7/18/2019 Lekcija Pitagora (1)

http://slidepdf.com/reader/full/lekcija-pitagora-1 1/2

PitagoraPitagora (oko 571-496 g.p.n.e.) je rođen na ostrvu Samos, nedaeko od !ieta, a i je svoju "kou osnovao u #rotonu, gradu

$u%noj &taiji, gde su mnogi 'ri i*egi pred naetima Persijanaa. Pitagorejska "koa nije predstavjaa samo mestoiu+avanja iooije i matematike, nego i ajedniu koja je pose*nim praviima uređivaa +itav %ivot njeni +anova.

 Nastanak pitagorejske škole

#rotonu je osnovao morano / reigiono *ratstvo, kome je adatak *io vaspitanje +anova po odredjenim praviima i na+%ivota.Pitagora se *avio muikom i matematikom, ai nije ni"ta apisivao. +enje koje se veuje a Pitagoru i njegovu "kousu ravii tek njegovi nasednii.Pitagorejska "koa nije predstavjaa samo mesto iu+avanja iooije i matematike, nego i

ajedniu koja je pose*nim praviima uredjivaa +itav %ivot njeni +anova. Poje rada Pitagore je *ia matematika, muika,etika, poitika i metaiika.Neke od navika i običaja unutar društvaPitagoreji su se o*a+ii u *eo. 0ii su striktno vegetarijani, mada nisu jei ni sve vrste povra. Smatrai su da ne tre*aostavjati tragove ona u pepeu, da ne tre*a sedeti ne merii...Pitagoreji prvi iva+e %ene i mraka, uva%avaju njiov um i primaju i u *ratstvo.Prijatejstvo je najva%nije i predstavja a nji +ist duovni odnos *e erotske priva+nosti, odnos neoptereen +uno"u.2ru"tvo pitagorejaa se sastajao od dva kruga3 unutra"nji krug su +inii u+iteji i matemati+ari, a spojni u+enii. anoviunutra"njeg kruga, među kojima je *io i sam Pitagora, nisu imai privatno vasni"tvo, morai su *iti vegeterijani i %iveti uajednii.anovi spojnog kruga nisu morai *iti vegeterijani, mogi su imati privatno vasnistvo i stanovai su u vastitim kuama.& mu"kari i %ene su mogi postati +anovi dru"tva.

Pitagorina filozofijaPitagorejska ontologija

 „Monada je počelo svih bića“ (monas, monados = jedinica). Monada je počelo svih brojeva. Zašto? Zato što svi brojevi

 predstavljaj !ombinacij jedinica. "va!i prirodni broj nastaje s!cesivnim dodavanjem jedinica. #dći da s počela

 prirodnih bića brojevi, ili odnosi brojeva), a monada počelo brojeva, monada mora biti i počelo prirodnih bića. $rema tome,

monada je počelo svih bića. Monada je nenastala, nero%ena, nepropadljiva, besmrtna, večna, nera&oriva. $ita'orejci s

monade &amišljali !ao tač!e. Me% istoričarima ilo&oije postoji spor o veličini ovih tača!a. edni tvrde da ove tač!e opšte

nis imale veličin, dr'i da s bile bes!onačno male, do! treći tvrde da s bile !onačno male. *sto ta!o, postoji spor o

 prirodi ovih tača!a. edni istoričari ilo&oije tvrde da s one bile materijalne, do! dr'i tvrde da nis.

+astana!, ro%enje bića !oncipirano je !ao !ombinovanje, tj. sastavljanje, spajanje monada. +jihov nestana! (smrt) &amišlje

 je !ao rastavljanje monada, ili raspadanje na monade. a!o se jedno biće mo-e rastavljati ili raspadati na nje'ove sastavnedelove, a ovi sastavni delovi se dalji mo' rastavljatiraspadati na njihove sastavne delove itd. +a osnov to'a, pita'orejci s

došli do &a!ljč!a da/

 a) mora postojati 'ranica deljivosti, na!on !oje raspadanjerastavljanje više nije mo'će, i

b) monada, bdći jedinica, mora biti jednostavna, dr'im rečima, ne mo-e imati delove ( protivnom ne bi bila jedinica), pa

se !ao ta!va ne mo-e deliti, a samim tim ni sastaviti od neče' dr'o', ni rastaviti na sastavne delove (jer bi oba slčaja

morala imati sastavne delove pa ne bi više bila monada). Monada predstavlja, da!le, 'ranic deljivosti. 0pravo &ato, monad

mora biti večna i mora biti osnova svih prirodnih bića.

1osmos, prema pita'orejs!oj !osmolo'iji, predstavlja bes!onačno mnoštvo stvari !oje se sastoje od bes!onačno' mnoštva

monada (pite'orejci s plralisti). "va!a monada je &asebna jedinica (dis!retna je, tj. odvojena je od dr'e monade). *&me%

tih monada nala&i se pra&nina (!oja ih odvaja jedne od dr'ih 2 !ada ne bi bilo ove pra&nine, sve monade bi sačinjavale

 jedn jedin mas), !oja istovremeno o!r-je monade. $ra&nin pita'orejci shvataj !ao bes!onačn tam.

0rojevi kao po+eaPitagorina iooija se asniva na tome "to gavnu uogu imaju *rojevi jer oni & jesu u osnovi monada.. Ponavanjematematike i *rojeva je kju+ a sananje sveta. 0rojeve tre*a raumeti i kao materiju sveta i kao na+in da se on opi"e.!aterija se u osnovi sastoji od ta+aka, pravi, ravni i geometrijski tea, koji sim*oi+no odgovaraju *rojevima 1,,,4. *ir *rojeva je 18-dekada. Po pitagorejima, sed*eniima Pitagore, ovaj *roj 18 je savr"en *roj. Prikauje se igurom tetraktis

7/18/2019 Lekcija Pitagora (1)

http://slidepdf.com/reader/full/lekcija-pitagora-1 2/2

njemu se krije tajna kosmosa. kupan *ir ta+aka u tetraktisu je deset. igura tetraktisa je savr"ena jer je *eskrajna, mo%ese produ%iti u nedoged tj. ima dimeniju aperiona.

Pitagoreji su poaii od određeni svoji prakti+ni i teorijski uvida,i to ponajprije od matematike,muike i astronomije.:asu im ve prva akusti+na mjerenja otkria inenađujui skad odnosa "to se mogu *rojno iraiti;npr.odnosa du%ine %ie ivisine tona. matematii su upravo *rojevi i *rojni odnosi ono prvo i najva%nije a posmatranje i prou+avanje svemira veomi *ro vodi do uvida u *rojno mjerjivu pravinost i skad kretanja sera ne*eski tijea.& u svim prakti+nim i judskim iteni+kim deima,umeima vide prisustvo *roja-mere-koi+inskog odnosa kao *itnog.Pitagoreji akju+uju3broj je bitsvega.0rojevi su po+eo prirode3ve+ni i nepromjenjivi.:a su prapo+ea matematike prapo+ea svi stvari.itav je svemirarmonija i *roj.<Sve "to se sponaje ima *roj,jer se *e njega ne mo%e ni"ta ni svatiti ni sponati<.ato je vredno jedinosponati *roj i *rojne odnose.!atemati+ka raionana sponaja postaje tako uor sponaje i nanja uop"te.Po u+enju Pitagore i pitagorejaa, osim ove strane, *rojevi imaju i sim*oi+ku.

:ako je *roj jedan (monada) mogao da sim*oiuje jedinstvo sveta, a *roj dva (dijada) njegove suprotnosti.=P>?@A&BC #?C2@C:C BC2 D&P>:EB>! $E2BC#C $E 0&@ P>?@A&BC #?C2@C:C BC2 >0E #C:E:EF..

!onada- prana+eo svega (iis)2ijada- jedinstvo suprotnosti (*rak):rijada- jedinstvo u rai+itosti (rai+ite generaije, prvorođeni):etrada- +una maniestaija osnovni eemenata- voda, vatra, vadu, emja (sve "to osjeamo +uima)Pitagoreji su *ii poiti+ka, reigijska i inteektuana ajednia. Sam Pitagora *io je neprikosnoven autoritet među svojimu+eniima, takav da su se +ak prenosie egende o njegovoj pou*o%anskoj prirodi. @eigiju pitagorejaa karakterisao jeverovanje u reinkarnaiju. :o na+i da se du"a pose smrti sei u neko drugo teo - drugog +oveka, %ivotinju ii *ijku - avisnpostupanja nekog +oveka u toku %ivota. Pitagoreji su impresionirai jude svog vremena svojom uvereno"u u vastiteprinipe, međuso*nim prijatejstvom i sposo*no"u da deuju kao ajednia, kao i nanjem koje su ju*omorno krii.Pitagorejske pouke #ada ide" na put, nemoj se okretati natrag jer te sede Erinije...Be smejati se grootom.2esniu nemoj oako svakome pru%ati...<ne potiati vatru no%em<, "to je apravo na+io3 ne dra%iti o"trim re+ima onoga koji pamti od gneva; ...<ne ijedati se*i sre<, u smisu3 ne mu+iti samoga se*e %ao"u; ...<ne odati prometnim uiama< kojom irekom je savetovao da se ne sedi mnenje veine, nego da se pristane u mi"jenjeone nekoiine koja je upuena u pravo nanje; ...