knjiga tehnologija i poznavanje robe

UNIVERZITET U BEOGRADU

TEHNIKI FAKULTET U BORU

NADA TRBAC

TEHNOLOGIJA I POZNAVANJE

ROBE

BOR, 2007. GOD.

Autor: Dr Nada trbac, vanredni profesor Tehnikog fakulteta u Boru, Univerziteta u Beogradu

Recenzenti:

Dr ivan ivkovi, redovni profesor Tehnikog fakulteta u Boru, Univerziteta u Beogradu

Dr Radmilo Nikoli, redovni profesor Tehnikog fakulteta u Boru, Univerziteta u Beogradu

Izdava : Tehniki fakultet u Boru, Univerzitet u Beogradu Za izdavaa: prof. Dr Desimir Markovi, dekan Tehnikog fakulteta u Boru

Reenjem dekana Tehnikog fakulteta u Boru od 21.11.2007. godine pod brojem II/10-1371 tampano kao osnovni univerzitetski udbenik

Priprema za tampu : Borka Ili i prof. dr Nada trbac.

Sva prava zadrava izdava. Tira : 200 primeraka. ISBN 978-86-80987-54-5

tampa: tamparija Punta Ni

I

S A D R A J

DEO: OPTI DEO POZNAVANJA ROBE 1

1.1. Podela i klasifikacija robe 1

1.2. Tehnologija i zatita ivotne sredine 4 1.3. Kvalitet robe i njegovo odreivanje 9 1.4. Standardi i ostali propisi za regulisanje kvaliteta proizvoda 11

1.4.1. Meunarodni standardi 14 1.4.1.1. Standardi serije ISO 9000 15

1.4.1.2. Standardi serije ISO 14000 17

1.4.2. HACCP sistem 22

1.4.3. Nacionalni standardi 23

1.4.4. Deklaracija robe, oznake za kvalitet, geografska oznaka

porekla i zatitni znak 25

1.4.5. Oznake na proizvodima 28

1.4.5.1. CE oznaavanje 29 1.4.5.2. EAN sistem oznaavanja 30 1.4.5.3. Bezbedonosni simboli 32

1.4.5.4. Internacionalni ENERGY STAR program 35

1.4.5.5. Simbol "e" 37

1.5. Ambalaa i pakovanje 37 1.5.1. Funkcija i podela ambalae 37 1.5.2. Materijali za izradu ambalae 42 1.5.3. Kvalitet ambalae 44 1.6. Transport , skladitenje i kontrola robe 47 1.6.1. Simboli za transport 51

1.6.2. Transport opasnih materija 55

1.6.3. Kontrola robe u transportu 58

II DEO: POSEBNI DEO POZNAVANJA ROBE 61

2. Tehnologija vode 61

2.1. Pokazatelji kvaliteta robe 63

2.2. Voda za pie 65 2.3. Voda u industriji i njena priprema 67

II

2.4.Otpadne vode 71

3. Goriva 75

3.1. Energija i izvori energije 75

3.2. Podela goriva 77

3.3. vrsta goriva 78 3.4. Tena goriva 83 3.4.1. Prirodna tena goriva 83 3.4.2 Vetaka tena goriva 86 3.5. Gasovita goriva 94

3.5.1 Prirodna gasovita goriva 94

3.5.2 Vetaka gasovita goriva 95 3.6. Nuklearna energija 96

3.7 Alternativni izvori energije 99

4. Hemijski proizvodi 105

4.1. Podela hemijske industrije 105

4.2. Osnovni neorganski hemijski proizvodi 106

4.2.1. Neorganske kiseline 106

4.2.2 Neorganske baze 111

4.2.3. Neorganske soli 113

4.3. Proizvodi organske hemije 116

4.3.1. Ugljovodonici 116

4.3.2. Alkoholi i fenoli 119

4.3.3. Aldehidi i ketoni 121

4.3.4. Karboksilne kiseline 122

4.3.5. Estri 122

4.4. Farmaceutski proizvodi 123

4.5.Parfimerijski i kozmetiki proizvodi 128 4.6. Sapuni i deterdenti 135 4.6.1. Sapuni 135

4.6.2. Deterdenti 139 5. Agrohemijski proizvodi 143

5.1. Vetaka ubriva 143 5.2. Sredstva za zatitu bilja 147 6. Metali i proizvodi metalurgije 151

6.1.Uvod 151

6.2. Proizvodi crne metalurgije 152

6.2.1. Gvoe 152 6.2.2. elik 155 6.3. Proizvodi obojene metalurgije 157

6.3.1. Cink 157

III

6.3.2. Olovo 160

6.3.3. Bakar 164

6.3.4. Aluminijum 166

7. Drvo i proizvodi od drveta 171

7.1. Mehanika prerada drveta 173 7.2. Hemijska prerada drveta 175

8. Proizvodi industrije nemetala 181

8.1. Graevinski materijali 181 8.2. Keramika 186

8.3. Staklo 189

8.4. Vatrostalni materijali 196

9. Plastine mase, kauuk, guma i njihovi proizvodi 199 9.1. Plastine mase 199 9.1.1. Plastine mase na bazi prirodnih makromolekula 201 9.1.2. Plastine mase na bazi celuloze 202 9.1.3. Plastine mase na bazi belanevina 202 9.1.4. Sintetike plastine mase 203 9.1.5. Simboli za oznaavanje plastike 206 9.2. Kauuk i guma 207 9.2.1. Kauuk 207 9.2.2. Guma 210

10. Proizvodi od tekstila 213

10.1. Tekstilne sirovine 213

10.2. Prediva 223

10.3. Gotovi tekstilni proizvodi 224

10.3.1. Tkanine 225

10.3.2. Trikotaa 228 10.3.3. Specijalni(ostali ) tekstilni proizvodi 229

10.4. Tekstilna konfekcija 230

11. Proizvodi od koe i krzna 233 11.1. Sirovine koarske industrije 233 11.2. tavljenje koe 234 11.3. Vrste gotovih koa 235 11.4. Vetaka koa 238 11.5. Kona obua 238 11.6. Kona galanterija 239 11.7. Kona konfekcija 239 11.8. Ostali proizvodi od tavljene koe 240 11.9. Krzna i krznarska konfekcija 240

243

IV

12. Prehrambeni proizvodi

12.1. Osnovni pojmovi o ivotnim namirnicama 243 12.2. Konzervisanje prehrambenih proizvoda 253

12.3. itarice i mlinski proizvodi 258 12.4. Voe i proizvodi od voa 264 12.5. Povre i proizvodi od povra 270 12.6. Mleko i proizvodi od mleka 272

12.7. Meso i proizvodi od mesa 280

12.8. Ribe i proizvodi od riba 286

12.9. Skrob 294

12.10. eer i proizvodi od eera 295 12.10.1. Konditorski proizvodi 297

12.11. Masti i ulja 300

12.12. Alkoholna pia 303 12.12.1. Vino 303

12.12.2. Pivo 309

12.12.3. Jaka alkoholna pia 310 13. Duvan 317

13.1. Duvanske preraevine 318 14. Kafa 321

14.1. Trgovake vrste kafe 322 15. aj 325 15.1. Trgovake vrste aja 327 16. Zaini 329

17. Literatura 333

18. Prilozi 345

18.1. Meunarodni standardi i meunarodne organizacije za standardizaciju

345

18.2. Oznake na proizvodima 346

PREDGOVOR

Udbenik TEHNOLOGIJA I POZNAVANJE ROBE je napisan prema nastavnom planu i programu Tehnikog fakulteta u Boru. Sadraj udbenika je podeljen u 16 poglavlja , a sainjavaju ga opti deo i posebni deo poznavanja robe. Poglavlja se sastoje iz sledeih oblasti : a) Podela i klasifikacija robe; b) Tehnologija i zatita ivotne sredine; c) Kvalitet robe i njegovo odreivanje; d) Standardi i ostali propisi za regulisanje kvaliteta robe; e) Ambalaa i pakovanje; f)Transport i skladitenje robe; g) Tehnologija vode; h) Goriva; i) Hemijski proizvodi; j) Agrohemijski proizvodi; k) Metali i proizvodi metalurgije; l) Drvo i

proizvodi od drveta; lj) Proizvodi industrije nemetala; m) Plastine mase, kauuk, guma i njihovi proizvodi; n) Proizvodi od tekstila, nj) Proizvodi od koe i krzna i o) Prehrambeni proizvodi.

Udbenik je namenjen studentima Tehnikog fakulteta u Boru, a korisno moe posluiti i studentima srodnih fakulteta, na kojima se prouava ovaj ili srodni predmeti .

Autor se zahvaljuje Ili Borki i doc. dr Mihajlovi Ivanu na pomoi u realizaciji i pripremi ovog rukopisa.

Posebnu zahvalnost autor duguje recenzentima prof. dr ivkovi ivanu i prof. dr Nikoli Radmilu, na korisnim savetima u toku izrade ovog rukopisa.

Autor se unapred zahvaljuje na eventualnim primedbama i sugestijama,

koje bi ovaj udbenik uinile kvalitetnijim.

U Boru, oktobra 2007. god. Autor

TEHNOLOGIJA I POZNAVANJE ROBE

1

. DEO: OPTI DEO POZNAVANJA ROBE

1 1. PODELA I KLASIFIKACIJA ROBE

Roba je proizvod rada namenjen tritu.Ako neki proizvod ljudskog rada postane predmet razmene,to je uvek sluaj sa industrijskom proizvodnjom, naziva se roba. Roba je svaki predmet ili

stvar kao produkt ljudskog rada, koja svojim svojstvima zadovoljava

potrebe ma koje vrste, a moe da bude predmet robnog prometa. Najznaajniji faktori kod izuavanja robe su sledei: prouavanje sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda, osnovne karakteristine promene u toku procesa prerade, najvanije karakteristike grae, ambalairanje, transport, skladitenje i uvanje gotovih proizvoda. U procesu prouavanja robe potrebno je obratiti panju na itav niz faktora koji mogu imati bitan uticaj na kvalitet robe , kako u pogledu

njenog racionalnog korienja, tako i u pogledu poboljanja tehnolokog procesa prerade, kao i proirenja asortimana. Prilikom prouavanja robe koristi se itav niz disciplina, kao to je na primer : fizika, hemija i biologija. Kod prouavanja naina prerade, mogunosti uvanja, uslova transporta, kao i drugih faktora koji se pojavljuju prilikom manipulisanja robom, mogue je pravilno postupiti ako se znaju svojstva materijala, kao i promene koje su utvrene odreenim zakonitostima.Takoe dominantan znaaj ima i tehnoloki proces prerade, jer tada roba dobija osobine, koje odreuju njena svojstva i konaan izgled. Poznavanje robe se najee prouava kroz opti i posebni (specijalni) deo.

Opti deo obrauje sistematizaciju robe, kvalitet robe, ambalairanje, nain manipulacije, transport i skladitenje robe.Posebni deo poznavanja robe se bavi prouavanjem konkretne robe ili skupom roba, odnosno obrauje sva pitanja koja proizilaze iz specifinosti konkretne robe.

Podela robe se moe izvriti na vie naina, zavisno od usvojenih pokazatelja i to najee:

DEO: OPTI DEO POZNAVANJA ROBE

2

a)prema ekonomskoj nameni,

b)prema domaoj klasifikaciji, c)prema pojavnom obliku robe,

d) prema stepenu obrade i

e) prema kvalitetu.

Prema ekonomskoj nameni roba se deli u sledee grupe : a) proizvodi za reprodukciju ,

b) proizvodi za investicije i

c) proizvodi za iroku potronju . Proizvodi za reprodukciju obuhvataju sirovine, pogonska goriva i

gotove proizvode za reprodukciju, dok proizvodi za investicije obuhvataju

razliite pogonske maine, poljoprivredne maine, transportna sredstva i ostale maine i ureaje. Proizvodi iroke potronje se dele u dve osnovne grupe :

a) Prehrambeni proizvodi, koji obuhvataju sledee grupe : -itarice,mlinski proizvodi, hleb i peciva, -voe, povre i njihove preraevine, -meso i mesne preraevine, -ribe i riblje preraevine, -mleko i mleni proizvodi, -alkoholna pia, duvan, kafa, aj, kakao i -ostale ivotne namirnice.

b) Neprehrambeni proizvodi, koji obuhvataju sledee proizvode : -tekstil, trikotaa i konfekcija, -koa, obua i njihovi proizvodi, -gvoarska i druga metalna roba, -elektrotehniki materijal i aparati, -ogrevno drvo i ugalj,

-boje, lakovi i razna hemijska roba i

-papir, knjige i ostali neprehrambeni proizvodi.

Prema domaoj klasifikaciji proizvodi se dele na proizvode industrije, poljoprivrede i umarstva, koji se dalje dele na proizvode odgovarajuih privrednih grana. S obzirom na stepen obrade, razlikuju se sirovine, poluproizvodi i

gotovi proizvodi. Treba naglasiti da ovakva podela ima relativno

znaenje, poto jedan isti proizvod moe biti u jednoj fabrici gotov proizvod, dok u drugoj moe biti osnovna sirovina. Prema kvalitetu, roba se deli na pravu (originalnu) robu, surogate i

falsifikovanu robu.


3

Surogati su proizvodi koji zamenjuju pravu robu, imaju slina svojstva, kao i prava roba, ali je po kvalitetu ova roba slabija i na tritu se obino javlja kada nedostaje prave robe. Prodaja i upotreba surogata je zakonom dozvoljena uz uslov da na ambalai budu vidno obeleeni podaci, kako bi potroa bio upoznat da je u pitanju surogat, a ne prava roba.

Prava roba je roba koja poseduje sve elemente kvaliteta, pa se

naziva i originalna roba.

Na tritu se nezakonito javlja falsifikovana roba, sa ciljem da se potroa obmane i na taj nain stekne protivpravna zarada. U svetu se falsifikuje gotovo svaki proizvod koji se uspeno pozicionira na tritu, kao na primer: patike, sportska odea, farmaceutski preparati, alkoholna pia, kozmetiki preparati, plemeniti metali i drago kamenje. Na primer, zna se za mnoge sluajeve infekcije koe ili oka, zbog upotrebe lanih higijenskih proizvoda. Falsifikuju se i prehrambeni proizvodi i pia, pa je metil- alkohol prodavan sa markom alkoholnih pia, a posledice tih sluajeva bili su slepilo, pa ak i smrt.U rizinu kategoriju krivotvorenih proizvoda mogu se jo svrstati i falsifikovani faermaceutski proizvodi i lani delovi za avione i motorna vozila.Prisutna je takoe filmska, video i kompjuterska piraterija.

Falsifikovanje je unosna i plodna delatnost koja ozbiljno ugroava one koji prave proizvode sa robnom markom. Veliku tetu od krivotvorene robe trpe nosioci prava, jer to smanjuje potranju za originalnim proizvodima, opada prihod od prodaje, a poto je re o proizvodima loijeg kvaliteta, umanjuje se i rejting firme.Inspekcija ima ovlaenje da zapleni falsifikovanu robu, ali i da podnese krivinu prijavu protiv poinilaca, a nakon sprovedenog sudskog postupka da uniti oduzetu robu ukljuujui i alate i opremu koja je posluila u proizvodnji falsifikata, to je u saglasnosti sa stavom Svetske trgovinske organizacije. Pored unitenja, sam postupak predvia mogunost da se roba ukloni iz uobiajenih trgovakih tokova bez naknade, reciklaom i slino. U logistici se roba po pravilu razvrstava u odnosu na obeleja koja su od znaaja za realizaciju skladitenja, pretovara i transporta, pri emu je dominantan kriterijum razvrstavanja, pojavni oblik robe. Pri tome,

pojavni oblik predstavlja kompleksno obeleje sa skupom karakteristika koje opredeljuju tehnologiju realizacije procesa rukovanja robom

(zahvatanja, odlaganja, uvanja i sl.). Imajui reeno u vidu, roba se razvrstava u sledee kategorije: komadna roba, rasuta roba, tena roba i gasovita roba.


4

Komadna roba je roba koja se pojavljuje u jedinici i moe se brojati. Postoje izvorno komadne robe (odea, obua, elektrini poret, televizor i slino) i robe koje u svom izvornom stanju mogu biti tene, gasovite, rasute (prakaste, zrnaste i sl.) a koje se pakovanjem u odgovarajuu ambalau dovode u komadni oblik. Asortiman komadne robe koja se moe pojaviti je izuzetno irok. Danas se retko koja proizvodnja ne zavrava, a da se roba ne pripremi na adekvatan nain za sve operacije koje e se na njoj deavati do konane potronje. Najea priprema robe za otpremu se obavlja njenim pakovanjem u odgovarajuu ambalau. Operacijom pakovanja obino se ostvaruje uobiajena koliina robe koja je najprihvatljivija za krajnjeg korisnika.

Rasuta roba se pojavljuje kao rastresit materijal, sa glavnom

osobinom da se moe grabiti ili sipati.Ona je prisutna u velikim koliinama, a po strukturi moe biti krupnije ili sitnije granulacije. Rasuti materijali, u odnosu na komadne, tene i gasovite, poseduju niz specifinosti koje, podrazumevaju primenu specijalizovanih tehnologija za manipulaciju, transport i skladitenje. Tena roba, oznaava razliite vrste materija u tenom agregatnom stanju, koje se uvaju u skladinim rezervoarima, pretovaraju sistemima cevnog transporta i transportuju u cisternama.Tipino za tene robe je i to da se po pravilu radi o opasnim materijama (zapaljive tenosti: nafta i njeni derivati, otrovne ili korozivne materije: kiseline i baze) za

koje vae posebni uslovi uvanja, manipulacije i transporta, koji imaju za cilj minimizaciju rizika od pojave akcidenata sa neeljenim posledicama. Robe u gasovitom agregatnom stanju (gasovi), s obzirom na malu

gustinu, u procesima skladitenja, pretovara i transporta pojavljuju se uvek u nekom od sledeih oblika: komprimovani, utenjeni ili smrznuti gasovi, u cilju poveanja koliine gasa u jedinici zapremine, odnosno da se omogui racionalnije korienje ovih materija.Poto se gasovite robe u prometu sreu iskljuivo kao komprimovane, utenjene ili smrznute, one se uvek svrstavaju u kategoriju opasnih materija.

1.2. TEHNOLOGIJA I ZATITA IVOTNE SREDINE Tehnologija je odigrala znaajnu ulogu u ovekovoj egzistenciji od praistorijskog doba do dananjih dana.Kako se razvoj tehnike i tehnologije prvenstveno odrazio na poveanje materijalne proizvodnje, to su tehnika i tehnologija neposredno i direktno uslovili razvoj drutva.


5

Tehnika (gr. techne-vetina, umetnost) u savremenom smislu predstavlja skup svih sredstava za rad, kao i svih radnih procesa koje

ovek koristi u proizvodnji, dok tehnologija (gr. tehne i logos-nauka) u slobodnom prevodu znai nauka o vetinama i zanatima.U savremenom smislu , pod tehnologijom se podrazumeva nauka ili skup znanja o

fizikim, hemijskim i drugim procesima obrade i prerade sirovina, polupreraevina i preraevina sa ciljem dobijanja sredstava za proizvodnju i proizvoda.

Imajui u vidu injenicu da sirovina prilikom prerade prolazi kroz razliite faze obrade , tehnologija se deli na: -mehaniku tehnologiju, koja se bavi preradom sirovina kod koje se menja samo njihov oblik i

-hemijsku tehnologiju, koja se bavi preradom sirovina kod koje se

menja njihov unutranji sastav. Hemijska tehnologija spada u primenjene nauke i ima za cilj

ispitivanje i poboljanje industrijskih postupaka za dobijanje poluproizvoda ili gotovih proizvoda, uz korienje hemijskih reakcija, a deli se na :

-optu hemijsku tehnologiju (hemijsko inenjerstvo) i -specijalnu hemijsku tehnologiju, koja opisuje procese

proizvodnje pojedinih proizvoda i prikazuje primenu rezultata opte hemijske tehnologije u industrijskoj proizvodnji odreenih proizvoda.

Svaki industrijski hemijski proces projektovan je da, kroz seriju

operacija, na ekonomian nain proizvede eljeni proizvod iz razliitih polaznih materijala. Na slici 1.1 je prikazan tipian sluaj. Sirovine se podvrgavaju izvesnom broju fizikih operacija, u cilju prevoenja u oblik koji omoguuje njihovo hemijsko reagovanje, a zatim prolaze kroz hemijski reaktor.Dobijeni proizvodi reakcije moraju se podvrgnuti daljoj

fizikoj obradi (odvajanju, preiavanju), da bi se dobio eljeni konaan proizvod.

Slika 1.1. Tipian hemijski proces[1]


6

Tehnoloki procesi se dele na dve grupe: -glavni tehnoloki procesi i -sporedni tehnoloki procesi.

Glavni tehnoloki procesi obuhvataju one operacije kroz koje prolazi odreena materija , da bi se na kraju dobio eljeni proizvod, dok sporedni tehnoloki procesi, prate glavne tehnoloke procese i omoguuju njihovo nesmetano odvijanje (proizvodnja vodene pare, distribucija

potrebne energije i dr.)

Najvanije tehnoloke operacije koje se primenjuju u razliitim tehnologijama su:

-prijem i uskladitenje sirovina, -priprema sirovina,

-proces prerade sirovina,

-dorada ili rafinacija proizvoda i

-uskladitenje , pakovanje i otpremanje gotovih proizvoda. Treba napomenuti, da se sirovine koje uestvuju u proizvodnom procesu mogu podeliti na :

-osnovne sirovine,

-pomone sirovine i -pogonske sirovine.

Osnovne sirovine se unose u tehnoloki proces u cilju dobijanja krajnjeg proizvoda, dok pomone sirovine imaju zadatak da poboljaju osobine gotovog proizvoda.

Tehnoloki napredak oznaava sve promene u funkciji proizvodnje koje se odnose na procese i postupke, to omoguavaju da se sa manjim ulaganjem-inputima postigne vii stepen delotvornosti i bolji kvalitet autputa-proizvoda i usluga.To podrazumeva i nove proizvode i

usluge kao rezultate primene tehnolokih znanja.Re je o svojevrsnom stvaralakom spoju elemenata tehnike sa elementima tehnologije. Tehnoloka dostignua se prenose izmeu samostalnih tehnolokih subjekata, izmeu matinih preduzea i njihovih organizacionih jedinica, izmeu nacionalnih privreda itd. Takvo prenoenje naziva se tehnoloka saradnja.U tesnoj vezi sa tehnolokom saradnjom je i pojam transfer tehnologije, koji oznaava proces prenosa tehnologije, razvijene i/ili primenjene u jednoj zemlji ili preduzeu u drugu zemlju, odnosno preduzee. Ovaj se proces po pravilu odvija izmeu tehnoloki razvijenih i tehnoloki manje razvijenih zemalja, ali i izmeu razvijenih zemalja. Prenos tehnologije obavlja se kupoprodajom licenci i opreme potrebne za


7

njenu primenu,direktnim stranim investicijama, proizvodnom

kooperacijom i poslovno-tehnikom saradnjom. Razvijenost tehnologije odnosno tehnolokih inovacija najbolje dolazi do izraaja u novoj tehnici, tehnolokom znanju, tehnolokim postupcima, u novoj tehnolokoj organizaciji, novoj tehnologiji upravljanja, novoj tehnologiji obrazovanja, kao i u promenama u

procesima delovanja te u odnosima i ponaanju ljudi. U tom kontestu vanu ulogu mogu odigrati i nauni ili tehnoloki parkovi koji se pojavljuju u gotovo svim razvijenim zemljama, a koji mogu biti od

izuzetne koristi i slabije razvijenim zemljama sveta.

Proces naunih istraivanja na liniji istraivanje-proizvodnja prolazi kroz tri faze pri emu se u svakoj od njih ostvaruje pojedina vrsta nauno-istraivake aktivnosti.U tom smislu postoje sledei oblici : -fundamentalna nauna istraivanja, -primenjena nauna istraivanja i -razvojna istraivanja. Fundamentalna nauna istraivanja su usmerena na nauno saznanje i njihovo teorijsko uobliavanje, dok su primenjena istraivanja usmerena na praksu.U fazi razvojnih istraivanja se rezultati primenjenih istraivanja, kao sistema znanja, koriste, na primer pri izradi maina, ureaja ili novih tehnologija, nove organizacije i novih metoda upravljanja. Fundamentalna istraivanja su po pravilu dugorona i nisu direktno primenljiva.

Istraivanje i razvoj su znaajni element usavravanja poslovanja preduzea, iji je cilj da usavravanjem pojedinih delova proizvodnog procesa povea obim proizvodnje, pobolja kvalitet proizvoda, smanji cena kotanja proizvoda i dr. Nagli razvoj industrije dovodi u pitanje ouvanje radne i ivotne sredine, usled sve vee zagaenosti vazduha, zemljita i vode. Globalni problemi u oblasti ivotne sredine su sledei:

-promena klime,

-smanjenje ozonskog omotaa u stratosferi, -acidifikacija,

-troposferski ozon,

-gubitak biodiverziteta,

-upravljanje slatkovodnim resursima,

-morsko i obalno zagaenje, -propadanje uma, -degradacija zemljita,


8

-upravljanje otpadom,

-veliki incidenti,

-hemijski rizik,

-opasnost od genetski modifikovanih organizama,

-opasnost od zraenja i -urbani stres.

Proces globalizacije u protekloj deceniji ukazao je na sve veu meuzavisnost privreda u svetu i kvaliteta ivotne sredine. Dobro upravljanje u oblasti ivotne sredine, stvarano u ranim danima nastanka ekoloke svesti, kada su problemi prvenstveno vieni kao lokalni i zavisni od tehnologije, je usled svega toga slabo i usitnjeno i nedostaju mu

odgovarajue struno znanje, resursi, ovlaenja i legitimitet. Ekoloka iskuenja sa kojima je oveanstvo sada suoeno, kao to su klimatske promene, ugroenost ozonskog sloja, zagaenje okeana i reka, troenje prirodnih resursa, jasno pokazuju stepen meuzavisnosti i meusobne povezanosti . Potrebno je stvoriti novi mehanizam upravljanja u oblasti

ivotne sredine koji e omoguiti i olakati saradnju na nacionalnom, regionalnom i globalnom planu. Krajnji rezultat reforme upravljanja

ivotnom sredinom treba da bude bolje upravljanje naim meusobnim zavisnostima ekolokim, ekonomskim i socijalnim, podjednako. Posledice neodrive ljudske potronje postaju sve oitije kroz regionalne i globalne ekolke probleme kao to su promena klime, troenje ozona u stratosferi, acidifikacija, nestanak biolokog diverziteta, ekoloki incidenti, porast koncentracija ozona u troposferi, zagaenje svee vode, degradacija uma i tla, problemi u priobalnim zonama, uvoenje genetski modifikovanih organizama i stvaranje sve veih koliina otpada. Neophodno je da svi ovi problemi ivotne sredine budu predmet reavanja, da se smanje ili ak eliminiu. Dok se posmatraju odnosi izmeu ivotne sredine i ljudskih delatnosti, i obratno, zakljuuje se da degradacija ivotne sredine moe imati ozbiljne implikacije na ljudsko zdravlje, siromatvo, ekonomski razvoj, pa ak i nacionalnu bezbednost. Meutim, ozbiljnost posledica degradacije ivotne sredine prema ranije pobrojanim aspektima jo nije potpuno poznata, pa je samim tim esto potcenjena.


9

1.3. KVALITET ROBE I NJEGOVO ODREIVANJE Kvalitet je merilo upotrebne vrednosti nekog proizvoda. Pod

kvalitetom robe se podrazumeva stepen njene upotrebljivosti, kao i skup

svih osobina koje imaju bitan uticaj na njenu upotrebnu vrednost.

Prilikom odreivanja kvaliteta robe, primenjuju se dve vrste metoda :

- organoleptike metode i - laboratorijske metode.

Organoleptike metode se nazivaju i subjektivne, a ostvaruju se iskljuivo posredstvom ljudskih ula.Organoleptike metode prethode laboratorijskim ispitivanjima,a upotrebljavaju se i onda kada je primena

laboratorijskih metoda nemogua,a najee pri utvrivanju mirisa parfema, boja tkanina i dr.Meutim organoleptike metode imaju najvei znaaj kada se radi o utvrivanju arome, ukusa, mirisa, estetskih osobina i izgleda robe.Kao pozitivna strana ovih metoda moe se navesti jednostavnost postupaka, dok se kao nedostatak moe navesti relativno visok stepen subjektivnosti.

Laboratorijske ili objektivne metode se ostvaruju kroz

mikroskopska, fizika, hemijska i mikrobioloka ispitivanja, a dobijeni rezultati se izraavaju jedinicama SI sistema ili konkretno fiziko-hemijskim pokazateljima.

Mikroskopska analiza se primenjuje prilikom istraivanja prirode i strukture materijala, a prema dobijenim podacima se sastavlja kvalitetna

karakteristika ispitivanog objekta, koja se obino popunjava njegovim crtanjem ili mikrofotografijom.

Mikrobioloki metod ispitivanja robe se primenjuje prilikom istraivanja uslova za uvanje i duine trajanja pojedinih kategorija robe.

Fiziko-mehanika ispitivanja se vre razliitim laboratorijskim metodama, pri emu se dobijene vrednosti izraavaju u jedinicama Meunarodnog sistema SI. Najee se vre sledea ispitivanja: odreivanje gustine, zapreminske mase, poroznost, viskozitet, specifina toplota, higroskopnost, topljivost, isparljivost, tvrdoa, vrstoa, elastinost, plastinost, krtost i dr.

Gustina () predstavlja jednu od bitnih fizikih veliina koja karakterie fluid.Gustina predstavlja masu fluida u jedinici zapremine:


10

= m / V [ kg / m3 ] (1.1.)

gde je m-masa, V-zapremina, a izraava se u kg/m3 i g/cm3 .

Specifina teina()predstavlja teinu fluida u jedinici zapremine :

=G/V (1.2.)

gde je G-teina(sila), a izraava se u kp/m3. Specifna teina se po nekim autorima naziva zapreminska teina, da bi se pravila razlika od relativne specifine teine, koja predstavlja neimenovan broj, kiji pokazuje koliki je odnos teina posmatranog fluida prema teini iste zapremine vode na 4C.

Stiljivost se kod fluida pod dejstvom pritiska esto izraava relativnim smanjenjem zapremine.Ako je tenost pre dejstva pritiska imala zapreminu V1, a pod pritiskom zapreminu V2, tada je relativno

smanjenje zapremine :

V1-V2/V1 (1.3.)

Ako je F-sila koja savladava unutranje trenje i deluje u pravcu kretanja slojeva;A-povrina slojeva;u-relativna brzina slojeva; x-rastojanje izmeu slojeva, onda je:

F=x

uA (1.4.)

gde je koeficijenat proporcionalnosti, koji zavisi od prirode fluida, temperature i pritiska, a naziva se koeficijent viskoziteta, odnosno

apsolutni ili dinamiki viskozitet.Izraava se u poazima(P-poise).

Kinematski viskozitet = / izraava se u jedinicama kinematskog viskoziteta(stoks, St-stokes). Ponekad se viskozitet izraava kao relativan viskozitet, tj. kao odnos viskoziteta posmatranog fluida i

viskoziteta vode: =fl / vode. U laboratorijskoj praksi, viskozimetri su esto graduisani u Englerovim stepenima. Viskozitet fluida se menja sa temperaturom i to tako to viskozizet kod tenosti opada, a kod gasova raste sa porastom temperature.

Odnos razmenjene koliine toplote i promene temperature sistema definie specifinu toplotu sistema. Za jedinicu mase sistema speciina toplota je data izrazom:

c =q /t [kJ/kg K (1.5.)


11

Specifina toplota je koliina toplote koju je potrebno dovesti jedinici mase, zapremine ili koliini materije da bi se njena temperatura promenila za 1K. Razlikuje se masena specifina toplota [J/kg K], zapreminska specifina toplota [J/m3K] i molarna specifinu toplota [J/mol K].

Zavisnost specifine toplote od temperature se prikazuje funkcijom , koja ima oblik polinoma:

c = +t+t2+t3

(1.6.)

Higroskopnost (gr. hygros-vlaan) predstavlja upijanje vlage iz okoline (na primer iz vazduha). Higroskopne se materije upotrebljavaju u

eksikatorima, u kolonama za suenje i dr.

Toplota isparavanja je koliina toplote potrebna da se jedan gram neke tenosti pri konstantnom pritisku , prevede iz tenog u gasovito stanje, iste temperature.

Toplota topljenja je koliina toplote potrebna da se jedan gram nekog vrstog tela , koje je zagrejano do take topljenja, prevede u teno stanje, bez poveanja temperature.

Zapreminska masa Q je masa jedinice zapremine poroznog

uzorka. Ona se razlikuje od gustine po tome to se ovde odreuje sumarna zapremina uzorka i pora u njemu, dok se kod gustine odreuje samo zapremina uzorka, bez zapremine pora.

Porozitet uzorka :

Q (1.7.)

Masa jedinice zapremine rastresitog uzorka naziva se nasipna

masa. Kod odreivanja nasipne mase u zapreminu ulazi: 1)-zapremina istog uzorka, 2) -zapremina pora i 3) -zapremina prostora izmeu zrna i komada uzoraka.

Hemijski metod se primenjuje prilikom odreivanja hemijskog sastava, sadrine primesa, sadraj suvih materija, kiselost, sadraj suve materije i dr.

1.4. STANDARDI I OSTALI PROPISI ZA

REGULISANJE KVALITETA PROIZVODA

Standard (engl. standard) je svaka zakonom utvrena mera, merilo, odnosno neto to vai kao uzor, obrazac .Standard je dokument


12

za optu i viekratnu upotrebu, donesen konsenzusom i odobren od priznatog tela, koji sadri pravila, smernice ili karakteristike aktivnosti ili njihove rezultate i koji ima za cilj postizanje optimalnog stepena

ureenosti u datom kontekstu. Standard predstavlja obrazac (merilo) pomou koga se mogu uporeivati predmeti ili postupci. Standardizacija robe predstavlja propisom utvrenu i dokumentovanu razradu elemenata kao to su: kvalitet robe, nain ispitivanja, nain oznaavanja, pakovanja, transportovanja i odravanja. Standardi sadre naziv, krau definiciju i klasifikaciju robe. Standardni proizvod mora unapred da zadovolji odreene postavljene zahteve:

- fizike i mehanike osobine, - dimenzije, - spoljanji izgled, - hemijski sastav, - trajnost i dr.

Donoenje i primenjivanje standarda i normi se vri iz sledeih razloga:

- obezbeuje se jedinstvo trita, jedinstvo tehnikih i tehnolokih sistema,

- razvija se i unapreuje proizvodnja, promet, usluge i druge delatnosti,

- tite se potroai, prvenstveno u pogledu bezbednosti pri upotrebi proizvoda, pouzdanosti, trajnosti i drugih

karakteristika proizvoda od interesa za potroae.

Standardizacija je proces utvrivanja i primene odreenih pravila radi sreivanja i regulisanja aktivnosti u datoj oblasti, u korist i uz uee svih zainteresovanih strana, a naroito radi ostvaranja sveoptih optimalnih uteda, uzimajui u obzir funkcionalnu namenu i zahteve tehnike bezbednosti (definicija prema ISO standardu-ISO International Standardization / Standards Organization).

Predmet standardizacije mogu biti :proizvodi, metode ispitivanja,

mere, veliine , opti pojmovi i dr. U naoj zemlji je na snazi Zakon o standardizaciji , koji je osnovni oblik zakonskog regulisanja kvaliteta.Kvalitet se jo regulie i drugim zakonima i propisima , kao to su na primer: Zakon o sistemu mera, Zakon o zdravstvenoj ispravnosti ivotnih namirnica i predmeta opte upotrebe, Zakon o trgovini i dr.


13

Osnovni dokumenti koji se javljaju kao posledica zakonskog

regulisanja kvaliteta su standardi, a takoe postoje i drugi kao to su :norme kvaliteta, razni pravilnici, atesti, garantni listovi i dr.

Pravilnici o kvalitetu su jedan od oblika propisivanja kvaliteta i

standardizacije. Pravilnik se obino odnosi na grupu proizvoda srodnog sastava i namene. Ovim pravilnicima se ne vri potpuna standardizacija,ve se normiraju samo najvaniji elementi kvaliteta, kao to je osnovni sastav proizvoda, vrste i koliine dodataka, postupci obrade, deklaracija i dr., a mogu se navesti sledei primeri: Pravilnik o kvalitetu ita, mlinskih i pekarskih proizvoda; testenina i brzo smrznutih testa, Pravilnik o kvalitetu zaina, ekstrakata zaina i meavina zaina; Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za alkoholna pia; Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za osveavajua bezalkoholna pia, sirupe i prakove za osveavajua bezalkoholna pia i soda-vodu, Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za sirovu kafu, proizvode od kafe i surogate

kafe; Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za proizvode od mesa;

Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za med, druge pelinje proizvode, preparate na bazi meda i drugih pelinjih proizvoda; Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za mleko, mlene proizvode, kompozitne mlene proizvode i starter kulture i dr. Proizvoaka specifikacija je akt koji donosi proizvoa pre poetka proizvodnje i stavljanja u promet novih proizvoda, a odnosi se na sastav proizvoda, tehnologiju obrade, pakovanje i druge faktore vezane za

kvalitet.

Tehniki normativi su vrsta propisa koji reguliu mere zatite i sigurnosti pri upotrebi proizvoda, njihovom skladitenju, transportu i uvanju. Tu spadaju propisi o prevozu opasnih materija , zatiti od poara, i dr.

Garantni list je dokument kojim se proizvoa , odnosno uvoznik, pismeno obavezuje da e o svom troku otkloniti nedostatke do kojih doe, ili pak zameniti neispravni proizvod, u odreenom vremenskom roku.

Servisiranje i rezervni delovi moraju biti obezbeeni ne samo u garantnom roku, ve u vremenu koje je proizvoa predvideo kao vek trajanja proizvoda pri normalnim uslovima upotrebe.

Atest o kvalitetu je dokument (uverenje) kojim se potvruje da je dati proizvod ispitan na propisan nain, i da po osobinama odgovara zahtevima odreenog dokumenta o kvalitetu, a izdaje ga ovlaena institucija,odnosno laboratorija. Takoe postoji i fabriki atest, kojim


14

kontrolna laboratorija proizvoaa ili njen institut potvruje da je proizvod ispitan i da ispunjava uslove u pogledu karakteristika kvaliteta.

Nivoi standardizacije mogu biti :

a)interni (lokalni),

b) grupni,granski, ili resorski,

c)nacionalni ,

d)regionalni i

e)meunarodni. Interni standardi se odnose na jednu u fabriku, preduzee, granu ili grupaciju, dok grupni, granski ili resorski vae na nivou jedne proizvodne grupacije, grane ili resora.

Nacionalni standard je standard, dostupan javnosti, koji je usvojilo neko nacionalno telo za standarde. Kao primeri nacionalnih standarda se

mogu navesti, DIN (nemaki), GOST (ruski), ASTM (ameriki), (BSI) britanski i SRPS (srpski standardi) umesto SCS i JUS .

Regionalni standard je standard koji je usvojila neka regionalna

organizacija za standardizaciju/standarde. Najpoznatiji regionalni

standardi su evropski standardi (EN), koji vae u zemljama Evropske unije, ali i u drugim zemljama.

Meunarodni standard je standard, dostupan javnosti, koji je usvojila meunarodna organizacija za standardizaciju/standarde.

1.4.1. MEUNARODNI STANDARDI

Meunarodna organizacija za standardizaciju, ISO, je svetski savez nacionalnih organizacija za standardizaciju. ISO definie doborvoljne tehnike standarde da bi se omoguila meunarodna razmena roba i usluga, i razvila saradnja u oblastima intelektualnih, naunih, tehnolokih i ekonomskih aktivnosti. Ti standardi doprinose da projektovanje, proizvodnja, i isporuka roba i usluga budu efikasniji,

bezbedniji i istiji, a da meunarodna trgovina bude laka i pravednija. Standarde definiu strunjaci iz industrijskih, tehnikih i privrednih sektora, zajedno sa predstavnicima dravnih agencija i laboratorija za testiranje.

Meunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) ima administrativni centar u enevi,a pojedinane zemlje postaju njene lanice preko svoje nacionalne ustanove (u naoj zemlji je to Institut za standardizaciju Srbije).

Zadaci Meunarodne organizacije za standardizaciju su unapreenje standardizacije u svetu, prevenstveno da se olaka


15

meunarodna razmena dobara i usluga i da se putem standardizacije razvija uzajamna saradnja u oblasti tehnolokih, privrednih i intelektualnih aktivnosti. Njen cilj je usvajanje i uvoenje jedinstvenih standarda irom sveta, da bi se olakala meunarodna razmena proizvoda i intenzivirao zajedniki rad i razvoj na naunom, tehnikom i privrednom polju.

Osnov za izradu nacionalnih standarda su meunarodni (ISO, IEC), evropski (EN) i u posebnim sluajevima i drugi standardi. Nacionalni instituti su lanovi Meunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) i Meunarodne komisije za elektrotehniku (IEC), evropskih organizacija za standardizaciju: Evropski komitet za

standardizaciju (CEN), Evropski komitet za standardizaciju u

elektrotehnici (CENELEC), Evropski institut za standarde

telekomunikacija (ETSI) i Ameriko drutvo za ispitivanje i materijale, ASTM International (USA).

1.4.1.1. STANDARDI SERIJE ISO 9000

Standardi pruaju osnovu za sistem obezbeivanja kvaliteta koja obuhvata sve faze poslovnog procesa, od konstatacije neke potrebe,

odnosno elja, do zadovoljenja potreba, oekivanja i zahteva korisnika. Meunarodna organizacija za standardizaciju je 1987. godine usvojila ISO 9000 seriju standarda:

ISO 9000-upravljanje kvalitetom i obezbeivanje kvaliteta-uputstvo za izbor i upotrebu,

ISO 9001-sistem kvaliteta u dizajnu-razvoju, proizvodnji, ugradnji

i servisiranju,

ISO 9002-sistem kvaliteta- model obezbeenja kvaliteta u proizvodnji i ugradnji,

ISO 9003-sistem kvaliteta-model za obezbeenje kvaliteta u zavrnoj kontroli i ispitivanju, ISO 9004-elementi upravljanja kvalitetom i elementi kvaliteta-

uputstvo.

Naa zemlja je usvojila svoje standarde u skladu sa ovim pod imenom JUS ISO. Radi jednostavnijeg funkcionisanja i meusobnog priznanja sistema testiranja, sertifikacije i registracije organizacija, EU je

kreirala seriju standarda EN 45000. Ovim standardima se definiu: kriterijumi za testiranje, spesificifikaciju i registraciju firmi i stvaraju

uslovi za meusobno priznavanje dokumenata.


16

Sistem kvaliteta obuhvata sledee faze (spirala kvaliteta): - marketing i istraivanje trita, - izrada projekta, - nabavka, - planiranje i razvoj procesa, - proizvodnja, - kontrolisanje, ispitivanje i proveravanje, - pakovanje i skladitenje, - prodaja i distribucija, - ugradnja i putanje u pogon, - tehnika pomo i odravannje, - uklanjanje proizvoda posle korienja.

ISO 9000 serija standarda utvruje kako se moe uspostaviti, dokumentovati i odrati efikasan sistem kvaliteta koji e dokazati kupcima sposobnost organizacije da zadovolji njihove zahteve za

kvalitetnim proizvodima i uslugama. Da bi neka organizacija mogla da

plasira svoje proizvode/usluge u zemlje EU neophodno je da ispuni

sledei uslov: mora posedovati registrovan i proveren sistem kvaliteta prema seriji standarda ISO 9000. Treba napomenuti, da e ubudue jedini nain opstanka i poslovanja svake znaajnije organizacije, biti organizovanost prema seriji standarda ISO 9000.

Standardi pruaju osnovu za sistem obezbeivanja kvaliteta koja obuhvata sve faze poslovnog procesa, od konstatacije neke potrebe,

odnosno elja, do zadovoljenja potreba, oekivanja i zahteva korisnika.

Sistem upravljanja kvalitetom se dopunjava drugim sistemima

upravljanja (zatita ivotne sredine, bezbednost i zatita na radu, sigurnost podataka i informacija,...) i prerasta u integrisani sistem upravljanja, koji je

instrument za ukupno poslovanje organizacije (slika 1.2).


17

Slika 1.2. Integrisani sistem upravljanja [9]

Standard BSI OHSAS 18001:1999 se odnosi na upravljanje u

kompanijama na takav nain, da se obezbedi to efikasnija zatita i bezbednost na radu( Occupational Health and Safety Management

System).

1.4.1.2. STANDARDI SERIJE ISO 14000

Upravljanje zatitom ivotne sredine eko-menadment prema standardima ISO 14000 je upravljenje organizovanim ljudskim

aktivnostima (u preduzeima i drugim organizacijama) radi smanjivanja negativnih uticaja na ivotnu sredinu. Upravljanje atitom ivotne sredine se ne moe posmatrati odvojeno od upravljanja kvalitetom. Osnovna svrha standardizacija ISO 14000 je da promovie efektivnije upravljanje ivotnom sredinom u preduzeima u konceptu odrivog razvoja.Odrivi razvoj je generalno usmerenje, tenja da se pored smanjenja siromatva, odnosno izbalansiranog razvoja i potronje ostvari prosperitet oveanstva bez zapostavljanja potreba sadanjih generacija, ali uz istovremeno ouvanje prirodnih bogastava nae planete za budue generacije.


18

Dobro upravljanje u oblasti ivotne sredine, kao deo okvira efikasnog/dobrog upravljanja, dobija sve vie na znaaju. Sve vei broj kompanija primenjuje razliite instrumente upravljanja zatitom ivotne sredine (EMS, EMAS, LCA i dr., to im omoguava utede energije i minimiziranje koliine nastalog otpada i rasutog materijala, ime se ostvaruje vea konkurentnost. ISO 14000 je serija meunarodnih , dobrovoljnih standarda u oblasti upravljanja ivotnom sredinom, koji se odnose na potrebe organizacija u celom svetu, stvaraju i zajedniki okvir za reavanje pitanja u oblasti ivotne sredine. Standardi su razvijani sa ciljem da uvere potroae, proizvoae, vlade i druge organizacije da su u aktivnostima i poizvodima partnera u trgovini uzeta u obzir pitanja ivotne sredine. Serija ISO 14000 standarda odnosi se na sledee aspekte upravljanja ivotnom sredinom:

Sistemi upravljanja ivotnom sredinom (EMS); Ekoloka revizija i Relevantna istraivanja (EA&RI); Ekoloke nalepnice i deklaracije (EL); Procena ekolokih performansi (EPE); Procena ivotnog ciklusa (LCA); i Termini i definicije (T&D).

Oekuje se da e se instrumenti za upravljanje ivotnom sredinom koji su ovde pobrojani najvie korisiti na nivou kompanija za proizvodnju i usluge. Meutim, mnogi od njih mogu da se koriste, i koriste se, u dravnim i meudravnim agencijama, asocijacijama, i nevladinim organizacijama..

Sistemi upravljanja ivotnom sredinom (EMS) su uvedeni kao pomo proizvodnim kompanijama i drugim organizacijama u njihovim naporima da na sistematian i efikasan nain upravljaju uticajima na ivotnu sredinu koji su pod njihovom kontrolom.


19

Slika 1. 3.Ciklus unapreenja prema ISO 14000[4 ]

iroko korieni meunarodni standardi za EMS su sledei: ISO 14001; EMS Specifikacija sa smernicama za upotrebu

lansirana je 1996. godine kao osnovni standard u okviru standarda serije

ISO 14000 o ivotnoj sredini. Osnovne karakteristike ovog standarda su sledee: to je dobrovoljni standard koji se, kao i u sluaju standarda kvaliteta i ostalih standarda, nadgleda preko nacionalnih organizacija za

standarde, vaei u celom svetu i primenjiv na svaku organizaciju koja ima sopstvenu funkciju i upravu (npr. proizvodne kompanije, usluge kao

to su hoteli ili garae, ali isto tako i policijske stanice, optine, univerziteti, itd.).

EMAS, ema ekonomskog upravljanja i revizije (Eco-management and Auditing Scheme) usvojena je od strane vlada i

organizacija za standardizaciju zemalja lanica Evropske Unije, i otvorena za uee svim kompanijama od 1995. godine; izmenjena je 2000. godine. Ta ema je u veini pitanja slina standardu ISO 14001, osim to zahteva tampanu izjavu o ekolokim performansama, dok ISO 14001 zahteva samo da se politika ivotne sredine neke kompanije uini dostupnom javnosti. EMAS se primenjuje samo na industrijska

postrojenja i odnosi se na konkretnu lokaciju. Meutim, jedna od izmena koja je usvojena 2001. godine odnosi se na proirenje njene primene i na


20

druge sektore privredne aktivnosti, ukljuujui i organe lokalne uprave. Ima zakonsku osnovu a vai samo u Evropskoj Uniji. Ekoloko obeleavanje (EL) i deklaracije su trino zasnovan i dobrovoljan instrument.On je povezan sa injenicom da potroai u mnogim zemljama postaju svesniji ekolokih i zdravstvenih uticaja raznih proizvoda koje kupuju. Ekoloko obeleavanje ima dva osnovna cilja:

da promovie dizajn, proizvodnju, marketing i korienje roba i usluga iroke potronje koji tokom upotrebe (u ivotnom ciklusu) imaju smanjen uticaj na ivotnu sredinu i

da potroae bolje obavesti o ekolokom kvalitetu roba i usluga, i da im time pomogne pri donoenju odluke o kupovini.

Slika 1.4. Ekoloko obeleavanje u EU [4]

Proizvodi koji zadovoljavaju ekoloke kriterijume stiu pravo da koriste specifian logo na svom pakovanju. Taj logo (npr. zeleni cvet u EU Okvir, okrugli peat u Slovakoj, ili labud u Norvekoj) marketinki je instrument koji potroau pokazuje da dotini proizvod ima visoke ekoloke performanse. Ekoloko obeleavanje se zasniva na primeni LCA, koja je neophodna za poreenje i rangiranje ekolokih uticaja vie razliitih proizvoda, kako bi se oznaka dodelila onim proizvodima sa najboljim ekolokim performansama. S ciljem da se sprovede usklaivanje kriterijuma u oblasti ivotne sredine u njenoj strukturi jedinstvenog trita, EU je uspostavila sopstveni sistem za ekoloko obeleavanje zasnovan na LCA (1992). EU takoe planira da potroaima obezbedi bolju informisanost o uticaju proizvoda na ivotnu sredinu.

Da bi se obezbedila pouzdanost obeleavanja neophodno je ustanoviti formalne aranmane, ukljuujui i mehanizme. Sisteme


21

stavljanja obeleja obino osmiljavaju i njima upravljaju vlade ili institucije koje objedinjavaju vie zainteresovanih strana (na meunarodnom i dravnom nivou); na primer, oni definiu kriterijume, vre procenu prijava, daju nalepnice i nadgledaju ispunjavanje zahteva. EL se zatim moe primeniti na svakom nivou: meunarodnom (npr. EU oznaka, Norveki labud), nacionalnom (npr. Plavi aneo u Nemakoj), ili na nivou kompanije (npr. vedski Anglamark).(Slika 1.5 i 1.6)

Slika 1.5. Program "Nordic Swan"( Norveki labud) koji je upotrebi u u Finskoj u vedskoj i Danskoj[4]

Slika 1.6. Nemaki Eco-label - "Der Blaue Engel" ( Nemaki plavi aneo)[4]

Ekoloko obeleavanje pozitivno utie na razvoj trita jer podstie istraivanje i razvoj inovativnih, istih tehnologija. Ukljuivanjem raznih zainteresovanih strana (ukljuujui potroae), ono stvara jednu odgovarajuu platformu za uticaj na proizvodne procese i osmiljavanje ekolokih kriterijuma za grupe proizvoda. Jo jedna korist od ekolokog obeleavanja je da ono doprisnosi irenju ekoloke svesti. U praksi postoje mnogobrojne ekoloke oznake koje nisu zatiene i koje se slobodno koriste, i dovode do zabune kod potroaa. Proizvodnja i korienje svakog proizvoda stvara uticaje na ivotnu sredinu u celom ivotnom ciklusu proizvoda, poev od eksploatacije osnovnih sirovina do kraja ivotnog ciklusa proizvoda i odlaganja ostataka nakon korienja. U okviru LCA, analizira se svaka faza u


22

ivotnom ciklusu nekog proizvoda, jer svaka faza ima drugaije uticaje na ivotnu sredinu sa razliitim stepenom ozbiljnosti. Drugim reima, cilj analize LCA jeste da odgovori na osnovno pitanje: koji proizvodi su bolji

sa stanovita ivotne sredine, odnosno koji imaju manje ili nikakve uticaje na ivotnu sredinu.

1.4.2. HACCP SISTEM

HACCP je sastavni preventivni pristup identifikaciji rizika u

postupanju sa hranom, a koji prua jasne metode utvrivanja naina kontrole tih rizika. Razvijen je kao deo sistema upravljanja zdravstvenom

ispravnou namirnica, sa ciljem prevencije rizika i spreavanja irenja bolesti koje se prenose hranom:

H Hazard (opasnost)

A Analysis (analiza )

C Critical (kritina ) C Control (kontrolna )

P Point ( taka ). HACCP sistem se primenjuje na kompletan lanac hrane, od

proizvodnje sirovina do finalnog proizvoda, t.j. od uzgoja , berbe, prerade,

proizvodnje, transporta i distribucije, do pripreme i konzumiranja u

ugostiteljskim objektima. Odnosi se na sve organizacije koje se bave

hranom, ukljuujui : -proizvoae primarnih poljoprivrednih proizvoda, -prehrambenu industriju,

-transport poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda,

-proizvoae ambalae, -trgovinu,

-organizacije koje se bave pripremom i dostavom hrane i

-restorane i hotele.

Prednosti za fabrike koje imaju uveden HACCP sistem su sledee: a) vii standard kvaliteta u prehrambenoj industriji, b)zadovoljenje pravnih propisa o zdravstvenoj ispravnosti namirnica, c) smanjenje broja

sluajeva trovanja hranom i pritubi potroaa, d)smanjenje rasipanja materijala i proizvoda usled kvarenja namirnica, e) poveanje zadovoljstva potroaa/kupaca, f) nadgledanje rada i kontrolnih paramatara na licu mesta, g )mogunost identifikacije i otklanjanja postojeih i predvienih opasnosti i rizika, h) preduzimanje korektivnih mera pre nastanka ozbiljinih problema, i) ukljuivanje zaposlenih u organizaciji u brigu o zdravstvenoj sigurnosti proizvoda, j) vea


23

pouzdanost ispravnosti proizvoda, k) nadopunjavanje sastava upravljanja

kvalitetom (na primer ISO 9001), l) sposobnost prihvatanja uvedenih

promena (na primer : napredak u primeni nove opreme, poboljanja u proizvoda i dr.).

1.4.3. NACIONALNI STANDARDI

Nacionalni standardi su standardi dostupni javnosti, koje je

usvojilo nacionalno telo za standardizaciju.Odluka o osnivanju Instituta

za standardizaciju Srbije(ISS), sa seditem u Beogradu je doneta shodno zakonu o standardizaciji i Zakonu o Vladi, a objavljena je u Slubenom glasniku Republike Srbije.Institut je pravni sledbenik Zavoda za

standardizaciju(2006-2003), Saveznog zavoda za standardizaciju (2003-

1978), Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju (1978-1962), i Savezne

koimisije za standardizaciju(1962-1946).

Delatnost Instituta obuhvata poslove u vezi sa donoenjem srpskih standarda i srodnih dokumenata, kao i druge poslove koji su povezani sa

standardima i standardizacijom, odnosno obavlja sledee poslove: 1) donosi, razvija, preispituje, menja, dopunjuje i povlai srpske standarde i srodne dokumente;

2) obezbeuje usaglaenost srpskih standarda i srodnih dokumenata sa evropskim i meunarodnim standardima i srodnim dokumentima;

3) vodi registar srpskih standarda i srodnih dokumenata,

obuhvatajui sve faze razvoja; 4) uestvuje u izradi i preispitivanju evropskih i meunarodnih standarda i srodnih dokumenata koje donose evropske i meunarodne organizacije za standardizaciju u oblastima za koje postoje potrebe i

interesi Republike Srbije, a za koje se oekuje preispitivanje ili donoenje srpskih standarda i srodnih dokumenata; 5) sarauje sa evropskim i meunarodnim organizacijama za standardizaciju i nacionalnim telima za standardizaciju zemalja potpisnica

odgovarajuih sporazuma iz oblasti standardizacije; 6) izvrava druge zadatke u skladu sa obavezama iz meunarodnih ugovora u oblasti standardizacije koji obavezuju Republiku Srbiju;

7) obezbeuje dostupnost javnosti srpskih standarda, srodnih dokumenata, publikacija, kao i standarda i publikacija odgovarajuih evropskih i meunarodnih organizacija i drugih zemalja i vri njihovu prodaju;

8) daje osnovu za izradu tehnikih propisa;


24

9) priprema programe i godinje planove donoenja srpskih standarda;

10) deluje kao informacioni centar, u skladu sa zahtevima

predvienim odgovarajuim meunarodnim sporazumima i obavezama koje proizilaze iz lanstva u odgovarajuim evropskim i meunarodnim organizacijama za standardizaciju;

11) predstavlja i zastupa interese Republike Srbije u oblasti

standardizacije u evropskim i meunarodnim organizacijama za standardizaciju, kao i u njihovim telima;

12) odobrava upotrebu znaka usaglaenosti sa srpskim standardima i srodnim dokumentima u skladu sa svojim pravilima;

13) promovie primenu srpskih standarda i srodnih dokumenata i 14) obavlja i druge poslove iz oblasti standardizacije .

Reenjem o oznaavanju standarda i srodnih dokumenata u Republici Srbiji, se utvruje da se standardi i srodni dokumenti koje donosi Institut za standardizaciju Srbije, tj. srpski standardi i srodni

dokumenti oznaavaju oznakom koja poinje skraenicom SRPS.Takoe, saglasno vaeim propisima se utvruje da e skraenica SCS u oznaci postojeih srpsko-crnogorskih standarda i srodnih dokumenata, kao i skraenica JUS u oznaci postojeih jugoslovenskih standarda i srodnih dokumenata, biti zamenjena skraenicom SRPS najkasnije na dan njihove revizije. Skraenica SRPS predstavlja skup slova koji ine prva tri slova rei srpski (ili srpska) i prvog slova rei standard (ili standardizacija). Institut je lan sledeih meunarodnih i evropskih organizacija za standardizaciju:

1) Meunarodne organizacije za standardizaciju (ISO, International Organization for Standardization),

2) Meunarodne elektrotehnike komisije (IEC, International Electrotechnical Commission),

3) Evropskog komiteta za standardizaciju (CEN, Comit Europen

de Normalisation) i

4) Evropskog komiteta za standardizaciju u oblasti elektrotehnike

(CENELEC, Comit Europen de Normalisation Electrotechnique).

Imajui u vidu ukupan broj evropskih standarda koji se moraju preuzeti(sada oko 17000, a u narednim godinama taj broj e se uveati) i period u kojem ih treba preuzeti( na primer do 2012 godine), treba

oekivati da e se u naoj zemlji u budunosti evropski standardi preuzimati preteno metodom pretampavanja( mogue i metodom proglaavanja), da bi se svake godine moglo preuzeti izmeu tri i etiri


25

hiljade standarda i srodnih dokumenata. Pri tome treba imati u vidu da

zemlje punopravni lanovi CEN-a i CENELEC-a (tj. Zemlje lanice Evropske unije i EFTA) imaju obavezu da svaki evropski standard ( ija oznaka poinje skraenicom EN, koja potie od francuskog termina Europen Norm (evropski standard), obavezno preuzmu kao svoje

nacionalne standarde, sa identinim tekstom (na primer, kao standardi DIN EN u Nemakoj, BSI EN u Velikoj Britaniji, SIST EN u Sloveniji).

1.4.4. DEKLARACIJA ROBE, OZNAKE ZA KVALITET,

GEOGRAFSKA OZNAKA POREKLA I

ZATITNI ZNAK

Deklaracija podrazumeva sve pisane oznake, trgovaku oznaku, naziv marke, zatitni znak, naziv i adresu proizvoaa, naziv i adresu sedita uvoznika odnosno zemlju porekla ako se proizvod uvozi, naziv i adresu pravnog i fizikog lica koja proizvod stavlja u promet, propisane toksikoloke i ekoloke oznake i uputstvo za korienje kada je to potrebno radi pravilnog korienja. Deklaracija se stavlja na ambalau u obliku nalepnica ili privesnica ili na sam predmet opte upotrebe, a podaci na deklaraciji moraju biti vidljivi i trajni.

Za pojedine vrste predmeta opte upotrebe vaeim pravilnikom su propisani dodatni podaci koje deklaracija mora da sadri..

Deklaracija za prehrambene proizvode, shodno pravilnicima o

kvalitetu, mora da sadri: 1. naziv proizvoda i njegovo trgovako ime (ako ga proizvod ima), 2. naziv i sedite proizvoaa, 3. datum proizvodnje i rok upotrebe ili podatak upotrebljivo do, 4. neto koliinu (masa ili zapremina) proizvoda, 5. osnovne sastojke proizvoda (prema opadajuem redosledu

upotrebljenih koliina), 6. funkcionalnu grupu upotrebljenih aditiva i njihov naziv ili

brojanu oznaku aditiva, 7. uslove skladitenja i 8. druge podatke od interesa za potroae.

Kod konfekcijskih proizvoda se mora oznaiti sirovinski sastav meterijala od koje je proizvod izraen. Oznake za kvalitet mogu biti prikazane na razne naine : brojevima, ispisanim reima, oznakom sastava robe i dr., a njihova primena zavisi od vrste robe.Najee se pojavljuju sledee oznake :


26

-roba izuzetno dobrog kvaliteta ( extra klasa) ,

-roba dobrog kvaliteta ( I, prva klasa) ,

-roba srednjeg kvaliteta ( II, druga klasa) i

-roba slabijeg kvaliteta (III, trea klasa).

Geografska oznaka porekla je pravo kojim se tite oznake porekla i geografske oznake kojima se obeleavaju proizvodi koje fizika ili pravna lica proizvode na odreenom geografskom podruju. Oznaka porekla je geografski naziv zemlje, regiona ili mesta

kojim se oznaava proizvod koji iz njih potie i iji su kvalitet i posebna svojstva iskljuivo ili preteno uslovljeni geografskom sredinom koja obuhvata prirodne i ljudske faktore i ija se proizvodnja, prerada ili dorada odvijaju na odreenom ogranienom podruju. Oznaka porekla predstavlja i naziv koji nije administrativni geografski naziv odreene zemlje, regiona ili mesta, a koji je dugom upotrebom u prometu postao

opte poznat. Oznake porekla koje nisu registrovane u skladu sa vaeim zakonskim propisima uivaju zatitu kao geografske oznake. Geografska oznaka je geografski naziv koji se upotrebljava da

oznai da odreeni proizvod potie iz odreene zemlje, regiona ili mesta. Geografske oznake porekla upotrebljavaju se za obeleavanje prirodnih, poljoprivrednih, zanatskih i industrijskih proizvoda i proizvoda domae radinosti. Geografsku oznaku porekla mogu koristiti samo lica koja su

kao ovlaeni korisnici te geografske oznake porekla upisana u odgovarajui registar. Ovlaeni korisnik geografske oznake porekla ima pravo da koristi geografsku oznaku porekla za obeleavanje proizvoda na koji se ta oznaka odnosi. Pravo obuhvata i upotrebu geografske oznake porekla na

sredstvima za pakovanje, katalozima, prospektima, oglasima i drugim

oblicima ponuda, uputstvima, fakturama, korespodenciji i drugim

oblicima poslovne dokumentacije, kao i uvoz i izvoz proizvoda sa tom

geografskom oznakom porekla. Ovlaeni korisnik geografske oznake porekla ima pravo da svim licima koja nisu upisana kao ovlaeni korisnici zabrani korienje geografskog naziva zatienog odreenom geografskom oznakom porekla, ak i ako taj geografski naziv predstavlja njegovo ime, deo firme ili ranije registrovani ig. Povredom geografske oznake porekla smatra se svako neovlaeno korienje geografske oznake porekla od strane bilo kog uesnika u prometu. Zakonom o igovima ureuju se nain sticanja i zatita prava na znak u prometu robe, odnosno usluga. ig je pravo kojima se titi znak koji u prometu slui za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizikog


27

ili pravnog lica od iste ili sline robe, odnosno usluga drugog fizikog ili pravnog lica.

ig moe biti individualni ili kolektivni. Kolektivni ig imaju pravo da koriste vie lica za obeleavanje svoje robe, odnosno usluga u prometu. Korisnik kolektivnog iga ima pravo da koristi taj ig samo na nain predvien optim aktom o kolektivnom igu. igom ne smatraju se peat, tambilj i punc ( slubeni znak za obeleavanje dragocenih metala, mera i sl.).

igom se titi znak koji slui za razlikovanje robe, odnosno usluga u prometu, koji se moe grafiki predstaviti. Znak se moe sastojati na primer od rei, slogana, slova, brojeva, slika, crtea, rasporeda boja, trodimenzionalnih oblika, kombinacija tih znakova, kao i od muzikih fraza koje se mogu grafiki prikazati. Nosilac iga ima iskljuivo pravo da znak zatien igom koristi za obeleavanje robe, odnosno usluga na koje se taj znak odnosi i da drugim licima zabrani da isti ili slian znak neovlaeno koriste za obeleavanje iste ili sline robe, odnosno usluga. Pravo obuhvata i upotrebu znaka zatienog igom na sredstvima za pakovanje, katalozima, prospektima, oglasima i drugim oblicima ponude,

na uputstvima, fakturama, u korespondenciji i u drugim oblicima

poslovne dokumentacije, kao i na uvezenoj robi, odnosno uslugama.

Povredom iga ili prava smatra se svako neovlaeno korienje zatienog znaka od strane bilo kog uesnika u prometu, neovlaeno raspolaganje zatienim znakom, kao i podraavanje zatienog znaka. Veina zemalja danas priznaje da je intelektualna svojina zatitni znakovi, patenti, dizajn, autorska prava- zaista svojina u pravom smislu rei, i samim tim vlasnicima, se priznaje pravo na takvu imovinu.Drugo, pojam robe sa markom, se znatno proirio i danas obuhvata i usluge i druge manje opipljive vrste ponuda.Marke usluga

danas uglavnom uivaju ista zakonska prava , kao i marke proizvoda. Po britanskim zakonu o zatitnim znakovima iz 1994, zatitni znak se definie kao bilo kakav znak koji moe da se predstavi grafiki i napravi razliku izmeu dobara ili usluga drugog preduzea. Zatitni znak moe da sadri rei (ukljuujui lina imena), crtee, slova, brojeve, ili oblik robe ili njene ambalae. Dok se u praksi zatitni znakovi uglavnom sastoje od jedne ili vie rei, logotipa, etiketa ili kombinacije ovih elemenata, takoe mogu da sadre sledee: slogane, oblike, zvukove, mirise i fiziki izgled samog proizvoda.


28

Zatitni znak ima tri funkcije : -da napravi razliku izmeu robe ili usluga jednog i robe ili usluga drugog preduzea, -da nagovesti izvor ili poreklo robe ili usluga,

-da ukae na dosledan kvalitet robe ili usluga. Registracijom vlasnik stie iskljuiva prava na zatitni znak robe ili usluga koje prua. Tako vlasnik sudskim putem moe spreiti neovlaenu upotrebu svog zatitnog znaka. Pravilna upotreba zatitnih znakova obuhvata sledee : -kad god se pojavi u tekstu, zatieno ime treba da se razlikuje od ostalih rei tako to e se , na primer, pisati velikim slovima, kurzivom, masnim slovima, drugaijom bojom ili izmeu navodnika, -iza zatitnih znakova uvek treba da stoji i generiki naziv proizvoda ili usluge- na primer, ,,Xerox

,, kopir aparati,

-zatitni znakovi treba da se upotrebljavaju kao pridevi, a ne kao imenice i glagoli,

-zatitni znakovi uvek treba da se piu na isti nain i u istom formatu,

-vlasnik treba da obavesti javnost da polae pravo na dati zatitni znak tako to e koristiti simbol TM (TM) trade mark ako znak nije registrovan, odnosno R u krugu, ( ), ako jeste. Takoe se preporuuje da se u pisani tekst ubaci komentar da je ,,X ( registrovan) zatitni znak kompanije Y.

1.4.5. OZNAKE NA PROIZVODIMA

Na proizvodima se mogu nalaziti razliite oznake, a kada je u pitanju rukovanje i transport opasnim materijama, oznake su uzete prema

preporukama Evropske federacije za pakovanje (EPF-European

Packaging Federation). Radi se o listicama za pravilno rukovanje robom,

odnosno o razliitim bezbedonosnim simbolima. Takoe postoje listice za opasne materije u transportu, koje se postavljaju na ambalau svakog proizvoda i na transportno vozilo (transportni simboli).

Postoji veliki broj razliitih oznaka, pri emu e u ovom poglavlju biti navedene samo neke od njih (oznake koje ukazuju da

odreeni proizvodi zadovoljavaju specifikacije programa za tednju energije, oznaka koja ukazuje da proizvoa, distributer ili uvoznik garantuje da se u oznaenom pakovanju, u proseku nalazi koliina koja je nominalno naznaena na pakovanju, ekoloke oznake na proizvodima (EL), CE znak, bar-kod i dr.


29

1.4.5.1. CE OZNAAVANJE

CE znak je obavezna vidljiva oznaka na proizvodu za koji postoji

direktiva.To nije oznaka porekla, niti znak kvaliteta i referenca ka

standardu.CE oznaka ne sme da se postavlja na proizvode koji nisu

obuhvaeni direktivama novog pristupa.Direktive novog pristupa zabranjuju postavljanje oznaka scinih CE oznaci koje mogu dovesti u zabunu kupca. Nove Evropske direktive (usklaivanje tehnikih normativnih dokumenata i tehnikog zakonodavstva) postavljaju temeljne sigurnosne zahteve koji moraju biti zadovoljeni kako bi se proizvodi

slobodno distribuirali unutar Evropske unije. One zamenjuju nacionalnu

regulativu i postavljaju nova pravila za organizacije koje distribuiraju

proizvode u Evropsku uniju, otvarajui mogunost slobodnog trinog delovanja na tom velikom tritu [26]. Njime se pokazuje da proizvod zadovoljava sve temeljne zahteve

donesene pojedinom direktivom i odgovarajuim usklaenim evropskim normama, odnosno potvruju da je potovana procedura za sertifikaciju usaglaenosti sa odgovarajuom direktivom.

Slika1.7.Izgled CE znaka[37]

Proizvodom sa CE znakom i izjavom dobavljaa moe se trgovati u svakoj zemlji lanici EU. Proizvod koji ispunjava temeljne zahteve CE znakom oznaava proizvoa ili njegov zakonski predstavnik u EU koji su tada za taj proizvod i odgovorni.

CE znak ne zamenjuje druge znakove i nije usmeren prema

korisniku, nego prema nadzornim organima ili institucijama za nadzor

trita u zemljama EU. CE oznaka mora da bude postavljena na sledee proizvode: -sve nove proizvode bez obzira da li su proizvedeni u dravama lanicama EU ili treim zemljama, -sve koriene proizvode, proizvode iz druge ruke uvezene iz treih zemalja i


30

-sutinski modifikovane proizvode obuhvaene direktivama novog pristupa, tako da se mogu smatrati novim proizvodima.

1.4.5.2. EAN SISTEM OZNAAVANJA

EAN sistem je jedinstven meunarodni sistem ifriranja, simbolizacije i identifikacije. Nastao je kao evropski sistem (European

Article Numbering - Evropsko numerisanje artikala), ali je ubrzo

prihvataen od strane mnogih zemalja irom sveta. Predstavnici proizvoaa i distributera dvanaest evropskih zemalja 1974. godine formirali su Savet sa ciljem da ispita mogunost razvoja jednoobraznog i standardnog sistema numerisanja za Evropu, slinog sistemu UPC koji je vec bio u funkciji u SAD i Kanadi. Kao rezultat toga,

1977. godine, stvorena je asocijacija European Article Numbering kao

neprofitna meunarodna asocijacija sa Generalnim sekretarijatom, sa seditem u Briselu. Baziran na jednom od najprihvaenijih metoda automatske identifikacije, razvio je standarde ija primena predstavlja bitan element automatizacije poslovanja i efikasne komunikacije izmeu razliitih poslovnih partnera na nacionalnom i meunarodnom nivou. Sainjavaju ga multisektorski standardi za jedinstvenu nedvosmislenu identifikaciju

proizvoda (potroakih, zbirnih, transportnih pakovanja), usluga i lokacija. Osnovni cilj EAN-a je razvoj globalnog, multisektorskog

standarda za identifikaciju proizvoda, usluga i lokacija radi obezbeenja zajednikog jezika u meunarodnoj trgovini. EAN sistem je prvobitno formiran sa ciljem stvaranja jedinstvenog

identifikacionog sistema. Svaki objekat oznaavanja - predmet, usluga ili lokacija primenom ovog sistema dobija jedinstvenu, oveku itljivu oznaku - EAN ifru i njegovu mainski itljivu interpretaciju u vidu bar koda. Optikim oitavanjem koda ( prelaskom snopa svetlosti preko pruga) koje se zasniva na razlici u refleksiji svetlosti svetlih i tamnih zona

simbola, vri se automatska identifikacija oznaenog objekta ime je obezbeen ulaz u bazu podataka raunara gde se nalaze sve bitne informacije o tom objektu.

EAN oznaka je jedinstvena u svetu i njeno pravilno korienje onemoguuje dodelu iste oznake razliitim objektima, a time i zabunu i probleme koji bi u tom sluaju nastali. Iako je, na poetku, sistem bio osmiljen da se koristi za numerisanje, simbolizaciju i identifikaciju artikala ( prvenstveno za potrebe trgovine i proizvodnje), njegova primena


31

se vremenom izuzetno irila. Danas je gotovo nemogue nai oblast gde se sistem ne moe primeniti. Struktura EAN koda je standardna : sastoji se od grupe brojeva

koji sadre podatak o: zemlji porekla robe, proizvoau i samom proizvodu. U standardnom EAN 13 kodu, pored 12 brojeva ,trinaesti broj

je kontrolni broj. EAN 8 je bar kod koji ima iste standarde kao EAN 13,

samo umesto 13 ima 8 oznaka i njegov je kapacitet u EAN sistemu

ogranien s idejnim reenjem ambalae budueg proizvoda, jer on se dodeljuje proizvodima koji su tako mali da na njih fiziki ne moe da stane EAN 13.

EAN/UCC-13 struktura bar koda (12 + 1) Kontrolni broj

N1 N2 N3 N4 N5 N6 N7 N8 N9 N10 N11 N12 N13

Slika1.8. Primer EAN bar koda u prirodnoj veliini. Dimenzije EAN bar koda ( mm) [24]

Oblasti primene EAN sistema su praktino neograniene. Prednosti njegove primene u razvijenom svetu uveliko se koriste u


32

trgovini, proizvodnji, transportu, zdravstvu, skladitenju, bankarstvu kao i u mnogim drugim delatnostima i pojedinanim poslovima.

1.4.5.3. BEZBEDNOSNI SIMBOLI

Da bi se potroaima ukazalo na bezbednost pri upotrebi tetnih i opasnih proizvoda, postoji niz simbola i upozorenja koji ukazuju na

bezbedno i pravilno korienje takvih proizvoda..[21]. Na slikama 1.9-1.20 su prikazani najvaniji bezbedonosni simboli.

Slika1.9. Obrnuti epsilon

Ovaj simbol se nalazi na sprej bocama i znai da je oznaavanje u skladu sa zahtevima. To su proizvodi koji se moraju koristiti oprezno, zato to su npr. zapaljivi i slino.

Slika1.10. Zapaljivo

Ovaj simbol se nalazi na proizvodima koji su zapaljivi ili visoko zapaljivi.

Uobiajen na bocama za lakove, boje i sl. Iznad ovog simbola se esto nalaze i oznake: F - visoko zapaljivo,

F+ - ekstremno zapaljivo i

O - oksidirajue, oslobaa veliku toplotu u dodiru sa drugim upstancama.

Slika1.11. Andrejev krst

Ovaj simbol se nalazi na proizvodima klasifikovanim kao tetnim ili da mogu delovati iritirajue. To su obino lakovi koji su tetni po zdravlje. Iznad ovog simbola se esto nalaze i oznake: Xn - tetno, opasno i Xi iritantno.


33

Slika1.12. Mrtvaka glava

Oznaka za veoma rizine i otrovne proizvode. Iznad ovog simbola se esto nalaze i oznake: T - visoko toksino i T+ - jako toksino.

Slika1.13. Ekplozivno

Ovaj simbol sa nevedenom rei "explosive" oznaava supstance koje mogu eksplodirati pod uticajem plamena ili trenja.

Slika1.14. Korozivno

Ovaj simbol oznaava supstance koje mogu unititi organske materije u dodiru sa njima.

Slika1.15. Opasno za ivotnu sredinu

Ovaj simbol oznaava supstance koje su tetne za ivotnu okolinu.

.

Slika1.16. Ozonski nekodljivo


34

Proizvodi oznaeni ovim simbolom (sprej boce) su punjene gasom koji je nekodljiv za ivotnu sredinu. Obino se za rasprivanje koristi butan i zato se na tim proizvodima obino nalazi i simbol "zapaljivo", to znai da se mora koristiti sa datim preporukama.

Slika1.17. Opipljivo upozorenje

Da bi slepe osobe uoili tetnost i opasnost upotrebe nekog proizvoda, evropska je direktiva da se takvi prozvodi oznae ovim simbolom. To je trougao veliine oko 18 mm, ispupen da bi ga slepa osoba osetila pod prstima.

Slika1.18. Zatitni/sigurnosni ep

Proizvodi koji imaju razne rizike po zdravlje ako se ne koriste ispravno,

npr. od strane dece, imaju zatitni ep koji obezbeuje da se proizvod moe koristiti tek nakon ispravnog otvaranja epa.

Slika 1.19. Pre upotrebe promukati

Ovaj simbol znai da oznaeni proizvod treba pre upotrebe promukati da bi se razbio stvoreni talog i uravnoteila njegova gustina (boje, lakovi i sl.).

Izgled listice za materije sa izraenim radioaktivnim i otrovnim osobinama i za radioaktivne materije III grupe su prikazani na slici 1.20.


35

a) b)

Slika1.20. Izgled listice za materije sa izraenim radioaktivnim i otrovnim osobinama (a) i za radioaktivne materije III grupe(b)

Da bi se istakli njihova vanost i znaenje, takvi simboli su po pravilu vei od ostalih, nalaze se jedan pored drugog i to je mogue vie udaljeni od ostalog teksta i ilustracija na etiketi/ambalai.

1.4.5 .4. INTERNACIONALNI ENERGY STAR PROGRAM

Globalno otopljavanje i drugi globalni problemi ivotne sredine su u bliskoj vezi sa korienjem energije. Poslednjih godina se odigralo drastino poveanje potronje energije u razvijenim zemljama.U takvim okolnostima, krajem 1995. godine, pokrenut je internacionalni ENERGY

STAR program baziran na dogovoru Japana i SAD. To je bio skup

kriterijuma za smanjenje potronje energije kod kancelarijske opreme sa prvenstvenim ciljem ouvanja ivotne sredine. Kasnije su i druge zemlje ( Australija, Novi Zeland, Tajvan i Kanada) podrale i pristupile ovom programu, a takoe i zemlje EU.

Slika1.21.Internacionalni ENERGY STAR program[37]

Na tritu se ovaj program manifestuje tako to ENERGY STAR oznaka na proizvodima ukazuje da ti proizvodi zadovoljavaju

specifikacije programa za tednju energije i da se time, bez obzira na njihovu cenu, potroaima ukae na prednosti takvih proizvoda u odnosu


36

na ouvanje ivotne sredine sa stanovita tednje energije. Oznaka se moe nalaziti na proizvodu, ambalai ili pripadajuoj dokumentaciji.

Potroai su podravanjem ovog programa u situaciji da direktno utiu na ouvanje ivotne sredine i da ostvare znaajne utede u trokovima za energiju, a proizvoai, veletrgovci i prodavci su stimulisani da na osnovu toga vie proizvode i prodaju takve proizvode i znaajnije rade na njihovoj promociji. Danas su pored prvobitno utvrenih kriterijuma za kancelarijsku opremu, specificirani kriterijumi i za neke druge grupe proizvoda: bela tehnika, oprema za kunu klimatizaciju, audio-video tehnika i kancelarijska oprema .Samo najbolji

aparati u svojoj klasi dobijaju znak "Energetske zvezdice".

Prema Zakonu Evropske unije, svi novi elektrini ureaji i aparati za domainstvo, koji se na tritu Evropske unije prodaju, iznajmljuju ili kupuju, moraju imati oznaku energetskog razreda, koja pokazuje

prosenu potronju elektrine energije pri korienju ureaja i aparata.Da bi se ureaji za domainstvo prodavali u zemljama lanicama Evropske unije, ak i katalozi za naruivanje potom, oglasi na Internetu i pratea dokumentacija proizvoaa moraju da sadre ove informacije. Bez obzira na injenicu to zakonska regulativa u naoj zemlji ne zahteva da pomenuti proizvodi imaju oznake energetskog razreda, veina proizvoda na naem tritu ima ove oznake.

Na slici 1.22 je prikazan izgled nalepnice za oznaavanje energetskog razreda aparata za domainstvo.

Slika 1.22. Nalepnica za oznaavanje energetskog razreda aparata za domainstvo[43]


37

Skala energetskih razreda prikazana je strelicama sa slovnim

oznakama od "A " do "G" , pri emu su strelice razliite duine i boje.Energetski razred "A" je oznaen strelicom zelene boje, koja je i

najkraa.Dua strelica znai i veu potronju energije.Energetski razred "G"

oznaava ureaj sa najveom potronjom energije, odnosno najmanje energetski efikasan ureaj.

1.4.5.5 SIMBOL "e"

Simbol "e" na proizvodima oznaava da proizvoa, distributer ili uvoznik garantuje da se u oznaenom pakovanju, u proseku nalazi koliina koja je nominalno naznaena na pakovanju. Ovaj simbol je prvenstveno ustanovljen za nesmetan protok roba izmeu zemalja lanica EU, a kasnije je poeo da se primenjuje i u drugim zemljama. Simbol "e" se po pravilu nalazi u istoj liniji sa oznakom nominalne koliine( primer: 250g ).

Slika1.23. Izgled "e" simbola[37]

1.5. AMBALAA I PAKOVANJE 1.5.1. FUNKCIJA I PODELA AMBALAE

Naziv ambalaa potie od francuske rei amballage to znai pakovanje, upakivanje, pribor za pakovanje, a paket(fr. paquet, ital.

pacchetto, nem. pack) predstavlja sveanj , robu sloenu i zavijenu u hartiju, kutiju i dr. Ambalaa je sredstvo koje prihvata proizvod i titi ga do upotrebe.Pakovanje je tehnoloki proces stavljanja proizvoda u ambalau. Pakovanje je zavrna faza proizvodnje i ima za cilj, pored ostalog, da omogui finalnom proizvodu laku, pouzdaniju i sigurniju manipulaciju, skladitenje i transport do kupca.Pakovanje je tehnoloki proces postavljanja proizvoda u ambalau. Praeno je operacijama kao to su : priprema, razdeoba, odmeravanje proizvoda, podeavanje odnosa komponenta, razlivanje, ubacivanje, zatvaranje ambalae, obeleavanje jedininih pakovanja, zbirno pakovanje, etiketiranje i paletizacija.


38

Ciklus pakovanja je sloen proces i obuhvata sledee osnovne procese :

-prihvat pomonih materijala, ambalanih materijala i ambalae, njihovo pravilno skladitenje i pripremu za liniju pakovanja,

- priprema proizvoda za postavljanje u ambalau, -izvoenje niza operacija na liniji pakovanja i -rad na sprovoenju unutranjeg transporta, skladitenje gotovih

proizvoda, pakovanje proizvoda u transportnu ambalau na palete i u kontejnere namenjenje za transport vozom, brodom, kamionima i

avionom.

Pakovanje moe biti runo, mainsko, poluautomatsko, automatsko, diskontinuirano i kontinuirano, a tip pakovanja zavisi od

koliine proizvoda i ekonominosti samog procesa pakovanja. Pakovanje prehrambenih proizvoda se moe izvoditi kao :

-pakovanje proizvoda pri atmosferskim uslovima,

-pakovanje proizvoda sa odstranjivanjem vazduha iz ambalae i sadraja(vakuumsko pakovanje),

-pakovanje proizvoda sa zatitnim gasovima i -aseptino pakovanje , koje se primenjuje kod prehrambenih i

farmaceutskih proizvoda.

Ambalaa ima sledee osnovne funkcije : -da prihvati proizvod, bez njegovog rasipanja ,

-da titi proizvod od spoljanjeg uticaja, -da je lepo oblikovana , i da svojim dizajnom i estetskim izgledom

pomae prodaju proizvoda, -da prilagodi i prezentira proizvod prema uslovima trita, standardu potroaa, obiajima i navikama naroda, -da je jednostavna i praktina u primeni, -da je ekonomina, -da se uklapa u savremeni automatizovani proces proizvodnje,

-da odgovara svim propisima :sanitarnim, pravnim, i trgovakim, -da prua sve informacije o proizvodu kao i nainu njegove upotrebe,

-da ima datum i rok upotrebe sadraja, -da je na deklaraciji oznaena masa proizvoda i cena, ako se to zahteva.

Primarna funkcija ambalae namirnica, tj. zatita proizvoda na njenom putu od izvora do potroaa, ne sme se preputati sluaju. Ambalaa je zbog svoje prirode i funkcije neodvojivi deo proizvoda. Prvi zahtev vezan za ambalau je da ni u jednom pogledu ne dovodi u


39

opasnost zdravlje potroaa. To je posebno vano za ambalau koja dolazi u neposredan kontakt s namirnicama. , a upravo ambalaa postaje vitalan i neodvojiv deo proizvoda. Zbog te vanosti, u veini zemalja postoje opseni zakoni koji se odnose na ambalau, posebno stoga da bi se potroai zatitili od hrane loeg kvaliteta i promenjenih svojstava. Zatitna funkcija ambalae podrazumeva : a) zatitu od mehanikih sila (naprezanje vertikalnih sila, naprezanje horizontalnih sila i naprezanje od udaraca) i b) zatitu od klimatskih uslova (spoljanji i unutranji klimatski uslovi, svetlost, korozija, delovanje insekata i glodara).

Ambalaa mora biti tako konstruisana da u okviru svoje upotrebne funkcije omogui: lako otvaranje, pripremu robe za upotrebu , uzimanje potrebne koliine robe bez rasipanja i ponovno zatvaranje ambalae , ukupno estetsko delovanje ambalae i robe u njoj i upotreba ispranjene ambalae. Podela ambalae se moe izvriti prema : -vrsti ambalanih materijala, -odnosu ambalae na upakovani proizvod, -trajnosti i vrednosti ambalae, -funkciji ambalae u prometu, -mestu transporta ambalae , -upotrebi sredstava za transport,

-nameni i

-obliku.

Za izradu ambalae koriste se razliiti materijali: papir, metal, drvo, staklo, tekstil, plastika, aluminijumska folija, plastina folija i dr. Takoe, ambalaa moe biti od kombinacije razliitih materijala (kompleksna ambalaa). Pri ambalairanju pojedinih vrsta robe koriste se i neki drugi pomoni materijali (kao trake i sl.) ijom primenom se dobijaju buntovi ili bale.

Ambalaa se prema vrsti ambalanih materijala deli na sledee grupe:

- papirna i kartonska ambalaa, - drvena ambalaa, - metalna abalaa, - staklena ambalaa, - tekstilna ambalaa, - plastina ambalaa, - keramika ambalaa, - kompleksna (vieslojna) ambalaa i


40

- pomoni materijalli za pakovanje. Podela ambalae u odnosu prema sadraju se moe izvriti na :

-primarnu (neodvojivu) ambalau, koja je u stalnom dodiru sa sadrajem i

-sekundarnu (odvojivu) ambalau koja se koristi za skladitenje i transport.

Podela ambalae prema vrednosti se vri na : -krupnu (investicijsku) ambalau, koja je trajnosti vee od 12

meseci i pripada osnovnim sredstvima ,

-sitnu ambalau, koja ima isti tretman kao i sitan inventar. Ambalaa se prema trajnosti i nainu upotrebe deli na sledee grupe :

-povratnu ambalau koja se moe koristiti vie puta za pakovanje istih ili slinih sadraja (boce, kontejneri , transportna ambalaa), -nepovratnu ambalau koja se koristi samo jednom, a nakon odbacivanja se moe koristiti kao sekundarna sirovina (kartonske kutije, kutije od valovite lepenke, kompleksna ambalaa) Prema nameni ambalaa se deli na sledee grupe :

- ambalaa za prehrambene i konditorske proizvode, - ambalaa za tekstilnu robu, - ambalaa za farmaceutske proizvode , - ambalaa za hemijsku industriju, - ambalaa za metalopreraivaku industriju, - ambalaa za industriju obue i - transportna ambalaa od valovitog kartona.

Ambalaa se prema obliku deli na sledee grupe : kese, sanduci, vree, kutije, limenke, kante,boce, baloni,tube, folije, tegle, burad i dr. Prema mestu transporta upakovanih sadraja, ambalaa se deli na :

-kontinentalnu i

-prekomorsku ambalau. Podela ambalae prema funkciji u prometu se vri na sledei nain:

-prodajna ambalaa i -zbirna ambalaa , -transportna ambalaa.

Prodajna ambalaa je u sutini primarna (neodvojiva). Zbirna ambalaa objedinjuje vie jedinica primarne ambalae , a transportna ambalaa objedinjuje vie jedinica zbirne ili prodajne ambalae. Prodajna ambalaa se koristi kod pakovanja robe iroke potronje i ona prezentuje


41

robu potencijalnom kupcu.Na njoj se moraju nai podaci o sastavu i svojstvima robe u svakoj prodajnoj jedinici i bar-kod, a njena uloga je da

titi robu i garantuje odreenu koliinu i kvalitet robe u predvienom roku.

Zbirna ambalaa slui za pakovanje veeg broja prodajne ambalae.Zbirna ambalaa se moe posmatrati i kao prodajna, jer se u prodaji vrlo esto nalazi uz prodajnu. Transportna ambalaa slui za zajedniko pakovanje vie jedinica prodajne ili zbirne ambalae. Njena uloga je da zatiti robu od oteenja prilikom transporta, skladitenja i manipulacije, a njen izgled nije presudan za prodaju, imajui u vidu da najee ne dolazi u kontakt sa potroaima. Podela ambalae prema upotrebi sradstava za transport , se moe izvriti na ambalau koja se koristi za transport roba : kamionima i hladnjaama, vozom, brodom i avionom. Proizvodnja ambalae se vri u sledeim segmentima : -proizvodnja valovitog(talasastog) papira i kartona odnosno

ambalae od papira i kartona, -proizvodnja ambalae od plastike, -proizvodnja ambalae od upljeg stakla, -proizvodnja ambalae od drva, -proizvodnja ambalae od lakih metala i -proizvodnja ambalae od elika. Kriterijumi koji su od relevantnog znaaja pri odluivanju da li e se neki materijal koristiti za izradu ambalae , se mogu svrstati u sledee grupe : -tehnika svojstva (zavisno od vrste ambalae: fizika, hemijska i mehanika), -spoljni izgled (estetska komponenta, dizajn),

-sposobnost zatite (vreme za koje ambalaa moe da uva proizvod),

-funkcionalnost ambalae (lako zatvaranje i otvaranje, da je povratna ili da se lako unitava), -mogunost konstantne izrade ambalae (da postiji siroviona za duu proizvodnju) i -cena ambalae. Ambalaa za jedan proizvod ne moe biti reenje zauvek, a najpouzdaniji izbor ambalae je na osnovu propisa, standarda ili ugovora. Estetska prihvatljivost ambalae ne zavisi samo od vrhunskog dizajna, nego i od vrste materijala koji se koristi za izradu ambalae.


42

1.5.2. MATERIJALI ZA IZRADU AMBALAE

Razvojni put ambalanih materijala i ambalae kao i pakovanja prehrambenih i drugih proizvoda je vrlo dug. Osnovni cilj je uvek bio isti,

da pripremjene i konzervisane proizvode sa nepromenjenim svojstvima,

kao i proizvode u sveem , osuenom, pothlaenom i smrznutom stanju ouva za dui period. Vaniji (najei) materijali za izradu ambalae su lim, staklo, papir, plastine mase i drvena ambalaa. Za izradu papirne ambalae koriste se obian, specijalni i natron papir, talasasti karton i vieslojni karton. Za izradu metalne ambalae koriste se razliiti metali i legure. Ova vrsta ambalae ima izvanredne fizike osobine, a nedostatak nekih je nedovoljna hemijska otpornost, podlonost koroziji, vea masa i cena u odnosu na papirnu, drvenu, plastinu i tekstilnu ambalau. Za izradu drvene ambala

knjiga tehnologija i poznavanje robe

Documents