finansije i fin. trzista i kolokvijum

19
Odgovori I pitanja iz finansijski trzista 1. Koje su tri najvaznije makroekonomske funkcije koje obavlja finansijski sitem u svakoj nacionalnoj ekonomiji? обезбеђује платни промет, пружа методе и институције за обезбеђење штедње (акумулације) и обезбеђује функционисање тржишног механизма за алокацију финансијских ресурса у националним и међународним оквирима. ***2. Koja su dva osnovna tipa finansijski sistema. Navedi I objasni финансијски систем чије је тежиште на отвореном финансијском тржишту и на коме доминирају берзе и хартије од вредности / privi tip finansijski sistema razvijen je I zastupljen u SAD 1954 god. Razgranicenje funkcija investicionih I komercijalnih banaka. Ova razgranicenje je imalo za cilj otklanjanje mogucih pojava moralnog hazarda u poslovanju, vezanih za kreditiranje I poslovanje sa hartijama od vrednosti istog klijenta. Komercijalne bamke su ovim zakonom stavljenje pod direktnu kontrolu centralne banke putem mehanizma obaveznih rezervi I prudencije kontrole.Investicione banke I brokersko-dilerske kuce stavljene su pod kontrolu specijalne drzavne komisije koja vrsi supervizizju kapitala radi ocuvanja finansijske stabilnosti. U ovom finansijskom sistemu predmet poslovanja komercijalnih banaka je placanje, drzanje novcanih rezervi I kredita funkcija dok investicione banke posluju sa hartijama od vrednosti. банкарско оријентисани финансијски системи чије је тежиште на банкарским институцијама, нарочито на универзалним банкама/ oslanja se na univerzalne banke koje vrse kratkorocno I dugorocno kreditiranje privrede I imaju kljucnu ulogu u upravljanju pojedinim privrednim subjektima.|Banke u ovom sistemu poseduju deo akcijskog kapaitala na osnovu koga imaju svoje predstavnike u upravnom u upravnim odborima velikih kompanija. ***3. Navedi indikatore razvijenosti finansijskog sistema задовољавајући интезитет директног финансирања-tj.finansiranje bez posredovanja intermedijarnih finansijski insitucija развијеност секундарног тржишта, jer bez njega primarno emitovane hartije od vrednosti nemaju trzisnu transparentnost диверзификована институционална инфраструктура omogucuje sklad izmedju bankarskih I nebankarskih finansijskih institucija структура новчане масе-ako u strukturi dominira gotov novac to nam ukazuje na nepoverenje trzisnih transakcija 29.11.2007 1

Upload: april-clark

Post on 02-Jan-2016

28 views

Category:

Documents


0 download

DESCRIPTION

Finansije

TRANSCRIPT

Page 1: Finansije i Fin. Trzista I Kolokvijum

Odgovori I pitanja iz finansijski trzista

1. Koje su tri najvaznije makroekonomske funkcije koje obavlja finansijski sitem u svakoj nacionalnoj ekonomiji?

обезбеђује платни промет, пружа методе и институције за обезбеђење штедње (акумулације) и обезбеђује функционисање тржишног механизма за алокацију финансијских ресурса у

националним и међународним оквирима.

***2. Koja su dva osnovna tipa finansijski sistema. Navedi I objasni финансијски систем чије је тежиште на отвореном финансијском тржишту и на коме доминирају берзе и хартије од вредности / privi tip finansijski sistema razvijen je I zastupljen u SAD 1954 god. Razgranicenje funkcija investicionih I komercijalnih banaka. Ova razgranicenje je imalo za cilj otklanjanje mogucih pojava moralnog hazarda u poslovanju, vezanih za kreditiranje I poslovanje sa hartijama od vrednosti istog klijenta. Komercijalne bamke su ovim zakonom stavljenje pod direktnu kontrolu centralne banke putem mehanizma obaveznih rezervi I prudencije kontrole.Investicione banke I brokersko-dilerske kuce stavljene su pod kontrolu specijalne drzavne komisije koja vrsi supervizizju kapitala radi ocuvanja finansijske stabilnosti. U ovom finansijskom sistemu predmet poslovanja komercijalnih banaka je placanje, drzanje novcanih rezervi I kredita funkcija dok investicione banke posluju sa hartijama od vrednosti.

банкарско оријентисани финансијски системи чије је тежиште на банкарским институцијама, нарочито на универзалним банкама/ oslanja se na univerzalne banke koje vrse kratkorocno I dugorocno kreditiranje privrede I imaju kljucnu ulogu u upravljanju pojedinim privrednim subjektima.|Banke u ovom sistemu poseduju deo akcijskog kapaitala na osnovu koga imaju svoje predstavnike u upravnom u upravnim odborima velikih kompanija.

***3. Navedi indikatore razvijenosti finansijskog sistema задовољавајући интезитет директног финансирања-tj.finansiranje bez posredovanja intermedijarnih finansijski insitucija

развијеност секундарног тржишта, jer bez njega primarno emitovane hartije od vrednosti nemaju trzisnu transparentnost

диверзификована институционална инфраструктура omogucuje sklad izmedju bankarskih I nebankarskih finansijskih institucija

структура новчане масе-ako u strukturi dominira gotov novac to nam ukazuje na nepoverenje trzisnih transakcija

однос новчане масе према обиму финансијских трансакција

***4.Navedi I objasni modele finansiranja ivesticija Метод самофинансирања-podrazumeva da ekonomski subjekti sopstvenim fondovima finansiraju planirana ulaganja ili rashode

Метод директног финансирања-je metod u kome stedise I investitori obavljaju diraktan transfer fondova

Метод индиректног финансирања-je system u kome se izmedju ekonomskih subjekata koji stede I subjekata koji investiraju pojavljuju finansijski posrednici

***5. Osnovni poslovi na finansijskom trzistu. Navedi koji su to poslovi На ночаном тржишту- Даванје и узиманје краткорочних кредита кредита,

куповина и продаја краткорочног новца, краткорочних хартија од вредности, есконтних меница, купопродаја девиза.

На тржишту капитала- као основни послови издвајају се куповина и продаја дугорочних хартија од вредности као што су: акције, обвезнице, цертификати, фјучерси, свопови и др.

29.11.2007 1

Page 2: Finansije i Fin. Trzista I Kolokvijum

***6.Univerzalni poslovi na finansijskom trzistu .Navedi podelu - према времену плаћања

1. промптни (кеш)послови-kod ovih poslova se placanje I isporuka odredjenog finansijskog instrumenta vrsi odmah, a najkasnije u roku od dva do pet dana po postizanju ugovora oko njegove kupoprodaje

2. термински послови-su trzisni poslovi kod kojih kupoprodaja odnosno realizacija ugovora ne izvrsava pronto vec kasnije na ugovorom utvrdjen dan u buducnosti

- обични - условно термински

- према типу активе. 1. послови са жиралним новцем

2. poslovi sa hartijama od vrednosti

***7. Poslovi posebne vrste na finansijskim trzistu. Navedi podelu • арбитраже - ови послови су значајни послови на финансијским тржиштима. Овде је

реч о пословима који се истовремено обављају на више финансијских тржишта на којима суе тргује истим финансијским инструментима. Профит у овим пословима представља разлика у цени одређеног финансијског инструмента на различитим тржиштима. Ови послови су нарочито заступљени на девизним тржиштима због коришћења разлике у висини девизног курса.

• хеџинга - ови послови представљају аранжмане две стране у коме се потенцијални губитак једне стране у одређеној мери може елиминисати зарадом друге стране. Ови послови су повезани са методама које се примењују за смањење ризика у вези са другим пословима на финансијским тржиштима. Учесници хеџинг послова имају различите ставове и очекивања. Док, са једне стране учесници, које називамо хеџерима, настоје да смање ризик и елиминишу могућност губитка, са друге стране група учесника, која се назива шпекулантима, очекује остваривање потенцијалног добитка.

• шпекулације ови послови су на финансијским тржиштима заступљени од стране учесника који настоје да у кратком року, захваљујући прихватању ризика, информацијама којима располажу и знању, остваре екстра принос. Овде је реч о свесном прихватању ризика у замену за могућност остваривања већих добитака. Шпекуланти очекују профит прихватањем ризика и на основу веровања да ће кретање цена тржишног материјала имати супротан ток од оног који очекују хеџери. Послови шпекулације су честа појава код терминских послова и послова са финансијским дериватима.

8. Objasni tri osnovne ekonomske funkcije koje vrse finansijska trzista

• Прва функција односи се на узајамно дејство тржишних актера којим се одређује цена трговања финансијског инструмента, односно дефинише захтевани принос.

• Друга функција је обезбеђење механизама који инвеститорима омогућује да продају финансијску активу – функција ликвидности

• Трећа функција говори о утицају финансијских тржишта на смањење истраживачких и информационих трошкова

29.11.2007 2

Page 3: Finansije i Fin. Trzista I Kolokvijum

9. Подела финансијских инструмената1. Према рочној структури: Краткорочни, средњорочни и дугорочни финансијски инструменти2. Према месту емитовања домаће и иностране хартије3. Према начину формирања инструмената:• Основне хартије од вредности одражавају основне односе између инвеститора и

емитента и деле се на: - Инструменте дуга – обвезнице, цертификате, ноте, записе, комерцијалне папире итд. - Иструменти акцијског капитала – обичне и преференцијалне акције.

• Изведене хартије од вредности - финансијски деривати (фјучерси, опције, свопови)4. Дезизе и девизни курсеви-su finansijski instrumenti kojima se trguje na jednom

segmentu finansijskog trzista-deviznom trzistu. Pod devizama se podrazumeva sva potrazivanja u stranoj valuti prema inostranstvu

5. Жирални новац-je novac koji se nalazi na racunima poslovnih banaka

10. Navedi osnovne karakteristike finan. instrumenata1. Немају новчани облик2. Реверзибилност3. Рочност 4. Дељивост и деноминација5. Валута 6. Конвертибилност 7. Ликвидност 8. Сложеност9. Новчани ток 10. Порески третман

11. Navedi podelu finan. insitucijaПрема првој класификацији финансијске институције се деле на

Интермедијарне финансијске институције - банкарске финанасијске институције - небанкарске финанасијске институције

Берзе и Помоћне и специјализоване финансијске институције

Према другој класификацији финансијске институције се деле на: Централну банку Депозитне институције Недепозитне институције Посредничке институције

Према трећој класификацији финансијске институције се деле на: Класичне (традиционалне) Институционални инвеститори и брокерско-дилерске организације

29.11.2007 3

Page 4: Finansije i Fin. Trzista I Kolokvijum

12. Које услиуге пружају финансијске институције на финансијском тржишту?Обезбеђују извршавање функција тржишта и његову ефикасност и усмерене су ка повезивању две категорије субјеката – суфицитарних и дефицитарних. На финансијским тржиштима врше следеће услуге:

трансформисање финансијске активе из једног облика у други размену финансијске активе у корист својих клијената пружање помоћи у креирању нових облика финансијских инструмената и помоћи при

њиховој продаји пружање саветодавних и консалтинг услуга и вршење послова у вези са управљањем портфолиом финансијске активе.

13. Sa aspekta regulacije finans, trzista, koja dva osnovna cilja ima drzava Одржавање конкуренције међу учесницима и Заштита инвеститора од превара и злоупотреба.

14. Koji su najznacajniji ucesnici na finan. trzistu?Navedi Држава Централна банка Пословне банке Институционални инвеститои Берзански посредници Остали учесници

15.Koje su dve osnovne funkcije Centralne banke? 1. Централна банка је надлежна за вођење монетарне политике, односно контролу

понуде новца, са циљем да се осигура ниска стопа инфлације без креирања високе стопе незапослености

2. “зајмодавца у крајњој инстанци” (lender of last resort) или “последња уточишта банака”obezbedjenje makroekonomskog sistema

16. Наведи 6 основних инструмената које Централна банка користи при реализовању монетарне политике и контроле кредитног потенцијала привреде

1. Редисконтни кредити банкама (куповина робних или других комерцијалних хартија од послоних банака)

2. Операције на отвореном тржишту (куповина државних обвезница)3. Стопа обавезних резерви (ригидан, повремен и неопходан инструмент монетарно –

кредитног регулисања)4. Специјални депозити банака код централне банке (маргиналне обавезне резереве)5. Минимална каматна стопа (каматна стопа по којој је централна банка спремна да

кредитира пословне банке)6. Директивне мере – квалитативне и квантитативне

а) одређивање стопе обавезних пласмана банака за финансирање приоритетних програма развоја,

б) плафонирање укупног обима банкарских кредитних пласмана и в) одређивање бенефицираних или фиксираних каматних стопа за одговарајуже облике кредита 17.18.19.20.21.22.

29.11.2007 4

Page 5: Finansije i Fin. Trzista I Kolokvijum

23.Objasni tri kruga delovanja centralne bankeU prvom krugu delovanja centralna banka neposredno vrsi putem instrumenata I kreditnog regulisanjaU drugom krugu centralne banke se vrse putem instrumenata selektivnog kreditiranja privrede preko poslovnog bankarstaU trecem krugu delovanje centralne banke se odnosi na supervizorstvo, odnosno nadzor nad poslovanjem bankarskog I sireg finansijskog sistema.

24.Koje usluge vrse banke u oblasti plasiranja sredstava?Navedi i objasni-Индивидуално банкарство- обухвцата послове са становништвом, хипотекарне послове, послове са кредитним картицама, кредитиранје куповине потросних добара и разне услуге које су, углавном, намењене становништву, -Институционално банкарство- се односи на послове кредитирања нефинансијских организација, финансијских организација и државних агенција,-Глобално банкарство- подразумева велики број активних и пасивних банкарских послова као што су: пословно финансирање, инвестирање у хартије од вредности, послови на тржишту капитала, послови на девизном тржишту, послови на тржишту изведених хартија од вредности, итд.

***25. . Комерцијалне или депозитне банке?Најраспрострањенији облик банкарског реализовања. Примарни посао депозитних банака је прикупљање средтава из депозита сектора привреде, непривреде и становништва, прикупљена средства се даље усмеравају.

***26. . Инвестиционе банке Организују емитовање хартија од вредности Откуп и дисрибуција хартија од вредности Трговина хартијама од вредности Реструктурирање предузећа Промена власничке структуре Консалтинг.

Investicione banke veoma cesto traze poslovne partnete za kompanije koje nastoje da budu finansijski restrukturirane ili za kompanije koje traze odgovarajuce kompanije da bi ih vlasnicki I preuzele

***27. . Институционални инвеститори. -Осигуравајуће компаније- представљају финансијске посреднике који за утврђену накнаду (премију) обезбећују исплату уговорене суме, уколико се деси одређени осигурани случај.-Пензиони фондови- обезбеђују појединцима сигурност и стабилност прихода после завршетка радног века. Разликују се од класичних финансијских посредника по томе што пружају индиректног посредовањафинансијских инструмената од стране крајњих инвеститора -Инвестициони фондови или компаније- прикупљају капитал од појединаца емитовањем ација и даље га пласира у портфељ различитих хартија од вредности.У ову групу се могу укључити и инвестиционе банке, финансијске компаније и задужбине

***28. Предмет делатности берзанских посредника у основи је:-трговина хартијама од вредности-пружање саветодавних услуга у вези са емисијом и трговином хартијама од вредности,-чување хартија од вредности,-вођење портфеља хартија од вредности за рачун корисника услуга и-други послови у вези са трговином хартијама од вредности.

29.11.2007 5

Page 6: Finansije i Fin. Trzista I Kolokvijum

***29. Брокери само врше посредничку улогу за рачун коминтента који жели да купи или прода одређену хартију од вредности на финансијском тржишту. Брокери за извршене услуге својим клијентима наплаћују провизију.Могу бити:

• Комисиони-nezavisni brokeri cija mesta na berzi glase na pojedinacna imena fizickih lica

• Специјалисти-posluju kao I brokeri I kao dileri specijalizovani za prodaju I kupovinu odredjenih hartija od vrednost. Mogu obavljati tri uloge:

- Аукционари-odredjuju pocetnu cenu kojom se otvera trgovina - Дилери- rade u svoje ime - Брокери- izvrsavaju naloge svojim komitenata I dobijaju proviziju

• Брокери на поду-su aktivni ucesnici u berzanskom prometu I posluju na porteru berze.

• Трговци на паркету-rade za sebe• Дисконтни брокери- pruzaju posrednicku uslugu za racun svojim komitenata• Сервис брокери-pored kupovine iprodaje pruzaju svojum klijentima I drugr

usluge : savete, finans. Analiza I sl.

***30. . Дилери обављају трансакције у своје име и у свој рачун, уз преузимање одговарајућег ризика. Доходак код ових институција чини разлика у цени по којој дилер купи и прода хартију од вредности. Подела на:

-Маркет-мејкери tj. nosioci trzista-imaju obavezu da odrzavaju dubinu trzista I formiraju cene -Odd-lot дилери-kupuju akcije u okruglim lotovima I onda ih prodaju manjim lotoim

31. Koje su najvaznije ekonomske funkcije kamatne stope? Funkcija investicionih oportuniteta Funkcija strukturiranja trzista novca I kapitala Funkcija formiranja kamatnih rizika Funkcija alokacije resursa na trzistu Funkcija vremenske realizacije koriscenja dobara I usluga u tekucem I buducem periodu

32. Najznacajniji faktori koji uticu na kretanje kamatne stope su:√ Uticaj faktora realnog sektora, pre svega ekonomski rast√ Monetarna politika-kreiranje novcane mase√ Stopa inflacije√ Postojanje budzetskog deficita√ Medjunarodna kretanja kapitala√ Spoljnotrgovinska razmena√

33. Napisi I objasni jednacinu Irvinga Fisera

i=ir+Pe, ili ir=i-Pe

pri cemu je:i-nominalna vrednostir-realna kamatna stopaPe-ocekivana stopa inflacijeRealna kamatna stopa je dakle nominalna stopa korigovana za iznos inflacije. Kad god je inflacija veca od nominalne kamatne stope imacemo realnu kamatnu stopu sa negativnim predznakom.Negativna realna stopa ima destabilizirajuci efekat na privrednu aktivnost, jer usporava investicije, intezivira inflatorni pritisak I reducira raspolozivi iznos kredita za finansiranje investicija I dominiziranje privrednog rasta.

29.11.2007 6

Page 7: Finansije i Fin. Trzista I Kolokvijum

***34.Objasni teoriju likvidentnih preferencijaТеорија ликвидентних преференција каматну стопу одређује реална економија.Ова теорија полази од перфектне ликвидности као основног обележја новца и жеље власника да новац задржи у ликвидном облику. Да би се власник новца одрекао садашње ликвидности он ора добити награду у виду камате.Тражња проистише из 3 основна мотива:

Трансакциони мотив- означава тражњу за новцем у смисли куповина робе и услуга, Мотив сигурности- предпоставља поседовање новшаних резерви у слушају

непредвиђених трошења у будућности, Тражња за шпекулативни мотив држанја ноца мења се с обзиром на мању или већу

извесност промене цена обвезница као једног алтернативног начина коришћења новца

***35. Objasni teoriju kreditnih fondovaОва теорија објашњава формирање каматне стопе деловањем понуде и тражње за

кредитним капиталом. Са друге стране, претпостављено је и повратно дејство каматне стопе на понуду и тражњу кредитних фондова.

***36. Objasni teoriju racionalnih ocekivanjaУ основи ове теорије налази се финансијако тржиште. У овом случају тржиште је

ефикасно уколико кретање каматних стопа и цена финансијских инструмената инкорпорирају све релевантне информације с којима тржишни учесници располажу.

37.Rocna struktura kamatnih stopaРочна или временска структура каматних стопа је појам који се често у финансијакој теорији користи за описивање односа између каматних стопа са различитим роковима одспећа. Овај аспект посматрања динамике финансијског тржишта показује промену односа између краткорочних и дугорочних каматних стопа. U fazi privredne ekspanzije dolazi do porasta citave structure kamatnih stopa. Ali pri tome se empirijski zapaza da kratkorocne kamatne stope po pravilu brze od dugorocnih kamatnih stopa. U recesivnoj fazi privrednog ciklusa dolazi do snizenja citave structure kamatnih stopa. Pri cemu je empirijski konstantovano dap o pravilu dolazi doveceg snizenja kratkorocnih kamatnih stopa u odnosu na dugorocne

38. Navedi tri osnovne teorije koje kompleksnije teorijski osvetljavaju promene u ročnoj strukturi kamatnih stopa. Postoje tri osnovne teorije koje kompleksnije teorijski osvetljavaju promene u rocnoj strukturi kamatnif stopa:-teorija ocekivanja--teorija segmentacije trxista-kompozicija teorija ili teorija preferencijalnih plasmana

39.Teorija ocekivanjaTeorija ocekivanja polazi od pretpostavke cvrste povezanosti svih segmenata finansijski putem cenovnog mahanizma. Ukoliko dodje do ocekivanog porasta kamatnih stopa mnogi investitori prodaju na finansijskom trzistu dugorocne obveznice I kupuju hartije od vrednosti koje imaju kratak rok dospeca.

40. Teorija segmentacije trzista- u osnovi ove teorije lezi cinjenica da postoje razlicite kaatne stope za razlicite finansijske instrumente te da se na osnovu njih moze izvrsiti segmentacija finansijskih trzista. Institucionalni investitori pretezno osiguravajuce kompanije zbog svoje finansijske structure obavljaju transakcije dugorocnih obveznicama dok komercijalne banke u vecoj meri u svojim porfolijima drze kratkorocne obveznice.

41.Kompozitna teorija

29.11.2007 7

Page 8: Finansije i Fin. Trzista I Kolokvijum

ili teorija preferecijalnih plasmana je inegralni koncept teorija ocekivanja I segmentacije trzista. Kompozitna teorija je zapravo, kombinacija teorija jer naglasava da je formiranje specificnih portfolio struktura, u zavisnosti kako od karakteristika poslovanja odredjenih tipova institucionalnih investitora tako I od visine stope prinosa na obveznice sa specificnom rocnom strukturom.

42.. Ризична структура каматних стопа Ризик неиспуњавања обавеза плаћања Ризик неликвидности и Ризик опорезивања.

43. Традиционална портфолио теоријаТрадиционална (класична) портфолио теорија се заснива на релативно једноставним

квантитативним и квалититативним анализама. Она полази од основних правила инвестирања у хартије од вредности.• Прво, инвеститори преферирају виши у односу на нижи принос. • Друго, принос се увећава са преузимањем додатног ризика. • Треће, процена и стопа толеранције ризика од стране инвеститора детерминише

остварење виших приноса, и• Четврто, диверзификацијом се може умањити степен ризичности. Резултат ових

критеријума представља одређена вредност портфолио пондера за поједине класе хартија од вредности.

44.Moderna portfolio teorijaTeorijske osnove moderne portfolio analize razvio je 50-ih god XX veka nobelovac Harry Markowitz. Od tada pa do danas ova teirija se razvila u dve pravca: normativnom I pozitivnom.Normativna portfolio teorija je tezila da pruzi odgovor na pitanje kako bi trtebalo da se ponasa racionalni inveswtitor. Oa pozitivna teorija se bavila ekonomskom razvnotezom pod uslovom da se investitori ponasaju u skladu sa normativnom portfolio teorijom. Model porfolija razvijen od strane Markowitz-a je matematicki model u kome investitor moze da izvrsi diverzifikaciju porfolija kako bi smanjio ukupan rizik.

45.46.Sa aspekta mogucnosti da se diverzifikacijom plasmana utice na rizik razlikujemo koje rizike?nevedi I objasni

• систематски- или тржишни ризик је део укупног ризика на који се диверзификацијом портфолиа не може утицати. То је део ризика који проистиче из тржишне неизвесности и општих економских кретања.

• несистематски ризик- је ризик који се може елиминисати диверзификацијом пласмана назива се специфични или несистематски ризик (unsystematic risk).

47. Medjunarodna diverzifikacija.ObjasniMedjunarodna diverzifikacija je proces internacionalizacije I globalizacije finansijskih trzista omogucio je investitorima da investiraju u inostrane hartije od vrednosti I da se diverzifikacijom u ino hartije od vrednosti obezbedi dodatni efekat I smanjenje sistemskih rizika na nacionalnom nivou. Izbor zemlje u koje treba ivestirat zasniva se na stabilnosti nacionalne valute. Zemlje u razvoju su danas posebno interesantna investiciona podrucja, jer po vpravilu one beleze vise tope privrednog rasta I stope prinosa te su veoma privlacne za inostrane portfolio investitore, norocito investicione fondove osiguravajuce kompanije.

48.49.

50.Појам и значај ефикасности финансијског тржишта

29.11.2007 8

Page 9: Finansije i Fin. Trzista I Kolokvijum

Основна функција постојања и функционисања финансијаких тржишта је оптимална алокација финансијских средстава, односно повезиванје тржишних актера који располажу вишковима финансијских средстава са актерима којима недостају финансијска средства. Овде се под ефикасним тржиштем подразумева "тржиште које се брзо прилагођава новим информацијама".

51.Vidovi efikasnosti finansijskog trzista. Navedi I objasni- Алокативна ефикасност- је релативно широк концепт који подразумева да финансијска тржишта шаљу коректне сигнале инвеститорима за алокацију финансијских средстава. - Оперативна ефикасност- подразумева обављање трансакционих операција у што рестриктивнијем временском оквиру и са најнижим трошковима, односно најнижом ценом. - Ценовну ефикасност- када се у литератури посвећеној финансијској теорији и финансијским тржиштима говори о тржишној ефикасности мисли се, пре свега, на ценовни аспект ефикасности. Ценовна, или екстерна, ефикасност подразумева високу флексибилност цена финансијских инструмената на појаву свих информација релевантних за њихово вредновање.

52.53.54. Хипотеза о ефикасности тржишта-predstavlja centralnu paradigmu o finansijama. Ona obuhvata analizu vrednovanja finansijske aktive od strane samog finans. trzista имплицира неколико битних момената

• цене одражавау, односно рефлектују све релевантне информације,• услед велике брзине реаговања цена на информације, на ефикасном тржишту нема

могућности за остваривање великих добитака, абнормалних или екстра профита у кратком року.

• разлика између стварних и предвиђених приноса је приближно једнака нули, пошто се не зна какве ће се информације појавити у будућности цене финансијских инструмената имају карактер случајности. У англосаксонској литератури такво кретање цена се назива "random walk" што у преводу значи насумичан ход и имплицира велики степен ризика у њиховом кретању.

55.nece biti 100 posto56.57.***58. Хипотеза о ниској ефикасности финансијског тржишта Хипотеза о ниској ефикасности тржишта претпоставља да текуће цене акција у потпуности рефлектују све тржишне информације садржане у историјским низовима цена, промена цена, обима трговања и других тржишних информација. 59.60.***61.Хипотеза о средњој ефикасности тржишта Хипотеза о средњој ефикасности тржишта заузима став да се цене хартија од вредности (акција) брзо прилагођавају новим јавним информацијама, односно, да цене акција у потпуности одражавају све јавне информације.Теоријски, на тржиштима где нема трансакционих трошкова, где су јавно расположиве информације бесплатне за све учеснике и где тржишни учесници на исти начин тумаче информације, цене акција ће потпуно одражавати све јавне информације. 62.63.64.65.

***66.. Хипотеза о високој ефикасности тржишта

29.11.2007 9

Page 10: Finansije i Fin. Trzista I Kolokvijum

Хипотеза о високој ефикасности тржишта капитала представља теоријски идеалан концепт перфектности тржишта капитала. Према овој хипотези цене акциија у потпуности одражавају све расположиве информације, како јавне, тако и приватне. Консеквентно, према овој хипотези ниједан тржишни актер не поседује информације на основу којих би остварио изнад просечне профите.***67.Testiranje hipoteze o visokoj efikasnosti trzista-testovi vezani za insajdereTestovi vezani za insajdere podrazumevaju da menadzeri korporacije , clanovi upraqvnog odbora kao I akcionari koji poseduju vise od 100% vlasnistva-insajderi ostvare ekstra prinose zahvaljujuci informacijama koje poseduje pre ostalih trzisnih aktera. Da bi se sprecilo ostvarenje prinosa na ovakav nacin, utrzisnim ekonomijama, zakonodavac je propisao obavezu insajderima da realno izvestavaju Komisiju za hartije od vrednosti o svojim transakcijama kupovine I prodaje akcija firme.

***68. Тестирање хипотеза о високој ефикасности тржишта- Професионални менаџери новца Професионални менаџери новца су високо образовани професионалци који немају монополски приступ информацијама и цео свој аранжман посвећују рационалном управљању инвестицијама. Захваљујуђи способностима и вештини које поседују реално је очекивати да ђе професионални портфолио менаџери остварити екстра принос.

***69. Тестирање хипотеза о високој ефикасности тржишта- Специјалисти на берзи акцијаСу људи који су се специјализовали за трговање само са доређеним хартијама од вредности, па су по природи ствари они њени најбољи познаваоци

70.Међународни монетарни фонд финансијску глобализацију дефинише као комплексан процес који чине четири сегмента. Koji su to segmenti?

• пораст технолошког нивоа опремљености за анализу, управљање и извршавање послова везаних за финансијске ризике;

• интегрисање националних тржишта (инвеститора и зајмотражилаца) у глобализовано тржиште;

• минимизирање разлике између финансијских институција, активности и сегмената тржишта на којима се појављују и

• развој глобалних банака и међународних финансијских конгломерата.•

***71.Које године је одржана конференција у Бретон Вудсу и које су основне карактеристике међународног монетарног система који је створен на тој конференцији?

Јул 1994. Основне карактеристике: Међународне институције , Систем финансијских девизних курсева, Конвертибилност валута Међународне монетарне резерве

***72. Koje institucije su osnovane na koferenciji u Brenton Vudcui koji je njihov zadatak? MMF IRBD-medjunarodna banka za obnovu i razvoj

Задатак ММФ-а је био обезбеђење сарадње у обласи међународних плаћања, политике девизних курсева и међународног краткорочног кредитирања, ради отклањања платно билансних неравнотежа. Банка је била задужена за међународно дугорочно финансирање, које би омогућило обнову и развој привреда земаља чланица.

***73.Шта је бретонвудски систем финансијских девизних курсева и који су разлози напуштања тог система?

29.11.2007 10

Page 11: Finansije i Fin. Trzista I Kolokvijum

Бретонвудски систем финансијских девизних курсева заснован је на фиксним, али по потреби прилагодљивим прарметрима националних валута. Свака национална валута имала је фиксиран валутни паритет изражен према злату.Напустање бретонвудског монетарног система био је условљен општом нестабилношћу међународног монетарног система и нараслим унутрашњим неравнотежама

74. Koji su najznacajniji trendovi koji utucu na globalizaciju finans, trzista?• Либерализација (дерегулација) финансијских тржишта • Технички прогрес• Финансијске иновације• Смањена улога банака и растући значај институционалних инвеститора • Стварање ЕМУ и увођење ЕВРА

75. Шта је NASDAQ и који је значај NASQDA-а?NASDAQ је компијутеризовани систем електронских котација Националног удружења дилера хартијама од вредности који је лоциран на чувеном тимес скверу у Њујорку и представља највећи сегмент ванберзанског или ОТЦ тржишта акција у САД

76. Koji su najznacajniji elektronski uredjaji koji se primenjuju u radu savremenih berzi? Kompijuterski sistem CORES Kompijuterski sistem SEAQ Kompijuterski sistem NSC Medjunarodni elektronsko trgovacki sistem Xetra

77. Koja su dva kljucna razloga zbog kojih su banke zainteresovane za interno bankarstvo? Klijenti, koji ce najverovatnije internet bankarstvo, predstavljaju veoma zanimljiv segment

trzista, kako sa demografskog tako i sa ekonomskog stanovnistva jer su korisnici interneta uglavnom mladji ljudi sa vecim stepenom obrazovanja i sa vecim prihodima od prosecnog klijenta

Internet predstavlja vrlo efikasan i jeftin distribucioni kanal78. nece biti garant

79.Objasni proces finansijskih inovacija u razvijenim trzisnim ekonomijama kroz faze• Прва фаза је остварена током педесетих и шездесетих година, када су створена

релативно јака новчана тржишта. На овим тржиштима обављао се промет финансијских инструмената који нису трансакциони новац али су његови блиски супститути

• Другу фазу финансијских иновација, која се дешава током седамдесетих година, карактерише експлозиван развој међународних приватних банака које су рециклирале нафтне доларе с тим што су њихове финансијске иновације биле повратно преношене на национална финансијска тржишта

• Трећа фаза финансијских иновација јавља се током деведесетих година на бази револуционарних достигнућа информационих технологија и потпуне компјутеризације механизама плаћања.

80. Navedi podeli finansijski inovacija I objasniС обзиром да обухватају читав низ феномена на финансијским тржиштима, финансијске иновације се деле на:

29.11.2007 11

Page 12: Finansije i Fin. Trzista I Kolokvijum

• иновације производа- односи се на стварање нових финансијских инструмената. Као што су: колебљивост каматних стопа, технолошки прогрес у комуникацијама, као и подстицаји који долази из регулативне сфере финансијских тржишта

• иновације у процесима- су везане за тржишну инфраструктуру. Односе се на иновације у преносу података којим се обезбеђује континуирана трговина, аутоматизовано сладиранје поерација, развој шалтерског тржишта

• организационе иновације- подразумевају креиранје нових институција јна финансијским тржиштима Ове иновације су довеле до настанка и развоја нових финансијских институција као што су: дисконтни брокери и блок дилери

81.Наведи најважније финансијске инструменте који супституишу трансакциони новац!

Споразуми или аранжмани о рекуповина обвезница Депозитни цертификати НОВ аранжмани СВИП рашунари Депозитни рашуни новшаног тржишта Мешовити фондови новшаног тржишта Овердрафт рашунари и кредитне картице

***82.Опције-nevedi I objasni podelu су хартије од вредности које свом власнику дају уговорно право, али не и обавезу, да купи или прода одређену активу по унапред формираној цени у одређеном временском периоду. Право да купи или прода одређени финансијски инструмент или портфолио инструмената у будућности праћено је обавезом продавца опције да прода или купи тај исти инструмент, ако купац опције одлучи да је користи. Дакле, код опција право је увек на страни купца а обавеза на страни продавца

***83.Фјучерс-objsni I navedi podelu је ликвидан, купопродајни, термински уговор односно споразум између два партнера да купе односно продају одређену количину тржишног материјала, тачно одређеног дана, по цени која је уговорена у време склапања уговора. Врста тржишног материјала којим се тргује, одређује да ли је фјучерс робни или финансијски. То практично значи да робни фјучерси у својој основи имају робу, док су финансијски фјучерси засновани на неком од постојећих финансијских инструмената.

***84.Svopovi-objsni inavedi podelu се дефинише као уговорна трансакција у којој две или више уговорних страна (трансактора) размењују инструменте у истој или неколико различитих валута за унапред дефинисан временски период и по унапред дефинисаној каматној стопи. Овим финансијским инструментом трансактори се обезбеђују од ризика промене девизног курса (валутни своп) и каматне стопе (каматни своп).

85. Терминске трансакције-је финансијски иновативни инструмент за заштиту од ризика промене каматних стопа.Овај аранжман подразумева уговор у коме два партнера дају или узимају одређени износ средстава по унапред утврђеној каматној стопи.

86.Објаснити процес секјуритизације!Секјуритизација је процес креирања хартија од вредности од финансијских инструмената који по својој суштини не представљају хартије од вредности. Process sekjuritizacije ima znacaj finansijskih instrumenata, jer omogucava trzisnost bankarskih kredita-kreditnih instrumenata

29.11.2007 12

Page 13: Finansije i Fin. Trzista I Kolokvijum

koji to svojstvo ranije nisu posedovali. On na taj nacin siri granice trzista I podize njegovu efikasnost.

87.Зашто је дошло до смањења улоге банака и раста знашаја институционалних инвеститора на финансијским тржиштима??У последње две деценије паралелно са измењеном улогом банкарства долази од померања тежишта активности инвеститора на финансијским тржиштима од индивидуалним ка институционалним. Овоме је допринела шињеница да је дошло до повећања каматне свести код широког круга инвеститора, пошев од сектора домаћинства који није више мотивисан малик каматним приносима на штедне улоге код банака бећ све више (директно или индиректно) учествују на тржишту

***88.Koji su kriterijumi konvergencije Mastrihtskim sporazumom? • буџетска дисциплина - буџетски дефицит не сме бити већи од 3 процента бруто

домаћег производа;• државни дуг укупни јавни дуг не сме прелазити 60 процената бруто домаћег

производа; • стабилност цена - инфлација не сме бити већа од 1,5 процентних поена изнад стопе

инфлације три земље чланице са најнижим стопама инфлације;• стабилност курса кретање курса у последње две године треба да буде у оквирима

Европског монетарног система, без спровођења девалвације;• каматне стопе каматна стопа на дугорочне државне хартије од вредности не сме бити

већа од 2 процентна поена изнад стопе у три земље са најнижом каматом.

***89. Koje su makroekonomske prednosti uvodjenje evra?• смањење трансакционих трошкова,• смањење валутног ризика,• стварање јединственог финансијског тржишта,• заједнички монетарни суверенитет,• раст ценовне конкурентности.

29.11.2007 13