��

bank

arst

vo �

- �

����

sa savetovanja

KREDITNI DERIVATI

Na decembarskom savetovanju, održanom na Paliću, u organizaciji Udruženja banaka Srbije "Godišnji račun za 2008." Marija Mitić je imala izlaganje na temu "Postupci za izradu finansijskih izveštaja za 2008. godinu u svetlu nove podzakonske regulative".U prošlom broju prezentiran je deo tog izlaganja "Računovodstvo finansijskih derivata a u ovom "Kreditni derivati".

Marija Mitić*

* Specijalista za finansijsko izveštavanje Udruženja banaka Srbije

��

bank

arst

vo �

- �

����

Kreditni derivati su instrumenti koji su se pojavili 1993-94. godine i deo su tržišta finansijskih derivata.

Kreditni derivati su ugovori koji prenose definisane kreditne rizike u kreditnom proizvodu ili u grupi kreditnih proizvoda na partnera u derivatnom ugovoru. Partner u derivatnom ugovoru može biti učesnik na tržištu ili na tržište kapitala kroz proces sekjuritizacije. Kreditni proizvod može da bude izloženost sadržana u kreditnoj aktivi kao što je kredit ili generički kreditni rizik kao što je rizik od stečaja nekog subjekta. Kada se rizici i nagrada proporcionalno rizicima transferišu na partnera, partner uzima poziciju virtuelnog ili sintetičnog držaoca kreditne aktive.

Partner u kreditnom derivatnom proizvodu kupuje izloženost riziku tj. sintetično kupuje izloženost prema subjektu čijim rizikom se trguje putem kreditnog derivatnog proizvoda. Trgovina kreditnim derivatima omogućava da se trguje generičnim kreditnim rizikom subjekta, bez trgovine kreditnom aktivom kao što su kredit ili obveznica. S obzirom na to da sintetičko tržište nema ograničenja ili zabrana koje važe za tržišta novčanih obveznica ili kredita, kreditni derivati su postali alternativni paralelni instrument trgovine koji je povezan sa vrednošću firme - slično akcijama i obveznicama.

Uz mehanizam sekjuritizacije1, kreditni derivati su ušli u red investicionih proizvoda. Tako, investitori mogu da investiraju u note povezane sa kreditima i pribave kreditnu izloženost prema subjektu ili grupi subjekata. Sekjuritizacija povezana sa kreditnim derivatima dala je robni karakter kreditnom riziku.

Kreditni derivati i sekjuritizacija

Sekjuritizacija je sredstvo kojim se finansijska aktiva kao što su potraživanja pretvaraju u utržive hartije od vrednosti i koje se nude investitorima, obično sa kreditnim pojačivačima. Kao generički proces sekjuritizacija se odnosi na sam proces pretvaranja nečeg što nije utrživa hartija od vrednosti u utrživu hartiju od vrednosti.

Sekjuritizacija aktive i kreditni derivati su kontradiktorni, ali se koriste kao uzajamno komplementarni pojmovi. Sekjuritizacija aktive dovodi do transfera aktive, naročito kada rizike zadržava originator u formi kreditnih pojačivača. U slučaju kreditnih derivata, međutim, nema transfera aktive, već postoji samo transfer rizika. Sekjuritizacija dovodi do stvaranja likvidnosti, dok kreditni derivati za kupca zaštite ne znače prenos sredstava.

Sekjuritizacija i kreditni derivati su stvorili sintetičku sekjuritizaciju, koja se može shvatiti kao sekjuritizacija kreditnog derivata, to jest, konverzija kreditnog derivata u utržive hartije od vrednosti. Sintetička sekjuritizacija je omogućila šire korišćenje i dalekosežne efekte na kreditne derivate, dajući u isto vreme novu fleksibilnost sekjuritizaciji aktive.

Kreditni derivati su instrumenti koji omogućavaju trgovinu generičnim kreditnim rizikom subjekta, aktivom ili grupom subjekata i grupom aktive. Kreditni rizik je sastavni deo kredita a kredit je sama osnova današnjeg društva. Od država do marginalnog potrošača, svi povećavaju tekuću kupovnu moć na osnovu kredita. Kredit dozvoljava da se troši mnogo više nego što tekući prihod može da podnese. Otuda, kredit je sama osnova potrošnje. Kredit je pokretačka snaga svetske ekonomije.

Kredit je odvajanje od vrednosti danas naspram obećanja vrednosti u budućnosti. Kreditni rizik je rizik da obećanje bude prekršeno. Otuda, kreditni rizik je najznačajniji ekonomski rizik sa kojim se suočava društvo.

Derivati: gradivni osnov kreditnih derivata

Razvoj kreditnih derivata je logičan nastavak stralno rastućeg asortimana derivatne trgovine na tržištu. Koncept derivata se zasniva na ugovoru kojim se transferiše neki rizik ili volatilnost. Ovaj rizik ili volatilnost mogu da se odnose na cenu ili performansu referentne aktive, događaja, tržišne cene ili drugog ekonomskog ili prirodnog fenomena. Takva trgovina rizikom ne znači trgovinu referentnom aktivom. Referenca može da ostane kod nekog

1 Sekjuritizacija je postupak kojim se finansijska sredstva transferišu u hartije od vrednosti.

��

bank

arst

vo �

- �

����

koji je potpuno izvan derivatnog ugovora. Međutim, trgovina derivatima nosi rizike i prihode kao i držanje osnovne aktive ili bar njenog dela. Derivati doprinose potpuno nezavisnoj trgovini rizikom/prihodom aktive. Na primer, trgovina opcijama ili �učersima na akcije može da se odvija potpuno nezavisno od trgovine akcijama.

Kreditni derivati za osnov imaju kreditnu aktivu. Kreditna aktiva je aktiva koju stvara davalac kredita, kao što je kredit koji daje banka ili obveznica koju drži učesnik na tržištu kapitala. Kreditni derivat omogućava odvajanje kredita ili obveznice od rizika neizvršenja (ili više rizika, zavisno od prirode derivata), gde rizik biva prenet na partnera. Partner kupuje rizik očigledno zbog premije a premija predstavlja nagradu partneru.

Prema tome, kreditni derivati omogućavaju da se drži kreditna aktiva, ali da se odbace kreditni rizici iz kreditne aktive i zamene se rizikom partnera ili rizikom sigurnije aktive.

Kreditni derivati su dobili novo značenje kada su pretvoreni u utržive hartije od vrednosti korišćenjem tehnike sekjuritizacije.

Šta je kreditni derivat? - Svaka kreditna aktiva je skup rizika i prihoda: svaka kreditna aktiva se kupuje da se dobije izvestan prihod na aktivu, a verovatnoća da se ne ostvari očekivani prihod predstavlja rizik svojstven kreditnoj aktivi. Kreditna aktiva može u celini ili delimično biti gubitak, što za posledicu ima volatilnost (kolebljivost, nestabilnost) prihoda.

Ugovor o kreditnom derivatu ima za cilj ostvarivanje trgovine nekog rizika ili ukupnog rizika volatilnosti prihoda od kreditne aktive, bez transferisanja osnovne aktive. Na primer, banka A ulazi u kreditni derivat sa bankom B u vezi sa kreditom koji se nalazi u bilansu banke A. Banka B snosi rizik, naravno za proviziju, koji pripada aktivi koju drži banka A.

Definicija kreditnih derivata

Kreditni derivati se mogu definisati kao aranžmani koji omogućavaju jednoj strani (kupcu zaštite ili originatoru) da transferiše, za premiju, definisani kreditni rizik ili celokupan kreditni rizik, obračunat na osnovu uslovne vrednosti referentne aktive, koju može ali ne mora posedovati, na jednoj ili više drugih strana (prodavci zaštite). Kreditni derivati se definišu kao instrumenti kojima se trguje na finansijskim tržištima pomoću kojih se kreditni rizik, sadržan u kreditima, obveznicama ili drugoj rizičnoj aktivi ili tržišnim rizičnim pozicijama transferiše na treće strane koje nastupaju kao takozvani prodavci zaštite. Originalni kreditni odnosi takozvanih kupaca zaštite (strane koje transferišu kreditni rizik) ne menjaju se niti se ponovo zasnivaju u ovom procesu. Kreditni derivati se razlikuju od drugih, tradicionalnih formi transfera kreditnog rizika, kao što su garancije ili davanje kolateralnog obezbeđenja:• Zaključuju po standardizovanim

ugovorima.• Potpadaju pod tekuće tržišno

valorizovanje.• Podležu posebnoj kontroli rizika i

upravljanja.• Ne stvaraju direktno potraživanje prodavca

zaštite od dužnika iz osnovne pozicije.Osnov za transakciju sa kreditnim

derivatom je kreditna aktiva, to jest, aktiva ili ugovor kojim se zasniva odnos kreditora i dužnika. Kreditni derivati obično nisu vezani za konkretnu kreditnu aktivu već se njima trguje po generičnom riziku neizvršenja određenog subjekta. Subjekat čijim rizikom neizvršenja se trguje, naziva se referentni subjekt.

Međutim, kada kreditni derivat nije vezan za generalno neizvršenje referentnog subjekta, već za neizvršenje konkretne aktive ili portfolio aktive, naziva se referentna obligacija, referentna aktiva ili referentni portfolio.

Strana koja želi da transferiše kreditne rizike naziva se kupac zaštite, a strana koja pruža zaštitu od rizika naziva se prodavac zaštite. Kupac zaštite i prodavac zaštite mogu alternativno da se nazivaju prodavac rizika i kupac rizika.

Obzirom da nije neophodno da prodavac

��

bank

arst

vo �

- �

����

zaštite stvarno poseduje referentnu aktivu i da kupac zaštite ne mora da drži referentu aktivu iste vrednosti na koju je ugovor zaključen, kreditni derivati se zaključuju po uslovnoj vrednosti. Premija za zaštitu koju plaća kupac i plaćanje zaštite koje čini prodavac zaštite izračunavaju se u odnosu na ovu vrednost. Iz istog razloga, ročnost kreditnog derivata ne mora da se podudara sa kreditnom aktivom.

Premija

Premija je naknada za kupovinu zaštite koju kupac zaštite plaća prodavcu zaštite tokom vremena. Premija se saldira kvartalno, ali po pravilu narasta dnevno.

Premija ne mora da bude konstantna tokom vremena - može da bude sa karakteristikom porasta, znači povećava se posle izvesnog vremena. Ona može da odražava ročnu strukturu kreditnog rizika ili je uslovljena pridržavanjem propisa.

Ročnost

Ročnost je period u kome je derivatni posao na snazi. Rok prestaje istekom vremena ili nastupanjem kreditnog događaja, zavisno šta nastupi ranije. U slučaju portfolio derivata, kreditni događaj kod jednog od dužnika ne mora da dovede do prestanka derivata.

Ročnost kreditnog derivata ne mora da se podudara sa dospećem stvarnih izloženosti kupca zaštite. Međutim, zbog propisa, uslovi za kapitalom nisu primenljivi kada postoji nepodudarnost ročnosti osnovne aktive i kreditnih derivata.

Pošto je derivatni posao usmeren na kreditni rizik, neophodno je definisati kreditni rizik. To se čini definisanjem kreditnih događaja. Kreditni događaji su konkretni događaji posle čijeg nastupanja prodavac zaštite plaća zaštitu kupcu zaštite. Strane mogu da definišu kreditne događaje i obično se sastoje oz jednog ili više kreditnih događaja:• Stečaj (rizik da referentni subjekt ode u

stečaj).• Neplaćanje (rizik da referentni subjekt ne

izvrši plaćanje po jednoj od svojih obaveza kao što su obveznica ili kredit).

• Neizvršenje obligacije (rizik da referentni subjekt ne izvrši bilo koju od svojih obligacija).

• Ubrzanje obligacija (rizik da obligacija referentnog subjekta bude ubrzana tj. da obveznica bude proglašena za odmah dospelu i plativu posle neizvršenja).

• Repudijacija/moratorijum (rizik da referentni subjekt ili država objave moratorijum nad obligacijom referentnog subjekta).Premija je iznos koji kupac zaštite plaća

prodavcu zaštite tokom trajanja kreditnog derivata. Ako ne nastupi kreditni događaj, tokom trajanja posla, kupac zaštite plaća premiju a istekom vremena posao je prestao. Ako nastupi kreditni događaj, prodavac zaštite plaća kupcu zaštite i posao prestaje bez čekanja na istek roka posla. Plaćanja zaštite ili plaćanja kreditnog događaja predstavljaju ono što prodavac zaštite mora da plati kupcu zaštite ako nastupi kreditni događaj. Plaćanje zaštite je paritetna vrednost plus narasla kamata (koja se izračunava na uslovnu vrednost) referentne aktive ili razlika između takve paritetne vrednosti plus narasla kamata i tržišna vrednost referentne aktive posle kreditnog događaja. U prvom slučaju, kupac zaštite isporučuje referentu aktivu prodavcu zaštite (nazvana fizičko saldiranje) a u drugom slučaju nema transfera kreditne aktive (nazvano novčano saldiranje) jer prodavac zaštite samo kompenzuje kupca zaštite za gubitke koje snosi zbog kreditnog događaja.

Prema tome, plaćanja zaštite nisu povezana sa stvarnim gubicima koje snosi kupac zaštite.

U slučaju da su uslovi zaključeni između strana predvideli fizičko saldiranje, kupac zaštite moraće da isporuči obligaciju u neizvršenju referentnog subjekta.

Drugim rečima, prodavac zaštite je preuzeo rizik i nagradu od dužnika a da nije stvarno kreditirao dužnika. Dužnik je sada sintetička aktiva2 prodavca zaštite jer je derivatnim ugovorom kupac zaštite sintetički zamenio izloženost prema dužniku izloženošću prema partneru i prodavac zaštite ima sintetički

2 Sintetička aktiva je izvedena (virtuelna) aktiva

��

bank

arst

vo �

- �

����

stvorenu novu aktivu, naime, izloženost prema dužniku.

Kreditni derivatni poslovi pružaju novu mogućnost sintetičkog stvaranja aktive - bez stvarnog stvaranja portfolija ili kreditiranja. Umesto davanja kredita, virtualno se može stvoriti ista pozicija sintetičkom prodajom zaštite. Kreditna aktiva stvorena na taj način naziva se sintetičkom ili nefundiranom aktivom.

Motivacija kupca zaštite je lako razumljiva - on želi da transferiše rizik držanja izloženosti, bez transferisanja aktive. Primarno pitanje se postavlja prodavcu zaštite: zašto on želi da pruži zaštitu za nešto što nikad stvarno nije stvorio?

Odgovor se nalazi u sledećim primerima:1. Kreditni derivati omogućuju bankama

specijalizovanim u svojim segmentima da diversifikuju svoje kreditne rizike bez potrebe da stvarno kreiraju aktivu. Banke, bez transferisanja svog portfolija ili smanjenja koncentracije svog portfolija mogu da kupe rizike jedna od druge poslovima kreditnih derivata. Banke su diversifikovale svoje rizike, i svoje prihode, jer provizije koje ostvaruju derivatnim ugovorom su prihod od portfolija koji drži druga banka.

2. Kreditni derivati omogućavaju entitetima koji su potpuno izvan bankarskog tržišta da dobiju nagrade i snose rizike bankarske aktive što bi inače bilo isključeno. Učesnik na tržištu kapitala koji kupuje sintetičku hartiju od vrednosti sa ugrađenom derivatnom karakteristikom kreira sebi sintetičku kreditnu aktivu.

Bilateralni poslovi i poslovi tržišta kapitala

Kreditni derivati mogu biti transakcije između dve strane ili transakcija na tržištu kapitala. Bilateralne transakcije između strana ili dilera zaključuju su preko pulta, za razliku od derivata kojima se trguje na berzi. Druga moguća forma kreditnog derivata je ugrađivanje derivata u neki instrument kapitala i ponuda takvog instrumenta na tržištu kapitala.

Najbitnija razlika između poslova na tržištu kapitala i poslova između strana u tome je ko je

partner. Očigledno, partner za kreditni derivat je određena strana i nije moguće zamisliti kreditni derivat u kome je “tržište kapitala” partner. Međutim, transakcije na tržištu kapitala imaju za cilj transfer izloženosti prema instrumentima tržišta kapitala. Kod transakcije na tržištu kapitala, rizik se prvo transferiše sa kupca zaštite, na instituciju sa specijalnom funkcijom koja, sa svoje strane, prenosi rizik na tržište, emitovanjem hartija od vrednosti koje nose ugrađene karakteristike derivata.

Bilateralni derivati su likvidniji, lako se zaključuju i većinom su derivati jednog dužnika. Derivati tržišta kapitala zahtevaju emitovanje hartija od vrednosti investitorima, preko institucije sa specijalnom funkcijom. Uslovi bilateralnih derivata su, najvećim delom, standardizovani i većina od njih koristi dokumentaciju. Uslove transakcija na tržištu kapitala oblikuju zahtevi posla i mnogi od njih odstupaju od standardnih definicija.

Bilateralni poslovi i poslovi na tržištu kapitala razlikuju se, takođe, u pogledu cene - cene iz bilateralnih poslova se zasnivaju na cenama koje se kotiraju za određenog dužnika na tržištu. Rizik se ocenjuje i cenu određuje tržišni mehanizam koji može da prihvati jedan ili više modela za određivanje cena kreditnih derivata. Portfolio dužnika u transakciji na tržištu kapitala je većinom diversifikovan i rizik se procenjuje stepenom diversifikovanosti pula.

Izračunavanje gubitka

Ako nastupi kreditni događaj, prodavac zaštite mora da izvrši plaćanja za kompenzovanje gubitka kupcu zaštite, kao što je slučaj kod standardnih ugovora o osiguranju. Međutim, značajna razlika između standardnog ugovora o osiguranju i kreditnog derivata je u tome što kod derivata nije važno da li je kupac zaštite stvarno pretrpeo gubitak niti je relevantan iznos stvarnog gubitka.

Gubici prodavca zaštite nazivaju se plaćanje po zaštiti.

Izračunavanje gubitka i plaćanja koja se zahtevaju od prodavca zaštite deo su “saldiranja”. Jasno, gubici prodavca zaštite zavisiće od metoda saldiranja - fizički ili u novcu. Kada su uslovi saldiranja u novcu,

��

bank

arst

vo �

- �

����

ugovor će predvideti način izračunavanja gubitaka. Ovde, gubitak predstavlja razliku između paritetne vrednosti referente aktive (to jest, uslovne vrednosti, plus narasla kamata prema uslovima kredita), umanjenu za fer vrednost na dan valorizovanja. Po pravilu, referentna aktiva nema određene tržišne vrednosti i zato se metod izračunavanja fer vrednosti određuje odredbama ugovora.

Isti značaj, kao određivanje metoda valorizovanja, ima određivanje datuma valorizovanja. Obično se dozvoljava period između stvarnog datuma nastupanja događaja neizvršenja i datuma valorizacije. Cilj je da se izbegne refleksna reakcija tržišnih vrednosti i da dođe do racionalnijeg određivanja cene kreditne aktive u neizvršenju.

Izračunavanje gubitaka se ne zahteva kod vrste derivata koji se naziva binarni svop ili svop fiksne naknade kod kojih se od prodavca zaštite zahteva da plati određeni iznos kupcu zaštite, nezvisno od stvarnih gubitaka ili valorizacije.

Prag rizika ili materijalni gubitak

Ugovori o kreditnom derivatu mogu nekad da predvide prag rizika do koga gubitke snosi kupac zaštite i da se zahtev prema prodavcu zaštite može podneti tek kada gubitak pređe taj prag. Ovo se naziva i odredba o materijalnom gubitku, podrazumevajući da se samo materijalni gubici mogu transferisati na prodavca zaštite. Adekvatniji izraz je rizik prvog gubitka - gde rizik prvog gubitka do određenog iznosa nosi kupac zaštite i samo se gubici iznad iznosa prvog gubitka mogu transferisati na prodavca zaštite.

Novčano i fizičko saldiranje

Saldiranje nastaje kada nastupi kreditni događaj. Uslovi saldiranja mogu da budu novčano ili fizičko saldiranje. U slučaju novčanog saldiranja prodavac

zaštite plaća kupcu zaštite a referentna aktiva ostaje kod kupca zaštite. U slučaju fizičkog saldiranja kupac zaštite fizički isporučuje, to jest, transferiše aktivu referentnog subjekta koja odgovara definiciji isporučiva obligacija i njemu se isplati po paritetu isporučene aktive, uz ograničenje, svakako, na uslovnu glavnicu transakcije. Koncept isporučive obligacije kod kreditnih derivata je kritičan jer derivat nije nužno povezan sa određenim kreditom ili obveznicom. Budući da je transakcija povezana sa generičnim rizikom neizvršenja, kupac zaštite može da isporuči bilo koju od aktiva u neizvršenju referentnog subjekta. Međutim, da bi se sprečila isporuka kapitala ili drugih neizvesnih hartija od vrednosti, dokumenta transakcije obično preciziraju karakteristike “isporučivih” obligacija.

U slučaju fizičkog saldiranja, javlja se transfer referentne obligacije na prodavca zaštite po nastupanju neizvršenja i posle toga naplatu po aktivi u neizvršenju sprovodi prodavac zaštite, u nadi da će moći da pokrije nešto od svojih gubitaka ako povraćeni iznos prelazi tržišnu vrednost koja je mogla biti procenjena u slučaju novčanog saldiranja. Ovo očekivanje je sasvim logično, jer kotacije

��

bank

arst

vo �

- �

����

u slučaju novčanog saldiranja daju potencijalni kupci aktive u neizvršenju, koji se takođe nadaju da ostvare profit kupujući aktivu u neizvršenju. Fizičko saldiranje je češće kada je partner banka ili finansijski posrednik koji mogu da drže i preuzimaju aktivu u neizvršenju u procesu stečaja ili rešiti aktivu u neizvršenju. Najčešći metod saldiranja između strana u bilateralnim poslovima jeste fizičko saldiranje, mada je tržište počelo postpeno da preferira novčano saldiranje ili trgovinu sa fiksnom naknadom.

Kreditni derivati i garancije

Tradicionalni ugovor o garanciji predviđa plaćanje garanta kreditoru u slučaju neizvršenja dužnika. Kreditni derivati, naročito svopovi kreditnog neizvršenja, mogu da imaju sličnost sa tradicionalnim garancijama. Međutim, sličnost se gubi na polju neizvršenja.

Kao prvo, kod tradicionalne garancije namera garanta je da zaštiti kreditora od gubitka i stavlja ga u paritet sa onim što bi primio da originalni dužnik nije došao u

neizvršenje. Tako, plaćanja garanta dospevaju samo:• Kada glavni dužnik bude u neizvršenju.• U stepenu gubitka ili štete koju je pretrpeo

kreditor.Svopovi kreditnih neizvršenja, na drugoj

strani, nisu ograničeni na “neizvršenje” kao takvo već generalno idu šire da pokriju događaje kao što su stečaj, reprogram, restrukturiranje, itd.

Pored toga, u slučaju svopova kreditnih neizvršenja, plaćanja koja prodavac zaštite treba da izvrši mogu biti unapred utvrđeni iznos ili se može zasnivati na valorizovanju, što može ali ne mora da bude jednako šteti koju je pretrpeo kupac zaštite.

Druga značajna razlika leži u činjenici da je garancija uvek trostrani ugovor - garant, dužnik i kreditor su strane u ugovoru o garanciji. Svopovi kreditnog neizvršenja, na drugoj strani, isključivo su ugovor između kupca i prodavca zaštite i dužnik ne mora da ima saznanja o tom ugovoru.

��

bank

arst

vo �

- �

����

Razlika između tradicionalnih garancija i kreditnih derivata

Svop kreditnog neizvršenja Finansijska garancija

Priroda ugovora Ugovor po kome prodavac zaštite plaća unapred utvrđene iznose kupcu zaštite kod nastupanja određenih događaja. U dikciji ugovornog prava, to nije nezavisan ugovor, niti ugovor o garanciji, niti obeštećenje.

Ugovor po kome garant plaća dospele iznose koje treba da plati glavni dužnik ako on to ne učini. U dikciji ugovornog prava, to je ugovor o garanciji.

Strane u ugovoru Prodavac zaštite i kupac zaštite. Nema ugovornog odnosa između dužnika i prodavca zaštite.

Garant (provajder zaštite), korisnik (tražilac zaštite) i glavni dužnik (dužnik). Ugovorni odnos između garanta i dužnika.

Naknada Kupac zaštite plaća određene provizije ili premiju prodavcu zaštite.

Naknada na relaciji garant i glavni dužnik - provizija po garanciji.

Pretpostavka prava prema dužniku

Kod neizvršenja, ukoliko kupac zaštite ne isporuči aktivu prodavcu zaštite, ovaj nema prava prema dužniku.

Ako garant izvrši plaćanje bilo koje sume koju duguje glavni dužnik, on postaje kreditor glavnog dužnika za tako plaćen iznos.

Priroda zaštite Zaštita se daje u pogledu unapred definisanih kreditnih događaja, ne ograničavajući se na neizvršenje.

Zaštita se normalno daje za slučaj neizvršenja glavnog dužnika.

Priroda plaćanja kod neizvršenja

Kada nastupe unapred predviđeni događaji, prodavac zaštite plaća unapred predviđene iznose po kreditnom događaju kupcu zaštite

Kada dođe do neizvršenja glavnog dužnika, očekuje se da korisnik postupi protiv dužnika. Pošto je iscrpeo lekove, korisnik može da podnese zahtev za plaćanje iznosa neizvršenja prema garantu.

Odnos između pružene zaštite i obligacije

Svopovi kreditnog neizvršenja nisu nužno povezani sa postojanjem i stepenom plaćanja obligacija dužnika: dok obligacije mogu biti različite, svop neizvršenja može da se odnosi na različitu aktivu. Uslovni iznos za svop može se takođe razlikovati od stvarne obligacije.

Garancije su nužno povezane sa određenom obligacijom dužnika.

Utrživost Kreditna neizvršenja ugrađena u note povezane sa kreditom su utržive.

Garancije su bilateralni ugovori koji nisu utrživi.

Utvrđivanje cene Cenu svopova kreditnog neizvršenja određuje tržište.

Cena garancije se određuje bilateralno.

Market to market Svop kreditnih neizvršenja se valorizuju prema tržištu.

Garancije se ne valorizuju prema tržištu.

Dokumentacija Standardna dokumentacija koju je razvila Međunarodna asocijacija trgovaca derivatima

Nema standardne dokumentacije.