Finansijska tržištaFinansijska tržišta

Prof. dr Zoran JeremićProf. dr Zoran Jeremić

Oktobar 2008.

Uvodno predavanje

Sadržaj predmeta Metod rada Seminarski radovi, prezentacije Način ocenjivanja Literatura i web sajtovi

L i t e r a t u r a

1. Prof. dr Zoran Jeremić: Finansijska tržišta, septembar 2003.2. Prof. Zoran Jeremić, Ivica Terzić: Praktikum

Dopunska literatura:2. Prof.dr Zoran Jeremić: Tržište akcija u Srbiji – 50 izabranih,

EMG, INMACO, decembar 2007. (biblioteka) Miškin: Finansijska tržišta

Prof.dr Branko Vasiljević: Osnovi finansijskih tržišta, Zavet, Beograd Mogu se koristiti i drugi udžbenici iz ove oblasti po izboru studenata ili preporuci

1. Prof. dr Zoran Jeremić: Finansijska tržišta, septembar 2003.2. Prof. Zoran Jeremić, Ivica Terzić: Praktikum

Dopunska literatura:2. Prof.dr Zoran Jeremić: Tržište akcija u Srbiji – 50 izabranih,

EMG, INMACO, decembar 2007. (biblioteka) Miškin: Finansijska tržišta

Prof.dr Branko Vasiljević: Osnovi finansijskih tržišta, Zavet, Beograd Mogu se koristiti i drugi udžbenici iz ove oblasti po izboru studenata ili preporuci

Web sajtovi Beogradska berza :www.belex.co.yu Centralni registar www.crhov.co.yu Narodna banka: www.nbs.yu Ministarstvo finansija: www.mfin.gov.yu NYSE – www.nyse.com Nasdaq – www.nasdaq.com London – www.londonstockexchange.co,uk www.bloomberg.com www.reuters.com www.smart money.com Budapest – www.bse.hu www.morningstar.com (sajt za investicione fondove) www.ft.com (Financial Times)

Metod nastave•predavanja•vežbe•seminarski radovi •testovi•On line posete web sajtovima •korišćenje prezentacionih materijala finansijskih institucija •pismeni i usmeni ispiti i testovi

•predavanja•vežbe•seminarski radovi •testovi•On line posete web sajtovima •korišćenje prezentacionih materijala finansijskih institucija •pismeni i usmeni ispiti i testovi

Ocenjivanje

I kolokvijum 20II Kolokvijum 20Seminarski I portfolio 10Dolazak i aktivnost 10Preyentacija 10Ukupno 70

Ispit: 30

Modul 1: Uvod u finansijska tržišta

Uvod u finansijska tržišta

1. Pojam i funkcije finansijskih tržišta2. Klasifikacija finansijskih tržišta3. Kako se finansiraju kompanije na finansijskom

tržištu4. Kako funkcioniše tržište kapitala5. Kako se kompanija pojavljuje na berzi6. Tipovi Finansijskih tržišta i finansijskih

instrumenata

U Uvodnom delu studenti treba da nauče:

Finansijski sistem

Finansijska tržišta

Finansijska tržišta

Štediše/Zajmodavci:StanovništvoPreduzećaDržavaIno subjekti

Štediše/Zajmodavci:StanovništvoPreduzećaDržavaIno subjekti

Finansijski posrednici

Finansijski posrednici

Investitori/Zajmoprimci:StanovništvoPreduzećaDržavaIno subjekti

Investitori/Zajmoprimci:StanovništvoPreduzećaDržavaIno subjekti

Tok štednje i investicijaDepozitne institucije

Nedepozitne institucije

Osnovne klasifikacije finansijskih tržišta

Prema rokovima dospeća: novčano tržište (Money Market) tržište kapitala (Stock Market) Prema organizaciji tržišta:

primarno tržište i sekundarno tržište Prema tipu finansijskih instrumenata: dužnički i vlasnički instrumenti

Devizno tržište (FX Market) Tržište derivata: robni derivati, kreditni derivati, ostali derivati i ostali

finansijski instrumenti

Finansijsko tržište u praksi bi se još moglo podeliti i na dva osnovna segmenta:

(1) Bankarsko tržište i (2) Tržište hartija od vrednosti.

Predmet izučavanja biće prevashodno Tržište hartija od vrednosti (Securities Market), u okviru kojeg će se izućavati i Investiciono bankarstvo,

Komercijalno bankarstvo detaljnije će se izučavati kroz druge nastavne predmete

13

Financial Markets

FinancialMarkets

Foreign ExchangeMarket

Derivatives

TraditionalFinancialMarkets

(Long-term)CapitalMarket

(Short-term)MoneyMarket

T-BillsCDCPBARepos/ReversesFederal fundsLIBOR market

Bonds

Stocks

T-Notes/BondsMunicipal bondsCorporate BondsABS/MBS

Whole sales marketRetail market

ForwardFuturesOptionSwap

1.1.1.1Short term (up to and including one year)

1.1.1 Deposits and loans

1.1.1.2 Long term (over one year) 1.1.2.1Short term (up to and including one year)

1.1 Deposits, loans and debt securites

1.1.2 Debt securites

1.1.2.2 Long term (over one year)

1.2.1 Forward-type derivatives

1. Interest rate instruments

1.2 Interest rate derivatives 1.2.2 Option-type derivatives

2.1.1 Quoted stocks

2.1.2 Unquoted stocks

2.1 Stocks

2.1.3 Other equity 2.2.1 Forward-type derivatives

2. Equity- related instruments

2.2 Equity- linked derivatives 2.2.2 Option-type derivatives

3.1.1 Money market funds

3.1.2 Bond funds 3.1.3 Equity funds 3.1.4 Mixed funds 3.1.5 Real estate funds 3.1.6 Hedge funds

3.1 Investment and money market funds’ shares/ units

3.1.7 Other funds 3.2.1 Forward-type derivatives

3. Investment and money market funds’ shares/ units and related instruments

3.2 Derivatives on investment and money market funds’ shares/ units 3.2.2 Option-type derivatives

4.1.1 First currency pair

4.1 Foreign exchange

4.1.n n-th currency pair 4.2.1 Forward-type derivatives

4. Foreign Exchange and related instruments

4.2 Foreign exchange derivatives

4.2.2 Option-type derivatives

5.1.1 Forward-type derivatives 5.1 Commodity derivatives 5.1.2 Option-type derivatives

5.2.1 Forward-type derivatives 5.2 Credit derivatives 5.2.2 Option-type derivatives

5. Commodity derivatives, credit derivatives and other financial markets instruments

5.3 Other financial markets instruments

PRILOG:Klasifikacija finansijskih tržišta u Evropskoj uniji (IAS, ESA)

Funkcije tržišta hartija od vrednosti(Securities Market)

Fabozzi, Modigliani: Capital Markets,s16:

Mehanizam za određivanje cene Obezbeđivanje likvidnosti imovini Efikasniji promet uz manje troškove Realokacija sredstava

Finansijski instrumentiInstrumenti novčanog tržištaInstrumenti tržišta kapitalaInstrumenti deviznog tržištaDerivativi

Modul 2

Podela finansijskih tržišta i finansijski instrumenti

Novčano tržište (Money Market) i Instrumenti novčanog tržišta

Tržište kapitala (Capital Market) i Instrumenti tržišta kapitala

Derivativi (futures, options...) Foreign Exchange (FX) Market – tržište valuta

Novčano tržište (Money Market) Definicija i cilj novčanog tržišta

Novčano tržište je povezano sa emitovanjem i trgovanjem kratkoročnih hartija od vrednosti preduzeća, finansijskih institucija i države.

Dospeće manje od godinu dana Novčano tržište služi da se alociraju likvidna,

kratkoročna sredstva između zajmodavaca i zajmoprimaca

Novčano tržište je povezano sa emitovanjem i trgovanjem kratkoročnih hartija od vrednosti preduzeća, finansijskih institucija i države.

Dospeće manje od godinu dana Novčano tržište služi da se alociraju likvidna,

kratkoročna sredstva između zajmodavaca i zajmoprimaca

Instrumenti novčanog tržišta(Money Market Instruments)

Državni zapisi (Treasury Bills) – HOV za servisiranje kratkoročnih obaveza države

Repurchase Agreements – REPO/Ugovori o reotkupu: ugovor koji uključuje prodaju HOV uz obavezu reotkupa na određeni dan i po određenoj ceni

Komercijalni zapisi (Commercial Paper) – kratkoročne, neobezbeđene, hartije emitovane od strane preduzeća za potrebe kratkoročne likvidnosti

Sertifikati o depozitu (Negotiable Certificates of Deposit) – emitovane HOV od strane banke na bazi depozita koje ona poseduje, sa određenim dospećem i kamatnom stopom

Banker Acceptances / bankarski akcepti – HOV plativa prodavcu robe, sa garantovanim plaćanjem od strane banke.

Državni zapisi (Treasury Bills) – HOV za servisiranje kratkoročnih obaveza države

Repurchase Agreements – REPO/Ugovori o reotkupu: ugovor koji uključuje prodaju HOV uz obavezu reotkupa na određeni dan i po određenoj ceni

Komercijalni zapisi (Commercial Paper) – kratkoročne, neobezbeđene, hartije emitovane od strane preduzeća za potrebe kratkoročne likvidnosti

Sertifikati o depozitu (Negotiable Certificates of Deposit) – emitovane HOV od strane banke na bazi depozita koje ona poseduje, sa određenim dospećem i kamatnom stopom

Banker Acceptances / bankarski akcepti – HOV plativa prodavcu robe, sa garantovanim plaćanjem od strane banke.

Instrumenti novčanog tržišta na Evropskom novčanom tržištu

Euro money market instruments: Eurodollar deposits, Eurodollar CDs, Euro notes, Euro CP

London Interbank Offered Rate (LIBOR) Euribor

Euro money market instruments: Eurodollar deposits, Eurodollar CDs, Euro notes, Euro CP

London Interbank Offered Rate (LIBOR) Euribor

(samo informativno)

Money Market Instruments Outstanding,December 1990 and 1999

(in billions of dollars)

Money Market Instruments Outstanding,December 1990 and 1999

(in billions of dollars)

Amount Outstanding

1990 2001

Rate of Return

1990 2001

Treasury bills $527.0 $ 811.2 6.68% 1.73% Federal funds and repurchase agreements 372.3 1,237.9 7.31 1.82 Commercial paper 537.8 1,440.9 8.14 1.79 Negotiable certificates of deposit 546.9 1,118.4 8.13 1.84 Banker’s acceptance 52.1 4.8 7.95 1.87

PRILOG

Novčano tržište u SADNovčano tržište u SAD

Tip instrumenta mlrd USD

US Treasury bills 761

Commercial paper 675

Negotiable bank CDs 420

Bankers acceptances 20

*podaci za 1995. Capital Markets, Modigliani…

PRILOG

Money market SAD

0200400600800

1000120014001600

1990 1995 2001

Commercial paper Fed Funds and Repo U.S. T-bills

Negotiable CDs Banker's accept.

0200400600800

1000120014001600

1990 1995 2001

Commercial paper Fed Funds and Repo U.S. T-bills

Negotiable CDs Banker's accept.

Operacije na otvorenom tržištu koje sprovodi NBS

Народна банка Србије спроводи операције на отвореном тржишту куповином и продајом следећих хартија од вредности:

1) краткорочних хартија од вредности које издаје Народна банка Србије ( хартије од вредности Народне банке Србије);

2) краткорочних и дугорочних дужничких хартија од вредности које издаје Република Србија (државне хартије од вредности).

Врсте трансакција које обавља НБСВрсте трансакција које обавља НБС(videti: www.nbs.yu)(videti: www.nbs.yu)

1) трајне трансакције,

2) репо трансакције.

godinaza trajnu prodaju za repo prodaju nominalna vrednost diskontna vrednost

2004 233.800 77.481 77.046 2005 5.700 10.000 3.755 3.738 2006 7.500 200.000 7.500 6.976 2007 52.000 550.000 51.475 48.611

obim emisije trajno prodato

www.nbs.yu

Trajne i repo transakcije NBS

Под трајном трансакцијом подразумева се куповина и продаја хартија од вредности без обавезе њихове поновнепродаје, односно куповине.

Под репо трансакцијом подразумевају се куповина и продаја хартија од вредности у којој је продавац сагласан да хартије од вредности прода купцу, који је сагласан да продавцу плати куповну цену уз истовремену обавезу да ће купљене хартије од вредности на тачно утврђени датум продати продавцу, који је обавезан да за те хартије од вредности плати купцу унапред утврђену реоткупну цену.

Народна банка Србије трансакције куповине и продаје хартија од вредности може обављати:

1) на аукцијама, 2) непосредном куповином,

односно продајом хартија од вредности.

Репо трансакцијеРепо трансакције: : А) Народна банка Србије – купац хартија од вредности

1. Куповна цена хартија од вредности

D – куповна цена ХоВ по комадуN – номинална вредност ХоВ по комадуUm – проценат умањењаФормула се примењује у случају:куповине краткорочних и дугорочних дужничких ХоВ које издаје Република Србија са обавезом продаје тих ХоВ,куповине ХоВ НБС са обавезом продаје тих ХоВ.

Б) Народна банка Србије – продавац хартија од вредности

D – куповна цена ХоВ по комаду,N – номинална вредност ХоВ по комадуUv – проценат увећања

Формула се примењује у случају:•продаје краткорочних и дугорочних дужничких ХоВ које издаје Република Србија са обавезом куповине тих ХоВ,•продаје ХоВ НБС са обавезом куповине тих ХоВ.

1. Реоткупна цена хартија од вредности

R – реоткупна цена ХоВ по комаду D – куповна цена ХоВ по комаду p – годишња каматна (репо) стопа d – број дана трајања репо уговора Gd – број дана у години (360 дана) Формула се примењује у случају: куповине краткорочних и дугорочних дужничких

ХоВ које издаје Република Србија са обавезом продаје тих ХоВ,

куповине ХоВ НБС са обавезом продаје тих ХоВ, продаје краткорочних и дугорочних дужничких ХоВ

које издаје Република Србија са обавезом куповине тих ХоВ,

продаје ХоВ НБС са обавезом куповине тих ХоВ.

Državni zapisi (Treasury Bills)Državni zapisi (Treasury Bills)

Emituju se od strane vlada država za pokriće budžetskog deficita i refinansiranje dospelih obaveza.

Najpoznatije Treasury Bills vlade SAD koje su i najlikvidnije, pa se smatraju ekvivalentom novca

Denominirani u $1,000 a tipičan round lot je $5 miliona

To su risk free hartije od vrednosti Trezor Budžeta Srbije takođe emituje državne

zapise

Emituju se od strane vlada država za pokriće budžetskog deficita i refinansiranje dospelih obaveza.

Najpoznatije Treasury Bills vlade SAD koje su i najlikvidnije, pa se smatraju ekvivalentom novca

Denominirani u $1,000 a tipičan round lot je $5 miliona

To su risk free hartije od vrednosti Trezor Budžeta Srbije takođe emituje državne

zapise

T-bill Rates and Yields

No interest paid on T-bills (coupon rate is zero), issued at a discount from their par (or face) value

T-bill rates are quoted in Wall Street Journal

Discount Yield the price dealers are willing to pay T-bill holders to

purchase their T-bills for them Asked

the discount yield based on the current purchase price set by dealers that is available to investors

Spread the percentage difference in the ask and bid yield;

part of transaction cost; the profit for dealers

Calculating T-bill Yields from Discount Rates

iT-bill(dy) = PF - PO 360 PF h

Where: iT-bill= Annualized yield on the T-bill PF = Price (face value) paid to the T-bill holder PO = Purchase price of the T-bill h = Number of days until the T-bill matures

Example: iT-bill(dy) = $10,000 - $9,650 360 = 6.92% $10,000 182

Rezultati aukcije zapisa državnog trezora (Treasury Bill Auction, USA)

Министарство финансија објављује

Ј АВНИ ПОЗИВ ЗА КУПОВИНУ ДРЖАВНИХ ЗАПИСА свим заинтересованим правним и физичким лицима

I Основни елементи емисије

Емитент: Република Србија Вредност емисије: 800.000.000,00 динара Номинална вредност записа: 10.000,00 динара Минимална вредност понуде за куповину: 100.000,00 динара Датум емисије: 5. фебруар 2008. године Датум доспећа: 6. мај 2008. године

I I Аукција

Државне записе могу куповати сва домаћа правна и физичка лица преко чланова Централног регистра хартија од вредности.

Примарна продаја државних записа обавља се путем аукције, на ванберзанском тржишту.

Учесник на аукцији може поднети више понуда за куповину државних записа.

Износ продатих државних записа зависи од понуђене дисконтне стопе на номиналну вредност државних записа и одлуке министра, или лица које он овласти, о највишој дисконтној стопи коју понуда за куповину мора да садржи да би била прихваћена.

Аукција ће се одржати у уторак, 5. фебруар 2008. године.

I I I Временски план

09.00-10.45 Подношење понуда за куповину путем аукцијске платформе 11.00-11.30 Аукција 11.30-13.00 Уплата новца за прихваћене понуде 13.30 Салдирање

Након салдирања, Министарство финансија објављује извештај о резултатима аукције.

I zvor: www.mfin.sr.gov.yu

Kupovina državnih zapisa Republike Srbije – javni poziv na aukciju

Република Србија Министарство финансија

Управа за трезор

Аукција државних записа Републике Србије 5. фебруар 2008. године

у динарима Ознака емисије РСМФРСД80559 Тикер РСДЗ08134 Датум емитовања 05/02/2008 Датум доспећа 06/05/2008 Вредност емисије 800,000,000.00 Вредност достављених понуда 767,100,000.00 Номинална вредност продатих државних записа 767,100,000.00 Тржишна вредност продатих државних записа 758,871,725.00 Просечна дисконтна стопа остварена на аукцији 4.29% Просечна приносна стопа (по конформној методи) остварена на аукцији

4.43%

Највиша прихваћена дисконтна стопа 4.40% Просечна дисконтована цена остварена на аукцији 9,892.74 Проценат прихваћених понуда са највишом стопом/ поднете понуде са највишом стопом

100.00%

Коефицијент реализације (продато / емитовано) 95.89% Укупан број поднетих понуда 6 Укупан број прихваћених понуда 6 Број прихваћених понуда - банкарски сектор 0 Број прихваћених понуда - остала правна лица 6 Број прихваћених понуда - физичка лица

Aukcija državnih zapisa Republike Srbije

Copyright © 2006 Pearson Addison-Wesley. All rights reserved. 9-37

Figure 9.1 Treasury Bill Interest Rates and the Inflation Rate, January 1973–January 2004

Kamatne stope na T-Bills i stopa inflacije

Kamatne stope na T-Bills i stopa inflacije

(samo informativno)

Učesnici na tržištu novca:Money Market Participants

Instrument

Treasury bills

Federal fundsRepurchase agreement

Commercial Paper

Negotiable CDs

Banker’s acceptances

Principal Issuer

U.S. Treasury

Commercial banksFRS; Comm banks;Brokers and dealers;Other FIsComm banksOther FIs; CorpsCommercial banks

Commercial banks

Principal Investor

FRS; Comm banks;Brokers and dealers;Other FIs; Corp’sCommercial banksFRS, Comm banksBrokers and dealersOther FIs, Corp’sBrokers and dealersCorporationsBrokers and dealers;Corps; Other FIsComm banks; Corp’s;Brokers and dealers

(samo informativno)

(samo informativno)

Devizno tržište kao deo novčanog tržišta

FX (Forein Exchange) najveće i najlikvidnije finansijsko tržište

Dnevni obrt više triliona $ Širina, dubina i likvidnost FX

tržišta London kao najveći FX centar 24 časovno trgovanje Američki dolar – valuta kojom

se najviše trguje

FX tržištete u finansijskim centrima

41%

23%

26%

10%VelikaBritanijaUSA

Japan

Ostali

Rast deviznog tržišta (mlrd USD)

Tržište kapitala (Capital Market)

Tržište kapitala (Capital market) spaja kompanije kojima nedostaju dugoročna sredstva za razvoj poslovne aktivnosti sa investitorima koji imaju sredstva za investiranje, odnosno višak novčanih sredstava koja su uštedeli i koji bi želeli da plasiraju uz zaradu.

Instrumenti tržišta kapitala: vlasnički: akcije i dužnički: obveznice

Zašto je preduzećima potreban dodatni kapital: razvoj, jačanje položaja na tržištu, finansiranje osnovnih i

obrtnih sredstava

Kako preduzeća prikupljaju kapital: 1. bankartski krediti 2.emisije hartija od vrednosti (dužničke i vlasničke)3.Reinvestiranje profita

Finansiranje kapitalom i dugom

/Equity and debt financing) • Kompanije finansiraju ove potrebe putem

prikupljanja sredstava emitovanjem vlasničkih ili dužničkih hartija od vrednosti,

• Otvorene, javne kompanije: privatna ili državna kompanija se pretvara u otvorenu ili javnu kompaniju i vrši se emisija i plasman njenih hartija od vrednosti

• going public: izlazak u javnost, otvaranje• kompanija faktički prodaje deo vlasništva

svog biznisa svakom pojedinačnom investitoru, odnosno kupcu akcija i tako zadovoljava finansijske potrebe prikupljanjem kapitala

Akcije 7984

mortgidži 3635

državni papiri 2531

korp. obvezn 1326

municipal 1062

kom.zap. i morg. 1081

  17619

akcije45%

mortgidži21%

državni papiri14%

korp. obvezn8%

municipal6%

kom.zap. i morg.6%

Struktura tržišta kapitala – primer SAD

Miljardei USD

(samo informativno)

Hipotekarne obveznice – “Mortgage bond market”

Capital Market Instruments Outstanding, 1990-2001 ($Bn)

0

5000

10000

15000

20000

1990 1995 2001

Corporate stocks Residential MortgagesComm/farm mortgages Corporate bondsTreasury Securities State & Local Govt. bondsU.S. Govt.-owned agencies U.S. Govt.-sponsored agenciesBank and consumer loans

0

5000

10000

15000

20000

1990 1995 2001

Corporate stocks Residential MortgagesComm/farm mortgages Corporate bondsTreasury Securities State & Local Govt. bondsU.S. Govt.-owned agencies U.S. Govt.-sponsored agenciesBank and consumer loans

Akcije

Svrha emitovanja akcija i finansiranja emisijom akcija

Razumevanje odnosa prinosa i rizika kod kupovine akcija

Razumeanje procesa trgovanja akcijama Merenje performansi tržišta akcija Berzanski indexi Berzanske krize

Akcije

Posedovanje akcije znači posedovanje dela (share) kompanije proporcionalno učešću u kapitalu

Emitovanje akcija pri osnivanju i prikupljanju dodatnog kapitala

Vlasnicki instrument, pravo upravljanja, dividenda, kapitalna dobit/gubitak,

Face value, nominal value, Book Value, Market Value

Nominalna vrednost: vrednost akcije pri njenom emitovanju

Book Value – knjigovodstvena vrednost (kapital po bilansu/broje emitovanih akcija

Market Value – trzisna vrednost (cena formirana na berzanskom ili vanberzanskom trzistu)

Akcije / vrste

Obične –ordinary shares: vlasnici imaju pravo upravljanja kompanijom

Preferencijalne (prioritetne): nemaju pravo upravljanja ali imaju prioritet kod isplate dividendi i naplate u slučaju bankrotstva

Konvertibilne preferencijalne (Convertible preferred stocks)

Primeri sa domaćeg tržišta

Tipovi akcija

Income Stock:akcije koje donose prihod kroz plaćanje redovne godišnje dividende

Growth Stock (Shares): Akcije preduzeća koje imaju brži rast na tržištu pa uglavnom reinvestiraju profit

Blue chip, akcije najpoznatijih kompanija na berzama,

Penny shares...

Koristi od kupovine akcija

Dividenda: deo profita korporacije koji se isplaćuje akcionarima

Kapitalna dobit (Capital Gains): razlika između više prodajne cene i niže kupovne (nabavne) cene

Stock Splits – Podela akcija

Podela pojedinačnih akcija na više akcija: svaka akcija podeli se, npr. na deset akcija

To se dešava kada je cena pojedinačne akcije tako visoka da odbija investitore od njihove kupovine

Primeri: Tigar Pirot, Jubmes banka

Rizici kupovine akcija

Kompanija može ostvariti manji profit nego što je planiran, gubitak ili bankrotstvo

Akcija gubi na vrednosti i ostvaruje se kapitalni gubitak (Capital Loss): razlika između više nabavne i niže prodajne cene

Primeri:

Obveznice Najpoznatiji dužnički finansijski instrument Vrste obveznica Određivanje cene obveznica na tržištu: uticaj

kretanja cena akcija, kamatnih stopa, bilansne strukture i zaduženosti kompanije

Određivanje rejtinga kompanije Razlika: finansiranje dužničkim vs. finansiranje

kapitalom – donošenje odluke o načinu finansiranja kompanije

Definicija Oveznica je finansijski instrument kojim

se njen izdavalac (dužnik) obavezuje da u roku dospeća plati kupcu (investitoru) pozajmljeni iznos glavnice sa kamatom, koja se plaća naplatom kupona.

pored kamatonosnih postoje i diskontne obveznice (Zero Coupon Bond).

Podela obveznica Obveznice koje izdaje država ili lokalna

samouprava i korporativne obveznice korporativne: kamatonosne, diskontne i

dohodovne, prema načinu otplate: obične,

hipotekarne i garantovane Razlika u metodologiji između

emitovanja obveznice i odobravanja kredita

Vrste obveznica

Prema načinu obračuna kamate kamatonosne diskontne

Prema tipu emitenta državne obveznice obveznice lokalne samouprave korporativne obveznice hipotekarne obveznice

Prema obezbeđenju obaveza osigurane neosigurane

Vrste obveznica i određivanje investicionog ranga obveznica

Rejting organizacije i kategorizacija Konvertibilne obveznice: mogućnost

konvertovanja dužničkog papira u vlasnički, niže kamatne stope zbog te pogodnosti

“Junk bonds” – visoki rizici ali i visoki potencijalni prinosi, nepoznate firme ili firme u teškoćama

Obeležja obveznice

Strogo formalizovan instrument Sastoji se od plašta i kupona Ugovorni odnos između izdavaoca i investitora Rok dospeća – broj perioda na kraju kojih dužnik treba da isplati

investitoru (poveriocu) glavnicu i pripadajuću kamatu Glavnica Kupon – kamata koju emitent (dužnik) plaća na pozajmljena

sredstva Kuponska stopa – kamatna stopa po kojoj se obračunava kamata U principu obveznica je kamatonosna hartija, mada je diskontna

obveznica prisutnija Diskontna obveznica prodaje se investitorima ispod nominalne cene

a po dospeću isplaćuje se nominalni iznos (Obveznice RS su diskontne)

Određivanje investicionog rangaMoody’s Standard and

Poor’s značenje

Aaa AAA Najkvalitetnije obveznice Aa AA Visok kvalitet, mali rizik na dugi rok A A Visoka-srednja kategorija, sa osetljivošću u slučaju promene

privrednih uslova Baa BBB Srednji kvalitet, ali nedovoljno pouzdane na duži rok Ba BB Umerena sigurnost, postoje elementi spekulativnosti, B B Trenutna sposobnost plaćanja postoji, ali postoji rizik izvršavanja

plađanja na duži rok Caa CCC Loš kvalitet, opasnost od plaćanja na duži rok Ca CC Visoka spekulativna kategorija, često neizvršavanje obaveza C C Najniži rejting, mala mogućnost izvršavanja obaveza, mada ih

trenutno još uvek izvršavaju D Ne izvršava obaveze

NOMINALNA, KNJIGOVODSTVENA I TRŽIŠNA VREDNOST OBVEZNICE

NOMINALNA, KNJIGOVODSTVENA I TRŽIŠNA VREDNOST OBVEZNICE

Nominalna vrednost obveznice jeste ona vrednost koja je naznačena na samoj obveznici i koja će se isplatiti o njenom roku dospeća.

Knjigovodstvena vrednost obveznice jednaka je njenoj nominalnoj vrednosti i po njoj se obveznica evidentira u knjigovodstvu preduzeća emitenta.

Tržišna vrednost obveznice zavisi od kamatne stope koju ta obveznica donosi kupcu, ostalih investicionih mogućnosti kao i kupčevog uverenja da će emitent biti u mogućnosti da isplaćuje obaveze koje preuzima emitovanjem obveznica (da isplaćuje kamate kao i glavnicu).

Teorijski , tržišna vrednost obveznica se dobija kao zbir sadašnje vrednosti kamata koje će se isplaćivati kupcu do roka dospeća obveznice i sadašnje vrednosti glavnice koja će se isplatiti po isteku perioda na koji je obveznica emitovana.

P – tržišna vrednost obveznice I - kamata koja se isplaćuje godišnje

(vrednost kamatnog kupona) N – nominalna vrednost obveznice r – preovlađujuća tržišna kamatna

stopa (tržišna stopa kapitalizacije) n – broj godina do dospeća obveznice

Izračunavanje tržišne vrednosti kamatonosne obveznice

Ukoliko je:

1. ugovorena kamatna stopa jednaka preovlađujućoj tada je tržišna vrednost obveznica jednaka njihovoj nominalnoj

2. ugovorena kamatna stopa manja od preovlađujuće, tada je tržišna vrednost obveznice manja od nominalne i za prodaju obveznica po takvoj vrednosti, na primarnom tržištu, se kaže da predstavlja prodaju uz tzv. diskont

3. ugovorena kamatna stopa veća od preovlađujuće tada je tržišna vrednost obveznice veća od nominalne i za prodaju obveznica po takvoj vrednosti, na primarnom tržištu, se kaže da predstavlja prodaju sa premijom.

Tržišna cena obveznice

Tržišna cena obveznice se iskazuje u procentima od njene nominalne vrednosti.

Npr. ako se za obveznicu čija je nominalna vrednost 1.000,00 dinara njena tržišna cena označi sa 120 to onda znači da ona iznosi 1.200,00 dinara.

Ako se njena tržišna vrednost označi sa 89, to znači da je ona jednaka 890 dinara

Primer obveznica Republike Srbije kao diskontne obveznice (zero cupon bonds)

Kako čitati izveštaje o trgovanju korporativnim obveznicama

S&P rates

Bond Ex Coupon Rate

Matures Yld. Cur.

Yld.to Mat.

Vol. Bond Close

Shg

(S&P rejting)

(Obveznica) (Berza) (Stopa) (Dospeće) (Tekući prihod)

(Prinos do dos.)

(Obim) (Cena na zat.)

(Promena)

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 AA AT&T NY 8.200 02/05 7.9 7.4 66 104 -1 AAA BellSOTel NY 6.750 10/33 6.5 6.5 102 103,5 -1 CCC ArchCom Am 10.875 03.08 18.1 20.8 57 60 +5 B+ BethStel NY 8.450 03/05 8.5 8.5 94 100 -2 BB+ AMRcr NY 9.000 09/16 7.4 6.9 5 121 ....

Primeri sa NYSE i AMEX

Obveznice Republike Srbije emitovane za izmirenje obaveza

po osnovu devizne štednje građana

Na finansijskom tržištu od dugoročnih hartija od vrednosti prisutne su obveznice Republike Srbije emitovane po osnovu izmirenje obaveza po osnovu devizne štednje

Serije A2003 do A2016. Od avgusta 2002. godine ukupno emitovano oko 4,2 milijarde EUR u zamenu za blokirana sredstva stare štednje građana.

Emisija se sastoji od 14 posebnih hartija koje dospevaju na dan 31. maj 2003. do 2016. godine.

Trgovina sa ovi hartijama od vrednosti počela je 9. septembra 2002. godine.

Trgovanje obveznicama

Trgovina obveznicama devizne štednje obavlja se na Beogradskoj berzi preko članova Beogradske berze – berzanskih posrednika koji su istovremeno i članovi Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti.

Obveznicama devizne štednje može se trgovati i vanberzanski.Da bi strano ili domaće pravno i fizičko lice ili strana i domaća poslovna

banka mogli da trguju obveznicama devizne štednje, moraju imati: otvoren devizni račun kod domaće poslovne banke radi kupovine,

odnosno prodaje obveznica devizne štednje; otvoren vlasnički račun hartija od vrednosti (obveznica) u Centralnom

registru hartija od vrednosti; sklopljen ugovor o posredovanju sa berzanskim posrednicima koji

trguju obveznicama u ime i za račun svojih klijenata (kupaca i prodavaca).

Kriva prinosaKontinuirano opadanje prinosa

Prikaz promena cena: trgovanje 26.09. i 30.03.2006

serija cena prino

s

prom

Dn.o.trg

09.09.02. 30.3-06

A 2006 98,82 6,29% 0,21 8.291 31.885.483

A 2007 94,56 4,79% -0,19 10.287 28.524.953

A 2008 89,91 4,96% 0,00 10.939 29.995.885

A 2009 85,67 4,96% 0,06 19.743 32.844.675

A 2010 82,50 4,69% 0,97 31.277 30.944.301

A 2011 77,84 4,94% -0,32 21.742 30.990.590

A 2012 74,27 4,91% -0,17 21.714 36.141.901

A 2013 71,06 4,86% -0,22 14.272 37.404.477

A 2014 67,53 4,90% -0,11 27.469 40.994.712

A 2015 64,10 4,95% -0,05 112.638 43.412.620

A 2016 61,11 4,95% 0,00 324.335 50.604.919

source: Belgrade Stock Exchange  ukupno:   393.744.516

serija cena godišnji promenaprinos cene

A2007 95,99 6,23% /A2008 90,80 5,91% +0,20A2009 85,67 5,94% -0,48A2010 80,50 6,07% -0,39A2011 76,97 5,75% -0,09A2012 71,97 5,96% +0,11A2013 67,80 5,99% +0,17A2014 63,85 6,01% -0,12A2015 59,70 6,12% +0,02A2016 57,00 5,98% /

poslednja cena - poslednja cena utvrđena na navedeni dan  (cena je iskazana procentualno u odnosu na nominalu)

cena na otvaranju – prva cena na navedeni dan  najniža dnevna  cena – najniža cena ostvarena u toku dana najviša  dnevna  cena - najviša  cena ostvarena u toku dana  * indikativna cena - cena ostvarena na prethodnom

trgovanju; godišnji prinos - izračunava se kao procentualni odnos

vrednosti obveznice o roku dospeća i ostvarene tržišne cene po forumuli: [[cena o dospeću / poslednja cena]  (365 / dana do dospeća)] - 1

promena cene - apsolutna promena poslednje cene u odnosu na poslednju cenu prethodnog dana

Objašnjenje kategorija

PO ČEMU SE OBVEZNICE RAZLIKUJU OD AKCIJA?PO ČEMU SE OBVEZNICE RAZLIKUJU OD AKCIJA?

1. Vlasnici odnosno zakoniti imaoci obveznica su kreditori preduzeća emitenta, a ne njegovi vlasnici

2. Obveznice kao hartije od vrednosti dospevaju posle

određenog vremena i tada ih emitent mora otkupiti od njihovog imaoca po njihovoj nominalnoj vrednosti. Akcije pak, nemaju rok dospeća i mogu ostati neisplaćene sve dok postoji preduzeće emitent.

To ne znači da će novac koji je vlasnik obveznice dao prilikom kupovine, ostati “zarobljen” sve do prestanka postojanja preduzeća. Naprotiv, vlasnik može da ih proda na tržištu po njihovoj tržišnoj ceni u onom trenutku za koji se on sam odluči i tako da dođe do potrebne gotovine.

3. Kamata, kao prihod od obveznica, predstavlja ugovornu obavezu emitenta. To znači da je on mora isplatiti. U protivnom sledi prinudna naplata. Dividenda pak, kao prihod od akcija ne predstavlja pravnu obavezu emitenta, sve dok je upravni odbor akcionarskog društva zvanično i ne objavi

4. Prihod od obveznice (kamata) je unapred ugovorena, dok iznos dividende koji će biti isplaćen zavisi od ostvarenog poslovnog uspeha. To znači da ona može biti i znatno viša od kamate, ukoliko akcionarsko društvo uspešno posluje, ali i znatno niža u slučaju lošeg poslovanja akcionarskog društva - emitenta.

5. Pravo kontrole akcionarskih društava predstavlja jedno od osnovnih prava vlasnika akcija, dok to pravo ne postoji kod kupaca obveznica

6. Ukoliko dođe do likvidacije ili bankrotstva akcionarskog društva tada vlasnici obveznica imaju prioritet u odnosu na vlasnike akcija u naplati svojih potraživanja iz likvidacione odn. stečajne mase.

Derivati Derivati su finansijski instrumenti čija vrednost

je izvedena (derived) iz vrednosti nečeg drugog. Osnovni tipovi derivata su futures, forwards, options, swaps.

Derivati su finansijski instrumenti – ugovori, čija vrednost zavisi od cene predmeta ugovora, čiji su vrsta, količina, kvalitet i druga svojstva standardizovani, a njegov predmet mogu biti akcije, obveznice, strane valute, određena vrsta robe, berzanski indeksi i drugo;

CONTRACT TYPE UNDERLYING

Exchange-traded futures

Exchange-traded options

OTC swap OTC forward OTC option

Equity Index

DJIA Index future NASDAQ Index future

Option on DJIA Index future Option on NASDAQ Index future

Equity swap Back-to-back n/a

Money market

Eurodollar future Euribor future

Option on Eurodollar future Option on Euribor future

Interest rate swap

Forward rate agreement

Interest rate cap and floor Swaption Basis swap

Bonds Bond future Option on Bond future

n/a Repurchase agreement

Bond option

Single Stocks Single-stock future

Single-share option

Equity swap

Repurchase agreement

Stock option Warrant Turbo warrant

Credit n/a n/a Credit default swap

n/a Credit default option

Vrste derivata

Fjučersi i ocije (Futures & Options)

Fjučersi (Futures) – ugovori o prodaji ili kupovini na posebno određen dan u budućnosti po ceni koja je dogovorena danas

Opcije (Options) – ugovor koji daje izbor (opciju) investitoru da kupi ili proda akciju na utvrđeni datum

Put opcija i call opcija

OPCIJA- Opcijski ugovor je pravo kupca opcije naspram prodavca opcije da zahteva od prodavca opcije da na utvrđeni datum:

a) isporuči (proda) predmet opcije (osnovni predmet) po izvršnoj ceni opcije (call-opcija sa isporukom predmeta opcije - osnovnog predmeta), ili

b) b) primi isporuku (kupi) predmet opcije (osnovnog predmeta) po izvršnoj ceni opcije (put-opcija sa isporukom predmeta opcije - osnovnog predmeta), ili

c) c) isplati (prema uslovima trgovine) razliku između tržišne cene predmeta opcije - osnovnog predmeta i izvršne cene opcije (call-opcija sa gotovinskom isplatom), ili

d) d) isplati (prema uslovima trgovine) razliku između izvršne cene opcije i tržišne cene predmeta opcije - osnovnog predmeta (put-opcija sa gotovinskom isplatom);

VARANT -pravo koje ima kupac varanta u odnosu na izdavaoca varanta da: -a) zahteva od izdavaoca varanta da mu proda buduće emisije akcija po unapred utvrđenoj ceni (varant sa upisom) ili -b) zahteva od izdavaoca varanta isplatu na utvrđeni datum razlike između tržištne cene predmeta varanta - osnovnog predmeta i izvršne cene varanta (call varant);

FJUČERS - finansijski instrument – ugovor, zaključen na Berzi između prodavca fjučersa i kupca fjučersa, pod uslovima koje je Berza utvrdila u standardima fjučersa, u kojem ugovorne strane utvrđuju vrednost predmeta ugovora, odnosno cenu fjučers ugovora;

80

Derivatives Securities

Options Basic Positions

Call (Right to Buy) Put (Right to Sell)

Terms Exercise (Strike)

Price Expiration Date Underlying Assets

Futures Basic Positions

Long (Commitment to Buy)

Short (Commitment to Sell)

Terms Futures price Delivery (Maturity)

Date Underlying Assets