike Srpske. Kriza je, takoe, zaustavila i znatno poremetila ove tendencije.

Inae, drvna industrija Republike Srpske raspolae sa kapa-citetima za proizvodnju masivnog, ploastog i tapeciranog na-metaja, graevinske stolarije, masivnih ploa, pareketa, eleme-nata i rezane grae. Jedan broj preduzea se bavi i opremanjem poslovnog i stambenog prostora. Oko 90% proizvodnje drvne industrije bazira se na domaoj sirovini. Konkurentnost drvne indistrije RepublikeSrpske znaajno je poveana nakon to su ume Republike Srpske sertifikovane, odnosno na itavom pro-storu na kom gazduje JP ume Republike Srpske uvedeni su FSC standardi gazdovanja umama, koji podrazumijevaju da se u-mama gazduje na drutveno oprvdan, ekonomski odriv i eko-loki prihvatljiv nain.

U svetlu sve zahtevnijeg trita i potrebe ispunjenja stroi-jih evropskih standarda, drvopreraivai shvataju vanost bolje povezanosti preduzea unutar sektora kroz razliite oblike udru-ivanja i poslovne saradnje. Bolja meusobna povezanost omo-guava im racionalnije korienje sirovinske baze i kvalitetniji nastup na tritu.

umarski kompleks zauzima gotovo polovinu teritorije Re-publike Srpske, predstavlja nacionalno bogatstvo i jedan od osnovnih potencijala njenog privrednog potencijala, a drvna industrija Bosne i Hercegovine i Republike Srpske i danas pred-stavlja jednu od najznaajnijih grana preraivake industrije.

Komparativna prednost drvne industrije je sirovinska osno-va, a umama Republike Srpske upravlja i gazduje Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, ali su pravo njihovog korienja i obaveza zatite i odravanja preneseni na JP ume Republike Srpske koje ima 23 umska gazdinstva. Osim proizvod-nje drvne mase, ume pruaju niz drugih mogunosti kao to su lekovito bilje, umski plodovi i gljive, lov i ribolov, turizam.

Kapaciteti drvne industrije locirani su na irem podruju Re-publike Srpske i predstavljaju bitan preduslov za ravnomeran razvoj i zapoljavanje u svim njenim delovima. Drvna industrija ima poseban i strateki znaaj za Republiku Srpsku jer je izvo-zno orjentisana i veoma malo zavisna od uvoza, pa zauzima zna-ajno mesto u drutvenom proizvodu, zapoljavanju i spoljnotr-govinskoj razmeni.

Razvoj drvne industrije zasniva se na korienju prirodnih resursa, domaa sirovinska baza, a umski potencijal iznosi oko 183 miliona m3 drvne mase. Godinji zapreminski prirast drv-ne mase je oko 5,2 miliona m3, a planirani obim see iznosi oko 3,47 miliona m3, ili 66 odsto od godinjeg zapreminskog prira-sta. Ovim planom see, na godinjem nivou, za potrebe drvne industrije obezbjeeno je oko 1,1 miliona m3 trupaca za rezanje, od ega se na trupce etinara odnosi 600.000 m3, a na trupce li-ara 500.000 m3.

Prema podacima APIF-a za 2008. godinu, u Republici Srp-skoj u oblasti prerade drveta i u oblasti proizvodnje nametaja poslovalo je 576 privrednih subjekata sa oko 10.000 zaposlenih, koji su ostvarili ukupan prihod od 250 miliona evra. Usled krize ovi podaci su prole godine doiveli znatne promene.

Obim spoljnotrgovinske razmene u 2008. godini iznosio je oko 200 miliona evra, od ega je u izvozu ostvareno 161,5 mi-

Drvna industrija Republike

Srpske se statistiki razvrstava u

dve oblasti: oblast prerada i pro-

izvodi od drveta i oblast proi-

zvodnja namjetaja i slinih pro-

iozvoda. U ukupno 576 predu-

zea drvna industrija RS ostva-

umarstvo i prerada drveta Republike Srpske

ruju godinji prihod oko 250

miliona evra i zapoljava oko

10000 radnika.

Proiozvodnja se bazira na umama RS, resursu koji je ra-sprostranjen na 1,3 miliona hek-tara i na godinjoj preradi oko

Godinji obim spoljnotrgo-vinske razmjene drvne industri-je Republike Srpske neto je vei od 200 miliona evra, a izvoz je gotovo 2,5 puta vei od uvoza.

Izvozi se oko 143 miliona evra od ega je oko 45 miliona

UDRUeNje UMaRSTVa i PReRaDe DRVeTa RePUBLiKe SRPSKe

1,1 milion m3 trupaca za rezanje

(oko 600 000m3 trupaca etinara

i oko 500 000m3 trupaca liara,

prvenstveno trupaca bukve). U

umarstvu je zaposleno vie od

4 000 radnika, a godinji prihod

iznosi oko 75 miliona evra.

Pad proizvodnje vei od treinePoslovanje lanica Udruenja umarstva i prerade drveta Republike Srpske u 2009. godini odvijalo se u

veoma nepovoljnim okolnostima sa izraenim negativnim uticajem svetske ekonomske krize. U 2010. godinu drvopreraivai i proizvoai nametaja ulaze sa velikom zebnjom i neizvesnou.

PIE: dipl.ing. Lazo inik


Na sastanku predstavnika Udruenja u-marstva i prerade drveta Privredne komore Re-publike Srpske i Udruenja za umarstvo i in-dustriju prerade drveta Privredne komore Sr-bije drvopreraivai i proizvoai nametaja Republike Srpske i Srbije su razgovarali o mo-gunostima saradnje. Sastanak je odran 12. novembra 2009. godine u Beogradu za vreme odravanja 47. meunarodnog sajma name-taja, opreme i unutranje dekoracije. Sastanku su prisustvovali potpredsednica Vlade Repu-blike Srpske i ministar za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Jasna Brki, predsednik Privredne komore Republike Srpske Borko u-ri, predsednik Privredne komore Srbije Milo Bugarin, direktor Privredne komore Republi-ke Srpske Dragica Risti, pomonica ministra za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Republike Srpske Aida Bogdan, direktor pred-stavnitva Republike Srpske u Srbiji Mlaen Cicovi, zatim sekretar za umarstvo i preradu drveta u Privrednoj komori Srbije Rao Mili i sekretar udruenja umarstva i prerade drveta Republike Srpske Lazo inik kao i dvadesetak privrednika sa obe strane.

Nakon obraanja gostiju i upoznavanja sa ostvarenim rezultatima proizvodnje i spoljno-trgovinske razmene za pereiod januar - sep-tembar 2009. godine te obavljene rasprave, konstatovano je da je sastanak predstavnika udruenja dve komore u potpunosti opravdao oekivanja i ocenjeno je da je bilo neophodno njegovo odravanje u toku trajanja ovogodi-njeg sajma namjetaja u Beogradu.

Konstatovano je da su se negativni efekti svetske ekonomske krize u velikoj meri, odrazi-li na poslovanje lanica udruenja kako u Srbi-

evra nametaj. Vrednost uvo-za u drvnoj industriji RS dostie vrednost oko 60 miliona evra.

Znaajno je istai da se ue-e namjetaja u izvozu iz godi-ne u godinu poveava.

U periodu januar septem-bar 2009. godine na trite Srbi-je izvezeno je namjetaja iz Re-publike Srpske u vrednosti oko tri miliona evra to je manje ne-go u istom peripodu 2008. godi-ne za oko 13%.

Zbog negativnih efekata svetske ekonomske krize fiziki obim proizvodnje u periodu ja-nuar - oktobar 2009. godine je ostvaren sa 68,6 % u odnosu na isti period prole godine.

Poslovanje lanica Udrue-nja umarstva i prerade drveta u 2009. godini odvijalo se u ve-oma nepovoljnim okolnostima sa izraenim negativnim utica-jem svetske ekonomske krize. Ove okolnosti identifikovane su ve poetkom zadnjeg kvartala 2008. godine.

Poetak 2009. godine obe-leen je izuzetno niskim indek-sima kretanja proizvodnje (u pr-vom kvartalu u oblasti prerada drveta je zabeleen pad proi-zvodnje za preko 50%). Ugova-ranja snabdevanja drvetom za 2009. godinu su nepotrebno ka-snila zbog nejasnoa oko nad-lenosti JP i Agencije za ume, ali je ovaj problem ubrzo preva-zien nakon intervencije PKRS prema Ministarstvu poljoprivre-de, umarstva i vodoprivrede RS. Meutim tekoe u poslovanju bile su i dalje prisutne.

U februaru prole godine Vlada RS je donela Mere za ubla-avanje negativnih efekata svet-ske ekonimske krize na privredu

Razgovor o saradnji drvopreraivaa i proizvoaa nametaja Srbije i Republike Srpske

ji tako i u Republici Srpskoj, te da u cilju ubla-avanja negativnih efekta svetske ekonomske krize i poboljanja poloaja lanica jaanjem konkurentnosti i poveanjem likvidnosti, treba kod dravnih organa Republike Srpske insisti-rati da se u potpunosti realizuju kljuni doku-menti kao to su Ekonomska politika za 2009.godinu, Mere Vlade za ublaavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize na lanice udruenja, Strategija razvoja drvne industrije i Strategija podsticanja izvoza.

Takoe treba zahtevati da se u okviru pod-sticanja meusobne saradnje lanica dva udru-enja i zajednikog nastupa na treim tritima ukljuujui i zajedniki nastup na jednom od renomiranih svetskih sajmova nametaja, ana-liziraju mogunosti direktnog i pojedinanog subvencionisanja nosilaca ovakve saradnje.

U tom smislu treba uticati i na dravne organe Srbije, a izvoznicima izloenim nemi-losrdnoj konkurenciji na inostranom tritu i precenjenom kursu dinara prema evru, ija je konkurentnost zbog toga znaajno umanjena, treba obezbediti dodatna podsticajna i bespo-vratna sredstva na ime kompenzacije za ciljano nerealni i precenjeni kurs dinara.

Zbog prisutnih problema u poslovanju la-nica dva udruenja, a u cilju blagovremene razmene iskustava i iznalaenja reenja za pre-vazilaenje problema u poslovanju, neophod-no je u narednom periodu nastaviti sa prak-som odravanja zajednikih sastanaka pred-stavnika dva udruenja i to vie puta godinje naizmenino u Privrednoj komori Republike Srpske i Privrednoj komori Srbije, koristei re-dovno za termin odravanja sastanka i vreme trajanja sajma namjetaja u Beogradu.

Republike Srpske. Mere su pri-hvatljive, ali se sporo i uz mnogo tekoa realizuju.

Skuptina Udruenja u-marstva i prerade drveta PKRS je na sednici odranoj dana 14.04.2009. godine obaveza-la Izvrni odbor udruenja, da zbog prisutnih problema u po-slovanju lanica udruenja, a u uslovima kada mere Vlade RS za ublaavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize jo ni-su poele davati rezultate, zatra-i da predstavnici udruenja na sastanku sa ministrom industri-je, energetike i rudarstva iznesu

probleme u poslovanju sa kojim se suoavaju lanice udruenja i predloe dodatne i privremene mere za poboljanje uslova po-slovanja.

Ve krajem aprila Izvrni od-bor Udruenja je konstatovao da su kretanja u preradi drveta i proizvodnji nametaja i dalje ve-oma nepovoljna. Takoe je kon-statovano da su pojedina predu-zea prinuena da i pored stal-nog poveanja zaliha trupaca za rezanje na stovaritima JP Srp-ske ume RS, uvoze trupce iz ze-malja u okruenju kako bi sau-vale steene pozicije na tritu.

Kreditna sredstva IRB RS koja se plasiraju posredstvom komerci-jalnih banaka jo uvijek nisu bila dostupna delom zbog kompli-kovane i usporene procedure, a delom zbog nezainteresovano-sti komercijalnih banaka da pla-siraji kredite iz sredstava IRB RS pre nego to plasiraju kredite iz vlastitih izvora, ali pod znatno nepovoljnijim uslovima. Zaklju-ak Vlade RS donet jo septem-bra 2007. godine na 42. sednici jo uvijek nije bio u potpunosti realizovan, a potpunom realiza-cijom ovog zakljuka poloaj dr-

Pad proizvodnje vei od treine

30 DRVOtehnika 25/2010

vopreraivaa znaajno bi bio poboljan.

U cilju poboljanja poloaja i uslova poslovanja lanica Udru-enja umarstva i prerade drve-ta PKRS zatraeno je da se udo-volji zahtevu ovog udruenja i u potpunosti realizuje zakljuak Vlade RS sa 42. sednice, poseb-no take koja se odnosi na ugo-varanje na period od tri godine i odloeno plaanje u roku od 30 do 90 dana zavisno od stepena finalizacije ali bez uslovljavanja bankarske garancije. Potrebno je razmotriti mogunost nekog drugog vida osiguranja naplate potraivanja jer bankarska ga-rancija kao instrument osigura-nja naplate potraivanja zahteva dodatne trokove za drvopre-raivae i u bankama se tretira kao plasman.

Takoe je zatraeno da se udovolji zahtevu za smanjenje cena trupaca za rezanje i vraa-nje cena na nivo pre poslednjeg poveanja, odnosno na nivo ce-na iz januara 2008. godine to u proseku predstavlja smanjanje za desetak procenata. Zatrae-no je i smanjenje cena elektri-ne energije, ubrzanje procedu-re raspodele budetom pred-vienih sredstava za podsticaj izvoza, te reprogram obaveza sa 31.12.2008. godine.

Sastanak predstavnika udru-enja sa ministrom industrij, energetike i rudarstva odran je maja prole godine i tom prili-kom gotovo svi zahtevi su naili na odobravanje i dobili su po-drku. Umesto korekcije cena elektrine energije najavljeno je da e Vlada RS omoguiti repro-gram izmirenja obaveza za elek-trinu energiju na 24 odnosno 36 meseci zavisno od veliine preduzea uz pristojan grejs pe-riod. Cene trupaca za rezanje jo uvek nisu smanjene iako se kao jedna od mera nalaze u antire-cesijskim merama Vlade RS.

U sredinjem delu prole godine negativne tendencije u kretanju industrijske proizvod-nje su zaustavljene i dolo je do blagog oporavka, tako da je pro-izvodnja za period januar - ok-tobar 2009. godine ostvarena sa oko 70% u odnosu na isti period prethodne godine.

Dodatni problem nastupio je nakon dostavljenog obavete-nja o merama uprave JP Srp-ske ume RS i najave stavljanja van snage ugovora za odgoe-no plaanje i ugovora i protoko-la o reprogramiranju obaveza te najave da je za sledee isporu-ke umskih drvnih sprtimenata obavezna avansna uplata. Izvr-ni odbor Udruenja je na sednici sazvanoj po ubrzanoj proceduri i odranoj krajem oktobra 2009. godine razmatrao obavest o merama uprave JP Srpske ume RS nakon koje je upuen dopis nadlenom ministarstvu sa zah-tevom da se najavljene mere ne primenjuju na lanice udruenja koje ispunjavaju obaveze prema JP umarstva. U odgovoru Mi-nistarstva poljoprivrede, umar-stva i vodoprivrede RS dostav-ljenom u roku od samo dva da-na, izmeu ostalog je navedeno da se mere naplate ne odnose na preduzea koja su u sistemu reprograma i ispunjavau obave-ze u skladu sa ve definisanim mogunostima servisiranja du-ga, ime je obuhvaen najvei broj drvopreraivaa u Republi-ci Srpskoj.

Zainteresovani proizvoai namjetaja iz Republike Srpske su u okviru zajednikog nastu-pa, u formi nacionalne izlobe, nastupili na 47. meunarodnom sajmu namjetaja, opreme i unutranje dekoracije odranom od 12. do 18. novembra 2009. godine u Beogradu. Privredna komora je za proizvoae na-mjetaja iz Republioke Srpske po trei put zaredom organizo-vala zajedniki nastup na Sajmu namjetaja u Beogradu, a u or-ganizaciji nastupa proizvoaa namjetaja iz Republike Srpske na sajmu u Beogradu uestvova-lo je i Ministarstvo za ekonom-ske odnose i regionalnu sarad-nju RS, odnosno Predstavnitvo Republike Srpske u Beogradu.

Poueni dosadanjom prak-som i bremeniti negativnim iskustvima, drvopreraivai i proizvoai nametaja Republi-ke Srpske u 2010. godinu ulaze sa velikom neizvesnou i zeb-njom, oekujui ozbiljniju po-mo drave. n

Pre nekoliko godina u Kaliforniji je palo stablo staro 7.000 godina. Gledano vremenski, njegova istorija je istorija ljudske civilizacije jer je vrnjak Jerihona, najstarijeg poznatog grada. Kako objavljuje Fokus, botaniar Mihael Fridrih sa univer-ziteta Hoenhajm, je naao nain da deifruje poruke koje je vreme upisalo u godove drveta. Prouavajui stabla razliite vrste i godita, uspeo je da uoblii sliku klimatskih promena prethodnih sto dvadeset vekova. Godovi pokazuju da na-gle vremenske promene, koje danas pripisujemo industri-jiskim zagaenjima, nisu nikakva novina. Takvih promena je bilo vie u blioj i daljoj prolosti. Pretpostavlja se da je klima ledenog doba promenjena relativno naglo, tokom trajanja jednog ljudskog veka.

Kod drveta je relativno jednostavan. Ui godovi oznaavaju hladniju godinu i obrnuto. Pored toga, ne reaguje svako drvo podjednako na vremenske uslove. Hrast je osetljiviji na temperaturu, a smreka na vlagu. Podaci proitani u go-dovima se uglavnom podudaraju sa istorijskim hronika-ma. Izuzetno niske temperature, registrovane u godovi-ma se poklapaju sa velikim seobama ili periodima gladi, zabeleenim u knjigama.

Pronaeni su i mnogi tragovi unitavanja ivotne sredine. Tako je potvreno da je pre 6.000 godina ovek nemilice sekao umu zbog ega je bilo mnogo poplava. Neto slino se dogaalo u Evropi tokom srednjeg veka, koji je poivao na drvetu. Od drveta su pravljene kue, brodovi, orue i oruje. Drvo je korieno za grejanje i za topljenje metala. Za to-pljenje jedne tone gvozdene rude spaljivano je osam oveih bukovih stabala. Engleska je kao vodea ekonomska sila, bukvalno ostala bez uma. Situacija je bila toliko kritina da su poeli ak i ugalj da loe!

godovi su istorija jednog drveta

ta je zapisano na panju

Nekada je za topljenje jedne tone gvozdene rude spaljivano osam

oveih stabala bukve.

ZAGREB n 18. decembar 2009. godine ulazi na velika vrata u istorijske dogaaje hrvatske drvne industrije jer od 1992. go-dine nijedna Vlada nije primila drvoprera-ivae usprkos konstantnim pokuajima privrednika ove brane da se zakau sa-stanak s aktualnim premijerom.

Uspean sastanak

Predsednica Vlade, Jadranka Kosor je ve krajem ovog prvog sastanka naglasila kako je ovo jedan uspean sastanak s ci-ljem efikasne podrke domaoj privredi, takoe, podrala je napore drvoprerai-vaa u borbi za svako radno mesto. Sva-kako, sastanak je bio uspean samim tim to je uopte odran, a pravi uspeh moi e se utvrditi ukoliko se u 2010. zaista us-peju sauvati radna mesta odnosno itave fabrike s obzirom na privredne progno-ze koje nisu nimalo optimistine. Takoe, premijerka je naglasila kako e Vlada ui-niti sve kako bi pruila podrku privredi u prevladavanju postojee krize, ali ostalo je nejasno je na koji nain s obzirom da je proraun za 2010. jo tei nego za 2009. godinu.

Kad nema reenje, osnuj komisiju!

Kad nema reenje, osnuj komisiju, rekao je eril, a ini se da na tom tragu deluje i Vlada. Kako drugaije objasniti najavu da e se poetkom 2010. godine

osnovati Sektorsko vijee za djelatnost u-marstva i drvopreraivake industrije kao zajedniko telo za kontinuirano razma-tranje i usuglaavanje najvanijih tema za umarstvo i drvopreraivaku industriju? Naime, takvo telo postoji u obliku HGK-Udruenja drvopreraivake industrije. Udruenje je proteklih godina doivelo znaajnu transformaciju u radu i organi-zaciji. Redovni sastanci imaju za rezultat zakljuke i stavove koji su se i provodili pa je upravo ovo udruenje ve odavno arti-kuliralo vane teme ove industrije, inten-zivno radilo na reavanju problema i do-prinelo popularizaciji brane a sve u cilju ouvanja ove strateki vane industrije.

Zbog toga ostaje nejasno to e radi-ti Sektorsko vijee i ko e biti njegovi la-novi. S druge strane, uka se da iza sve-ga zapravo stoji injenica da Ministarstvo privrede nikada nije prealilo to je izgu-bilo drvnu industriju, a u kontekstu oda-bira novog ministra iz krugova HUP-a koji ve godinama uporno (i zasad bezuspe-no) nastoji preuzeti primat u udruivanju privrednika, vrlo verovatno izgleda teza da HUP eli zauzeti ulogu HGK-Udruenja, dok MINGORP eli uzeti drvnu industriju pod svoje okrilje.

Sapunica zvana viegodinji ugovori

Ve i vrapci na grani znaju da je goto-vo nemogue planirati poslove bez vie-

godinjih ugovora, a naroito kad je re o iskoritavanju drvne biomase. Godinama drvopreraivai trae te ugovore, ali do danas se jo uvek nisu pronali model za njihovu realizaciju pa je i to bila jedna od tema razgovora s premijerkom.

Slina je situacija i sa restrukturira-njem Hrvatskih uma koje se jo uvek nisu restrukturirale te tako direktno optereuju drvnu industriju.

ekaju se konkretni rezultati

Privredna situacija je naroito teko pogodila hrvatsku proizvodnju, a pogoto-vu drvnu industriju. Ono to sada drvnoj industriji treba je politika volja da se nji-hova situacija rei odnosno da se pomo-gne ovoj industriji koja je godinama neo-pravdano preputena sama sebi. Usprkos nejasnoama kao to je osnivanje Sektor-skog vijea i osnivanje interventnog fon-da koji bi financijski trebao pomoi drv-noj industriji iako se jo ne zna tano na koji nain, dobar je znak to je premijerka realizovala sastanak pre Nove godine ka-ko je i najavila na Ambienti. Ipak, ostaje problematino to su teme sastanka ve odavno provakane dok su reenja pro-blema istovremeno vrlo jasna i odavno artikulirana. Jadranka Kosor je odkrinula vrata drvopreraivaima, a preostaje nam da poetkom godine vidimo hoe li ih za-lupiti, irom otvoriti ili se samo nastaviti provirivati.

DRVOPReRaiVai TRae POMO VLaDe

Premijerka odkrinula vrata drvnoj industriji

Pie: Ana Urukalo

Ohrabruje injenica da je Vlada konano ula drvnu industriju i odrala sastanak sa drvopreraivaima i proizvoaima nametaja, ali poueni iskustvom, privrednici ekaju konkretne rezultate.



Jeftino preraditi drvo u komercijalno vredan proi-zvod to je uspeh! S jedne strane posao ini privlanim, jer je sirov materijal relativno jeftin i dostupan. S druge stra-ne potrebno je paljivo analizi-rati i izraunati trokove prera-de drveta.

Kod prerade drveta velike stavke su transport sirovina, energija i radna snaga.

Prednost horizontalnih brenti Wood-Mizer koje koriste trakaste testere su velike. Ako uporedite tehnologiju prerade drveta sa drugim tehnologija-ma (koriste cirkularne testere ili iroke trakaste testere) uoi-ete sledee razlike:

1. SiROViNa Zahvalju-ju-i uskoj testeri, brenta Wood-

Zato prerada na horizontalnim Wood Mizer brentama,a ne stara tehnologija

Dvadeset godina firme Wood-Mizer u evropi

Mizer pravi rez debljine do 2 mm. To znai vei procenat iskoritenosti sirovine i manji procenat piljevine i okoraka.

2. UTeDa eNeRgiJe Uske testere iziskuju moto-re manje snage to dovodi do utede el. energije. Tehnologija seenja drveta gde trupac le-i, a glava je ta koja se pomera prilikom proreza zahteva ma-nju povrinu proizvodnog pro-

Koriste je uglavnom mala preduzea i samostalne zanatlije koje na terenu

vre uslugu proreza drveta. Pogon moe biti sa

el. motorom od 11 kw, benzinskim motorom od

25 KS ili dizel motorom od 22 KS. Pomeranje glave

za seenje trupca vri se napred-nazad, gore-dole

i elektro pogonom. Postoji mogunost monti-ranja ureaja za automat-

sko odreivanje mera kao i predrezaa.

Brenta LT15 se koristi za seenje trupaca prenika do 70 cm na zadate mere. Koriste je male stolarske radionice koje se bave preradom drveta, pilane koje usluno prorezuju drvo i reu grau. Brenta LT15 ima u ponudi varijante sa el. motorom od 7,5 kw, benzinskim motorom od 13 KS ili dizel motorom od 10 KS. Brenta moe da ima automat za odreivanje mera koji doprinosi brem odreivanju mera, a samim tim vei kapacitet. Takoe moe imati predreza koji slui za ienje kamena, peska i drugih neistoa koje se nalaze u kori drveta (spreava tupljenje testere i produava joj vek).

BRENTA LT15 - Za poetnike, male firme i mala poljoprivredna gazdinstva.

BRENTA LT20

januar 2010.

Zato prerada na horizontalnim Wood Mizer brentama,a ne stara tehnologija

Wood-Mizer Balkan d.o.o. Svetosavska GA 3/3, P. fah 25

23300 Kikinda tel. +381 (0)230 25 754, 23 567

tel/fax. +381 (0)230 402 050 GSM. +381 (063) 568 658, +381 (063) 108 21 33

GSM: +381 (063) 513 005 [email protected], www.woodmizer.co.rs

Promocija za 2010. godinu

Nove pogodnosti za

drvopreraivae

Amerika firma Wood-Mi-zer osnovana je 1982. go-dine u Americi. Prodato je vie od 40.000 brenti u go-tovo svim zemljama sveta. Nekoliko stotina brenti na teritoriji bive Jugoslavi-je. 1990. godine u Poljskoj je otvoreno predstavni-tvo za Evropu. 1991. godi-ne je otvoreno predstav-nitvo u Srbiji sa seditem u Kikindi koje predstavlja firma Wood-Mizer Balkan DOO. Time je omoguena brza i efikasna isporuka maina, rezervnih delova, servisi u garantnom i van-garantnom roku, obuka, saveti i svaka druga vrsta pomoi. U 2010. godini po promotivnim cenama na tritu e biti u ponudi modeli LT15, LT20 i LT40 i linije za izradu elemenata na lizing i na kredit.

stora, manje grejanja radnog prostora kao i manju razdaljinu manipulisanja gotovim proi-zvodima i otpadima.

3. UTeDa OPeRaTiVNiH TROKOVa Uske testere se lako otre i razmeu na auto-matskoj otrilici Wood-Mizer. Za razliku od irokih trakastih testera koje se taufaju i pe-glaju ija je duina 8, 9 i vie metara, teke po nekoliko de-setina kg za iju zamenu su potrebna 2 radnika, kod Wood-Mizer brenti 1 radnik zameni testeru za 1 min. Brente Wood-Mizer ne zahtevaju trajni fiksi-rani poloaj, desetine kubika armiranog betona ve je za nji-hovo montiranje dovoljna sa-mo ravna podloga.

4. RaZNOVRSNOST PO-gONa Brente mogu biti na elektro, dizel ili benzinski po-gon; stabilne ili pokretne, to znai da su prilagoene za rad u veoma tekim uslovima (ne-pristupani tereni, nedostatak el. energije, mali prostor).

5. UTeDa Na RaDNOJ SNaZi Za rad na Wood-Mizer brenti dovoljna su 2 radnika. To omoguava veliku elasti-nost i toleranciju u proizvod-nji, male trokove kao i razvoj porodinog i ortakog bizni-sa. Mali broj radnika smanjuje trokove u proizvodnji, samim tim se postie nia cena proi-zvoda.


DODACIMA ISHRANI PROTIV VIRUSA GRIPA

Ve sada moete poeti uzimanje VirAga, tri puta po jednu ta-bletu posle jela, a u sluaju epidemije preporuljivo je uzeti tri puta po dve tablete na dan.

Drugi dodatak CaliVite International koji preporuujemo jeste Oregano Oil, koji moe da se koristi spolja, ali moe i da se pije, a ta-da razvija dejstvo u celom organizmu. Oregano Oil je uljani rastvor ekstrakta zainske biljke origana (Origanum vulgare subspecies Hir-tum), koji se koristi od davnina kao zain, a od petnaestog veka kao lekovito sredstvo protiv proliva, psorijaze i gljivinih oboljenja.

Oregano Oil sadri eterina ulja karvakrol, timol i borneol ko-ji snano deluju na bakterije, viruse, gljivice i lambliju. Zatim sadri ruzmarinovu kiselinu koja deluje protivupalno. Znaajan sadraj bio-flavonoida, vitamina C i vitamina A pojaano utie na rad imunog si-

Ta TReBa Da iNiMO Da Se ODUPReMO ViRUSU H1N1?

Pandemija preti planeti

Treba da uzmemo svoje zdravlje u svoje ruke! Pored zdrave ishrane u skladu sa krvnom grupom, redovnom fizikom aktivnou, optom higijenom i korienjem multivitamina Vital A, Vital B, Vital O, Vital AB, moemo pojaati imunoodbranbenu sposobnost orga-nizma.

Preparatima iz palete CaliVita Int. moemo pruiti podrku svom imunom sistemu da u pripravnom stanju doeka novi virus H1N1, i to pomou dva sjajna biljna dodatka, VirAgo i Oregano Oil.

VirAgo je izvanredan dodatak ishrani koji moe da pripremi imu-ni sistem za odbranu od najezde virusa. VirAgo sadri ekstrakt maje kande (Uncaria tomentosa), helirani mineral cink, ekstrakt maslino-vog lista, bledi zvoni (Ehinacea) ekstrakt Pau dArco i aminokise-linu lizin. Ovi sastojci deluju sinergistiki na elije imunog sistema, koje treba da obrazuju prvu barijeru protiv virusa. Oni aktiviraju T-limfocite u imunom sistemu, zatim poveavaju nivo imunoglobu-lina, i uopte jaaju aktivnost belih krvnih zrnaca iji je zadatak da proderu virus. VirAgo direktno titi sluznicu gornjih i donjih disaj-nih puteva, kao i sluznicu gastrointestinalnog trakta od prodora vi-rusa u organizam kroz njih. Naime u sluaju prodora virusa imune elije koje treba da ga prepoznaju postaju veoma aktivne. A sastojci VirAga direktno unitavaju virus, i ne dozvoljavaju da se on razmno-i unutar ljudskih elija.

VirAgo ima i opte dejstvo na organizam, jer sadri obilje mine-rala koji vre alkalizaciju, te stvaraju nepovoljne uslove za razmnoa-vanje virusa, bakterija i gljivica. Vitamini deluju kao antioksidanti, a maja kanda skida temperaturu i ublaava upale.

Stanovnici cele zemaljske kugle su sa zabrinutou primili vest o moguoj pandemiji gripa izazvanog virusom H1N1 (svinjski grip ili meksiki grip). Istovremeno, kada je objavljena

vest da moe biti zahvaena ak polovina stanovnika jedne drave, sledila je preporuka da nema mesta za paniku, samo treba da se hranimo zdravo, unosimo vitamine,

esto peremo ruke (svaka dva sata), da se ne ljubimo i ne rukujemo. A kad kaljemo, da to bude u papirnu maramicu za jednokratnu upotrebu.

Konsultacije sa autorometvrtkom od 16 do 17 asova

tel. 021 631 00 11

Sve ostale informacije moete dobiti na telefon 063 289 611

januar 2010.

stema, jer ovi sastojci deluju protiv slobodnih radikala, a P-supstan-ca (P-vitamin) jaa zidove sitnih kapilara du sluznica disajnih orga-na i gastrointestinalnog trakta. Oregano Oil deluje roborantno na organizam, a to znai da popravlja energetsko stanje svih elija ta-ko i imunih, a time poveava i odbrambenu sposobnost organizma. Zna se da virusi unitavaju trepljasti epitel du sluzokoe bronhija, a Oregano Oil deluje oputajue na bronhijalni spazam, razblauje lajm i deluje protiv kalja.

Za preventivu odrasli mogu uzimati tri puta po etiri kapi Orega-no Oil-a, ukapano u vodu, voni sok ili mleko. A u sluaju epidemije preporuuje se utrostruena doza. Preparat se moe davati i deci, u srazmerno umanjenoj dozi, o emu treba konsultovati lekara.

I spoljanje delovanje Oregano Oila je voma znaajno. Moe se dodati u tene sapune i ampone za pranje ruku, kose i za kupanje, jer ima veoma snano dezinfekciono dejstvo. Moe se koristiti za pranje zuba, umesto paste za zube, jer se na taj nain jaa sluznica usne duplje, koja je prva barijera protiv ulaska virusa u organizam. Zna se da se virus H1N1 izluuje putem pljuvake i stolice, pa iz tog razloga navedene preventivne mere mogu posluiti veoma efektiv-no za zatitu organizma spolja. Oregano Oil se osim toga moe kori-stiti i za inhalaciju, ako se stavi u aparat za inhaliranje, a moe se sta-viti i u aparate za dezinfekciju prostorija u vidu aerosola.

Oregano Oil dakle titi organizam i spolja i iznutra, a moe da se kombinuje i sa VirAgom, ime se postie sjajan IMUNOSTIMULATIV-NI i ANTIVIRUSNI efekat. Ova dva dodatka ishrani naroito preporu-ujemo osobama koje pate od slabosti imunog sistema, ili boluju od hroninih bolesti plua, kardiovaskularnog sistema, odnosno drugih tekih bolesti.

Prim. mr. sci. dr. Amalija Tarnocki

januar 2010.

Dugo najavljivan kongres o upotrebi drveta u graevinarstvu pod nazivom Energetski efikasna drvna gradnja primenom inovativ-nih proizvoda, odran je 29. okto-bra u Sava Centru. Sala kapacite-ta 400 mesta, bila je premala da primi sve zainteresovane inenje-re umarstva, graevine i arhitek-ture koji su eleli da prisustvuju prvom kongresu na temu grae-vine i drveta koji je organizovan u Srbiji. Moderator kongresa je bio prof. dr Zdravko Popovi, iz Agencije za drvo. Pozdravnim go-vorom, kongres su otvorili prof. dr Dragoslav umarac, predsed-nik Inenjerske komore Srbije i dipl. in. Joachim Reitbauer iz Proholz-a, Austrija. Predavanjem na temu Novi proizvodi za mo-dernu drvnu gradnju dr Andreas Trummer sa Tehnikog Univer-ziteta Graz, zapoela su preda-vanja kongresa. Na temu Drvna gradnja u Srbiji arhitektonski i graevinski primeri, govorili su docent dr ikica Teki sa Arhitek-tonskog fakulteta i prof. dr Bo-ko Stevanovi sa Graevinskog fakulteta Univerziteta u Beoga-du. Sistemska gradnja primena prefabrikovanih masivnih drvenih elemenata je bilo jo jedno u ni-zu kvalitetnih izlaganja, a arhitek-ta Werner Nussmller je preneo iskustva iz Austije i njegovih ko-lega iz Seewood-a. O potrebi za-tite drveta sa temom Konstruk-tivna zatita drveta u graevinar-stvu predavanje je odrao prof. dr

Agencija za drvo DRVNOINDUSTRIJSKI KLASTERPoslednja tri meseca 2009. donela su zavretak najznaajnijih aktivnosti koje je Agencija za drvo postavila kao ciljeve za prolu godinu. Prethodni izvetaj o radu Agencije za drvo je najavljivao velika deavanja i rad na pripremi aktivnosti koje su se odvijale u poslednjem tromeseju 2009. godine. Zavretkom ovih projekata Agencija za drvo je privela kraju vrlo uspenu godinu, sa velikim brojem kvalitetno organizovanih skupova, seminara, sajmova, kongresa

Milenko Miri, sa umarskog fa-kulteta, Univerziteta u Beogradu. Kongres je zavren temom Grad-nja drvetom i uteda energije pri-meri moderne drvene arhitekture, uz izlaganje arhitekte Wolfganga Pschla, Tatanka GmbH, Austri-ja. Usledila su pitanja i diskusija na kojoj su prisutni izrazili elju i neophodnost odravanja slinih skupova i u budunosti.

Vie informacija o kongresu, kao i preuzimanje prezentacija izlagaa i fotogalerija, mogu se nai na zvaninom sajtu kongre-sa www.gradimo-drvetom.rs.

Ubrzo posle ovog dogaa-ja, AD je bila domain delegaciji privrednika, lanova Holzcluste-ra Steiremark, Austrija. Pored fir-mi, koje predstavljaju vrh tajer-ske drvne industrije, delegacija je imala i politike predstavnike po-krajine, a delegaciju je predvodio gospodin Gach. Tom prilikom, fir-me lanice Agencije za drvo su se odazvale pozivu i bile uzorni do-maini gostima iz Austrije. Dele-gacija je najpre obila firmu PIRA-MIDA iz Sremske Mitrovice; zatim proizvodne pogone beogradske firme LKV Centar; SAGA Stara Pazova; GIR, Kraljevo; JELA, Vr-njaka Banja; Toplica Drvo, Trste-nik, kao i firmu KOLAREVI iz Po-jata kod Kruevca. Pored lanova Agencije, austrijska delegacija je imala priliku i da obie, Ministar-stvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, zatim JP Srbijau-me i Privrednu komoru Srbije. Po-


Agencija za drvoViline vode 6

11000 Beogradtel: +381 11 3392 473fax: +381 11 3217 494

[email protected]

Agencija za drvo DRVNOINDUSTRIJSKI KLASTERKlaster je grupa srodnih preduzea ili udruenja proizvoaa iz jedne grane, ukljuujui i proizvoae sirovina, kao i vladinih i nevladinih organizacija i naunih i obrazovnih institucija koje udruene reavaju zajednike probleme, unapreuju poslovanje, postiu uspeh u odreenom segmentu delatnosti i natprosenu konkurentnost i promociju u zemlji i inostranstvu.

Pie: Dipl.ing. Vladan Jelki

Aktivnosti u etvrtom kvartalu 2009. godine

slednjeg dana svog boravka, au-strijska delegacija je provela na 47. sajam nametaja u Beogradu. Posetu Srbiji, austrijske firme su iskoristile za niz znaajnih sasta-naka sa domaim privrednicima i sagledavanjima mogunosti za bliu saradnju. Pored poslovnih mogunosti, naim gostima su predstavljene i lepote Srbije, obi-aji i druge vrednosti naeg na-roda. Svoje zadovoljstvo, izrazili su eljom za ponovnim dolaskom i produbljivanjem saradnje sa Agencijom za drvo i njenim la-novima.

Paralelno sa posetom lano-va Holzclustera Steiremark iz Au-strije, Agencija za drvo je od 12. do18. novembra 2009. godine,

imala priliku da izlae na 47. me-unarodnog sajma nametaja i opreme u Beogradu.

Kao i prethodnih godina, Agencija za drvo je za svoje la-nove priredila zajedniki nastup. Na izlobenom prostoru u ha-li II, nalo se vie lanova klaste-ra. Izlagai su bili Unidas i Toplica drvo (graevinska stolarija), Wo-od Art (deije igrake), SR Vuki (garnine).

S obzirom na ekonomsku si-tuaciju, kao i aktuelna deavanja u vezi sa epidemije gripa, izlagai su ipak bili zadovoljni posetom i interesovanjem koje je bilo pri-metno manje nego prethodnih godina.

Za vreme trajanja sajma, Agencija je zajedno sa Holzclu-ster-om imala priliku da bude gost Beogradskog sajma i gene-ralnog direktora, gospodina An-elka Trpkovia.

Predstavnici UO Agencije za drvo - klastera drvopreraivaca Srbije imali su u prostorijama AD sastanak sa predstavnicima Re-gionalnog odbora za drvoprera-ivaku industriju SI BiH. Dele-gacijusu sainjavali preds

drvotehnika_25

Documents