BILANSIBilans je pregled imovine, obaveza i kapitala preduzea na odreeni dan. On mora da sadri: naziv preduzea, dan sastavljanja, valutu u kojoj je izraen i stepen preciznosti (da li je u 000 ili u 000 000 din.). Aktiva predstavlja imovinu po obliku. Pasiva predstavlja imovinu po izvorima. Nema direktnih veza izmeu imovine i izvora. Iznos aktive ne mora uvek biti jednak iznosu imovine, a to je u sluaju gubitka. On se moe iskazati u aktivi ili u pasivi kao odbitna stavka kapitala. Pasiva bi trebalo uvek da pokazuje iznos kapitala. Drugim reima IVOS se po pravilu stavlja u aktivu kao odbitna stavka OS, mada ima raunovoa koje vole da IVOS stavljaju u pasivu to je neispravno. Bilans nije isto to i godinji obraun. Godinji obraun obuhvata set finansijskih izvetaja iji je zadatak da prui jasne, pouzdane i potpune podatke. Godinji obraun obuhvata: bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o promenama na sopstvenom kapitalu, izvetaj o promenama na tokovima gotovine i note ili beleke. Zadaci bilansa: Odreivanje rezultata Rashodi su imovina firme koja je izgubila svoju vrednost to je gubitak imovine. Trokovi ne smanjuju imovinu preduzea, ve proizvodnjom prelaze u oblik proizvoda na zalihama, a tek prodajom tih proizvoda oni postaju rashod, dok je novac koji za njih dobijamo prihod. A>P=P>R dakle za isti iznos. Razlika izmeu poetnog stanja i salda imovine predstavlja rashod. Odreivanjem visine rashoda se odreuje i visina imovine. Bilans stanja sadri samo one vrednosti koje e doneti ekonomske koristi preduzeu u buduem periodu. Zadatak bilansa je i da informie o finansijskom poloaju preduzea. On daje strukturu OS, obrtnih sredstava, razne racie, visinu sopstvenog kapitala, visinu dugova, nivo zaduenosti, neto obrtni kapital... Zadatak bilansa je i da prui sigurnost pre svega vlasnicima firme da je kapital odran daje im sigurnost da nisu izgubili ono to su uloili. To predstavlja kontrolu odranja kapitala. Zadatak bilansa je i funkcija polaganja rauna. Rezultat poslovanja kao dobitak ili gubitak je dat i u bilansu stanja. Pa su funkcije sigurnosti i polaganja rauna povezane.1

Postoji i dokumentaciona funkcija. Svaka pozicija bilansa predstavlja neki raun i u glavnoj knizi vodi do propratne dokumentacije. Dakle veza izmeu bilansa i knjigovodstva.

Ciljevi bilansa: Bilans stanja slui kao osnova polaganja rauna, za raspodelu i za oporezivanje(i to porez na imovinu, dobitak se najee odreuje po bilansu uspeha.) Korisnici mogu videti koji deo dobitka pripada dravi u vidu poreza, a koji se rasporeuje. Vrste bilansa: Bilans stanja se sastavlja najmanje dva puta godinje. Onaj na kraju godine se zove knjigovodstveni bilans jer se radi inventar i on se smatra pouzdanijim. 1. Prema redovnosti, periodinosti sastavljanja: - Redovni to su polugodinji i godinji, tj sastavljaju se u pravilnim vremenskim razmacima. - Specijalni oni se sastavljaju odreenim povodom, ne redovno, to su: Bilans osnivanja (sastavlja se samo jednom). Steajni bilans (sastavlja se samo jednom, prisilno gaenje preduzea zbog prezaduenosti). Bilans likvidacije se sastavlja samo jednom kod dogovorenog gaenja preduzea. Bilans fuzije, Bilans razdvajanja kada jedan od partnera izlazi iz preduzea. Sanacioni bilans kada postoje gubici koji se moraju sanirati. Bilans promene pravne forme, Likvidnosni bilans (bilans likvidnosti koji se sastavlja kada se trai kredit). Ciljevi specijalnih bilansa se razlikuju od ciljeva redovnih bilansa. Cilj Bilansa promene pravne forme je da pokae kakvo je to preduzee posle promene pravne forme. Pored ciljeva, specijalni bilansi koriste i drugaija pravila procenjivanja u zavisnosti od cilja sastavljanja. Pri sastavljanju Steajnog bilansa se ne potuje pravilo istorijskog troka, ve se imovina vrednuje po likvidacionoj vrednosti. 2. Prema povezanosti bilansa sa knjigovodstvom: - Bilansi koji proizilaze iz knjigovodstva to su skoro svi redovni bilansi, osim bilansa osnivanja koji nastaje na bazi inventara, ostali dakle nastaju formalnim zakljuivanjem rauna glavne knjige. - Bilansi nezavisni od knjigovodstva to su maltene svi specijalni bilansi. Npr. Likvidnosni bilans koji se podnosi banci ne treba da odslikava Istorijsku vrednost imovine ve trinu vrednost. Dakle vrednovanje imovine se vri na drugaiji nain, ali samo u tom bilansu i tada.2

3. Prema cilju sastavljanja: - Imovinski bilans Ima za cilj iskazivanje vrednosti imovine, neki od njih su: steajni, likvidacioni, likvidnosni... - Bilansi utvrivanja rezultata to je veina redovnih bilansa. 4. Prema merodavnosti pravnih normi: - Poslovni bilansi sastavljaju se prema trgovakim pravilima u skladu sa zakonom o raunovodstvu (ZOR) i podzakonskim aktima i meunarodnim raunovodstvenim standardima (MRS), zovu se jo i trgovaki bilansi. 5. Prema podruju informisanja: - Interni bilansi oni se rade za informacione potrebe menadmenta, mogu se raditi i kvartalno, meseno... Oni ne moraju biti u skladu sa pravilima koja se moraju potovati u eksternim bilansima, ve se sastavljaju u skladu sa ciljem izvetavanja. To su bilansi posebne namene. - Eksterni bilansi su namenjeni informisanju eksternih korisnika. To su bilansi opte namene jer korisnici nisu u poziciji da trae dodatne podatke i analize. Ovo su izvetaji namenjeni zatiti interesa investitora i poverilaca. Ta zatita interesa se vri tako to se obezbeuju potrebne i pravovremene informacije o finansijskom poloaju preduzea. Investitor se oslanja na finansijski poloaj i rentabilitet preduzea i njihova procenjena kretanja. Akcionari na osnovu ovih bilansa donose odluke da li da kupuju ili prodaju akcije te kompanije. Poverioci na bazi eksternih a ne internih bilansa takoe dobijaju informacije o rentabilitetu i o prinosu. Zbog ovih razloga se radi revizija eksternih izvetaja a ne internih. 6. Prema broju ukljuenih preduzea: - Bilansi grupa grupa je ekonomska celina koja nastaje povezivanjem preduzea putem kapitala a da pri tom zadravaju pravnu samostalnost. Preduzee koje vri kontrolu se zove matino preduzee a ostala se zovu zavisna preduzea. Za ovu grupu preduzea se sastavljaju Konsolidovani Finansijski izvetaji. Tu postoji i bilans matine firme i bilansi zavisnih preduzea i zajedniki konsolidovani bilans. On daje informacije o imovini, kapitalu i obavezama grupe kao celine, kao da se radi o jednom preduzeu, a ne pravno samostalnim entitetima, jer matino preduzee moe da kontrolie i oblikuje finansijski i prinosni poloaj zavisnih preduzea. Svim ovim finansijskim izvetajima se moe sagledati da li postoji prebacivanje profita sa jednog na drugo preduzee. - Bilansi preduzea - bilansi grupa i bilansi preduzea imaju iste ciljeve, slue za informisanje, za raspodelu i za oporezivanje. Kod grupa se raspodela vri na nivou pojedinih preduzea, a ne grupe. (Vi nemate dividendu Simensa ve nekog od3

njegovih zavisnih preduzea.) Moe se raspodeliti samo dobitak koji je eksterno realizovan. Zato je vaan bilans grupe kao celine. Tako da on nije formalno, ali jeste sutinska osnova za raspodelu. Ako preduzee ima vie od 90% kapitala zavisnog preduzea, tada matina firma moe da odlui da li e biti oporezovana na nivou grupe ili na nivou preduzea i ima zakonsku obavezu da se te odluke dri u narednih 5 godina. 7. Prena tehnici sastavljanja: - Bruto bilansi - Neto bilansi Korisnici bilansa: - Interni (uprava, menadment) uprava ima odgovornost da obezbedi dugorono odranje preduzea, to podrazumeva profitabilno poslovanje i odravanje likvidnosti. Uspeno voenje preduzea podrazumeva donoenje odluka koje se zasnivaju na raunovodstvenim informacijama. Mnoge od tih informacija su sadrane u finansijskim izvetajima. Zato je uprava jedan od najvanijih korisnika finansijskih izvetaja. Uprava snosi i najveu odgovornost za pripremu i prezentaciju finansijskih izvetaja. - Eksterni korisnici : Investitori zainteresovani su za informacije o prinosu na uloeni kapital i sigurnost uloenog kapitala. Na osnovu ovoga odluuju da li e zadrati, poveati ili povui uloeni kapital. Zaposleni oni koriste informacije o finansijskom i prinosnom poloaju preduzea i na osnovu toga procenjuju sigurnost radnog mesta i mogunost preduzea da izmiri obaveze iz ugovora o radu. Poverioci koriste finansijske izvetaje za informacije o: rentabilitetu, sposobnosti preduzea da kreira gotovinu i finansijskom poloaju. Na osnovu toga procenjuju mogunost preduzea da isplati kamatu i glavnicu, odnosno procenjuju bonitet dunika kako pri odobravanju kredita tako i prilikom njegove otplate. Dobavljai zahtevaju informacije o: finansijskom poloaju, rentabilitetu i likvidnosti. Na osnovu njih procenjuju naplativost svojih potraivanja. Kupci Interesuju ih informacije o prinosnom i finansijskom poloaju u cilju procenjivanja sigurnosti izvora snabdevanja. Dravni organi i agencije na osnovu podataka iz finansijskih izvetaja procenjuju ispravnost makroekonomske politike, mogunost naplate poreza i regularnost poslovanja.

a)

b)

c)

d) e) f)

4

Naela urednog knjigovodstvaObuhvataju: 1. Naela urednog inventarisanja. 2. Naela knjigovodstva u uem smislu i 3. Naela urednog bilansiranjaInventar Krajnji Bilans Dnevnik Knjigovodstveni dokumenti Finansijski dogaaji Probni bilans KV vs TV Glavna knjiga Predzakljuna knjienja Inventar Zakljuni list Godinji obraun: - Bilans stanja - Bilans uspeha - Izvetaj o gotovinskom toku - Izvetaj o promenama na sopstvenom kapitalu - Note, beleke

Poetni bilans

Posle glavne knjige se radi probni bilans da se utvrdi knjigovodstvena vrednost, pa se onda radi usaglaavanje sa trinom vrednou firme. Nakon toga sastavlja se Zakljuni list a na osnovu njega bilans stanja i bilans uspeha. Bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o gotovinskom toku, izvetaj o promenama na sopstvenom kapitalu i beleke ine godinji obraun. Cilj naela urednog knjigovodstva je da se obezbede kvalitetni podaci u godinjem obraunu i ona obuhvataju pravila knjienja, pravila voenja knjiga i pravila sastavljanja finansijskih izvetaja kako bi se pruila fer slika o finansijskom poloaju preduzea. Kod nas se raunovodstvena praksa razvijala pod nemakim uticajem, a u zadnjih 15 godina pod uticajem pravila koja vae kod anglosaksonaca. Sada se pravila kontinentalne i anglosaksonske prakse usaglaavaju.

I Naelo urednog inventarisanja i metode inventarisanjaInventarisanje je postupak utvrivanja stvarnog stanja imovine i obaveza preduzea na odreeni dan. Rezultat inventarisanja je inventar. Pored stvarnog stanja u popisne liste se unose i podaci o knjigovodstvenom stanju. Zadatak popisne komisije je da utvrdi uzroke razlika i da prui predlog reenja stanja(na iji teret ide manjak i slino). Inventar je pretpostavka kvalitetnog bilansa stanja i bilansa uspeha. Zato je bitno da i inventar bude kvalitetan. Revizija otpoinje5

inventarisanjem. Revizor trai na uvid plan inventarisanja da bi prema svom nahoenju odabrao dane kada e doi u preduzee da prisustvuje inventarisanju. Postupak inventarisanja ukljuuje: - Prebrojavanje, - Utvrivanje vrednosti popisane imovine i - Razvrstavanje imovine po srodnim grupama (obino se odtampaju liste imovine a lan komisije samo treba da upie broj komada). Inventar moe biti : 1. Potpun inventarie se kompletna imovina preduzea, i 2. Parcijalan rade se vie puta u toku godine u svrhu kontrole raunopolagaa. Po pravilu se vre nenajavljeno. Zakon o raunovodstvu propisuje obavezu inventarisanja bar jednom godinje i to je pravni osnov inventarisanja. Takoe je propisan i nain na koji ga treba vriti. Inventar se vri radi zatite: a) Poverilaca b) Vlasnika To se realizuje tako to se inventarisanjem omoguava dobijanje bilansa stanja koji prikazuje stvarno stanje imovine i obaveza, a na osnovu takvog bilansa poverioci i vlasnici mogu da donesu odreene zakljuke i odluke. Inventar treba jo i da onemogui zloupotrebe. On je veoma bitan i za preduzea u steaju. im se postavi steaajni upravnik prvo se radi inventarisanje da se imovina ne bi rasula. Postoji est-6 naela urednog inventarisanja: 1. Naelo pojedinanog obuhvatanja i procenjivanja Imovina se u inventar unosi pojedinano i pojedinano se procenjuje vrednost da bi se omoguila kontrola. Odstupanje od pravila je mogue samo ako postoji vei broj istrovrsnih predmeta i ako se njihove vrednosti neznatno razlikuju (proizvodnja dugmadi) pa se uzima njihova prosena vrednost. 2. Naelo potpunosti zahteva da u inventar bude uneta sva imovina. To znai i ona koja je u i van preduzea a pripada preduzeu. A imovina koja se nalazi u preduzeu a nije vlasnitvo preduzea unosi se u posebne popisne liste. 3. Naelo istinitosti u raunovodstvu ne postoje precizne mere koje garantuju da je neto u potpunosti istinito. Zato se koristi naelo tanosti koje kae:6

- U inventar ne smeju biti unete fiktivne pozicije ve samo one koje postoje i - Vrednosti se dodeljuju u skladu sa pravilima za ispravno procenjivanje (gotovi proizvodi po CK, materijal po NV itd.) 4. Naelo ekonomske svojine Preduzea nad svojom imovinom po pravilu imaju i ekonomsku i pravnu svojinu. Deava se da preduzee ima ekonomsku ali ne i pravnu svojinu. Kada preduzee ima pravnu svojinu nad imovinom to znai da se tom imovinom moe koristiti, slobodno raspolagati i otuiti je. Pravna svojima podrazumeva i ekonomsku svojinu. Smatra se da ekonomska svojina postoji ako preduzee uiva sve koristi od upotrebe nekog sredstva i snosi sve trokove njenog korienja. U inventar se upisuje i svako sredstvo koje je u ekonomskoj svojini bez obzira da li je i u pravnoj. Ovo zato da rezultat ne bi bio precenjen, hipertrofiran manja sopstvena sredstva u odnosu na dobitak koji nastaje upotrebom i sopstvenih i pravno tuih sredstava. 5. Naelo tanog oznaavanja imovina u inventaru mora da bude obeleena isto kao i u knjigovodstvenoj evidenciji. Popisne liste se ne porede sa sintetikim, ve analitikim raunima. 6. Naelo mogunosti naknade kontrole u inventarisanju e koriste radni papiri i popisne liste. Ovo naelo nalae proveru tih radnih papira sa popisnim listama. Metodi inventarisanja a) Inventarisanje na odreeni dan Ovo znai otpoinjanje i zavravanje inventarisanja u jednom danu. U praksi inventarisanje poinje poetkom decembra a zavrava se poetkom januara. Zato se pravi plan inventarisanja i vri odabir lanova popisne komisije. Slabost inventarisanja na odreeni dan je mogunost pojave greaka zbog prekratkog roka, i drugo, izgubljeni dobitak jer se u tom periodu obustavlja poslovanje, i tree su visoki trokovi. b) Inventarisanje uz pomo oduzimanja i dodavanja ako imamo popis osnovnih sredstava OS na dan 21.12., a inventar na dan 31.12. mogue je samo oduzeti ili dodati promenu sredstava ako se se desila u meuvremenu. Tako se stanje od 21.12. svodi na stvarno stanje 31.12. Vai i obrnuto, ako dan inventarisanja prethodi popisu, onda se novododata oprema oduzima a otuena dodaje. c) Permanentno inventarisanje podrazumeva kontinuirano praenje stanja imovine izmeu dva popisa, to se i inae radi u knjigovodstvu. Podrazumeva perfektno magacinsko knjigovodstvo. No zbog neretke pojave odstupanja kod nas ovo nije dozvoljen metod za utvrivanje stvarnog stanja. d) Inventarisanje uz pomo uzorka procenjuje vrednosti imovine na osnovu vrednosti uzorka. Nikada se ne primenjuje samostalno ve kao dopuna drugim metodama. Korisno je u sluaju fabrike dugmadi, rafova i sl robe. Prednost je znaajno smanjenje troova,7

pri emu je mogunost pojave greke ista kao i kod drugih metoda, pritom, mogue je popis vriti i tokom godine. Mogua slabost je pojava greke ako se ne odabere dovoljan broj reprezentativnih uzoraka. Izbor metoda zavisi od toga ta se inventarie i da li postoji potreba da se inventarisanje izvri na odreeni dan. II Naela urednog knjigovodstva u uem smislu Vrlo esto se naela urednog bilansiranja poistoveuju sa naelima urednog knjigovodstva. Ovo nije ispravno jer Naela urednog knjigovodstva obuhvataju: Naela urednog bilansiranja, Naela urednog knjigovodstva u uem smislu i Naela urednog inventarisanja. MRS ne daju odgovore na sva pitanja, odnosno sve probleme knjigovodstva. Da biste razumeli MRS morate znati pravila na kojima su oni izgraeni. Primena Naela urednog knjigovodstva u uem smislu iza za cilj uredno voenje knjiga jer se na osnovu njih prave FI. Voenjem knjiga se vri obuhvatanje posledica promena na imovini. Postoje osnovne knjige (dnevnik i glavna knjiga) i pomone knjige. One zajedno ine sistem. Materijalna vrednost obezbeuje evidentiranjem svih i samo onih dogaaja koji su se zaista i desili (naelo istinitosti i naelo potpunosti ) Da li je neki dogaaj stvarno i nastao proverava se formalnom, raunskom i sutinskom kontrolom. Formalna kontrola je provera forme, da li su svi elementi tu, raunska proverava raunsku tanost, a sutinska proverava da li je neki dogaaj stvarno nastao (provera potpusnoti dokumentacije koja to dokazuje). Da li su evidentirani svi dogaaji proverava se uporeivanjem stvarnog stanja i knjigovodstvenog stanja na kraju godine. Ako postoji razlika ona je posledica neproknjiene promene ili proknjiene fiktivne promene(koja se nije desila-to takoe nije dozvoljeno). Formalna urednost knjigovodstva podrazumeva urednu organizaciju knjigovodstva: koje e knjige biti voene, da li e se voditi jedan ili vie dnevnika ( npr. Ako ima puno prodaja u toku dana onda postiji potrebna za voenjem posebnog dnevnika prodaje, da li e se voditi jedna glavna knjiga (po pravilu se vodi jedna maksimalno dve glavne knjige ali se zato vod brojne pomone glavne knjige: npr. ako imamo hiljadu kupaca vodiemo posebnu glavnu knjigu kupaca, ali ako ih je svega 3 onda nije potrebno). Organizacija knjigovodstva se prilagoava konkretnom preduzeu u zavisnosti od zahteva poslovanja, sutina je da ona bude takva da obezbedi slobodan tok informacija u preduzeu.8

III Naela urednog bilansiranja Bilansiranje poinje onog momenta kada vi proknjiite sve nastale promene. Naela urednog bilansiranja nam pomau da dobijemo razumljive, pouzdane i uporedive finansijske izvetaje koji e sadrati sve informacije koje su korisnicima vane za donoenje poslovnih odluka ili dobijanje kvalitentih procena. Finansijski izvetaji moraju biti pouzdani jer korisnicima slue za donoenje odluka, koje ne utiu samo na korisnike, ve povratno i na preduzee. Npr. ako su korisnici akcionar oni e prodajom ili kupovinom akcija preduzea uticati na cenu akcija i tako na trinu kapitalizaciju preduzea; ili ako su korisnici banke one mogu odobriti ili ne odobriti kredit preduzeu i tako mu omoguiti ili ne omoguiti da realizuje svoje planove. Finansijski izvetaji moraju biti uporedivi jer Npr. investitori porede finansijske izvetaje vie kompanija pre donoenja odluke u koju e uloiti kapital. Finansijki izvetaji moraju da sadre sve vane inforamcije za njigove korisnike. Pri tome treba obratiti panju na to da nisu sve informacije jednako vane za sve korisnike. Sve inforamcije koje eli investitor nisu potrebna kupcu, jer investitora interesuje sigurnost i oplodnja kapitala a kupca stabilnost izvora snabdevanja. Informacija je korisniku vana, ukoliko je relevantna za njegovo donoenje odluka. Da bi dobili FI ovog kvaliteta postoje Naela urednog bilansiranja. Najvei broj naela je rezultat prakse koja je pretoenja u teoriju, a mali broj je formulisala teorija pa ponudila praksi njihova primena nije bila uspenja. Danas najavei utiacj na formulisanje i primenu naela imaju sledee meunarodne institucije: 1. Meunarodni komitet za standarde finansijskog izvetavanja -Osnovan je 1973. godine sa ciljem da radi na formalizaciji i standardizaciji FI da bi meunarodno bili uporedivi sve to j posledica globalizacije. Vie od stotinu zemalja je u ovom komitetu koji je formulisao 41 standard, neki su ukinuti (npr.standard 3 je ukinut da bi dobili dodati 27. 28 i 31). Sa promenom naziva komiteta se menjaju i imena standarda i zovu se Meunarodni standardi finansijskog izvetavanja i iznova se numeriu. 2. Meunarodna organizacija komisija za HoV (IOSCO) komisija za HoV vri kontrolu regularnosti funkcionisanja trita za HoV. Komisija je jako zainteresovana da FI preduzea budu kvalitetni i uporedivi pa veoma utie na formulisanje ovih pravila. Ove dve institucije su se meusobno sukobile trebaju li ili ne da postoje stroga pravila, jer ona ne daju zadovoljavajui rezultat u svakim uslovima. Komisija je traila da se smanji broj prava izbora. I konano, u periodu 1999-2000 je dolo do pribliavanja stavova formulisanjem standarda. Na amerikim berzama kotirane kompanije su u obavezi da9

svoje FI izrauju u skladu sa ovim standardima. Zato je primena MRS rapidno porasla u zadnje vreme (takva se obaveza utvruje od 2005.godine za sve velike kompanije koje posluju na podruju EU ). 3. Meunarodna organizacija profesionalnih udrenja raunovoa (IFAC) okuplja profesionalne organizacije raunovoa iz pojedinih zemalja. Ona zajedno sa komitetom radi na unapreenju MRS. Evropa je imala stroge direktive kojima je regulisano finansijsko izvetavanje pa je ak postojala namera da se kreiraju posebni standardi koji bi vaili za Evropu, ali je sreom prihvaeno da od 2005 godine MRS postanu obaveza pri sastavljanju FI za sva preduzea koja se kotiraju na berzi. I u Srbiji postoji zakonska obaveza za primenu MRS ali problem je to kod nas ne postoji odgovarajua infrastuktura. Naela urednog bilansiranja su: 1. Naelo jasnosti je zahtev da FI budu sastavljeni tako da budu razumljivi korisnicima kojima su namenjeni. U konceptualnom okviru ovo se definie kao kvalitet FI. Razumljivost FI se obezbeuje time to se zabranjuje iskazivanje informacija na nepregledan i netaan nain. Ovo naelo definie izgled, odnosno formu ne utie na tanost informacija ve nain njihovog prezentiranja. Prva mera jasnosti predstavlja adekvatno ralanjivanje kategorija (aktiva, kapital, obaveze, prihodi ,rashodi.......). Adekvatno je ralanjen onaj bilans koji uvaava potrebe korisnika informacija tako da svaki deo mora biti samostalna celina, homogena celina (npr. razdvajanje sredstavana OS i ObS). Druga mera jasnosti je (adekvatno obeleavanje kategorija. Naziv mora da nedvosmisleno upuuje na sadraj pozicije (npr. kod pozicije sitan inventar je bitno naglasiti da li se misli na sitan inventar na zalihama ili upotrebi). Trea mera jasnosti je korienje bruto principa . To je zabrana saldiranja razliitih bilansnih pozicija ne mogu se saldirati imovina i obaveze, prihodi i rashodi i sl. Podvaja se poslovna i neposlovna imovina. Poslovna se podvaja na stalnu i obrtnu, dalje se stalna imovina podvaja na materijalna, imaterijalna i zavrnja ulaganja, aobrtna imovina na zalihe, potraivanja i gotovinu. Ako je poslovni rezultat 2000din nije svejedno da li on nastaje kao 12000-10000 ili kao 3000-1000. Nije svejedno sa kolikim se prihodom ostvaruje ova dobit, nije dovoljan samo podatak o rezultatu i zato je obavezna primena bruto principa. Ipak, nekad je doputeno da se koristi i neto princip, i to tamo gde korisnici nee biti uskraeni za vane informacije npr. pri prodaji maine ne mora da se zna NV i IVOS te maine, ve je bitno da se zna da li je njenom prodajom ostvaren dobitak ili gubitak. Bruto princip je neophodan pri knjienju OS u upotrebi jer treba da se znaju i NV i IVOS i SV nije isto ako imamo sredstvo staro 20 godina koje sada pri kraju veka trajanja vredi 5000e i nevoo sredstvo ija je to ujedno i NV. Iz principa jasnosti se izvodi princip10

pojedinanog vrednovanja. Ovo je vezano za jasnost jer bruto vrednost (grupna vrednost sredstava) nije dovoljno jasna informacija. Ne moraju pojedinano da se iskau u bilansu stanja ali procena njihovih vrednosti se MORA vriti pojedinano. Zahtev za jasnim iskazivanje se odnosi na sve elemente godinjeg obrauna. Kljuno pri ralanjivanju je namera a ne vrsta sredstva dobar primer su akcije: proknjiimo ih kao uea ako imamo veinsko vlasnitvo u nekom preduzeu i kupili smo ih radi kontrole tog preduzea i nemamo nameru da ih prodajemo u skorije vreme, moemo ih knjiiti kao dugorone HOV ako smo ih kupili radi dividende kao dugoronu rezervu likvidnosti i nemamo nameru da ih prodajemo u skorije vreme, moemo ih knjiiti i kao kratkorone HOV ako smo ih kupili sa namerom da ih prodajemo u skorije vreme uposlimo sredstva da bismo zaradili na razlici u ceni.Takoe mainu koju smo proizveli i odluimo da je koristimo umesto da je prodajemo, neemo knjiiti kao gotove proizvode ve kao osnovna sredstva. 2. Naelo istinitosti istina predstavlja etiku kategoriju i zato ne moemo tvrditi da je neki bilans stanja istinit jer to znai da on ne moe drugaije nego jedino tako. U ekonomiji ne moemo tvrditi da FI pokazuju finansijsko prinosni poloaj preduzea jedino mogue a to zbog onih prava izbora, opcija pri knjienju i bilansiranju. Zato se terimin istinit zamenjuje terminom TAAN bilans. Kada je neto tano, to je tano imajui u vidu odreenu meru kojom je to izmereno (jedan sto nije NUMERIKI iste duine u inima ako je predstavljen u cm). Bilans je dakle taan u odnosu na ciljeve zbog kojih ih je sastavljen razliiti ciljevi koriste razliita pravila razlika izmeu poslovnog i poreskog bilansa. Prvi pokazuje raspodeljivu dobit a drugi pokazuje veliinu oporezive dobiti. Menadment vodi rauna da se u poslovnom bilansu vidi tano onoliko dobiti koliko se sme raspodeliti. Mnogo uprave se trude da iz godine u godinu prikau priblino istu veliinu raspodeljive dobiti. Mada postoje razlike, u bilansu e biti iskazana ili malo vea ili malo manja dobit od ukupno ostvarene. Proveravajui ispravnost bilansa rei emo da je ispravan ako odgovara cilju zbog koga smo ga sastavili i ako je u skladu sa pravilima za sastavljanje tog bilansa. Poreski organi e ovaj bilans proglasiti netanim jer je pri obraune amortizacije koriena trostruka linearna stopa dok je pri sastavljanju poreskog bilansa bila dozvoljena samo dvostruka. Cilj poreskog bilansa je da se iskae sva oporeziva dobit tako da svi poreski obveznici imaju jednak tretman. Dakle, pri ocenjivanju tanosti bilansa, uvek se mora gledati cilj zbog koga je sastavljen. Samovolja sastavljaa ini jedan bilans netanim. Jedan FI se smatra tanim ako: a) sadri SVE raunovodstvene kategorije na koje se odnosi i da su iskazane sve posledice poslovanja na te kategorije, b) obuhvaene injenice se mogu vrednovati sa razliitih stanovita, c) u FI se ne sme uneti nita to se nije desilo misli se na fiktivne dogaaje.11

3. Naelo bilansnog identiteta to je zahtev za apsolutnom jednakou bilansa otvaranja jednog perioda sa zaklunim bilansom perioda koji mu prethodi. To znai da poetni bilans jedne godine mora biti apsolutno jednak zavrnom bilansu prethodne godine. Zato se na ovome insistira, koji su ciljevi i razlozi? Prvi razlog je obezbeenje naela potpunosti (onda ne moemo ispustiti ni jedan predmet koji je postojao na kraju prethodne godine). Smatra se da bi nepotovanjem ovog naela bila dovedena u pitanje zatita poverilaca i investitora. Ako bi neki od imovinskih predmeta bio izostavljen smanjila bi se garantna substanca za pokrie duga prema poveriocima koji su nam prole godine na osnovu te imovine odobrili kredit. Drugi razlog je da se onemogui manipulisanje finansijskim rezultatom (to tako to onemoguavamo unoenje fiktivnih i izostavljanje postojeih pozicija, ili nasumino menjanje vrednosti. Smanjenjem vrednosti OS smanjie se amortizacija na jeftinije sredstvo pa e se uz isti prihod i manje rashode dobiti vei rezultat. Ako pak podignemo vrednost rezultat e biti manji to je sve manipulacija rezultatom.) Do zakljunog bilansa stanja dolazimo zakljukom rauna glavne knjige preko rauna izravnanja. Glavna knjiga sledee godine se otvara na bazi rauna otvaranja. To znai da ovaj zahtev jo moemo forumulisati i kao zahtev da raun izravnjanja jedne godine bude jednak raunu otvaranja sledee godine, tj. da je njegova inverzna slika. (aktiva je na raunu otvaranja na strani potrauje a pasiva na strani duguje i obrnuto kod rauna izravnanja) Ovo pravilo se sme prekriti u dva sluaja: 1. Kada doe do monetarne reforme (brisanje nula ili izmena zakonskog sredstva plaanja). 2. Kada revizor zahteva da se izvre ispravke godinjeg obrauna (on pregleda godinji obraun, ocenjuje da li je sastavljen u skladu sa MRS i daje svoje miljenje) ako revizor smatra da izvetaj treba popraviti on e dati uzdrano miljenje i traie da se naprave ispravke. Te ispravke se rade na raunu otvaranja, ne popravlja se bilans prethodne godine. Tada ova dva rauna ne bi bila jednaka. 4. Naelo kontinuiteta je zahtev da se periodini rezultat utvruje tako da rezultat bude uporediv u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. Cilj je da se uporeivanjem prinosnog i finansijskog poloaja omogui procena razvoja preduzea, analiza se radi na osnovu perioda od najmanje pet godina. Ovo e omoguiti uporediv finansijski poloaj, jer se ne menjaju pravila za priznavanje rashoda i prihoda. Ovo naelo treba da sprei da se bez posebnog povoda ne vri promena ni naina prezentacije ni pravila procenjivanja. Kontinuitet se obezbeuje nemenjanjem naina ralanjivanja, nemenjanjem sadrine pozicija, zadravanjem istih metoda otpisivanja i zadravanjem istog dana bilansa. Isto ralanjivanje: smatra se da ne treba menjati redosled pozicija u bilansu i trai se da se ne menjaju nazivi pozicija. Nepromenjivost sadrine znai da se: ne sme vriti razdvajanje ili agregiranje bilansnih pozicija, ne sme vriti premetanje pozicija ili delova pozicija u druge12

pozicije(ekovi jedne godine kao HOV a druge kao gotovinski ekvivalenti). Ne menjati naine otpisivanja (metodom se utvruje vrednost otpisa a nain je neto drugo), nain moe biti direktan ili indirektan. Ne menjati dan bilansa kod nas nije problem jer postoji zakonska obaveza da dan bilansa bude 31.12. ali tamo gde postoji uticaj sezone preduzea mogu traiti odobrenje za pomeranje dana bilansa na poetak sezone kako bi FI izrazili pravi rentabilitet. Kada je odstupati od ovog naela? Razlozi mogu biti ekonomski i pravni. U ekonomske spada: promena proizvodnog programa preduzea(izbacimo proizvodnju i orjentiemo se samo na usluge), promena delatnosti(proizvodno pree u trgovinsko ili ugostiteljsko). U pravne razloge spada: promena pravne forme npr - doo u ad, promena veliine preduzea - firma prelazi iz forme malog u formu velikog preduzea i automatski se javlja potreba za drugaijim ralanjivanjem jer su zahtevi za malo preduzee skromniji. Materijalni kontinuitet se obezbeuje primenom istih pravila bilansiranja u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. To znai stalnost metoda procenjivanja i stalnost vrednosti. Stalnost procenjivanja postoji jer u MRS postoji mogunost odabiraja jednog od vie naina procenjivanja. MRS 16 kae da se procenjivanje a time i vrednovanje moe vriti primenom linearne, degresivne ili funkcionalne metode. Neotpisana vrednost e se naravno razlikovati. Naelo stalnosti insistira da se uvek primenjuje isti metod, da se ne menja izbor u zavisnosti od cilja bilansne politike. Vano je ne menjati i osnovu za odreivanje sadrine CK. Tako u CK moete ukljuiti sve trokove proizvodno funkcionalnog podruja ili samo varijabilne, moete ukljuiti i trokove finansiranja, ak i deo trokova uprave... MRS 2 nudi sve ove mogunosti ali se jednom nainjen izbor ne sme menjati. Pri otpisu potraivanja moe se ii na pojedinano procenjivanje ili paualno (npr banka paualno procenjuje kredite date za stanovnitvu za zimnicu pa nee procenjivati bonitet svakog pojedinanog dunika). Postoji situacija kada se moe odstupiti od ovog naela a to je kad ase poslovanje preduzea toliko promeni da primena dotadanjih pravila ima za posledicu precenjivanje finansijskog rezultata. Npr LIFO metoda je bila savrena do jue, ali su jue poele cene da se menjaju pa je postala prigodnija metoda prosene cene. Ako ovo odluite onda u napomenama morate objaviti da ste izvrili promenu raunovodstvene politike te je pri obraunu trokova materijala dolo do promene metoda sa lifo na metod prosene cene i da izraunate koliko su trokovi materijala po prosenoj ceni razliiti od trokova koji bi bili da ste zadrali LIFO metodu. Dakle, primenjenivana stara i primenjena nova raunovodstvena politika. Uslov stalnost vrednosti je zahtev da vrednost bilansnih pozicija iz zavrnog bilansa bude merodavna za sve kasnije bilanse. To znai da ako se u ovom i buduim bilansima potuje naelo istorijskog troka i naelo opreznosti vrednost imovine ne moe biti vea u kasnijim godinama od vrednosti u ovoj ili prolim godinama. Znai vi otpisujete, ali se drite te vrednosti od koje ste poli. Ovo se radi da bi se onemoguilo svojevoljno oblikovanje rezultata. Ovo naelo stalnosti13

vrednosti se javlja u dve varijante: kao naelo ograniene i neograniene povezanosti vrednosti. Naelo neograniene povezanosti vrednosti doputa da izvrite vanredna otpisivanja stalne imovine i zaliha onda kada procenite da je vaa imovina izgubila na vrednosti, ili su obaveze zbog npr promene kursa porasle... ali zahteva da se kada prou te vanredne okolnosti ne dozvoljava poveanje aktive ili smanjenje obaveza. Mnogo vei praktini znaaj ima naelo ograniene povezanosti vrednosti MRS 36. Ovo je malo fleksibilnije naelo jer uvaava da se okolnosti mogu promeniti, pa ako prestanu razlozi zbog kojih je izvreno otpisivanje preduzee moe poveati vrednost imovine odnosno smanjiti visinu obaveza, ali pritom postoje granice. Mogue je poveati samo do one vrednosti koju bi imovina imala da nije bilo vanrednih okolnosti. To znai da se vrednost zaliha moe poveati samo do njihove NV odnosno CK. Dakle, samo ako se anulira uticaj vanrednog otpisa. Npr imamo zalihe robe ija je vrednost od 10 000 smanjena na 7000. Prema naelu opreznosti moramo knjigovodstvenu spustiti na trinu vrednost pa mi otpisujemo 3000 ali se ispostavi da je 31.12. njihova vrednost 9000, i ovo naelo dozvoljava da mi podignemo vrednost robe za 2000 to knjiimo kao prihod. Dakle, imamo rashod 1000 za koliko je SV nia od NV. Ako opet ove zalihe prodamo za 10000 imamo dobitak od 1000. ta da nismo promenili vrednost sa 7 na 9 000? U januaru bi smo dobili dobitak od 3000 a u prethodnoj godini isti toliki gubitak. Realnije je dopustiti dopustiti poveanje da bi se dobio realniji rezultat i manja deformacija rezultata. Princip nie vrednosti ili neograniene povezanosti vrednosti se ne primenjuje na imovinu koja je dugorono vezana za preduzee. Ako je TV ispod KV otpisivanje se vri samo onda kada ste sigurni da je pad dugotrajne prirode to npr nije sluaj sa akcijama jer se njihova vrednost menja iz dana u dan, pa se ne trai da se vri otpisivanje jer je razlika prolazne prirode. Ali ako imate kratkorone HOV koje imate nameru da prodate u kratkom roku, onda morate vriti otpisivanje, onda morate potovati strogi princip nie vrednosti. Morate priznati taj gubitak jer ete prodaju izvriti u kratkom roku. Bilansiranje nije procenjivanje! Bilansirati znai odrediti kojoj kategoriji neto pripada (da li je neto sredstvo ili rashod, obaveza ili prihod...). Nekada je postojala mogunost da goodwill koji je plaen a nije previsok bude tretiran kao rashod perioda u kome je izvreno plaanje, da se ne aktivira, ve da se otpisuje tokom pet godina. To je ukinuto sa MRS 22. Vie nemamo mogunost da biramo kako emo bilansirati ali moemo birati kako emo procenjivati. Procenjivati znai odrediti vrednost odreenog dela imovine ili obaveze, mi dakle biramo nain na koji emo mu odrediti vrednost. Ono moe biti inicijalno i naknadno. Inicijalno prvi put, naknadno na svaki dan bilansa. Pitanje kako procenjujete znai kako odreujete vrednost.14

5. Naelo opreznosti je jako staro naelo, jo pre 14. veka. Definisano je kao potreba za opreznim odmeravanjem neto imovine i ono je sa vremnom samo dobijalo na znaaju. U poetku je formulisano da bi se zatitili interesi poverilaca. Polazi se od toga da je imovina dunika garantna supstanca za poverioce i da je potraivanje poverioca utoliko sigurnije ukoliko dunik ima veu imovinu. Zato se insistiralo da dunik nikada ne sme prikazati veu imovinu nego to ona stvarno jeste da trgovac nikada ne sme prikazati sebe bogatijim nego to stvarno jeste jer bismo u tom sluaju prevarili poverioce. Zato se jako puno insistira na primeni ovog naela. Kako se postie oprezno odmeravanje imovine? Neto imovina=A-O tj K=A-O Da bi se onemoguilo precenjivanje kapitala insistira se da se kapital odnosno imovina procenjuje najvie po NV. Dakle, gornja granica za procenjivanje aktive je NV. Osim gornje granice za procenjivanje aktive formulisano je jo jedno pravilo naelo nie vrednosti. Insistira se da se od NV tj CK odustane ako su na dan bilansa TV imovine nie od vrednosti po kojoj se ona vodi u knjigama. Razlika izmeu vie NV i nie TV bie tretirana kao gubitak to vodi smanjenju rezultata. Kada procenjujemo obaveze, one se procenjuju prema njihovoj NV. NV obaveze je iznos novca koji ste primili ili ako smo primili materijal od dobavljaa onda NV obaveze NV tog materijala. Prema naelu opreznosti NV obaveze predstavlja donju granicu procenjivanja obaveze. Obaveze se moraju proceniti navie ukoliko isplata obaveze zahteva vei iznos novca od onog na koji obaveza glasi. Iznos obaveze se podie do iznosa koji je potreban da bi se ta obaveza likvidirala. Ovo se moe desiti npr ako se promenio odnos evra i dinara i s. Vrednovanjem imovine nanie i obaveza navie bie onemogueno precenjivanje rezultata i neto imovine preduzea to i jeste sutina ovog naela. Ovo je do nedavno zadovoljavalo. Meutim, to vie nije dovoljno, jer je potraivanje bezbednije ukoliko se rentabilno koristi ta imovina. Rentabilno poslovanje pojavilo se kao drugi vaan uslov sposobnosti izmirenja obaveza dunika. Jer praksa je pokazala da ako dunik ne posluje rentabilno onda prvo troi svoj pa kapital poverilaca. Ovo se ispoljava kao zahtev za ne precenjivanjem rezultata tj zahteva se oprezno odmeravanje rezultata. Dakle, preduzee ne sme da pokae niti da ima veu imovinu nego to stvarno ima, niti da pokae da posluje uspenije nego to zaista posluje. Da bi se onemoguilo precenjivanje rezultata ustanovljena su sledea pravila: rezultat preduzea = prihodi rashodi. Rezultat je sastavljen i dobitaka i gubitaka iz pojedinanih transakcija tj njihovog zbira. Kod naela realizacije se zahteva da dobici/gubici da bi bili priznati moraju biti trino verifikovani, tj zabranjuje se iskazivanje nerealizovanih dobitaka/gubitaka. Ovo naelo utvruje kada je neto trino verifikovano, na koji nain treba utvrditi njegovu visinu i kako bilansirati uinke/imovinu do trenutka njene realizacije. To znai, imovinu treba vrednovati po NV ili CK. Da nema naela realizacije mi bismo mogli robu na zalihama iskazati kao dobitak u15

vrednosti po kojoj mislimo da je moemo prodati. Naelo realizacije kae da ne moete to uraditi dok robu ne prodate, a do tada je moete voditi po njenoj NV odnosno CK. Drugo naelo koje treba da omogui neprecenjivanje rezultata je naelo impariteta koje zahteva da gubici kao negativni oblici rezultata moraju biti priznati i pre nego to su trino verifikovani. Za dobitke se UVEK trai da budu trino verifikovani, a za gubitke je dovoljno da su nastali, ne moraju biti trino verifikovani a moraju biti uzeli u obzir pri utvrivanju rezultata. Ovim su u bilansu suprotstavljeni realizovani dobici i nastali a nerelalizovani gubici. Takav gubitak je npr pojava nenaplativih potraivanja tj iznos koji neemo naplatiti je gubitak koji se unosi u bilans uspeha i pre nego to naplatimo naplativi deo tog potraivanja. Isto je i sa otpisivanjem neispravnih zaliha materijala ili robe. Naelo nie vrednosti i naelo impariteta su odreenoj vezi. Prvo naelo trai da se izmeu NV i TV imovine bira ona koja je nia. Drugo naelo trai da ako postoji gubitak priznajte ga odmah. Naelo nie vrednosti je usmereno na pravilno odmeravanje vrednosti imovine. A naelo impariteta je usmereno na onemoguavanje precenjivanja rezultata. Oba naela imaju iste posledice, dakle dovode do priznavanja gubitaka, ali njihova visina je razliita. Po naelu nie vrednosti vi se pitate koja je TV neke imovine kao kad biste hteli ponovo da je nabavite, naelo impariteta se pita za koliko bi tu imovinu mogli da prodate a te dve vrednosti su esto razliite. Gubitak e biti vei po naelu impariteta od onog ustanovljenog po naelu nie vrednosti. Smisao naela impariteta je da se onemogui prenoenje gubitaka iz tekueg u naredne obraunske periode. Ovo oprezno odmeravanje imovine dovodi do formiranja latentnih rezervi. Iz naela opreznosti su izvedena ova dva naela naelo realizacije i naelo impariteta. 6. Naelo merodavnosti ovog naela nema u koceptualnom okviru MRS ali ono postoji u 4. Direktivi evropske unije i u praksi bilansiranja. Ovim naelom se regulie odnos izmeu poslovnog i poreskog bilansa zbog razliitig ciljeva koje imaju. Cilj poslovnog bilansa je iskazivanje raspodeljivog rezultata, a cilj poreskog bilansa je iskazivanje rezultata koji e biti predmet oporezivanja. U nekim zemljama je poslovni i poreski bilans jedno. To znai da se za njegovo sastavljane primenjuju i ona pravila iz zakona o porezu na dobit. U drugim zemljama pa i u naoj sastavljaju se dva bilansa. Ova dva bilansa su povezana jer je poslovni bilans osnovica za izradu poreskog bilansa. Sastavi se prvo poslovni bilans pa se on koriguje u skladu sa zakonom o porezu na dobit i konvertuje u poreski bilans. Naelo merodavnosti ovde kae da je poslovni bilans merodavan za poreski bilans. Prvi zahtev ovog naela je da sve pozicije koje su aktivirane u poslovnom moraju biti aktivirane i u poreskom bilansu. Dakle, nije doputeno da u poslovnom bilansu neto iskaete kao sredstvo a u poreskom bilansu to isto tretirate kao rashod. Drugi zahtev ovog naela odnosi se na obavezu pasiviranja: sve to ste iskazali kao obavezu u poslovnom bilansu mora se iskazati kao obaveza i u poreskom bilansu.16

Trei zahtev se odnosi na tretman prava izbora. U MRS su zadrana prava izbora pri utvrivanju vrednosti pojedinih bilasnih pozicija. Izmeu poslovnog i poreskog bilansa postoje razlike ba u ovom podruju. U poreskom bilansu su ova prava izbora suena ili potpuno ukinuta. Npr. u MRS 2 koji se odnosi an zalihe, doputa se primena metode prosene cene i primena FIFO metode za odreivanje utroenih zaliha. Bila je dozvoljena primena LIFO metode ali je to ukinuto. Poreski propisi dozvoljavaju primenu samo metode prosene cene. Kod otpisivanja imovine MRS 16 dozvoljava primenu linearne, degresivne i funkcionalne metode. Poreski propisi dozvoljavaju to isto ali kod degresivne metode ograniavaju visinu stopa koje moete primeniti. Ako ste primenili viu stopu u poslovnom bilansu moraete pri sastavljanju poreskog bilansa da je spustite na nivo koji poreski propisi zahtevaju. Postoje situacije kada zbog ostvarenaj nefiskalnih ciljeva poreske politike poreski propisi postaju merodavni i za sastavljanje poslovnog bilansa. To se zahteva obino onda kada preduzee trai neke poreske olakice. Npr drava moe da vam dozvoli ubrzano otpisivanje opreme koja se nalazi u vaim pogonima u pograninom podruju zbog veeg stepena rizika ali vam zahteva da te vie stope primenjujete i u poslovnom bilansu. Ili elite da formirate rezervisanja za penzije (kada dobrostojea firma obezbeuje svojim radnicima dodatne penzije, pa oni imaju skromnu dravnu i dodatnu penziju od preduzea) na taj nain to preduzee u toku rada radnika odvaja odreena sredstva iz dobitka pre poreza u odreene fondove koje predstavljaju jake finansijske institucije. Interes preduzea je da godinama korisiti ova beskamatna i neoporezovana sredstva. Interes radnika je da za neto malo skromniju zaradu obezbede sebi sigurniju budunost uz ovu duplu penziju. Interes drave je oslobaanje od pritiska da toj kategoriji radnika obezbeuje vee penzije. No drava trai da se ovaj manji iznos dobiti ne iskae samo u poreskom nego i u poslovnom bilansu. Ovo pravilo je poznato kao naelo obrnute merodavnosti. Ova merodavnost se javlja kada preduzee eli da iskoristi odreene poreske olakice. 7. Naelo pojedinanog vrednovanja je zahtev da se vrednost pojedinih imovinskih predmeta, prava i obaveza procenjuje pojedinano, ali ne i kapitala jer je on razlika izmeu aktive i obaveza. Ovo ne znai i pojedinano iskazivanje. Ako se ovo naelo ne bi potovalo ne bi bilo mogue primeniti ni neka druga naela, npr naelo realizacije ili naelo impariteta (ne moemo proceniti da li je neko potraivanje naplativo i postoji li gubitak ako ne bismo potovali naelo pojedinanog vrednovanja). 8. Naelo stalnosti poslovanja naziva se i going concern princi. Ovo se u MRS vodi ne kao naelo ve kao pretpostavka finansijskog izvetavanja. Ovo naelo trai da se kod sastavljanja FI izjasnite da li se FI odnose na preduzee koje nastavlja sa poslovanjem ili prestaje sa poslovanjem (ako je osnovano radi odreenog poduhvata npr drava vam da koncesiju da poseete 50ha ume a vi to moete uraditi za manje od godinu dana, pa17

opremu uzimate u zakup, testere kupujete, iznajmljujete radnike i sl. Neete obraunavati periodini rezultat za mesec dana ve totalni rezultat na kraju veka poslovanja). Na ovom pravilu su insistirali Englezi i Amerikanci pa je tako uvedeno u 4. Direktivu. Ako se poslovanje preduzea zavrava njegova imovina se procenjuje po likvidacionoj vrednosti jer ete tu imovinu prodati, dakle gleda se vrednost po kojoj se ta imovina moe prodati. Ako se FI odnose na preduzee koje nastavlja sa radom, mi ne moemo sastaviti totalni rezultat ve periodini. To se ini fingiranjem prekida poslovne aktivnosti iako znamo da mnoge operacije uopte nisu dovedene do kraja, zbog toga prihodi i rashodi nisu jednaki prilivima i odlivima. Zato se rezultat ne utvruje kao razlika izmeu isplata i uplata ve kao razlika izmeu prihoda i rashoda. Taj rezultat se dakle ne utvruje na gotovinskoj ve na obraunskoj osnovi. Imovina se u ovom sluaju vrednuje u skladu sa naelom istorijskog troka i naelom nie vrednosti. Kada date izjavu u FI da firma nastavlja sa poslovanjem to znai da e ona poslovati u narednih 12 meseci. MRS se odnose na preduzea koja nastavljaju sa poslovanjem. FI preduzea koaj prestaju sa poslovanjem udlaze u steaj ili likvidaciju, se sastavljaju na bazi posebnih pravila. 9. Naelo realizacije rekli smo da su iz naela opreznosti izvedena dva naela naelo realizacije i naelo impariteta. Danas je to samostalno naelo. Ovo naelo predstavlja zahtev da se u bilans uspeha mogu uneti samo oni dobici/gubici koji su trino verifikovani. Primarni cilj je onemoguavanje precenjivanja periodinog rezultata. S druge strane obezbeuje se da se dogaaj nabavke uini neutralnim po rezultat jer je zabranjeno iskazivanje nerealizovanih rezultata. Nije dovoljno da nabavite robu i da znate da ete je prodati. Potrebno je da je zaista i prodate. Nabavni faktori proizvodnje moraju biti iskazani po NV. Dva su pitanja na koje princip realizacije treba da prui odgovor: a) Trenutak kada prihod nastaje? Ovde treba razlikovati trenutak realizacije od procesa realizacije. Sve faze poslovnog ciklusa su usmerene ka realizaciji. Zato se ceo ciklus od nabavke faktora proizvodnje pa sve do samo prodaje i naplate oznaava kao proces realizacije. To je ceo taj poslovni tok od nabavke do isteka garantnog roka prodatih uinaka. U okviru tog procesa postoji veliko broj trenutaka koji konkuriu da budu priznati kao trenutak realizacije. Jer pod trenutkom realizacije podrazumevamo trenutak nastanka prihoda. Da li je to trenutak naplate ili neki od ranijih trenutaka. Ne postoji jedinstven odgovor na ovo pitanje. Db=Prihodi i Gb=Prihodi Rashodi za R>P Ako govorimo o priznavanju prihoda mislimo na onaj deo prihoda koji je priznat kao dobitak. Zato u sklopu ovog naela moemo govoriti o priznavanju prihoda jer je Db deo18

tog prihoda. Slino je i sas gubitkom to je nedostajui prihod za pokrie rashoda ili deo rashoda koji nije pokriven prihodom. Izbor trenutka realizacije je stvar konvencije dogovora. To je tako jer prodaja moe biti realizovana na razliite naine. Izbor zato zavisi u kakvim okolnostima se prihodi ostvaruju. Naelo realizacije postavlja samo jedno pravilo: prihod ete priznati u trenutka prelaska rizika sa poslodavca na kupca. Prema vrstama prodaje razlikujem otrenutak realizacije:

Prodaja za gotovo je dominirajui nain prodaje u maloprodaji i najednostavniji za odreivanje trenutka realizacije. Poklapaju se tokovi gotovine i rentabiliteta. U trenutku davanja novca i uzimanja robe rizik prelazi sa poslodavca na kupca pa je trenutak realizacije lako utvrditi i prihod od prodaje je nastao. ali ta se deava ako se kupac predomisli i naknadno vrati robu? To je to se dogaa ali je izuzetak a ne pravilo, zato e se u tom sluaju izvriti storniranje ranije evidentiranog prihoda. Ne moemo odlagati trenutak realizacije zato to e moda jedan od hiljadu kupaca vratiti robu.

Prodaja na kredit situacija je neto drugaija. Ova prodaja nije praena naplatom u istom trenutku. Isporuka robe prethodi naplati. Tu dolazi do podvajanja rentabilnog i novanog toka, prihodi nisu praeni naplatom, ve nastanak prihoda predhodi naplati. Od isporuke proizvoda do naplate dolazi do formiranja potraivanja. Do priliva gotovine dolazi u trenutku naplate potraivanja. Pitanje bi bilo da li trenutak realizacije nastaje u trenutku naplate potraivanja ili je to trenutak kada prodavac preda robu kupcu. Polazei od toga da je za priznavanje prihoda relevantno da su svojina i rizici u trenutku predaje robe prelaze sa prodavca na kupca raunovoe su na stanovitu da je za priznavanje prihoda dovoljno da kupac prihvati robu i fakturu. Da potraivanje koje nastaje predstavlja samostalan deo imovine preduzea, i da prigovor a ta ako ne naplatimo deo ili sve treba da testiramo kao pitanje vrednosti potraivanja a ne kao pitanje da li je prihod nastao ili ne. A ako se dogodi da potraivanje ne bude naplaeno u celini tu razliku treba otpisati na tered rashoda. Trenutak sticanja prihoda je dakle trenutak isporuke. Cena relevantna za utvrivanjeprihoda je prodajna cena to znai da e eventualni dati popusti uticati na visinu prihoda. Da bi prihod bio priznat insistira se da faktura bude uredna u formalnom i materijalnom pogledu. Formalna urednost fakture podrazumeva da je faktura poslata na vreme, da je faktura pokrivena otpremnicom tj. da je roba isporuena ( faktura se pie na osnovu ugovora o prodaji i otpremnice), iz fakture se mora jasno videti kada je prihod nastao, kolika je visina prihoda i isporuka koje robe je osnova za nastanak. Materijalna vrednost fakture SE NE ODNOSI NA RAUNSKE OPERACIJE ve da li je19

isporuka na koju se faktura odnosi bila ispravna, u skladu sa dogovorom sa kupcem. Ovim se eliminie mogunost da doe do storniranja prihoda jer kupac odustaje od kupovine, da mu roba ne odgovara. Dakle, bitno je da isporuka bude u skladu sa kupoprodajnim ugovorom: da smo poslali onu robu koja je u ugovoru, u koliini u kojoj je dogovoreno, u kvalitetu koji je dogovoren u roku koji je utvren... tako kupac nema osnova da osporava isporuku.

Avansno plaanje robe je kada akt plaanja prethodi isporuci. To je ist akt finansiranja koji nema veze sa prihodima. Mi nemamo prihod ve obavezu prema tom kupcu. Prihod emo priznati kada isporuimo robu za koju je kupac unapred platio.

Proizvodnja i prodaja proizvoda koja se protee kroz vie obraunskih perioda ovo je specifian sluaj ( mostogradnja, graevinarstvo, poljoprivreda, brodogradnja i sl.). U ovom sluaju je za proizvodnju potrebno vie obraunskih perioda. Ako bismo trenutak nasdtanka prihoda tretirali kao trenutak predaje robe kupcu onda bismo u svim periodima koji prethode trenutku predaje a u kojima se taj proizvod proizvodi bi bili bez prihoda a trokovi i rashodi bi postojali i mi bismo iskazivali gubitke, a u periodu u kom je roba predata kupcu imali bismo iskazan viskoki dobitak. Ovo vrsto potovanje forme nije u skladu sa ciljevima finansijskog izvetavanja jer ima za posledicu nerealno predstavljanje prinosnog poloaja preduzea. Dakle nije istina da oni dve godine rade sa velikim gubicima a onda tree odjedanput iskau ogroman dobitak. to je trenutak kada treba dati prednost ekonomskoj sadrini u odnosu na formu. Opravdano se moe postaviti pitanje: da lu dobitak nastaje u trenutku predaje proizvoda kupcu ili tada samo postajemu sigurnu i visinu nastalog dobitka? Mnogo je izvesnije da dobitak nastaje tokom itavog perioda proizvodnje proizvoda. Dakle, da u svakoj fazo izrade proizvoda mi gradimo dobitak ija e konana visina biti utvrena u trenutku kada proizvod bude zavren i predat kupcu. Ako je to tako onda je sasvim celishodno da ukupan dobitak to ete ostvariti prodajom jednog broda ima smisla podeliti na one obraunske periode u kojima se taj brod gradi. Kako emo izraunati koliki deo dobitka treba svakom obralunskom periodu dodeliti? Iz tih razloga se obino priznavanje prihoda uslovljava mogunou podele porudbine na vie delova ili faza. Pa se poslovi oko izgradnje korita npr. tretiraju jednom fazom i sl za druge delove broda. Ovo nam omoguava da kontroliemo deo izvrenih radova i da u skladu sa time dodelimo odgovarajui deo prihoda. MRS II - Ugovori o dugoronoj izgradnji se bavi ovom problematikom. Dakle, koliko prihoda treba dodeliti svakom obraunskom periodu se dobija korienjem metode dovrenosti radova tj. utvrivanjem stepena dovrenosti radova. Prva je da trokove koji su trebali nastati za izvreni obim poslova stavite u odnos sa ukupnim planiranim trokovima ( npr. 10 000/50 000=20% - vi ste obavili 20% od planiranih poslova).20

Uzimaju se planirani trokovi da bi se eliminisala eventualna prekoraenja. Ako je stopa dovrenosti 20% onda vi tom periodu imate pravo da dodelite 20% dobitka i tako dobijete rezultat datog obraunskog perioda. Druga mogunost je da ako znate kolika je zaraunata stopa dobiti po trokovima koji su nastali raunom vie sto dodate planiranu stopu dobitka i tako doete do prihoda. Ako je planirani dobitak 30% u odnosu na trokove 10 000 va dobitak bi morao biti 13 000. To zavisi od tipa ugovora ( ugovori tips trokovi plus, ugovori sa fksnom cenom). Prihod= trokovi+dobitak. Ovo moete izraziti i u naturalnim jedinicama. Imate recimo broj radnih sati, stavite u odnos planirani broj radnih sati za dati obim sa ukupnim brojem radnih sati i opet ete dobiti stepen dovrenosti. Meutim da biste ovu metodu primenili moraju biti ispunjeni odreeni uslovi: da proizvodite proizvod za poznatog kupca, da se visina prihoda moe pouzdano utvrditi ( ne mora ba u dinar), da je porudbina deljiva, ( da dakle postoji mogunost utvrivanja stepena dovrenosti), da ne postoji rizik od prekuda posla i da ne postoji rizik od naplate. Ukoliko ne moete pouzdano izmeriti visinu prihoda a postoji izvesnost da e on biti ostvaren onda MRS II doputa da priznate kao prihod iznos koji je jednak trokovima koji su nastali u tom obraunskom periodu. Tj. da ako ne moete iskazati dobitak da makar ne iskazujete gubitak kad ve ne moete pouzdano utvrditi visinu prihoda. Ovo pravilo utvrivanja stepena dovrenosti se nudi samo kao mogunost a ne obaveza. Primena ovog pravila zahteva razvijeno pogonsko knjigovodstvo, jer pre nego to uete u ovaj posao vi morate imati jasnu predstavu koliko e vas to kotati, i u toku proizvodnje vi morate tano znati koliki je pripadajui deo trokova svakog skupa aktivnosti.

Prihodi od prodaje usluga trenutak priznavanja prihoda je trenutak izvrenja usluge u visini pc te usluge. Meutim, kod usluga od zastupstva stvar je neto kompleksnija. Taj prihod se ne moe vezati za izvrenje jer vi svaki dan vrite poslove zastupanja al neete svaki dan evidentirati prihode. Ovde je pravilo da se nastanak prihoda vee za dospelost usluge za naplatu. to znai da ste ugovorom o zastupanju utvrdili koji su to vremenski razmaci u kojima ete vaem principalu fakturisati vau robu. recimo u ugovoru kaete: provizija se obraunava i fakturie meseno. I tada vi evidentirate potraivanje prema principalu i prihod.

Prihodi od kamate Nastanak kamate kao prihoda se vezuje za protok vremena. Ovde se ne postavljaju ogranienja u pogledu duine tog perioda. ako raunamo rezultat meseno i visinu prihoda od kamate emo obraunavati meseno nezavisno od trenutka naplate. Irelevantan je trenutak naplate sa stanovita obrauna prihoda. Kljuno je da li je kamata kao prihod nastala. To zavisi kada ste pare dali i koliko je vremena od tada prolo. Ako ste pare dali danas kamata je nula, ali ve sutra ete imati kamatu os jednod dana, na kraju meseca ete imati kamatu za21

trideset dana. Protok vremena dovodi do nastanka prihoda. ( kod menica smo u trenutku predaje menice visinu mesene obaveze utvrivali tako to smo na naminalni iznos duga dodavali kamati za period u kome emo koristiti sredstva naeg dobavljaa).

Prihodi od uea u kapitalu prihodu su u ovom sluaju u vidu dividende u sluaju AD ili uee u dobitku u sluaju doo. Kada se moe priznati prihod od dividende? ne moe odmah jer firma u ijem kapitalu uestvujete ostvaruje dobitak u 2004. godini i vi imate pravo uea u delu tog dobitka, meutim u praksi ga vi na moete knjiiti kao dobitak u 2004. godini. Ovo iz razloga to skuptina akcionara odluuje o raspodelu ovog dobitka poetkom ili sredinom 2005. godine i sve do raspodele vi nemate pojma koliki je va dobitak. I zato kada u bilansu uspeha vi vidite prihodi od dividendi da znate da je re o dividendama koje potiu iz dobitaka iz prethodna godine.

b) Kako se utvruje visina prihoda odgovori su dati u okviru svakog pojedinanog sluaja, gore.

10. Naelo razgranienja prema predmetu i vremenu za razliku od naela realizacije koje se bavilo priznavanjem rezultata i prihoda iji su deo ti rezultati ovo naelo se bavi pitanjem dodeljivanjem rashoda onim obraunskim periodima u kojima su nastali prihodi koji su te rashode izazvali. Ovo naelo se jo naziva i naelo uzronisti, u anglosaksonskoj literaturi je poznato kao matching principle. Naelo se bavi time da razgranii ulaganja koja u izvrena u jednom obraunskom periodu na ona koja e doneti prihode u budunosti ( koja nisu utroena i koja e biti iskazana u bilansu stanja kao imovina) i ona koja su povezana sa prihodima tog obraunskog perioda ( koja e kao rashod biti iskazana u bilansu uspeha). Kada bi nabavka bila jednaka potronji i proizvodnja jednaka prodaju problema razgranienja ne bi ni bilo. Sve to smo nabavili bilo bi rashod i sve to smo prodali bilo bi prihod ali u praksi to skoro nikad nije sluaj. Praksa je da imate faktore proizvodnje koje ste nabavili u ovom obraunskom periodu ali jedan deo e biti potroen sada a jedan deo e biti troen tokom narednog obraunskog perioda i automatski imate problem da razgraniite koji deo faktora proizvodnje je potroen za ostvarivanje prihoda u ovoj godini. Koji se instrument ovde koristi? Pa CK prodatih uinaka. I ona je rashod perioda u kome je sadran odgovarajui deo faktora proizvodnje koji je utroen da bi ti proizvodi bili proizvedeni i prodati. Za sada ne postoji bolji nain da potronju jednog perioda iedntifikujemo kao rashod osim da troenja najpre veemo za proizvod, a da u trenutku njegove realizacije troenja prevedemo u rashod. To znai da u toku proizvodnje mi imamo22

samo transformaciju oblika imovine. Trokovi ne smanjuju imovinu preduzea ve je transformiu. Ali u trenutku prodaje gotovih proizvoda se imovina smanjuje za CK prodatih proizvoda i vi tada beleite smanjenje imovine i rashod. Osnovi je onaj problem koji vezan za utvrivanje CK, to je problem kod dodeljivanja indirektnih trokova baze za dodeljivanje indirektnih trokova zavisi tanost obrauna CK, pa i vrednost zaliha i vrednost rezultat. Ovaj problem je sve znaajniji jer uee direktinih trokova konstantno opada poslednjih godina i raste znaaj indirektnih trokova.

Osim razgranienja prema predmetu postoji i problem razgranienja prema vremenu jer postoje rashodi koji nisu vezani za nastanak uinka jer im oni nisu uzrok nastanka. Ti rashodi cezani za protok vremena su rashodi kamata, zakupnine i sl. Pravilo je da rashod treba dodeliti vremenu u kom je nastao nevezano da li je i kada taj rashod plaen. relevantno je da li je taj rashod nastao. ako je on unapred plaen imamo potraivanje A VR, a u suprotnom imamo obavezu PVR.

taju od sluaja do sluaja. Takvi su rashodi vezani za ukidanje rezervisanja ( to su pozicije u pasivi koje treba da obuhvate obaveze ija nam visina i rok dospea nisu poznati na dan bilansa. Mi procenjujemo visinu obaveze ali ako nam se desi da obaveza bude vea od izdvojenog rezervisanja mi emo imati isplatu veu od visine rezervisanja. Tu razliku tretirammo kao Ostail rashodi. On je specifian jer nije nastao u ovom periodu, ve u periodu kada smo formirali rezervisanje, ali poto nismo bili u stanju da u dinar procenimo visinu tog rashoda u trenutku ukidanja rezervisanja pojavljuje se jedan rashod koji ima karakter ispravljanja rezultata onog perioda u kome je rezervisanje formirano. Zato e rezultat perioda u kom se ova obaveza plaa biti nii nego to bi bio da smo rashod pravilno procenili i formirali vea rezervisanja.), naknadni otpisi potraivanja ( mi se na kraju godine trudimo da koliko god je mogue tano procenimo koliko je od potraivanja naplativo a koliko ne. I sad, moe se desiti da naplatite manje od onog to ste procenili. Taj rashod ekonomski pripada prethodnoj godini kada ste planirali koliko ete otpisati, ali ga morate pripisati ovoj godini u kojoj se pojavio), tete koje su nastale ranije a iju naknadu niste uspeli da ostvarite preko osiguravajueg zavoda. Svi ovi rashodi imaju karakter ispravki rezultata iz prethodnih godina. Pravilo je da ih priznajemo ne u onoj godini kojoj ekonomski pripadaju ve ih priznajemo u onoj godini kada smo za njih saznali.

to se tie rashoda koji su posledica vanrednih okolnosti moramo ih priznati u trenutku nastanka jer se ne mogu planirati.23

Postoje i rashodi bez protuinidbe i to su: manjkovi na sredstvima koje ne moete nadoknaditi, trokovi neiskorienog kapaciteta ( da podsetimo trokovi kapaciteta su fiksni bez obzira na obim ), dati pokloni i sl.

11. Naelo impariteta je veoma staro naelo, ima ga u pisanim tragovima iz 14-og veka, a kodifikovano je u 17 veku. To znai da je primeeno da nije dovoljno da rashodima tekueg perioda tretiraju samo oni rashodi koji su povezani sa tekuim prihodima, ve da se moraju uzeti u obzir i one rashode, iz razloga opreznosti, koji su nastali u tom tekuem periodu a nisu u vezi sa prihodima iz tog perioda dakle, bez obzira da li su ili nisu trino realizovani. Takvi su npr. pad vrednosti robe ispod NV zbog promene mode valonizuje se po vrednosi po kojoj se moe prodati). Dakle, iako ta roba jo nije prodata taj gubitak postoji i treba ga iskazati u suprotnom prenosimo gubitak u naredni obraunski period.

Naelo je vremenom dobijalo na znaaju. u 17 veku se ono javlja kao opti zahtev i od tada mu znaaj raste danas je on u obliku MRS 36 Obezvreenje imovine, on se bavi konkretnom primenom naela impariteta na vrednovanje konkretnih imovinskih oblika. Cilj naela je da se njegovom primenom gubici nastali u ovom periodu budu ovom periodu i dodeljeni i da ne budu preneti u budue obraunske periode. Ovim se obezbeuje da nam periodnini rezultat bude oprezno odmeren.

Dobici Realizovani

Gubici Realizovani Nerealizovani Naelo realizacije Naelo impariteta

Prvobitno je naelo impariteta bilo primenjivano samo na zalihe jer su u vreme kada se ono pojavilo zalihe inile najvei deo imovine jednog preduzea. Vremenom je proireno polje imovine na koje se ovo naelo primenjuje: na sve oblike aktive i na sve obaveze.

24

Kada je mogue primeniti ovo naelo? Naelo impariteta se moe primeniti samo ako se FI zasnivaju na pretpostavci kontinuiteta poslovanja i ako se za vrednovanje koristi istorijski troak. Ako se imovina pak vrednuje po dnevnim vrednostima onda znai da emo takvim vrednovanjem na dan bilansa sve gubitke sadrane u imovini objektivirati. Ali ako je vodimo po istorijskim vrednostima onda te razlike postoji. to znai da se za stavljanje bilansa likvidacije npr. ne moe primeniti ovo naelo jer su vrednosti imovine likvidacione tj. dnevne vrednosti po kojima se moe prodati.

Primena ovog naela nije u skladu sa naelom uzronosti. Prema naelu impariteta zahteva objektiviranje svih gubitaka koji su u ovom periodu nastali bez obzira da li su uzrokovani prihodima ovog perioda ovo da u bilansu uspeha ne bi bilo skrivenih gubitaka ime se obezbeuje ouvanje kapitala ( tako to se ne iskazuju precenjeni dobici).

Kako se odmerava vrednost na osnovu koje odreujemo gubitke? Prema naelu nie vrednosti imovina se vrednuje po onoj vrednosti koja je nia od ove dve: vrednost po kojoj se vodi u knjigama i TV tj. cena ponovne nabavke. Naelo impariteta se pita za koliko ja tu imovinu mogu unoviti a ne ponovo nabaviti. Ova vrednost je po pravilu nia od one po kojoj se ta imovina moe ponovo nabaviti. To nije likvidaciona vrednost kada hitno moram sutra da prodam. Dakle, ako je ne mogu prodati ni po iznosu po kome je vodim u knjigama onda taj gubitak mora biti utvren i priznat. Gubici nastaju ako se prodajom imovine ne mogu pokriti sredstva potrebna za njeno sticanje.

Na kojim pretpostavkama poiva utvrivanje gubitaka prema naelu impariteta? Gubici utvreni po naelu impariteta mogu ali ne moraju biti jednaki onima koji su razlika izmeu vrednosti u knjigama i dnevne TV. I drugo, za utvrivanje gubitaka nisu merodavne dnevne vrednosti na tritu nabavke nego vrednosti imovine na tritu prodaje za koliko mogu da prodam.

Da li se u vrednosti zaliha gotovih proizvoda ili robe nalaze skriveni gubici? 1. Roba se u knjigama evidentira po svojoj NV. Treba proveriti na tritu prodaje koje su njene prodajne vrednosti. Treba proveriti moe li se ona prodati najmanje po NV. Treba uzeti u obzir i trokove prodaje. NV=100 din25

PV=101 din vtp.=0 Nema gubitka. Ali po pravilu varijabilni prodajni trokovi postoje. Zato NV treba uveati za taj iznos. NV=100 din PV=101 din Vtp=2 din Neto PV=NV-vtp=99 Gubitak=1 din Sad vrednost ove robe u knjigama treba smanjiti na 99 din.

2. Zalihe gotovih proizvoda su vrednovane po CK. CK=800 din PV=900 din Vtp=60 din Neto PV=840 din Nema skrivenih gubitaka jer je neto PV vea od CK.

3. Zalihe nedovrene proizvodnje se vode po CK. Ali nedovrena proizvodnja najee nije predmet prodaje pa imamo problem. Zato na CK moramo dodati varijabilne trokove prerade da bi nedovrena proizvodnja postala gotov proizvod. CK=600 din Var T. Prerade= 180 din Got. p.=780 din Sada to uporeujem sa neto PV gotovih proizvoda. FV=800 din26

Vtp=20 din Neto PV=780 Poto je neto PV=PV gotovih proizvoda onda neemo ni zaraditi ni izgubiti ovde.

4. Gubici u zalihama materijala. Zalihe materijala se vode po NV. Materijal nije namenjen prodaji ve preradi, pa mi moramo da utvrdimo koja e biti CK gotovih proizvoda i to uporedimo sa neto PV ( od tog materijala proizvedeni gotovi proizvodi). Bilo bi jednostavno kada bismo na dan bilansa imali po vrsti i po koliini imali tano onoliko materijala koliko nam je potrebno za proizvodnju gotovih proizvoda. ali to je retko tako. Pretpostaviemo da u proizvodnji nekog proizvoda koristimo samo jedan materijal i da uzmemo dva nita se ne menja sem rauna. Pa tako , za 1000 kom gotovih proizvoda nama treba 1500kg materijala. Na zalihama 31.12. imamo 1300 kg. Zato moramo utvrditi koliko e nas kotati tih dodatnih 200kg da bismo te zalihe pretvorili u gotov proizvod. Treba uzeti u obzir i varijabilne trokove prerade.

NV materijala ( za 1000kom)

=1500 kg*2 din

=3000 din

=1300kg* din =3000 din Dodatne zalihe Zalihe materijala za 1000 proizvoda= +varijabilni trokovi prerade =CK = = =200kg* din =500 din

3500 din 1000 din 4500 din

PV ( po komadu je 6 din) - varijabilni trokovi prodaje =Neto PV

= = =

6000 din 400 din 5600 din

27

U zalihama materijala nema skrivenih gubitaka jer je obraunata CK manja nego neto PV. Dodatne Slie samo da bismo uporedili kolika bi bila CK gotovih proizvoda da imamo dovoljno materijala u zalihama. AKO POSTOJI GUBITAK on se u celom iznosu tereti na ovaj period odnosno gubitak iskazujemo u bilansu uspeha na teret Ostalih rashoda kao da imamo 1500kg materijala iz razloga opreznosti.

Primer: preduzee proizvodi jedan proizvod. Za proizvodnju tog proizvoda je potrebno 0.5 kg materijala A i 0.3 materijala B. Prosena NV materijala A je 2 din, prosena NV materijala B je 5 din. Na dan 31.12 na zalihama se nalazi 50kg materijala A i 10 kg materijala B. Varijabilni trokovi prerade iznose 0.3 din po komadu. PV po komadu je 7 dinara. A varijabilni trokovi prodaje po komadu 1 din. Da li u zalihama postoje skriveni gubici? ( uzmite one zalihe koje su vee i koliko od njih moete proizvesti proizvoda tj. 100 komada proizvoda za 50 kg materijala A).

5. Utvrivanje gubitaka u stalnoj imovini opremi ( postrojenjskoj imovini). Ovde imamo sledei problem neemo je prodati kao gotov proizvod pa ne moemo raunati njenu NV i neto PV. Pre svega moramo saznati kolika je sv te imovine ali je ne moemo porediti sa dobitkom jedne godine jer emo tu imovinu koristiti u vie obraunskih perioda. Dakle moramo sabrati koliko e nam ta imovina u prvoj, drugoj... i petoj godini doneti prihoda, ali vodei rauna o vremenskoj vrednosti novca treba ih svesti na dananji dan. Sadanja vrednost imovine + sadanja vrednost rashoda = zbir koji treba porediti sa diskontovanom vrednou prihoda koje e korienje tog sr dati. Ako je zbir sv i diskontovane vrednosti trokova nii od diskontovane vrednosti prihoda onda u vrednosti ovog sredstva nema skrivenih gubitaka. U suprotnom skriveni gubitak postoji i vrednost tog sredstva treba umanjiti za vrednost tog gubitka. Ovo se naziva raun ostatka ta mi ostane kada pokrijem sv i sve trokove koje je to sredstvo izazvalo.

SV Prihodi Rashodi

=5000 din =5000 din + 4000 din + 3000 din ( u I, II i III godini) =1000 din + 1100 din + 1200 din ( u I, II i III godini)

28

Za diskontnu stopu uzimamo kamatnu stopu na uloena sredstva za 3 godine, recimo 5% godinje.

6. Utvrivanje gubitaka u vrednosti potraivanja. SV potraivanja na dan bilansa se uporeuje sa iznosom oekivane naplate. Ako se oekuje nia naplata od iznosa na koje poraivanje glasi onda ga treba umanjiti za taj iznos jer postoji gubitak i treba ga iskazati. 7. Utvrivanje gubitaka u vrednosti obaveza. Gubitak postoji ako je obaveza podcenjena ako za njenu isplatu treba izdvojiti vei iznos od onog na koji ona glasi i tada je treba uveati za taj iznos. Bilansni delikti

Nastaju kao posledica nepotovanja naela urednog balansiranja. Postoje dve vrste bilansnih delikata: 1 zamagljivanje bilansa kao laki bilansni delikt i 2 falsifikovanje bilansa kao tei bilansni delikt.

Zamagljivanje bilansa Zamagljivanje bilansa nastaje kao posledica nepotovanja ili krenja naela jasnosti. To znai da su u zamagljenombilansu i neto imovina i rezultat iskazani tano ali su informacije koje su namenjene korisnicima predstavljene nejasno. Cilj je da se korisnici navedu da na osnovu takvih informacija donesu takve zakljuke i odluke koje su povoljne za ns a tetne za korisnike.

Zamagljeni bilans se moe otkriti tako to emo proveriti da li su potovana sva pravila koja trai naelo jasnosti. To znai da u okviru aktive mora biti jasno podvojena poslovna od neposlovne, poslovna na stalnu i obrtnu, stalna na nematerijalna, materijalna i finansijska ulaganja, a obrtna na zalihe, potraivanja i gotovinu. I da u napomenama svaka od ovih pozicija mora biti dublje ralanjena.29

Vano je i davanje pravih naziva, davanje pogrenih naziva je u funkciji zamagljivanja bilansa.

Korienje bruto principa je takoe bitno. Neto principom se uskrauju vane informacije.

Ako napomene ne sadre sve relevantne informacije i to je zamagljivanje bilansa. Iako nije decidirano navedeno da se mora navesti ta i ta informacija a ona je vana za korisnika, vi je morate prezentirati. Ovo je najei nain zamagljivanja bilansa. Problem je dokazivanje namere mislili smo da smo dali sve to je vano ili Nismo znali da to treba ali neznanje ne oslobaa. Nije teko dokazati daje bilans zamagljen, teko je dokazati nameru sastavljaa da taj bilans bude zamagljen.

Falsifikovanje bilansa

Falsifikovanje bilansa se smatra daleko teim bilansnim deliktom koji je u mnogim zemljama sankcionisan zakonskom kaznom. Kod nas je to i dalje privredni prekraj.

Falsifikovanje bilansa je bilansni delikt koji ima za posledicu netano iskazivanje neto imovine i rezultata poslovanja. Ovde je prekreno naelo istinitosti. Motiv je ili da predstavimo eksternim korisnicima imovinu veu nego to imamo i rezultat vei nego to smo ostvarili.

Postojanje ovog delikta ete ustanoviti tako to ete testirati da li je vrednost pojedinih oblika imovine utvrena u skladu sa naelima: naelo opreznosti ( i ako je primenjeno nije li zloupotrebljeno neu otpisati ono to moram ili otpisai vue nego to moram), naelo potpunosti, da li bilans sadri fiktivne pozicije.

Zbog toga to korienjem falsifikovanih izvetaja mogu nastati ogromne tete po poverioce i investitore, zakonodavac mora propisati visoke kazne.30

Konceptualni okvir MRS

Ureuje pitanja kao to su: 1 na koji nain je Meunarodni komitet za rauvodstvene standarde definisao ciljeve izvetavanja 2 koga je odredilo kao korisnike 3 od koih polaznih pretpostavki se polazi pri finansijskom istraivanju u skladu sa MRS, i 4 koja su ti naela inkorporirana u MRS i 5 koje su kvalitativne odlike FI prema MRS.

Konceptualni okvir MRS predstavlja uvod u MRS jer su u njemu data pravila za one poslovne dogaaje za koje ne postoji poseban MRS. Druga svrha je da se objasni na kojim pravilima poivaju MRS da bi sastavljai FI mogli da razumeju sam standard.

Svi standardi koji se uvode od ove godine su IFRS znai ovo do sad su bili MRS a ovo su meunarodni standardi raunovodstvenog izvetavanja ima ih 36.

Kada je re o naoj zemlji od pre dve godine postoji pbavezna primena MRS u FI, da su se MRS poeli primenjivati od prole godine u sastavljanju FI banaka i drugih finansijskih institucija a preduzea poinju da ih primenjuju od ove godine.

Problem je sledei: odredba o primeni standarda je doneta i usvojena pre nego to je donet prevod. Postojali su prevodi u okruenju u Republici Srpskoj, Hrvatskoj, Federaciji... ali kod nas je prevod objavljen u avgustu prole godine i sada se moe nai na sajtu ministarstva finansija. To to je prevod kasnio dovelo je do toga da raunovoe imaju relativno skromna znanja o primeni MRS. Kod nas su jo od 96 god poela usklaivanja raunovodstva sa odredbama 4 i 7 direktive EU, te je kod nas raunovodstvena praksa razvijana na postulatima31

raunovodstvene teorije i prakse Evrope, te izmeu toga to smo do sad primenjivali i onoga to se sad uvodi ne postoje bitne razlike iako postoje dodatni zahtevi u standardima.

Konceptualni okvir ureuje: 1234ciljevi finansijskog izvetavanja tj. ciljevi sastavljanja FI definiu se kvalitativne karakteristike FI odreuju se uslovi za priznavanje i pravila za procenjivanje elemenata FI i odreuju se koncepti odranja kapitala.

Kada je re o tome na koje se FI primenjuju konceptualni okvir i MRS onda treba rei da su to redovni FI pojedinih preduzee i grupa preduzea. to su bilansi koji se sastavljaju godinje i polugodinje i koji su namenjeni irokom krugu korisnika. Vrlo esto se nazivaju i izvetaji opte namene oni su namenjeni korisnicima koji nisu u poziciji da postavljaju zahteve za dodatnim informacijama. To znai da se MRS ne primenjuje na interne FI niti na specijalne FI. Kod specijalnih se koriste druga pravila procenjivanja a interni FI su namenjeni upravi za donoenje odreenih poslovnih odluka uprava uvek moe da zahteva dodatne informacije. Ti FI opte namene obuhvataju bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o promenama na kapitalu, izvetaj o tokovima gotovine i beleke uz FI.

Bilans stanja pokazuje finansijski i imovinski poloaj. Imovinski poloaj je uvid u strukturu imovine preduzea ( odnos stalne i obrtne imovine, odnos izmeu poslovne i neposlovne imovine, sastav stalne i sastav obrtne imovine). Finansijski poloaj upuuje na izvore kakva je struktura kapitala i kakav je odnos izmau aktive i pojedinih izvora, iz kojih je izvora finansirana stalna imovina a iz kojih obrtna imovina.

Bilans uspeha pokazuje nam prinosni poloaj preduzea. Jo se kae da FI pokazuju i promene u finansijskom poloaju. Iz jednog FI neete moi da sagledate promene, on prua u najboljem sluaju podatke ta dve uzastopne godine to nije dovoljno dug period za sagledavanje promena. Ali kada se kae da oni pokazuju promene onda se misli da FI moraju biti tako sastavljeni da poreenjem niza FI niza sikcesivnih perioda vi moete otkriti promene finansijskog i prinosnog poloaja preduzea. Znai oni moraju biti napravljeni tako da je to mogue.32

Ciljevi finansijskog izvetavanja: Smatra se da FI treba da prue korisnicima razliite podatke za donoeje odluka. Oni koriste informacije o imovinskom i finansijskom poloaju firme, sposobnost generisanja gotovine i zata ona tu gotovinu koristi, da vide izvore promena i uzroke promena SK i da na osnovu svega toga donesu zakljuke da li je taj finansijski poloaj zadovoljavajui.

ta obrazuje finansijski poloaj jednog preduzea? Elementi finansijskog poloaja su aktiva i obaveze i kapital kao njihova razlika rezidualna veliina.

Koje su osnovne informacije koje uvidom u finansijski poloaj elimo da dokuimo? Zanima nas sigurnost firme, njena likvidnost i solventnost. Znai vrimo uvid u f. poloaj da dokuimo koliko je firma sigurna, koliko su naa ulaganja sigurna, hoe li firma biti u stanju da kapital koji smo uloili koristi i uveava, elimo kratkorono da proverimo moe li da izmiri svoje obaveze i u drugom roku hoe li biti u stanju da odgovori svojim obavezama.

ime je odreen prinosni poloaj? Prinosni poloaj je odreen rezultatom, prihodima, rashodima i kad ocenjujemo prinosni poloaj mi u stvari ocenjujemo sa kolikom efikasnou uprava firme koristi kapital koji joj je poveren. Mi stavljamo u odnos rezultat prema prihodu, ili pojedine vrste rashoda prema ukupnim rashodima, pojedine vrste rashoda preme pojedinim vrstama prihoda... ali uzimamo i podatke o kapitalu. Vano je koliki je kapital angaovan da bi taj prihod bio ostvaren stavljam u odnos rezultat sa sk sa ukupnim kapitalom da bismo stekli pravu sliku o uspenosti firme.

33

Da li su povezani prinostni, imovinski i rentabilitetni poloaj? Naravno da jesu! Ako firma posluje dobro i vodi mudru politiku raspodele njen finansijski poloaj e se popravljati ili odravati. ako firma posluje sa gubitkom on e se kvariti. Dakle, izmeu prinosnog i finansijskog poloaja postoji ta vrsta veze, ali i finansijski poloaj moe da utie na rentabilitet. Ako smo jako zadueni opadae nam rentabilitet jer smo optereeni visokim rashodima na ime kamata. Ili smo zadueni najvie to moemo pa naa ansa sa ostvarimo dobitak nee biti do kraja iskoriena jer nemamo sopstvenog kapitala. Dakle, postoji povratni uticaj finansijske strukture na prinosni poloaj.

ta je zadatak Izvetaja o novanom tolu? On je novijeg datuma. Prvi je da pokae sposobnost preduzea da stvara gotovinu i drugo, da da odgovor na pitanje za koje namene se ta gotovina troi. Ovim se ocenjuje sposobnost firme da odri tekuu likvidnost ( koliki su prilivi i odlivi iz poslovne aktivnosti) i ocenjuje se kvalitet dobitka neto novani tok u odnosu na dobitak. uete poslovne ljude kako kau: raunovoe mikau da mi firma dobro radi a para nigde! To je zato to se novani i rentabilni tok ne podudaraju ni kvantitativno ni vrednosno u kratkom roku. Znai, desie se da firma iskae dobitak a da nema dovoljno gotovine, da neto gotovinski tok bude ak negativan. Desie se i obrnuto, da firma ima nizak dobitak ili gubitak ali da ima pozitivan neto novani tok. I otuda treba voditi rauna i o jedno i o drugom. Koji je dobitak kvalitetniji: onaj koji je pokriven gotovinom 80% ili onaj koji je pokriven 40%. Pa ovaj prvi, a ovaj drugi tek treba da dovede do priliva.

Kod nas se prvi put pojavljuju Napomene.

Kada u bilansu uspeha vidite da ima napomena za neku poziciju to je neto vano i to treba u vezi sa tom pozicijom pogledati. One zamenjuju negdanji aneks ali su ire od aneksa. Napomene pruaju podatke o:

1normativnoj osnovi sastavljanja FI da li ste pri njihovom sastavljanju koristili MRS. To se ne podrazumeva ve vi to morate decidno napisati u napomenama: ovi FI su sastavljeni u skladu sa MRS. I time se smatra da ste primenili SVE MRS a ne proizvoljno samo neke to je izriito zabranjeno, jer MRS znae odreeni kvalitet.34

2primenjenim raunovodstvenim politikama mnoga preduzea raunovodstvene politike objavljuju u okviru napomena. Tamo gde MRS nudi opciju vi formuliete svoju raunovodstvenu politiku koju morate naznaiti u Belekama. 3pretpostavkama na kojima FI poivaju 4o tome da li je u toj godini prvi put primenjen neki novi standard, ako jeste koji je to standard i koje su posledice te primene na uporedivost FI, 5detalje informacija o pozicijama FI ( ino potraivanja koji je rok, mogunosti naplate i sl). Sadrina beleaka je razliita u zavisnosti od pozicije na koju se beleka odnosi ipak, beleke iz godine u godinu treba da imaju istu sadrinu da bi se obezbedila uporedivost i onih podataka koji se nalaze u Belekama a ne samo u FI 6o segmentima preduzea ako su ti segmenti formirani ( MRS 14 FI nje po segmentima i zahteva da velika preduzea izvetavaju po uom organizacionim delovima, bilo da te delove formiraju na poslovnom ili geografskom principu FI po poslovnim aktivnostima ili FI po geografskim podrujima na kojima firma posluje), znai u Belekama se rezultat firme ralanjava na rezultat koji potie iz svake od tih delatnosti ili teritorija. Konceptualni okvir MRS postavlja standard kvaliteta za FI. On kae da FI moraju imati sledee odlike: 1razumljivost pretpostavlja potovanje naela jasnosti. FI se smatra razumljivim aako ga moe razumeti lice koje poseduje dovoljna znanja iz poslovanja i raunovodstva. FI znai nisu namenjeni laicima. Konceptualni okvir MRS izriito kae da odgovornost za razumevanje FI pored raunovoa snose i korisnici FI, jer na njima je da se edukuju u meri koja je potrebna da bi razumeli FI. Na sastavljaima je da te FI sastave tako da ih drugo struno lice moe bez tekoa razumeti. injenica da se neki podatak moe teko razumeti ne sme biti opravdanje da taj podatak na bude prezentiran. U takvom sluaju podatak se neizostavno mora iskazati. Problem koji nae raunovoe je taj to menaderi jako malo znaju o raunovodstvu i podcenjuju ga. U velikim firmama menaderi su edukovani iz oblasti raunovodstva, naki imaju i sertifikate ovaenih raunovoa ne zato to su ludi za raunovodstvom ve zato to su svesni da bez podataka iz raunovodstva ne mogu biti uspeni. 2vanost moraju sadrati sve vane informacije mi nemamo posebno naelo koje odgovara ovom zahtevu. Kako mi da odredimo koja je informacija vana? Svaka grupa korisnika ima svoje vienje toga koje su informacije vane. Za zaposlene to su plate, za investitore dobit i dividenda... U FI morau biti sve informacije koje su vane za veinu korisnika FI. Mi se pritom pitamo kolika bi teta nastala ako korisnik tu informaciju ne bi imao. Pa ako bi teta naposedovanja neke informacije bila visoka onda je ta informacija vana i mora se uneti u FI. Vanost informacije merimo visinom tete koja bi nastala ako korisnik tu informaciju ne bi znao. Vana je informacija na kojoj korisnik zasniva svoju ocenu ili odluku. Vanost informacije daje ili priroda informacije ili iznos na koji ta informacija glasi. Npr. vano vam je daznate koliki je stepen otpisanosti OS bilo da je 5% ii 95%. Ili, otpoeli ste proizvodnju nekog proizvoda vano vamje koliki rezultat je taj proizvod izazvao. Neke informacije postaju vane tek kada glase na veliki iznos. Npr. u proizvodnom preduzeu pozitivne i negativne35

kursne razlike nisu preterano vane, ali ako one u nekom obraunskom periodu dostignu veliki iznos onda taj visoki iznos daje znaaj toj nformaciji. A opet za neku firmu koja se bavi samo spoljnom trgovinom informacija o kursnim razlikama su UVEK vane bez obzira na iznos na koji glase. 3pouzdanost sadranih informacija pretpostavlja potovanje naela potpunosti, istinitosti, opreznosti. Pouzdanost zahteva da pri sastavljanju FI nastojite da verodostojno predstavite dogaaje o kojima izvetavate, da izmeu sutine i forme postoji saglasnost da je to to. Zatim se trai da informacija bude neutralna a ne navijaka. Jako je vano da sastavlja FI iznosi injenice, da se u FI ne bavi njihovom interpretacijom, pogotovo da ih ne interpretira tako da korisniku stvori sliku koja firmi odgovara. Takva informacija ne moe biti pouzdana. Znai, vi ete rei sve ali ete rei teako da onaj ko ita tu informaciju da vei znaaj neemu to nije vano a u drugi plan stavljate neto to je vano. Neete rei da ste drugi nego ete rei da ste prvi do prvog. Sledei uslov da bi FI bili puzdani je da pri sastavljanju FI budete iorezni. Ovde se insistira na tome da svaki put kada morate da izvrite procenu ( to se non-stop ini jer do iznosa brojnih pozicija dolazite procenjivanjem) budete objektivni. To znai da procenjivanje mora biti zasnovano na to veem broju podataka i da procena bude objektivna a to znai da bi na bazi istih podataka takvu istu procenu donelo u drugo struno lice. Kada se radi o opreznosti trai se da kada niste sigurni uvek imovinu i prihode odmerite niim a obaveze i rashode u veim iznosima da se ne bi dogodilo da precenite neto imaovinu ili rezultat. Pouzdanost pretpostavlja i da informacije budu potpune. Postoji jo jedan uslov: da kad kod prezentiranja informacija forma ne odraava sutinu prednost date sutini. To je npr sluaj kod kupovineauta na kredit. Vi niste pravni vlasnik, vi ete postati vlasnik tog auta tek kada otplatite poslednju ratu kredita, sve do tada pravni vlasnik je firma koja vam je odobrila kredit. Ali vi jeste ekonomski vlasnik vi ubirete sve koristi od korienja tog automobila i snosite sve trokove i rizike korienja tog automobila. Isto je i kada preduzee uzme sredstva i izing takva sredtva treba ukljuiti u imovinu firme. Ako priznajete prihode u trenutku proizvodnje pre nego to je proizvod predat kupcu, vi to inite zato da biste potovali sutinu a ne formu ( npr. ako znamo ko je kupac i koliki e biti prihod i sl.). 4uporedivost sadranih informacija pretpostavlja potovanje naela kontinuiteta ili stalnosti. Uporedivost trai da FI budu sastavljeni tako: -da budu uporedivi u nizu sukcesivnih obraunskih perioda i - da budu uporedivi izmeu razliitih preduzea. Uporedivost je jedini nain da steknemo uvid u promene prinosnog i finansijskog poloaja preduzea. Kada poredimo FI iz tri razliite godine mi moemo videti kako to preduzee posluje.

Ove kvalitativne odluke predstavljaju standarde i zahteva se da svaki FI ima ove odlike. Koliko god da vam se ini da sastavljai nee imati problem sa ovim odlikama ja vas uveravam da nije tako. Jer oni esto moraju da trae ravnoteu izmeu kvalitativnih odlika moe da se36

desi da neke odlike budu u koliziji. Npr. vano mi je da informaciju dobijem na vreme ali mi je vano da informacija bude pouzdana. P sad, znam da je informacija vana i hou da je pruim, ali nisam sigurna do kraja u njenu tanost. Da li mogu sada da je objavim, posle moe da se ispostavi da ona nije tana. Ili, da je ne objavim, ali kada budem sigurna da to jeste ili nije tako to vie nee biti vano. Da li dati prednost pouzdanosti ili vanosti? Nema tanog i pogrenog odgovora, koliko treba ekati da bi informacija dobila na tanosti a da ne izgubi na znaaju. Morate proceniti visinu mogue tete u jednom i drugom sluaju.

Treba voditi rauna o vanosti i ekonominosti. Proizvodnja informacija kota. Kada birate informacije koje suvane morate voditi rauna o dva kriterijuma: - da ne uskratite informaciju na bazi koje se odluka donosi, - da ne date preveliki broj informacija od kojih korisnik nee videti sutinu i - da vodite rauna da izmeu koristi od te informacije i troka postoji srazmeran odnos. Firme snose trokove sastavljanja FI, a koriste tue informacije. Dakle svaka firma je u poziciji da koristi FI sojih korisnika i da njeni korisnici koriste njene FI. Tu dakle ima neke pravde. injenica da proizvodnja nekog vanog podatka kota nemoe biti razlog da taj podatak ne bude proizveden. Ne moete rei: o da bismo do tog podatka doli to kota...

Sve navedene odlike vode tome da se obezbedi fer predstavljanje finansijskog, imovinskog i prinosnog poloaja preduzea. Znai da to odgovara stvarnom stanju.

Dve su polazne premise finansijskog izvetavanja: 1) da FI treba da sadre samo posledice dogaaja koji su nastali naelo nastanka poslovnog dogaaja. U FI e biti uneti svi prihodi i rashodi koji su nastali bez obzira da li su plaeni ovakva osnova sastavljanja FI je akruualna ili obraunska osnova. Jer postoji i gotovinska osnova za FI, FI budetskih korisnika ( javna preduzea) se sastavljaju na gotovinskoj osnovi, a FI privatnih preduzea na obraunskoj osnovi. 2) druga pretpostavka na kojoj poivaju FI se odnosi na stalnost poslovanja going concern princip

37

Postoji jo nekoliko principa koje zahteva konceptualni okvir: a) b) c) d) e) potovanje naela opreznosti, a u okviru njega naelo realizacije i naelo impariteta naelo uzronosti to je naelo razgranienja prema predmetu i vremenu naelo pojedinanog procenjivanja naelo doslednosti to je naelo kontinuiteta i naelo bilansnog identiteta.

Sva naela su uneta u konceptualni okvir ili kao pretpostavke ili kao naela ili kao kvalitativne odlike. Zakonska obaveza o primeni MRS je sraunata na obezbeivanje uslova za zatitu investitora i poverilaca. Pojedini FI su instrumenti koji treba da obezbede fer konkurenciju na finansijskim tritima. MRS nisu pravila ve primena pravila/naela na odreene poslovne dogaaje. Nigde ne pie primenite to i to naelo, ve se ti standardi grade na naelima o kojima smo priali. ak ni MRS 36 Imparitetno obezbeenje imovine ne spominje naelo impariteta iako je svakom ko ita konceptualni okvir jasno da taj MRS poiva na tom naelu. Elementi FI Pod elementima FI se podrazumevaju transakcije i njihovi uinci po imovinu preduzea pri emu su oni klasifikovani prema svojim ekonomskim karakteristikama/obelejima (da li su ostavile posledice na imovinu, obaveze, kapital, prihode i rashode). Iz imovine, obaveza i kapitala vidimo finansijski i imovinski poloaj preduzea. Finansijski je zapravo odnos izmeu izvora meusobno i odnos izmeu izvora i pojedinih segmenata aktive. Kada govorimo o finansijskom po