i proučavanje ptica srbije
TRANSCRIPT
I z d a j e :Društvo za zaštitu i proučavanje ptica SrbijeRadnička 20a, 21000 Novi Sadwww.pticesrbije.rs
Društvo za zaštitui proučavanje ptica Srbije
G l a v n i u r e d n i k :Slobodan Iviće-mail: [email protected]
U r e d n i k f o t o g r a f i j e :Katarina Paunoviće-mail: [email protected]
Č l a n o v i u r e đ i v a č k e r e d a k c i j e :Dr Voislav Vasić, Milan Ružić,Dragan Simić, Goran Sekulić
L e k t u r a :Jelena Aćimoviće-mail: [email protected]
D i z a j n i p r i p r e m a z a š t a m p u :Slobodan Ivić
L i k o v n o - g r a f i č k i u r e d n i k :Blažimir Obradovićtel.: 063/8114-928 a`alb
Š t a m p a :Štamparija ,,BOJE”,Novi Sad, Petefi Šandora 62,tel.: 021 505 112, 060 6540064www.stamparijaboje.rs
T i r a ž : 500
N a s l o v n a s t r a n a :Kobac (Accipiter nisus), ženka / Foto: Slobodan Ivić
TTTbb ee ss {{ bb kk ;;��� Zaštita ptica ��������
David Grabovac: Kako su nestali naši krstaši i kako ih vratiti …...................................................… (4)
��� Gde žive ptice u Srbiji ��������
Andrej Medveđ: Nije ravnica ostala bez ptica ……………............................................…...........…. (7)Brano Rudić: Beli anđeo i druga krila Mileševke ............................................................................... (9)
��� Vesti i reportaže ��������
Oto Sekereš: Radionica za zaštitu modrovrane ................................................................................... (11) Danilo Đeković: Jezerski rubini........................................................................................................... (12)Jasna Jovićević: Zvuk ptica................................................................................................................. (13) Dejan Đapić: Vrtić .............................................................................................................................. (13)Slobodan Puzović: Globalni akcioni plan za stepskog sokola ........................................................... (14)Mirjana Rankov i Atila Agošton: Eko-kamp „TISA 2013”………………................…..……........... (15)Ištvan Ham: Praćenje belorepana i krilne markice ............................................................................. (16) Dragiša Gašo Petrović: Soliter za dživdžane ..................................................................................... (17)Oliver Fojkar: Gradske ptice .............................................................................................................. (18)Thomas Oliver Mérő: Saradnja vodoprivrede i zaštita ptica u Somboru ............................................ (19) Milan Ružić: Međunarodna konferencija o orlu kliktašu …….......................................…..........….. (20)Milan Ružić: Sastanak projektnih partnera u Livnu …………..............................……...…...........… (20)Milan Ružić: Prvi Čavkograd u Srbiji ……………..........................................................…...........… (21)Silvija Šimončik: Parada u čast ždralova ............................................................................................. (21)Draženko Rajković: Stepski soko na ivici opstanka ………………….............................…...........… (22)Ištvan Ham: Veštačko gnezdo za stepskog sokola .............................................................................. (23)Marko Šćiban: EBCC i IWC sastanak 2013. godine …..................................................…...........…. (23)Milan Ružić: Festival ekoturizma Rusanda 2013. .............................................................................. (24)Nenad Spremo: Bezbedno gnežđenje 2000 parova lasta bregunica kod Prigrevice ….......…............ (24)Slobodan Knežević: Po drugi put na Suvoj Moravi “Aktivni za prirodu” ......................................... (25)Jožef Šihelnik: Šansa za kukuvije u Bačkoj Topoli i Malom Iđošu ………………….......…............. (25)
��� Ornitološki asesuari ��������
Voislav Vasić: O ranoj ornitologiji i jednom pupku ............................................................................ (26)
��� Prikazi ��������
Slobodan Puzović: Ptice Đerdapa ..................................................................................................... (28)Lorand Vig: Kalendar o pticama ……………….....................................................…...…...........….. (30)Voislav Vasić: Slano Kopovo ……………......................................................……...………............. (31)Dragan Simić: Beograd kroz prirodu i vreme ……………..........................................................….. (32)
��� Izvučeno iz naftalina ��������
Voislav Vasić: Pišta Bači ...................................................................................................................... (33)
��� Za početnike ��������
Dragan Simić: Moja top tri najegzotičnija mesta za ptičarenje .......................................................... (34)
��� Meridijani ��������
Nikola Stojnić: Ptice zemlje kraljičine ………………………………………......................…......... (36)Strahinja Petrović: Crni labudovi, beli ibisi i crno-beli vranci u Viktoriji ......................................... (37)
��� Crna hronika ��������
Atila Agošton i Jožef Gergelj: Trovanje ždralova na oranici kod Sanada ........................................... (38)
��� Ptice i mi ��������
Milivoj Vučanović: Ljubav boli ........................................................................................................... (39)Cip – Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice Srpske, Novi Sad598.2(497.11)Detlić: Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji /glavni iodgovorni urednik Slobodan Ivić. ’ 2015, br. 9 -. ’ Novi Sad: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, 2015-..Ilustr.; 30 cmDva puta godišnjeISSN 1821 – 0708COBISS.SR-ID 237396743
Predsednik DZPPS-a: Milan RužićPotpredsednik: Marko ŠćibanSekretar: Sandra JovanovićČlanovi Upravnog odbora: Dimitrije Radišić,
Draženko Rajković, Uroš Pantović
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je or-ganizacija koja okuplja pojedince i institucije koje sebrinu za ptice u Srbiji. Oni čine mrežu aktivnihčlanova koja uspeva da održava partnerske odnose saornitološkim organizacijama širom Evrope putemučestvovanja u zajedničkim projektima. Društvo svojrad zasniva na proučavanju i zaštiti divljih ptica i nji-hovih staništa.
broj 9
Uredništvo magazina DETLIĆ pruža tačne i ažurirane informacije, međutim, nesnosimo nikakvu odgovornost za lošu, namernu ili nenamernu interpretaciju, kao izloupotrebu. Mišljenja objavljena kroz članke i fotografije ne odražavaju obaveznoi stavove uredništva, odnosno Udruženja. Sva prava zadržana. Reprodukcija bilo kogsegmenta ili celine, uredništva, teksta, fotografija, na bilo koji način ili na bilo komjeziku nije dozvoljena bez saglasnosti izdavača. Iako su preduzete sve mere, ured-ništvo se ne može smatrati odgovornim za greške nastale u magazinu.
Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji
Po{tovani ~itaoci, uva`eniornitolozi, dragi saradnici
emv•čjp!tbn!eb!qspnfojn!f.nbjm!besftv/!Jnbp!tbn
wjš|f! sb{mphb! eb! up! v•čjojn/! Ofpqipeop! kf! cjmp
sbtufsfujuj! nph! vwbažfoph! qsfuipeojlb! hptqpejob
Nbslb!Uvdblpwb/!Esvhj!sb{mph!kf!vtlmbejuj!f.nbjm
besftv! tb! ob{jwpn! nbhb{job-! v•čjojuj! hb! qsfqp!.
{obumkjwjn!j!mblšjn!{b!nfnpsjtbokf-!b!up!kf!wf~ć!vwfmjlp!qsbltb!v
wf~ćjoj!wpef~fćji!twfutlji!č•btpqjtb/!Ob!lsbkv-!bmj!twblblp!of!nbokf
cjubo!bshvnfou!kf!j!eb!f.nbjm!besftb!cvef!lpotubouob-!cf{!pc{jsb
lp!tf!usfovuop!obmb{j!ob!qp{jdjkj!hmbwoph!vsfeojlb/!Pebcsbp!tbn
eb! up! cvef;! nbhb{joefumjd@hnbjm/dpn! [bup! qp{jwbn! twf
eptbeb|čššokf! j!cvev~ćf! tbsbeojlf!eb!v!obsfeopn!qfsjpev!twpkf
qsjmphf-!bldjkf-!tvhftujkf-!{bojnmkjwf!tjuvbdjkf!j!gpuphsbgjkf!lpkjnb
~f!!jmvtuspwbuj!twpkf!ufltupwf!š|bmkv!ob!hpsf!!obwfefov!besftv/!!Bl.
ujwojn!v•čf|~šćfn!ć~f!ejsfluop!vujdbuj!ob!vsf}đjwb•člv!qpmjujlv-!pcp.
hbujuj!obsfeof!cspkfwf!nbhb{job!Efumjć~b-!v•čjojuj!ji!joufsftbouojn
j!lpsjtojn/!
Twf!wsfnf!epl!usbkv!qsjqsfnf!{b!pwp!j{ebokf!Efumjć~b-!v
sbeopk!tpcj-!jblp!tv!qsp{psj!{buwpsfoj-!č•vkv!tf!j{sb{juf!efupobdjkf
j! cmkftlpwj! lpkj! qpuj•čv! pe! nbtpwof! j! qsfufsbof! vqpusfcf
qjspufiojč•lji!tsfetubwb/
4Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
Kako su nestali krsta{isa pe{~are i kako ih vratiti
Ištvan Ham se već 53 godina bavi prstenovanjem ptica. Zvanično je kao prstenovač i ornitolog amaterregistrovan 1962. godine kao saradnik Zavoda za ornitologiju HAZU u Zagrebu. Kaže da su ptice us-merile njegov životni put i da je zbog njih postao biolog, radio na fakultetu (PMF u Beogradu) i uPokrajinskom zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu, a danas iz zadovoljstva prati i proučava njemuzanimljive grupe ptica, pre svega ptice vodenih staništa i orlove. Markiranje ptica je oduvek cenio, jerje, kako kaže, na samom početku istraživačkog rada shvatio da je to metoda u proučavanju ptica kojastalno daje važne rezultate o životu ptica i predstavlja javno ogledalo nečijeg rada
UGRO@ENE VRSTE: Lrsta{ (Aquila heliaca)
ažalost, Ham je svedok idra stičnih, tužnih i opomin-jućih priča, koje su, nena -me rno, pratile njegov istra-
živački rad. Jedna od njih je strmo -gla vo opadanje krhke populacije kr s -taša u Vojvodini. Ispričao nam ju je,gledajući u svoje terenske beleške odpre nekoliko decenija i kroz svoje fo-tografije čija vrednost je danas ne-merljiva.
Procenjuje se da se u Vojvodinioko 1950. godine gnezdilo oko 30parova krstaša. Uzoravanjem pašnja -ka i nestankom mnogih staništa teku-nica, a i kao posledica velikog lovnogpritiska, kao i zbog raznih dru gih neg-ativnih uticaja čoveka, 1976. godineznalo se za samo 12 teritorijalnih pa -ro va: sedam na Deliblatskoj peščari,četiri na Fruškoj gori, dok se jedan pargnezdio na Vrša čkom bregu.
„Na Deliblatskoj peščari sam, uokviru širih ornitoloških istraživanja,u periodu od 1976. do 1984. godine spažnjom pratio svaki par krstaša“,priseća se Ham, iznoseći neumitnustatistiku. „Prve godine ih je bilosedam, da bi naredne, 1977. jedan be-spovratno nestao. Nastavio sam dapratim 6 parova. Uspeh reprodukcijese tokom devet godina praćenja raz-likovao, kako po godinama, tako i pognezdećim lokalitetima, zavisno odsadejstva prirodnih fakora i čove -kovih negativnih uticaja. Tako je dvapara u toku tih devet godina othraniloosam mladunaca, jedan par šest mla -dih, a po jedan par tri, dva, odnosnonijednog mladog orla. Uku pno je
izletelo 27 mladih krstaša, što dajepriraštaj od 0,61 mladunca po ak-tivnom paru. Krstaši iz Deliblatskepeščare su, u zavisnosti od godine,prirodi podarili od jednog do šestmladih orlova. Od 44 aktivna gnezdau koja su snesena jaja u tih devet go-dina, samo iz 20 legala izleteli sumladi orlovi, što daje nizak uspehgnežđenja od 45%. Od preostalih55% neuspešnih gnežđenja, u 23%slučajeva uzrok su bili prirodni fak-tori: nedostatak hrane, dugotrajne kišei hladno vreme, a u 32% slučajevačovek: uznemiravanjem u perioduinkubacije, preoravanjem površinane posredno pored gnezda radi pošu -
mljavanja i setvom kultura za divljači u jednom slučaju krađom mladih odpotencijalnog sokolara“ - zaključujeHam.
Naš sagovornik poslednja dvaaktivna gnezda u Deliblatskoj peščariobišao je 1986. i u njima je bilo pojedno pile. U periodu od deset godinaprstenovao je ukupno 29 krstaša. Če-tiri prstenovane ptice nađene su uMađarskoj, među njima i jedna čiji suostaci pronađeni 2002. kada je na-punila čak 26 godina života.
„To je najstarija jedinka krstaškoja je živela u prirodi! Prstenovaosam je kao mladu pticu, prve godine
Foto: Ištvan Ham, krstaš (Aquila heliaca)
Juna meseca mladi krstaši pošto su preživeli period bratoubilačke borbe u gnezdu na rubunekadašnjeg pašnjaka V. Tilva. Iza mladih orlova na slici se vidi pašnjak kako obrastažbunovima gloga. Fotografija je nastala 1984. godine, a danas je na tom mestu neprohodnašikara i glogova šuma
{btujub!qqujdb
O
istraživanja (1976.) u gnezdu nalokalitetu Bran d ibul. Ona je polnosazrela, uparila se i dugo je živela uMađarskoj na gnez dilištnoj teritorijigde je i uginula“ - ka že Ham.
Krstaš se na Deliblatskoj peščarinajčešće gnezdio na crnim topolama,sa kojih je mogao dobro da osmatraokolinu gnezda. Odrasle ptice bile suveoma oprezne i pri uočavanju čove -ka na 200-300 m udaljenosti od gne -zda, uzletali su iz njega, da bi sevra tili tek posle sigurne opservacije daje opasnost nestala.
On ističe da je u istom periodudrugi istraživač ptica, Ištvan Pele, naFruškoj gori prstenovao još šest krs -taša, od kojih je jedna ptica poslenađena u Bugarskoj. Srazmerno malakoličina informacija koja se dobijalaprstenovanjem podstakla je Hama dapočne obeležavanje krstaša krilnimmarkerima, što je za ondašnje prilikebila sasvim nova istraživačka metoda.Prva krilna markica je stavljena 1983.godine. Do 1991. u Srbiji je obele ž e -no ukupno 13 krstaša krilnim marki-cama, ali osim jedne fotografije tekizletelog mladunca, nije bilo ni jednogjavljenog posmatranja. Poznati dru št -ve ni događaji koji su započeli te godi -ne u potpunosti su zaustavili or n i tološkaistraživanja našeg sagovornika.
Nakon par godina, parovi višenisu praćeni, da bi se krajem devedes-tih godina prošlog veka počela pro -nositi vest da na Deliblatskoj peščarinema više krstaša. Ham je po novo,počev od 2003. godine povremenoobilazio nekadašnja gnezdilišta, što idanas radi i zaista, još uvek nije ot krioni jedno gnezdo, a to ni drugim is-traživačima do danas nije pošlo zarukom. Smatra da uzrok nestanka kr -s taša sa peščare leži prvenstveno utransformaciji njegovih lovnih po v -ršina, odnosno u smanjenju hranidbe -nih mogućnosti nastalih kao po s ledicanačina gazdovanja pašnjacima, kakounutar peščare, tako i na njenomobodu.
„Sedamdesetih godina prošlogve ka, primenom šumarskog zakona oDeliblatskom pesku kojim se zabran-juje pašarenje, dolazi do drastičnogopadanja stočnog fonda. Dotadašnjipašnjaci počinju da obrastaju žbunjemi drvećem. Šumari pašnjake kao i sta-
bilne stepske travne zajednice agre-sivno pošumljavaju crnim borom, pačak i bagremom (pod stalnim izgov-orom ,,potrebe vezivanja peska“). Uvisokoj travi zaraslih pašnjaka i međumladicama budućih šuma „ugušene“su sve kolonije tekunica unutar peš -čare, a na obodu zbog istih razloga,nedovoljne ispaše, brojnost tekunicaje drastično opala, a pojedine kolonijesu izumrle. Obrastanjem pašnjakajako su opale mogućnosti uočavanja ihvatanja i onako malobrojnih drugih
vrsta sisara i ptica tako da su orlovibili prinuđeni da love daleko van po-dručja Deliblatske peščare. To su pot -vrđivali i dobijeni podaci o ishranipraćenjem svakog para. Utvrđeno jeda su parovi koji su na obodu Peščareimali mogućnosti da love ptice, raznevrane, pre svega gačce umesto sisara,godinama su imali uspešnije gne -žđenje. Oni su se najduže održali nasvojim gnezdilištima u odnosu na onekoji takve mogućnosti nisu imali“ -elaborira Ham.
5Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
Foto: Hajnalka Terek, Ištvan Ham na terenu
{btujub!qqujdb
Foto: Ištvan Ham
Gnezdo krstaša na hrastu, a u pozadini se dobro vidi karakterističan predeo Deliblatskepeščare. Inače, ova fotografija je napravljena sa montiranim fotoaparatom na drvetu (3-4m od gnezda) i sa žičanim elektrookidačem sa udaljenosti od 200 m
6Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
„Na Fruškoj gori, pak, mojekolege prate dva sigurna para i povre-meno treći. Ovi parovi su do skoro,svake godine imali uspešnu reproduk-ciju, što upućuje na dobre mogućnostiishrane i gnežđenja. Priželjkujem inadam se da će ti uslovi potrajati, amožda postoji još poneki par kojizbog nedovoljnog monitoringa nijeotkriven, tako da je Fruška Gora da -nas jedino pouzdano stanište krs tašau Srbiji“ - komentariše Ham.
Ipak, u susednoj Mađarskoj pop-ulacija krstaša raste. U Vojvodini re-dovno borave i preleću je mladi orloviporeklom iz ove države. To je i bio ra-zlog zbog koga se tokom poslednjedecenije očekivala i pojava nekogsasvim novog teritorijalnog para u Vo-jvodini. To se, konačno i desilo 2009.godine. Ham ističe da je par krstaša te
godine samo izgradio gnezdo, ali daornitolozi nisu registrovali da li jeimao jaja ili mlade.
U toku 2010. nije bilo gne žđe -nja, a gnezdo su vetrovi srušili. Naistom drvetu na kom se nalazilo prvo-bitno gnezdo ornitolozi su u jesen2010. izgradili veštačko gnezdo, aliga krstaši nisu naredne godine nas-tanili, već su se uspešno gnezdili usvom novom gnezdu izgrađenom ublizini, podigavši jednog mladuncahraneći ga pretežno gačcima. Godine2012. par se „predomislio“ i vratio sena mesto prvobitnog gnezda u veš-tačko gnezdo, koje mu je čovekpostavio, ali nije imao uspešnu god-inu. Godine 2013. par se ponovo pre-selio u gnezdo od 2011. godine i nijeuspeo da izleže jaja, kao ni naredne2014. godine. Ove promene mestagnežđenja i bezuspešno gnežđenje su
odraz nestabilnih životnih uslovazbog stalnog čovekovog prisustva nastaništu ovih orlova. Samo vrlo kon -kretne mere zaštite mogu obezbeditistabilnije uslove gnežđenja!
Primarni i dominantni negativanpritisak na trend naše populacije krs t -aša je fizičko smanjenje obima nje-govog životnog prostora na kojim lovihranu, kao i niska brojnost životinja-plena zbog smanjenja diverzifikacijestrukture predela. Osim toga, mestagnežđenja treba da obezbeđuju totalnimir bez čovekovih aktivnosti. Zato suzadaci zaštite ove krupne i na sve os-etljive vrste izuzetno kompleksni.Neo phodno je sprečiti dalju transfor-maciju preostalih prirodnih travnihpovršina, izvršiti revitalizaciju pašn-jaka (čišćenje i održavanje-pa ša renje),ponovno naseljavanje tekunica, a nagnezdilištima izgraditi veš tačka gne -zda i obezbediti neophodan mir. Nekeod ovih mera zaštite možemo dasprovedemo relativno skro mnim fi-nansijskim sredstvima, dok je zadruge potrebno konkurisati za velikemeđunarodne projekte.
U proteklom periodu u sever-nom Banatu mnoge poljoprivrednepovršine nisu obrađivane, što je mo -žda pogodovalo krstašu pa nam se po-javio novi par kao posledica širenjagnezdilištne populacije u Mađarskoj.No, u ponovnom zamahu velikih po -ljoprivrednika i njihovim nameramada iskoriste moć pretežno novoprib-avljene mehanizacije na zakupljenimpovršinama državnog zemljišta ležiopasnost da će na tim prostorima opetnestati neophodni uslovi za ovu i mn -o ge druge ugrožene vrste.
David Grabovac
Foto: Ištvan HamFoto: Ištvan Ham
Umesto da plen budu tekunice, orao jedoneo ostatke domaće kokoši koju je
ulovio oko salaša ili lugarnica
Foto: Ištvan Ham
Ishod kainizma na lokalitetu Brandibul. Jasno se vidi ko je slabiji orlić, a to je obično mlađi(jer se rađa 2 dana kasnije i energetski je slabiji). On je posustao i povukao se na rub gnezda.Jači orlić ga superiorno posmatra, kako stoji na ivici gnezda i više se ne pomera. Bez snageda moli za hranu ostaje na tom mestu i umire od gladi
Fotografija prikazuje kainizam, odnosnobratoubilačku borbu (izražena u prvim
danima života) po izleganju drugog orlića
Foto: Ištvan Ham
Metalna konstrukcija pričvrščena zagrane, kao sigurna osnova gnezda
{btujub!qqujdb
7Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
Nije ravnica ostala bez pticaNoć, tik pred zoru. Ulazim u skučen maskirni šator koji sam postavio veče ranije.Malom svetiljkom osvetljavam unutrašnjost, ali tako da se stvari samo naziru.Nameštam foto aparat na stalak i čekam. Dok čekam svitanje, prolaze mi brojnemisli u glavi. Evo pabiraka tih misli.
Vivak (Vanellus vanellus) � Dugorepa senica (Aegithalos caudatus) � Pčelarica (Merops apiaster) � Vodomar (Alcedo atthis)
alazim se u Bačkom Petro-vcu, selu (naselje) na jugubačke ravnice. Nikad ne bihpomislio da se u ovakvoj
ravnici sa njivama može naći tolikoveliki broj ptičjih vrsta. Još dok sambio mali, tata je iz Slovačke doneodžepnu knjigu o pticama. Predivnicrteži i raznovrsnost ptica su meoduševili. U moju svesku skiciraosam te prelepe slike ptica sa puno de-talja. Tad sam se mogao zakleti danikad u životu neću videti neke od tihptica, pogotovo ne u okolini Petrovca.Jedna od njih je i kraljić Regulus reg-ulus. Prvi put kad sam uočio ovusićušnu ptičicu u toku jedne zime nagrmu u centru Petrovca, a dok samsakupljao gvalice male ušare Asiootus, mislio sam da će mi srce iskočitiod uzbuđenja.
Od tog trenutka, sa dvogledomoko vrata, počeo sam ozbiljnije da sebavim pticama. Osim na njivama,brojna jata ptica se u okolini BačkogPetrovca mogu naći i na dva kanalaDTD koji se tu spajaju. Na kanalunailazim na velike trstenjake Acro-cephalus arundinaceus, koji se u trscioglašavaju od ranog proleća. Tu segnezde i vodomari Alcedo atthis iuvek me oduševe kad ih vidim upreletu tik iznad površine vode. Nji-hova plavičasta boja, koja se presijava
na suncu jedna je od najlepših ptičjihboja naših krajeva. Od čaplji se upreletu i na hranjenju sreću siva Ardeacinerea, crvena A. purpurea, velikabela Casmerodius albus, tu se gnezdičapljica Ixobrychus minutus, a davnihgodina ljudi su viđali i vodenog bikaBotaurus stelaris. Ja ga nisam video,ali nekoliko puta sam čuo njegovprodoran glas.To je bilo pre više oddeset godina, u povremenim barama,koje su tada još postojale oko Petro-vca.
U proleće, tokom godina sa vi-sokim vodostajem i kišnim peri-odima, na određenim mestima nanjivama se zadržava voda. Tu segnezde i buku dižu vivci Vanellusvanellus. Teško je pronaći njihovognezdo na zemlji, ali ipak mi se jed-nom prilikom posrećilo i to u trenutkudok su se pilili mladi. Gnezdo sam fo-tografisao i ostavio ga, dok su miiznad glave vrištali njihovi roditelji.
Naravno, velika Parus major iplava senica P. caeruleus, svuda sesreću, ali lepo je na kanalu videti idugorepu senicu Aegithalos caudatus,koja se obično kreće u malim jatima.Perje ovih senica je kao da ga nisudobro očešljale i to im uistinu dajeljupkost. Na visećim granama iznadvodenih površina gnezdi se senicavuga Remiz pendulinus. Njeno gne -zdo je jedno od savršenstava prirodenaših krajeva. Gradnja gnezda trajenekoliko nedelja, a ono služi samo zajedno gnežđenje. Ipak, svakog od nasovakvo gnezdo i pomnost njegovegradnje trebalo bi da zadivi kao jednood malih čuda prirode.
Pre nekoliko godina sa prijatel-jem fotografom krenuo sam u potraguza jednom lovačkom pričom o ve-likom gnezdu, koje se, navodno,nalazi na pola puta između Petrovca iDespotova. Usred njiva, blizu salašaPustara, a na jednoj od dve topoleugledali smo gnezdo orla belorepanaHaliaeetus albicilla. U njemu su biladva mladunca.
Čekanje i razmišljanje u foto ša-toru se završilo, svanulo je i ptice kojesam čekao postale su aktivne. Pče-larice Merops apiaster, čiju samgnezdeću koloniju našao pre nekolikogodina, već počinju da kopaju svoja
Foto: Andrej Medveđ
Foto: Andrej Medveđ
Foto: Andrej Medveđ
Hef!{{jwf!qqujdf!vv!TTscjkj
O
Dugorepa senica (Aegithalos caudatus)
Pčelarica (Merops apiaster)Vivak - pile (Vanellus vanellus)
8Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
Hef!{{jwf!qqujdf!vv!TTscjkj
gnezda u peskovitom zemljištu. Fo-tografišem ih iz blizine, a šarolikostnjihovog perja me fascinira. U jed-nom časopisu nazvali su ih i evrop-skim papagajima i mislim da su bili upravu.
Tokom fotografisanja razmišl-jam da je ovakva raznovrsnost ptica,ali i drugih vrsta, naše pravo bogat-stvo. Još samo da počnemo to bogat-stvo da cenimo i čuvamo.
Andrej Medveđ
Foto: Andrej Medveđ
Beli an|eo i drugakrila Mile{evke
ZLATIBOR, NOVA VARO[, SJENICA, PE[TER...
PUT KOJI POVEZUJE
o Mileševke i Jado vni -ka dolazi se putem kojipovezuje Srbiju i CrnuGoru, preko Zlatibora i
Nove Varoši i dalje preko Prijepolja iBrodareva. Na samom ulasku u NovuVaroš skretanje je za Sjenicu i Pešter.Dalje put vodi preko Zlatara do selaAljinovići i na dvadesetom kilometruje odvajanje za Karaulu, kojom do-minira džamija. Odatle puca pogledna Jadovnik, izvorišni deo Mileševkei greben Ćetanicu koji razdvaja Ja -dovnik od Zlatara.
Drugi ulaz u kanjon Mileševkeje od Prijepolja i manastira Mileševe,koji je od grada udaljen 5 km. Tu sekanjon završava i uvek nemirna Mile -ševka smiruje svoj tok. Odlučio samda krenem onim prvim putem, ulazimod Jadovnika u kanjon Mileševke, a
pre toga ću obići Ćetanicu gde su prvagnezda beloglavih supova.
ĆetanicaĆetanica je kameni masiv, 15 km
od Prijepolja i 20 km od Sjenice, kojise izdiže iznad desne obale rekeMileševke i sela Milošev Do, sa levestrane i iznad Međana i leve obaleMeđanske rijeke sa desne strane. Će-tanica je dugačka oko 5 km, široka uproseku oko 1,5 km i prosečne visineoko 1300 m. U ranim jutarnjim satimakrećem u obilazak Ćetanice i već nasamom početku grebena dočekuju merusi svračak Lanius collurio i običnabeloguza Oenanthe oenanthe, a iz do-line se pojavljuje jato beloglavihsupova Gyps fulvus. Jato se diže izkanjona, koristeći termal koji pticama
Foto: Brano Rudić , Ćetanica
EVodomar (Alcedo atthis)
Vivak (Vanellus vanellus)
Foto: Katarina Paunović
9Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
omogućava da uz pomoć ogromnihkrila, brzo odu u visinu. Nastavljamdalje, gledam kuda gazim, jer na pla-tou Ćetanice ima dosta poskoka, sa -mim tim i lovaca na njih.
Naj spektakularniji je zmijar Cir-caetus gallicus. Jedan par naseljavapodručje Ćetanice i gornjeg dela kan-jona Mileševke, a redovno se moževideti i osičar Pernis apivorus. Prošaosam najpitomiji deo Ćetanice i polakoulazim u pojas livada prošaranih poje-dinačnim stablima smrče, koja polakopreuzimaju prostor i zajedno sa kle -kovinom doprinose zarastanju livada.Povremeno nailazim na prevrnutekamene blokove, što podseća na no -ćne aktivnosti divljih svinja i med -veda koji su noć proveli tražeći hranuispod njih. Na celom platou ima neko-liko proplanaka, a na jednom od njihredovno se mogu videti kamenjarkeAlectoris graeca i to jato od pet došest ptica. Stižem do stena gde su prvagnezda supova, nekoliko gavranovaCorvus corax juri se sa parom mišaraButeo buteo, sve dok se ne pojavegospodari celog grebena – par surihorlova Aquila chrysaetos koji segnezdi negde na Orlovcu, iznad ušćaMeđanske rijeke u Mileševku. Nas-tavljam dalje prema mestu gde samprošle godine sa prijateljima našaognezdo leštarke Bonasa bonasia iprošavši kroz pojas najgušće šume,dolazim do mesta odakle se najboljevidi Milošev Do i dolina kroz kojuprotiče Mileševka, pre nego što uđe unajsuroviji deo kanjona. Odavde sevidi nekoliko gnezda supova sa većpoodraslim mladuncima koji čekajuda se vrate roditelji s voljkama punimhrane.
Na ovom mestu prošle godineprvi put sam gledao crnog strvinaraAegipius monachus, a ujedno to jebilo i prvo beleženje te ptice u Srbijiposle 25 godina, koji je takođe pos-matran u kanjonu Mileševke. Ostavl-jam supove i prelazim još oko polakilometra do ivice kanjona na kojoj senalazi suvi bor, odakle se pruža po -gled na gornji deo kanjona Mileševkei u daljini na Kaćevo i Biskupiće, selakoja se nalaze na levoj i desnoj obalireke. Još dalje, u pravcu prema man-astiru Mileševa, vidi se magla koja sejoš nije podigla sa Lima. Tu Mile -
ševka završava svoj put, posle pre -đena 24 kilometra, na visini od 450metara, savladavši visinsku razliku odjednog kilometra.
Kasno popodnevno sunce pod-seća me da treba da krenem i napus-tim ovo carstvo medveda pre mraka.Prolazim poslednji pojas četinara iizlazim na otvoreni teren, približava-jući se prvim kućama u Karauli, apažnju mi privlači pokret u travi po -red makadamskog puta. Jato jarebicaPerdix perdix polako se izvlači iz veg-etacije i prelazi put. Uzimam dvo gledi brojim, jedanaest ptica, vero vatnopar sa ovogodišnjim mladu ncima.
Milošev DoKrećem iz Karaule, prema Milo -
ševom Dolu, a iza krivine čeka meizvor vode, jedan od mnogobrojnih naJadovniku. Dok sipam vodu, iz pit-ome doline u kojoj nastaje Mileševkačuje se vijoglava Jynx torquilla, neštodalje i zelena žuna Picus viridis. Dokse krivudavim putem spuštam premaselu, setih se priče kako je ono dobiloime: u epskoj pesmi ,,Ženidba Duša -nova”.
Čast i nevestu srpskog cara spa -sava njegov sestrić Miloš preobučenu čobana. Jedan od tri zadatka kojeMiloš obavlja u pesmi je i pres ka -kanje tri konja sa mačevima. Mesto nakome je mladi ratnik preskočio konje
i danas se zove Milošev Do. Pitomudolinu nat k ri ljuju najviši vrhovi Jad o -vnika, Katunić i Kozomor. Na ovim,1700 metara visokim kupama, sneg seza država do juna, što obe zbeđuje po -stoj an dotok vode Sopotničkim vodo -padima, koji su na južnim padinamaplanine, a deo vode sliva se i u Mile -ševku, na severnoj strani.
Prelazim most preko Mileševkei iz auta vidim potočnu Motacillacinerea koja skakuće po kamenju kojeviri iz vode. Sa obližnje livade čujemprepoznatljivo oglašavanje prdavcaCrex crex; ovde se on javlja i prekodana, dok sam ga u nižim predelimaslušao samo noću.
Dok se lagano penjem premaGvozdu, prolazim Česmu kod groba,pa Česmu na kosi i stižem do prevojaKašan na kome je nova borova na d -s trešnica, lepo mesto za odmor i zasabiranje utisaka dana koji je prikraju. Na nekoliko stotina metara odtog mesta je hranilište za beloglavesupove, nešto dalje i za medvede. SaKašana se makadamskim putem možepoći na Jadovnik, planinski masivdugačak oko 12 kilometara.
JadovnikJadovnik je bogat šumom, od
Gvo zda do Karaule proteže se De -rventa obrasla smrčom i jelom, kojase dolinom Mileševke spušta sve do
Foto: Brano Rudić, Sastavci
Hef!{{jwf!qqujdf!vv!TTscjkj
10Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
Hef!{{jwf!qqujdf!vv!TTscjkj
Sastavaka. Bukova šuma dominirau Og o reljači i Kaćevu, gde sespu šta do same Mileševke, a bo -ro va šuma preovlađuje na pro sto -ru Borije na juž nom delu planine.Najbučniji st a no vnik ovih šumasvakako je crna žuna Dryocopus ma -rtius, jer se njen zov i dobovanjekljunom čuju stotinama metaradaleko. Sam vrh Jado vnika je pro stra -na površ koja se preko leta pretvara upravi šareni ćilim bogat lekovitim išumskim plodovima. Uz malo srećetu se mogu videti kos kamenjar Mo -nti cola saxatilis, kos ogrličar Turdustorquatus i retki patuljasti orao Aquilapenata.
Dolazim do mesta gde ću pre -noćiti, a iz obližnje šume čujem šu -msku sovu Strix aluco. KanjonMi le ševke bogat je sovama: buljinaBubo bubo, kraljica noći, gnezdi se nastenama u kanjonu, dugorepa sovaStrix uralensis može se čuti iz gustihbukovih i mešovitih šuma, a levuobalu Mileševke, obraslu borovima,jelama i smrčama, okrenutu severu,naseljava gaćasta kukumavka Ae-golius funereus. Jedno od retkih mestau Srbiji gde je zabeležena mala sovaGlaucidium passerinum upravo jeMileševka. Pored kolibe u kojoj ćuprespavati nalazi se livada od neko-liko hektara u kojoj sam početkommaja slušao šest mužjaka prdavaca.Još uvek se tri najupornije ptice čujuiz visoke i vlažne trave. Od koka,ovde se još mogu pre čuti nego videtiprepelice Coturnix coturnix, dok je re-dovan stanovnik jadovničkih šumaleštarka. Pošto sam raspakovao stvarii spremio se za spavanje, izlazim daudahnem još malo čistog planinskogvazduha. Hranilište za supove odkolibe je udaljeno 400 m i redovno ganoću obilaze medvedi, a povremenose pojavi i čopor vukova. Zato se neudaljavam mnogo zbog bezbednostiod kolibe, a zavijanje šakala iz pravcahranilišta za medvede dovoljan je ra-zlog da uđem u kolibu i krenem naspavanje. Budim se u ranim jutarnjimsatima, naspavan i oran za put koji mečeka; planirao sam da odem dovidikovca Vrata ili kako ga meštanizovu, Brdo poskoka i da bacimpogled na ušće Međanske rijeke uMileševku. Gledam jato gavranova
kako se podiže sa hranilišta, a izpravca Ćetanice pojavljuje se velikojato su po va. Prethodnog dana bačenje klanični otpad i ptice pažljivo osma -traju da li je prostor bezbedan. Po -nekad se deša va da satima kruže ilistoje na smrčama pre nego što odlučeda slete. Gavranovi su uvek prvi nahranilištu, ali brzo se sklanjaju kadase pojavi crni strvinar. On dominiračak i među supovima koji su dalekobrojniji. Otu da i naziv sup starešina.
VrataDa bih došao do vidikovca Vra -
ta, poći ću lokalnim putem koji spajaMilošev Do i Prijepolje. Posle neko-liko stotina metara dolazim do Ku -mri jine česme, male čistine saspo menikom i dve česme bogatevodom. Malo iza česme je skretanje,obeležena staza koja kroz bukovušumu vodi do vidikovca. Spuštajućise kroz nju opet čujem brzi lepet krila
i ovaj put to, nisu jarebice, već dveleštarke koje u brzom letu promičuizmeđu bukovih stabala i nestaju izmog vidokruga. Dok dan odmiče,postaje sve toplije i ja stižem do pro-planka na kome je još jedan izvor.Hladna voda izlazi ispod bukve na ra-dost svih posetilaca ovog dela Jado -vnika. Iznad mene vidim jastrebaAccipiter gentilis kako kruži, ali to netraje dugo: skuplja krila i velikombrzinom spušta se i zamiče u šumu. Utom pravcu je i staza koja se laganimpadom spušta prema ivici kanjona.Dolazim do brda poskoka, čujemMileševku, ali ne vidim je, gustašuma je krije od pogleda. Kanjonskideo reke je dugačak desetak kilo-metara i zaštićen je kao park prirode.Počinje od mesta gde se sastaje saMeđanskom rijekom; iznad su strmelitice po kojima rastu Pančićeveomorike. Pored onih na Tari, to su je-dine samonikle omorike kod nas izbog nepristupačnosti kanjona otkri -vene su tek pre dvadesetak godina.
Sa obližnjeg bora poleće mladaženka sivog sokola Falco peregrinus.Najbrža ptica na planeti još je jedanod ukrasa Mileševke i jedna od mno-gobrojnih gnezdarica ovog IBA po-dručja u kome je zabeležen najvećibroj ptica grabljivica u Srbiji. Naovom mestu redovno se može videtipar sivih sokolova, a ispod grebena sugnezda supova. Preko reke su Bi s ku -pići i deo kanjona obrastao stoletnimborovima, na kojima odmarajusupovi. Krećem stazom ka Kumrijinojčesmi gde sam ostavio auto, a daljeput me vodi kroz Kaćevo i onda senaglo spušta prema donjem delu ka -nj ona i manastiru Mileševa.
MileševacSa jedne od mnogobrojnih kri vi -
na na putu vide se ostaci grada Mi le -ševca ili Hisardžika, kako ga nazivajumeštani. Grad je tokom srednjeg vekabio sedište župe Crna Stena, ali mu jeglavna namena bila nadziranje važnogkaravanskog puta Kotor–Prijepolje–Skoplje i zaštita obližnjeg manastiraMi leševa. Na vertikalnoj litici ispodsamog grada nalazi se nepristupačnoudubljenje u kome su ozidane dve ispo -snice. Isposnice nose Savino ime, jer
Foto: Brano Rudić
Foto: Brano Rudić
Orao zmijar (Circaetus gallicus)
Mladunci buljine (Bubo bubo)
11Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
se smatra da je i on boravio u njima.Prelazim most na Mileševki i poslenekoliko kilometara dolazim do ma -na stira Mileše va. Manastir je podi -gnut na mestu gde se kanjon završavai gde se Mileševka sastaje sa rekomKosačankom da bi, posle šest kilo-metara toka, obe nestale u vodamaLima.
Staza u kanjonu dosta je uska ina nekim mestima zarasla, tako da jepotreban veći oprez prilikom pro-laska. U ovom delu kanjona mogu seposmatrati gorske laste Hirundo ru-pestris, a nepristupačne stene iznadreke nastanjuje puzgavac Tichodromamuraria. Staza se nastavlja pored ikroz tunele za koje graditelji nisu nislutili da će služiti samo za snimanjefilma o balkanskim ratnim strada nj i -ma („Lepa sela lepo gore“). Put nijezavršen, a odroni sa stena u tolikojmeri su zatrpali tunele da se kroz nekene može ni proći. Treba mi dobrih dvasata pešačenja da bih došao do mestasa koga mogu videti Ćetanicu udaljini i vidikovac Vrata na kome sambio jutros. Ispod mene je Mileševka upunoj snazi, bori se sa kamenimblokovima po kojima skakuću vode -nkosovi Cinclus cinclus i potočnepliske. U povratku, iznad mene prele -će par surih orlova, kruže iznad Du -nd ora pa se vraćaju prema Vranovini.Brojne su oaze netaknute prirode uokolini Prijepolja, a tu su još Kamenagora, kanjon Lima, Dubočica i čuvenisopotnički vodopadi. Sve su to i za ni -mljivi ptičarski tereni koje ću posetitinekom drugom prilikom i koje pre-poručujem svim ljubiteljima ptica iprirode.
Približavam se stenama Titer o -v ca, znak da sam blizu manastira.Ulazim unutra da vidim Belog anđelai razmišljam o tome zašto toliko vo -l im Mileševku i uvek joj se vraćam,spoj duhovnosti i neprevaziđene pri -rodne lepote čine je tako jedinstve -nom.
Brano Rudić
adionica je održa na od19. do 21. jula 2013.godine u Specijalnomrezervatu prirode „Lu-daškom je ze ru” na Ha -
jdu kovu, a prvenstveni cilj radioniceje bio da nađemo saradnike (region-alne koordinatore) i da ih obučimo zaterenski rad na svim potencijalnim re -g ijama, gde već ima gnezdećih paro -va ili se očekuje gne žđenje mo dro vrane.
Na radionici je učestvovalo 30zainteresovanih aktivista iz više od 10raznih civilnih organiza cija. U teo -rij s kom delu radionice bila su održanapredavanja o biologiji vr s te, aktivnimmerama zaštite, ra s prostranjenju, do -sa dašnjim rezu ltatima, modeliranjudistribucije modrovrane u Srbiji i orezultatima i planovima aktivne za-štite modrovrane u Mađarskoj.
Predavanja su pripremili: UrošPantović, Dimitrije Radišić, IvanĐorđević, Oršolja Kiš, Bela Tokody iOto Sekereš. Posle predavanja seraspravljalo o ugrožavajućim fakto r i -ma za vrstu i podeljeni su tereniizmeđu regionalnih koordinatora, kojiće u buduće formirati svoje timove sakojima će pokrivati terene i raditi naaktivnim merama zaštite modrovrane
u svojim regijama. Praktični deo jebio pokaznog karaktera i obuhvatao jepravljenje kućica za datu vrstu i obi-lazak terena. Učesnici su napraviliukupno 50 komada duplji koje sumogli poneti sa sobom na kraju ra-dionice zajedno sa priručnikom za za-štitu modrovrane, koji je štampan istou okviru projekta. Teren je bio orga-nizovan na slatinama Kapetanskogrita, gde je pokazano kako se monti-raju duplje na drvo, kako na banderu,kako se vrši kontrola duplji i uspelismo da nađemo još u dve kućicemlade modrovorane, na kojima je bilopokazano kao se radi prstenovanjeptica. Na terenu, osim što se govoriloo modrovrani, bilo je reči i o zaštitisivih vetruški, koje često dele istastaništa. Predstavljena je nova metodaza hvatanje odraslih jedinki i prsteno-vano je nekoliko mladunaca. Na sa -mom kraju radionice je doleteo ije dan stepski soko da nas pozdravi.Možemo da zaključimo, da su organi-zatori ocenili, da je radionica uspešnoorganizovana. Projekat su finansirali:Pokrajinski sekretarijat za sport i omla -dinu, Javno preduzeće „Palić-Lu d aš“,Energoprojekt Entel a.d. i SZTR„Marko“
Oto Sekereš
Posle višegodišnjeg aktivnog rada Društva za zaštitu i pročavanje ptica Srbije iUdruženje ljubitelja prirode „Riparia” na zaštiti modrovrana (Coracias garrul-lus) projekat je došao u fazu, kada je za nastavak rada bilo neophodno da seuključi više ljudi. Ne samo da je dosad postavljeno preko 700 veštačkih kućica,pa se zato povećao i broj gnezdećih parova za oko 10 puta, a to je uslovilo da seznatno proširio i areal njihovih gnežđenja. To nas je motivisalo da u sklopu pro-jekta, “Uključivanje nevladinog sektora iz ruralnih sredina Vojvodine u aktivnuzaštitu modrovrane (Coracias garrulus)“ organizujemo trodnevnu radionicu.
Wftuj!jj!ssfqpsub{f
Foto: Oto Sekereš
RRaaddiioonniiccaa zzaa zzaa{{ttiittuummooddrroovvrraannee
S
Kf{fstlj!svcjojDDrnovrati gnjurac (Podiceps nigricollis)
FOTO-REPORTA@A:
Letnji dan uveliko je grabioono što može od noći. Sunce
na obzorju je nijansamastarog zlata bojilo okolnenjive i polja, a usred njihjezerce ispunjeno vodom
pozdravljalo je dan koji seupravo rodio
a jezeru smeštenom usrednjiva, s već poraslom pšeni-com, sezona gnežđenja jebila u punom jeku. Na sve
strane rastrčane ptice i zaglušujućabuka bojnih pokliča. Na prvi pogledbeše to rat između stotine zaraćenihstrana. Instinkt za produženjem vrsteod kolonije ptica načinio je arenu.Trebalo je braniti nama neprimetne,ali pticama i te kako jasno označenegranice teritorija. Svaki par ratovao jeprotiv drugog. Svi stanovnici jezerabili su usredsređeni: u što kraćemroku obezbediti što bolje mesto i ma-terijal za gnežđenje i sačuvati gnezdood mnoštva napadača.
Toga jutra, sve zauzete, slepo vo -đene nagonima, ptice kao da nisuprimećivale, ili ih, usled silne zaoku-pljenosti, nisu zanimala dva plutajućaostrva koja se prvi put pojaviše najezeru. Ostrva su bila mala, okrugla iprekrivena nekom čudnom, na jezerujoš neviđenom vegetacijom. Ako bi se
dalo mašti na volju, izgledala su kaoogromne čupave ptice sa čudnimkljunovima koji su stidljivo štrčali upravcu kretanja. Po obliku kljunateško da se moglo izmaštati čime bi sehranile ove čudne ptice.
Zbunjene belobrke čigre koje suležale na tek snešenim jajima, nezai -nte resovano su posmatrale ostrva kojasu lagano plutala kraj njih. Izgledaloje da ni ostrvca ne haju za gnezdačigri. Pozdravila su ih u prolazu kaostare, mnogo puta viđene znance iprodužila dalje. Isto se ponovilo i sagnezdima liski i običnih galebova.Ostrvca su lagano nastavila odlučno
da se probijaju kroz lokvanje, pluta-juću vegetaciju i mladi ševar. Neštodrugo ih je zanimalo i kao hipnotisanasu hrlila svom cilju. Ostrvca su uspo-rila, a malo zatim i zastala zaslepljenacrvenilom koje nije bilo od izlazećegsunca. Usred mora zelenila, dva ostr -vca su se prvi put suočila sa krupnimcrvenim rubinima koji su se pojavlji-vali na sve strane. Mnoštvo rubinanaizmenično je venulo i nicalo u mu -tnoj jezerskoj vodi, ponovo venulopoput padajućih zvezda i svaki putiznova nicalo na drugom mestu.
Do malopre „stidljivi kljunovi“,sad se istureni razmahaše u svim
12Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
Wftuj!jj!ssfqpsub{f
Foto: Danilo Đeković, Snimanje Crnovratog gnjurca Podiceps nigricollis
Foto: Danilo Đeković, Crnovrati gnjurac Foto: Danilo Đeković, Crnovrati gnjurac Foto: Danilo Đeković, Crnovrati gnjurac
O
pravcima, halapljivo se hraneći kra -t ko trajnim sjajem jezerskih rubina.
Lokalitet: ekstenzivan ribnjakkod Čente u vlasništvu Ribarskoggazdinstva „Ečka“. U proteklih pe -tnaest godina ovde se riba ne uzgaja ine izlovljava, pa je ribnjak zarastao ipretvorio se u raj za gnežđenje pticavodenih staništa.
Danilo Đeković
13Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
Foto: Danilo Đeković, Crnovrati gnjurac
Foto: Katarina Paunović, Crnovrati gnjurac
RI SUBOTIČKE ekološkoangažovane partnerske ne -v la dine organizacije iz pot-pu no različitih domena delo-vanja i prakse, ujedinile su
se i već drugu godinu sarađuju na projektu„Zvuk ptica“ (UG„Artrust“, ULJP „Ri-paria“, UG „AŠC“), sa ciljem pokretanjainicijative za promenu zakona o lovostaju,gde se traži zaštita, odnosno potpuno obu -sta vljanje lova na 2 vrste ptica (grlica i pre-pelica) po uzoru na EU pravilnik.
Projekat je kompleksan naučno-edu -kativna-umetnička- aktivistička saradnja ucilju većeg učešća civilnog sektora u do -nošenju mera i radu na promenama u zakon-odavstvu, kao i boljeg i inkluzivnijegup ra vljanja zaštitom životne sredine iodrživosti kroz aktivnosti iz oblasti naučnogistraživanja, stručne i kreativne edukacijemladih, savremenog muzičkog stvaralaštvai medijskih kampanja. Neke od inovantnihmetoda popularizacije zaštite ptica sukreativne radionice, Summer3p festival,stručni kampovi, izdavanje muzičkog albu -ma inspirisanog zvukom ptica, turneja mu -ltidisciplinarnog umetničkog performansa,programiranje ornitološko edukativnih an-droid aplikacija i online igrica, ali između
ostalog, i terenski rad ornitogola, rad napravnoj inicijativi, sjedinjavanje civilnih or-ganizacija u Koaliciju za zaštitu ptica Srbije(priključilo se više od 52 organizacije), iz-gradnja infrastrukture za Bird watching naLudašu, Paliću i Selevenjskoj pustari, kao inaglašena prisutnost u mas medijima. Krozterenski rad, stvorila se prva srpska onlinebaza podataka o zvukovima ptica sa našeteritorije, sa osnovnim podacima i fotografi-jama ptica, dostupna na našem web sajtu.Od proleća se organizuju Foto Safari i Birdwatching ture na severu Bačke.
Ovaj projekat se realizuje uz podrškuprograma SENSE, koji sprovodi Regionalnicentar za životnu sredinu (REC). Programfinansira Švedska agencija za međunarodnirazvoj i saradnju (SIDA). Podržite našujavnu kampanju, potpišite online peticiju,pogledajte najnovije vesti, interaktivneigrice i bazu zvukova. www.zvukptica.rs
Pozivamo zainteresovane da sepriključe Koaliciji za zaštitu ptica Srbije ina taj način, aktivno učestvuju u ostvari-vanju zajedničkih ciljeva vezanih za zaštituptica.
vođa projekta: Jasna Jovićević
Početkom juna 2013. godine uSomborskom vrtiću “Bubamara“održano je predavanje o pticama
PREDAVANJE je bilo upriličeno za decu u tri starosne grupe. Na-jmlađi slušaoci imali su nešto više od tri, a najstariji šest godina. Napra -v lj ena je power point prezentacija, pri čemu se vodilo računa o uzrastudece. Pri pravljenju prezentacije predavač je konsultovao agenciju kojase bavi savremenim metodama učenja i pamćenja.
Prezentacija je bila petnaestominutna i deca su je ispratila s pažnjom.Cilj prezentacije je bio da se kod najmlađih generacija probudi intereso-vanje i ljubav prema svetu ptica. Sudeći prema brojnim pitanjima ipričama koje su mališani postavljali i pričali, prezentacija se može sma-trati u potpunosti uspešnom.
Nakon ovog događaja, u istom vrtiću je narednih dana organizovanopravljenje i postavljanje kućica za ptice na sveopšte oduševljenje pre-davača i dece. Dejan Đapić
Wftuj!jj!ssfqpsub{f
U
Urednik e-mail:
nbhb{joefumjd@hnbjm/dpn
Wsujd
14Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
Wftuj!jj!ssfqpsub{f
Globalni akcioni planza stepskog sokola
TEMA SKUPA U ABU DABIJU
a skupu je učestvovalo višeod 50 stručnjaka i zainte -resovanih strana, iz više od30 zemalja Evrope, Azije iAfrike, a ključnih za gne -
žđenje, migraciju i zimovanje ste -pskog sokola. Iz evropskih zemaljapri sustvovali su predstavnici: Češke,Slovačke, Mađa rske, Rumunije, Uk ra -jine, Rusije, Jermenije, Buga r ske,Hrva tske, Bosne i Hercegovine. Uče -stvovali su i predstavnici azijskogkontinenta iz Kine, Mongolije, Kaz -a hstana, Kirgistana, Uzbekistana,Avga nistana, UAE, Kuvajta, Iraka,Irana, Libana, Omana, Saudijske Ara-
bije, Pakistana i Indije. Na svečanomdelu skupa zvanični predstavnikVlade Egipta potpisao je Memora -ndum o razumevanju zaštite migra-tornih pti ca, čime se ta zemlja pri dru žilavelikoj porodici RAPTORS MoU.Predstavnik Srbije bio je autor ovogpriloga. U radu skupa učestvovale sui specijalizovane organizacije za pticegrabljivice i sokolarstvo, kao što suIAF (Međunarodna asocijacija zasokolarstvo i zaštitu ptica grab ljivica)i IWC (Međunarodna agencija za di-vljinu koju podržavaju zemlje Arabi-jskog poluostrva). Raspravljalo se oraznim pitanjima u oblasti zaštite i
održivog korišćenja, očuvanja migra-tornih koridora i zimovališta ptica, alisvakako najvažnija tema skupa bila jeposvećena izradi Globalnog akcionogplana za stepskog sokola (Global Ac-ti on Plan – GAP).
Stepski soko je globalno ugro -žena vrsta koju srećemo u približno70 zemalja sveta na tri kontinenta.Brojnost vrste je poslednjih decenijasmanjena za oko 50%. Ukupna sve -tska populacija nije dovoljno istra že -na i procenjuje se na oko 10.000 pa rova,od kojih većina živi u Aziji, a svegaoko 500–600 parova u Evropi. U Sr-biji brojnost stepskog sokola znatnoopada od početka 21. veka i od ne -kadašnjih 50–60 teritorija na kojimasu boravile odrasle ptice, ostalo jesvega 25–35 parova, od čega samopolovina godišnje uspe da izvedemladunce.
Učesnici skupa u Abu Dabiju ra -di li su u plenumu i u posebnim tema -tskim grupama podeljenim ugla v nompo kontinentima (Evropa, Azija, Af ri -ka, Arabijsko poluostrvo i okru ženje).Razmatrani su najvažniji aspekti upra -vljanja populacijom step skog soko la
Foto: Slobodan Puzović, skup u Abu Dabiju
U Abu Dabiju (Ujedinjeni Arapski Emirati) od 9. do 11. septembra2013. održan je međunarodni skup posvećen izradi Globalnog akci -onog plana za stepskog sokola (Falco cherrug). Skup su organizovaleKonvencija o migratornim vrstama (CMS) i RAPTORS MoU sekre-tarijat (Memorandum o razumevanju zaštite migratornih pticagrabljivica u Africi i Evroaziji). Podršku u organizaciji i realizacijiskupa pružili su Agencija za životnu sredinu iz Abu Dabija, ProgramUjedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), BirdLife Interna-tional, IUCN i CITES. Na osnovu rezolucije CMS br. 10.28 osnovanaje posebna Radna grupa za stepskog sokola, koja je zadužena za daljirazvoj aktivnosti na zaštiti ove globalno ugrožene vrste, pa i za orga-nizaciju okupljanja u Abu Dabiju
O
15Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
Wftuj!jj!ssfqpsub{f
na svetskom nivou, uz poseban osvrtna reprodukciju, migracije i zimo -vanje. Detaljno su analizirani faktoriugrožavanja i mere koje treba da iheliminišu ili ublaže, uz neophodne ak-tivne mere zaštite sta ništa i una -pređenja uslova za ishranu. Posebnose raspravljalo o problemima elektro -kucije na dalekovodima i legalno-ile-galnog hvatanja sokolova za po tre besokolarstva.
Pojedini govornici istakli su dase unapređenje zaštite stepskog so k o -la u Aziji može najbolje ostvaritiputem obezbeđivanje održivog ko-rišćenja (soko lo rstvo) i finansijskupodršku bogatih arapskih zemalja radiunapređenja gnezdilišne populacije uključnim zemljama sveta: Mongolija,Kina, Rusija. Međunarodne institucijepodržale su koncept adaptivnog me -na džmenta, gde se akcenat stavlja nakontinentalne/ regionalne specifično -sti, kroz unapređenje uslova staništa iishrane na gnezdilištima, postavljanjeveštačkih gnezda, smanjenje elek-trokucije, vraćanje u divljinu pretho -dno uhvaćenih i korišćenih ptica,kontrolu hvatanja/ prometa jedinki zapotrebe sokolarstva i zabranu ilega -lnog hvatanja i krijumčarenja. Trebanaglasiti da nije razmatrana mog u -ćnost korišćenja evropskog dela po -pu lacije stepskog sokola za potrebesokolarstva, ali konstatovano je dapostoji povremeno pljačkanje gnezdaza privatne kolekcionare. Za Srbiju jeiznet specifičan problem da stepskogsokola proganjaju golubari.
Na kraju skupa, kao hitne merezaštite predložena su tri globalna pro-jekta širom areala vrste koji obuhva -taju izolaciju milion opasnih stu b ovadalekovoda, markiranje 100 jedinkisatelitskim odašiljačima i pokretanješiroke medijske kampanje. Društvo zazaštitu i proučavanje ptica Srbije sazavodima za zaštitu prirode i drugimpartnerima treba da nastavi uspešneaktivnosti iz prethodnih godina: una -pređenje zaštite i monitoring popu-lacije stepskog sokola u Srbiji,uk lj učivanje u međunarodne projektei aktivnu realizaciju budućeg SakerFalcon GAP.
Slobodan Puzović
EkokampTisa 2013.
ko centar „TISA” i UljP„RIPARIA” su 14. put or-ganizovali edukativno-is-
traživački kamp za prstenovanje ipraćenje seobe ptica. Jedanaest uče -snika kampa je postavilo osam orni -toloških mreža na stara mesta izpre thodnih godina. Zbog višego d i -šnj eg uništavanja vegetacije ostalemreže su ostale neraspakovane. Pr -s te novanje ptica je počelo u nedelju18. avgusta 2013. u večernjim sat i mai trajalo je sve do 25. avgusta 2013.Zbog velike žege, koja je potrajalatokom celog kampa i zbog manjegbroja postavljenih mreža, ulov je biomalo ispod očekivanja. Rezultatiprstenovanja su prikazani u tabeli.
Organizaciju kampa su finansi-jski pomogli: Opština Novi Kneže-vac, Pokrajinski Sekretarijat zasport i omladinu i Tisacoop doo izKanjiže (Kamp je deo projekta ECTisa „Ekološke radionice - od pro-leća do zime”).
1. Vrsta; 2. Broj prstenovanih jedinki; 3. Broj kontrolnih nalaza _____________________________1 2 3_____________________________Dendrocopos major 1 0Jynx torquilla 2 0Luscinia megarhynchos 4 0Luscinia luscinia 2 0Sylvia curruca 1 0Sylvia borin 19 0Sylvia communis 15 0Sylvia atricapilla 19 0Acrocephalus palustris 6 0Acrocephalus scirpaceus 3 1Acrocephalus schoenobaenus 5 0Acrocephalus arundinaceus 7 0Locustella luscinioides 1 0Hippolais icterina 6 0Phyloscopus sibilatrix 2 0Phyloscopus trochilus 4 0Muscicapa striata 7 0Ficedula hypoleuca 1 0Parus major 1 0Aegithalos caudatus 5 0Oriolus oriolus 1 0Lanius collurio 11 0Fringilla coelebs 2 0Coccothraustes coccothraustes 4 0________________________________
U k u p n o 2 4 v r s t e 129 1________________________________
14. ornitolo{ki kamp kod Novog Kne`evca
Foto: Mirjana Rankov, učesnici kampa 2013.
F
Mirjana Rankov i Atila Agošton
16Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
Wftuj!jj!ssfqpsub{f
Pra}enje belorepanai krilne markice
straživanje populacije belo re -pana kod nas ima tridese -dtogodišnju tradiciju i ono je,pored ostalog, obuhvatalo i
re dovno markiranje mladih orlovaprst enovima i patagijalnim krilnim ma -rkicama. Nalaza je u početku bilo maloda bi se porastom broja posmatrača i fo-tografa prirode značajno po većao. Be-lorepani se u prirodi lako uo čavaju irado se posmatraju. Od uz buđenja čestose zaboravi da treba da se obrati pažnjana obojenost i veličinu ptice, da bi znali,da li se radi o staroj-teritorijalnoj ilipolno nezreloj-lutajućoj jedinki, odno -sno o mužjaku ili ženki. Razlike izmeđuodraslih i polno nezrelih (juv, imm,subadult) ptica su u boji perja, kljuna iočiju, a među polovima, u veličini.Mužjaci su zdepastiji, imaju manjiraspon krila i manju dužina tela. Tokomposmatranja, pored utvrđivanja starosneklase i pola, potrebno je po sebnu pažnjuobratiti i na krila i na noge, dok orlovistoje na zemlji, na nekom stablu ili kadalete, jer postoji velika verovatnoća dasu prstenovani i da na levom ili desnomkrilu imaju krilnu markicu.
Poslednjih godina u Srbiji belo -repani su pored regularnih prstenovamarkirani i krilnim markicama. Godine2009. obeleženo je 27 mladih belore p a -na belim patagijalnim markicama o ko-jima je već pisano u Detliću br. 2. Od2010. do 2013. korišćene su svetlo-žute
stočne ušne markice sa jednim slovomili jednocifrenim brojem i sa različitimmodifikacijama pričvršćivanja.
Godine 2010. jednodelna stočnaušna markica stavljena je na levo krilo(pr s ten na desnu nogu) i mogla je da seobrće oko ose patagijalne igle. Godine2011. iste markice, ali sa žičanim (nevidi se) utvrđivačem koji onemogućavaobrtanje su pričvršćene na desno krilo(prsten na levu nogu).
Godine 2012. jednodelna stočnaušna markica je zanitovana na žuto ce -ra dno platno i tako, zajedno pričvršćenana levo krilo (prsten na levu nogu).Markica je veća, uočljivija i ne može dase obrće. Dupla stočna ušna markica(očitavanje odozgo i odozdo) je godine2013. zanitovana na tanko svetlo sivoceradno platno i pričvršćena je na desnokrilo (prsten na desnu nogu). Za četirigodine ukupno je obeleženo 110 mladih
Foto: Ištvan Ham, Belorepani 2011.
Foto: Ištvan Ham, Belorepani (Haliaeetus albicilla) 2013.
Foto: Ištvan Ham, Belorepani 2010.
J
17Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
Wftuj!jj!ssfqpsub{f
Soliter zad`ivd`ane
VRABAC POKU]AR (Passer domesticus)
Amerikanci imaju Nešvil,Beograđani Belvil, a Čačani
– DŽIVDŽANVIL
Šalu na stranu, problemnestajanja vrabaca je ozbi -ljan, pa su članovi i simpa-
tizeri DZPPS ogranka uČačku pojačali aktivnostina zaštiti ptice s kojom se
većina nas upoznala u na-jranijoj mladosti
živdžan, omiljena pti -ca najmlađe popula -cije, polako nestaje,kako kod nas, tako i u
većini evropskih zemalja. Ubeđensam da je za to najviše kriv čovek.Ja nisam i ne želim da budem ,,tajčovek”, kao ni moji prijatelji izDZPPS-a. Već nekoliko godina,po stavljanjem kutija za gnežđenjepokušavamo da pomognemo na -šim pernatim komšijama vrapcimada se skuće, s obzirom na to da immoderno graditeljstvo, bez otvo re -nih streha, ne ostavlja mogućnostda sviju svoja gnezda. Sa setom seprisećam vremena kada skoro nijebilo krova ispod koga ne vire suvetravke iz svijenih gnezda i ne čujese njihova vesela graja.
Vrapci se hrane semenom, aposebno vole žitarice kojih je svemanje u rasutom stanju. Naročitosu zimi osuđeni na otpatke i hleb.Međutim, tu gube bitku naročito savranama i svrakama, koje su zavrapce postale pravi predatori. U
više navrata gledao sam kakoiz vla če jaja i mladunce iz gnezda.Mnogi mladi vrapci završe kao lakplen napuštenim mačkama kojih jesve više.
Vrabac pokućar (Passer do-mesticus) skoro ceo svoj životprovede u blizini mesta gde se izle-gao, a pošto je i veoma društvenaptica, rešili smo da im omogućimosvijanje gnezda na jednom mestu.Primećeno je takođe da u običnim,"jednosobnim" kutijama ponegdeima i 2–3 gnezda. Tako je u Srbijinastao prvi soliter za vrapce sa petspratova. Jedva čekamo proleće irezultate naseljenosti. U blizini so-litera biće postavljena informati -vna tabla i hranilica sa zrnastomhranom da im pomogne u opsta n -ku, a to će biti naš skroman dopri -nos da se ova ptičica vrati i na stavida nas uveseljava svojim cvrkutomi pokazivanjem svoje bliskosti saljudima.
Dragiša Gašo Petrović
Foto: Dragiša Gašo Petrović, Soliter
Foto: Ištvan Ham, Belorepani 2012.
Foto: Saša Preradovoć, Belorepani (Haliaeetus albicilla)
belorepana i do sada ima preko 10%nalaza iz Srbije, Hrvatske i Ma -đarske.Većina podataka potiče od fo-tografa prirode i sa hranilišta za pticegrabljivice. Posebno dobra mesta zaposmatranje belorepana su ribnjaci zavreme jesenjeg izlova i u toku zime.
Podatke i fotografije markiranihbelorepana treba poslati Centru zamarkiranjr životinja u Beogradu ili naadresu autora ovog teksta. E-mail:[email protected]
Ištvan Ham
E
Urednik e-mail:
nbhb{joefumjd@hnbjm/dpn
18Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
Gradske pt iceNAU^NO OBRAZOVNA SERIJA u 20 POLUSATNIH EPIZODA
TV SERIJA RTS-a
akon dugog niza godinabez sličnih sadržaja, naRTS-u se krajem 2012.pojavila nova, izuzetno
kvalitetna, zanimljiva i specifičnanaučno-obrazovna serija „Gradskeptice”. Ova serija je obradovalazaljubljenike u prirodu, a posebno lju-bitelje ptica. Reč je o dvadeset polu -satnih epizoda koje se bave živo tom,opstankom i zaštitom ptica u našimgradskim i seoskim sredinama, ali i udivljim predelima Srbije. Zanimljivoje da serija izlazi iz produkcijske kućeFilmska radna zajednica ,,Filmskifront” Novi Sad, u saradnji sa Dru -š t vom za zaštitu i proučavanje pticaSrbije, Centrom za zaštitu sova Srbijei drugim sličnim prirodnjačkim druš -tvima.
Reč je o jednom, po mnogo če -mu jedinstvenom serijalu za prostoreu kojima živimo. Serijal predstavljadvadesetak vrsta ptica koje deleprostor sa čovekom, među kojimasu la b ud grbac, bela roda, sova utina,mo d rovrana, gačac, ćuk, vetruška,galeb, golub, beloglavi sup, kukuvija,šumska sova…
U svaku emisiju uloženo je punotruda, znanja i veštine. Od presudnogznačaja bio je dobar odabir lokacijasnimanja, mesta gnežđenja, staništa ihranilišta pojedinih vrsta ptica. Film-ska ekipa po trudila se da u tačnoodređeno vreme zaviri u gnezda u ko-jima je bilo puno jaja ili da zabeležitek izlegle ptiće. Pri tome ih je vodila
znalačka ekipa mladih ornitologa,članova Društva za zaštitu i prouča-vanje ptica Srbije. Sem klasično ko-rišćene kamere, sa stativa ili iz ruke,filmska ekipa potrudila se da koristimale fiksirane kamere (GoPro ili sl.)kako bi iz neposredne blizine snimilasletanje roditelja ili hranjenje mla -dunaca u gnezdu. Treba pomenuti izanimljive kadrove hranjenja labu-dova koji su snimljeni ispod površinevode u zimskim uslovima. Sve ovoukazuje da su u ovaj projekat uloženizaista veliki trud i znanje.
Za uspeh serijala od presudnogznačaja bili su entuzijazam i stručnostmladih biologa, ornitologa: MilanaRužića, Dimitrija Radišića, MarkaŠćibana, Milivoja Vučanovića i dru -gih članova ornitoloških društava Sr-bije (Društvo za zaštitu i proučavanjeptica Srbije, Centar za zaštitu sova Sr-bije, Udruženje ljubitelja prirode ,,Ri-paria”, Kraljevsko aka demskoprirodnjačko društvo ,,Ba l k an”...).Ovi mladi ornitolozi pristupili suizradi emisija sa željom da pomogn u
ptičjem svetu, da ga sačuvaju od ne -ga tivnih uticaja čoveka. Jedinstvenostprojekta čini i to što se stiče utisak daveliki broj ljudi radi na zajedničkomzadatku i stvara snažan po kret u Srbijikoji se bavi zaštitom i očuvanjemptica i prirode.
Serija ,,Gradske ptice” ima ve-liki značaj i sa stanovišta edukacijesta novništa Srbije o potrebi boljegpoznavanja i zaštite ptica. Jedan odci lj eva serijala je i pokretanje širedruštvene aktivnosti na polju zaštiteprirode, realizovanjem konkretnihakci ja: izrada i postavljanje kućica ihranilica, hranjenje beloglavih supo -va, prstenovanje, pomoć ranjenim iugroženim jedinkama i odvoženje uprihvatilište.
Ovaj serijal ostavlja pozitivanutisak na gledaoca i čini ga ponosnimšto se u našem okruženju nalaze mladistručni ornitolozi, ali i ljubitelji pri -rode koji vode brigu o pticama i pri -rodi.
Projekat su prepoznali i podržaliPokrajinski sekretarijat za urbanizam,graditeljstvo i zaštitu životne sredine inekadašnji Republički fond za zaštituživotne sredine. S obzirom na izuze-tan kvalitet i edukativni značaj seri-jala, nadamo se da će ga i ubudućeadekvatno podržati nadležne institu-cija koje se bave zaštitom prirode iedukacijom u Srbiji.
Oliver Fojkar
„Gradske ptice” TV serija (20 polusatnih epizoda) emitovana od no-vembra 2012. godine na Prvom programu Radio-televizije Srbije(petak, 11 h; repriza u 16:30 časova, RTS 2). Produkcija: Filmska radnazajednica"Filmski front", Novi Sad.
Autor: Dragan Stanković; autor i reditelj: Goran Filipaš; snimatelj:Srđan Đuranović; montažer: Zlatko Zlatković; pomoćnik režije: FilipMarkovinović; producent: Dušica Dragin; www.gradskeptice.rs
Logo
O
Wftuj!jj!ssfqpsub{f
www.pticesrbije.rs
19Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
Wftuj!jj!ssfqpsub{f
Izgradnja sistema kanala Dunav-Tisa-Dunav i pratećih irigacionihkanala je dovela do znatnogsmanjenja površine pod vlažnimstaništima u Vojvodini. Rezultat jesma njivanje broja ili potpuni ne sta -nak mnogih vrsta ptica koje su živo -tno vezane za takva područja, zbogreprodukcije, ishrane ili noćenja
a vodoprivrednog aspekta,neophodno je i održavanjekanala, što dodatno možeda utiče na smanjenje ptičjepopulacije. Da bi kanali za -
dovoljili njihov prvenstveni zadatak(odvo đenje ili dovođenje vode), onimoraju zadovoljavati određene gra -đevinsko-tehničke karakteristike i bitiodržavani za tu namenu, što podra -zumeva, iz među ostalog, povremenokošenje obalne vegetacije ili izmulja-vanje. Košenje bi moralo da se vršisvake godine u vegetacionom peri-odu, po gotovo na delovima kanalagde je vegetacija bujna. Dinamikaizmuljavanja je drugačija i od togakoliko je brzo taloženje mulja u po je -dinim kanalima. Postoje kanali koji seizmuljavaju svakih pet godina, dok sepojedini od mulja čiste na svakih 25godina.
Zbog ovih mera od 2010. godinena teritoriji Grada Sombora uspo -stavljena je saradnja između Vodo -privrednog društvenog preduzeća„Za padna Bačka“ i Društva za zaštitui proučavanje prirode – NA TURA uzaštiti ptica koje se gnezde na melio-rativnim kanalimana na ovom po-dručju. Zahvaljujući razu mevanjudire ktora ovog preduzeća u Somboru,Vladislava Miloševa, priobalna ve -
getacija pojedninih deonica kanala to -kom reproduktivnog perioda se nekosi. Društvo je apelovalo da se nekose deonice koje su obrasle trs komPhragmites australis, s obzirom na toda se većina „kanalskih“ gnezdaricagnezdi baš u tršćacima.
Društvo NATURA, koje na po-dručju Sombora od 2009. godine pratignežđenje velikog trstenjaka Acro-cephalus arundinaceus, došlo je dosaznanja da se čak 49% parova ovevrste na ovom području gnezdi u veg-etaciji meliorativnih kanala, štoukazuje na to da su oni od izuzetnogznačaja kao stanište za ovu vrstu.
Na nova, čovekovom rukom na -stala vlažna staništa, kanale, uspele suse adaptirati mnoge vrste ptica, a osimvelikog trstenjaka stalno su prisutni i
trstenjak cvrkutić Acrocephalus palu -stris, barska kokica Galinula chloro-pus, čapljica Ixobrychus minutus,gluvara Anas platyrhynchos radi gne -žđenja, a galebovi, čigre, spr udnici,patke, gnjurci, vranaci i čaplje radiishrane.
Premreženost Vojvodine iriga-ciono-melioracijonim kanalima je gu -sta, što dovodi do pretpostavke dapostoje uslovi, a podatak sa terenapotvrđuje, da imamo jednu od na-jgušćih populacija velikog trstenjakau centralnoj Evropi. Saradnja nalokalnom nivou je dobar primer kakovodoprivredno preduzeće i Društvo zazaštitu i proučavanje prirode – NA -TURA mogu uspešno da sarađuju.
Thomas Oliver Mérő
Foto: Thomas Oliver Mérő
Društvo za zaštitu i proučavanje prirode - NATURA
Opstanak gnezda, A. arundinaceus zavisi od prilagođenog upravljanja kanalima
T
Saradnjavodoprivrede i za{tita
ptica u Somboru
20Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
Wftuj!jj!ssfqpsub{f
TROČLANA delegacija DZ PPS(Ma rko Janković, Draženko Ra -j ko vić i pisac ovih redova) borav-ila je od 31. oktobra do 2.no ve mbra 2013. godine na za-vršnoj konferenciji projekta „Co-n servation of Aquila pomarina inRomania” na planini Fagaraš uTransilvaniji. Skup je okupio naj -značajnije istraživače i zaštitareorla kliktaša iz 15 država Evrope.
Imali smo priliku da čujemonajnovija saznanja o biologiji i
ekologiji ove ugrožene grab lji vice,kao i da aktivno učestvuje mo ustvaranju Međunarodnog akcionogplana.
Organizatori konferencije bilisu: Regionalna agencija za zaštituživotne sredine okruga Sibiu, Aso-cijacija za zaštitu ptica i prirode„Milvus Group” i Rumu nsko orni-tološko društvo - BirdLife Rumu-nija.
Milan Ružić
Foto: Milan Ružić, skup u Transilvaniji
Sastanak projektnih partnera u LivnuLIVNU (BiH) od 3. do 4. oktobra 2013. organizovan je koordinativni sastanak partnera koji rade naprojektu „Jadranski migratorni put–prema funkcionalnom sistemu odmorišta za ptice uzdužJadranskog migratornog puta”. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije imalo je tri pre -dstavnika. Učesnici sastanka izneli su rezultate postignute na projektu i izazove sa kojima su se sus-
retali. Svi su izrazili želju da nastave rad na obezbeđivanju odmorišta za selice na Balkanu i dali smernice zarazvoj novog projekta. Sastanak je organizovan nakon međunarodne konferencije „Dinarska kraška polja kaovlažna staništa od nacionalnog i međunarodnog značaja”.
Milan Ružić
Međunarodna konferencija o
ORLUKLIKTAŠU
(Aquila pomarina)
V
Conservation of Aquila pomarina in Romania
21Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
Wftuj!jj!ssfqpsub{f
prepodnevnim časo-vima učesnici i pose-tioci prevezeni su doSlanog Kopova, da bi
zatim, od 15 do 17 časova, Ka rne -val ždralova, predvođen mas kotomSlanog Kopova, prošetao ul i camaNovog Bečeja, gde su skoro sviučesnici povorke bili maskirani uptice. U nastavku programa ot vo -rena je izložba fotografija sa pre -thodno organi zovanog foto-safarijasa Slanog Kopova.
Izlagači su bili: Novica Blažin,Milan Marković, Mladen Mitri-nović, Dmitar Tatalović, Srđan Mi -lićev, Dejan Miloradov, VladaMarinković, Katarina Paunović,Goran Dobožanov, Mirjana Do-brosavljev, Snežana Lukić, GoranDumitrov, Geza Farkaš, LazarLazić, Miroslav Vujičić, Jan Valo,Petar Lazović, Saša Preradović,Đorđe Vasiljević. Pored fotografija,izloženi su i dečji crteži ,,SlanoKopovo i ždralovi”, a učenici OŠ,,Josif Marinković”, u holu Domakulture uredili su kutak u kome jeprikazano Slano Kopovo u malom.U okviru festivala održana su pre-davanja i prezentacije o samomprojektu i Slanom Kopovu, a Jožef
Gergelj, predsednik Društva za za-štitu i proučavanje ptica Srbije,govorio je o migraciji ždralova.Festivalski dan nastavljen je degu -stacijom novobečejskih delikatesa,a završen nastupom folklornih an -sa mbala.
U okviru projekta održana jeradionica sa decom iz osnovnihškola sa teritorije Opštine NoviBečej "Zaštitimo ptice naše oko-line". Deca su pravila hranilice zaptice koje su postavljene u okolinivizitorskog centra na SlanomKopovu, a određen broj hranilicaučenici su poneli za svoje škole.Deca su imala priliku da posmatrajui broje ptice na jezeru. Prstenovačkasekcija je funkcionisala u okvirueko-biološkog kampa koji je održanu julu.
Silvija Šimončik
Parada uu ~~ast `dralova
Foto: Silvija Šimončik, Ždral-crtež
Foto: Silvija Šimončik Parada
Prvi ČAVKOGRAD
u SrbijiČavke (Corvus monedula)
brojno se gnezde udupljama starog drveća uparku banje ,,Rusanda”.
No, pre nekoliko godina, nekaod glavnih stabala koja su
posedovala na desetinepogodnih gnezdećih niša,
posečena su jer su bila ,,pre -tnja” za prolaznike.
NAKON toga, primetili smoda čavke očajnički pokušavaju dazauzmu kutije postavljene zagnežđenje običnih i sivih vet r u -ški. U borbama sa grabljivicamaretko budu uspešne, a i kutije na-menjene za vetruške previše suotvorene.
Odlučili smo da čav kamapružimo nove domove. Izgra -dili smo prvi Čavkograd uSrbiji, a kutije su praviliučesni ci volonterskog kampau Čačku. Ukupno deset kutijaofarbano je u pet boja.
Ova neobična naseobinaza ptice postavljena je na starostablo jasena, u septembru ovegodine. Već prilikom posta -vlj a nja čavke su počele da vršeinspekciju novih stanova.
Cilj nam je bio i da priv u -čemo što veću pažnju gostijubanje i meštana kako bismozadobili njihovu pomoć za bu -duće zaštitarske projekte.
Čav kograd je u oktobrudobio i svoju informativnu ta -b lu, a u planu nam je da ovaznanja i iskustva primenimo ina dru gim lokalitetima.
Milan Ružić
V
Opština Novi Bečej, kao projektni partner u okviru IPA Pro-grama prekogranične saradnje Mađarska–Srbija u projektu,,Otkrivanje našeg zaboravljenog kulturnog i prirodnognasleđa u pograničnom regionu Srbije i Mađarske”, uNovom Bečeju i Specijalnom rezervatu prirode SlanoKopovo, 2. novembra 2013. organizovala je Festival ždralova
22Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
Wftuj!jj!ssfqpsub{f
Stepski soko na ivici opstanka
Ponovna akcija popisa gnezdećih parova stepskogsokola u Vojvodini
ve nas je ovo na neki načinnagnalo i motivisalo da po -kušamo da ponovo organi -zujemo popis i sagledamo
sadašnje stanje ove retke i globalnougrožene grabljivice kod nas. Obratilismo se kolegama iz Mađarske zapomoć. Zahvaljujući Maćašu Pro me -ru, jednom od najboljih poznavalacaove vrste na svetu i neprofitnoj orga-nizaciji Revir iz Budimpešte, obe -z be đena su sredstva za realizaciju
ovo godišnjeg popisa parova. U nare -dnih nekoliko dana po dobijanju sre -dstava, oformljena je grupa od 19iskusnih popisivača, članova našegDruštva podeljenih u 15 timova. Izranijih iskustava poznato je da se step-ski soko u Srbiji gnezdi gotovoisključivo na visokonaponskim dale -kovodima (110, 240 i 400 kV) u gne -z dima gavrana Corvus corax i sivevrane Corvus cornix, usled čega jeceo projekat bio usmeren na obilazak
trasa dalekovoda na čitavom područjuVojvodine. Nakon uvodnih tehničkihpriprema, sa malim zakašnjenjem,kraj em maja popis je krenuo. Prebro-javanje usamljenih (nesparenih ili ra -sparenih) odraslih ptica, aktivnihgn e z da i mladunaca u njima trajalo jedo 25. juna 2013. Osim stepskih soko -lova, popisivači su kontrolisali pre -tho dno postavljene drvene platformei popisivali i druge ptice grabljiviceduž dalekovodnih trasa.
Na kraju popisa možemo reći dasmo ostvarili postavljene ciljeve: ste -pski sokolovi su uspešno popisani nateritoriji Vojvodine i postavljen jesatelitski odašiljač na mladu sokolicunazvanu Vida. Nažalost, sokolica nijedugo poživela i nakon približno trinedelje letenja i istraživanja teritorijeu neposrednoj blizini gnezda, uginulaje iz još neutvrđenih razloga. S drugestrane, završetak rada na terenu iobrada prikupljenih podataka poka -zali su poražavajuće podatke koji setiču brojnosti gnezdećih parova.Naime, u poređenju sa prethodnim
Foto: David GrabovacFoto: Draženko RajkovićFoto: Ištvan Ham
Ornitološkim žargonom rečeno, proletelo je pet godina od kada jeDruštvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije popisalo parove ste-pskog sokola Falco cherrug u Srbiji. Tokom proteklih godina, mnogiposmatrači i ljubitelji ptica, ali i inostrani stručnjaci za ovu vrstu,pitali su se kakva je trenutna brojnost i rasprostranjenje stepskogsokola u Srbiji. U više navrata, ornitološka javnost izrazila je pri -ličnu zabrinutost za brojno stanje naše populacije, s obzirom na toda se stepski soko sve ređe posmatrao, čak i na područjima i lokalite-tima na kojima se u bliskoj prošlosti redovno gnezdio. Zabrinutostje bila opravdana jer, između ostalog, nije postojao ni monitoringplatformi za gnežđenja postavljenih tokom zaštitarskog projekta2007. i 2008. zbog čega je ostalo nepoznato da li su sokolovi pri hva -tili ono što smo im ponudili
Stepski soko na ivici opstanka U potrazi za stepskim sokolovima Mladunci spremni za prvi let
T
23Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
Wftuj!jj!ssfqpsub{f
popisom iz 2007/08. godine brojnostparova opala je za približno 50% (uzdelimičnu ogradu koja je u vezi sa ra-zličitim metodama popisa u navedenedve godine). Ovogodišnjim cenzusomna području Vojvodine ukupno jepronađeno 17 gnezdećih parova samla duncima. Nažalost u Sremu je -dnom od ranijih najznačajnijih podr u -čja gnežđenja, nije pronađen nij e danaktivan par. Razlozi ove pojave se jošuvek utvrđuju, ali nesumnjivo da je zaovakvo drastično smanjenje odgovo-ran čovek i njegove aktivnosti. Sviprikupljeni podaci to kom cenzusa,kao i na osnovu isku stva popisivača,pokazuju da se na teritoriji Srbije usavremenom periodu gnezdi manje od25 parova stepskih sokolova.
Kako smo za naredni period do-bili materijalna sredstva od Ruffordfondacije i pomoć u vidu dugogodi -šnj eg iskustva inostranih stručnjaka,planiramo da nastavimo monitoringstepskih sokolova i posebno se posve-timo zaštiti svakog od malobrojnihpojedinačnih preostalih gnezdećihparova.
Draženko Rajković
Ve{ta~ko gnezdo za stepskog sokola
Foto: Ištvan Ham, Ženka u gnezdu Foto: Ištvan Ham, Sokolići u gnezdu
vo veštačko gnezdo, prvo u Srbiji, je napravljeno u februaru1982. godine. Formirano je na zemlji od suvih grančica kojesu povezivane pocinkovanom žicom i postavljeno je ko-madićima vunenog tapisona. Kompaktno gnezdo je odvu čeno
na drvo i postavljeno je u vršnom delu bora uz stablo. Stepski sokolovi čimsu se vratili odmah su ga zauzeli. Ideja (razlog postavljanja) je bila da sespreči sukob sokolova sa, na tom mestu stalno gnezdećim parom gavra-nova. To je lokalitet Flamunda (Stari borovi) na Deliblatskoj peščari nakoji se svake godine vraćao par sokolova, preotimao i zauzimao staragnezda gavranova.
Pošto te godine nije bilo starih gnezda (samo jedno u kome su na me -ravali da se gnezde gavranovi) odlučio sam se za izgradnju veštačkoggnezda za stepske sokolove i postavio ga na drvo gde se, već pre nekolikogodina gnezdio jedan par. Kao što sam već rekao odmah su ga prihvatili,ostavili gavranove na miru i izveli potomstvo.
Ištvan Ham
Foto: Draženko Rajković
Panonska ravnica, stanište stepskog sokola
Foto: Draženko Rajković
Popis stepskih sokolova u Sremu
EBCC i IWCsastanakU PERIODU između 17. i 21. septe -mbra 2013. u Klužu-Napoka (Rumu-ni ja) održana je 19. međunarodnako n ferencija Evropskog saveta za cen-zuse ptica (European Bird Census Cou -ncil – EBCC), na kojoj su prisustvovali inacionalni koordinatori Međunarodnogpopisa ptica vodenih staništa (Interna-tional Waterbird Census – IWC) iz Evro -pe i zapadne Azije.
Na konferenciji je predstavljenomn ogo visokokvalitetnih prezentacija irazgovora o evropskim pticama, uključu-jući problematiku vezanu za monitoring,metodologije, atlase, indikatore, obične
vrste, ptice poljoprivrednih staništa,planinske ptice i dve sesije o pticama vo-denih staništa. Posećenost je bila izuzetnovisoka, a na skupu je učestvovalo 37 IWCnacionalnih koordinatora ili njihovi pre -ds tavnici. Srbiju (DZPPS) je zastupaoMarko Šćiban kao nacionalni koordinatorIWC-a u Srbiji. Nakon završetka konfe -rencije, jedan dan bio je posvećen IWCproblematici.
Radionica koju su organizovali We -tlands International i Waterbird Monito -ring Partnership, uključivala je diskusijeo davanju podataka, unapređivanju među-narodne saradnje, ojačavanju monitoringaseobenih puteva, kao i informacije o sko-rašnjim strateškim i tehničkim unapređe -njima u okvirima organizacije IWC-a.
Marko Šćiban
Ženka stepskog sokola (Falco cherrug) u gnezdu je ležala na tek izleženim mladima.Fotografija je načinjena fiksiranim foto-aparatom na dva metra od gnezda i dalji -
nskim okidačem u rano ujutro
P
24Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
Wftuj!jj!ssfqpsub{f
DZPPS je u saradnji sa banjom "Rusanda" i Me -snom zajednicom „Melenci“, 6. oktobra 2013. orga-nizovalo i uspešno održalo prvi Festival ekoturizma izaštite prirode „Rusanda 2013“. Festival je organizo-van tokom trajanja Evropskog vikenda posmatranjaptica, kao deo projekta “Improving the bird conser-vation status of three IBAs in Serbia: SlanoKopovo, Rusanda and Okanj Lakes”, koji sprovodiDZPPS, a podržava fondacija Euro Natur iz Nemačke.
U prepodnevnim časovima, više od 50 učesnikauživalo je na izletu oko jezera Rusanda, gde su posma-trali mnoštvo vrsta i jedinki ptica. Usledilo je svečanootvaranje Festivala.
Govorili su dr Ivan Bošnjak, gradonačelnik Zre -njanina i dr Slobodan Puzović, pokrajinski sekretar.
Gradonačelnik je pozdravio skup, između ostalogrekavši: „Svima vama želim da radimo po savesti zazajedničku budućnost. Zahvaljujem što ste došli u ve-
likom broju i što ste do sada uložili ogromnu energijuu istraživanju i zaštiti Rusande.“
Slobodan Puzović je naglasio: „Želim da ovajfestival postane tradicionalan, pre svega zato što našSekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu živo -tne sredine vodi proces zaštite ovog prostora. Nadamse da će se ta procedura završiti do kraja godine.”
Otvorena je i izložba fotografija ptica autoraKatarine Paunović i Danila Đekovića, a posetioci sunakon toga mogli da slušaju predavanja o zaštićenimprirodnim dobrima, mogućnostima za razvoj ekotu -rizma i ostalim srodnim temama.
U sklopu Festivala, na platou ispred banjskogrestorana, svoje proizvode su izložili lokalni pro i -zvođači hrane, pića i suvenira, a učestvovalo je i neko-liko "zelenih" organizacija i kompanija koje se baveuslugama na polju zaštite životne sredine.
Festival ekoturizmaRusanda 2013.
Milan Ružić
OČETKOM maja 2013. naprivatnom kopu peska kod
Prigrevice formirala se ko lo nija lastabregunica koja je brojala 650 parova.S obzirom da je u to vreme visok vo-dostaj na rekama poplavio strme obalei onemogućio gnežđenje ovih vrs talasta koje su usko vezane za takvamesta, upravo ovaj kop omogućio imje da bez bedno nastave gnežđenje.
Zahvaljujući razumevanju dire -ktora firme „Džimi kome rc“ iz Prigre-vice, radnici su obustavili kopanje iodnošenje peska na mestu gde supočele da se gnezde laste bregunice ina taj način spasili ovu kolo n iju strogozaštićene vrste ptice. Povoljne usloveprepoznale su i druge bregunice kojesu u međuvremenu dolazile u k o l o n i -ju i tako je krajem jula broj parova
bregunica porastao na 2000. Ovo jepozitivan primer koji pokazuje kakomože da se nađe rešenje koje činiodrživim i potrebe čoveka i potrebeptica.
Nenad Spremo
Foto: Nenad Spremo, kop peska nedaleko od Prigrevice
Q
Bezbedno gne`|enje
2000 parova LASTA BREGUNICA
kod Prigrevice
Urednik e-mail:
nbhb{joefumjd@hnbjm/dpn
25Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
Wftuj!jj!ssfqpsub{f
Ornitološka sekcija bačko-topolskog Ekološkog društva „Arkus“ za-počela je projekat zaštite kukuvija na teritoriji opština Bačka Topola iMali Iđoš 2008. godine. Zadatak je da se u ovim opštinama procenibrojno stanje kukuvija i da se planiranim aktivnostima one sačuvaju.Projektom su obuhvaćena i obližnja sela i salaši u komšijskim opšti-nama, Subotica i Senta.
RVI korak bio je procenastaništa kukuvija na teri-toriji koju obuhvata proje -kat, nakon čega je izra đena
strategija zaštite ove vrste. Prvo su naredu bile crkve (pravoslavne, kato -ličke i protestantske), salaši i dvorištavećih gazdinstava. Na ovim mestimaistraživana je brojnost i prisutnost, sobzirom da su u srednjoj Bačkoj takvamesta najprivlačnija kukuvijama ipredstavljaju potencijalna staništa zanjihovo gnežđenje. Primetili smo dasu poluotvorena mesta pogodna i zareprodukciju slepih miševa.
U akcijama zaštite, od početkaprojekta do danas je postavljeno tri-naest kutija idealnih za gnežđenjekukuvija (Bač ka Topola, Bajša, No -vo Orahovo, Gunaroš, Mali Iđoš,Ča ntavir, Tornjoš). Kutije su ugla -vnom postavljene na crkvenim tava -nima, na salašima, u ambarima i nata vanima zgrada koje se nalaze usklopu gazdinstava.
Projekat se ne bavi isključivo za-štitom kukuvija, već se procenjuje ibrojnost još jedne vrste koja se moženaći na ovim mestima i u okolini –
kukumavka. Na terenu ne izostaje niprocena brojnog stanja sove utine i nanašoj teritoriji retkog ćuka. Ove pticeprstenuju se kada ima mogućnosti zato (mladunci).
Mesta koje obuhvata ovaj pro-jekat obilaze se jednom godišnje radiosvežavanja i prikupljanja novih po-dataka.
Jožef Šihelnik
Foto: Jožef Šihelnik , Crkva Sv. Dimitrija
Foto: Tot Atila, postavljanje gnezda
NA LOKALITETU SuvaMorava u Čačku od 5. do 20. av-gu sta 2013. održan je Drugimeđunarodni volonterski kamp,,Working For Nature”. Ciljkampa ostao je podizanje eko -loške svesti i upoznavanje loka -lnog stanovništva sa značajemSuve Morave.
Aktivni volonteri (13 uče-snika iz sedam zemalja) uklan-jali su divlje deponije, invazivnevrste biljaka, pravili i postavljalikućice za ptice i time dali primerlokalnom stanovništvu kako dase očuva Suva Morava.
Lokalni mediji zdušno suizveštavali o samoj akciji i uspe -sima volontera, posebno o kr če -nju velikog dela obale za hva ćeneneinvazivnom falopijom, ameri -čkim jasenom i bagremom, apažnju je privuklo i uklanjanjenekoliko divljih deponija. Kampsu organizovali Društvo za za-štitu i proučavanje ptica Srbije,Gradska uprava Čačka (glavnifinansijer), OŠ „Vuk Karadžić“(smeštaj) i preduzeća „Moka“ i„Bora“ d.o.o.
Slobodan Knežević
[[aannssaa zzaa kkuukkuuvviijjeeuu BBaa~~kkoojj TTooppoollii ii
MMaalloomm II||oo{{uu
Q
AAkkttiivvnnii zzaa pprriirroodduu
Po drugi putna
Suvoj Moravi
26Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
Psojupmptlj!bbtftvbsj
O ranoj ornitologiji i jednom pupku
a jednom ranijem putovanjunosio sam knjigu istog žanra,,Soko od Palerma” MarijeBordin (Laguna, 2008), o
nasledniku sicilijanskog kraljevskogprestola, caru Frederiku ili FridrihuDrugom Hoenštaufenu (1194–1250).On je bio sin kćerke Ruđera Drugog ijedan od najmarkantnijih vladara svogvremena. Posle silnih vojnih uspehanazvali su ga Stupor Mundi (SvetskoČudo). Eto takvim izborom lake lektirepoku šavao sam da se prebacim u sre -dnjovekovnu atmosferu i oslobodim seslika Sicilije iz ,,Kuma”, ,,ĆinemaParadizo” i ,,Geparda”.
Sve to zato što je taj car Frederik(Fredericus, Federico, Fridrich), akoniste znali, pisac prvog ornitološkogdela, najranije knjige specijalno o pti-cama, i napisao ju je nešto pre 1248.Knjiga se zove ,,O veštini lova pomoćuptica” (De Arte Venandi cum Avibus),ali je mnogo više od sokolarskog pri r u -čnika, jer se bavi i pticama uopšte, nesamo na osnovi prethodnih izvora, veći sopstvenih posmatranja i eksperime -ntisanja. Frederik je znao Aristotelovezoološke rasprave (Περὶ τὰ Ζῷα Ἱστο -
ρίαι), verovatno u latinskoj verziji (Hi -storia Animalium), jer je grčki naučiotek docnije. Takođe je imao i De Scien-tia Venandi per Aves, arapski udžbeniksokolarstva od Hunaina (Moamina) uprevodu svog dvorskog filozofa Teo -dora iz Antiohije.
Originalni rukopis je izgubljen, alisačuvano je nekoliko iluminiranih pre -pisa, od kojih se najstariji, ali neko -mple tan, čuva u Vatikanskoj biblioteci.Nadao sam se da ću bar neki od prepisanaći u Palermu, ali uzalud. Simpatičniuniverzitetski Zoološki muzej ,,PjetroDoderlajn” iz XIX veka nema ih, alokalni Zoološki fakultet u svojoj bi -blio teci nema ni moderne štampaneprevode, iako tamo rade čak dva or ni -tologa (na fakultetima u Beogradu iNovom Sadu nema ni jednog ni dru-gog, ni rukopisa, ni ornitologa). Novištampani prevod na italijanski jezik
(L’arte di cacciare con gli uccelli,Roma–Bari: Laterza 2000) našao samjedino u bibli o teci palermitanskogFilološkog faku lteta. Ustvari, ornito -loško delo cara Frederika Drugog osta -lo je do danas nekako skrajnuto,prećutano, kao kozje uši jednog drugogcara. Tome je možda doprinelaviševekovna papska zabrana objavlji-vanja i korišćenja bilo čega što je onnapisao. Naime, Frederik Drugi, nesamo da je bio vladar svetog Rimskogcarstva i kralj Sicilije, nego je ženidbomnasledio i tron Jerusalimskog kralj e -vstva. To je već bilo dovoljno da budečas politički trn u oku, čas ne posredniratni neprijatelj nekolikih papa. A bu du -ći jak, uticajan, nesavitljiv i nepokole-bljiv, zaradio je ne samo da gaKa to lička crkva zauvek prokune i
Kad sam u krcatom avionu za Palermo izvadio svoju knjigu za put,presavio sam korice da se ne vidi gola žena na naslovnoj strani.Sakrio sam i naslov ,,Rubin u njenom pupku”. Iako sad mislite daje reč o petparačkom, bulevarskom romanu – nije, to je istorijskadrama iz pera ne beznačajnog pisca Barija Ansvorta (Laguna,2008), zabavna skoro kao kriminalistički roman. Da bi se razumelozašto sam izabrao baš tu knjigu za put na Siciliju, treba reći da seradnja dešava u Palermu XII veka, a da glavni junak, već u prvojglavi, polazi u nabavku malih belih čaplji Egretta garzetta zadvorsku menažeriju normanskog kralja Ruđera Drugog od Sicilije.U stvari, čaplje su bile namenjene dvorskom lovu sa sokolima.
Fred
erik
Dru
gi H
oenš
tauf
en
Ilustracija iz De arte vennandi:sokolari
Ilustracija iz De arte vennandi:ptice vodenih staništa
Ilustracija iz De arte vennandi:formacija jata ždralova
Frederik Drugi, fasadaKraljevskog dvora u Napulju
O
27Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
Psojupmptlj!bbtftvbsj
anatemiše, nego i zvanično proglasi zajeretika i bezbožnika, odnosno eksko-municira, i to dva puta. To, praktičnoznači da njegova knjiga nije vekovimaimala nikakav uticaj na razvoj orni-tologije, pogotovo među prirodnjacimapod okriljem crkve, koji su se držalisamo Aristotela i Plinija.
Prvi tom knjige De Arte Venandicum Avibus daje opšti uvod u orni-tologiju, koji zadivljuje ne samo pre-ciznošću, naročito ako se uporedi saklasičnim prirodnjačkim autoritetima,nego i kompletnošću. Tu ništa nije izo -stavljeno, kao da je pisano u modernodoba. Prema Aristotelu autor je kritičani demantuje njegovu tvrdnju da ptice
koje se sele u uređenim formacijamazauzimaju mesto prema druš tve noj hi-jerarhiji, jer je lično posmatrao kako seždralovi u letu smenjuju na čelu jata.Ptice je sjajno klasifikovao premastaništima i načinu korišćenja staništa,prema izboru hrane i načinu njenogpribavljanja, prema dnevno/ noćnoj ak-tivnosti, tipu seobe i anatomiji. Uz to jedao i zadivljujuće tačne opise ptičjegleta, perja i mitarenja, razmotrio jerokove i pravce seobe, udaljenosti, me-teorološke uslovljenosti. Posvetio jeposebna poglavlja pa re nju, gnezdima,jajima i njihovom broju, dužini inku -bacije, mladuncima, roditeljskom sta -ranju. Ništa nije propustio.
Frederik je detaljno opisao ana -tomiju ptica, između ostalog i ptičjebubrege i ispravio Aristotela koji je mis-lio da ptice nemaju takve organe. Uzdaose najviše u svoja zapažanja, a eksperi-mentisao je prou čavajući razviće ptica,pa je izlagao jaja suncu, da utvrdi da lije ta toplota dovoljna za izleganje ptića.Proučavao je i njuh ptica tako što jepokrivao oči lešinarima, kako bi videoda li su u stanju po mirisu da nađu hra -nu.
Poglavlje o letu ptica je opširno iprecizno napisano i po mišljenju MajklaVoltersa (A Concise History of Or-nithology, 2003), ostalo je neprevaziđenodo Konrada Lorenca, 1933. Sve do kr a -ja XVIII veka, do pojave prvih istori-ografa ornitologije Šnajdera i Mere ma,za Frederikovo delo praktično se nije niznalo među prou čavaocima ptica, iako
je rukopis štampan prvi put 1596. (Au -gsburg: Velser). Šteta, da je bilo dru -kčije, ornitologija ne bi vekovimatap kala u mraku.
Drugi tom bavi se posebno soko -lovima i sokolarstvom. Frederik de-taljno opisuje nekoliko vrsta sokolova:severnog Girofalco, sivog Peregrinus,stepskog Sacer i krškog Lanerius. Daljeslede podrobna uputstva za obučavanjei negovanje sokolova, uključujući ilečenje (i psihičko i somatsko). Daju sei norme ishrane, po količini i kvalitetu.Zanimljivo je da se naglašava da, akose umesto mesa daju svež sir ili urda –oni ne smeju da budu soljeni.
Jedno poslepodne, po maestralukoji je malo raščistio zagušljivostvlažnog i sparnog Palerma, uputio samse u Katedralu, da se poklonim seni togprvog velikog ornitologa, cara Fre de -rika Drugog. Njegov masivni porfirniromanički sarkofag u prvoj kapelides nog broda, podupiru dva para rel-jefnih lavova sa upletenim repovima.Postav lj en je ispod baldahina koji stojina šest tankih porfirnih stubova. Nekoje ispred groba ostavio dva buketa sve -žeg cveća. U istoj kapeli, ali iza Fre d-eri kovog, nalazi se sarkofag kralja RuđeraDrugog, pod šarenim baldahinom sasaracenskim zlatnim intarzija ma.
A ,,gola ženska” sa naslovne stra -ne putne knjige je reprodukcija jednogod najpoznatijih i najerotičnijih aktova,čuvene Engrove Velike odaliske (1814)iz Luvra, na kojoj se zapravo ne vidi ni -šta, čak ni pupak.
Voislav VasićZoološki muzej ,,Pjetro Doderlajn”, Palermo, 11. septembar 2013.
Grob Frederika Drugog Hoenštaufena,Palermo, 10. septembar 2013.
Soko iz Palerma, Falco peregrinus,Zoološki muzej ,,Pjetro Doderlajn”,
Palermo, 11. septembar 2013.
28Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
Qsjlb{j
Ptice \erdapaBratislav Grubač, Zoran Milovanović i Milenko Šekler (2013): Ptice Đerdapa – The Birdsof Djerdap. JP „Nacionalni park Đerdap“, Zavod za zaštitu prirode Srbije i Veterinarskispecijalistički institut „Kraljevo“, Donji Milanovac, pp 257. ISBN 978-86-6189-041-3
NOVA KNJIGA POSVE]ENA PTICAMA NA[EG REGIONA
ticajem okolnosti, bio samupoznat s tokom rada naruko pisu knjige Ptice Đer-dapa, ko ja je pred nama i
znam faze i izazove kroz koje je pro-lazila. Ni sam nisam mogao naslutiti,prateći različite konceptualne stavove,u šta će se izroditi. Na kraju, dobilismo knjigu kakva je, izgleda, jedino imogla da nastane u tim okolnostima.U njoj je od svega pomalo.
Knjiga Ptice Đerdapa već samona prvi pogled, ali i u ruci, ostavljaimpresivan utisak. Veliki format, tvrdpovez i ukrasni kartonski omot-futr o -la, sjajne korice, veliki broj listovaveće gramaže, čine da se prvi susret sknjigom, čak i u fizičkom smislu do -živi kao nešto obimno i „teško“.
Drugi, detaljniji pogled otkrićeda je to, ustvari, popularno izdanje saelementima vodiča za ptice, namen-jeno turistima i ljubiteljima prirodekoji posećuju Đerdap. Knjiga teži dabude vodič za ljubitelje prirode i pos-matrače ptica i da im pomogne uodređivanju i pronalaženju pojedinihvrsta na terenu. Zbog toga, pomaločudi sku poceni omot i format knjigekoji su više namenjeni za biblioteke ina učna, stručna, enciklopedijska dela,nego za štivo predviđeno da se nosi nateren radi konsultovanja gde i kadakoju vrstu tražiti i kako je prepoznati.Knjiga je, verovatno po želji nekog odizdavača, „skrojena“ pre svega dabude lep suvenir, koji posetiociĐerda pa mogu poneti kući kao uspo -me nu.
Osim očite dileme koja je, iz-gleda, tinjala do štampe – kome jeknji ga namenjena i šta toj ciljnojgrupi treba da pruži i u kom formatu –javljala se i druga dilema vezana zapodručje koje tretira i njen naziv. Iakose knjiga zove kratko Ptice Đerdapa,u njoj se može naći dosta informacijao pojedinim vrstama ptica i njihovojrasprostranjenosti i u susednoj Ne-gotinskoj krajini, sve do ušća Timokai granice sa Bugarskom, a pomalo i uširoj zoni Pomoravlja. To, svakako,čitaocima žednim znanja i novih in-formacija neće smetati, ali upućuje nadilemu autora da definišu prostor is-traživanja i sam pojam „Đerdap“.Zbog toga na samom početku uvodakonstatuju da je, ustvari, reč o „Pti-cama Đerdapa i susednih područja“.
Da stvar bude još komplikova -nija za autore i izdavače, knjiga for-malno i nije nastala kao želja da senapravi sveobuhvatna analiza fauneptica Đerdapa, uz korišćenje sve po -sto jeće literaturne građe, muzejskihzbirki i drugih dostupnih izvora, iakonaslov usmerava upravo na to, već jeona jedan od produkata dvogodišnjegprojekta (2010–2011) izdavača podnazivom „Istraživanje stanja i zaštitaprioritetnih vrsta ptica na područjuNacionalnog parka Đerdap“, koji jefinansiralo tadašnje Ministarstvo ži -vo tne sredine, rudarstva i prostornogplaniranja.
Zbog toga su u knjizi obra đe ne„svega“ 174 vrste ptica, isključivoone koje su zabeležene u dve godineistraživanja. Ostaje žal za još oko 100vrsta ptica koje su registrovane naširem području Đerdapa pre 2010. go-dine, a nisu obuhvaćene knjigom izato bi ispravnije bilo da je u naslovujasno naveden period na koji se knjigaodnosi, čime bi se razrešila dilema o
Foto: Blažimir Obradović, početak Đerdapske klisure
Ornitologiji u Srbiji definitivno je krenulo, bar sudeći po brojuizdanja koja se objavljuju u poslednje vreme. Gotovo da ne prođegodina, a da nam na radnom stolu ne osvane nova studija iliknj iga posvećena pticama nekog regiona Srbije. Možda, čak imai onih koje to pomalo nervira, pogotovo ako se ne ispune njihova„prikrivena“ očekivanja, ali mene uvek iznova obraduje i ubedida naša ornitologija ima potencijala da napreduje.
T
29Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
njenom „stručnom dometu“ i otvorilamogućnost da ovaj zvučni naslovponese neka buduća, malo drugačijamonografija, koju željno iščekujem.
U knjizi je prikazano 114 foto -gra fija ptica, oko 110 vrsta, čiji jekva litet raznolik. Iako autori nisu ra -s po lagali fotografijama svih obr a -đenih vrsta, ipak su pokušali da uzsrpsko-engleski tekst uklope te fo-tografije, kako bi olakšali čitaocu daidentifikuje vrstu.
I opet, kao po pravilu – da budeod svega pomalo, u završnom deluPtica Đerdapa naći ćemo „knjigu uknjizi“, zasebno poglavlje, čak za-sebnog tima autora, gde je obrađenainteresantna i nadasve neobična prob-lematika vezana za veterinarski aspe -
kt zdravstvenog stanja ptica u NP„Đerdap“. U fokusu je utvrđivanjeprisustva virusa avijarne influence.Iako će mnogi stručnjaci i poznavaociove problematike sa zanimanjempročitati navedeni tekst, ipak ostajeutisak da se „ozbiljna“ i za običnogturistu, pomalo „zastrašujuća“ priča,izneta na naučnoj osnovi, ne uklapa u„sladunjavi“ i opuštajući glavni deoknjige koji prikazuje raznolikost i le -po te prirode i ptica.
Bez obzira na to, turisti, ljubiteljiprirode i ptica svakako će sa zado-voljstvom prelistavati stranice knjigePtice Đerdapa i nalaziti ono što ihinte resuje. Stručnjaci i dobri pozna -vaoci ptica i prirode možda će biti po-malo razočarani kada utvrde da među
260 stranica A4 formata praktičnonema nijedne karte rasprostranjenjaneke vrste, a pogotovo nema datumakon kretnih posmatranja, a za mnogevrste ni aktuelnih procena brojnostiparova na gnežđenju. Čini se da jenepo tre bno u drugom delu knjige, čakna 13 strana, data tabela sa popisomvrsta ptica zabeleženim za dve godineistraživanja, sa migratornim statusomi nacionalnim i međunarodnim statu-som zaštite, jer su sve te informacijeveć prezentovane u prethodnom deluknjige. Bilo bi korisnije da je u tojtabeli za svaku vrstu data procenabroja gnezdećih parova, brojnost namigraciji i posebno, tokom zimo va -nja, kao i trendovi.
Upoznat sam sa podacima kojesu autori prikupili tokom svojih kra -tkih, ali intenzivnih terenskih istraži-vanja, na osnovu čega je nastala ovapopularna knjiga o pticama i zbog to -ga izuzetno cenim trud, posebnopr vog autora u radu na području Đe -rdapa. Imajući u vidu te prikupljenepodatke, s velikim nestrpljenjemoče kujem da u rukama uskoro držimno vu knjigu o pticama ovog istogpod ručja, ali s malo drugačijom,,specifičnom težinom“, koja bi tran -sparentno, naučno, obradila sve ranije(„istorijske“) i nove podatke o pti-cama ovog jedinstvenog krajolika Sr-bije, koja bi pružila detaljne karterasprostranjenja posebno značajnihvrsta i procene brojnosti u različitimgodišnjim periodima, kao i trendoveu prostoru i vremenu, uz predlogeakti vnih mera zaštite i unapređenjapo pulacija.
Do te nove prilike kada ćemo seradovati novoj knjizi o pticama Đerda -pa, ostaje nam da se iznova, takođe sradošću, vraćamo ovoj, koja nam jepri ruci, na radnom stolu ili na polici.Priroda i ptice Đerdapa su nacionalnoi međunarodno blago i zbog toga tre -ba da budemo zahvalni svima onimakoji ih slave i promovišu njihovo oču-vanje i zaštitu. Knjiga Ptice Đerdapaupravo ima tu misiju i zbog toga jojželim puno čitalaca, a Nacionalnomparku „Đerdap“ puno no vih dobro -namernih posetilaca.
Slobodan Puzović
Naslovna strana knjige ,,Ptice Đerdapa”
Qsjlb{j
30Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
Qsjlb{j
Kalendar o pticama(Madárnaptár)
NOVA KNJIGA:
išedecenijska novinarska ifo toreporterska aktivnostJož efa Gergelјa u dnevnomlistu Mađar So (Magyar
Szó) urodila je plodom više stotinapopularno-obrazovnih članaka o na-jaktuelnijim dešavanjima i pojavamau prirodi i svetu ptica. Krajem osa -mdesetih i početkom devedesetih,meni, tada osnovnoškolcu, jedini ra-zlog za nabavku tog lista bio je do-datak/ prilog Duga (Szivárvány), ukojem je autor vodio rubriku ,,Kale -ndar o pticama” (Madárnaptár). Biloje pravo zadovolјstvo čitati o pticama,interesantnim navikama, zanimlјivimposmatranjima retkih vrsta, mističnimpričama o seobi, ali isto tako i o ak-tivnostima sa kampa na obali Lu-daškog jezera, koji je tada bio jediniorganizovani prstenovački kamp uVojvodini. Naravno, i dan-danasobja vlјuju se njegova saopštenja na -pisana istim entuzijazmom i lјubavljuprema pticama i prirodi. Uzevši uobzir naziv rubrike, može se naslutitida je knjiga zapravo mali rezime poje-dinih napisa nastalih u proteklih 25godina bavljenja novi narstvom.
Ova kvalitetno izrađena knjiga,tvrdih korica, sa 144 stranice, prigo -dnog, osrednjeg formata, jedno -stavnog dizajna, dragoceni je kolažpriča, isečaka iz svakodnevnog životaptica. Te kratke, čitke, emotivno i upopularnom stilu napisane zabeleške,složene su u pet tematski odvojenihdelova:
1. Zanimlјive ptice, zanimlјivosti o pticama;
2. Ptice naše okoline; 3. Selice nebeskih puteva; 4. Na vodama Vojvodine; 5. Zaštita prirode i ptica. Iako je tekst napisan na ma đa -
rskom jeziku, vrhunske fotografijekoje krase skoro svaku stranicu često„zamenjuju“ reči i vizuelnom po-javom pričaju istu priču. Osim JožefaGergelјa, kao autor fotografija po-javlјuje se i Atila Agošton, takođepoznati ornitolog. Primećuje se da odukupno 96 fotografija (ne računajućidve fotografije na koricama), skorotrećina odštampana je u crno-belomkoloritu. No, ne misleći da razlogtome leži u nameri autora, već više uograničenim sredstvima, mora se priz-nati da je načinjen prilično dobar ba -lans kada je reč o predstavlјenimvrstama ptica. Naime, većina ptica natim „bezbojnim“ fotografijama i po
prirodi imaju skromnije boje ili sumanje-više crno-belo odevene, npr.labud grbac, liska, crnoglavi galeb...Međutim, ipak je šteta za neke fo-tografije, pogotovo za one sa retkimvrstama evropske ornitofaune. Primerza to je fotografija koja prikazujefenotipske razlike između trstenjakarogožara i retkog ševarskog trsten-jaka. Sve u svemu, ko poznaje i pratiautorski rad Jožefa Gergelјa, sigurnoće u knjizi prepoznati neka dela saraznih izložbi fotografija ili publiko-vanih u novinama, časopisima, čak ifotografije koje su dobila prestižnenagrade na domaćim i međunarodnimfotokonkursima. Još veću vrednostovoj knjizi daju premijerne fo-tografije, koje čitaoci možda još nisuimali mogućnost da vide u zvaničnojobjavi.
Na kraju, autor je u svom deluuspeo da spoji staro i novo, nekada itrenutno aktuelno, istorijsko i savre-meno, priče i slike...
Svakako je korisno imati ovuknj igu, jer prilikom svakog čitanja za-paža se novi detalј, novo saznanje opticama i prirodi, i to kroz oko i obje -ktiv priznatog fotoreportera i lјubitelјaprirode. Ostaje nada da će se u štoskorije vreme pojaviti knjiga preve-dena na srpski jezik, pa da i širajavnost uživa u njoj, ne samo gleda-jući fotografije.
Lorand Vig
Pred ornitološkom javnošću odnedavno se našla nova knjiga oprirodi i pticama Madárnaptár (Kalendar ptica), zahvalјujući au-toru Jožefu Gergelјu, istaknutom ornitologu i novinaru iz Sente.Knjiga je publikovana 2013. uz finansijsku podršku Fonda BetlenGabor (Bethlen Gábor Alap) iz Mađarske, a ujedno je jubilarno,150. izdanje izdavača Életjel Könyvek iz Subotice. Kao suizdavačjavlјa se Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije
W
Urednik e-mail:
nbhb{joefumjd@hnbjm/dpn
31Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
o je, ustvari, reprezentativnaknjiga fotografija Geze Fa -r ka ša (začudo nije navedenmeđu autorima), uz neštoslika desetoro drugih autora.
Strane na kojima je tekst zauzimaju manjeod 10% knjige, u proseku – svaki od de-vetoro autora napisao je manje od jedne ipo strane teksta. Ima se utisak da je, bezposledica, moglo da se prođe i sa upolamanje teksta. Urednici fotografije suGeza Farkaš i ponovo dr Lazar Lazić. Ipored toga, ili baš zato, fotografije su pri -li čno neujednačenog kvaliteta, nestručnopripremljene i jadno odštampane, a ne-maran odnos prema potpisima gotovo daim oduzima svaku dokumentarnu vre dn o -st. Svejedno, jedino što u knjizi vredi jestebaš komplet Farkaševih fotografija. Za či-taoce Detlića važno je reći da je Farkašuspeo da sakupi fotografije blizu 70 vrstaptica, od kojih su neke odlične, a najzan-imljivije su one sa vrstama koje se ne fo-tografišu često (npr. liskonoge na str.115).
Ono za šta se u prethodnoj knjizi oObedskoj bari moglo pomisliti da jeslučajan propust, dizajnerski loš dan ili
nenamerni previd usled žurbe, sada –pošto je ponovljeno – ukazuje na dosledninedostatak veštine uređivanja, na med-veđu uslugu blagonaklonog recenzenta ialjkavost čak tri lektora (na str. 17 ne ra-zlikuju ni glagole pojati i pojiti). Smešnoje što im autori zahvaljuju na kraju knjige.Sasvim je nejasno i zašto su angažovaniautori kojima je problem da sastave tricele rečenice (vidi prvi antrfile na str. 9).Nemarnosti ima na svakom koraku. Uodeljku ,,Stražari ravnice”, kaže se da sutekunice retke i ugrožene životinje na -stanjene u južnim delovima Slanog Ko -pova, a u antrfileu ,,Sisari” na istoj strani
(19), navodi se da je tekunica prisutna ,,nasevernom delu više obale Kopova”.Poludela magnetna igla? Još se kaže da suneophodne mere aktivne zaštite te vrste.Jeste, ali kako je naći?
U tekstu je citiran samo jedan rad, ojedinstvenoj biljnoj zajednici opisanoj up-ravo sa Slanog Kopova, ali taj nije uv r -šten ni u inače skandalozan spisakliterature (25) kojim dominiraju predlozi,planovi, elaborati, uredbe, studije i drugiprivremeni i interni dokumenti.
Tekstovi su većnom preuzeti iz do -kumenata kao što su ,,Plan upravljanja…“i slični, pa se suvoparnošću sudaraju saopisima prizora svakog godišnjeg doba naSlanom Kopovu. Štaviše, u prisustvu ta -kvog elaboratskog stila, sezonske de s kri -pcije deluju sladunjavo, preozareno ilažno-razneženo, kao devojački slobodnisastavi. Po ugledu na knjigu o Obedskojbari i u knjigu o Slanom Kopovu uba čenaje jedna skaska o dobroj Crnoj vili i blagucara Radovana, kao iz Trećeg oka. Nazadnjoj strani korica, smanjena naveličinu vinjete, data je zanimljiva slikanepoznatog autora, rađena u manirunaive.
Možda su i ovakve knjige korisne zasnaženje saradnje pokrajinskih autoritetasa lokalnim samoupravama i za ojača-vanje svake ponaosob. Možda će indire -ktno od toga da bude bolje pticama i daće time da se ostvaruju interesi ljubiteljaptica i prirode. Međutim, ne samo što jeSlano Kopovo zaslužilo mnogo bolju kn-jigu nego i poslenici iz Sekretarijata, Za-voda i Fakulteta bolje rade na zaštitiSlanog Kopova nego što prave knjige osvom radu.
Voislav Vasić
Vig, L., Đureković-Tešić, O.,Marić, B., Stojanović, T., Pu-zović, S., Stojnić, N., Knežev, N.,Lazić, L. & Stojanović, V.(2012): Slano kopovo. Edicija,,Ramsarska područja Vojvo-dine”, knjiga br. 3. Pokrajinskisekretarijat za urbanizam, gra-diteljstvo i zaštitu životne sre-dine, Novi Sad. pp. 168. ISBN978-86-912465-7-0
Slano KopovoSlano Kopovo
Evo i treće knjige o predelima vodenih staništa Vojvodine koji ispun-javaju kriterijume Ramsarske konvencije. Knjiga o Slanom Kopovu iza-šla je po modelu prethodne, o Obedskoj bari. Potpisala ju je grupa oddevet autora ispred svojih pokrajinskih institucija. Nema nikakvih na -znaka o podeli zadataka među autorima, pa se ne zna za šta je koji bioodgovoran. Prvi autor je Lorand Vig, urednik knjige, dok je dr SlobodanPuzović peti autor i glavni i odgovorni urednik. Izdavač je Pokrajinskisekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, u sara -dnji sa Lovačkim udruženjem ,,Novi Bečej” i Opštinom Novi Bečej, alipriroda saradnje na izradi knjige nigde se ne objašnjava. Knjiga je pro-movisana kao monografija, manifestaciono u Novom Sadu i NovomBečeju, kao ,,kapitalno izdanje” (RTV, 14. mart 2013).
KNJIGA:
Qsjlb{j
U
Foto: Katarina Paunović‚ Slano Kopovo
32Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
Qsjlb{j
BEOGRAD krozprirodu i vreme
eke od pominjanih geoloških tvorevina videse na svakoj karti gra da, poput Ade Ciga -nlije, dok su druge većini Beograđanasasvim nepoznate. Na primer, pored geolo -
škog profila u Bubanj potoku sam prolazio hiljaduputa, a da nisam znao da su to najstarije stene na ter-itoriji grada. Slično je i sa drugim opisanim lokaci-jama. Interesantno je da su u objekte geološkognasleđa uvršćena i zdanja poput Spomenika ne zna -nom junaku (izgrađen od crnog jablaničkog gabra) ilizgrade Glavne pošte (od granodiorita Boranje ).
Znamenite šume počinju sa Ava lom, pa ćete izkratkog teksta saznati da je nastanjuje 600 vrstavaskularnih biljaka, 80 vrsta ptica i 10 vrsta sisara,dok ptičji svet na Velikom ratnom ostrvu broji 163vrste. Poglavlje o znam enitom drveću predstavlja po -je dinačna zaštićena stabla (platan pored Konakakneza Miloša, tise ispred Saborne crkve, itd).
Meni najzanimljiviji deo počinje od zeljastih bi -ljaka i potom pečuraka, pa se nastavlja leptirima,ribama, ža bama, pticama i sisarima. Kod ovih pri rod-nih vrednosti nisu predstavljene lokacije, već opisanastaništa u ka kvim se nalaze, pa ta poglavlja pomaloliče na ključ za identifikaciju.
Znajući naučni ugled autora, nisam se trudio datražim sitne greške i propuste, tako uobičajene umnogim našim izdanjima, ali sam se pitao kako i nakoji način je ova knjižica upotrebljiva? Pokušao samda zamislim njenu upotrebu kao džepnog vodiča kojibi korisnik nosio sa sobom, obilazeći pominjanelokalitete – i nije mi pošlo za rukom. Mislim da uspe -va da ostvari ulogu informativne brošure za listanjekod kuće, koja bi skrenula pažnju na pojedine sredine,
vrste, jedinke ili geološke lokalitete i inspirisalaprirodnjaka-amatera da ih potraži, obiđe, vidi, prouči,ali mi nedostaju opširnije informacije o tim me stima,vrstama, i dublje zalaženje u tematiku, koje bi opra -vda lo nošenje knjižice sa sobom, čime je, s moje tačkegledišta, njena upotrebljivost pomalo sužena.
Dragan Simić
Naslovna strana
Voislav Vasić i Marina Ilić (2011):Beograd kroz prirodu i vreme –Vodič kroz bio-geo-diverzitetBeograda, Udruženje ,,Škola zaopstanak”, Beograd, str. 80.ISBN:978-86-914123-2-6.
Ova nevelika publikacija od 80 strana zamišljena je, kao što joj i podnaslov kaže,kao vodič kroz prirodne vrednosti glavnog grada Srbije. Poglavlja uključuju ge-ološki diverzitet Beograda, opisan npr. kroz rečna ostrva ili nalazišta fosila; bi-ološki, opisan kroz znamenite šume i parkove, zatim pojedinačna stabla; kroznalazišta zeljastih vrsta; potom pečurke i životinje. Knjižica se završava sa dvapredložena itinerera za prirodnjačko upoznavanje grada. Opremljena je i sa osamtematskih karata koje ugrubo prikazuju u tekstu pominjane oblasti i lokacije
O
I{tvan Pele (Pelle)
štvan Pele (Pelle) je biojedan od prvaka orni-tološkog amaterizma on-dašnje Jugoslavije, koji je
pisao članke o pticama u zagrebačko-ju-goslovenskom „Larusu“ i nastupao na na-cionalnim i međunarodnim naučnimskupovima, ravnopravno sa biološki obra-zovanim ornitolozima. Po profesiji je bioinženjer tehnologije koji je radio naodgovornim dužnostima u Skrobari ta -d ašnjeg zrenjaninskog Industrijsko-poljo -privrednog kombinata „Servo Mihalj“.Rođen 1931. u Zrenjaninu, u njemu je iživeo, ali je u Deliblatskoj peščari, naterenu, naprasno umro 19. maja 1990. go-dine, u sasvim epskom stilu – s dvogle-dom oko vrata, parom krstaša Aquilaheliaca iznad glave i njihovim imenom nausnama.
Desetak godina posle onog ne-namernog susreta u Carskoj bari dobiosam priliku da ga bolje upoznam na je -dnoj vrlo uspešnoj zajedničkoj terenskojekspediciji po južnoj Crnoj Gori. Poveosam ga da posetimo danas čuvena orni-tološka mesta i u tadašnjoj državi jedinagnezdilišta nekih vrsta. Uslov je bio da nedira jaja u gnezdima koje budemo našli, aon se toga pridržavao koliko je mogao.Naime, Pele je imao vrlo kritičan stav:
ptica se ne može smatrati gnezdaricom,dok joj se ne nađe gnezdo, a trajni mate -rijalni dokaz da je gnezdo nađeno jestesakupljeno leglo i sačuvane (izduvane)ljuske jaja. Bio je zapravo jedan od našihnajvećih kolekcionara jaja, oolog – kakooni to vole da kažu. Njegova veštinapronalaženja gnezda bila je zadivljujuća.Na ,,mom”, crnogorskom terenu, svako jegnezdo primećivao pre mene.
Druga velika strast su mu bile rodeCiconia ciconia. Prstenovao je rodaverovatno više nego iko, i imao je preko80 nalaza. Rašajski je 1990. objavio da jePelle ukupno prstenovao preko 12.000roda (Larus 41 42: 219–220). Ako je tacifra tačna, za nju je potrebno 30 godinaneprekidno prstenovati prosečno 100legala sa po 4 ročića godišnje! Rode jebaš voleo (bio je čak ljubomoran na druge„rodadžije“) i razumevao je te ptice, a bilesu mu i omiljena tema za razgovor. Izneomi je zanimljivo socio-ornitološko za-pažanje da se po vojvođanskim selimarode grupišu u glavnim šorovima gde subogatija domaćinstva, a gnezda nema ilisu retka, u sporednijim sokacima gde živesiroti. Bogati imaju više i strmije krovove,čvršće odžake i veće i trajnije kamareslame, što pauperofobične rode prepoz-naju kao bezbednija mesta za gnezda.
Tvrdio je i da u bogatijim selima ima višeroda nego u siromašnim. Ubogi Nikolincisu tu teoriju opovrgavali, ali to je sve bilopre ,,elektrifikacije” roda.
Pele je (u skladu sa svojim atleti ča -rsko-fudbalerskim imenom) bio snažnog,iako nevelikog rasta. Žilav i otporan naterenske napore i neudobnosti, a tih iskroman – bio je terenski ortak kakav sesamo poželeti može, posebno u vremekada se po terenu išlo peške mnogo višenego danas, a sva se oprema, voda i provi-jant nosila na leđima. Bio je crnokos iizrazito tamnoput sa neobičnim svetlimočima. Govorio je tiho, ne i sporo, ali uzpauze, kao da okleva ili dobro promišljašta će da kaže. Ozbiljnom, nenametljivomi zatvorenom, zakopčanom, trebalo mu jedugo da otkopča poneko dugme, a tada bipostajao zanimljiv i bogat sagovornik.Tako sam od njega čuo neke vrlo slikovitemađarske izraze. Kada se u povratku nedrži puta, nego se peške krene da se „pre-seče“ mimo utabanih staza, kaže se to r o -ny felè (prema tornju seoske crkve, kojise u ravnici vidi na horizontu sa uda -ljenosti od nekoliko kilometara). Takođemi je pričao da paorska deca najukusni-jom hranom smatraju onu što ju je „pticavidela“. To je nepojedeni deo ručka kojije štedljivi ratar ujutro poneo (pa ga ješeva s neba videla kad ga je razmotao), ivratio uveče kući. Od Pelea se imalo štačuti i naučiti, ne samo o pticama. Neki odnajboljih vojvođanskih ornitologa bili sunjegovi učenici i sledbenici. Zvali su gaPista Bácsi (Čika-Steva).
Voislav Vasić
Ištvan Pele
Dve grupe se, ne videći jedna drugu, prikradaju kroz čestar, a onda se izne-nađene gotovo sudaraju. Tog davnog aprilskog dana 1964. događaj je, gledansa strane, mogao da izgleda kao režiran u nekom sitkomu, samo bez onog ve -štačkog cerekanja. Čula se iz trske jedino decentna pesma modrovoljke Lu -scinia svecica. Nju sam tada prvi put čuo i nisam odmah znao šta je. Pomišljaosam na tu vrstu, ali nisam mogao biti siguran, jer je pre tog divnog carsko-barskog proleća nikad nisam ni čuo ni video. Usmeren prema glasu zagonetneptice spustio sam se niz nasip i počeo da se šunjam duž ruba tršćaka, praćensvojim vršnjakom i vernim školskim drugom, jednim riđokosim, takođe mršavimstudentom druge godine biologije. Prikradajući se nečujno „iza ćoška“naletesmo na jednog skrivenog crnomanjastog mlađeg čoveka s dvogledom ibrčićima. Iza njega su provirivala dva klinca sa, sličnim našim, olupanim tro-fejnim dvogledima oko vrata. Onaj riđokosi kao da je bio rođeni brat mog pra-tioca. Prstom preko usta lik s brkovima me je upozorio da budem tih, a zatimistim prstom pokazao u tršćak. „Svecika“, prošaptao je očaravajuću lozinku,pokazujući mi ugao iz koga se između stabljika video raspevani modrovoljackako se njiše ispod metlice trske. Napojili smo oči i uši ekskluzivnim susretoms pticom, kratko se predstavili jedni drugima, i požurili svaki na svoju stranu.Čovek se zvao Ištvan Pele i vodio je dva ptičara-početnika. Ime sam već tadaodlično znao iz literature i to sam mu rekao, ali ničim nije pokazao da je po-laskan. Nismo počeli ni da ćaskamo o pticama, niti smo otišli na piće. Tog danaje imalo još toliko toga da se pronađe na Carskoj bari.
www.pticesrbije.rs
J{wvdfop!jj{!oobgubmjob
33Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
I
Qjtub!Cbdj
34Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
{b!qqpdfuojlf
Moja top tri najegzoti~nijamesta za pti~arenje
Ptičarenje je svakakoaktivnost – naučna,
rekreativna, pa i sportska,koja vas vodi u najrazličitije
predele. Kada pročitate naslov,
verovatno pomišljate da ćuvam pričati o savanama
Kalaharija ili tikovim šumamaIndije, ali neću.
To su zanimljiva mesta, ali sene kvalifikuju za
najegzotičnija. I zato, krenimo od kraja
Foto: dr Peter Ryan, Sup (Gips) - Lokalitet 1 Foto: Peter Ryan , Bela kanja (Neophron percnopterus)Foto: Dušanka Stoković - Simić
Foto: Snežana Panjković - Lokalitet 2
TREĆE MESTO: Traganje zapticama zna vas i neplanirano odvestina potpuno neočekivana mesta. Ovogproleća tragali smo za gnezdilišnimkolonijama gačaca Corvus frugilegus,vozeći kroz zadato područje i osma-trajući unaokolo. Aha, eno ih... letetamo... pratimo kolima njihov let ko-liko nam to dostupna putna mrežadozvoljava... uleću u ono drveće,idemo za njima i – kapija. Gačci segnezde u vrtu ustanove za mentalnoobolele.
I šta sad? Da pitamo obez be -đenje za dozvolu? Oni bi se pre-mišlj a li, s obzirom da takav slučaj jošnisu imali i sigurno nisu ovlašćeni danas puste, pa bi nas verovatno uputilida se pismeno obratimo direktoru bo -
lni ce. Idemo nezvanično dalje i pro-lazimo kapiju, a da nas niko ništa nepita. Verovatno smo stigli u vreme zaposete.
Odsutni duhom, pacijenti podterapijom lelujaju kroz vrt. Osobljenas ne primećuje, ali pacijenti seraspituju šta to radimo. Postavljajusavršeno razumna pitanja, npr. moguli se ptice nekako utišati, da im nekrešte pod prozorom u cik zore.
DRUGO MESTO: Ova loka -cija svi ma je dostupna, uz prethodnunajavu i dozvolu „Gradske čistoće“ –govorim o beog radskoj komunalnojdeponiji u Vinči. Potrebno je da naulazu ostavite ličnu kartu... hmm,sećam se da sam ostavljao ličnu kartu
i kada sam brojao sove kod SIV-a I;ne znam da li je sličnost samo sluča-jna ili je nekako više... sadržajna? Ašta jedan ptičar traži na deponiji?
Veliki broj vrsta su oportunisti upogledu ishrane i često ili povremenopogostiće se ponuđenim organskimotpacima s naše trpeze. To je odličnomesto da konačno savladate razliko-vanje galebova. Standardna ponudaVinče uključuje običnog L. ridibun-dusi, sivog L. canus, morskog L.michahellisi, sinjeg L. cachinnans, uzpokojeg mrkog galeba L. fuscus iverovatno druge, ređe, koji se s vre-mena na vreme pojave, ali ih trebauočiti i prepoznati unutar 20 do 30 hi -lja da belih ptica sivih leđa, pa se visnađite. Uz njih, nađe se tu i više vrsta
vrana, poneka bela roda C. ciconia nazimovanju, pa i mišar Buteo buteo, uzverovatne povremene posete drugihvrsta grabljivica. Najbolji period zaposete je zima, kada drugi izvori hranepresuše, a intenzitet smrada je umeren.
Na skali od 1 do 5, gde je 5 najin-tenzivniji miris, po mrazu to je tek 2, akad je toplije 3, da leti stigne do 4.
PRVO MESTO: Uobičajeneturističke znamenitosti Ahmedabada,ko me rcijalnog centra indijske državeGudžarat, uključuju brojne džamije iturbeta, hinduističke i đainističke hra -move, kao i Gandijev ašram; ali ptičarinisu uobičajeni turisti... Pre nekolikogodina svom vodiču izrazio sam željuda vidim što više vrsta strvinara, koji
su usled nenamernog trovanja veteri-narskim diclofenacom od najbrojnijihpostali najređe ptice Indije i tako se unašem itinereru našlo odlagalište uginu -lih krava na široj periferiji ovogpetomilionskog grada.
Deponija je okružena visokimbelim zidom. Naš vodič se prijavljujena kapiji (naše pasoše nisu tražili, aline mogu, a da ne primetim sličnost ri -tuala na ulazima u najraznovrsnije de-ponije) i ulazimo. Isprva prolazimopokraj štala u kojima se, radi lečenja,drže obolele krave, a onda kroz unu -trašnju kapiju.
Žbunje i drveće potpuno je pre -kriveno muvama, čitavim rojevima,kao i jajašcima. Naš vozač je zgrožen
što želimo baš tamo i rol-kragnu svogdžempera navlači preko nosa. A mirismesa koje truli toliko je oštar, gotovoda nagriza služokožu nosa.
Na poljani leže razbacane st r -v ine. Jedan pripadnik kaste parija,volo vskom dvokolicom dovozi podve-tri strvine odjednom i istovara ih,a drugi ga dočekuju da odmah oderukožu, pre nego što počne da truli.Svete krave se ne jedu, ali se koristerogovi, papci, koža i kosti.
Od sisara, video sam samo mun go -sa Herpestes edwardsii (začudo, ni-jednog pacova). Među strvinamago veda koračaju čaplje govedarkeBubulcus ibis, prate ih, valjda na po -slednju ispašu. Druge vrste su uključi-vale crvenoglave ražnjeve Pseudoibispapillosa i brojne crne lunje Milvus- -migrans. Na onižoj akaciji stoji kri-tično ugroženi indijski beloleđi supGyps bengalensis, koga maltretiraindi jska vrana Corvus splendens, slećemu na leđa, tuče ga kljunom, doslovnoga vuče za perje...
Isprva, to je jedina vrsta strvinarakoju vidimo, ali Piter Rajan pomišljada se možda kriju od nas, pa odlazi daih, ako uspe, poplaši u čestaru akacija.I, koji minut kasnije, nekih dvadesetakbelih kanja Neophron percnopterusispunjava nebo iznad nas!
Na skali smrada od 1 do 5, zimito je 6. Leti... to mora biti sam pakao.
Dragan Simić
35Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
{b!qqpdfuojlf
Foto: Dušanka Stoković - Simić, Čaplje govedarke na banijanu Ficus bengalensis, India - Lokalitet 1
Foto: dr Peter Ryan - Lokalitet 1 Foto: Snežana Panjković, deponija
Ptice zemlje kralji~ineSvesni da jedna ekspedicija nije dovoljna kako bi se spoznala ornitofauna države-kontinenta,na našem putu po Australiji, držali smo se Kvinslenda. Ovaj severoistočni deo Australije od-likuju predivna obala, tropske kišne šume i ogromno prostranstvo sušne unutrašnjosti
Veliko dvorište u predgrađu Brizbejna dovoljno je da okupira pažnju ljubitelja prirode i pripremi gaza čudesa drevnog i izolovanog kontinenta. Iako iscrpljeni letom, u kom smo promenili i poluloptu ivremensku zonu, u zoru smo skočili na poznato smeholiko oglašavanje kukubare Dacelonovaeguineae, koje je dolazilo sa antene
prve kengure Macropus gi-ganteus videli smo u dvorištu.Dotrčali su od komšija, krozposebno dizajnirane otvore u
ogradi koji im omogućavaju slobodnukomunikaciju. Do kraja dana mnogošta je preletelo dvorište, sletalo natravu i eukaliptuse. Dugini papagajiTrichoglossus haematodus i bojom ioblikom jasno stavljaju do znanja daste u tropima, a svrakaste ševe Gral-lina cyanoleuca i žutoćubi kakaduiCacatua galerita najavljuju pose bno -sti Australije.
Oskudnost vode naterala je sta -novnike ove zemlje da prave rezervo -are, bare i jezerca u svojim dvorištimai na farmama. Barske ptice to obilatokoriste, tako da se većina domaćinamogu pohvaliti australijskim šum-skim patkama Chenonetta jubata icrnim kormoranima Phalacrocoraxsulcirostris, a oni boljii svrakastimguskama Anseranas semipalmata. Kovoli ptice vodenih staništa, treba daode na najveću obližnju ,,vodu” - Tihiokean. Uz obale su ostrigari Hae m a -topus longirostris, mangrovske čapljeButorides striata i australijski pelikaniPelecanus conspicillatus... Vrlo retkose na peščanim sprudovima moguvideti i crni labudovi Cygnus atratus.Belotrbog orla Haliaeetus leucogaste
videli smo samo duž ostrva Frejzer,najvećeg peščanog ostrva na svetu(1840 km2). Ovde se u vožnji džipompo peščanoj obali može videti i pokojidingo Canis dingo. Jedan od najlepšihukrasa Pacifika je Veliki koralnigreben, do kojeg stižemo nakon dvo -ča sovne plovidbe. Iznad veliča n s t -venog podvodnog šarenila korala iriba, stare turističke platforme vrve odčađavih čigri Sterna fuscata i crno -potiljačnih čigri Sterna sumatrana,bluna Sula leucogasteri, fregata Fre-gata ariel...
Kopneni pandani bogatih i pro-duktivnih koralnih grebena su tropskekišne šume, gde ulogu pokretnogšareniša (kaleidoskopa), umesto ribaimaju ptice. Šumske ptice su ovde ve-like i glasne, čime se dodatno iskazujuprirodni potencijali ovih izuzetnihekosistema. U tome se ističu vompugolub Ptilinopus magnificus, crvenarozela Platycercus elegans, kraljevskipapagaj Alisterus scapularis, zelenamačkarka Ailuroedus crassirostris ibučna pita Pitta versicolor. U potraziza njima prošli smo mnoga velika ivrlo poznata zaštićena prašumska po-dručja (Springbruk, Jungela, Fre-jzer…), ali najveće bogatstvo vrstabilo je u malom lokalnom naciona -lnom parku Meri Kernkros. Na tluvećine šuma ima mnogo humkimegapoda Alectura lathamii, tzv.Šipražnih ćurki, a vrlo često i one sa -me se mogu primetiti, budući da nisuplahe. Šumske potoke krase i azurnivodomari Alcedo azurea. U jednomod ovih potoka, zahvaljujući kombi-naciji sreće i terenskog isku s tva,posmatrali smo skrovito ptico likostvorenje - kljunara Orn itho rhyn ch usanatinus. Sveukupno, ove šume ibiljke u njima deluju drevno i uz si sa -re torbare daju snažan utisak da senalazimo na mestu gde su zemljina
36Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
Nfsjejkboj
Puzavice u NP Meri Kernkros
Kraljevski papagaj (Alisterus scapularis)Droplja (Ardeotis australis)Penant (Platycercus elegans)
J
kora i živi svet u nekoj od razvojnihfaza iz daleke prošlosti.
Da bi se sa obale stiglo u sušnuunutrašnjost, potrebne su duge vožnjepustim putevima. Na usputnim suvimpašnjacima viđaju se emui Dromaiu snovaehollandiae, brolga ždralovi Gr -us rubicunda i australijske dropljeArdeotis australis. Biser ovog kraja jeklisura Karnarvon, izuzetan predeorekom oblikovanog kamena peščara.Nad klisurom i suvim kamenjarimalete veličanstveni i lepi zlatorerepiorlovi Aquila audax. Duž reke suprozračne eukaliptusove šume raz no -bojnih kora, gde u žbunju ima crve -noleđih australijskih carića Ma lu rusmelanocephalus.
Povratak iz suvih predela ka ob a -li obiluje prizorima rozikastih galahkakadua Eolophus roseicapilla, a unekoliko navrata uživali smo i u impo -zantnim crveno re p im crnim kaka -duima Calyp to rhynchus banksii, zakoje se ovde priča da predviđaju kišu.Obilazak Kvinslenda završa vamo sl i -čno kako smo i počeli, posm a tranjemku kubara i slušanjem nji hovog sme-holi kog oglašavanja, kao jedne od na-j karakterističnijih i najosobenijihor n i tolo ških impresija Australije.
Tekst: Nikola StojnićFotografije: Sonja Mudri-Stojnić
37Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
Kukubara (Dacelo novaeguineae)
Megapoda (Megapodiidae)
Nfsjejkboj
U ''dr`avi ba{ta''CRNI LABUDOVI, BELI
IBISI I CRNO-BELIVRANCI U VIKTORIJI
sprkos tome, imao sapri liku da prisustvujemneverovatnim prizo rimakao što su migra cijacrne lunje Milvus mi-
grans (čija su jata na nekim mestimabrojala i do 500 primeraka), zatimpašnjaci prekriveni čapljama gove -darkama Bu bulcus ibis, razne vrstepapagaja koji borave po gradovima iselima zamenjući ,,naše” golubove...
Na ovom kontinentu najviše meje oduševio stepen socijalizacije pticasa ljudima. Nisam mogao da zamislimda se grabljivici može prići bliže od50 metara, a tamo sam posmatraobelu lunju Elanus axillaris kako loviudaljena samo nekoliko metara. Poštosam većinu vremena proveo na farmisa roditeljima, praktično svakogtrenutka bio sam okružen pticama. Nafarmi i u većem delu Viktorije, do-miniraju šumske zajednice eukalip-
tusa Eucalyptus spp. koji se na ovomkontinetnu sreće u više od 500 vrsta.
U sklopu farme nalazi se i malojezero na kom se gnezde sultankaPorphyrio porphyrio i australijska ba -rska koka Gallinula tenebrosa. Porednjih, jezero redovno posećuju paci-fička patka Anas superciliosa, malicrno-beli vranac Microcarbo me -lanoleucos, razne vrste čaplji, međukojima su najbrojnije istočna velikabela čaplja Ardea modesta, belolikačaplja Egretta novaehollandiae i kale-donski gak Nycticorax caledonicus.Od ptica pevačica na farmi sam po -smatrao velika jata zeba crvenihobrva Neo c h mia temporalis i vilin-carića Malurus cyanurus. Mož da na-jpoznatija ptica Australije, australijskasvraka Cracticus tibicen, koja spadameđu najinteligentije ptice na svetu,bila je redovan posetilac farme ipasjih hra nilica na njoj. Najzanimlji -vije se oglašavala kukabara Dacelo
Foto: Strahinja Petrović , Trichoglossus haematodusFoto: Strahinja Petrović, Phillip Island
Kad se spomene Australija, prvo pomislimo na otrovne vrste zmija ipaukove koji tamo žive. Ustvari, ovaj kontinent krije raznobojni svet pticao kojima mi, Evropljani, maštamo. Australijsku najmanju i najgušćenaseljenu državu Viktoriju, posetio sam prethodne dve godine u zimskomperiodu, za koji tamošnji žitelji kažu da je nezahvalniji za posmatranjeptica od letnjeg.
V
Foto: Strahinja Petrović, Elanus axiliaris Foto: Strahinja Petrović, Dacelo novaeguineae
38Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
Dsob!iispojlb
itosanitarni inspektor FeješGeorgina iz uprave za zaštitubilja Ministarstva poljo priv re -de, šumarstva i vodoprivrede,kao i pokrajinski inspektor za-
štite životne sredine Silvija Dakić, 26.aprila 2014. godine, izašle su na licemesta i sačinile zapisnik. Sakupljen jeuzorak izniklog kukuruza i neposejanihsemena kukuruza sa površine parcele.Uzorak je istog dana prebačen u akredi-tovanu laboratoriju „Soljaproteina” uBečeju, gde je utvrđeno je da je semenskikukuruz prilikom setve bio tretiran karbo-furanom, poznatim kao furadan kojispada u najopasnije otrove za toplokrvneorganizme. Koncentracija karbofurana jemnogo stru ko prešla dozvoljenu dozu zaupotrebu u poljoprivredi protiv štetočinai insekata. Inače, promet furadana jezabranjen u Srbiji od 1. januara 2014. go-dine, a upotreba je zabranjena od 30. juna2014. godine.
Republički veterinarski inspektoropštine Čoka, Emil Poljak je 27. aprila2014. godine naložio uklanjanje i uništa-vanje leševa ždralova. Radnici „Zoohigi-jenske sužbe” opštine Kikinda sune š ko dljivo uklonili leševe ždralova, dane bi došlo do sekundarnog trovanjanekrofagih vrsta. Sanadski lovci su ka snije
našli još i uginule fazane, divlje guske ijadnu divlju svinju! Jedan od stradalihždralova je na levoj nozi nosio plastičnikolor-prsten crvene i limun-žute boje sabrojem 38 kao i metalni prsten sa oz-nakom MUSEUM ZOOL HELSINKIFINLAND M-65326, a na desnom piskuimao je kombinaciju kolor-prstenova:plava-bela-crvena radi vizuelne identi-fikacije iz daljine.
Tri uginula ždrala su prebačena uPokrajinski zavod za zaštitu prirode, oda-tle su kasnije dalje prosleđeni u Naučniinstitu za veterinarstvo „Novi Sad” radianalize želudačnog sadržaja uginulih pti -ca. U želudačnom sadržaju sve tri ptice jenađena ogromna koncentracija od 300-500mg/ kg što izazva trenutnu smrt ždra -l o va, posle konzumacije tretiranog se me nakukuruza.
Inspektor zaštite životne sredine i fi-tosanitarni ispektor su pokrenuli krivčnipostupak protiv zakupca državne parceleod 83 ha na kojoj su nađeni otrovaniždralovi.
O ekološkom incidentu su obave -šteni i mediji, a sve državne televizijske inovinske kuće su obavestile javnost omasovnom trovanju ždralova kod Čoke.
Atila Agošton i Jožef Gergelj
Foto: Atila Agošton, stradanje ždralova
Trovanje `dralovana oranici kod Sanada
novae gu ineae, koja svojim ,,smejan-jem” često najavljuje kišu.
Imao sam priliku da posetim iMelburn, koji, iako metropolitska, ur-bana sredina, krije pregršt životi -njskog sveta. Po parkovima slobodnošetaju crni labudovi Cygnus atratus ibeli ibisi Threskiornis molucca, dokdrveće okupiraju šareni loriji Tri-choglossus haematodus i beli kakaduiCacatua galerita. Pošto se Melburnnalazi na moru, njegovi redovni pose-tioci su i srebrni galebovi Chroico-cephalus novaehollandiae.
Osim u Melburnu, jedan dansam proveo i na Filipovom ostrvu,koje je jedno od nekoliko mesta nasvetu gde se može videti patuljastipingvin Eudyptula minor. Pored nje -ga, tu se gnezde i druge morske ptice,među kojima su najbrojniji kratkorepizovoj Puffinus tenuirostris, velikaćubasta čigra Thalasseus ber gii, crniostrigar Haematopus fuliginosus ipacifički galeb Larus paci ficus, kojije sličan evropskom crnom galebu. Zanara n džastotrbe papagaje Neophemachry sogaster, kojih u divljini imamanje od 50 jedinki (kritično ugroženna IUCN crvenoj listi), ovo ostrvo jevažna usputna stanica u seobi izmeđuAustralije i Tasmanije.
Viktorija je najnaseljenija državanajmanje naseljenog kontinenta, aliprosečnom evropskom ptičaru pružazapanjujuće i nesvakidašnje susrete sapticama. Uverite se i sami.
Strahinja Petrović
Foto: Strahinja Petrović, Microcarbo melanoleucos
Foto: St. Petrović, Chroicocephalus novaehollandiae
Dana 24. aprila 2014. godine u popodnevnim satima prilikom obilaska vodenogstaništa zvanog ,,Dugačka slatina” kod Sanada (opština Čoka) ornitolog JožefGergelj, tadašnji predsednik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je našaoviše leševa sivih ždralova (Grus grus) na jednoj povećoj parceli sa izniklim kuku-ruzom. Detaljnim obilaskom dotične parcele od oko sto hektara našao je ukupno19 uginulih ždralova, strogo zaštićenih vrsta ptica. Posumnjao je da se radi omasovnom trovanju sa nekim sredstvom za zaštitu useva i narednog dana obave -stio nadležene pokrajinske i republičke organe.
F
39Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
Ljubav boli!DUGOREPA SOVA
im sam se približio stablu,ženka dugorepe sove Strixuralensis poletela je s obliž -njeg drveta. Ta da sam shvatioko je, zapravo, u gne zdu. Nije
daleko otišla, sletela je petnaestak metaraod gnezda, samo sa druge strane. Nadle-tala me je dok sam se penjao ka gnezdu.Što sam bio bliže, ova ogromna sova sveviše se približavala. Otprilike metar i podo cilja, pokušao sam da se namestim urašljama drveta da bih se odmorio pre nošto doprem do samog gnezda. Tada jeusledio napad! Osetio sam snažan udaracu predelu glave i vrata. U prvom trenutkunisam shvatio šta se dogodilo. Akoizuzmem jedan bezazleni napad utine udetinjstvu, ni jedna ptica grabljivica nijeme neposredno napala, tako da ovo nisamočekivao.
Ženka dugorepe sove sletela jepetnaestak metara dalje i zauzela stav zaponovni napad. Stajala je na istoj visini igledala me je pravo u oči, iščekujući mojsledeći pokret kako bi krenula u akciju.Bez obzira na napad, pošao sam ka gne -zdu, s mnogo više opreza. Napala je po -novo. Ovaj put izbegao sam udarac,braneći se rukom. S obzirom na to da jesova bila uporna i srčana, da sam ozbiljnokrvario i da sam se na visini od petnaestakmetara držao jednom rukom za drvo,odustao sam od kontrole gnezda, bar ovaj
put. Kada sam sišao sa drveta, krv koja jenatopila kosu počela je da se zgrušnjava,tako da sam, sat i po kasnije, vraćajući sekući, vrlo sumnjivo izgledao prolaz ni -cima.
Do 2006. dugorepa sova se spo-radično gnezdila na Vršačkim planinamaili je to moj utisak. Po gnezdećoj sezoninajviše je bilo dva gnezdeća para. Tokomzime 2005/06. postavili smo tri kućice ve-likog formata na mestima gde sam viđaodugorepe sove i tamo gde su se gnezdile.Marta 2006. pregledao sam sve kućice naterenu, ali s posebnim očekivanjima tripomenute. U jednoj od njih ležala jedugorepa sova na četiri sveže snešena ja-jeta! To je bio početak ere gnežđenja ove
vrste u kućicama na Vršačkim planinama.U ovakvim gnezdima do 2011. zabe le -ženo je devet parova tokom jedne gnez -deće sezone. Primetili smo da i šumskesove zauzimaju kućice velikog formata ikasnije smo postavljali samo takve. Najednoj teritoriji dugorepih sova postavilibi smo dve ili tri kućice, jer smo primetilida ova vrsta ima potrebu da menja dupljeili gnezda. Dešavalo se da dugorepa išumska sova naizmenično ,,razmenjuju”kućice. Do sada smo na Vršačkim plani-nama postavili 76 kućica za šumske idugorepe sove i 15 kućica u drugim šum-skim staništima u južnom Banatu. Od1999. godine, kada smo postavili prvekućice, do danas, ova aktivnost proširilase na čitavu Srbiju, što je pomoglomnogim sovama, ali i nama da ih boljeupoznamo i to znanje usmerimo na nji-hovu zaštitu.
Milivoj Vučanović
Kandže su razlog brige prstenovačamladunaca dugorepe sove
Do sada je na Vršačkim planinanapostavljeno 76 kućica za šumske i
dugorepe sove
Gnezdo je razlog roditeljske predanosti dugorepe sove
Ko koga više voli?
Dugorepa sova – najodaniji braniteljsvog potomstva među pticama koje sam
upoznao
Sve je počelo 27. aprila 1998.god. kada sam pretraživao ve-liku uva lu na severnom deluLisičje glave (Vršačke planine).Spuštajući se niz uvalu, ugle -dao sam gnezdo jastreba na vi-sokoj lipi.
Foto: Aleksandar Rankov
Foto: Vojkan Đorđević
Foto: Milivoj Vučanović Foto: Milivoj VučanovićFoto: Milivoj Krstić
Qujdf!jj!NNj
DČ
ilustracije: Szabolcs Kókaywww.kokay.hu
Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
Izvor podataka o brojnosti i trendu populacije: Puzović S, Simić D, Saveljić D, Gergelj J, Tucakov M, Stojnić N, Hulo I, HamI, Vizi O, Šćiban M, Ružić M, Vučanović M. & Jovanović T. (2002): Birds in Serbia and Montenegro – breeding population es-timates and trends: 1990-2002. Ciconia 12: 35-120.
Izvor podataka o veličini vrsta: del Hoyo, J., Elliott, A.& Sargatal, J. eds. (1994). Handbook of the Birds of the World. Vol. 2.New World Vultures to Guineafowl. Lynx Edicions, Barcelona
Kobac (Acccipiter nisus)Veličina: 28-38 cmStanište: šumska ili poluotvorena staništa u svimvisinskim zonama, preferira razređene četinarske imešovite šume u brdskim predelima, sve češćenaseljava neposredne okoline i sama ljudska naseljaBrojnost u Srbiji: 700 – 900 Trend populacije: Stabilan
Kratkoprsti kobac (Accipiter brevipes)Veličina: 33-38 cm
Stanište: biotopi poluotvorenog tipa, ispresecanihrastovim zabranima i starim voćnjacima u
rečnim dolinama Brojnost u Srbiji: 8 – 15
Trend populacije: Fluktuirajući
Jastreb (Accipiter gentilis)Veličina: 48-68,5 cm
Stanište: šume, šumarci i njihovaokolina, na svim nadmorskim visi-
nama, a retko i u neposrednojokolini naselja ili u njima
Brojnost u Srbiji: 1.400 – 1.800Trend populacije: Stabilan
Kbtusfc!j!lpqdj!v!Tscjkj