ПРИНЦИПИ ЕФИКАСНОСТИ ПОСЛОВАЊА ПРЕДУЗЕЋА Економски принципи представљају норме и правила која се примењују у предузећу у циљу остваривања економских циљева предузећа. Економски оспешно пословање се остварује када се тим пословањем остварују унапред зацртани циљеви. У основи тежња сваког предузећа је да својом делатношћу и пословањем оствари максималне резултате уз минимално улагање фактора материје, енергије, времена итд. Ефикасност пословања сваког предузећа се мери кроз основни економски принцип и то да су постигнути максимални резултати уз минимална улагања потребних фактора за његово остваривање. Економски циљеви и задаци представљају само део укупних задатака у предузећу. Задаци се састоје из низа појединачних и колективних задатака који проистичу из технучке поделе рада. Сваки поједини члан предузећа је дужан да се придржава правила и својих задатака, јер је његова еикасност пропорционална ефикасности пословања предузећа. Економски принципи који осликавају ефикасност пословања сваког предузр+ећа су: продуктивност, економичност и рентабилност. ПРОДУКТИВНОСТ РАДА - ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ПРОДУКТИВНОСТИ Продуктивност је принцип пословања којим се остварују резултати предузећа уз минимално трошење радне снаге. Продуктивност рад у ширем смислу значи повећање производње материјалног богатства једног друштва са постојећим радним становништвом. Ефикасност друштва и сваког људског рада мери се њиховом продуктивношћу. Друштвени значај продуктивности се огледа у томе да са повећањем продуктивности расте и количина произведених добара чиме се потпуније задовољавају људске потребе, као и друштвено богатство и национални доходак, а самим тим и животни стандарт. Повећање животног стандарда и потребом за потрошњом могуће је остварити: повећањем укупне производње и повећањењм радног учинка постојеће радне снаге.

ФАКТОРИ ПРОДУКТИВНОСТИ Фактори продуктивности су сви фактори који на било какав начин утичу на радни учинак.

- објективни фактори - делују независно од предузећа и могућности да на њих утиче. То су по правилу

фактори изван предузећа везани за технологију (техничка опремљеност, искоришћеност капацитета, техничке карактеристике), мере државе, природу (природна богатства). - субјективни фактори - су фактори који делују унутар сваког предузећа. Субјективни фактори се односе на радну снагу (структура радног колектива, радни интезитет, радно искуство, мотивисаност, кадровска политика) и организационе факторе (постизање најбољих резултата у процесу рада).

УТВРЂИВАЊЕ И МЕРЕЊЕ ПРОДУКТИВНОСТИ Утврђивање и мерење продуктивности се исказује преко учинка и преко утрошка радне снаге. У већини предузећа која се баве производњом неких производа учинак се мери натурално тј. количином произведених јединица. али у колико није могуће натурално измерити учинак, онда се прибегава систему норма часови рада. Исказивање утрошеног рада је могуће временским изразима као што је радни сат, радни дан. У колико није могуће временски измерити количину рада, примењује се принцип коефицијента сложености. Код тог принципа као константа сложености узима се најпростији и најједноставнији рад.

МЕТОДЕ МЕРЕЊА ПРОДУКТИВНОСТИ Продуктивност рада се мери односом обима производње и утрошене радне снаге. Ниво промена продуктивности се мења због промена једног од ова два фактора. Промена продуктивности из једног периода у други назива се динамика продуктивности. Као најчешће методе за мерење продуктивности користе се методе којима с учинци изражавају: физичким (натуралним) јединицама мере, тржишном ценом производа, ценом коштања и норма часовима.

ДИНАМИКА ПРОДУКТИВНОСТИ Динамика продуктивности представља промене у продуктивности у планираним временским размацима. Правац и динамика промена продуктивности су ираз квалитета економије пословања предузећа. Релативан изрз промене продуктивности користи се индекс продуктивности, који може бити:

- ланчани индекс - када се промене продуктивности на годишњем нивоу изражавају тако што се продуктивност текуће године ставља у однос са продуктивношћу предходне године.

- базни индекс - значи да се продуктивност текуће године ставља у однос са продуктивношћу неке базне године.

ЕКОНОМИЧНОСТ ПОСЛОВАЊА ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ЕКОНОМИЧНОСТИ Економичност представља принцип пословања предузећа који обезбеђује максимални пословни учинак уз минимално трошење компонената производње. Суштина економичности је у штедњи и економисању елемената производње предузећа. Економичност представља један од ширих инструмената контроле пословања предузећа, јер она одражава однос предузећа према укупним трошковима. Смисао контроле је у томе што се тиме проналазе места у предузећу у којима долази до повећаних трошкова, неефикасности предузећа. Повећањем економичности у ширем смислу, повећава се богатство друштва.

ФАКТОРИ ЕКОНОМИЧНОСТИ На све елементе економичности делују бројни фактори. То су фактори који делују на резултат и компоненте (ередства за рад, предмете рада и радну снагу). Са становишта условљености и динамике економичности, основни фактори су:

- природни фактори - представљају природне услове и сировине, као иматеријале који служе за репродукцију природних фактора који такође улазе у цену тог материјала.

- друштвени фактори - су фактори који делују преко економске политике, политике цена, монетарне политике, царина. То су све државне мере које делују као објективан фактор. Држава својим прописима делује на цео економски акбијент и услове приврећивања, као и на цену коштања преко разних такси, царина, пореза. - техничко-технолошки фактори - делују на сва три елемента производње, и то кроз уштеду радне снге, кроз квалитетније деловање средстава за рад и кроз уштеду материјала за производњу. - организациони фактори - представљају одређене мере које предузеће примењује ради уштеде на коришћењу свих ореганизационих фактора.

МЕТОДЕ УТВРЂИВАЊА ЕКОНОМИЧНОСТИ Економичност се изражава као однос резултата и трошења у процесу рада. Она се може утврдити натурално и финансијски (вредносно).- Натурални израз економичности представља однос остварене производње и утрошених елемената производње. С обзиром да у пракси ние могуће мерити економичност са укупним збиром свих елемената производње, прибегава се парцијалном мерењу (сваког елемента производње посебно). - Вредносни израз економичности се своди на однос врдности остварене производње и трошкова елемената производње. У исказивању вредности производње код мерења економичности користе се: тржишна, просечна, стандардна цена и укупан приход.

Динамика економичности изражава кретање нивоа економичности у временској сукцесији. Изражава се на бази ланчаног и базног индекса.

РЕНТАБИЛНОСТ - ПРОФИТАБИЛНОСТ ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ РЕНТАБИЛНОСТИ Рентабилност претставља економски принцип где предузеће уз мање ангажовање средстава остварује већу добит, тј. она показује и изражава ефикасност ангажованих средстава, као и исплативост предузећа односно одређеног посла. Смисао рентабилног пословања предузећа је у томе што то предузеће стално ствара и увећава профит. Циљ сваког предузећа јесте да остварује резултате. Као нужни фактор стварања резултата јесу улагања, тј. ангажовање и трошење средстава.

ФАКТОРИ РЕНТАБИЛНОСТИ Комплекс рентабилности обухвата однос између резултата и улагања. На висину добити утичу: обим производње, асортиман производа, цена и утрошци средстава за производњу и радне снаге, степен коришћења капацитета. Улагање зависи од: величине ангажованих средстава и времена ангажовања средстава. За рентбилност је битан и коефицијент обрта као број који показује колико се пута средства обрну у циклусу репродукције.

УТВРЂИВАЊЕ НИВОА РЕНТАБИЛНОСТИ Најреалнији израз мерења рентабилности јесте преко чистог финансијског резултата. То је добит или губитак предузећа. Рентабилност се лако може исказати као однос добити и ангажованих средстава. Квалитет рентабилности се може пратити и анализирати посматрањем у временској динамици, тј. преко ланчаног и базног индекса рентабилности.

ПОВЕЗАНОСТ И УСЛОВЉЕНОСТ ПРИНЦИПА ЕФИКАСНОСТИ ПОСЛОВАЊА Принципи попут ефикасности, продуктивности и рентабилности су међусобно повезани због фактора зареде и улгања чији однос представља основу и садржај сваког од ових принципа. Мерењем ових

принципа у различитим временским периодима могућа су истосмерна, али и дивергентна кретања ових показатеља. То значи да ов принципи могу али и не морају да условљавају једни друге.

ЛИКВИДНОСТ КАО ПРИНЦИМ ФИНАНСИЈСКОГ ПОСЛОВАЊА ПРЕДУЗЕЋА Финансијско пословање предузећа подразумева пословање новчаним, односно финансијским средствима. Циљ управљања финансиским средствиа јесте да се обезбеди несметано финансирање репродукције предузећа, уз што брже кружно кретање ангажованих финансиских средстава. с тога је неопходно примењивати одређене принципе финансиског пословања, тј. принцип ликвидности као и принцип сигурности. Ликвидност представља принцип чијом применом се обезбеђује плаћање доспелих обавеза предузећа у уговореном року. Ликвидност је одређено финансиско стање у коме постоји усклађеност између прилива новчаних средстава и доспелих обавеза плаћања. Неликвидност представља такво стање предузећа у коме оно није у стању да плаћа доспеле новчане обавезе у року. Неликвидност може бити повремена или трајна. Неликвидност једног предузећа може изазвати ланчану реакцију, тј. неликвидност код више предузећа која су са њим повезана. Ликвидност се може квантитативно изразити као однос ликвидних средстава (депозитни новац, хартије од вредности и готовина) и доспелих обавеза.

РЕЗУЛТАТ ПОСЛОВАЊА И РАСПОДЕЛА РЕЗУЛТАТА Предузеће као економски субјект се оснива и функционише са циљем даоствари позитиван економски резултат. Резултати су одређени материјални и финансијски ефекти, односно учинци које предузеће оствари у одређеном врменском периоду. Расподела резултата представља одређивање и усмеравање њихове намене за одређене финансијске потребе и функције предузећа.

РЕЗУЛТАТИ ПОСЛОВАЊА - ОБЛИЦИ И ИЗРАЖАВАЊА Свако предузеће тежи ка остваривању максималних резултата уз минимална улагања и трошења. Даби то било могуће неопходно је да процеси трошења и стварања буду регулисана од стране органа управљања у предузећу. Резултати пословања се у пракси изражавају одређеним мерилима и то: физичким производом, укупним приходом и профитом.

ИЗРАЖАВАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПОСЛОВАЊА ПРЕКО ФИЗИЧКОГ ПРОИЗВОДА Физички производ представља изворно мерили пословања, и исказује се количином производа или услуга у одређеном временском периоду. То исказивање се врђи у натуралним јединицама мере. Иражавање физичког обима производње у натуралним јединицама погодно је само предузећима која производе хомогене производе. Код предузећа са хетерогеном производњом обим производње се израчунава такозваним нормативом рада, тј. количином рада који је потребан за јединицу производа. Физички обим пословања разноврсног асортимана могуће је свести на јединствен мерни израз и преко стандардних и трајних продајних цена.

УКУПАН ПРИХОД Укупан приход изржава реализовану вредност резултата пословања предузећа. Приход представља финансијски изрза остварених прихода у одређеном временском периоду. На динамику и величину прихода делују многобројни интерни и екстерни фактори. Према актуелној законској регулативи укупан приход чине:

- пословни приходи - сачињавају највећи део укупног прихода. Они се формирају и као резултат пословања и делатности предузећа. Међу најбитнијим пословним приходима је приход од продаје производаи услуга. - приходи од финансирања - су резултат финансиских трансакција предузећа. Значајан део ових прихода чине камате које предузеће добија као цену давања кредита у земљи и иностранству.

Предузеће ствара приходе и продајом хартија од вредности тј. акција, обавезница. Такође приходе предузеће ствара кроз пословање сапословно везаним предузећима у којима има акције и учествује у заједничкој добити. - ванредни приходи - ови приходи не потичу из редовног пословања предузећа, већ су резултатнепланираних и непредвиђених околности.

УКУПНИ РАСХОДИ Укупни расходи представљају све материјалне издатке које је предузеће остварило у пословању у одређеном времену. Према законској регулативи ове раходе чине: - пословни расходи - настају у процесу пословања предузећа и предсављају највећи део укупних расхода. Најважније ставке пословних расхода чине: материјални расходи (трошкови материјала, енергије, транспорта, као и амортизација основних средстава), укалкулисане зараде (зараде које се

исплаћују запосленима, као и порези) и нематеријални трошкови (трошкови рекламе, маркетинга, финасирање разних пројеката). - расходи финасирања - настају из фиансиских трансакција предузећа, коришћењем средстава других предузећа, партнера, банака.- ванредни расходи - настају из непредвиђених околности и утчу на умањење планираних и очекивнихпословних резултата.

ДОБИТ КАО РЕЗУЛТАТ ПОСЛОВАЊА Пословни резултат предсавља разлику износа укупног прихода и укупог расхода, а утврђује се рачуном добити или губитка. Пословни резултат предузећа се увек исказује вредносно и може бити позитиван или негативан. Добит представља нето економски резултат пословања предузећа, тј. чист резултат предузећа у одређеном периоду. Добит или профит је циљ сваког предузећа у тржишној привреди. Добит представља разлику свих прихода и свих расхода, и изражава вишак прихода над расходима. Губитак се јавља када предузеће има веће укупне расходе од укупних прихода. Губитак може да буде условљен већим бројем фактора: друштвеним, техничким, организационим, субјективним.

ФАКТОРИ ВЕЛИЧИНЕ ДОБИТИ На величину добити утиче већи број фактора који делују преко укупних прихода и укупних расхода. То су: друштвени фактори (економска политика, монетарна политика, политика увоза и извоза, политика цена), природни услови, примена науке и технике, организациони фактори (утицај запослених у пословању предузећа).

РАСПОДЕЛА ОСТВАРЕНИХ РЕЗУЛТАТА Расподела остварених резултата представља расподелу добити предузећа. Добит се распоређује за различите намене и то: за општу заједничку потрошњу друштва у виду пореза, за развој предузећа и за повећање стандарда запослених кроз више плате. Укупан бруто приход се дели на: обавезна издвајања из добити и нето добит. У обавезна издвајања из бруто добити спадају порези и доприноси за финансирање опште и заједничке потрошње друштва: државне администрације, здравство, школство, култура итд., као и покрића за губитке предузећа, за исплаћивање дивиденди власницима акција у предузећу. Нето добит претставља разлику између укупне бруто добити и обавезних издвајања из добити. Нето добит је лимитирајућа величина одређена законским обавеза од стране државне заједнице и формираним обавезама предузећа. Нето добит се дели на акумулацију (део добити за развој предузећа) и потрошњу (део добити за повећање зарада запослених по доприносу који имају за предузеће и општу потрошњу ради повећања услова запослених у предузећу и решавање одређених социјалних питања).

УЛОГА КОЛЕКТИВНИХ УГОВОРА У РЕГУЛИСАЊУ РАСПОДЕЛЕ ПРЕДУЗЕЋА Колективни уговори имају у примени законску регулативу, и они се закључују између струковне синдикалне организације и послодавца. Колективним уговором се утврђују права и обавезе радника и послодаваца, и то по следећим питањима као што су: цена рада и зараде, део зараде из добити, распоређивање радника на рад, одмори, заштита радника, дисциплинска и материјална одговорност итд. Постоји више врста колективних уговора: ОПШТИ КОЛЕКТИВНИ УГОВОР Општи колективни уговор представља уговор који закључују представници синдиката, привредне коморе и владе. Основним колективним уговором се утврђује радно време, најнижа цена рада за најједноставнији рад, основна цена рада, примања запослених и питања из рада и по основу рада.

ПОСЕБНИ КОЛЕКТИВНИ УГОВОРИ Посебни колективни уговори се закључују за привредне гране и групације. Сва предузећа и остала правна лица могу посебним колективним уговором да на јединствен начин ореде основну цену рада за типично место у оквиру сваке групе послова, као и одређивања других услова рада. Посебне колективне уговоре закључују: организација синдиката и одговарајуће коморско удружење предузећа.

ПОЈЕДИНАЧНИ КОЛЕКТИВНИ УГОВОР Појединачни колективни уговор се закључује за појединачно предузеће, институцију или установу. Појединачним колективним уговором регулишу се права и обавезе запослених и послодаваца из области рада и радних односа, која нису регулисана општим или посебним колективним уговором. Појединачним колективним уговором се немогу одређивати мањи обим права него што је утврђено

општим колективним уговором. Овај уговор закључују синдикати, послодавац и орган управљања у друштвеном предузећу.

ИНВЕСТИЦИЈЕ И РАЗВОЈ ПРЕДУЗЕЋА ПОЈАМ И ОБЛИЦИ ИНВЕСТИЦИЈА Инвестиције представљају улагања дугорочног карактера у пословна средства предузећа, у циљу унапређња и проширења његове материјалне основе. Инвестиције представљају једну од битних одредница квалитета пословања преузећа. Постоји више облика инвестирања и то:

- према основној намени (то су привредне и непривредне инвестиције) - према техничкој структури (то су инвестиције у грађевинске радове, опрему и монтажу опреме, обукукадрова, у истраживања)- према економским критеријумима (то су бруто тј. укупна улагања предузећа у привредне и непривредне сврхе, и нето инвестиције тј. улагања за развојне потребе предузећа) - према функцијама у процесу репродукције (то су инвестиције у просту репродукцију тј. одржавање средстава на постојећем нивоу, и проширену репродукцију, тј. улагања у проширењ капацитета).

Инвеститор и извођач радова су субјекти инвестиционих радова. Инвеститор је предузеће по чијем налогу се врше инвестициони радови, и он је тај који обезбеђује материјална средства, брине о градњи, извођачима и роковима. Извођач радова представља субјект коме је поверено извођење радова, то су грађевинска, занатска и друга услужна предузећа.

КРИТЕРИЈУМИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ИНВЕСТИЦИОНИХ ОДЛУКА Предузеће се одлучује за инвестирање када је обезбедило за то неопходне економске услове, одговарајући програм, финансиска средства и кадрове. Предузеће се опредељује за ону инвестицију која ће му донети највећу економску корист. Ефекти који се јављају процесом инвестирања могу бити економски (материјална корист и приноси које остварује инвеститор) и неекономски (односе се на социјалну, друштвену, еколошку димензију). Као показатељ ефикасности инвестиција, користи се критерјум рентабилности инвестиција. Да ли је инвестирање исплативо види се по томе да ли су актуеле каматне стопе веће односно мање од стопе рентабилности инвестиција. Ако је стопа рентабилности већа од каматне стопе, инвестиција је економски исплатива. Ликвидност инвестиција представља способност да инвеститор омогући финансирање инвестиционих радова у одређеном времену и по одређеној структури.

ФИНАНСИРАЊЕ ИНВЕСТИЦИЈА За финасирање инвестицја неопходно је обезбедити финансијска средства. Извори финансирања могу бити у оквиру предузећа (средства из добити и амортизације предузећа) и изван предузећа (кредити банака, државни фондови, иностране донације). Према временској динамици улагања, инвестицје могу бити:

- краткорочне (за побољшање рада и услова рада и пословања предузећа)- средњорочна (за проширење постојећих капацитета)- дугорочне (улагања за дугорочан развој, и врши се у одређеним временским етапама).

ДЕФИНИСАЊЕ РАСТА И РАЗВОЈА ПРЕДУЗЕЋА Развој предузећа претстављају промене које предузеће доживљава током свог постојања. Раст предузећа се дефинише као промена у његовој величини која се огледа у броју запослених, тржишним могућностима итд. Процеси, раст и развој предузећа се одвијуају синхронизовано. Управљати растом и развојем значи доносити одлуке о циљевима. Постоје многи фактори који утичу на развој предузећа они могу бити потстицајни и ограничавајући. Ти фактори могу бити интерни и екстерни.

ЦИЉЕВИ РАСТА Можемо их дефинисати као настојање предузећа да обезбеди такву величину, организациону структуру и систем веза са окружењем како би ефикасније остваривало своје економске циљеве. Раст предузећа није циљ сам за себе, већ пут који води ка остваривању што већег профита. Циљеви раста представљају примарне управљачке одлуке у развојном планирању предузећа, јер од постављеног циља се касније развиају планови, стратегије. Потребно је поставити реалне циљеве уз уважавање дотадашњих резултата.

РАЗВОЈНА ПОЛИТИКА ПРЕДУЗЕЋА Развојна политика предузећа представља скуп принципа и критеријума које предузеће примењује у процесу управљање својим дугорочним пословањем. Развојна политика започиње дугорочним предвиђањем, да би кроз стратегију раста доживела своју реализацију у пракси. Стратегија представља начине за остваривање будућих циљева предузећа. Кад предузеће утврди циљеве и

политику којом ће се руководити, онда се приступа изради стратегије. Постоји доста фактора који утичу на избор статегије. Одабрана стратегија мора да буде у складу са циљевима и политиком предузећа.

ПРАВЦИ РАСТА ПРЕДУЗЕЋА Постоје два правца раста предузећа:

- Експанзија - заснива се на развоју постојећег тржишта и побољшању асортимана и производа предузећа. Експанзија подразумева сталну конкурентску борбу са осталим произвођачима у

грани. Експанзија се заснива на следећим стратегијама: - стратегија пентрације тржишта (подразумева развој предузећа на бази постојећег производа напостојећем тржишту)- стратегија развоја тржишта (заснива се на увођењу постојећег производа на нова тржишта, онамогу бити регионална, национална, интернационална)- стратегија развоја производа (заснива се на увођењу иновација у производе на постојећемтржишту. Иновације подразумевају промену стила, дизајна, квалитета итд.)- стратегја ширења производних линиа иасортимана (заснива се на додавању новог производапостојећем асортиману).- Диверсификација - као правац раста подразумева повећање броја производа у постојећем производном асортиману. Диверсификација може бити:-хоризонтална (производи се разликују по технолошкој основи, али им је намена иста)- вертикална (подразумева више одвојенух фаза производње и пласмана одређеног производа,предузеће производи само неке материјале, полупризводе)- конгломератска (производи производе који припадају различитим врстама и гранама делатности)

МЕТОДИ РАСТА ПРЕДУЗЕЋА Метод раста предузећа представља начин на који прдузеће реализује своје дефинисане потребе и циљеве. На избор метода раста утиче велики број интерних и екстерних фактора, а као најбитнији фактор представљају финансијска средства која предузећа могу да обезбеде. Као могући методи раста издвајају се:

- метод интерног раста (када предузеће издваја сопсвена средства за проширивање сопствених капацитета и гради нове производе)- метод екстерног раста (спајање једног преузећа са другим предузећем које поседује одговарајуће капацитете и производе)- комбиновани метод (настаје комбинацијом интерног и екстерног метода раста, тј. комбинацијом унутрашњих могућности предузећа и заинтересованих пословних партнера)- заједничко улагање (представља сарадњу предузећа различитих земаља која се заснива на заједничком улагаљу у одређени пројекат).

ТЕМПО РАСТА ПРЕДУЗЕЋА Брзина којм предузеће повећава своју величину. Темпо раста је условљен многим потстицајним и ограничавајућим факторима, као што су стартна позиција, локација, временска димензија, услови привређивања.

ПСЛОВНИ БИЗНИС ПЛАН Пословни бизнис план је докуменат који прати пословање савременог предузећа.