lipar_55

8/20/2019 Lipar_55

http://slidepdf.com/reader/full/lipar55 1/200

Липар XVI/ 55 / 2014.

8/20/2019 Lipar_55


Editorial Board

Časlav Nikolić, Assistant Professor, PhDFaculty of Philology and Arts, KragujevacEditor in Chief

Vladimir Polomac, Assistant Professor, PhD

Faculty of Philology and Arts, Kragujevac

Nikola Bubanja, Assistant Professor, PhDFaculty of Philology and Arts, Kragujevac

Jelena Arsenijević, Assistant, PhDFaculty of Philology and Arts, Kragujevac

Radomir Mitrić

prof. Persida Lazarević di Giakomo, Full Professor, PhDТhe G. d’Annunzio University, Pescara, Italia

Jelenka Pandurević, Assistant Professor, PhDFaculty of Philology in Banja Luka, Bosnia and Hercegovina

Svetlana Kalezić, Assistant Professor, PhDFaculty of Philosophy in Nikšić, Montenegro

Ivan Majić, Assistant Professor, PhDFaculty of Philosophy in Zagreb, Croatia

Ostap Slavinski, Assistant Professor, PhDFaculty of Philology, „Ivan Franko“ National University ofLviv, Ukraine

Borjan Janev, Assistant Professor, PhD

University of Plovdiv, Plovdiv, BulgariaEditorial assistant

Bojana VeljovićFaculty of Philology and Arts, Kragujevac

Уредништво

доц. др Часлав НиколићФилолошко-уметнички факултет, Крагујевацодговорни уредник

доц. др Владимир Поломац

Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац

доц. др Никола БубањаФилолошко-уметнички факултет, Крагујевац

Јелена АрсенијевићФилолошко-уметнички факултет, Крагујевац

Радомир Митрић

проф. др Персида Лазаревић ди ЂакомоУниверзитет „Г. д Анунцио“, Пескара, Италија

доц. др Јеленка ПандуревићФилолошки факултет, Босна и Херцеговина

доц. др Светлана КалезићФилозофски факултет, Никшић, Црна Гора

доц. др Иван МајићФилозофски факултет, Загреб, Хрватска

доц. др Остап СлавинскиФилолошки факултет Универзитета „ИванФранко“, Лавов, Украјина

доц. др Борјан Јанев

Пловдивски универзитет, Пловдив, БугарскаСекретар уредништва

Бојана ВељовићФилолошко-уметнички факултет, Крагујевац

Издавање броја 55 часописа Липар финансијски је подржало Министарство културе и информисањаРепублике Србије

8/20/2019 Lipar_55


Универзитет у КрагујевцуUniversity of Kragujevac

Часопис за књижевност, језик, уметност и културуJournal for Literature, Language, Art and Culture

година XV / број 55 / 2014Year XV / Volume 55 / 2014

Приредили: Лела Вујошевић и Часлав НиколићEditors: Lela Vujošević and Časlav Nikolić

8/20/2019 Lipar_55


8/20/2019 Lipar_55


Александра Д. Матић

СЛОВЕНСТВО У РАНОЈ ПОЕЗИЈИ РАСТКА ПЕТРОВИЋА ...... 133

Јелена Ђ. Весковић

ГДЕ ЈЕ ПРОКЛЕТА АВЛИЈА? ....................................................... 149

Ивана Банчевић Пејовић

МАШТА: ЕСТЕТСКА ИЛИ ПОЛИТИЧКА ДИМЕНЗИЈАУМЕТНОСТИ (ОД ВИЛИЈАМА БЛЕЈКА ДО АНРИЈА ЖИРУА ИМАКСА ХЕЈВЕНА) ........................................................................ 159

Никола М. Ђуран

МОГУЋИ АГАМБЕНОВ КОМЕНТАР НА РАЗВОЈ БРИТАНСКЕКЊИЖЕВНОСТИ XX ВЕКА ......................................................... 175

ПРИКАЗИ

Владимир Перић

ФИГУРА ОЦА ................................................................................ 191

8/20/2019 Lipar_55


8/20/2019 Lipar_55


Lipar / Journal for Literature, Language, Art and Culture

7

Лела Вујошевић1

Секретар Центра за научноистраживачки рад

САНУ и Универзитета у Крагујевцу

ОКРУГЛИ СТО АНДРЕЈ МИТРОВИЋ У ИСТОРИЈИ И

КУЛТУРИ 20. ВЕКА

Центар за научноистраживачки рад Српске академије наука и уметности и Универзитета у Крагујевцу организовао је 26. марта 2014.године округли сто под називом Андреј Митровић у историји и култу- ри 20. века. Ова научна манифестација, посвећена обимном, тематскишироком и разноврсном делу истакнутог историчара организована је у Крагујевцу, родном граду Андреја Митровића, непуних годину дананакон што је преминуо. Научна, стручна и културна делатност Ан-дреја Mитровића, вођена током више од пет деценија, не само његовиминтересовањем за историју и историографију, већ и великим бројемтема постављених у интердисциплинарном и интернаучном склопу, као

и његов јавни ангажман, који се преливао и на поље медија и политике,оставио је дубоког трага и представљаће путоказ и инспирацију и занаредне генерације. Желећи не само да оставимо отвореним путевекојима се кретала његова научна мисао и друштвени и уметничкиангажман, већ и да од заборава сачувамо и његову педагошку умешности посвећеност студентима, позвали смо његове некадашње студентеи поштоваоце да обраде неку од тема којима се професор АндрејМитровић бавио. Велики допринос у одабиру учесника скупа пружио јеакадемик Љубомир Максимовић, секретар Одељења историјских наука

САНУ, а његовом списку потенцијалних учесника скупа придодали смои групу професора са Филолошко-уметничког факултета из Крагујевца.Скоро сви позвани учесници одазвали су се позиву, изражавајућивелико задовољство што им је пружена прилика да говоре о научномстваралаштву свог омиљеног професора.

Академик Андреј Митровић је у свом родном граду у Центру занаучноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу вршиодужност начелника Одсека за историју и археологију у првим годинарада Центра (од оснивања 1992. до 1996. године). У том својству је 1995.године организовао циклус предавања „Прекретнице у новијој српскојисторији“, а наредне године штампан је истоимени зборник, којим језапочета едиција библиотеке „Лицеум“. У закључку текста под називом

1 [email protected]

8/20/2019 Lipar_55


8/20/2019 Lipar_55



9

ном опусу, као и о културном и јавном ангажману академика АндрејаМитровића:

„Имам захвалну дужност да у име САНУ поздравим учеснике данашњегнаучног скупа, који је посвећен Андреју Митровићу и његовом месту у

историји и култури 20. века.

Др Андреј Митровић, универзитетски професор из области савремене општеисторије и члан САНУ био је један од наших врхунских историчара, чијирезултати представљају изузетно научно дело које заузима посебно место у српској историографији. Научно опредељење професора Митровићапроизашло је из његове посвећености савременој историји. Многи изборикоје је налазио у нашим и страним архивама омогућили су му да проникне у често недовољно осветљене тематске просторе 20. века. Отворио је многетеме из области политичке, економске и друштвене историје, а међуњима посебно место заузима Први светски рат, у коме је дао заокруженуслику о напорима војске и народа Србије у току ратних година. Митровић

је оставио велики број научних радова. Лепо је проучио проблематикумеђународних односа између два светска рата. Храбро је ушао и у мањепроучавану економску област. Драгоцене су његове књиге: Југославијака Конференцији мира 1919–1920 и Време нетрпељивих . Посебно требаистражи његову књигу Продор на Балкан. Србија у плановима Немачке и

Аустроугарске 1908–1919 , која улази у ред најзначајнијих дела савремене

српске науке. У њој је убедљиво показао да у основи политичких односавеликих сила на Балкану леже њихови економски интереси. РезултатиМитровићевог научног рада су, међутим, много шири од оних које доносеспоменута дела. Многе историографске теме, али исто тако и методолошке,привлачиле су његову пажњу. Професор Митровић је, уз то, био и истакнуталичност у јавности, присутан у медијима, чија се реч радо и пажљивослушала. Верујем да ће овај данашњи научни скуп не само подсетити наМитровићево драгоцено дело, него и да ће подстаћи младе научнике дага својим радом надограђују.

Желим вам пуно успеха у раду.“

У наставку свог говора, академик Димитрије Стефановић пренео је и „Сећање на академика професора Андреја Митровића“, које је за-бележио протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, професор Бого-словског факултета Универзитета у Београду, о свом некадашњем про-фесору:

„Имали смо 18–19 година у рану јесен 1974. године када смо као студенти

историје на Филозофском факултету у Београду први пут слушалипредавања професора Андреја Митровића. У згради Капетан Мишиногздања, а потом у те јесени новоотвореној, садашњој згради Филозофскогфакултета, уводио нас је у тајне историчара истраживача, тумачио нам је основе методологије науке којој смо се посветили. Био је то „Увод уисторијске студије“. Професор је говорио веома јасним, за нас почетнике

8/20/2019 Lipar_55


Липар / Часопис за књижевност, језик, уметност и културу

Лела Вујошевић

10

разумљивим, али истовремено и сасвим прецизним језиком. Имао јеосећај за сваку изговорену реч са професорске катедре, а ми смо слушали,примали и богатили се.

Касније, на трећој и четвртој години студија, код професора Андреја

Митровића слушали смо „Општу историју новог века“. Слушаоница напетом спрату увек пуна, не само студената, већ и људи са стране, који судолазили да чују, како су говорили, „златоустог предавача“. Оно чиме нас

је изненадио презентујући нововековну европску историју, јесте његововиђење сложених и контроверзних историјских токова кроз уметност.Настојао је да, посебно на вежбама, кроз анализу уметничких дела, кажебитне истине о епохи у којој су она настала. Сваки сусрет са историчаремпо вокацији, увек је и сусрет са његовим делом, пре свега. У то времепојавило се његово дело Време нетрпељивих , прави куризиотет у науци,струци, публицистици.

Као свршени студенти радо смо се виђали са нашим професором, који је увек пленио срдачношћу, разговорљивошћу, ерудицијом, племенитимтоном родитељског казивања својим млађим колегама, којима се ваздапоносио као својим бившим студентима. Витешки је чашћавао, ма коликода нас је било присутно.

Свагда нам драги наставник остаје у незаборавном сећању као узорнинаучник, педагог, васпитач, родитељ који нас је упућивао не само у струку,

већ и у живот, и охрабривао нас да истрајемо у савлађивању незнања,неукуса, примитивизма.“

Радни део скупа „Андреј Митровић у историји и култури 20.века“ био је подељен у три тематске целине:

1. Историјско сећање и културни идентитет:

– Академик Љубодраг Димић, САНУ: „Андреј Митровић – наш са-

временик“;– Проф. др Слободан Марковић, Факултет политичких наука, Бе-оград: „Андреј Митровић као историчар културе и историчар по-литичких идеја“;– Др Олга Манојловић Пинтар, Институт за новију историју Ср-бије, Београд: „О значењу појмова у делу Андреја Митровића“.

2. Перспективе историографије:

– Др Миле Бјелајац, Институт за новију историју Србије, Београд:„Непролазне вредности у делима из циклуса Србија и Балкан1908–1918“;– Проф. др Милан Ристовић, Филозофски факултет, Београд:„Ergaenzungswirschaftsraum у истраживањима Андреја Митро-

8/20/2019 Lipar_55



11

вића: појам, значење и место у немачкој политици на европскомЈугоистоку 1933–1941“;– Др Ранка Гашић, Институт за савремену историју, Београд: „Ме-тодологија историјске науке у делу Андреја Митровића“;–Проф. др Весна Алексић, Институт економских наука, Београд:„Андреј Митровић о значају изучавања економске историје“.

3. Историја и poiesis:

– Проф. др Иван Коларић, Филолошко-уметнички факултет, Кра-гујевац: „Естетички погледи Андреја Митровића“;– Доц. др Душан Живковић, Филолошко-уметнички факултет,Крагујевац: „Општи аспекти мисије Андреја Митровића у науцио књижевности“;– Доц. др Јелена Волић Хелбуш, Филолошко-уметнички факул-тет, Крагујевац: „Андреј Митровић у кули на мору – књижевност упротивречним историјским раздобљима“;– Др Оливер Томић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац:„ Ангажовано и лепо Андреја Митровића – историчар о уметности“

Захваљујемо Министарству културе и информисања РепубликеСрбије које је дало финансијску подршку публиковању тематског броја

Липара, посвећеног академику Андреју Митровићу.

8/20/2019 Lipar_55


8/20/2019 Lipar_55



15

Претходно саопштење930 Митровић А.

93/94:929 Митровић А.

Иван М. Коларић1

Универзитет у КрагујевцуФилолошко-уметнички факултет

ЕСТЕТИЧКИ ПОГЛЕДИ АНДРЕЈА МИТРОВИЋА

Аутор овог научног рада доказује и показује како су минуциозна истраживања савремене

историје проф. др Андреја Митровића подразумевала и изучавања савремене културе(уметност, религија, наука и филозофија), нарочито савремене европске ликовне уметности,књижевности и филма. При томе, Коларић доказује да Андреј Митровић баштини класичнафилозофска и естетичка становишта: 1. oн превладава и историцизам и историзам, тј.сматра да се историја не понавља, него се понављају само појединачне историјске појаве; 2.eстетика је за њега „наука о лепом“, дакле калистика а не филозофија уметности; 3. славниисторичар нема експлиците изграђену естетичку теорију, али има имплицитну теорију,тј. његов естетички идеал је јединство лепоте и доброте („калокагатиа“); и 4. уметност уњеговој интерпретацији има и неуметничке сврхе (ангажман). Аутор истиче како је АндрејМитровић, налазећи значајне додирне тачке између историчара и уметника, изградиоаутентично становиште, према коме није довољно да историја буде „учитељица живота“,већ је неопходна конверзија класичне максиме у правцу егзистенцијализма и ангажмана,

односно живота који јесте и треба да буде „учитељ историје“.Кључне речи: Андреј Митровић, историја, историографија, историозофија, рат, фашизам,ангажман, лепо, уметност, књижевност, филм

Андреј Митровић (17. април 1937 – 25. август 2013) бејаше ре-довни професор Савремене историје на Филозофском факултету уБеограду и дописни члан САНУ, члан Удружења књижевника Србијеи ПЕН клуба. Добитник је Хердерове и Јиричекове награде. Аутор је

више изузетних књига из области историографије, историозофије икултурологије – а деловао је и у оквирима тзв. визуелне галаксије (те-левизијске емисије „Кино око“, „Трезор“ и сл.). Најутицајнија су сва-како следећа Митровићева дела: Југославија на Конференцији мира уПаризу (1969), Време нетрпељивих (1974),Историјско у ‘Чаробном брегу’(1977), Продор на Балкан, Србија у плановима Аустроугарске и Немачке1908–1918 (1981), Ангажовано и лепо (1983), Србија у Првом светском рату (1984), Устаничке борбе у Србији 1915–1918 (1987), Расправљањаса Клио (1991), Пропитивање Клио (1996), Стране банке у Србији 1878–1914 (2004), О божјој држави и злом спасењу (2007).

Минуциозна истраживања савремене историје, предузета и углав-ном довршена од стране проф. др Андреја Митровића, подразумевала

1 [email protected]

8/20/2019 Lipar_55



Иван М. Коларић

16

су и врло интересантна изучавања историје културе и уметности. Ње-гова изучавања савремене културе (уметност, религија, наука и фило-зофија) понајвише су била фокусирана на савремену европску умет-ност (нарочито ликовне уметности, књижевност и филм). При томе,

Митровић баштини класична филозофска и естетичка становишта: 1.он превладава и историцизам и историзам, тј. он држи да се историјане понавља, него само појединачне историјске појаве; 2. естетика је зањега „наука о лепом“, дакле калистика а не филозофија уметности; 3.славни историчар нема експлиците изграђену естетичку теорију, алиима имплицитну теорију, тј. његов естетички идеал је јединство лепотеи доброте („калокагатиа“); и 4. уметност у његовој интерпретацији имаи неуметничке сврхе (ангажман).

Налазећи значајне додирне тачке између историчара и уметника,

Андреј Митровић изграђује аутентично становиште, према коме ниједовољно да историја буде „учитељица живота“, већ он конвертује овукласичну максиму у правцу егзистенцијализма и ангажмана, тврдећикако и живот треба да буде „учитељ историје“. У вези с тим, овај нашврсни историограф, историозоф, културолог и естетичар на следећиначин аналитички и синтетички поентира своје бављење савременомевропском и светском историјом: „Уосталом, стари је проблем: да лису уметници, исто као и историчари, својим способностима и образо-вањем дорасли трагедији и сложености историјског у темама којима се

баве“ (Митровић 2008: 40). Аутоироничан и према властитој професији,често је наводио и сатирични афоризам: „Историја нас учи да не верује-мо историчарима“. Да ли онда и колико можемо веровати уметницима,чија су дела инспирисана историјом, односно историјским догађајима2.

Није без значаја ни чињеница да је проф. др Андреј Митровићпри излагању истраженог историографског материјала, тзв. Гутембер-гову галаксију комплетирао тзв. визуелном галаксијом (мали, вели-ки и компјутерски екран). Тако је у фебруару 2002. године, као омаж уредници „Трезора“ РТС-а Оливери Гајић (1927–1994) поновљена об-разовна серија „Век револуција“, а потом и друга позната серија „Вре-ме нетрпељивих“ од осам епизода – у којима је проф. Митровић биоаутор текста и водитељ. Серија „Време нетрпељивих“, која је телеви-зијски емитована први пут 1979. године, проистекла је из књиге Временетрпељивих , (за коју је Митровић 1975. године добио Октобарску на-

2 Сходно оваквој историозофској иронији и меланхолији, Андреј Митровић метафоричкипише о „времену врана“, подстакнут текстовима Добрице Ћосића, а нарочито романом Ужице са вранама

Љубомира Симовића, (који је однедавно почасни доктор наука Универзитета у Крагујевцу). Митровић

запажа како је у овом роману-хроници заправо живот учитељ историје: „Гостовање позоришта илито што се Елвија Челебија радује Азији у Европи, далекосежни су показатељи живљења (...) Хроникуиспуњавају обичаји, доживљаји, веровања, виђења себе и других. Историјско-антрополошко време“(Митровић 2008: 42). Наравно, у таквом контексту важни су и добошар и оштрач ножева, као и теговии ваге на житној, сточној и зеленој пијаци. Симовић такође записа да је то време када је „направљеновише мртвачких сандука него столова, кревета, клупа, каца и корита“. У сваком случају, ко не памтипрошлост осуђен је да је понови, односно тај нема будућности.

8/20/2019 Lipar_55



17

граду Београда), а онда је из те серије произашла и изванредна књига Ангажовано и лепо. Најважнија истраживања проф. Андреја Митровићаспроведена су у уметничким галеријама широм Европе: „Од пресудногзначаја су била истраживања у галеријама Беча, Минхена, западног иисточног дела Берлина, Хамбурга, Зебила, Хановера, Келна, Бона, Ви-сбадена, Штутгарта, Манхајма, Базела, Рима, Лондона, Москве и Пари-за, а такође Франкфурта на Мајни и Нирнберга“ (Митровић: 1983: 220).

Подсећајући на Марксов став по коме надолази време „истинских“или правих историјских револуција, а сходно властитом методолошкомпринципу „битно је сагледати целину“, Андреј Митровић категоричкитврди да то сигурно нису Мусолинијеве и Хитлерове тоталитарне рево-луције – у време којих су прво спаљиване књиге и слике, а потом и самиљуди. Ремек-дело Време нетрпељивих носи поднаслов „Политичка исто-

рија великих држава Европе 1919–1939“. Раздобље између светских ра-това Митровић на следећи начин карактерише: „Политички пејзаж јесадржао три различита и међу собом супростављена политичка узораондашње садашњости и, тврдили су, будућности: либерални, недемо-кратски социјалистички и фашистички узор; услов и оквир чинио јесвет суштински подељен идеологијом и пројектима капиталистичког икомунистичког друштва, привреде и државе“ (Митровић 2004: 7). Нај-снажнији политички покрети тога раздобља тежили су да „створе самосвоју уметност, али све што је тада сачињено по концепту, или чак нало-

гу политичког ауторитета, остајало је само парола, ненадахнут клише,хладна и неретко монументална проза, кич, дело без уметничке снаге“(Митровић 2004: 369).

Професор Митровић нашу пажњу усмерава превасходно на ли-ковне уметности, констатујући: „Прекретница се налази негде у првојдеценији 20. века, у годинама између 1905–1910, између јесењег салонафовиста и првог апстрактног платна Василија Кандинског“ (Митровић2004: 369). Наиме, Кандински је био вођа минхенске групе, под име-ном „Плави коњаник“ (Der blaue Reiter), којој су још припадали Франц

Марк, Макс, Кле и Јавлински. Швајцарски сликар Паул Кле је на по-четку „великог рата“ лаконски забележио, у свој Дневник: „Човек-живо-тиња. Крвави час“. У делу Стваралачка религија (1920), Кле пише како„уметност не преноси видљиво него – отвара очи“, и додаје: „Уметностне обнавља видљиво, већ она ствара видљиво“. На својој последњој не-довршеној слици Кле је написао гесло: „Треба ли све да буде свесно?Ах, ја верујем – не“. О томе дакако сведоче и његове слике из 1927: „Од-лазак бродова“, „Бродови у тами“ или „Брод авантуриста“. Митровићисправно закључује: „Кроз Клеову палету, уметност је изградила хума-

ну, мада само духовну алтернативу реалности“ (Митровић 1983: 63).Андреј Митровић добро увиђа и следећу тенденцију у развоју

међуратне европске уметности: „Из дадаизма, или је можда боље рећииз рушевина дадаизма, у Паризу се развио један много виталнијипокрет – надреализам“ (Митровић 1983: 122). Надреализам је заправо

8/20/2019 Lipar_55




18

заснивао Андре Бретон, афирмишући психоаналитички метод писања,где подсвест и снови постају полазиште уметности. Надреализам је убр-зо постао мода времена, превазилазећи подручје књижевности, ширећисе и на друге уметности. Најпознатији надреалисти, поред Бретона, су:Пол Елијар, Салвадор Дали, Марсел Дишан, Жак Превер, Тристан Цара,Луис Буњел и други. Андреј Митровић запажа да надреалисти у песма-ма Исидора Дикаса (псеудоним: гроф Лотреамон), које говоре о лепоти„сусрета кишобрана са шиваћом машином“ – откривају апсурд као есте-тски феномен: „Са подручја уметности, надреализам је настојао да сепрошири на целокупан друштвени живот, где је веома оштро нападаотрадиције, конвенције и установе, па је крајњим изразима прелазио уогорчен нихилизам који пориче реалан човеков свет“ (Митровић 2004:376). Сличне карактеристике има и италијански футуризам, чији је ос-

нивач Филипо Томазо Маринети, који 1910. пише: „Ми хоћемо да пева-мо љубав опасности, ми хоћемо навику на енергичност, ми хоћемо не- устрашивост. Смелост, одважност и побуна морају бити суштина нашепоезије [...] ми хоћемо да славимо рат који је здравље света, патриоти-зам, рушилачку руку анархисте, дивне смртоносне идеје, презир премаженама“ (Митровић 2004: 428). Међутим, италијански антифашистаи филозоф Бенедето Кроче у књизи Историја као мисао и као акција (1938) другачије мисли и пише: „историја је историја слободе, а слобо-да је морални чин човечанства“.

Један други велики филозоф, Немац Мартин Хајдегер, био се оп-ределио за фашисте, тако да се 1933. године, као ректор Фрајбуршког универзитета, на следећи начин обратио студентима: „ни научне поукени идеје нису правила за виша бића; вођа, сам и једини, данашња је ибудућа немачка стварност и закон“. Чак се залагао и за ограничење ака-демских слобода: „Много опевана академска слобода биће одстрање-на са немачког универзитета, та слобода је била лажна, јер је била од-рицатељска“ (2004: 432). Ипак, Хајдегер је убрзо отишао са положајаректора, а хитлеровци су то топло поздравили. Писац Томас Ман је у

свом чувеном „Одговору“ оптужио све немачке универзитете за тешкосучесништво са фашистима, јер су себе „учинили плодним тлом пок-варене моћи која Немачку пустоши морално, културно и привредно“.Ман завршава текст молитвом: „Боже, помози нашој помраченој и зло- употребљаваној земљи и научи је да начини мир са светом и са самомсобом“ (2004: 436). Штефан Цвајг је националсоцијализам једноставноозначио као „кугу над кугама“, која је злом затровала цвет наше европ-ске културе. Овај врсни немачки писац, који је у емиграцији окончаоживот самоубиством, у Јучерашњем свету (1944) пише, скоро опроштај-

но: „Сви риђи парипи Апокалипсе протутњали су мојим животом“. Учланку „Свечаност лудака под вешалима“ Ернст Блох је трагедију умет-ности у фашистичкој Немачкој описао с горком иронијом: „Спаљивањекњига је ионако претходило спаљивању људи“. На располагање наци-стима ставио се био и композитор Рихард Штраус, чији је задатак био

8/20/2019 Lipar_55



19

да усмерава немачку музику у духу „германске чистоће“. Он је написаоноте и за химну за Олимпијске игре 1936. године. А на Олимпијади јефилмском камером снимала Лени Рифенштал, ауторка чувеног филмаТријумф воље (1934).

У књизи Ангажовано и лепо, Андреј Митровић наставља истражи-вања европске уметности у раздобљу светских ратова 1914–1945. годи-не. Излагање започиње увидом да су у том раздобљу јављале и умет-ничке револуције: „Реч је била о правој побуни на подручју уметности,а рођеној из самих уметности, с непосредним циљевима у границама уметности и с домашајима у суштини уметничким. Била је усмеренапротив владајуће естетике и укорењеног укуса, против традиције и на-вика“ (Митровић 1983: 9). Сензибилни Вилхелм Рајх је експлицитан:„Супротно очекивањима, историја, која је тренутно на раскршћу између

социјализма и варварства, запустила се правцем варварства.“ Уметницису осетили „гвоздену пету времена нетрпељивих“, о чему сведоче и Ре-маркове речи из романа „На Западу ништа ново“: „Имали смо 18 годинаи почели да волимо свет и живот, а морали смо да пуцамо на то. Прваграната погодила је наше срце“ (Митровић 1983: 117).

Андреј Митровић истиче да је један од најрепрезентативнијихтвораца лика „аријевца“ у октроисаној нацистичкој уметности заси-гурно сликар, вајар и дизајнер Рихард Клајн, познат као „сенатор закултуру Рајха“. У главној сали берлинске Академије примењених умет-

ности висила је његова слика „Пробуђени“, за коју лапидарно конста-тује: „Треба погледати“. А затим критички и аналитички истиче Клај-ново епигонство и пропагандизам: „У његовим сликама, скулптурамаи дизајну присутно је безлично и круто лице расног хероја с цртамапреузетим поглавито с класичне скулптуре али, упоредо, дегенериса-ни епигонством и слушањем налога за обавезним проповедањем вечи-тости ратне суштине“ (Митровић 2008: 66). Прототип нареченог једело „Трећи Рајх“: вучје стиснута чељуст, очи без израза и телесина којаоставља утисак да бесомучно трчи у круг. Сличне су и сподобе, људизвери окићени свастикама или кожама старих Германа, на цртежима,акварелима и уљима антифашисте Георга Гроса (нар. велико платно„Стубови друштва“ у Новој галерији у Берлину)3. Марио Мафај такођеслика кошмар смрти, који је завладао историјом: наказна гола тела насликама оваплоћују беспримерно страдање жртви, тортуру и диктатуру.Ромакова слика „Плес мртваца“ (галерија Белведере у Бечу), показујебесмисао ратова посредством скелета обучених у униформе, који се узајамно секу сабљама и пробијају бајонетима.

У сваком случају, можемо се сложити са увидом Андреја Митро-вића да нека сликарска дела доносе и политички став, чак и развијенуидеологију. Рецимо слика „Слобода води народ“ Ежена Делакроа (Лувр),

3 Песма Милана Ракића „На Капитолу“ приказује захуктали фашизам у Риму. То најбољеизражава следећи стих: То над Вечним Градом, као мора, пада тешка традиција безбројних столећа.

8/20/2019 Lipar_55




20

где је централна фигура композиције „Слобода“ (у лику снажне и лепежене), која на тај начин отелотворује један од кључних политичких пој-мова модерне и савремене историје. Ради се о политичком уверењукоје је засновано на идејама Француске револуције из 1789. године.Имплицитна естетичка концепција Андреја Митровића прегнантно јеизражена поводом слике „оца историје“ Херодота, коју је сачинио ЕженДелакроа на ентеријеру Бурбонске палате (1838–1847): „Отац историје је у Делакроином тумачењу крепки старац широка чела и проницљивихочију, благог изгледа који зрачи лепотом доброте (подвукао ИК) и пле-ни ведрином духовне радозналости, доминира миром који га испуњава.Приказан је као срећник, биће зато јер се желело рећи да се бави по-слом који је важан, али и племенит, племенитост тражи и племенитимчини“ (Митровић 2008: 73).

Можда је „Герника“ Пабла Пикаса најбољи симбол живота и смр-ти у 20. веку. Пикасо је поводом страдања становника градића Герникеизјавио: „Сликарство не постоји ради украшавања станова, оно је ратниинструмент за напад и одбрану“. Дакако, то је основни смисао и тезе оангажману егзистенцијалисте Жан-Пол Сартра. У вези с тим, на излож-би „Беспредметна уметност и супрематизам“, у Москви 1919. године,Казимир Маљевич је представио „Бели квадрат на белој површини“, аРодченко своју слику „Црно на црном“. Он истовремено захтева и „нову уметничку културу“: „Само због своје кукавичке свести и сиромаштва

стваралачких снага, уметник допушта да буде обманут и заснива своју уметност на формама природе, бојећи се да не изгуби основу на којој сузаснивали и дивљак и академија“. Он је 1926. године у Паризу клицао:„Три пута ура за црвене вође савременог живота и за црвени ствара-лачки рад нове уметности“. Андреј Митровић посебно истиче крила-тицу Владимира Мајаковског, из песме Леви марш: Доста нам је живо-та по трагу / Што оставише Адам и Ева / Ошинимо историје рагу ! Он1918. године пише авангардистички: „Револуција садржаја – социјали-зам, анархизам – незамислива је без револуције облика, то значи без

футуризма“4.У области књижевне уметности, Андреј Митровић посебно ценикњижевни опус и антифашистички ангажман великог „критичког реа-листе“ и нобеловца Томаса Мана (1875–1955), коме су нацисти одузелидржављанство, а Бонски универзитет почасни докторат. О томе сведо-чи и Митровићева књига, која има непретенциозан поднаслов „покушајинтердисциплинарног огледа“, а под насловом Историјско у ‘Чаробномбрегу’. Наиме, херменеутички задирући у „време нетрпељивих“, Мит-ровић се нарочито задржао код ремек дела Томаса Мана Чаробни брег

(објављеног 1924). Ман је првобитно имао идеју да напише „једну врсту

4 Од наших песама Андреј Митровић опредељује се за песму „Бановић Страхиња“, која му седопада из више разлога. Наиме, то није само још једна песма на тему „један човек и једна жена“, већ ислојевито уметничко дело: описи, вокабулар, музика песме, синтакса и семантика – као и сложеностњеног садржаја.

8/20/2019 Lipar_55



21

хумористичког дела, које би било супротност Смрти у Венецији“. „Ча-робни брег“ садржи пак једну сасвим нову, својеврсну и велику драму– или како каже сам Ман, „европску дијалектику“ и „осетљив сеизмог-раф духовних тежњи времена“. Андреј Митровић се понајвише бавиполитичким програмима и идеолошким импликацијама разговора које у роману воде Лодовико Сетембрини, Лео Нафта и Ханс Касторп (којипонајвише изражава ставове самог писца). За Касторпа Сетембрини је„верглаш и ветропир“, а Нафта „жесток мали језуит и терорист“, „шпан-ски мучитељ и батинаш“. Одиста Нафта говораше: „Нису ослобођење иразвој субјекта тајна и диктат времена. Оно што време тражи, што му јепотребно, што ће себи да створи, то је – терор.“ А када је у двобоју Се-тембрини испалио хитац у ваздух, Лео Нафта је подигао свој револвери испалио себи метак у главу. Ово је наговестило и пропаст Немачког

Рајха, у огњу паљбе топова 30. априла 1945. године.Како односе тројице Манових ликова тумачи проф. др АндрејМитровић? Његова интерпретација је херменеутичко-хеуристичка:„Сетембрини је немоћан заступник великих хуманих идеала и без снагеда понуди остварљиву разумску хуману сутрашњицу. Нафта је моћанзаговорник тоталитаризма који већ стоји пред вратима. Касторп је не-мачки грађанин пред историјском раскрсницом, умногом пољуљан усвојој самосвести, који осећа проблем човека уопште, али који се још увек држи своје посебности и на основу ње настоји да сачува самосвест“

(Митровић 1977: 69). Контекст у коме се води овај диспут показује ин-терференцију идеја Томаса Мана са идејама из Лењиновог дела Импе- ријализам као највиши стадијум капитализма, Шпенглерове ПропастиЗапада, Рајхове Масовне психологије фашизма и Фромовог дела Бекствоод слободе. Показаће се да је овај диспут и данас актуелан, тако да јесанаторијум у Давосу метафора грађанског друштва пред налетом то-талитаризма. Свој интердисциплинарни оглед о Чаробном брегу ТомасаМана, Митровић овако закључује анализу: „Време је то крајњих поли-тичких нетрпељивости; у њој су угрожени човек и човечност. Аветињски

свет болесних у једном издвојеном санаторијуму оличава сву тежинуситуације. Истина, пре ове теме пада у очи једна друга, она о недоу-мици Немства, пољуљаног у својој самосвести средине и свесног својеразапетости између Запада и Истока“ (Митровић 1977: 81).

Посебно се може истаћи Митровићев увид о корелацији измеђуисторијских догађаја и људских доживљаја са филмом, као најмлађом исинтетичком уметношћу. Са посебним афинитетом, Андреј Митровићанализира италијанске „неореалисте“. Он, рецимо, сматра да је Берто-лучијево остварење Двадесети век поједностављено тумачење епохе,

која наговештава фашизам и расизам, и додаје: „У филму Лукина Вис-контија Сумрак богова исти проблем је успешније решен јер су показа-не следеће две чињенице: да са фашизмом крупни капитал губи многоод властите самосталности и да упоредо, сам делимично бива изло-жен процесу убијања који тоталитарни покрет собом доноси“ (Митро-

8/20/2019 Lipar_55




22

вић 2008: 53). Фредерико Фелини пак у филму „Амаркорд“ фашизам уметнички дочарава као пут у беспуће посредством убитачно досаднесвакодневице испуњене сурогатима. Тако људи хрле на „дебело море“неби ли видели брод Rex, који својим светлима у магновању нестаје у даљинама ноћне тмине. Ипак, надолазак фашизма, према АндрејуМитровићу, уметнички најбоље дочарава филм „Кабаре“ Боба Фосија.У њему се плете берлинска прича о младом оксфордском професору иамеричкој певачици из ноћног клуба, око кога круже „смеђе кошуље“,„гвоздене песнице“ – тј. баук немачког фашизма.

ЛИТЕРАТУРА

Адорно 1980: Т. Адорно, Естетичка теорија, Београд: Нолит.Андрић 1976: И. Андрић, Есеји и критике, Сарајево: Свјетлост. Андрићев азбучник, зборник 1986, Нови Сад: Матица Српска.Бодријар 1994: Ж. Бодријар, Прозирност зла, Нови Сад: Светови.Дерида 1990: Ж. Дерида, Истина о сликарству , Сарајево: Свјетлост.Гилберт, Кун 2004: К. Гилберт, Х. Кун, Историја естетике, Београд: Дерета.Ингарден 1975: Р. Ингарден, Доживљај, уметничко дело и вредност, Београд: Но-лит.Јаус 1978: Х. Р. Јаус, Естетика рецепције, Београд: Нолит.Кант 2004: И. Кант, Критика моћи суђења, Београд: Дерета.Кроче 2006: Б. Кроче, Естетика, Ниш: Зограф.

Митровић 1977: А. Митровић, Историјско у „Чаробном брегу“, Београд: КНУ.Митровић 1983: А. Митровић, Ангажовано и лепо, Београд: Народна књига.Митровић 1991: А. Митровић, Расправљања са Клио, Сарајево: Свјетлост.Митровић 1996: А. Митровић, Пропитивање Клио, Београд: Војска.Митровић 2004: А. Митровић, Време нетрпељивих , Подгорица: ЦИД.Митровић 2008: А. Митровић, Култура и историја, Београд: Архипелаг.Петровић 2004: С. Петровић, Естетика, Београд: ФФ – Народна књига.Сартр 1981: Ж. П. Сартр, Шта је књижевност (Изабрана дела VI), Београд: Нолит.Солар 2010: М. Солар, Укус, митови и поетика, Београд: Службени гласник.Хајдегер 1982: М. Хајдегер, Мишљење и певање, Београд: Нолит.

Хајдегер 2003: М. Хајдегер, Путни знакови, Београд: Плато.Хартман 2004: Н. Хартман, Естетика, Београд: Дерета.Хелдерлин 1990: Ф. Хелдерлин, Нацрти из поетике, Нови Сад: Братство-Једин-ство.Шелинг 1984: Ф. В. Ј. Шелинг, Филозофија уметности, Београд: Нолит.

ТЕЛЕВИЗИЈСКЕ ЕМИСИЈЕ:

Век револуција (1977)

Време нетрпељивих (1977–1980)

8/20/2019 Lipar_55



23

Ivan M. Kolarić / AESTHETIC STANDPOINTS OF ANDREJ MITROVIĆ

Summary / The author of this paper proves and shows that meticulous investiga-tions of contemporary history by Dr Andrej Todorović also included investigationsof contemporary culture (art, religion, science and philosophy), particularly of con-

temporary European painting, literature and film. In doing so, Kolarić proves thatAndrej Mitrović is an heir of the classical philosophical and aesthetic standpoints: 1.He overreaches both historicism and historism, i.e. he believes that history does notrecur, but that only individual historic phenomena are the ones that recur; 2. For himaesthetics is a “science about the beautiful”, thus being callistica, not philosophy ofart; 3. A famous historian has no explicitly developed theory, yet he does possess animplicit theory, i.e. his aesthetic ideal is the unity of beauty and goodness (“kaloka-gathia”); and 4. In his interpretation of art, it also manifests non-artistic purposes(involvement). The author points out that Andrej Mitrović, by discovering importantmeeting points between a historian and an artist, formed an authentic standpoint, which states that it is not sufficient for the history to be the “life’s teacher” and that

it is necessary to convert the classic maxim into the direction of existentialism andinvolvement, i.e. towards life which is and is supposed to be the “history’s teacher”.

Key words: Andrej Mitrović, history, historiography, historyosophy, war, fascism,involvement, the beautiful, art, literature, film

Примљен: 18. новембра 2014.Прихваћен за штампу децембра 2014.

8/20/2019 Lipar_55


8/20/2019 Lipar_55



25

Претходно саопштење930 Митровић А.

Весна С. Алексић

Институт економских наука, Београд1

АНДРЕЈ МИТРОВИЋ О ВАЖНОСТИ ИЗУЧАВАЊА

ЕКОНОМСКЕ ИСТОРИЈЕ

У историографији се негде од средине 20. века јављају прве велике недоумиоце око њеногосновног циља и сврхе. Због њене изузетне друштвене важности, у пракси се најпре јавила

недоумица око тога да ли је историографија оруђе доказивања или преиспитивања историјскесвести. Интересе у изучавању историографије значајно је одређивала и чињеница да ли је некодруштво довољно политички и економски развијено. Показало се заправо да недовољно јакидемократски режими, идеологије и политички покрети озбиљно ремете проучавање исто-риографије. У таквим друштвима сврха изучавања историје готово искључиво је била поли-тичка и идеолошка, због чега су се највећим делом истраживала подручја политичких појава.

Кључне речи: економска историја, историографија, интердисциплинарност, Андреј Митровић

У својој књизи Пропитивање Клио професор Андреј Митровић

подсећа да је историографија као струка средином 20. века побудилавелико неповерење и запала у озбиљну кризу, „зато што је значајнимделом подлегла тендециозности, посебно превршивши са патриотскомревношћу у оба светска рата, мада сигурно и претерано“ (Митровић1996: 155). Заправо је застарелост метода и ограничавање знања намасу података без осмишљених гледишта и јасних тумачења довело доготово увреженог мишљења да се историографија политизовала, да хра-ни сукобе и недовољно ствара знања, као и да не доприноси разумности,односно да подстиче национализме. Због тога он у својим радовима ука-

зује да се једино садржајним поимањем целине историјске стварности,зашта су потребни одговарајући нови научни методи, може зауздати једностраност политичке историје (Митровић 1991: 115. и даље).

Срећом, показало се да историографија располаже знањима и љу-дима који поседују довољно снаге и спремности да проширују методо-лошке оквире, као и довољну интелектуалну радозналост да се упознајуса вредностима других друштвених наука, што је заправо значило дасу вољни да усвајају истраживачке поступке и знања превасходно изобласти социологије, економије, политикологије. Циљ нових методо-лошких поступака јесте да се, кроз упознавање са условима живота упрошлости, открију начини настајања многобројних питања и пробле-ма. Налажењем одговора на њих, ствара се нова динамика позитивних

1 [email protected]

8/20/2019 Lipar_55




26

преомена у друштву. Управо у складу са тим, историографска дела сесве више посвећују и анализама привредног раста, конјуктурних циклу-са, друштвених структура с њиховим посебностима у различитим вре-менима, узроцима и последицама економских криза, динамици индус-тријализације појединих региона и сличним темама.

Временом су ова поља истраживања омогућила настанак новихи вредних истраживачких поступака и учинака. Професор Митровићрано уочава да је у овоме нарочито место, поред упоришне тачке коју јечинила независна школа око часописа Анали, имала енглеска историог-рафија, коју је одликовало неговање проучавања привреде и друштва.На оваквим темељима свој узлет остварила је америчка историографија,омогућивши и преображај немачке историографије. Суштина преокре-та, како је он истицао, била је у научном универзализму, подвалачењу

значаја историје привреде и друштва, али и у усвајању вредности тео-рије за успешност истраживања. Он је писао да уз „ослањање на методедруштвених наука, историја све више настоји да одређеније и строжеистражује на основу јасних радних планова и на знањима заснованими развијеним претходним хипотезама, на подробним упитницима итд.У процесу рада разрађује и дорађује почетне и ствара даље хипоте-зе, понекад уобличава аксиоме и гради садржајне теорије, усавршавазнања којима отвара путеве ка поузданом сазнању“ (Митровић 1996:161), на чему је заправо и заснован савремени оптимизам о могућности

сазнавања историје. Зато, без обзира на то како општи друштвени ин-терес одређује начин на који се дефинише сврха историографије, она у потпуности може остварити свој задатак само доследним настојањемда истовремено обухвати поједина подручја великих историјских поја-ва односно догађања, а да истовремено, проучавањима привредно-дру-штвене тематике, омогући дубља сазнања, „трезвеније виђење политикеи, уопште, јачања разумских садржаја наспрам емотивних и идеоло-шких“ (Митровић 1991: 115–116).

У овом великом савременом преокрету светске историографије

домаћа историографија није имала улогу. Проф. Митровић био јесвестан чињенице да је подручје политике у њој привлачило највећупажњу због многобројних, често суштинских и крвавих преокрета, мада је инсистирао на томе да је заправо пресудан био дуги утицај немачкеисториографије, која је све до половине 20. века „узимала политичкоподручје као једини релевантан предмет обраде, народ разумевала каопресудну, такође превасходно политичку појаву историје, државу пази-ла као врхунску вредност, истовремено се чак крајње одлучно опиралапроучавању привредних, друштвених и културних појава“ (Митровић

1996: 68). Он сам је као историчар и професор универзитета свој про-фесионални живот живео у, како је често говорио, друштву оптереће-ном историјом. Нарочито је био свестан чињенице да такво друштвопо правилу има проблем са објективношћу, а посебно зато што су се „учвориште сплели заосталост и патријахалност […] неразвијене а у међу-

8/20/2019 Lipar_55



27

времену још оронуле структуре и привредне недаће“ (Митровић 1996:128). Југословенска историографија развијала се у складу са тврдњамамарксизма о неминовној партијности историје, на коју се деведесетихгодина 20. века накалемио и национални „видокруг“. Зато је, по схва-тању А. Митровића, „један од последица обеју идеологизација и поли-тизација и уношење осећања мржње међу представнике истраживања.Ово значи и грађење прошлости појединаца, политичких групација,друштвених слојева и – најчешће – читавих народа, вођење својеврснихратова речима и списима против нечије историје, што је предвођено,подстицано или организовано из партијских комитета или од утицајнихфункционера комуниста, односно од заслепљених националистичкихгрупа и појединаца“ (Митровић 1996: 167).

Управо због тога је у „концетнтричним“ круговима научно-истра-живачких интересовања Андреја Митровића, којима се бавио током че-тири и по деценије свог рада, снажно исцртана тежња ка сарадњи и ко-ришћењу учинака других наука, првенствено хуманистичких и друштве-них, чиме се „проширује видокруг и унапређује каквоћа закључивања, апре свега плодоносно усложава резултат“ (Митровић 1996: 67). Потпу-на посвећеност истраживању и критичком преиспитивању резултатанеминовно је водила томе да су се проблемске области његовог инте-ресовања стално умножавале и бивале обогаћиване новим сазнањимаи виђењима других наука, међу којима је економска историја заузи-мала посебно значајно место. Чврсто је веровао да, уколико је испу-

њена највећим делом поузданим знањима и сложеним мишљењима,историографија може у неразвијеним друштвима имати чак и свесно улогу еманципаторског чиниоца. Она динамично проширује поља ис-траживања и тиме доказује вредност знања, посебно о друштву и при-вреди, док у развијеним друштвима „штити од редуковања свести самона привредна и друштвена питања и социјалне проблеме“ (Митровић1991: 17–18)

У том смислу, посебно важна била му је инострана стручна лите-ратура, нарочито радови тада нове генерације историчара попут Хер-

берта Фејса2, Фрица Фишера, Рајмона Пуадевана3, Волфганга Момзе-на4, Фрица Стерна5, Жоржа Анрија Сутуа6, која му је, према сопственом

2 Herbert Feis (1893–1972) је у време Хуверове и Рузвелтове администрације биоекономски саветник у Министарству иностраних послова САД. За књигу Између рата и мира:Потсдамска Конференција (1960) добио је Пулицерову награду за историју 1961. године.3 Raymond Poidevin (1928–2000) француски историчар, оснивач „Истраживачког центраза историју међународних односа“ у Стразбуру, који данас носи његово име: „Le Centre RaymondPoidevin de recherche d’Histoire des Relations internationales (CRHRI)“.4 Wolfgang Justin Mommsen (1930–2004) немачки историчар и писац биографије Макса

Вебера (1959); био је заступник тезе да је Немачка током 19. века доживела само делимичну,односно велику економску, али не и политичку модернизацију.5 Fritz Richard Stern (1926) познати је амерички историчар и професор емеритус наКолумбија универзитету, аутор књиге Gold and Iron (1977), посвећене Герсону Блајхрудеру, личномБизмарковом банкару и пријатељу.6 Georges-Henri Soutou (1943) је француски историчар и аутор чувене књиге L’Or et le sang– Les buts de guerre économiques de la Première Guerre mondiale (Злато и крв, економски циљеви Првог

8/20/2019 Lipar_55




28

признању, пружила знање и поступке проучавања о европским и свет-ским историјским појавама повезаним с токовима новца и улогом др-жаве и политике. Од домаћих аутора, далекосежан утицај на њега ималесу богате студије политичких и привредно-финансијских тема Данице

Милић и Љиљане Алексић Пејковић, али пре свих радови ДимитријаЂорђевића, којег је сматрао стварним зачетником ових историјско-при-вредних студија (Митровић 2004: 205. и даље).

Још од 1970. године Андреј Митровић је, уз неколицину немачкихисторичара, био међу првима који је отворио питање немачког „допун-ског привредног простора“ (Ergänzungswirtschaft) и скренуо пажњу нањегову важност и комплексност (Ристовић 2007). Дугогодишње истра-живање овог политичко-економског феномена превасходно је као ре-зултат дало једну свеобухватну анализу немачке привредне, политичке

и војне стратегије у Југоистосточној Европи, и то у периоду дужем одпола века. Међутим, интензивна истраживања у архивима у Францу-ској, Немачкој и Аустрији истовремено су проф. Митровићу омогућилада стекне увид у природу једне од најважнијих појава економско-по-литичког деловања великих сила на Балкану – радило се о политицивеликих европских банака и њиховом међусобном сукобљавању каоодразу конкурентских политичких интереса (односно оно што је про-фесор Митровић означавао као „политичност банака“). За њега су оне

биле „неоспорно међу важнијим творцима прогреса, као и неминован учесник у стварању привредних и развојних интереса“, с тим да су, како је писао, „не ретко биле подстрекач ривалства држава око привреднихресурса“, а у време пред избијање Првог светског рата су због својихинтереса у међународним односима постале „саучесник припрема об-рачуна држава“ (Митровић 2004: 207). У својој књизи Стране банке уСрбији 1882–1914, насталој као резултат деценијског рада на овој теми, убедљиво је показао важност истраживања односа историје и еконо-мије, као и друштвеног, политичког и идеолошког окружења економ-

ских и финансијских институција. На овај начин отворио је простор закритичка запажања и коришћење архивске грађе банака као сложеноги особеног извора за разумевање историјске стварности. На даље могу-ћности и изазове интердисциплинарног проучавања ових тема, скренуо је пажњу и економиста, пре свега својим учествовањем на првој међу-народној конфренцији која се бавила историјом модерног банкарствана Балкану (у Атини, 1997. године)7. Убрзо је уследио позив домаћихекономиста за учешће у великом пројекту о историји „Народне банке

Србије 1884–2004“ (Митровић и Дугалић 2004), као и позив европскихекономиста и банкара да учествује у оснивању „Мреже за монетарну

светског рата – 1989).7 Modern Banking in the Balkans and West-European Capital in the Nineteenth and TwentiethCenturies, (еdit. Kostas P. Kostis), London, 1999.

8/20/2019 Lipar_55



29

историју Југоисточне Европе“8. Овим је професор Митровић заправостекао признање нове и релативно младе заједнице европских економ-ских историчара окупљених око „Европске асоцијације за банкарску ифинасијску историју“ са седиштем у Франкфурту9.

Остаци историје некадашњег времена и превасходно могућностиистраживања тог „сплета сачињеног од послова, политике и модерно-сти“, коју су му омогућавали специјализовани европски архиви, ставилесу пред професора Митровића још један од, испоставило се, последњихизазова у његовој богатој каријери. Радило се о изналажењу начина дасе институционализује богата архива Народне банке Србије, као и да седа подстицај да се она систематски среди и пружи на увид новој гене-рацији истраживача, за које је дубоко веровао да ће ускоро пристићи.Коначно, оснивање посебног одељења Архива Народне банке 2005. го-

дине10

представљало је изнимни вид признања које су српски банкари иекономисти указали напорима професора Митровића да повезивањемекономских и историјских тема пружи потстицај даљем развоју интер-дисциплинарних студија у Србији. Не мање важна је и чињеница да јеовим истовремено снажно подржао стварање нове генерације архи-виста, по први пут специјализованих за сређивање и обраду архивскеграђе из области економске и финансијске историје.

Андреј Митровић је истраживање економске историје а у оквируње, посебно историјске банкарске тематике, сматрао једним од „нај-

садржајнијих задатака историографије, првенствено јер се, како је пи-сао, ради о потрази за целовитошћу појаве која је сачињена од разли-читих историјских садржаја“ (Митровић 2004: 5). Из историографског угла виђено, реч је о настојањима да се сагледа веома велика, обухватнаи противречна улога капитала, али суштински са неизмерно важноми садржајном улогом. У економско-финансијским институцијама каосимболима модерности и њиховој политичности проистеклој из државекојој су припадале, он је видео важну противречност која уједно пред-ставља једну од основних особина историје. Самим тим су истраживања

из области економске историје захтевала посебан истраживачки напорекономиста и историчара, због чега је на њиховој међусобној сарадњи иедукацији с правом и доследно инсистирао све до краја своје каријере.Нажалост, поражавајући је податак да се данас, упркос огромном ра-

8 Научна мрежа за монетарну историју Jугоисточне Европе – SEEMHN (South EasternEuropean Monetary History Network) основана је априла 2006. године на иницијативу централнихбанака Бугарске и Грчке. Окупила је представнике централних банака, економисте и економскеисторичаре с циљем унапређења знања о економској историји региона, у контексту европскогискуства, с фокусом на финансијску и монетарну историју. Такође, у оквиру научне мреже

основана је радна група – SEEMHN DCTF (Data Collection Task Force) за формирање базе податаказемаља у региону о финансијској и монетарној статистици 19. и 20. века.9 Европска асоцијација за банкарску и финасијску историју (The European Associationfor Banking and Financial History – EABH) основана је 1990. године у Франкфурту и представљанаучну и стручну мрежу европских банкара, истраживача и архивиста са циљем даљег развојаистраживања из области финансијске, банкарске и историје осигурања од средњег века до данас.10 http://www.nbs.rs/internet/latinica/10/10_2/10_2_1/index.html

8/20/2019 Lipar_55




30

звоју који је доживела у светским размерама, економска историја (каони историја привреде и друштва) не изучава ни на једном од домаћих универзитета.

Стога, речи професора Митровића написане пре готово две деце-није и данас веома јасно упозоравају: „Да би остварила своје хтење заистином и потпуно обухватила и сазнала изузетно сложен предмет којипроучава, као и да би и даље усавршила свој метод, потребно је да сеисторијска наука жели и уме користити поступцима и учинцима вишедругих наука [...] Са коришћењем других наука историјографија проши-рује своје основе и себи отвара нове путеве, уопредо ојачава своју посеб-ну суштину иако истовремено трпи утицај тих других наука, а такође секао посебан члан чвршће укључује у систем постојећих наука [...] и притом [...] историја уз велику емпирију, систему друштвених и хуманис-

тичких наука пружа такође целовите оквире појава које ове науке истра-жују и тиме уједно опомиње да је историчност, с њом и одређеност усмислу многих различитости према другом, битна одлика свих појаваи процеса човековог друштвеног живота“ (Митровић 1996: 159; 242).


Митровић 1996: А. Митровић, Пропитивање Клио, Огледи о теоријском у исто- риографији, Београд.Митровић 1991: А. Митровић, Расправљање са Клио, Сарајево.Митровић 2004: А. Митровић, Стране банке у Србији 1882–1914,политика, про-грес, европски оквири, Београд.Ристовић 2007: М. Ристовић, Андреју Митровићу поводом седамдесетог рођенда-на, Београд. Modern Banking in the Balkans and West-European Capital in the Nineteenth andTwentieth Centuries, (еdit. Kostas P. Kostis), London, 1999.Митровић и Дугалић 2004: А. Мтровић, В. Дугалић, Народна банка 1884– 2004,Београд.

Vesna S. Aleksić / ANDREJ MITROVIĆ ON THE IMPORTANCE OFRESEARCHING ECONOMIC HISTORY

In of about the mid-20th century, the first major doubts about historiography’s basicaim and purpose occurred. Due to its extraordinary social importance, a doubt initiallyoccurred in practice about whether historiography is an instrument of proving or aninstrument of reconsidering historical awareness. The interests in the investigationof historiography were to a large extent determined by the question whether a society was sufficiently politically and economically developed. It has actually been shownthat insufficiently strong democratic regimes, ideologies and political movementsseriously impair the investigation of historiography. In such societies the purposeof studying history had almost exclusively political and ideological aspects, which

caused the investigation to predominantly be in the area of political phenomena.

Key words: economic history, historiography, interdisciplinarity, Andrej Mitrović


8/20/2019 Lipar_55



31

Претходно саопштење930.1 Митровић А.

Олга Манојловић Пинтар1

Институт за новију историју Србије

ПОХВАЛА КУЛТУРИ ДИЈАЛОГА: АНДРЕЈМИТРОВИЋ И ПРОМИШЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ

У тексту је анализиран допринос Андреја Митровића унапређењу теорије и методологијеисторијске науке. Указано је на огромно богатство тема и приступа истраживању прошлости

у радовима Андреја Митровића и посебно наглашен историјски контекст у коме је писаотеоријске радове.

Кључне речи: „Свађа историчара“, теорија историје, историјска свест, историјска култура

У Немачкој је 1986. године започела свађа историчара(Historikerstreit ). Готово две деценије од побуне Немаца рођених по-сле Другог светског рата, који су касних шездесетих поставили питање„Шта си радио у рату, тата?“, те године поново су покренута сложена

питања личне и колективне одговорности и кривице. Нове политичкереалности, изазване Перестројком и отопљавањем односа између Исто-ка и Запада, вратиле су нацизам у фокус јавности. Иако је временскадистанца од четири деценије требало да гарантује дискусије лишенестрасти и допринесе решавању преосталих фактографских непреци-зности и дилема, бурне расправе о идеологији и пракси нацизма запо-чели су управо историчари. Покушаји политичке манипулације и оштравредносна размимоилажења међу аналитичарима прошлости довели судо снажне поделе на оне који су 20. век тумачили кроз тоталитарну па-

радигму и на теоретичаре Sonderweg-a. Са једне стране тако су се нашлиони који су успостављањем узрочно-последичне везе између совјетскоггулага и концентрационих логора стаљинистички терор истицали као узрок, па чак и оправдање нацистичког насиља. Други су нацизам озна-чили као неупоредиво историјско искуство, одбацујући сваки покушајњеговог релативизовања изједначавањем, па чак и самим поређењемса примерима других историјских злочина, или диктаторских режима.

Расправе вођене у јавности између Јургена Хабермаса (JürgenHabermas), Јиргена Коке (Jürgen Kocka), Ханса Момзена (Hans

Mommsen), Еберхарда Јекела (Eberhard Jäckel) са једне и Ернеста Нол-теа (Ernst Nolte), Андреаса Хилгрубера (Andreas Hillgruber), КлаусаХилдебранда (Klaus Hildebrand), Јоакима Феста (Joackim Fest) са друге

1 [email protected]

8/20/2019 Lipar_55



Олга Манојловић Пинтар

32

стране, поделиле су јавност и јасно дефинисале идеолошке оквире ле-вице и деснице у Немачкој пред пад Берлинског зида.

Андреј Митровић био је један од оних који су у нашој средини санајвећом пажњом пратили расправу немачких историчара. Интригира-ла га је као аналитичара који је највећи део својих истраживања посве-тио управо историји Немачке у 20. веку, али и као шири оквир за разуме-вање великих друштвених и идеолошких превирања у самој Југославији.Испровоциран дебатама у немачкој јавности и подстакнут текстовимакоје је читао на страницама Die Zeit-a, али и оних који је објављиваоњему идеолошки и политички далек Frankfurter Allgemeine Zeitung, Ан-дреј Митровић је тих година написао књигу невеликог обима, али изу-зетног значаја под називом Расправљања са Клио (Митровић 1991). Данассе чини да је, уз Време нетрпељивих (Митровић 1974), Србија у Првомсветском рату (Митровић 1984), Устаничке борбе у Србији (Митровић1987) и Продор на Балкан (Митровић 1981), управо та књига један одвероватно најзначајнијих радова које је Андреј Митровић написао. Онасе методолошки разликује од наведених монографија, које су настале набогатим архивским истраживањима као примери обимних историјскиханализа, али је њен значај пођеднако важан. Уз Историјско у ‚Чаробномбрегу‘ (Митровић 1977) и Ангажовано и лепо 2, управо је то Митровићевоостварење прецизно дефинисало изворе историјског сазнања и појмовеисторичарске струке, сведочећи истовремено о систему мишљења и по-

имању историје Андреја Митровића. Због свега тога, управо је та књигаи данас један од кључних наслова теорије историје код нас.Глобални контекст у коме је настајала био је обележен јасном про-

меном политичке парадигме и потпуном дефанзивом социјалистичкемисли и праксе. Истовремено је и на просторима Југославије постепе-но, али незадрживо нестајао оквир заједништва и осећај емпатије међуграђанима различитих националних идентитета. Колективна свест оснази класног идентитета је брисана, као и децнијама грађени оквир унутар кога је појединац себи могао приписати различите, али међу-

собно комплементарне идентитете. Управо су такав глобални контексти југословенско искуство деструкције заједнице, чини се, кључно утица-ли на структуру Митровићеве књиге о теорији и методологији историјеи закључке изнете у њој. Чињеница да је последње речи рукописа који је предао Ивану Ловреновићу, уреднику изузетне библиотеке Раскршћа Издавачког предузећа „Свјетлост“ из Сарајева, Митровић написао ап-рила 1991. године, из данашње перспективе речитија је него што је њенаутор и могао да претпостави. У данима у којима је рат на територијиЈугославије већ трајао, он је писао о нужности очувања рационалног

2 Андреј Митровић Ангажовано и лепо, Уметност у раздобљу светских ратова, Народнакњига, Београд 1983. Есеје о уметничким делима и њихвој вези са временом и епохом у којојнастају и коју граде, Андреј Митровић објединио је и у књигама: О држави божјој и злом спасењу ,Архипелаг, Београд 2007. и Култура и историја, Архипелаг, Београд 2008.

8/20/2019 Lipar_55



33

погледа на прошлост и консеквентно на садашњост која је брише и по-ништава.

Као кључне за разумевање кратког 20. века, Андреј Митровић јеиздвојио појмове: историје, историјске свести и историграфије. Исто-рију је препознао као један од најапстрактнијих појмова којима се чо-век служи „као синонима за појам прошлости и потврду трајања чове-чанства“ (Митровић 1991: 11), али и као науку о прошлости, одређенупрецизном методологијом. Историјску свест је дефинисао као „свест оживљењу у друштву“ (Митровић 1991: 65), односно „свест о постојањучовека“ (Митровић 1991: 55), док је историографију видео као сет разли-читих ваннаучних, развејаних представа о прошлости које, међутим,често одлучујуће утичу на свест појединца, на његов лични, али и иден-титет заједнице којој припада. Оно што је књига проблематизовала кроздефинисање темељних појмова струке заправо је била „друштвена уло-га научне историографије“ (Митровић 1991: 265).

Године у којима је сабирао своја вишедеценијска размишљањао историји биле су време нетрпељивих, деструктивних и злих на про-сторима Југославије. У ширим оквирима било је то време означено каонови belle époque, у коме су пали сви зидови. Андреј Митровић био је један од ретких који слављеничку атмосферу Европе после пада Бер-линског зида није видео као крај историје, већ је са стрепњом назирао идубиозну будућност после тријумфализма једне идеологије и промене

граница у Европи. И, иако је имао потребу да читаоцима на крају књигеобјасни да је расправљање у неким деловима било „унеколико жучније[...] него што је на почетку изгледало“ (Митровић 1991: 265), данас сечини да је читава књига била заправо посвета форми дијалога – распра-ва, која је промовисала идеал толеранције према носиоцима другачијегмишљења. Отуда и његова констатација да „данас у грађењу резулта-та нових историјских школа у развијеним друштвима учествују и ле-вичарски и десничарски опредељени, као и политички неопредељениисторичари“ (Митровић 1991: 230). Митровић је пледирао за схватање

историјске науке као простора диспута и дебата – својеврсног форумакоји не спутава априори, али који апостериори аргументовано дисква-лификује неистините тврдње.

Он није остављао простор за релативизације, иако је препознаваоограничења темељних принципа историјске науке. За њега сумња нијебила основ дисквалификација, већ начин за даље развијање научногметода. Стога је управо питање истине представљало Аријаднину ниткоју је чврсто држао пролазећи кроз лавиринт појмова које је дефини-сао. Закључивао је „да, иако се о истини говори, није у питању истина

као таква него (трајно) грађење система знања ради уобличавања са-знања и то на основу учинка сложених и разноврсних истраживања,што у стварности значи трагање за истином на основу тежње за исти-ном“ (Митровић 1991: 31).

8/20/2019 Lipar_55



Олга Манојловић Пинтар

34

У констатацији о континуираној еманципаторској улози науке,као понуди знања, Андреј Митровић је обједињавао искључујуће исто-риографске концепте, истичући да „данашњи велики светски успехпроучавања историје носе три, у ствари сукцесивно настала правца:приповедање сагласно традицији, теорија проистекла из великог пре-окрета 60-их година и обновљена историјска антропологија као изразнових тражења даљих могућности“ (Митровић 1991: 231). Иако је биодоследно критичан према „патриотској“ историографији, подједнакокао и према солипсистичком деконструктивизму постмодерне, Митро-вић је прихватао све што је историјску науку водило новим путевимасазнања. Поверење које је увек имао у интердисциплинарна истражи-вања потврђивао је сталним упућивањем на само наизглед неконвен-ционалне историјске изворе који су чинили јаснијом слику 20. века.

Увек окренут научној заједници неспутој уским државним, илименталним границама, он је своје дефиниције понудио јавности у циљумењања круте историјске културе. У догматским тврдњама, искључи-востима и затварањима препознавао је инфериорност и аутистичностоних који су били неспремни, или су се плашили да заступају сопственеполитичке ставове, или их можда нису ни имали и стога здушно за-говарали туђе. Промоцију дијалога као основа историјске културе иширења културних видеокруга, видео је као предуслов опстанка и на-претка друштва.

Истичући да резултат рада историчара често може бити сасвимсупротан од његових првобитних замисли и очекивања, Митровић јеконстатовао да је у Расправљању са Клио у неким деловима чак и „оспо-рио тезу за коју се сам залагао, тезу да је историчар у могућности дапревазилази границе свог времена и ствара сазнање“ (Митровић 1991:267). Иако свестан колико је та тежња тешко остварива због читавогниза ограничавајућих фактора у самом историчару и друштву комеприпада, он је, међутим, није одбацивао. Веру у универзализам, објек-тивизам и неспутаност историје препознао је као утопијски идеал без

кога не постоји ни рационалност на којој се заснива наука.„Све историје започињу знатижељом појединца и добијају свој об-лик вођене његовим, односно њеним личним особинама“ (Апплебy идр. 1995). Ова констатација три америчке историчарке у књизи Говори-ти истину о историји указује на први и најзначајнији елемент у писањуисторије – историчара. Знатижеља је и историчара Андреја Митровића увек изнова водила у потрагу за новим знањима. Попут Моцарта, који је са лакоћом писао сонате, арије и мисе, али и концерте, симфоније,опере и реквијеме, Митровић је писао разноврсна дела – монографије,

студије, есеје, чланке, расправе и за њих примао награде и друштвенапризнања. У исто време водио је и своје унутрашње дијалоге, који суга градили, али и оптерећивали, мучили. Имао је и своје Салијерије.Оно што га је издвојило на нашој културној сцени била је отвореност и

8/20/2019 Lipar_55



35

спремност да уважи другачији став, али и храброст да од својих истинаи проверених чињеница никада не одустаје.


Appleby i dr. 1995: J. Appleby, L. Hunt, M. Jacob, Telling the Truth about History ,Norton Paperback, New York, LondonМитровић 1974: A. Митровић, Време нетрпељивих, Политичка историја великихдржава Европе 1919–1939, Београд: Српска књижевна задруга.Митровић 1977: A. Митровић, Историјско у Чаробном брегу, Покушајинтердисциплинарног огледа, Београд: Коларчев народни универзитет.Митровић 1981: A. Митровић, Продор на Балкан, Србија у плановима Аустро-Угарске и Немачке 1908—1918, Београд: Нолит.Митровић 1983: A. Mitrović, Angažovano i lepo, Umetnost u razdoblju svetskih ratova,,

Beograd: Narodna knjiga.Митровић 1984: A. Митровић, Србија у Првом светском рату , Београд: Српскакњижевна задруга.Митровић 1987: A. Митровић, Устаничке борбе у Србији 1916–1918, Београд:Српска књижевна задруга.Митровић 1991: A. Mitrović, Raspravljanja sa Klio, o istoriji, istorijskoj svesti iistoriografiji, Sarajevo: Svjetlost.Митровић 2007: A. Mitrović, O državi božjoj i zlom spasenju, Beograd: Arhipelag.Митровић 2008: A. Mitrović, Kultura i istorija, Beograd: Arhipelag.

Olga Manojlović Pintar / A PRAISE TO THE CULTURE OF THE DIALOGUE: AN-DREJ MITROVIĆ AND THE REFLECTIONS ON HISTORY

Summary / This text presents an analysis of Andrej Mitrović’s contribution to theadvancement of the theory and methodology of history as a science. It has beenpointed out that there is an enormous abundance of topics and approaches to theinvestigation of the past in the works of Andrej Mitrović and an especially prominenthistorical context in which he wrote his theoretical papers.

Key words: „historians’ quarrel”, theory of history, historical awareness, historicalculture

Примљен: 5. децембра 2014.Прихваћен за штампу децембра 2014.

8/20/2019 Lipar_55


8/20/2019 Lipar_55



39

југословенског, југоисточно-европског и европског простора у 20. веку.Увек је давао подстицај проблемски и методолошки смелим искорацима,али захтевајући да имају чврсто упориште у што разноврснијој и бога-тијој архивској грађи.

Његова стална настојања да трага за новим приступима, како у на- учном истраживању тако и у педагошком раду, навела су га да, средином1970-их, на Филозофском факултету окупи и наредних двадесет пет го-дина води – поред редовних наставних обавеза – специфичну, неформал-ну, отворену „школу“ историографије, запамћену међу њеним учесни-цима под именом „Округли сто“. Она је била јединствено искуство свихњених сталних или повремених чланова, као и бројних гостију-предава-ча, међу којима су била позната имена домаће и стране историографијеи стручњаци других сродних научих области.

И овлашни поглед на, бројем објављених радова изузетно богату,тематски широку и разноврсну библиографију професора Андреја Мит-ровића (25 монографија, преко 400 чланака, студија, есеја и других тек-стова) указује на веома рано образовање кругова научно-истраживачкихинтересовања којима се бавио током четири и по деценије.

Пишући на једном је месту „О историчаревој муци“, објаснио јена какву су искуствено-сазнајну основу положена његова методоло-шка схватања, и које је њихово просторно, временско и проблемско од-ређење: да се ради о проучавањима прошлости у распону између година1878–1945, уз захватање географски концентричних кругова, од којих„[...] најшири опасује Европу, онај ужи [...] Средњу Европу и Балканскополуострво [...], следећи Југославију, и најужи Србију“; да је проучавање

усмерено на „сплетове политичких, привредних и културних појава“; да је резултате „настојао да уобличи у разноврсним историографским родо-вима од прилога до синтеза“(Митровић 1991: 33). Као важан ослонац, на-вео је и студирање „методолошких поступака и теоријских гледишта којапрвенствено нуди међународна литература [...] (омогућујући) да се уочикључно у делима других, посебно најзначајнијих историчара, односноизразитих историјских школа“; такође, ту су туђа, али и сопствена иску-ства стечена „[...] истраживањима, знања о стварности историјске про-шлости, знања створених аналитички и истраживачки“ (Митровић 1991:33), уз отвореност према резултатима и методологији других друштве-них наука.

У његовим првим радовима, објављеним до почетка 1970-тих годи-на, бавио се питањима међународног положаја новонастале југословен-ске државе, њеног признања, одређивања њених територијалних оквира.Истраживања југословенског проблема на конференцији мира 1919–1920, поред низа чланака и краћих студија, уобличена су у две значајнемонографије.

Обимну синтезу о европској историји међуратног периода Временетрпељивих(Митровић 1974) објавио је 1974. године (за коју је добиоОктобарски награду града Београда). Прецизно обележавајући период окојем пише (између 1919. и 1939. године) појмом „време нетрпељивих“,

8/20/2019 Lipar_55



Милан Д. Ристовић

40

у којем је „ауторитарни покрет као историјска појава био централни занеке две и по деценије у политичком животу старог континента“, изно-сио је и своје убеђење, да се историјска питања не могу уочити нити исто-ријско разумевање постићи ако се не уђе „[...] у конкретан садржај поја-ва, процеса, догађаја и делања људи“(Митровић 1974: 10, 11). Држећи сеовога, пружио је једну богату слику европског међуратног политичкоги интелектуалног крајолика, која је по свежини решења и прецизностианализе остала изузетно актуелна, о чему говоре и нова издања ове ње-гове књиге.

Други изузетно важан тематски круг чини изучавање политикеЦентралних сила према Балкану и Србији, од Анексионе кризе и годи-на Првог светског рата, њено идеолошко, дипломатско, војно-страте-шко и привредно дефинисање, правци, циљеви, инструменти и последи-це примене различитих „модела“ и путева њиховог „продора на Балкан“.После обимних истраживања у бројним домаћим и страним архивимаобјавио је 1981. године монографију Продор на Балкан. Србија у плано-вима Аустро-Угарске и Немачке 1908–1918. (Митровић 1981) Ово дело јекључно за разумевање ратних циљева две централно-европске царевинена Балкану, места и улоге који су дати Србији у комбинацијама, стратеш-ким тежњама и разматрањима будућности балканског простора, као делањихових империјалистичких пројеката о „продору на (југо-) Исток“, што

је своје „остварење“ имало у ратној пракси 1914 –1918; „између 1908, и1914, а нарочито од првог балканског рата, Аустро-Угарска је уништењемнезависности малог суседа на југу хтела прокрчити пут ширења ка југо-истоку и показати снагу у својој кући, где ствари нису ваљале“ (Митро-вић 1981: 438-439). Немачкој царевини је оваква аустро-угарска полити-ка пружала прилику „да помоћу ње добије рат у коме би изборила џинов-ску империју у Европи, на Блиском истоку, у средњој Африци и у некимпрекоморским архипелазима“ (Митровић 1981: 438-439). У сарајевскоматентату пронађен је повод и добродошао „демагошки изговор“. О акту-елности ових питања, на која је Андреј Митровић дао јасне и чврсто ар-гументоване одговоре, не треба посебно подсећати.

Истом сегменту припадају и монографије: Србија у Првом светском рату (Митровић 2009), и Устаничке борбе у Србији 1916–1918 (Митровић1987), као и обиман текст „У светском рату“, објављен у 6-2 тому Исто-

рије српског народа. Енглески превод ове монографије кључне за разуме-вање историје српске државе и народа у Првом светском рату под насло-вом Serbias’ Great War 1914–1918 (Митровић 2007) објављен је у ВеликојБританији 2007. године.

Бавећи се феноменима европске историје прве половине 20.века,Андреј Митровић је рано уочио важност истраживања односа историјеи уметности, уметника и његовог друштвеног, политичког и идеолошкогокружења, отварајући тако простор за критичка запажања и коришћење

уметничког дела као сложеног и особеног извора за разумевање исто-ријске стварности. На даље могућности и изазове интердисциплинарногпроучавања ове везе скренуо је пажњу прво књигом, у српској истори-

8/20/2019 Lipar_55



41

ографији јединственом, оригиналношћу изазовном али усамљеном –Историјско у ‘Чаробном брегу’ Томаса Мана (Митровић 1977). Проблемомодноса уметности, посебно ликовних, политичког ангажмана уметника,идеолошког у уметности, односа уметности и тоталитарних идеологија,наставио да се бави у својој књизи Ангажовано и лепо. Уметност у раз-добљу светских ратова (1914–1945) (Митровић 1983).

Већ 1970. године, својим првим чланаком о Југоисточној Европикао „допунском привредном простору“, Андреј Митровић је отворио је-дан нов и важан истраживачки и проблемски циклус, о чему је у петна-естак чланака и краћих студија, објављених на српском, немачком, ита-лијанском и енглеском језику, анализирао деловања немачке привредне,политичке и војне стратегије на простору Југоистосточне Европе у пери-оду дужем од пола столећа. Он је, уз неколицину немачких историчара,био међу првима, који је истраживачки отворио ово питање и скренуо

пажњу на његову важност и комплексност.Континуирано истраживање овог феномена је као резултат дало

једну свеобухватну анализу деловања немачке привредне, политичке ивојне стратегије на простору Југоистосточне Европе у периоду дужем одпола столећа, у око петнаест чланака и краћих студија, објављених насрпском, немачком, италијанском и енглеском језику у домаћим и стра-ним часописим и зборницима радова.

Овим је истраживањем само наставио да трага за „разноврснимкоренима српске, југословенске, балканске и европске историје прве по-

ловине 20. века“. Њега је занимао превасходно утицај страног капиталана модернизацијске процесе у Србији, као и његово место у политичкимпроцесима и појава сукобљавање страних банака као одраз конкурентскихполитичких интереса на Балкану („политичност банака“). Банке су биле,сматра Митровић, „неоспорно међу важнијим творцима прогреса, као инеминован учесник у стварању привредних и развојних интерес, биле су[...] неретко подстрекач ривалства држава око привредних ресурса илипривредно мерено пожељног географско-политичког положаја“; у вре-ме пред избијање Првог светског рата биле су, због својих „[...] интереса

у међународним односима, саучесник припрема обрачуна држава“.3 Ре-зултати његових истраживања „допунског привредног простора“, такођесу уграђени у друге, неке већ поменуте радове, као и у оне који су насталикао плод даљег проширивања научног интересовања и удубљивања у при-роду политике великих европских банака, о чему је објавио више краћихстудија и монографију Стране банке у Србији 1878–1914. Са групом сарад-ника остварио је и пројекат о историји српске Народне банке.4

Његово стално занимање за теоријско-методолошка питања и за-мишљеност над суштином и смислом посла историчара дали су једин-

ствене резултате у српској историографији. У књизи Расправљање са Клио сажео је своја најважнија теоријска размишљања. Уследиле су књиге у

3 Андреј Митровић, Стране банке у Србији 1878-1914. Политика, прогрес, европски оквир,Стубови културе, Београд, 2004, 6.4 Народна банка, 1884-2004, ур. В. Дугалић, А. Митровић, Д. Гњатовић, Београд, 2004.

8/20/2019 Lipar_55




42

којима су сабрани огледи и есеји о теорији и методологији историјскенауке и – како је сам наглашавао – текстови о „преплетености историјскенауке и уметности“: Ћудљива муза (Митровић 1992), Пропитивање Клио“

(Митровић 1996) и Клио пред искушењима и расправљање са Клио (Митро-вић 2001).

Овом великом и надасве разноврсном стваралачком опусу профе-сор Митровић је отварајући нова и продубљујући своја ранија интересо-вања, додао и већи број краћих студија и чланака везаних у формалномсмислу за историју историографије. Остала је недовршена монографијапосвећена Леополду Ранкеу и његовом бављењу српском историјом.

Андреј Митровић је уредио неколико зборника радова, организо-вао је више научних скупова, учествовао на бројним научним конферен-цијама у земљи и иностранству. На позив страних европских универзите-та или института одржао је велики број предавања. Њихова учесталост игеографска „покривеност“ простора којим је неуморно, више од четиридеценије путовао, увек забављен радом на неком новом пројекту, тра-гајући и сакупљајући грађу и литературу, обилазећи библиотеке, архиве,али и музеје и галерије, увек спреман на нове интелектуалне изазове,сведоче о непрекинутој, динамичној активности Андреја Митровића,српског и европског историчара. Део његове разноврсне стручне, јавне икултурне делатности чине и веома запажене телевизијске серије, чији јеаутор био током 1970-их.

Андреј Митровић је, дубоко свестан понора политичке, друштвенеи интелектуалне кризе која се пред југословенским и српским друштвомотварала, упозоравао почетком 1990-их и о опасностима „насиља сада-шњости над прошлошћу“, указујући на „три беспућа у историју“ којимаоно води (да прошлост треба заборавити; да се она може и мора поништи-ти; да се „селективним приступом [...] жели [...] посредством идеологизи-ване свести у прошлости учврстити или омогућити неки савремени инте-рес“, због чега се „бирају и мењају [...] слажу и повезују, најзад позитивнои негативно [...] цене садржаји прошлости“). (Митровић 1992: 11-13) Ова

упозорења, уз многа друга у његовим текстовима и изјавама, показало се,била су тачна дијагноза једног друштвено-историјског патолошког стања,које ће метастазирати током 1990-их, укључујући и манипулације исто-ријском свешћу, злоупотребама историје, покушајима њеног негирањаили „брисања“, уз ширење простора за бујање њених паразитских, лажнонаучних изданака.

Он је, с подједнаком аналитичношћу, прилазио разматрању проце-са који су, дубоко и често са разорним последицама, мењали друштвене,политичке, идеолошке, економске и моралне оквире времена чији је биосавременик. Никада се није радило о олако даваним судовима и површној„ангажованости“; критичка замишљеност над проблемима свог времена,простора и народа, одмереност али и оштрина запажања лако су уочљиви

у његовим текстовима и бројним интервјуима које је давао посебно токомдугих година југословенске кризе, у којој се српско друштво гушило, и изкоје се мучно и споро извлачило. Суочавање са истином о нашој ствар-

8/20/2019 Lipar_55


8/20/2019 Lipar_55




44

Народна банка, 1884-2004, ур. В. Дугалић, А. Митровић, Д. Гњатовић, Београд,2004.Serbias’ Great War 1914–1918, London 2007.

Milan Ristović / ANDREJ MITROVIĆ: PONDERING OVER THE ESSENCE ANDPURPOSE OF A HISTORIAN’S TASK

Summary / The paper is dedicated to the memory of Prof. Dr. Andrej Mitrović, hisscientific contribution and pedagogical work, as well as his remarkable contributionto the history as a science. A. Mitrović was one of few Serbian scholars who washighly esteemed even outside Yugoslav and Serbian state and scientific borders. Hispedagogical work has also left great impact on Serbian historiography by introduc-ing a new methodology, opening new topics and extraordinary relationship with the younger generation of historians.

Key words: history as a science, Faculty of Philosophy, First World War, Serbia.

Примљен: 18. новембра 2014.

Прихваћен за штампу децембра 2014.

8/20/2019 Lipar_55



45


Ранка П. Гашић1

Институт за савремену историју, Београд

МЕТОДОЛОГИЈА ИСТОРИЈСКЕ НАУКЕУ ДЕЛУ АНДРЕЈА МИТРОВИЋА

Осврт на делатност Андреја Митровића у области теорије и методологије историје, на његовдопринос методологији у делима тзв. класичне, или „догађајне историје“, као и на посебнерадове посвећене историјској науци. Такође, осврт на допринос А. Митровића значајним

темама српске и светске историографије (Први светски рат, улога страног капитала и банака у Србији, стварање Југославије).

Кључне речи: теорија историје, методологија историјске науке, допунски привредни простор,Први светски рат, Југославија, банке, страни капитал

Професионална делатност Андреја Митровића трајала је готовопола века. Својим изузетно разноврсним ангажманом, на пољу научногистраживања, наставе историје, присуства у медијима и у друштвеном

и културном животу Србије и некадашње Југославије, у којој је провеонајвећи део свог живота, он припада плејади изванредних интелекту-алаца који су обележили то доба. И више од тога, његово име данас јенезаобилазно међу великим европским историчарима друге половине20. века. Тешко је издвојити шта је од његове целокупне делатности билонајважније или најбоље. Било да је реч о настави и раду са постдиплом-цима и докторантима, или о јавној делатности и ангажману за хума-нистичке вредности у једном „времену деструктивних“ (Штављанин1998) (како га је он називао), или коначно, о њему као историографу

и теоретичару, односно мислиоцу историје, брзо се долази до закључкада је реч о изузетном појединцу. На примеру живота и рада АндрејаМитовића најбоље долази до изражаја разлика између професије и по-зива, између коректног, чак и одличног бављења струком, и онога што је„позив“, што превазилази дневну рутину и значи свакодневну креацијуи отвореност ума за нова искуства и нове погледе.

Ако се задржимо само на монографијама и посебним издањима,без помињања многобројних чланака и прилога, којима је обогатионаша знања о важним темама српске историје и њеног места у европској

историји, већ кратак поглед на списак његових дела привлачи пажњусвојом разноврсношћу и ширином интересовања2. Тако, поред дела из

1 [email protected] Комплетна библиографија Андреја Митровића налази се на њеб страници Удружења задруштвену историју: http://www.udi.rs/articles/a_mitr_bibl_06.pdf

8/20/2019 Lipar_55



Ранка П. Гашић

46

области полтичке, или тзв. догађајне историје, рађених на темељу кла-сичне историографске методе, уз коришћење обиља архивских докуме-ната, налазимо и оне у којима се историја сусреће са сродним наукама,али и са уметношћу, и уопште, разним областима људског постојања и

деловања. У радовима из обасти политичке историје, Андреј Митровићобрадио је низ изузетно значајних тема за историју Србије: то је на пр-вом месту Први светски рат, са широком проблематком која је повезанаса избијањем и трајањем овог сукоба – немачки планови о продору наБалкан од 1908. до почетка рата, устанци и борбе у Србији у време не-мачке окупације, затим мировне конференције и разграничење Краље-вине СХС са суседним државама (Митровић 2014; Митровић 2011;Митровић 1987; Митровић 1975). Дело Андреја Митровића о Првомсветском рату и Србији у њему на најбољи нацин показује нераскидиву

везу између онога што историчари називају националном и општом ис-торијом. Таква подела, која може имати практичне предности у наставиисторије, у правом, скрупулозном и дубинском истраживању потпуногуби свој смисао. Професор Митровић је у својим бројним радовима наову тему повезао микро и макро план у историји, дајући прави значајопштем и посебном. У садашњем тренутку, када се обележава јубилејстогодишњице од избијања овог рата који је променио свет, темељнијеможда од свих наредних промена током 20. века, и када се појављујупотпуно неутемељене и политички мотивисане контроверзе, српскаисториографија на жалост нема готово ни једног истраживача који сеовим темама озбиљно бави (или, веома мало њих). Тим је већи значајдела Андреја Митровића, који је ширином својих погледа и великимобухватом документарне грађе различитог порекла, на најбољи начинпоказао пут новим истраживачима.

Посебан методолошки помак, у области политичке историје,представља његова књига Време нетрпељивих из 1974. године.3 Овај на-слов, сам по себи, представља продор у нешто ново, јер у то време није

било уобичајено да историографска дела имају овакве, програмске на-слове. Она је изузетна управо као синтеза у правом смислу те речи, чија је кључна реч дата у наслову. Улазећи преко политике у културу, умет-ност, и у друштвене процесе који су обележили прву половину 20. века у Европи, Митровић долази до појма ауторитарности и нетрпељивостикао кључног обележја епохе, обухватајући тиме политичке режиме на-изглед дијаметрално различите и међусобно жестоко супротстављене, ипоказујући њихов заједнички именитељ на једном дубљем нивоу. Овимвишим нивоом тумачења, он је указао на дуготрајност и суштинску

важност ове појаве у историји модерне епохе уопште. Улазио је у кон-кретан садржај појава, процеса, делања људи, које је тумачио свестранои оригинално.

3 Митровић 1974. Књига је од тада доживела још два издања, 1998. и 2004. године.

8/20/2019 Lipar_55



47

Бављење политичком историјом Србије и Европе у првој полови-ни 20. века, на тако високом нивоу анализе и синтезе, отворило је Ан-дреју Митовићу нове путеве истраживања којима је значајно помериогранице дотадашњих знања и размишљања о овим темама. Како темат-ски, тако и хронолошки, у својим радовима о „допунском привредномпростору“, те страним банкама у Србији после 1878, и коауторској мо-нографији о Народној банци Србије од оснивања до данас (Митровић1970: 709–733; Митровић 1977: 33–82; Митровић 2004; Дугалић и др.2004), проширио је и обогатио спектар наших знања о историји. Када је реч о искораку из уобичајених тема и оквира традиционалне исто-риографије, тешко је преценити и довољно истаћи огроман значај овогистраживачког напора Андреја Митровића. Тиме је ушао у сферу еко-номске историје, која је код нас слабо развијена, а која пружа изузетно

вредна знања о стварној позиције неке земље у историји и садашњостиали, што је још значајније, о могућности разних модела развоја у бу-дућности. Путеви капитала и логика међународног тржишта тесно суповезани са геополитиком и представљају појаву дугог трајања. Управо у оваквој врсти радова може се наћи ваљан разлог зашто је историја каонаука потребна друштву, јер би економисти, као и политичари, заистадобро учинили ако би повремено читали радове Андреја Митровића изекономске историје.

Његово трагање за односом између историје и уметности, за пози-

цијом уметника у свом друштвеном и историјском оркужењу, започетовећ у Времену нетрпељивих , наставља се у делима Ангажовано и лепо.Уметност у раздобљу светских ратова, и Историјско у ‚Чаробном брегу‘Томаса Мана (Митровић 1983; Митровић 1977). Оваква врста интересо-вања представљала је дотле изузетну реткост у домаћој историографији.Посматрање уметничког дела као историјског извора, као полазишта затумачење друштвених односа у прошлим епохама отворило је такођенове просторе за истраживање млађим генерацијама историчара и заплодотворан сусрет са суседним дисциплинама, као што су историја

уметности и антропологија.Поред тога што је у поменутим делима начинио прави методоло-

шки продор у нове области и нов начин сагледавања историје, у делу Ан-дреја Митровића запажено место имају радови о историјској науци каотаквој. Нема потребе ни помињати колико је мали број историчара, какокод нас тако и у свету, који се упуштају у оваква размишљања, а која суодраз огромног истразивачког искуства, изузетно широког образовања ипосебне склоности за теоријско уопштавање, која није увек била блисказанату историчара. Неколико књига посвећених „музи Клио“, Митровић

је објавио у последњој деценији 20. века, времену не само „нетрпељи-вих“, већ и „деструктивних“. Оне су резултат дугогодишњег истражи-вачког и педагошког искуства, као и његових тесних контаката са ев-ропским, посебно немачким, историографским круговима и познавањаконтроверзи које су пратиле историјску науку у свету у другој половини

8/20/2019 Lipar_55




48

20. века. Међутим, оне су и својеврстан осврт на смисао не само крити-чке историографије, већ и критичког мишљења као таквог у време сум-рака здравог разума и поплаве митологизованих представа о историји,које су свесно стваране и инструментализоване у политичке сврхе.

У књизи Расправљања са Клио (Митровић 1991) Митровић даје на-слове својим поглављима, који по стилу неодољиво подсећају на насловеМонтењевих или Бејконових есеја: О хтењима знати и тврдити, О ко- ристи психолошког одстојања, О носиоцу трагања за сазнањем историје,О ћудљивости музе историје, О групи основних имена као предуслову та-чнијег мишљења. Оваква врста реминисценције на доба хуманизма и ре-несансе као да сама за себе упућује на историјско извориште критичкогмишљења, на вредности ренесансне епохе које чине највредније наслеђемодерне Европе, а чији темељ лежи управо у слободи сталног преиспи-

тивања и разума насупрот догми. Надасве, преиспитивања самог себе,историчара као субјекта и објекта историје истовремено. У следећојкњизи о музи Клио, Пропитивање Клио. Огледи о теоријском у исто- риографији (Митровић 1996), Митровић сажима у низу кратких есејасвоја размишљања о суштини научности историје, о ономе што историјучини науком, али и о актуелном историјском тренутку који је довео упитање основни послулат науке, у којем муза Клио показује „своју злућуд“. Митровић се у својим размишљањима осврнуо на важнија исто-риографска дела која су се појавила у тој деценији и пратио кроз њих

црвену нит разумевања историје у нашем времену. Осврће се и на до-маћу историографију, на врло плодотворан начин: уместо задржавањана критици постојећег стања, он додирује само она актуелна дешавањакојима придаје значај нечег новог и инвентивног, пледира за отварањенових питања, и у томе као да је потпуно окренут будућности, ономешта треба урадити (проширити пројекат Историје српског народа напериод после 1918, проучавати историју науке, модернизма и модер-низације у Србији). Ту су и његове анализе једног мемоарског дела, алии размишљања о Ранкеовом начелу објективности које је заправо ван-

временско, и о његовом наслеђу у немачкој, али и светској, па и српскојисториографији. У завршном поглављу разматра могућност теоријскогмишљења у историографији, уз осврт на српске историчаре 19. века,посебно Стојана Новаковића, и његову студију Народна традиција икритицка историја (Новаковић 1880), којег је назвао оснивачем тео-рије историјске науке код Срба. Коначно, у овом делу Митровић дајеи осврт на нешто јако значајно за професионалне историчаре, а то јепримена теоријског у истраживању, која треба да буде „подлога истра-живању током кога је проверавана и може бити одбачена или прихваће-

на као оквир схватања и тумачења“. Ова књига представља изванреднополазиште за сваког ко жели да се упусти у студирање литературе ометодологији и теорији историје. Сва суштински важна питања истори-чаревог заната сажета су овде у кратким и занимљиво писаним есејима,који уз то дотичу и многе дотадашње расправе и контроверзе у истори-

8/20/2019 Lipar_55



49

ографији. Последња у низу књига о музи Клио, Клио пред искушењима и расправљања са Клио (Митровић 1991), представља дорађено и проши-рено издање претходних. Једно од поглавља које је овде ново, у односуна претходне књиге, а чини нам се заправо да представља парадигмуМитровићевог погледа на историју и онога што је његов немерљивидопринос историјској науци, јесте „мали човек у Великом рату“. Судби-на малог човека као полазне тачке у посматрању историјских појава,данас можемо рећи да више није новитет. Тај приступ је у данашњевреме постао популаран, посебно у медијском и уметничком предста-вљању историјских догађаја (што никако не умањује његову научности озбиљност). Међутим, можемо слободно тврдити да је у нашу исто-риографију управо Андреј Митровић увео овај „обрт“, који има дале-косежне последице. Управо такав приступ, стављање обичног човека уцентар, посматрање прошле стварности из његове перспективе, омо-гућава сагледавање историје у њеном тоталитету, и даје пуно оправдањеинтердисциплинарности, комуникацији историје са суседним наукамаи делатностима, ради сагледавања стварности у свој њеној сложености.

Коначно, у нашем времену које има неку посебну склоност ка ори-гиналности по сваку цену, пример Андреја Митровића служи као добарподсетник шта је права иновација и права оригиналност. Бити по свакуцену оригиналан, и увек излазити из оквира уобичајеног, може опте-рећивати и ограничавати, исто као и стриктно конзервативни приступ

одабиру тема и начину њихове обраде. Такав захтев са собом често пов-лачи и недовољно професионалан приступ. Дело Андреја Митровића управом смислу показује шта је права оригиналност, управо зато што јереч о ствараоцу потпуно лишеном сујете, како личне тако и професио-налне, окренутом свом предмету интересовања, а не његовом одјеку у јавности. Његова оригиналност је била резултат истразивачке зрелости,искуства у класичној методологији, у темама из полтичке историје исталног обогаћивања знања и отворености ума ка новом. Таленат и спо-собност за синтезу, уз такво истраживачко искуство, изродило је оно сто

је несумњиво оригинално, у својој плодотворности и инспиративностиза даља истраживања.


Дугалић и др. 2004: V. Dugalić i dr, Narodna banka 1884–2004, Beograd.Митровић 1969: A. Mitrović, Jugoslavija na konferenciji mira 1919–1920, Beograd.Mitrović 1970: A. Mitrović, Nacistička ideja velikog privrednog prostora i jugoistočnaEvropa 1940, u: Zbornik filozofskog fakulteta 11–1, 709–733.

Митровић 1974: A. Mitrović, Vreme netrpeljivih: politička istorija velikih državaEvrope 1919–1939, Podgorica.Митровић 1975: A. Mitrović, Razgraničenje Jugoslavije sa Mađarskom i Rumunijom1919–1920: prilog proučavanju jugoslovenske politike na konferenciji mira u Parizu, Novi Sad.

8/20/2019 Lipar_55




50

Митровић 1977: A. Mitrović, Teorija „Ergänzungswirtschaft“ u Vajmarskojrepublici: jugoistočna Evropa u doktrini velikog privrednog prostora NemačkogRajha 1919–1932, u: Jugoslovenski istorijski časopis 3–4, 33–82.Митровић 1977: A. Mitrović, Istorijsko u Čarobnom bregu: pokušaj interdisciplinarnogogleda, Beograd.Митровић 1983: A. Mitroivić, Angažovano i lepo: umetnost u razdoblju svetskih ratova1914–1945, Beograd.Митровић 1987: A. Mitrović, Ustaničke borbe u Srbiji 1916–1918, Beograd.Митровић 1991: A. Mitrović, Raspravljanja sa Klio: o istoriji, istorijskoj svesti iistoriografiji, Sarajevo.Митровић 1996: A. Mitrović, Propitivanje Klio: ogledi o teorijskom u istoriografiji, Beograd.Митровић 2001: A. Mitrović, Klio pred iskušenjima i raspravljanja sa Klio, Beograd2001.Митровић 2004: A. Mitrović, Strane banke u Srbiji 1878–1914: politika, progres,evropski okviri, Beograd.Митровић 2011: A. Mitroivić, Prodor na Balkan: Srbija u planovima Austro-Ugarske iNemačke 1908–1918, Beograd.Митровић 2014: A. Mitrović, Srbija u Prvom svetskom ratu, Beograd.Новаковић 1880: S. Novaković, Narodna tradicija i kritička istorija, Beograd.Штављанин 1998: A. Mitrović, Vreme destruktivnih: intervjui, priredio DraganŠtavljanin, Čačak.

Ranka P. Gašić / METHODOLOGY OF HISTORY AS A SCIENCE IN THE WORKSOF ANDREJ MITROVIĆ

Summary / An overview of Andrej Mitrović’s work in the area of theory and meth-

odology of history, his contribution to the methodology in the works of the so-calledclassic or “event history”, including his special papers dedicated to history as a sci-ence. Also, an overview of Andrej Mitrović’s contribution to the important topics inSerbian and world historiography (First World War, role of foreign capital and banksin Serbia, creation of Yugoslavia) is presented.

Key words: theory of history, methodology of history as a science, additional economicspace, First World War, Yugoslavia, banks, foreign capital


8/20/2019 Lipar_55



51


821.09 Митровић А.

Душан Р. Живковић1

Унивeрзитет у КрагујевцуФилолошко-уметнички факултетКатедра за српску књижевност2

ОПШТИ АСПЕКТИ МИСИЈЕ АНДРЕЈА МИТРОВИЋАУ НАУЦИ О КЊИЖЕВНОСТИ3

У раду се анализирају општи аспекти мисије Андреја Митровића у науци о књижевности.Посредством аналитичко-синтетичке методе, издвајамо следеће аспекте: 1. опште односеисторије и књижевности, 2. опште поетичке одлике које повезују различите уметности; 3.

утицај историјских околности на уметничко стварање; 4. утицај уметности на друштвенетокове.

У сваком од наведених аспеката, Митровић користи четири перспективе: 1. објашњењеперцепције уметности у самом историјском тренутку, 2. савремени однос према историјскојперцепцији, 3. цикличну перспективу (у поређењу различитих епоха), 4. и универзалну,општу вредност и значај уметничког дела, од естетских критеријума до питања хуманитета.

Значај Митровићеве мисије у историјској науци, као и у науци о књижевности, састоји се у свести да историјске појаве, као и опште цивилизацијске процесе, не треба посматрати уискључивом, линеарно-каузалном смислу, већ треба имати у виду истовремено постојањеразличитих, па чак и противречних узрока, у духу амбигвитета, цикличности и преображаја,који се даље гранају у нове процесе и различите исходе.

Кључне речи: историја, наука о књижевности, интердисциплинарност, ангажовано, лепо

УВОД

У науци о књижевности није довољно пажње посвећено мисијиАндреја Митровића (Крагујевац, 17. април 1937 — Београд, 25. август2013). Наиме, у времену у коме је објављена студија Историјско у ‘Ча- робном брегу’ (1977. године), био је неопходан управо овакав историјскиприступ у проучавању књижевног дела, који је обогатио научну мисао о

1 [email protected] Овај рад део је истраживања која се изводе на пројекту 178018 Друштвене кризе и са-времена српска књижевност и култура: национални, регионални, европски и глобални оквир, којифинансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.3 Овај рад изложен је у виду усменог сапоштења на научном скупу „Андреј Митровић у исто-рији и култури 20. века”, одржаном 26. марта 2014. године, у организацији САНУ и Универзитета

у Крагујевцу.

8/20/2019 Lipar_55



Душан Р. Живковић

52

књижевности у Србији. У овом интердисциплинарном огледу, евидент-на је Митровићева ерудитна критичка свест у схватању уметника „каоистовремено и субјеката и објеката многих историјских догађаја” (Мит-ровић 1977: 7).

Такође, Митровићева централна тема историје између светских ра-това, као и односа уметности и историје, представљена је на објективани ерудитан начин у студијама Ангажовано и лепо и Време нетрпељивих .

Посредством аналитичко-синтетичке методе, сходно теми нашеграда, највише пажње посветићемо студији Историјско у ‘Чаробном брегу’,док ћемо студије Ангажовано и лепо и Време нетрпељивих посматрати уодносима књижевности и других уметности и општих поетичких одликакарактеристичних за све уметности у том историјским периоду, у оквируследећих аспеката: 1. односа историје и историје књижевности; 2. интер-

дисциплинарних поетичких елемената; 3. утицаја историјских околностина уметничко стварање; 4. утицаја уметности на друштвене токове.

ОПШТИ АПЕКТИ МИТРОВИЋЕВЕ МИСИЈЕ У СТУДИЈИ

ИСТОРИЈСКО У ЧАРОБНОМ БРЕГУ

Посредством два „међусобно сплетена методолошка начина:метода историје књижевности и метода историјске науке“ (Митровић

1977: 8) методолошки поступак у студији Историјско у ‘Чаробном брегу’4 остварен је од општих историјских околности ка посебним аспектима,и од процеса промене идеологије Томаса Мана (1875–1955) до напоме-на о Мановом приватном жиоту (Митровић 1977: 20), а у односу пре-ма самом делу: од поетичких аспеката и историјских околности којесу утицале на процес стварања Чаробног брега и постепено га мењале,до интерпретације кључних семантичких аспеката и њиховог значаја унемачкој и светској књижевности, да би синтезу ове мисије представља-ли закључци о универзалним, цикличним аспектима савременог доба.Дакле, Митровић има у виду и динамичност историјског контекста, каои динамичност преображаја Манових поетичких и идеолошких ставова.

У овом контексту, евидентна је паралела између Митровићевогнаучног поступка и идеја са Беконовим историзмом (Francis Bacon,1561–1626) (у делу De dignitate et augmentis scientiarum) у општем сми-слу, у погледу циљева историје књижевности и њене неопходне ин-терференције са методима историјске науке, динамичности њиховихпроцеса, у категоријама времена, простора, средине и услова, као и у

посебним аспектима посматрања напредовања, опадања, заборављањаи евентуалне обнове тенденција епоха. Тако је Митровић применио иосавременио Беконову идеју историчности на историјске прекретнице

4 Научни дискурс у Митровићевој студији Историјско у ‚Чаробном брегу‘ (покушај интер-дисциплинарног огледа) обојен је и есејистичким ерудитни духом и језгровитошћу израза.

8/20/2019 Lipar_55



53

у првој половини 20. века, као и на однос према уметности између двасветска рата у „схватању и својеврсном сазнању историјског тренутка”(Митровић 1977: 26),

Такође, у дефинисању значаја стваралаштва Томаса Мана5 као

„откривања суштине живота једне епохе” (Митровић 1977: 22) присут-на је и паралела са Дилтајевим (Wilhelm Dilthey, 1833–1911) схватањемдуха времена и природе историје, као и у односу човека према исто-рији, јер „Дилтај заступа идеју да је људски свет, за разлику од светаприроде, нужно историјски свет.“ (Милосављевић 2000: 311)6

Ова идеја представља и Митровићеву мисију у проучавању исто-ријских околности у којима је живео и стварао Томас Ман, до њего-ве идеологије, друштвене улоге, аутобиографских аспеката и процесанастајања Чаробног брега, које анализира прецизним језиком историча-

ра и теоретичара књижевности, са свим варијантама, изменама и посте-пеним формирањем коначног облика. На тај начин, Митровић сугери-ше да унутрашњи и спољашњи приступ у проучавању књижевности нетреба да се посматрају као супротности, већ као комплементарности утрагању за истином у делу и истином о прошлости.

Митровић је био свестан да су искључиви методи природно и су-жени у својим гледиштима, већ је тежио да обухвати тоталитет, као например, у проучавању природе Манових аутобиографских елемената:„Засад је потребно рећи да је историјско у ‘ Чаробном брегу’ сплете-но од аутобиографског и неаутобиографског, од доживљеног и од про-мишљеног, да су ова два садржаја међусобно срасла, али се могу и ра-злучити.“ (Митровић 1977: 32) Док би један историчар књижевностипозитивистичке орјентације пре свега посветио пажњу аутобиограф-ским елементима, Митровић је сугерисао да је позитивизам у проуча-вању књижевности користан у селективном виду и као један од метода,али не и као једини метод, јер у студији Историјско у ‘Чаробном брегу’ у овој двострукости, Митровић сугерише да су аутобиографски и не-

аутобиографски елементи равноправни, као и Мановог представљањеискуства једне генерације уопште, међусобно утицали једни на друге у Чаробном брегу и да је управо из тог просеца настао њихов међусобнипреображај у нову романескну стварност. У овој анализи евидентна јеМитровићева свестраност историјских и књижевно-историјских перс-пектива објективног сагледавања овог вишеслојних феномена. У овомконтексту, истиче се став о домашају Мановог учинка, „који поред ис-торијског и редовно обухватније – досеже општељудско; отуда код његаи историјско превазилази немачку проблематику.“ (Митровић 1977: 26)

Даље, по Митровићевом мишљењу, херменеутички кључ за интерпрета-

5 „Он је историјска личност оштрих, вишеструких и многозначних политичких борби”(Митровић 1977: 11).6 Такво виђење историјског света обележено је духом херменеутике. Андреј Митровићистиче да у појединим феноменима делују два различита принципа истовремено.

8/20/2019 Lipar_55




54

цију Чаробног брега представља „борба уверења чији су носиоци Сетем-брини, Нафта и Касторп” (Митровић 1977: 9).

Поред књижевно-историјских аспеката, Митровић уводи и аспек-те из књижевне критике, на пример, издвајајући и испитујући основ-на акуелна мишљења о Лодовику Сетембринију и Леу Нафти, дајућии прилоге уопштавању у теорији књижевности, јер је свестан међуза-висности ових дисциплина у науци у књижевности, имајући у виду давишеструкости односа према историји, као и према различитим пои-мањима времена уопште – представљају кључне теме светске књижев-ности 20. века.

У свакој од кључних тачака ове полемике евидентна је еру-диција Митровићевог приступа. Митровић сугерише да историј-ске појаве, као и цивилизацијске процесе у ширем значењу, не тре-ба посматрати у искључивом, линеарном смислу, већ треба имати увиду истовременог постојања различитих узрока, у духу амбигвитета,цикличности и преображаја, па чак и привидно противречних узро-ка. У томе је и заслуга Андреја Митровића, јер није само констато-вао одређену противречност у идеологији и у друштвеним токовима уопште, (што иначе представља чест манир у друштвено-хуманисти-чким наукама), већ што је објаснио процесе стварања, и функције,исходе и даље преображаје противречности у једном феномену, као ипроцесе борби између различитих принципа око политичке надмоћи:

„Несумњиво је да се у Сетембринију препознаје либерал. Али, по нама,тиме задатак није решен, већ само постављен.“ (Митровић 1977: 38)Митровић преиспитује кључне феномене који само привидно де-

лују кохерентно и у општем смислу подразумевано и јасно, а суштин-ски постоје опште предрасуде о њима и знатно су комплексније приро-де. Такво питање је: шта је заправо либерализам? (Митровић 1977: 32)Међутим, у појму либерализма7, Митровић имплицира разлике измеђуњегове теоријске основе, историјског процеса, практичне примене усавременом тренутку, конструкције, реконструкције и деконструкције,

имплицирајући динамичнст контекста употребе овог термина, као ираскорак између Сетембринијевог идеализма и стварности у „дубокојпротивречности“ (Митровић 1977: 37) његове природе, јер противре-чност феномена представља његову иманентну одлику обележену не-прекидном драмом духа8.

7 Питања либерализма, рецепције либерализма и контрукције његове слике, није Митро-вић отворио само за друштвено-хуманистичке науке, већ их је отворио уопште за поимање актуел-не перцепције света савременог човека, отворио их је и својим претходницима, савременицима и

будућим генерацијам, јер је јасно да ће се у новим околностима ревидирати и појам либерализма.8 Митровић, наравно признаје хуманизам просветитељских идеала, али је реалан и дале-косежан у својој процени прошлости, а показало се, и будућности: „Када је реч о историјском ди-спуту о божјој држави и злом спасењу, Ханс Касторп је средишње лице, Нафта је најозбиљнији ми-слилац, а Сетембрини најсложенији јунак романа” (Митровић 1977: 80). Митровић зато истиче даМан није идеолошки одређен крајностима: „Ман није поделио политичко припадништво са Сетем-бринијем, али је истакнуто подвукао да га још мање жели делити са Нафтом.“ (Митровић 1977: 57)

8/20/2019 Lipar_55


8/20/2019 Lipar_55




56

„Речју и држањем, оба јунака наводе на мисао да је у дато исто-ријском тренутку поново постао актуелан проблем хуманости” (Мит-ровић 1977: 48). То је уједно и Митровићева кључна тема, у истицањустава Томаса Мана да је „‘Чаробни брег’ хуманистички подсетник.“(Митровић 1977: 77) Митровић управо проучава мисију Томаса Манада би посредно дао до знања да је у обе временске перспективе хума-ност угрожена и да би поручио и будућим читаоцима да читају Мана увременима угрожене хуманости. Ова мисија остаје актуелна, јер смо усавременом добу сведоци не само Мановог и Митровићевог схватања угрожене хуманости, већ се ова одлика друштва испољава у сваком тре-нутку савремене егзистенције, као и од уметничког стваралачког про-цеса до рецепције.

ОПШТИ АСПЕКТИ ОДНОСА КЊИЖЕВНОСТИ И

ДРУГИХ УМЕТНОСТИ У МИТРОВИЋЕВИМ СТУДИЈАМА

АНГАЖОВАНО И ЛЕПО И ВРЕМЕ НЕТРПЕЉИВИХ

Андреј Митровић је дао допринос и проучавању упоредних односамеђу уметностима, као и идеологије и уметности и утицаја историјскихтокова на уметност. Дакле, Митровићев приступ проучавању историје иприроде уметности драгоцен је јер однос међу уметностима посматра

не само кроз опште феномене него, пре свега, у дијахронијској пер-спективи – у односима према различитим друштвено-политичким то-ковима.

Дијалог Сетембринија и Нафте (са знатно више учесника, посред-ника и слушалаца) наставља се у скривеном виду и у каснијој Митро-вићевој студији Ангажовано и лепо (Уметност у раздобљу светских ра-това 1914–1945), посвећеној „политичкој историји уметности у првојполовини 20. века” (Митровић 1983: 217). Иако студија више пажњепосвећује ликовним уметностима, ипак значајну улогу имају поети-

чка начела великих књижевника, ка селецији и анализи општих карак-теристика које су одредиле све уметности у првој половини 20. века.Један од кључних Митровићевих ставова је „да су уметности предста-вљале нераскидив део великих идеолошких и друштвено-политичкихконфронтација“ (Митровић 1983: 23).

У студији Ангажовано и лепо претежно су заступљени ствараоци изруске, немачке, руске, француске и италијанске књижевности, од наго-вештаја модерних тенденција у светској књижевности 19. века, прекоавангардних праваца и манифеста, до стваралаца високог модернизма.

У сваком тренутку, Митровић анализира односе биографских аспекатаи поетичких елемената њихових дела, као творевина историјских окол-ности: „И док је Први светски рат деловао као траумаично искуство, аДруги светски рат се стално надносио попут праве море, нетрпељивостису нарастале, политичке борбе су постајале огорченије, идеологије су

8/20/2019 Lipar_55



57

се силовито сударале и маха су узимале тенденције изузетно великог јачања политичког ауторитета.“ (Митровић 1983: 29)

У таквој интерференцији, Митровићева анализа креће се у неко-лико праваца: 1. уметничкој побуни против догме; 2. Проучавању умет-

ничких творевина које су настајале као иделошки конструкти званичневласти или јаке политичке струје која је након краћег периода посталазванична 3. дилемама уметности и уметника, у преображајима њихо-вих ставова, од њихових личних одлука до процеса стварања уметни-чких дела.

Такође, ови аспекти студије Ангажовано и лепо присутни су, у ши-рем смислу, у Политичкој историји великих народа Европе од 1919–1939,карактеристичног наслова: Време нетрпељивих . У овом контексту, зна-чајне су детаљне реконструкције односа уметника према режиму, пре-

цизне анализе општих поетичких одлика, као и преображаји рецепције уметничког дела. Истичемо да је у оквиру општег, историјског дискур-са, Митровић посветио 13. поглавље уметничкој потрази за слободом, а16. поглавље обележено је историјским и свевременим питањима личненадмоћи ствараоца, слободе стварања, као и драми избора између отпо-ра и покорности.

Наравно, треба истаћи да стидија Време нетрпељивих поседујезнатно ширу историјску перспективу: „Наша је намера била да са испи-тамо основне политичке појаве европске историје између светских ра-това, онако како су се оне испољиле у највећим државама.“ (Митровић2004: 7) Чак и у таквој општој перспективи, за разлику од владајућихпринципа у историјској науци, Митровић посвећује пажњу уметностикао значајном истријском фактору креирања цивилизацијске свести.

На основу наведених ставова, у контексту науке о књижевности ианализе уметничког израза уопште, истичемо да студије Ангажовано и лепо и Време нетрпељивих представљају својеврсне одбране уметности, у свести да проучавање уметности у историјској науци не представља

само преиспитивање уметничких сведочанстава у историји, већ и сред-ство креирања будућег племенитијег цивилизацијског концепта.

ЗАКЉУЧАК

Значај мисије Андреја Митровића у историјској науци, као и у на- уци о књижевности и у проучавању уметности уопште, састоји се у све-сти о плурализму метода и интердисциплинарном, свестраном присту-

пу вишеслојним уметничким феноменима, јер у одређеном исро-ријском тренутку, као и у општим цивлизацијским просецима, евиденто је истовремено постојање различитих, па чак и привидно противречних узрока обележених амбигвитетима, дилемама, сукобима, који се даљегранају у нове процесе и различите исходе.

8/20/2019 Lipar_55




58

У сваком од наведених аспеката, Митровић користи четири пер-спективе: 1. објашњење перцепције уметности у самом историјскомтренутку, 2. савремени однос према историјској перцепцији, 3. циклич-ну перспективу (у поређењу различитих епоха) и 4. универзалну, општувредност и значај уметничког дела, од естетских критеријума до проу-чавања хуманитета.

Мисија Андреја Митровића значајна је и почетком 21. века, намногобројним научним скуповима у Србији, који су обележени појмо-вима идентитета, алтеритета, односа уметности и идеологије, центра имаргине, хуманитета, угрожене хуманости, интеркултурних феномена,као и односа Истока и Запада. Митровић је заправо наговестио будућедоминантне токове науке о књижевности у Србији, као и историчностидруштвених и хуманистичких наука. Тако и ми заокружујемо ову слику,као његови саговорници и као настављачи у дијалогу са историјом.


Бекон 1986: Ф. Бекон, Нови органон, Загреб: Напријед.Дилтај 1980: В. Дилтај, Изградња историјског света у духовним наукама, Београд:БИГЗ.Милосављевић 2000: П. Милосављевић, Методологија проучавања књижевности,Београд: Требник.

Митровић 1977: А. Митровић, Историјско у Чаробном брегу , Београд: Коларченнародни Универзитет.Митровић 1983: А. Митровић, Ангажовано и лепо: уметност у раздобљу светских ратова (1914–1945), Београд: Народна књига.Митровић 2004: А. Митровић, Време нетрпељивих (Политичка историја великихдржава Европе 1919–1939), Подгорица: ЦИД.М. Ристовић 2006: М. Ристовић, Андреју Митровићу. Поводом седамдесетог

рођендана, Београд: Годишњак за друштвену историју, 1—3, Београд, 8—20.

8/20/2019 Lipar_55



59

Dusan R. Zivkovic / General aspects of the mission of Andrej Mitrovic in Literary science

Summary / The paper discusses the general aspects of the mission of Andrej Mitrovicin Literary science. Through analytical-synthetic method, we highlight the followingaspects: 1 the general relations between history and literature, 2. general charac-

teristics that connect different arts; 3. the impact of historical circumstances to theartistic creation; 4 the influence of art on society. In each of these aspects, Mitrovicuses four perspectives: 1. explanation of perception in that historical moment. 2. themodern attitude toward historical perception; 3 cyclical perspective (in the comparisonbetween different epochs), 4. Universal value and significance of art, the aestheticcriteria, as well as the question of humanity. This mission remains actual, in con-temporary times, we are witnesses not only Man`s and Mitrovic`s understandingsof vulnerable humanity, but this feature of society manifests itself in every momentof modern existence, and the artistic creative process to the front desk.The importance of Mitrovic’s mission in history of science and Literary science con-sists in the awareness that historical phenomena, and general civilizational processes,should not be considered in the sole, linear-causal sense, but it should be borne inmind he simultaneous existence of of different and even seemingly contradictorycauses, in the spirit of ambiguity, cyclicity and transformation, which further branchinto new processes and different outcomes.

Keywords: history, Literary science, interdisciplinarity, socially active, beauteous

Примљен: 15. октобра 2014.Прихваћен за штампу октобра 2014.

8/20/2019 Lipar_55


8/20/2019 Lipar_55



63

Прегледни рад811.134.2'373.7

811.163.41'373.7

Анета Г. Тривић1

Универзитет у Крагујевцу

Филолошко-уметнички факултетКатедра за хиспанистику

О ПРЕВОДНОЈ ЕКВИВАЛЕНЦИЈИ НА ПРИМЕРУМИМИЧКОГ ФРАЗЕОЛОГИЗМА ОТВОРИТИ ОЧИ

Овај рад тематски припада контрастивним лингвистичким проучавањима и има за циљ уочавање семантичких међујезичких односа који граде фразеологизам отворити очи ињегов шпански еквивалент abrir los ojos. Служимо се методом семантички оријентисанеконтрастивне анализе, а преводна еквиваленција је неизоставни део нашег истраживања.Преводну еквиваленцију разумемо као један од најважнијих метода у решавању проблемакомпарабилности и степен њене остварености између српске и шпанске фразеологијеилуструјемо на соматским фразеологизмима. Објашњавамо појам гестовно-мимичкифразеологизам и на примерима употребе израза отворити очи и abrir los ojos показујемода еквиваленција није увек симетрична, и да се понекад не може окарактерисати као потпуна,делимична, нулта или привидна. Закључујемо да мимички фразеологизми отворити очи и abrir los ojos имају развијену полисемију на унутарјезичком плану, због чега је њихов односкомплексан на међујезичком плану. Они настају на основу универзалних метафоричкихпреноса базираних на човековом телесном искуству, али и на специфичним, културолошки

условљеним преносима. Ови преводни еквиваленти испољавају генералну семантичкуподударност, која се разликује у лексикографским дефиницијама у смислу распоређеностипримарних и секундарних значења, те је за правилно разумевање њихових семантичких ифункционалних карактеристика неопходан шири контекст.

Кључне речи: контрастивна лингвистика, преводна еквиваленција, фразеологија, српски језик, шпански језик, мимички фразеологизам

1.КОНТРАСТИВНА ЛИНГВИСТИКА

Део истраживања који овом приликом представљамо анализирапојаве и законитости лексичког значења на плану српског и шпанског језика. Отуда се оно у великој мери спроводи на теоријским основа-ма контрастивне лингвистике, тачније, једног њеног поступка – методеконтрастивне анализе. Преводна еквиваленција је један је од основнихпојмова којима оперише контрастивна анализа. Контрастивна линг-вистика има за циљ откривање сличности и разлика између два или

више језика (Ђорђевић 2004: 2).2 Поред контрастивне анализе, која је

1 [email protected] Веома често се синонимно користи и термин компаративна лингвистика, али они нисуистозначни. Ђорђевић (2004: 5) наглашава да се контрастивна лингвистика бави синхроним по-ређењем језика, у једном тренутку њиховог развоја, док се компаративна лингвистика бави дија-

8/20/2019 Lipar_55



Анета Г. Тривић

64

тематски најшира метода, контрастивна лингвистика обухвата још две,подједнако битне и комплементарне области. То су теорија превођења,која се бави конверзијом текста, и анализа грешака, која истражује ме-тодологију за учење страних језика. Контрастивна анализа је, стога,

веома блиска примењеној лингвистици, јер њени резултати имају ши-року примену у настави страних језика и у превођењу, али и општојлингвистици, јер испитује језичке типове и језичке универзалије (Стан-ковић 2009: 67).

Иако су контрастивна лингвистика и њен настанак изразито прак-тично, прецизније педагошки мотивисани, и условљени потребом да се унапреди настава страног језика и да се предвиде и превазиђу потеш-коће и грешке у учењу страног језика (Станковић 2009: 67), неоспоран је и њен теоријски допринос. У свом теоријском приступу контрасти-

рању она полази од једне универзалне или општије језичке категоријеи посматра њену реализацију у два језика, док примењена контрастив-на лингвистика креће од одређене јединице у једном језику (обично устраном) и трага за њеним еквивалентима у другом језику (углавном у првом, матерњем) (Станковић 2009: 68). Намеће се закључак да сутеоријска и практична оријентација контрастивне лингвистике компле-ментарне будући да проучавају две стране исте појаве, теорију и опис језичке реалности и њихову примену у настави страних језика и пре-вођењу (Станковић 2009: 68). Термини контрастивна анализа и кон-

трастивна лингвистика често се изједначавају, или се обухватају тер-мином контрастивне студије (Ђорђевић 2004: 8), али је контрастивнаанализа ужи појам и представља метотоду контрастивне лингвистике.Интересовање за ову лингвистичку област непрестано расте, и признајесе и несумњиви допринос контрастивне анализе „izoštravanju slike o jeziku i jezicima, a koja u lingvističkim naukama, [...] nije ni danas jasnihkontura“ (Ђорђевић 2004: 50).

Два основна задатка контрастивне лингвистике су откривањеразлика међу језицима и откривање сличности међу њима, што су двакомплементарна задатка. На тим претпоставкама (језици су различитимеђу собом и језици су слични међу собом) заснива се контрастивналингвистика, а посебно њена грана контрастивна анализа (Ђорђевић2004: 73). Уочавање језичких сличности, то јест заједничких обележја(већине) језика води до откривања језичких универзалија, док њиховеразлике откривају специфичности неког језика.

Циљ контрастивнх проучавања је утврђивање свих типова разли-ка које постоје међу језичким јединицама која се интуитивно опажају

као семантички блиске Добровољски (2000, 2005). То доприноси бољемразумевању дистинкције између правих међујезичких еквиваленатаи псеудо-еквивалената. Наиме, постојање паралелизама у основном/

хроним поређењем језика, те је овде њихова генеалошка сличност или сродност, односно заједни-чко порекло предуслов за такво поређење.

8/20/2019 Lipar_55



65

нуклеарном значењу не подразумева обавезно потпуну еквиваленцију у језичкој употреби, што нарочито важи за лексичке елементе који дено-тирају не-физичке ентитете (нпр. емотивне концепте), који много вишезависе од лингвистичких фактора у односу на лексичке елементе којиденотирају физичке ентитете (Добровољски 2005: 359–360). Ту посебну улогу има контрастивна анлиза.

Контрастивна истраживања баве се и везама између идиосинкра-тичних и универзално присутних појава у језицима. Када два језикаиспољавају велике сличности, неопходно је истражити разлоге за тусличност (случајни паралелизми, процеси позајмљивања, генетскифактори, или универзалност у концептуализацији одређених ентитета)(Добровољски 2005: 359). Много је значајније испитивање међујезичкихконтраста, који се могу приписати когнитивно-искуственим факторима(неподударности у процесима метафоризације, преференце одређенихлингвистичких заједница ка одређеним когнитивним моделима,релевантне културне разлике) (Добровољски 2005: 360). И Вјежбицка(2000) уочава присуство великог броја јединица лексикона које суспецифичне за одређени језик, и објашњава га тиме што сваки језик уцртава семантичке дистинкције које други језици немају. Одговорина сва ова питања доприносе лингвистичкој теорији, истраживањима језичких универзалија, семиотици културе, као и практичнимдисциплинама, али захтевају један интердисциплинарни приступ

(Добровољски 2005: 360).Контрастивна анализа је најчешћи метод у међујезичким фра-зеолошким истраживањима. Спада у задатке практичне оријентације.Њени основни циљеви су развој одговарајућих средстава за евалуацијусемантички сличних ФЈ из изворног, полазног (L1) и циљног језика (L2),којима би се утврдио степен не само семантичке, већ и функционалнееквиваленције. Међујезичка истраживања идиоматских конструкцијатрадиционално су се концентрисала на теме као што су потрага за фра-зеолошким универзалијама, истраживања међујезичких позајмица, де-

скрипције и компарације различитих структуралних типова идиомат-ских израза (глаголски, именички и сл.), дескрипције тзв. „тематскихгрупа“, односно идиоматских израза који у својој структури садржекомпоненте које припадају истим семантичким групама (соматизми,називи за животиње, за боје, и сл.) и на потрагу за фразеолошким корес-пондентима или еквивалентима (Добровољски 2000, 2005).

2. ПРЕВОДНА ЕКВИВАЛЕНЦИЈА У ФРАЗЕОЛОГИЈИ

Један од основних појмова којима оперише котрастивна лингви-стика, а посебно контрастивна анализа, јесте еквиваленција или сли-чности значења. Еквиваленција је најважнија у решавању проблемакомпарабилности или упоредивости и неизоставни је део сваког кон-трастирања. Као таква, она заузима посебно место у теоријској апа-

8/20/2019 Lipar_55




66

ратури контрастивне лингвистике. Наше истраживање је семантичкиоријентисано, али је фразеолошка еквиваленција њен саставни део.Оно за крајњи циљ има уочавање семантичких међујезичких односакоји се остварују између једне врсте фразеологизама и издвајање циљ-них домена које они концептуализују, али се у таквој врсти истражи-вања међујезичка еквиваленција и утврђивање њеног степена показујукао веома важан чинилац.

Метода контрастивне анализе подразумева три корака: иденти-фиковање јединица које се узимају за предмет анализе, поређење тих јединица и утврђивање сличности и разлика до којих се долази њихо-вим поређењем (Корпас Пастор 2000). Проблеми и типологија међујези-чких еквивалената су за контрастивну фразеологију једна од централнихтема на коју су се међујезичка (интерлингвистичка или крослингвистич-

ка) истраживања традиционално фокусирала (Добровољски 2000: 368).Неоспоран је значај оваквих анализа за систематско поређење фразео-лошких система два језика, али и за практичну примену у области пре-вођења, у настави страних језика, у лексикографском раду.

Уочавамо да се степен преводне еквиваленције између формалноподударних фразеолошких јединица (ФЈ) креће од апсолутног и дели-мичног поклапања, до потпуног непоклапања. Уколико се оне семан-тички и функционално подударају, преводимо их формалним еквива-лентом. Када испољавају веће или мање разлике у значењу или у функ-

ционалним карактеристикама (фреквентност употребе, хронолошка,просторна, дијастратска маркираност), нудимо алтернативе и преводи-мо их описно, једном речју или перифразом.

Већина савремених лингвиста издваја три нивоа односа међује-зичких фразеолошких еквивалената или кореспондената, који се се успостављају према њиховом садржају, форми и функцији: апсолутна/потпуна, парцијална/делимична и нулта еквиваленција (Добровољски1998, 2000, 2005; Корпас Пастор 2000, 2003; Бургер и др. 2007; Вотјак1998). У истраживању соматских фразеологизама српског и шпанског

језика уочавамо присутво сваког од њих. Стога ћемо их укратко пред-ставити.

(а) Потпуна или апсолутна еквиваленција (шп. equivalencia total) указује на симетричан однос између јединца контрастираних језика.Оне имају идентичну метафоричну основу3, идентичну лексичку иморфосинтаксичку структуру, идентична денотативна и конотативназначења, као и заједничка дијасистемска обележја (дијастратска,дијафазијска, дијатопијска), дистрибуцију и фреквентност употребе(Добровољски 2000, 2005; Корпас Пастор 2000, 2003).

3 Термин метафоричка основа преузет је из когнитивне лингвистике и у фразеологији секористи да означи план форме, дословно значење, односно „слику у глави“ коју имамо када упо-требимо неку језичку јединицу. Паралелно се употребљавају термини ментална представа, мета-форична основа, графичка компонента, а спорадично и визуелна репрезентација, фразеолошка слика (Naciscione 2010).

8/20/2019 Lipar_55



67

Апсолутна подударност јавља се ретко и најчешће само тамо где суфразеологизми изведени из заједничког културног наслеђа. Једна дубљадијахрона анализа би вероватно утврдила да су апсолутни еквивалентирезултат преношења из једног језика у други, калкирања, посредног илинепосредног језичког позајмљивања. Овакви еквиваленти, подударнина свим нивоима, најчешће потичу из блиских језика и култура којеимају заједничко порекло и чине део општег европског културногнаслеђа (црна овца, шп. la oveja negra, енгл. the black sheep; циљоправдава средство, шп. еl fin justifica los medios, енгл. the end justifies the means) (Корпас Пастор 2003: 207, 254). Аутор их називаевропеизмима, зато што своје заједничко, генеалошко порекло дугујуизворима европске културе, какви су Библија, класична грчко-римскалитература, латински средњевековни текстови, разни цитати и паремије

који су се преводили на народне, вулгарне језике.Када је реч о функционалном стилу, Бургер (1982) уочава да јенајвише еквивалентних парова у језику штампе и у научном стилу(Хрустић 2001: 66). И Корпас Пастор (2003: 207) важним изворима занастанак апсолутне еквиваленције сматра многобројне јединице из тзв.терминолошке или деноминативне фразеологије, који потичу из светанауке, технике, уметности (црвени картон, шп. tarjeta roja, енгл. redcard; киселе кише, шп. lluvia ácida, енгл. acid rain).

Преводилачки поступак којим се служимо када преносимо

значење фразеолошке јединице из изворног (L1) на циљни језик (L2) јесте супституција/замена (sustitución). Реч је o брзој и подесној техницизамене једне јединице другом, која се препоручује као најефикаснијиначин адаптације оригиналног текста (Корпас Пастор 2003: 265).

Имајући у виду да су српски и шпански језик генеалошки удаље-ни и да припадају различитим лингвистичким породицама, у току ана-лизе њихових соматских фразеологизама наишли смо на изненађујућевелики број оних који се могу окарактерисати као потпуни превод-ни еквиваленти. Ево неких од наших примера који илуструју овакав

међујезички однос: аgachar/bajar (досл. ‘погнути/спустити главу’) ипогнути главу („устукнути, повући се, повиновати се, покорити се“);(no) сaberle/entrarle (a alguien algo) en la cabeza (досл. ‘не стаје/ула-зи (нешто некоме) у главу‘) и (не) улази/иде (некоме) у главу („несхватати, не разумети“); рartirse/quebrarse/romperse (alguien) lacabeza (досл. ‘разби(ја)ти/(с)ломити главу’) и разбијати/лупати главу(„мучити око нечега“, „напорно размишљати“, „оптерећивати се“, „тра-жити излаз, решење“); no quitar ojo/los ojos (a alguien/de alguien)(досл. ‘не скидати ока/очију с некога’) и не скидати/спуштати ока/

очију (са некога/нечега) („заинтересовано гледати, не преста(ја)тигледати“); сomer(se)/devorar con los ojos (a alguien/ algo) (досл. ‘(по) јести/прождирати очима (некога/нешто)’) и (про)гутати/прождирати/испијати (некога/нешто) очима/погледом („гледати жељно, пожудно,живо и с интересовањем“); сlavar los ojos (en alguien/algo) (досл. ‘при-

8/20/2019 Lipar_55




68

ковати очи за некога/ нешто’) и приковати очи за некога/нешто („непрестајати гледати“)4.

(б) Однос делимичне или парцијалне еквиваленције (шп.equivalencia parcial) остварује се када контрастиране јединице мани-

фестују извесне разлике у метафоричној бази, денотативном и конота-тивном значењу, синтаксичкој и лексичкој структури, дијасистемскимрестрикцијама (дијастратске, дијафазијске и дијатопичке варијанте),експресивним вредностима или дистрибуцији и фреквентности употре-бе (Добровољски 2000, 2005; Корпас Пастор 2000, 2003). Најчешће је,ипак, реч о формалним неподударностима, када јединице испољавајуморфосинтаксичке разлике и разлике у лексичким компонентама илињиховом распореду.

Корпас Пастор (2003: 207) истиче да се и код превода ове врсте

односа може употребити метод замене, супституције, али само у слу-чајевима када фразеологизми имају исту функционалну вредност икада су комуникативно еквивалентни, што у многоме зависи од конте-кста. Тада се дешава да значење изворног фразеологизма није могућепренети у целини, и да у циљном језику недостаје понеки семантички,стилистички или конотативни елемент (Корпас Пастор 2003:207). Де-лимични еквиваленти могу се превести и помоћу једне лексеме, када сеготово у потпуности губе експресивне вредности.

Једна шира анализа фразеологизама српског и шпанског јези-

ка с компонентама глава (cabeza), око (ojo) и рука (brazo), шака (mano) показала је да највећи број њих одсликава управо ову врсту међујезичкогодноса: de la cabeza a los pies (досл. ‘од главе до стопала’) и од главедо пете („сасвим, потпуно, цео“); me juego la cabeza (досл.’играм насвоју главу’) и дајем главу („сигуран сав, уверен сам“); meter/escon-der la cabeza debajo del ala (досл. ‘стављати/сакрити главу под крило’)и гурати/ставити/закопати главу у песак и окренути/окретатиглаву на другу страну („игнорисати“); tener la cabeza llena de pája-ros (досл.’имати главу пуну птица’), tener muchos pájaros en la ca-

beza (досл.’имати много птица у глави’), ser cabeza de chorlito (досл.‘бити глава звиждовке/птице’) и имати бубе/бубице/мушице у глави,дошле/удариле некоме лутке у главу („луцкаст, блесав, неразуман“);tener la cabeza llena de serrín (досл. ’имати главу пуну иверице’), notener más que serrín en la cabeza (досл.’немати ништа осим иверице у глави’) и фали (некоме) (нека)даска у глави („глуп“); еn un abrir ycerrar de ojos (досл. ‘у једном отварању и затварању ока’) у трен ока,док оком тренеш („брзо, одмах“); tener (estar con) sangre en el ojo(досл. ‘имати крв у очима’), (tener) оjo/s inyectado en sangre (досл.

‘(имати) око/очи убризгано у крв’) и крв му је пала/дошла/навукла

4 Примери којима илуструјемо степен преводне еквиваленције између фразеологије срп-ског и шпанског језика припадају тзв. соматској фразеологији; реч је о фразеолошким комбина-цијама које имају различите функције и које садрже барем један назив за одређени видљиви деотела (Чермак 2000: 57).

8/20/2019 Lipar_55



69

се на очи („бити љут, бесан“); ser todo ojos (досл. ‘бити сав очи’) ипретворити се у очи („веома пажљиво гледати, посматрати“).

(в) Однос нулте еквиваленције (шп. equivalencia nula) настајекада фразеолошка јединица из изворног језика нема свој еквивалент

у другом, циљном језику и не може бити адекватно преведена другомтаквом јединицом. Реч је о својеврсном језичком анизоморфизму,када се језичке реалије L1 не концептуализују, а самим тим и нелексикализују у L2 из лингвистичких, културних или историјскихразлога (Корпас Пастор 2003: 217, 227). Најчешће су у питању јединицекоје рефлектују неки идиосинкрасички аспект културе из које потичу и у којима су присутни национални елементи, називи за културно обојенепојмове. Такве су фразеолошке јединице из сфере борбе с биковимаили фламенка у шпанском језику, које именују појаве и обичаје који не

постоје у српској традицији. Ову врсту односа илуструју јединице којекарактерише висок степен социокултурне мотивације, и чији настанаки употреба корелирају са неком специфичном екстралингвистичкомситуацијом (Анхелова Ненкова 2006: 106). Разлике, дакле, доминирајутамо где је реч о културолошки обојеним фразеолошким јединицама,које су типичне за говор одређеног етноса, и које се, у зависности одобичаја, веровања, везују управо за тај народ. Када се приближимозаједничком, европском миљеу, те разлике се умањују (Корпас Пастор2003). Овакав апсолутно асиметричан однос између јединица два језика узрокује појаву тзв. фразеолошких празнина (шп. lagunas fraseológicas).

Бургер (1982) уочава да је најнижи степен преводне еквивален-ције присутан у говорном језику: „што фразем више припада говорном језику, то је слабији степен његове еквиваленције“ (Хрустић 2001: 66).

У оваквим случајевима није могућ превод помоћу супституције,већ се прибегава различитим преводилачким процедурама попут оп-исивања, парафразирања и других техника трансференције. Једино сетако може пренети значење, али се, наравно, губе сва остала конота-

тивна и експресивна обележја. Када на одабраном корпусу упоредимофразеолошке системе шпанског и српског језика, уочавамо да се оваврста еквиваленције реализује у најмањем проценту: сabeza de turco (досл.’глава Турчина’, „једини одговорни, главни кривац“), сoger entreojos (a alguien) (досл. ‘ухватити између очију (некога)’, „не симпатиса-ти некога, не подносити га“), еn el ojo del huracán (досл. ‘у оку урага-на’, „у центру збивања“), tener mucho ojo (досл. ‘имати много ока’, „до-мишљат, способан, лукав“), главом и брадом („лично он“, “en persona”),ни за живу главу („никако, нема шансе“, “de ninguna manera”).

Посебну пажњу у контрастивним и компаративним истраживањи-ма завређује однос привидне еквиваленције (шп. equivalencia aparentе/ falsa), који илуструју лексичке и фразеолошке јединице код којихпостоји формална, али не и значењска подударност. Такви спојеви супознати и под називом лажни пријатељи (шп. falsos amigos), а

8/20/2019 Lipar_55




70

„овај термин се користи да означи речи два (или више) језика које сеодликују истим или сличним обликом, а чије значење је делимично илипотпуно различито. [...] Лажни пријатељи су, у принципу, истог порекла,али су временом развили различита значења (или неко од значења) уразличитим језицима. [...] Отуда се проблем лажних пријатеља [...] огледа

не само у сродним језицима [...] већ и у онима који то нису.“ (Пејовић2013: 403–404).

На плану фразеологије ова врста односа настаје када су фор-малне, структуралне карактеристике јединица (селекција и расподелалексичких компоненти, граматичка обележја) готово идентичне, аликада међу тим јединицама нема никакве значењске, концептуалне ко-респонденције, јер оне служе за именовање различитих садржаја.

Уочавање и разумевање ове врсте односа од нарочитог је значаја за

транслатологију, лексикографију, као и за наставу језика, јер представљапроблем и потенцијалну опасност како за преводиоце тако и за ученикестраног језика. Разлог је тај што се лако може учинити да формалноподударне јединице граде однос апсолутне еквиваленције. Оне субројчано мање заступљене. Ево неколико примера лажних пријатеља из соматске фразеологије српског и шпанског и језика: (tener) la cabeza sobre los hombros (досл. ‘(имати) главу на раменима’, „разуман,реалан, исправно поступа“) и (имати/носити) главу на раменима („ и даље је жив, добро је, није га задесило никакво зло“); levantar/al-

zar la cabeza (досл.’подигнути/уздићи главу’, „ускрснути, оживети“),levantar/alzar cabeza (досл.’подигнути/уздићи главу’, „опоравити сенакон тешке ситуације, успешно пребродити тежак период“) и (по/уз)дићи/дизати главу („уобразити се, узохолити се, постати горд“); te-ner ojos en la espalda (досл. ‘имати очи на леђима’, „бити опрезан,добро пазити, чувати се“) и имати очи на леђима („све видети“, „све увидети, сазнати); сaerse/caérsele de las mano a alguien. (досл.‘испасти/испадати из руку некоме’, „досадити, дозлогрдити“) ииспасти/испустити из руку („(из)губити, пропустити што чиме се

располагало“); аpretar mano (досл. ‘стиснути шаку’, „много захтевати,постати строжији“) и стискати/стезати/стиснути/стегнути шаке/руке/песнице („бити узнемирен, узрујан, забринут“); irse a las manos (досл. ‘отићи до шака’, „потући се, батинати се“) и ићи/отићи у нечијеруке („припасти некоме“).5

Контрастивна анализа, као најчешћи метод у међујезичким фра-зеолошким истраживањима, спада у задатке практичне оријентације,а проблеми еквиваленције су традиционално једна од њених централ-них тема. Добровољски (2000, 2005) упозорава да за разумевање овак-

5 У својој анализи лажних пријатеља у фразеологији шпанског и српског језика Пејовић(2013) их разврстава у три групе: (а) изразе исте и веома сличне структуре и (делимично) разли-читог значења, (б) изразе исте и веома сличне структуре и потпуно различитог значења, (в) изра-зе сличне структуре и истог значења а различите употребне вредности (тзв. прагаматички лажнипријатељи).

8/20/2019 Lipar_55



71

вих појава на фразеолошком плану није довољно само успостављањеи препознавање оваквих врста односа (потпуна, делимична или нултаеквиваленција). За њега је основни проблем овог истраживачког пољато што већина фразеолошких јединица које су традиционално сматране

преводним еквивалентима у стварности то никако нису. Према њему, један од основних закључака функционалне семантике која узима у об-зир сва функционална, прагматичка, и стилистичка обележја ФЈ јестеда се њиховим контрастирањем, заправо, веома ретко долази до апсо-лутних преводних еквивалената.6 Добровољски (2000, 2005) истиче да је за конзистентну и системску дескрипцију ФЈ контрастираних језикамного важније уочавање и разумевање њихових различитости, уместосличности, јер тек када се усресреди на разлике релевантне за њихово

функционисање, компарација постаје истраживачко средство, не самоза питања на међујезичком плану већ и за откривање унутарјезичкихкарактеристика и специфичности ФЈ. Он нуди семантичку типологијуФЈ које остварују однос фразеолошке не-еквиваленције. Оне се прво-битно деле на ФЈ које карактерише сличност у метафоричкој основи иразличито значење и на јединице које испољавају слична значења и ра-зличитост метафоричне основе. ФЈ које имају исту метафоричку осно-ву или слику, а различито значење Добровољски сврстава у три основнекатегорије, које су илустроване следећим типовима семантичке непо-дударности: идиоматски нееквиваленти или привидна еквиваленција,међујезички квазисиноними и асиметрична полисемија7.

Наш циљ је да на примеру значења, употребе и степена преводнееквиваленције код фразеологизама отворити очи и abrir los ojos ука-жемо да међујезички односи (у фразеологији и у језику уопште) нису увек јасно дефинисани, и да их често није могуће окарактерисати каопотпуну, парцијалну, нулту или привидну еквиваленцију. Томе најви-ше доприноси све развијенија полисемија код фразеологизама, која се,

на пример, може развити код L1 израза, али не и код L2 израза, илисе може равити код израза оба контрастирана језика, али у другачијимсмеровима. Будући да отворити очи и abrir los ojos припадају тзв.гестовно-мимичкој фразеологији, која је веома занимљива за истражи-вања контрастивне оријентације, најпре ћемо објаснити овај појам.

6 Функционална семантика у први план истиче правилно функционисање неке ФЈ удатом контексту и небитно је да ли се неки L1 израз преводи на L2 помоћу друге идиоматскеконструкције, само једне речи или слободне комбинације речи. У процесу превођења једино је

битна адекватност текста у глобалу и познавање свих синтаксичких, семантичких и прагматичкихособености неког L1 израза, које су неопходне за његову правилну употребу, него имати списаксвих потенцијалних L2 еквивалената које предлажу речници (Добровољски 2000: 376).7 Привидна еквиваленција подразумева формалну подударност и потпуно различита зна-чења; међујезичка квазисинонмија односи се на формалну подударност и слична, али не иденти-чна значења; асиметрична полисемија подразумева да једном једнозначном фразеологизму из L1

језика одговара други вишезначан фразеологизам из L2 језика (Добровољски 2005: 371, 372).

8/20/2019 Lipar_55




72

3. ГЕСТОВНО-МИМИЧКИ ФРАЗЕОЛОГИЗМИ

Утисак је да се у семантичким контрастивним истраживањимапосебно изазовним за анализу показују фразеологизми гестовно-ми-

мичког порекла, познати и под називом кинезички фразеологизми (Ан-дријевић, Пејовић 2012). Реч је о јединицама које су мотивисане покре-тима човековог тела, гестовима (хватати се/ухватити се за главу) ипокретима мишића лица, мимиком (избечити/исколачити очи).

„Фраземи гестовно-мимичког порекла, тј.они фраземи који су мотивиранипокретима човековог тела (главе, врата, рамена, руку, ногу), укључујући ипокрете мишића лица (носа, очију, браде и сл.) посебна су и, како показујуизвори (речници и говорна пракса), веома бројна скупина фразема унашем језику. Они још нису у целини ни пописани, нити су у довољној

мери истражени и објашњени“ (Шипка 2001: 51–52).

Настали су фразеологизацијом синтагми које именују покретенеког дела тела и покрете лица.8 У основи процеса фразеологизације је семантичка транспозиција и она значи да се једно значење израза за-мењује другим (Мршевић Радовић 1987: 37). Када израз денотира некителесни покрет (гест или мимику), говоримо о нефразеолошком изразуили синтагми: Ћутке, само климајући главом, дала му је свој приста-нак, а када тај исти израз задобије метафоричку и симболичку функ-

цију и почне да означава неку другу радњу, човекову реакцију, став,осећање или стање, онда је реч о идиоматском изразу: Стално кли- мајући главом,нећемо ствари покренути с мртве тачке (Шипка 2001:46). Шипка даље истиче да разлика између те две употребе може бититолико мала, да се један исти израз може схватити и као фразем и каонефразеолошка синтагма, зависно од тога како га схватимо. Дакле,

„у усменој комуникацији гест је довољан да сам пренесе поруку, али уписаном тексту нефразеолошка синтагма која описује гест може бити

двозначна: њом се, када је употребљена у основном значењу, именује

8 РМС/МХ дефинише гест или гесту као „1. покрет телом, нарочито руком“ и као „2. пос-тупак, дело“, а мимику као „изражавање мисли и осећања покретима мишића на лицу и очију“.Симеон (1969) даје следеће дефиниције геста и мимике: геста, гест је „pokret tijela, osobito ruku,glave, ramena, kojim se popraćuje govor, da bi se pojačao ili zamijenio izraz (...); gestе odražavaju nekupsihičku reakciju (nervozu, srditost), služe kao znak sporazumijevanja, upozorenja (gesta pristanka,značajna g.), opomene iIi pak prate nečiji govor, recitaciju, glumu itd.” (Симеон 1969, I, 400a). Мимика је „ sposobnost da se izrazom lica i pokretima očituju osjećaji, misli i volja. Mimika je imitativnakad oponaša tjelesne ili psihičke osobine drugih osoba, ili stvaralacka kad izražava duševna stanjaglumljenoga lika. Glavna su sredstva mimičkoga izrazavanja mišići lica, oči i usta ...; izražajni pokreti

mišića lica, kao jedan od oblika iskazivanja ovih ili onih osjećaja - radosti, tuge i sl. Mimički pokreti vršese obično nehotično, reflektorno. No mogu se izazvati i voljno, a to čovjeku daje mogućnosti da se njimasluži svjesno, u određene svrhe (mimika glumca i s1.). Mimika je jedan od pomoćnih načina ljudskogasporazumijevanja. Prateći govor, ona pomaže njegovoj izražajnosti […]. Kao način izražavanja mimikaima izrazito simboličku vrijednost, za razliku od gesta koje imaju izrazito metaforičko obilježje. Usvojoj biti ona je sintetičan način sporazumijevanja, premda može biti i deskriptivnog karaktera “ (Си-меон: 1969, I, 825b).”

8/20/2019 Lipar_55



73

телесни покрет, описује одређена моторна активност, нпр. климати главом – ‘покретати главу у два супротна правца (горе-доле)’. Када оваква синтагмаклимати главом почне означавати ‘одобравати, пристајати на шта’, тада јеизгубила директан однос с предметом номинације и у релацији је, прекотелесног покрета, са својим новим садржајем – одређеном психичком

реакцијом коју означава. Чим се успостави овај посредни однос измеђузнака и садржаја, лингвистичким путем преко метонимије, нефразеолошкасунтагма постаје фразеолошка“ (Мршевић Радовић 1987: 37).

У изразу намрштити обрве, који описује мимику, тешко је одре-дити је ли реч о његовој дословној или метафоричној употреби, тј. дали се ради о нефразеолошком или фразеолошком изразу, или о комби-нацији обе: Намрштила је обрве када је чула вест. Важно је нагласити ида нису сви гестовно-мимички изрази подложни фразеологизацији, већ

неки остају искључиво на нивоу деномината покрета неког дела тела илица: цупкати ногом је искључиво назив за тај покрет, односно номи-нација рефлекторног геста којим се испољава нервоза или нестрпљење(Шипка 2001: 47). Реч је, дакле, о једном језичком знаку који има дваразличита значења, дословно и пренесено.

Шипка (2001) истиче да су за фразеологизме који су мотивисанигестом и мимиком у сложеном процесу фразеологизације битна четириелемента:

„1) психички подстицај покрета (геста или мимике), 2) сам физичкипокрет, с оним што симболизира, а што је у директној вези са његовимпсихичким подстицајем, 3) опис покрета у виду нефразеолошке синтагмеи 4) фразеологизирана синтагма, односно фразем, који, за разлику однефразеолошке синтагме, за коју је битан опис (номинација), карактеришезначење што га има и описан гест или мимика (симболизација)“. (Шипка2001: 45)

И Андријевић и Пејовић (2012) скрећу пажњу на важну улогу ки-незике за функционисање једног језичког система. Кинезика „проучава

гестове, покрете и положаје тела који самостално испуњавају одређенукомуникативну функцију или се користе да прецизирају вербалну по-руку“ (Андријевић, Пејовић 2012: 445). Кинезика, као невербални под-систем, заједно са вербалним подсистемом учествује у комуникацији.У односу на мотивацију, порекло идиоматских израза или фраземаАндријевић и Пејовић (2012: 449) разликују праве и псеудокинезичкефраземе. Прави кинезички фраземи су они који испољавају и основнои пренесено значење (погнути главу, трљати руке, прати руке). Кодњих је дословно значење временом проширено и они су се почели упо-

требљавати метафорички. За разлику од њих псеудокинезичке фраземеодликује искључиво метафоричко значење (развезати се језик (неко-ме), ставити руку у ватру ).

Телесни покрет (гест или мимика) је, дакле, кључан у процесунастанка нових фразеолошких јединица и јединице настале на тој основи

8/20/2019 Lipar_55




74

називамо фразеологизмима гестовно-мимичког порекла. Детаљнаанализа мимичких фразеологизама с компонентом око/ојо показуједа у српском и шпанском језику они углавном упућују на тренутнаемотивна стања попут зачуђености, изненађености, узбуђености илибеса: (poner) оjos redondos, досл. ‘заокруглити се очи’; рoner los ojosen blanco, досл. ‘побелети очи’; рoner los ojos bizcos, досл. ‘гледатиразроко’; разрогачити очи; широм/широко отворити очи; (abrir)ojos como platos, досл. ‘отворити очи као тањире’; избечити очи;иколачити очи (на некога); desorbitársele los ojos (de la rabia) (a al-guien), досл. ‘искочити очи (некоме) (од беса)’, заиграти очи некоме.

4. ОТВОРИТИ ОЧИ/ABRIR LOS OJOS

Настанак израза отворити очи и abrir los ojos (досл. ‘отворитиочи’) такође је мотивисан мимиком, покретом очију. Они именују раз-личите садржаје, а ми ћемо овде указати на степен преводне еквива-ленције који они остварују. У њиховом опису служимо се дефиницијамакоје нуде фразеолошки и једнојезични речници опште намене (DFDEA,DFEM, РМС/МХ, FRHSJ), али полазимо од претпоставке да лекси-кографски извори не бележе све што постоји у језику и говору, те њихо-ву употребу илуструјемо контекстуализованим примерима које преу-

зимамо из електронских корпуса9

, новинских електронских издања илииз самих речника. Мишљења смо да један контрастивни приступ, којистреми да понуди реалан опис фразеологизама, мора водити рачуна несамо о њиховој семантици, већ и о њиховој прагматичкој, употребнојвредности.

У оба језика ови изрази испољавају високу фреквентност употребе и документовани су као вишезначни (DFDEA документује чакпет значења израза abrir los ojos, досл. ‘отворити очи’). У шпанском језику abrir los ojos на првом месту означава „родити се“, док у српском

језику отворити очи не остварује ово значење, те овај однос илуструјенулти степен преводне еквиваленције и настаје фразеолошка празнина.Како у овом случају изрази стоје у апсолутно асиметричном односу,abrir los ojos преводимо описно ( родити се, угледати свет).

Cruzar la Рenínsula de un extremo a otro para entregar su alma en el puebloque le vio abrir los ojos. (Да пређе Полуострво с једног краја на други, даби испустио душу у селу у којем се родио.) (DFDEA)

9 У савременим анализама шпанског језика се као незаобилазан извор намеће CREA корпус,обједињени елекстронски корпус савременог шпанског језика, база података Шпанске краљевске акаде-мије, који обједињује готово 200.000 докумената из усмених и писаних извора. Сачињавају га различитиписани текстови (књиге, новине, часописи, огласи) и усмени разговори (радио и ТВ емисије), који сутематски класификовани (уметност, наука, право, привреда, политика, образовање итд) (http://corpus.rae.es).

8/20/2019 Lipar_55



75

Даље, у оба језика ови изрази остварују значење „пробудити се“.Иако оно остаје недокументовано у нашим лексикографским изворима(DFDEA, DFEM, РМС/МХ, FRHSJ), њихова употреба се потврђује претра-гом CREA корпуса и електронске штампе. У овом случају изрази градеоднос апсолутне преводне еквиваленције на међујезичком плану, како упогледу семантичких, тако и у погледу прагматичких и других дистинк-тивних обележја (низак степен идиоматичности, устаљеност у језичкомсистему, висок степен фреквентности употребе, стилска обележја).

(Da) ... posle letnjeg odmora, od nedelje zavrne rukave i prione naposao. ... - Čim otvorim oči uključim sve moguće elektronske uređeje ukući (...). (novosti.rs 27.07.2012.)

DFDEA за облик abrir (alguien) los ojos (досл. ‘отворити (неко)очи’) наводи и значење из концептуалног домена схватања, разумевања

„открити, уверити се, престати се заваравати“. Према РМС/МХ управоово је основно значење израза отвориле му се очи, „погледао је, уви-део је како стоји ствар“. Ове облике користимо за именовање ситуација у којима неко почиње да се понаша рационално, да увиђа право стањествари, нарочито када се подразумева да је у претходном временскомраздобљу био у заблуди. Значење настаје на основу концетуалне мета-форе (НАМЕРНО) ПРОПУШТАТИ ЈЕ СКЛАЊАТИ ПОГЛЕД (Милано-вић 2014: 389). И овде је реч о потпуно симетричном односу, а изразису апсолутни преводни еквиваленти.

Šulc: EU je Frankenštajnovo čudovište. (Коментар: Hahaha verovatno je čitao komentare šta Srbi misle o EU pa mu se otvorile oči i nakraju i on realno kaže šta je.) (novosti.rs 06.03.2013.)

Поред овог, шпански аbrir(alguien) los ojos остварује сродно,али не идентично значење „прихватити нешто ново“, „допустити каомогуће“. Тада су му у српском језику семантички ближи изрази сли-чне метафоричке основе, али нешто другачијег састава: отворити сеза нешто, бити отворен за нешто, отворити врата нечему, отворитивидике (за нешто).

Los meteorólogos llaman todavía perversos a los procesos que escapan asu predicción. Bastaría que abrieran los ojos a la naturaleza moderna paraaceptar que acaso lo verdaderamente perverso esté en la meteorología.(Метереолози још увек сматрају изопаченим процесе које не успевајуда прогнозирају. Довољно би било да се отворе за модерну природу иприхвате да је изопачена сама метереологија.) (DFDEA)

Овај концептуални домен лексикализују и њихови парњаци, којисвојим значењем обухватају реципијента. Отворити очи (некоме) иска-

зује „открити истину некоме“, „учинити да схвати, да увиди у чему јествар“ (РМС/МХ), што илуструје наредни пример:

U želji da svršenim srednjoškolcima “otvore oči”, pruže im sveinformacije važne za izbor fakulteta, i upoznaju ih sa mogućnostimastudiranja na ovoj visokoškolskoj ustanovi, novosadski Fakultet tehničkih

8/20/2019 Lipar_55




76

nauka je i ove godine organizovao seriju promocija. (topsrbija.com18.04.2012.)

Ова конструкција се у српском језику често користи иронично,када се подсмевамо саговорнику дајући му до знања да својим речима

није открио истину нити изнео нешто или посебно интересантно.Đilas zahvalio belgijskom gradonačelniku “što mu je otvorio oči”.Odgovarajući na pismo gradonačelnika Larnea, Đilas mu ponudio da zbrineneke romske porodice, kojima bi Beograd, u tom slučaju, organizovaoprevoz. (telegraf.rs 06.03.2012.)

Отворити очи има свој апсолутни формални и семантички ек-вивалент у конструкцији аbrirle los ojos (a alguien) (досл. ‘отворитиочи (некоме)’). Наредни пример илуструје његову употребу у значењу„отворити некоме видике (за нова искуства и знања)“:

Almudena Fernández: «La moda me abrió los ojos al ecologismo» Latop española acaba de fundar su propia ONG (...). (Алмудена Фернандес:„Мода ми је отворила очи за екологију“. Шпански топ модел је управоотворила сопствену невладину организацију (...).) (abc.es 01.04.2013.)

Контрастивна анализа фразеологизама с компонентом око/ојо указује да значајан број њих именује концепте из домена пажње и опре-за. У српском језику отворити очи, као и његове лексички проширеневаријанте добро/широм отворити очи означавају „обратити изузетну

пажњу, нарочито пазити“ (РМС/МХ). Ови изрази упозоравају на пажњуи опрез и препоручују се услед присуства (потенцијалне) опасности инеприлике; често се кориате у императивној форми. Настају на основуконцептуалне метафоре БУДАН ЈЕ ЧОВЕК ЧИЈЕ СУ ОЧИ ОТВОРЕНЕ,А БУДНОСТ ЈЕ ПАЖЊА (Милановић 2014: 387).

Zato u agencijama za nekretnine savetuju vlasnicima da dobro otvoreoči i raspitaju se kome izdaju svoj stan. (novosti.rs 10.10.2011.)

Исту значењску вредност манифестује и отворити четворе очи,који је подједнако заступљен међу говорницима српског језика и такође

именује „припазити, добро пазити“10:Otvorite četvore oči da teško zarađeni novac za stan ne ode u ruke

mnogobrojnih prevaranata. 13 saveta za sigurnu kupovinu stana. (alo.rs29.01.2012.)

Овај садржај у шпанском исказујемо помоћу формално иденти-чног облика аbrir (alguien) (bien) los ojos (досл.’отворити (неко) (до-бро) очи’) који је са српским парњаком апсолутно подударан у свимзначењским и функционалним карактеристикама.

Con ellos podrás desbloquear fantásticos premios en el juego, así queabre bien los ojos! (На тај начин ћеш моћи да освојиш фантастичне на-граде у игри, тако да добро отвори очи! (disney.es 12.01.2013.)

10 РМС/МХ као синонимну наводи и варијанту отворити сто очи, која није актуелна усавременом српском језику.

8/20/2019 Lipar_55



77

Иста метафоричка основа мотивише значење високо фреквент-ног облика отворених очију, који уз глаголе приступити (чему), ради-ти (нешто), итд. врши адвербијалну функцију. РМС/МХ га дефинише„недвосмислено, јасно“, „рационално”, „увиђајући јасно сврху“, додај-мо и „не искључујући све што је ново и непознато“, „прихватајући новепредлоге“.

Srđan Dragojević: Ivica Dačić je prvi političar u Srbiji koji na kosovskiproblem gleda otvorenih očiju. Političari prethodne vlade zaduženi zapregovore o Kosovu odnosili su se prema ovoj temi kao deca koja zatvoreoči i veruju da ih drugi ne vide (...) (blic.rs 31.03.2013)

За формално истоветни израз сon los ojos abiertos (досл. ‘отвре-них очију’) ово значење је секундарно. Примарно је дефинисан као изразиз домена опреза који најчешће колоцира уз глагол dormir („спавати“)

(DFDEA). Тада означава „спавати опрезно“, „бити напола будан“ и по-знаје и друге структурне варијанте: сon un ojo abierto (досл. ‘отвореногока’), con un ojo abierto y el otro cerrado (досл. ‘једног ока затворенога другог отвореног’). У српском језику му одговарају спавати на полакопља, „бити/спавати неспокојно“. У овом случају њихов однос нијепотпуно еквивалентан, већ се може окарактерисати као асиметричнаполисемија, будући да сon los ojos abiertos развија и додатна значења.

Hemos pasado la noche con un ojo abierto y el otro cerrado, a causade los ladrones. (Провели смо ноћ напола будни због лопова.) (DFEM)

5. ЗАКЉУЧАК

Преводна еквиваленција или сличност значења је један од основ-них појмова контрастивне лингвистике и најважније средство у реша-вању проблема компарабилности или упоредивости. Као таква, она јенеизоставни део сваког, па и овог контрастирања. У раду смо на приме-рима соматских фразеологизама српског и шпанског језика представи-

ли нивое преводне еквиваленције између ова два језика (потпуна, дели-мична, нулта, привидна еквиваленција).

Указали смо да је анализа фразеологизама гестовно-мимичкогпорекла са становишта преводне еквиваленције посебно занимљива.Она захтева нарочиту пажњу првенствено на унутарјезичко плану собзиром на двоструко значење ових јединица које примарно именујусâм израз лица (мимику) или покрет неког другог дела тела (гест). Удаљем процесу идиоматизације почињу да реферишу и о одређеномемоционалном стању или расположењу, и тек тада се могу сматрати

идиоматским изразима. На међујезичком плану се њихово њиховозначење и употреба базирају на универзалним метафоричкимпреносима базираним на човековом телесном искуству (отворитиочи, abrir los ojos за „пробудити се“, „схватити, увидети“, „нарочитопазити“), али и на специфичностима одређених језика и заједница које

8/20/2019 Lipar_55




78

су културолошки условљене (отворених очију за „јасно“, „рационално”,односно (dormir) con los ojos abiertos „спавати неспокојно, опрезно“,„бити напола будан“).

У опису израза отворити очи и abrir los ojos пошли смо од лекси-

кографске дефиниције, али смо њихову употребу представили кроз кон-текстуализоване примере. Мишљења смо да свака прецизна семантичкаанализа која настоји да представи све значењске реализације израза ињихову релану употребу мора понудити шири контекст који ће, поредзначењских, илустровати и њихове употребне и функционално-стилскевредности. Фразеолошке, као и остале јединице у језику, имају првен-ствено комуникативну улогу, врше различите функције у исказу, те суњихов прагматички аспект и улога у говорној проудукцији веома важни.

Анализа фразеологизама отворити очи и abrir los ojos потврђује

да међујезичке односе није увек могуће јасно дефинисати и разграни-чити, и да се преводна еквиваленција понекад не може окарактерисати једнострано као делимична, парцијална или нулта подударност зна-чења. Основни разлог за то је развијена полисемија код ових израза,која не мора бити симетрична, и може се развити код само једног кон-трастираног језика. Поред тога, претрага корпуса потврђује употребунових значења која се можда тек развијају и остају недокументована у лексикографским изворима. Контрастирање израза отворити очи иabrir los ojos потврђује подударност у њиховој метафоричкој мотива-

цији, као и базну семантичку кореспонденцију, која се донекле разли-кује у лексикографским дефиницијама и распоређености примарних исекундарних значења.

Додајмо и да се веома занимљив семантички однос на међујези-чком плану успоставља између њихових бинарних опозиција затвори-ти/затварати очи и сerrar los ojos (досл. ‘затворити очи’), о чему ћемописати другом приликом.

ЛИТЕРАТУРА:

Aндријевић, Пејовић 2012: М. Andrijević, A. Pejović: „Elementi neverbalnekomunikacije u jeziku: veza između kinezike i frazeologije“, у: B. Mišić-Ilić, V.Lopičić (уред.), Jezik, književnost, komunikacija. Jezička istraživanja, Niš: Filozofskifakultet u Nišu, 442–451.Анxелова Ненкова 2006: V. Angelova Nénkova, Somatismos fraseológicos enbúlgaro y español: contraste de unidades fraseológicas desde la praxis traductora, у: Ј.García-Medall (уред.), Fraseología e ironía: descripción y contraste, Lugo: Axac,97–110

Добровољски 2000: D. Dobrovol’skiĭ, La especifidad nacional y cultural enfraseología, у: Ј. D. Luque Durán, А. Pamies Bertrán, A. (уред.), Trabajos delexicografía y fraseología contrastivas, Granada: Método, 63–78.Добровољски 2005: D. Dobrovol’skiĭ, Acerca de la equivalencia transligüística de losfraseologismos, у: Ј.D. Luque Durán, А. Pamies Bertrán, A. (уред.), La creatividad enel lenguaje: colocaciones idiomáticas y fraseologíа, Granada: Método, 359–379.

8/20/2019 Lipar_55



79

Ђорђевић, Р. 2004: R. Đorđević, Uvod u kontrastiranje jezika, Beograd: Filološkifakultet.Корпас Пастор 2000: G. Corpas Pastor, Acerca de la (in)traducibilidad de lafraseología, у: G. CorpasPastor (уред.), Las lenguas de Europa: Estudios de fraseología, fraseografía y traducción,Granada: Comares, 483–523.Корпас Пастор 2003: G. Corpas Pastor, Diez años de investigación en fraseología: Análisis sintáctico-semánticos, contrastivos y traductológicos, Madrid: LingüísticaIberoamericana.Милановић 2014: С. Милановић, Фразеологизми с компонентом око: универзал-но и специфично, Научни састанак слависта у Вукове дане, 43/1, Београд: МСЦ,385–393.Мршевић-Радовић 1987: Д. Мршевић-Радовић, Фразеолошке глаголско-именичкесинтагме у савременом српскохрватском језику , Београд: Филолошки факултет.Пејовић 2013: А. Пејовић, О еквиваленцији и лажним пријатељима у шпанској исрпској фразеологији, Српски језик XVIII, Београд, 401–414.

Станковић 2009: S.Stanković, O pojmu i razvoju kontrastivne analize jezika, Zbornikradova Filozofskog fakulteta, Niš: Filozofski fakultet, 65–78, http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0354-3293/2009/0354-32930939065S.pdf, 02.11.2014.Хрустић 2001: М. Hrustić, Kontrastivna analiza frazeoloških izraza s komponentomKOPF/GLAVA u njemačkom i u B/H/S jeziku, Tuzla: autor.Шипка 2001: М. Шипка, „Фраземи гестовно-мимичког порекла“, Јужнословен-ски филолог, 57, Београд, 41–52.

Речници, корпуси:Варела, Кубарт 1996: F.Varela,Н. Kubarth, Diccionario fraseológico del españolmoderno, Madrid: Gredos. (DFEM)КРЕА: Real Academia Española: Banco de datos. Corpus de Referencia del Еspañol Аctual.(http://www.rae.es). (CREA)Матешић 1982: Ј. Matešić, Frazeološki rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Zagreb:Školska knjiga.(FRHSJ)Речник српскохрватскога књижевног језика, 1967–1976, I–VI, Нови Сад, Загреб:Матица српска, Матица хрватска. (РМС/МХ)Секо де Арпе 2005: М. Seco de Arpe, Diccionario fraseológico documentado del españolactual: locuciones y modismos españoles: basado en el Diccionario del español actual deManuel Seco, Olimpia Andrés, Gabino Ramos; Madrid: Aguilar. (DFDEA)Симеон 1969: R. Simeon, Enciklopedijski rjecnik lingvistickih naziva, I-II, Zagreb:Matica hrvatska.

Resumen

Esta investigación pertenece al campo de la lingüística contrastiva y tiene comoobjetivo detectar las relaciones semánticas interlingüísticas que figuran entre losfraseologismos отворити очи (lit. ‘abrir los ojos’) y abrir los ojos. El método que

utilizamos es el análisis contrastivo semántico y la equivalencia traductológica for-ma parte esencial del trabajo. Por equivalencia traductológica entendemos uno de losfenómenos más importantes en la resolución de los problemas de comparabilidad eilustramos el grado de su realización en los fraseologismos serbios y españoles me-diante los ejemplos somáticos. Luego representamos las realizaciones semánticas ylos rasgos diasistemáticos en los fraseologismos de origen mímico отворити очи y

8/20/2019 Lipar_55




80

abrir los ojos, explicando tambien el término fraseología de origen gestual o mímico.Advertimos que las unidades de tal origen son especialmente peculiares debido a sudoble naturaleza semántica (literal e idiomática) y debido al hecho de que las lenguas

y culturas diferentes imponen diferentes conceptualizaciones del mismo gesto ymovimiento. Tomando como ejemplo отворити очи y abrir los ojos, demostramos

que las relaciones interlingüísticas no siempre son fáciles de entender y caracterizarcomo la equivalencia absoluta, parcial, nula o aparente. Llegamos a la conlusión queestos fraseologismos tienen una polisemia muy desarrollada en el plano intralingual,por lo cual su relación se manifiesta como compleja en el plano interlingual. Ellosmanifiestan una congruencia semántica general, pero difieren en la definición lexi-cográfica y en la distribución de los significados primarios y secundarios. De esto sedesprende que la compresión correcta de su semántica y funcionamiento exige unаrepresentación más amplia, dentro de los contextos reales.

Palabras clave: lingüística contrastiva, equivalencia traductológica, fraseología,serbio, español, fraseologismo de origen mímico


8/20/2019 Lipar_55



81

Прегледни рад

811.131.1'367.2'366.58

811.163.41'367.2'366.58

Марија M. Митровић1

Универзитет у Београду

Филолошки факултет (докторанд)

МЕЂУОДНОС СЛАГАЊА ВРЕМЕНА У ДОПУНСКОЈЗАВИСНОЈ РЕЧЕНИЦИ У ИТАЛИЈАНСКОМ ИСРПСКОМ ЈЕЗИКУ

Главна тема овога рада јесте међуоднос слагања времена у допунској зависној реченици у италијанском и српском језику. Циљ рада је да се прикаже како се италијанско правилоо слагању времена огледа током превођења на српски језик, у коме овакво синтаксичкоправило не постоји. Током овог истраживања коришћен је метод контрастивне анализе, акорпус на коме се рад заснива састоји се од оригинала и превода романа Переира тврди да аутора Антонија Табукија. Истраживање је показало да у српском језику ни у ком случајуне постоји нека врста слагања времена већ се употреба времена у независној и зависнојреченици подудара, док, с друге стране, у италијанском језику постоје врло строга синтаксичкаправила употребе глаголских времена у зависносложеној реченици. Такође, рад указује намогуће грешке и потешкоће које се, с обзиром на ово неподурање међу двама језицима,могу јавити при превођењу.

Кључне речи: слагање времена, објекатска реченица, зависноупитна реченица, италијански,српски

О ПОЈМУ СЛАГАЊА ВРЕМЕНА

1.1. Слагање времена је један од оних синтаксичких феноменакоји у неким језицима постоји док се у неким језицима бележи његовоодсуство. Управо због чињенице да је слагање времена присутно у вели-ком броју језика док исто тако велики број језика не познаје ово синтак-сичко правило, занимљиво је контрастивно проучавати ову појаву штоћемо ми и покушати у овом раду на примеру италијанског језика, као језика који поседује поменуту особину и примеру српског језика у комесе ова особина не налази.

Поред назива „слагање времена“, односно „concordanza dei tempi“ у светској лингвистици је општеприхваћен и латински назив овог појма

„consecutio temporum“, те у појединој литератури као што је, на при-мер, италијански Dizionario di linguistica аутора Ђан Луиђија Бекаријеовај појам постоји само под латинским називом. Сама дефиниција овог

1 [email protected]

8/20/2019 Lipar_55



Марија M. Митровић

82

појма није дискутабилна те бива дефинисан на мање-више сличан на-чин. Наиме, „појам слагања времена обухвата скуп правила која регу-лишу употребу глаголских времена у зависним реченицама“ (Модерц2006: 323). Одређени језици као што су западноромански језици и ен-глески језик поседују строга синтаксичка правила када је у питању упо-треба времена у зависним реченицама док, с друге стране, језици каошто су, на пример, словенски језици или немачки језик немају строгодефинисану употребу времена у зависним реченицама, те се она поду-дара са употребом времена у независним реченицама.

1.2. Несумњиво је да се слагање времена спроводи искључиво усубординацији али се поставља питање да ли се спроводи подједнако усвим зависним реченицама. Слагање времена најуочљивије је у допун-ским реченицама јер је у допунским реченицама могуће изразити светри врсте временских односа (симултаност, постериорност и антериор-ност), и стога већина граматика овај феномен и објашњава управо наовом типу реченица, иако он заправо постоји у свим видовима суборди-нације. „О дистрибуцији глаголских времена може се говорити код свихзависних реченица. Јасно је да све реченице не показују све три врстеодноса према главној реценици (симултаност, антериорност и посте-риорност). Поједина врста зависне реченице може имплицирати некепосебности у употреби времена и начина које се јављају овисно о зна-чењу дотичне реченице. Примјерице, знамо да намјерна реченица неможе означавати радњу антериорну у односу на главну. Због тога у њој у талијанском може стајати само конјунктив презента или имперфекта,према правилу слагања времена“ (Катушић 1989: 46).

1.3. У вези са слагањем времена, треба се свакако позабавити ипитањем да ли се о слагању времена може говорити само уколико јеглагол главне реченице у неком прошлом времену или и када се он на-лази у презенту односно футуру. Уколико се глагол налази у презен-ту или футуру, у зависној реченици ће стајати исто оно време које бистајало у независној:

– Marco dice/dirrà: „Il libro è intressante“.– Marco dice che il libro è intressante.– Marco dirrà che il libro è intressante.

Међутим, када се глагол главне реченице нађе у неком прошломвремену, глаголско време зависне реченице разликоваће се од време-на које би стајало у независној реченици односно долази до такозваногпомерања времена уназад (tense back-shifting), тј. до правог слагања вре-мена.

– Marco ha detto: „Il libro è interessante”.– Marco ha detto che il libro era interessante.

8/20/2019 Lipar_55



83

Када је глагол главне реченице у презенту или футуру, слагањавремена нема будући да никакво посебно правило не уређује употребувремена у зависној реченици већ се оно употребљава по смислу и ло-гици, док то није случај са зависним реченицама чија се надређена ре-ченица налази у неком прошлом времену. Међутим, упркос овој чиње-ници, граматике италијанског језика подједнако објашњавају слагањевремена како на примерима у којима је управна реченица у неком одпрошлих времена тако и на примерима у којима је управна речени-ца у презенту или футуру. Уколико би се под слагањем времена под-разумевала и употреба времена у зависним реченицама кад је у њиманадређеним реченицама презент или футур, односно када би се то сма-трало граматичким правилом, а не једноставно последицом смисла илогике, онда би се могло и тврдити да слагање времена постоји у свим језицима. Па ипак, решење овога проблема могло би бити дефинисањеслагања времена у ужем смислу и слагања времена у ширем смислу.Слагање времена у ужем смислу подразумева померање времена уна-зад, док се о слагању времена у ширем смислу може говорити као о„супојављивању времена главног и зависног глагола у зависносложенојреченици“ (Катушић 1989: 39).

1.4. Иако постоје строго утврђена правила употребе времена у за-висној реченици, она врло често бивају прекршена. Један од типичнихпримера када се слагање времена не поштује јесте исказивање такозва-

них „општих истина“. Непостојање слагања времена, односно употребаапсолутног презента у слачају исказивања општих истина представљапример кршења граматичког правила које је у међувремену поста-ло норма. Ово одступање, које је постало граматичко правило, било је предмет расправа, па „потакнут управо примјерима ’апсолутног’презента Фердинанд Брунот иде чак тако далеко да негира постојањеправила о слагању времена. Истиче да вријеме зависне реченице нијеодређено главним временом, него смислом, па износи свој често цити-рани закључак:” Поглавље о слагању времена своди се на један редак:

Нема га.”“ (Катушић 1989: 19).Па ипак, уколико бисмо преносећи нечију реченицу изговорену упрошлости која се односи на то да се земља окреће око сунца, употреби-ли имперфекат, то никако не би значило да се земља само у прошлостиокретала око сунца већ бисмо на тај начин само испоштовали грама-тичко правило слагања глаголских времена. У складу са овиме свака-ко треба поменути и теорију немачког лингвисте Харалда Вајнриха, накоју скреће пажњу Катушић 1989, о потпуно нетачном поистовећивањуглаголског времена (Tempus, Tense, време) и истоимене ванјезичке ка-

тегорије (Zeit, Time, Време) односно три временске фазе (прошлост, са-дашњост, будућност).Да је кршење правила о слагању времена врло чест предмет истра-

живања, сведочи нам и рад Слагање времена у језику штампе: синтакси-чки или контекстуални феномен? Верана Станојевића. Читав рад је пос-

8/20/2019 Lipar_55




84

већен слагању времена, односно његовом одсуству у савременом фран-цуском језику штампе. Аутор на крају изводи закључак да се „слагањевремена не врши: а) ако смисао зависне реченице захтева употребупрезента општости или презента дефиниције и б) ако се промени перс-пектива из које се посматра радња зависне реченице (тј. ако локуторовмоменат говора постане репер за ситуирање радње зависне реченице)“(Станојевић 2011: 129).

1.5. Италијански језик је слагање времена наследио од латинског језика, у коме је ова појава такође постајала али у нешто другачијем об-лику. Наиме, слагање времена се у латинском језику односило само на употребу конјунктива и правило „које конјунктивно вријеме долази узависној реченици зове се consecutio temporum“ (Гортан, Горски&Пауш1987: 272). У савременом италијанском језику слагање времена односисе на употребу како индикативних тако и конјунктивних времена у за-висној реченици али то представља само једну од разлика у односу налатински језик. “У развоју од класичног латинског до модерног талијан-ског језика на морфолошком плану дошло је до значајних промјена усистему глаголских времена, што се одразило на њихову дистрибуцију у зависносложеној реченици. Примјерице, у латинском нису постојаликондиционал и футур у прошлости, који се од почетка функционално јасно разликују [...]. У класичном латинском је, као што је већ речено,перфекат имао функцију грчког аориста и грчког перфекта, а у фран-

цуском и талијанском те су функције раздвојене у два разлицита обли-ка“ (Катушић 1989: 34).Још једна битна разлика између италијанског и латинског сла-

гања времена јесу и изричне реченице. Као што смо већ поменули, а тоће бити и главна тема овога рада, слагање времена се у италијанском је-зику најбоље огледа управо у зависним изричним реченицама, те се оненајчешће користе и како би се ова појава објаснила. Међутим, у изри-чним реченицама у латинском језику нема слагања времена будући дату долази до употребе акузатива са инфинитивом. „Врло уочљива ра-

злика у слагању времена у латинском и италијанском јесу изричне ре-ченице које у романским језицима највише подлежу слагању временадок у латинском њима одговара акузатив са инфинитивом код коганема слагања:

Mi ha detto che stava bene.Dixit se valere.“ (Катушић 1989: 35).

С тим у вези теба додати да и у италијанском језику такође постојезависне имплицитне реченице, односно употреба нефинитних облика

(инфинитива, партиципа и герундијума) у сложеној реченици и да утим случајевима такође нема слагања времена.

1.6. Опште је познато да српски језик, као уосталом ни други сло-венски језици, не познаје слагање времена, тачније, не поседује одређе-на правила која регулишу употребу глаголских времена у зависним ре-

8/20/2019 Lipar_55



85

ченицама. Било да се исказује симултаност, било постериорност илиантериорност, у зависној реченици стоје иста времена која би стајала унезависној. Уколико је у италијанској сложеној реченици главни глагол у неком од прошлих времена, симултана радња ће се у зависној рече-ници исказивати имперфектом (l’imperfetto), антериорна плусквампер-фектом (il trapassato prossimo), док ће се постериорна радња односнотакозвани футур у прошлости исказивати помоћу сложеног кондицио-нала (il condizionale composto). У истим тим случајевма у српском јези-ку ће се у зависној реченици употребити презент, перфекат и футур I.Чињеница да српски језик не познаје правило слагања времена може седоказати контрастивном анализом текста писаног на језику који посе-дује слагање времена и преводом истог тог текста на српски језик, штоћемо ми и учинити у централном делу овог рада. Међутим, како бисмошто боље илустровали непостојање слагања времена, навешћемо неко-лико примера из текста оригинално написаног на српском језику.

– Пре десет година смо говорили да се овако, заиста, више не може и да је било много боље пре пет година (Капор, 115).

– Пре тридесет и пет година смо говорили да ће за четрдесет годинабити много боље (Капор, 115 ).

– ... комесари су му објаснили да Европа, у ствари, гладује, али да језбог пропаганде послала овамо све што има, да нам докаже како је

капитализам бољи од комунизма (Капор, 124).

Када се говори о присуству односно одсуству правила о слагањувремена у језицима, свакако је неопходно позабавити се и разликама у положају говорника ових језика као и разикама у односу тренутка укојем се прошли догађај износи и тренутка у којем се он одвија. Уко-лико слагање времена постоји, говорник фигурира само као преноси-лац поруке, односно прошлог догађаја исказаног зависном реченицом,док у језицима у којима слагање времена не постоји, говорник постаје

субјекат зависне реченице (Катушић 1989: 9, 10, 221).

2. МЕТОДИ ИСТРАЖИВАЊА И ПРЕДСТАВЉАЊЕ КОРПУСА

2.1. Тема овога рада јесте контрастивни приказ италијанских до-пунских реченица у којима постоји слагање времана у смислу поме-рања времена уназад и превода тих реченица на српски језик. Одлучилисмо се за допунске реченице управо из разлога што се у њима најчешће

и најуочљивије одвија слагање времена. Будући да је главни циљ нашеграда приказати разлике које постоје у италијанском и српском језикукод употребе глаголског времена у зависној реченици, али искључивокада се управна реченица налази у неком од прошлих времена, сматра-ли смо да је стога најбоље радити на примерима допунских реченица у

8/20/2019 Lipar_55




86

којима је слагање времена најприсутније и најочигледније. Поред тога, у допунским реченицама могу се наћи и симултаност и постериорности антериорност, што је веома значајно за овај рад јер ћемо бити у мо-гућности да испитамо и анализирамо разлике у исказивању сва три вре-менска односа у италијанском и српском језику. С друге стране, овоистраживање морали смо ограничити на једну подврсту зависних рече-ница јер би у супротном било веома опширно и превазишло би границеовога рада.

Италијанске и српске граматике врше различиту поделу допун-ских реченице те је њихова класификација у једном и у другом језикупоприлично шаренолика, а темом допунских реченица у српском јези-ку и њиховом месту у систему зависних реченица бави се Ружић 2006и Ружић 2007.

У неким италијанским граматика допунске реченице (le proposizioni completive) деле се само на објекатске зависне реченице(le proposizioni oggettive) и субјекатске зависне реченице (le proposizionisoggettive) (Serianni 2000, Терић 2009). Међутим, у Grande grammaticaitaliana di consultazione (Renzi et al. 2012), најобимнијој граматици са-временог италијанског језика која се превасходно бави синтаксом,субјекатске реченице нису уврштене у допунске реченице већ су издво- јене као посебна група зависних реченица. Ова граматика допунске ре-ченице дели само на completive oggettive (директан објекат) и completive

oblique (индиректан објекат, зависне реченице уведене предлозима di или a). Разлози због којих је извршена таква подела могли би бити пред-мет неког даљег истраживања те их ми овде не бисмо износили какосе не бисмо удаљили од централне теме овога рада. Нешто другачијуподелу врше Дардано и Трифоне, који поред објекатских и субјекатскихреченица међу допунске реченице сврставају и изјавне и зависноупит-не (Dardano & Trifone 2001).

С друге стране, граматике српског језика врше нешто другачијуи поприлично сложенију, односно разгранатију поделу која се опет

разликује од граматике до граматике. Поред разлика у класификацијиових реченица, наше граматике праве и разлику у називу будући да ихпоједине називају допунским, а поједине изричним. У неким грамати-кама су пак изричне реченице подврста допунских. Ипак, свакако требаистаћи да се граматике српског језика слажу у томе да у ову групу за-висних реченица спадају субјекатске и објекатске реченице. Међутим, у оквиру ових постоји још и низ других подела, док је највећа разлика у односу на класификацију ових реченица у италијанским грамати-кама, та што се у српским граматикама у оквиру допунских речени-

ца налазе увек и зависноупитне (детаљније у Ружић 2006: 153). Некеграматике, међу којима је и најновија Нормативна граматика српског језика (Пипер & Клајн 2013), као подргрупу допунских реченица, поредобјекатских и субјекатских, издаваја и адвербијалне реченице. Такође,ова граматика допунске реченице разврстава према двема функцијама:

8/20/2019 Lipar_55



87

граматичкој (субјекатске, објекатске и адвербијалне) и комуникативној(изричне, вољне и зависноупитне). Као што смо укратко приказали, пи-тање разлика у подели, класификацији и називу допунских реченица уиталијанском и српском језику јесте веома сложено те би стога моглопостати предметом неког даљег истраживања.

На крају треба још додати да и италијанске и српске граматикеобавезно наводе глаголе који уводе допунске реченице и ти се глаголимахом подударају.

2.2. Ми ћемо се у овом раду бавити слагањем времена како у обје-катским допунским реченицама тако и у зависноупитним. Иако се, каошто смо већ поменули, у већини италијанских граматика зависноупит-не не налазе у оквиру допунских реченица, у овом раду ће бити анали-зиране паралелно са објекатским реченицама. За то смо се одлучилизато што су, с друге стране, у српским граматика зависноупитне рече-нице подврста објекатских допунских реченица, али и због тога што суове реченице врло погодне за приказивање слагања времена у италијан-ском језику.

Основни метод кориштен у овом истраживању јесте метод кон-трастивне анализе, и стога је од велике важности био и добар одабиркорпуса. Будући да се рад бави синхронијом односно слагањем времена у савременом италијанском језику, одлучили смо да као корпус корис-тимо роман Sostiene Pereira (Переира тврди да) аутора Антонија Табу-

кија, који се убраја међу најбоље и најпризнатије писце савремене ита-лијанске књижевности. Како се овај рад заснива на контрастивној ана-лизи, такође је било битно одабрати аутора и дело које поседује добар ипозитивно оцењени превод на српски језик, што јесте случај са овим де-лом. Паралелно смо ишчитавали оригинално дело на италијанском је-зику и одговарајући српски превод анализирајући употребу глаголскихвремена у допунским реченицама (објекатским и зависноупитним) чија управна речиница се налази у неком од прошлих времена. За романПереира тврди да одлучили смо се такође због чињенице да је роман

написан у форми сведочења, односно препричавања прошлих догађаја,због чега је аутор морао врло брижљиво слагати времена у прошлости.

3. КОНТРАСТИВНИ ПРИКАЗ ОБЈЕКАТСКИХ ИЗАВИСНОУПИТНИХ РЕЧЕНИЦА

У овом делу рада контрастивно ћемо приказати италијанске до-пунске објекатске и зависноупитне реченице и њихове преводе на срп-

ски језик анализирајући употребу глаголских времена у тим реченица-ма. Анализу ћемо вршити на основу глаголског времена употребљеног у италијанској зависној реченици, па ће прво бити речи о зависнимреченицама са имперфектом индикатива односно конјунктива, затимреченицама са плусквамерфектом индикатива и конјунктива и најзад

8/20/2019 Lipar_55




88

реченицама у којима се налази сложени кондиционал који, како ћемоимати прилике да видимо, може имати, када се нађе у зависној речени-ци, више од једне вредности.

3.1. ИМПЕРФЕКАТ ИНДИКАТИВА И ИМПЕРФЕКАТКОНЈУНКТИВА У ЗАВИСНОЈ РЕЧЕНИЦИ

Имперфекат је време које означава симултану радњу у прошлостиодносно прошлу радњу која је била истовремена некој другој прошлојрадњи. Сходно томе, када се имперфекат нађе у италијанској зависнојобјекатској или зависноупитној реченици, на српски језик ће се прево-дити презентом, а уколико би се превео српским перфектом (будућида је имперфекат готово ишчезао из савременог језика), радило би сео великој материјалној грешци. С обзиром на то да српски језик не по-

знаје слагање времена, симултаност у прошлости изражава се јединопрезентом што нам и доказују наредни примери.

...il cardiologo gli aveva detto che gli ci voleva del moto... (Tabucchi, 19) – ... јер му је кардиолог саветовао да се више креће... (Табуки, 12)

...sosteneva che la sua patria era la lingua portoghese (Tabucchi, 36) – ...сматрајући да је португалски језик његова домовина (Табуки, 21)

Capì che erano soli, che non c’era nessuno in giro... (Tabucchi, 43) - Схватио је да су сами, да унаоколо нема никога... (Табуки, 25)

Notò che la vetrina era in frantumi e che la facciata era imbrattata di scritte...(Tabucchi, 57) – Приметио је да је излог разбијен у парампарчад, а зидишкрабан паролама... (Табуки, 32)

... gli chiese se potevano incontrarsi in città... (Tabucchi, 10) – ... упитао га је да ли могу да се нађу у граду... (Табуки, 7)

... gli chiese se non gli piacesse il vino bianco (Tabucchi, 44) – ... Переирага је упитао зар не воли бело вино... (Табуки, 25)

Претходни примери су примери употребе италијанског импер-фекта индикатива (l’imperfetto dell’indicativo) у зависним допунскимреченицама, међутим, како италијански поседује и глаголски начинконјунктив, треба се свакако посебно позабавити имперфектом конјунк-тива (l’imperfetto del congiuntivo) у зависним реченицама. За разлику одсрпског начинског система који се састоји од индикатива, императива,кондиционала и оптатива, италијански начински систем поседује још иконјунктив. „Савезним начином или конјунктивом казују се замишљенерадње и стања, које су у сфери жеља, нада, претпоставки, сумњи, стре-

пњи, душевних стања (задовољства, среће, туге, бола, стида), као и свеоне радње и стања које се у свести говорника или писца доживљавајукао неизвесне, могуће или немогуће, и чије остварење обично не за-виси од воље говорника или писца“ (Терић 2009: 70). Уочавамо, дакле,да употреба конјунктива зависи искључиво од става говорника према

8/20/2019 Lipar_55



89

сопственом исказу и да у италијанском језику конјунктив, у ствари,представља један паралелан систем у односу на индикатив. Будући дасрпски језик не поседује овај начин, сва времена конјунктива (а има ихчетири) биће преведена одговарајућим индикативним временом.

У случају конјунктива имперфекта у зависним реченицама, упреводу поново проналазимо презент.

Trovo stranò che qualcuno suonasse il campanello... (Tabucchi, 174) –Зачудило га је што неко звони на његова врата... (Табуки, 95)

... ma all’inizio mi sembrava che di morte si intendesse... (Tabucchi, 122) –... али испрва ми се учинило да се свакако разуме у смрт... ( Табуки, 65)

... non si aspettava che uno scrittore come quello abbandonasse il suo paese(Tabucchi, 104). – ... јер није очекивао да један такав писац напусти своју

земљу (Табуки, 55). ... e non gli parve che bisognasse stare con gli occhi aperti (Tabucchi, 19). – ...и није му се учинило да треба држати широм отворене очи (Табуки, 12).

E poi non voleva che uno sconosciuto si accorgesse che la redazione culturaledel “Lisboa” era solo lui, Pereira... (Tabucchi, 10) – А осим тога није желеода један незнанац види да је културна редакција “Лижбое” заправо самоон... (Табуки, 7)

Међутим, када је у питању слагање времена у конјунктиву, им-

перфекат конјунктива има још и функцију изражавања накнадне радњеодносно футура у прошлости. То нам и доказује следећи пример:

... e così disse che (...) per questo aveva bisogno di personale, di un collabora-tore esterno che facesse una rubrica fissa. (Tabucchi, 9) – ... и тако је рекаода (...) због тога су му потребни људи, а нарочито један спољни сарадниккоји ће имати сталну рубрику. (Табуки, 7)

Наредни пример такође илуструје ову функцију имперфектаконјунктива, али је преводилац одлучила да га не преведе футуром већкондиционалом:

... ma dubitava che i giornali portoghesi riportassero l’avvenimentoa cui riferiva il cameriere (Tabucchi, 57). – ... али је сумњао да би порту-галски листови пренели вест коју му је конобар наговестио (Табуки, 33).

Анализирајући употребу имперфекта у италијанској зависносло-женој реченици, не треба пренебрегнути и чињеницу да у индиректномговору имперфекат остаје имперфекат односно не долази до померањавремена уназад. Поред функције изражавања симултаности, имперфе-кат може имати и своју основну функцију те стога преводилац мора даразлучи, у односу на контекст, да ли имперфекат треба превести нашимпрезентом или пак прошлим временом.

Ишчитавајући корпус, пронашли смо два примера у којима јеиталијански имперфекат из зависне објекатске реченице преведен срп-

8/20/2019 Lipar_55




90

ским перфектом. Сматрамо да ни у првом ни у другом примеру није јасно уочљиво да ли је писац хтео да изрази симултаност у прошлостиили је заиста хтео да изрази имперфекатску радњу.

... sapeva che i mercati erano in agitazione (Tabucchi, 13) – ... знао је да је

на пијацама владала напетост... (Табуки, 9)... sostiene di aver pensato che in fondo si poteva scrivere viva la Francia eche il dottor Cardoso non aveva ragione (Tabucchi, 153). – ... тврди да јепомислио како се на крају крајева ипак може написати „живела Француску“и како доктор Кардозо није био у праву (Табуки, 83).

3.2. ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ ИНДИКАТИВА ИПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ КОНЈУНКТИВА У ЗАВИСНОЈ

РЕЧЕНИЦИ

Како плусквамперфекат индикатива (il trapassato dell’indicativo)тако и плусквамперфекта конјунктива (il trapassato del congiuntivo) изра-жавају претходност зависне реченице у односу на главну реченицу која је у прошлости. Као што ће потврдити наредни примери, савременисрпски језик такву врсту антериорности исказује искључиво перфек-том. Опште је познато да се, иако постоји, плусквамперфекат у српском језику врло ретко користи и да се читав систем прошлих времена свео

готово само на перфекат и због тога „што се тиче исказивања антериор-ности, није баш уочљиво има ли померања времена уназад јер се плу-сквамперфекат који би се у том случају морао употребити и иначе врлоретко користи у нашем језику“ (Катушић 1989: 138).

Pereira pensò che qualcuno forse aveva raccolto il messaggio nella bottiglia...(Tabucchi, 136) – Переира је помсилио како је можда неко ухватио порукуиз боце... (Табуки, 73)

... gli disse che aveva fatto le terme... (Tabucchi, 70) – ... испричао му је

да је био у купатилима... (Табуки, 39) Pereira gli chiese se aveva visto il suo direttore (Tabucchi, 62). – Переирага је упитао да ли је видео његовог директора (Табуки, 34).

Pensò che il telegramma non fosse arrivato oppure che Silva avesse già ab-bandonato le terme (Tabucchi, 61). – Помислио је да телеграм није стигаоили да је Силва већ напустио бању (Табуки, 34).

Pereira gli chiese cosa gli era sucesso... (Tabucchi, 15). – Переира га је упитао шта се догодило... (Табуки, 10)

8/20/2019 Lipar_55



91

3.3. СЛОЖЕНИ КОНДИЦИОНАЛ У ЗАВИСНОЈ РЕЧЕНИЦИ

Када је у питању слагање времена тј. такозвано померање време-на уназад, сложени кондиционал (il condizionale composto) може имативише вредности. Наиме, сложени кондиционал користи се у случајеви-

ма исказивања футура у прошлости (у независној реченици би стајаофутур II) као и у случајевима исказивања кондиционала у прошлости (унезависној реченици би стајао прости кондиционал). Поред тога, њимесе, приликом слагања времена, исказује и футур II. Међутим примериза то су малобројни будући да је његова употреба прилично ограничена(може стајати само у временској реченици и то у комбинацији са футу-ром I). Због те вишеструке природе сложеног кондиционала у зависнојреченици, преводилац мора бити на опрезу и из самог контекста закљу-чити коју од наведених функција врши.

У српском језику не постоји разлика између футура и футура упрошлости јер се у оба случаја користе облици футура I.

Марко је рекао: „Доћи ћу“.Марко је рекао да ће доћи.О томе нам сведоче и примери преведеног италијанског футура

у прошлости.

... lo sapevo che avrebbe preso posizione... (Tabucchi, 140) – ... знао сам даће заузети став... (Табуки, 76)

... le avevo promesso che avrei spento il sigaro... (Tabucchi, 114) – ... обећаосам вам да ћу угасити цигару... (Табуки, 62)

...ma credeva che quel racconto sul pentimento sarebbe stato un messaggionella bottiglia che qualcuno avrebbe raccolto (Tabucchi, 78). – ... али веровао

је да ће та прича о покајању бити нека врста поруке у боци коју ће некоможда пронаћи (Табуки, 42).

... che il signor Monteiro rosi farfugliò subito che sarebbe andato in redazionequel giorno stesso... (Tabucchi, 10) - ... да је господин Монтеиро Роси истогчаса промрљао да ће још колико данас доћи у редакцију... (Табуки, 7)

Уколико сложени кондиционал има вредност кондиционала упрошлости, онда се на српски језик преводи простим кондиционалом.

Pensò che il dottor Costa (...) non gli avrebbe mai fatto domande così per-sonali... (Tabucchi, 115) – Помислио је како му доктор Коста (....) никадане би постављао тако лична питања... (Табуки, 62)

Pensò (...) a quello che avrebbe detto padre Antonio... (Tabucchi, 20) – ...помислио је на оно што би рекао отац Антонио... (Табуки, 13)

Pensò (...) che padre Antonio non avrebbe approvato il suo comportamento...(Tabucchi, 21) – Помислио је (...) да отац Антонио не би одобрио такавпоступак... (Табуки, 14)

8/20/2019 Lipar_55




92

... disse che (...) avrebbe avuto voglia di parlare di letteratura... (Tabucchi,29) – ... казао је (...) да би волео да разговара о књижевности... (Табуки, 19)

Marta rispose che avrebbe bevuto volentieri un porto secco (Tabucchi, 97).– Марта је одговорила да би радо попила један суви порто (Табуки, 53).

4. ЗАКЉУЧАК

У раду смо анализирали слагање времена у савременом италијан-ском књижевном језику али у односу на српски језик у ком, начелно,такво синтаксичко правило не постоји. Показало се да у италијанском језику постоје врло строга синтаксичка правила употребе глаголских

времена у зависносложеној реченици те да употреба времена у субор-динацији не зависи од логике и смисла већ искључиво од граматичкогправила што није случај са српским језиком. На основу анализе корпу-са сачињеног од дела оригинално написаног на италијанском језику исрпског превода истог тог дела, можемо закључити да у српском језикуни у ком случају не постоји нека врста слагања времена, већ се употре-ба глаголског времена у независној и зависној реченици подудара.

Слагање времена само је један од синтаксичких феномена који, управо због чињенице да у једном језику постоји, а у другом не, може

бити узрок великом броју грешака при превођењу са италијанског насрпски. Најважније је да се слагање времена препозна као такво и дасе сходно томе глаголска времена на српски не преводе по смислу већпрема граматичком правилу. Као што смо имали прилике да видимо,највише проблема при превођењу могу да задају имперфекат и сложеникондиционал јер у зависносложеној реченици могу имати више од једневредности, те је сам контекст од велике важности за њихово правилнопревођење. С друге стране, плусквамперфекат има само једну функцију,а то је исказивање радње која је антериорна у односу на радњу главног

глагола, и преводи се српским перфектом, који је готово постао јединовреме за исказивање прошлости у српском језику.

ИЗВОРИ:

Капор, Момо. 2008. Магија Београда. Београд: Књига комерц.Tabucchi, Antonio. 2002. Sostiene Pereira. Milano: Feltrinelli.Табуки, Антонио. 2008. Переира тврди да. Београд: Паидеа.

8/20/2019 Lipar_55



93

ЛИТЕРАТУРА:

Beccaria 2004: G. L. Beccaria, Dizionario di linguistica e di filologia, metrica, retorica,Torino: Einaudi.Dardano i Trifone 2001: M. Dardano, P. Trifone, La nuova grammatica della linguaitaliana, Milano: Zanichelli.

Гортан и др. 1987: В. Гортан, О. Горски, П. Пауш, Латинска граматика, Загреб:Школска књига.Катушић 1989: М. Катушић, Слагање времена у талијанском језику (на примјерурелативних реченица). Докторска дисертација одбрањена на Филозофском фа-култету у Загребу 1989.Клајн и Пипер 2013: И. Клајн, П. Пипер, Нормативна граматика српског језика.Нови Сад: Матица српска.Модерц 2006: С. Модерц,Граматика италијанског језика, Београд: Luna crescens doo.Renyi i dr. 2012: L. Renzi, G. Salvi, A. Cardinaletti, Grande grammatica italiana diconsultazione. Bologna: Il Mulino.Ружић 2006: В. Ружић, Допунске реченице у савременом српском језику (1),

Зборник Матице српске за филологију и лингвистику , 49 (1), стр. 123–217.Ружић 2006: В. Ружић, Допунске реченице у савременом српском језику (2),Зборник Матице српске за филологију и лингвистику , 49 (2), стр. 103–266.Ружић 2007: В. Ружић, Допунска клауза у систему зависних реченица српског језика. Зборник Матице српске за славистику , (71–72), стр. 329–343.Serianni 2000: L. Serianni, Italiano: Grammatica, sintassi, dubbi. Torino: Garzanti.Станојевић 2011: В. Станојевић, Слагање времена у језику штампе: синтаксичкиили (кон)текстуални феномен?. Наука и политика, Филолошке науке: Зборник радова са научног скупа, Пале, 22– 23. мај 2010, стр. 123–134.Терић 2009: Г. Терић, Синтакса италијанског језика. Београд: Филолошки фа-култет.

Marija MItrović/ LA CORRELAZIONE DELLA CONCORDANZA DEI TEMPI NELLAPROPOSIZIONE SUBORDINATA COMPLETIVA NELLA LINGUA ITALIANA ENELLA LINGUA SERBA

Il tema principale del presente contributo è la correlazione della concordanza deitempi nella proposizione subordinata completiva nella lingua italiana e nella linguaserba. L’obiettivo del presente contributo è di mostrare come si manifesta la regoladella concordanza dei tempi durante la traduzione dalla lingua italiana nella linguaserba in quanto quest’ultima è mancante di tale regola sintattica. Durante la ricerca

è stato usato il metodo dell’analisi contrastiva, e il corpus su cui si basa il contributoconsiste dell’originale e della traduzione del romanzo Sostiene Pereira di AntonioTabucchi. Si è visto che nella lingua serba non esiste nessun tipo della concordanza deitempi bensì l’uso dei tempi nella frase dipendente e quella reggente coincide mentre,d’altra parte, nella lingua italiana esistono le regole rigide dell’uso dei tempi verbalinell’ipotassi. Inoltre, nel contributo vengono sottolineati gli errori possibili nonchétutte le difficoltà le quali, considerata questa differenza tra le due lingue, possonoemergere durante il processo traduttivo.

Примљен: 23. октобар 2014.Прихваћен за штампу новембра 2014.

8/20/2019 Lipar_55


8/20/2019 Lipar_55



95

Прегледни рад821.163.41-31.08 Андрић И.

811.163.41'367.625

Сања Ж. Ђуровић1

Универзитет у КрагујевцуФилолошко-уметнички факултетКатедра за српски језик2

ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ САДАШЊИ КАО ГЛАГОЛИ КАО ПРИДЕВ У ТРАВНИЧКОЈ ХРОНИЦИ ИВЕ

АНДРИЋА 3

У раду је проведена морфолошка анализа примера глаголског прилога садашњег из романаТравничка хроника (нпр. јурећи, заборављајући, окрећући, пуцајући, кријући, смејући се,спавајући, одмахујући, узнемирујући, изговарајући, мичући, стежући и сл.) и то тако што супримери разврстани на оне који се тичу употребе облика глаголског прилога у глаголској,који су чешћи, и придевској функцији, као и начина творбе. Андрић често користи глаголскиприлог садашњи за изражавање истовремене радње у својим романима, па је и на овомкорпусу издвојен велики број примера.

Кључне речи: морфологија, глаголски прилог садашњи, глагол, придев

1. Предмет истраживања јесте морфолошка анализа облика гла-голског прилога садашњег у роману Травничка хроника. Циљ истражи-вања јесте утврдити да ли су сви примери глаголског прилога садашњегод несвршених глагола и да ли су правилно творени. Циљ је утврдити икако се јавља као глагол и као придев. Знајући да се Андрићев језик увек узима као пример доброг језика, очекујемо стандардно творене обликеглаголског прилога садашњег.

Занимљиво је да Андрић у овом роману, али и у осталим делима,веома често користи глаголски прилог садашњи, па су Андрићева делавеома погодна као корпус за истраживање.

Стилски ефекат који се постиже употребом глаголског прилогасадашњег у постизању живости у приповедању је неоспоран, али тајаспект неће бити тема овог рада. Приступ је првенствено морфолошки.

2. Глаголски прилог садашњи твори се искључиво од несвршенихглагола, од 3. л. множине презента и наставка -ћи. Овај се облик зове

1 [email protected] Рад је урађен у оквиру пројекта 178014 Динамика структура савременог српског језикакоји финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.3 Рад је настао на основу почетног истраживања приликом усменог излагања на Међу-народном научном скупу на Универзитету „Карл Франц” у Грацу, Аустрија, који је био посвећенроману Травничка хроника (4. – 6. 10. 2013).

8/20/2019 Lipar_55



Сања Ж. Ђуровић

96

‘глаголски’ зато што је по облику и са основним значењем глагол, а пофункцији у реченици то је прилошка одредба. Употребљава се најчешћеза означавање радње која је истовремена с радњом глагола у предика-ту, односно радњом управног глагола. „Али ту истовременост не требасхватити тако као да се радње свакад у потпуности поклапају” (Стева-новић 1991: 739).

У литератури се о глаголском прилогу садашњем најчешће говориса синтаксичког аспекта, и то о његовој способности да се појављује каокондензатор адвербијалних реченица.

Овај глаголски облик углавном карактерише симултаност срадњом реченичког предиката без обзира на време вршења те предикат-ске радње. Често се истиче сажимање реченица помоћу партиципа, тј.глаголских прилога као деклинабилних форми (Љ. Стојановић 1928/29:

1–10). О глаголским прилозима писала је и М. Ивић и истакла да је при-лог времена садашњег „семантички обележен у погледу релације датихрадњи на оси времена – оне могу бити само истовремене” (2008: 210).

До сада је објављено и неколико радова о глаголским прилозимаса синтаксичког аспекта на корпусу разних писаца (в. Г. Вуковић, Љ.Суботић, Т. Михајловић и сл.), где се истиче да се гл. прилог садашњи јавља као кондензатор и независних и зависних реченица и да је његоваосновна функција сажимање реченичног садржаја и то не само једнереченице, него чак две, три или више реченица. Један од закључака

ових радова јесте да глаголски прилози имају и стилистичку вредност,што је и ово истраживање потврдило. Глаголски прилог садашњи (адвербијални партицип презента4)

може се јавити и у глаголској и у придевској функцији. У глаголској јемного чешћи, али постоје и облици гл. прилога садашњег који су поста-ли прави придеви (процесом попридевљавања). Тако се у литератури и у нормативним речницима наводе следећи примери попридевљеног гл.прилога садашњег: будући, идући, могући, отежавајући, путујуће, те-кући, теглећи и не мали број других. Да би прилог постао прави придев5

значењска веза у односу на глагол мора бити изгубљена и долази до кон-груенције у роду, броју и падежу са именицом уз коју стоји.У српском језику већина придевски употребљених адвербијалних

партиципа презента представљају у ствари лексикализоване спојеве(нпр. путујуће позориште, светлећа реклама и сл.). „У таквим случајеви-ма једна од компоненти тог споја употребљена је метафорички” (Мра-зовић Вукадиновић 2009: 134). „Разлика између адвебијалног партици-па презента у функцији атрибута уз именицу у односу на придев можесе установити на нивоу значења. Док адвербијални партицип презента

има значење привремености, придев добија сталност ближег одређи-

4 Мразовић-Вукадиновић 2009: 133.5 Ц. Батинић наглашава да је за адјективизацију глаголског облика неопходно да се у ње-говом значењу ‚‘изгуби привременост и добије сталност обележавања нечег‘‘ (Батинић 1987: 73).Исп. и Оташевић 2008: 95–98.

8/20/2019 Lipar_55



97

вања именице као у именичкој фрази: вредан ученик, паметна девојка исл. сем тога придев се са именицом увек слаже у роду и броју, што кодпартиципа није увек случај”(Мразовић Вукадиновић 2009: 134). Међу-тим, они се могу употребити и у слободним синтагматским везама

Оно што је важно напоменути јесте и разликовање придева изве-дених од глагола суфиксом -ћи, или суфиксом -аћи, као што су: писаћи,спаваћи, шиваћи и др., који облички подсећају на гл. прилог садашњи.

3. Грађа је разврстана према контекстуалној реализацији гл. при-лога (као глагол и као придев) и примери су уазбучени. Након приказ-ивања примера из корпуса, издвојени су примери који су били погодниза анализу (морфолошки или стилистички) и дати су коментари. При-мери који следе, а нису обухваћени детаљнијом анализом немају необ-ичности и наводе се у циљу репрезентовања читавог корпуса.

а) гл. прилог садашњи као глагол:бежећи од тих мисли (96); бежећи од мелодије (262); не бирајући

много (299); бирајући споредне сокаке (302); благодарећи госпођиДавил (259); благодарећи фон Паулићу (345); бојећи се нових речи иновог плача (120); бранећи се од удараца (182); видећи да нико од ве-зирових људи (21); видећи да се живот наставља (43); и видећи да је свебило узалудно (98); видећи да фон Митерер гледа (168); вичући љу-тито (133); и вичући да је доцкан (299); вежбајући како ће да отпочне

разговор (219); верујући увек да је у том човеку (86); водећи рачуна о утиску (71); враћајући се опет за мали писаћи сто (111); враћајући сеснежним друмом (128); враћајући се у Конзулат (236); враћајући се изКонзулата (245); гадећи се свог рада (22); газећи ногама утрнулим од јахања (220); гледајући све ствари око себе (55); гледајући пред собомстранца (58); и гледајући све то (71); гледајући у живе и чудне фратро-ве очи (72); гледајући га (73); гледајући у сутон (105); гледајући једандругог дрско (93); гледајући те људе и жене (114); гледајући у једнутанку дашчицу (360); гледајући у влажну таму (173); гледајући расеја-

но (232); гледајући с ким би (245); гледајући све то око себе (255); гле-дајући у своје склопљене беле руке (348); гледајући и слушајући свата лица (299); не гледајући ни лево ни десно (355); гледајући у широкалеђа (296); гледајући га тако тешка (298); гледајући чудну породицу ине одговарајући (319); гледајући своју жену како, не слутећи ништа(367); не говорећи много, не жалећи се и не тражећи ни од кога по-моћи (45); не говорећи ни једне речи (79); говорећи полагано (134); говорећи подругљиво о намештају госпође Давил (88); говорећи машта и тврдећи да човек треба све да сноси мирно (90); говорећи сам

себи (110); говорећи само њему (133); говорећи о новом рату (224);поштено говорећи (252); говорећи лагано и мирно (311); грејући влажне тозлуке на фуруни (102); губећи се у бескрајним варијацијама(218); не губећи часа (347); не губећи свој мир (307); присиљен да сеиздржава дајући часове (94); дајући му знак са обе руке (234); тешко

8/20/2019 Lipar_55




98

дишући говорио (195); тешко дишући и шиштећи (212); дишући одзимске задухе (350); дозвољавајући себи (219); не дозвољавајући да јој се у разговору ико приближава (90); доказујући да је био у праву(60); држећи на коленима дугачке мршаве руке (149); држећи танким,

модрим рукама тас са сапуницом (155); држећи се стално стварнихчињеница (179); држећи пред собом забелешке (284); дрхтећи од сту-дени (125); дрхтећи од узбуђења и срџбе (322); жалећи што нећу моћибити уз вас (125); не жалећи се никад и не узнемирујући никог (143);желећи свом душом (43); не желећи ништа друго (97); живећи у пу-ној слободи (72); живећи и радећи са Ибрахим-пашом (140); живећи чистим животом (165); жмурећи на једно око (58); забацујући лакикашмирски шал (269); заборављајући све то (184); заборављајући умор и савлађујући бол (184); заборављајући да уз духовну спорост

(232); заборављајући на чибуке (339); заборављајући своје првобитноснебивање (374); заборављајући ханџију и окрећући леђа (318); зази-рући од сенки и осећајући једнако како га с леђа нека језа засипа (249);зазирући од крађе (308); залажући се цео (204); заповедајући самоочима (266); не знајући другог живота (198); знајући шта би за њега ињегов посао значио губитак (35); не знајући никад право шта хоће (87);не знајући ни сам шта тражи (117); не знајући прави разлог хапшења(135); не знајући ништа о свему што се због ње десило (154); знајући да се и конзули радују томе (167); не знајући да је везир на ратишту

(176); не знајући шта их гони и не могући разумети њихово паничнопонашање (240); не знајући за страхоту (240); не знајући како (221);знајући како је мало светлости у овој долини (357); као играјући се(67); изазивајући свађе и увлачећи у њих Турке (307); избегавајући близину људи (90); избегавајући, као увек, чаршију (302); и одмах једодао, извињавајући се (68);извештавајући Дворску канцеларију(378); извињавајући се што прекида разговор (311); изговарајући туобичну реч (143); изговарајући уз то тихо и брзо (224); изговарајући то, кочијаш измахну бичом (258); изговарајући се да се боји Турака

(301); извињавајући се да су била затурена (77); изјављујући да онанеће из једна напола турске паланке (87); излажући се да буде на-паднут (249); измењујући ударце (262); истурајући ноге и гледајући с висока (308); исцрпљујући немилице свој богати репертоар (218);истркујући се тако (220); јашући изнад Травника и гледајући варошкекровове (66); јашући пут Калибунара (104); јецајући: да је сви желеа нико не воли (86); јецајући као несрећна краљица (243); јурећи накоњу, пуцајући бичем (122); казујући увек шта не треба урадити (359);карикирајући свога сабеседника (148); клечећи, склопљених руку

(162); клизећи уплашено (221); колебајући се у себи и не налазећирешења (21); користећи се том забуном (134); не кријући да је уморан(48); не кријући своје негодовање (72); кријући своју мржњу (76); некријући да је разочаран (127); не кријући свој презир (76); кријући притајен дах у срчики (100); кријући од света (346); не казујући шта

8/20/2019 Lipar_55



99

мисли (76); и клечећи, са лицем обливеним сузама (94); лебдећи надкантаром и живећи са њим (59); лепршајући рукама, тресући косом исевајући очима (208); лутајући по Травнику (346); машући рукама ипљескајући длановима (152); машући дугим туром (245); не мењајући

положај (288); мислећи да се господин шали (58); не мислећи зашто тоговори (161); мешајући француске и италијанске речи (73); мислећи да је све шала (241); мислећи да води велику борбу (308); не мешајући се међу собом (220); не могући да сачека долазак (269); а не могући више да ћути (255);

Необични су примери глаголског прилога садашњег од глагола моћи – могући као глагола (нпр. не могући да сачека долазак; не могућида ћути), иако се ради о несвршеном глаголу и ови примери су нор-мативни. Интересантно је да се у примерима јавља само у одричном

облику (не могући).У савременом српском језику убедљиво фреквентније овај облик

се јавља у атрибутској функцији, као прави придев (у овом корпусусамо један пример – све могуће запреке (226)). Као прилог јавља се уоблику могуће (нпр. то није могуће; могуће је научити и сл.).

молећи се мисле (194); мрштећи се од болова (195); муцајући неке речи (162); наводећи место (315); надајући се (368); надо-мештајући их италијанским (233); називајући их безобзирно правим

именима (55); називајући га Робеспјером (243); налазећи у њима по-вода за неодређене наде (12); надовезујући се чудно (19); не налазећи у себи одлучности (21); напуштајући свој испршен и крут став (248);напуштајући Конак (333); напуштајући ову тужну земљу (334); на-ређујући и распоређујући (23); наслућујући да ово није ни кокете-рија (222); настојећи да не буду усиљени (79); настојећи да поткопасвога колегу (83); настојећи да ухвати што више маха (155); настојећи да остане што више непримећен (179); немајући ником другом да сепожали (255); нуткајући се јелом и пићем (72); њишући се горњом по-

ловином тела и поправљајући тепелук (32); премерајући својим дугимкорацима широки ходник (159); обраћајући се небу (318); не одајућисе ниједним знаком (299); одмахујући главама (221); домаћи људи,навикли и отврдли подносе све то, одржавајући се (100); окрећући и крупног човека око себе (60); окрећући леђа осталом човечанству(263); окрећући целу ситуацију (223); одлазећи лепим и равним путем(264); омотавајући их око лаката (242); везир је не осврћући се ни накога (177); одбијајући сваку помоћ (177); одлазећи код Двила (159);одухујући кроз нос (307); оштро опомињући младог капелана (299);

говорио је Давилу опраштајући се (313);осећајући јасно да их овај устанак у Србији угрожава (238); осећајући своју рођену косу (324);ос-тављајући очајног хазнадара без одговора (149); не отварајући очи(177); каже замишљено и отежући речи (384); отресајући се дрско(23); не осврћући се много на ту свађу (59); очекујући нестрпљи-

8/20/2019 Lipar_55




100

во (77); очекујући најгоре (131); очекујући нешто, викали гласно,предлажући најсвирепије казне (132); осврћући се на тај усамљениглас (133); ослушкујући како око куће завија (222); пазећи о чему јереч (300); како певајући преврћу очима (111); да се певајући враћа у

варош (132); да се вара прецењујући овај свет (111); пенећи од беса уносио се у лице (148); пијући све више (39); пијући са беспослења-цима и јашући коње (321); питајући се у којој мери смеју да им пустемаха (83); ); не питајући се ко коме дугује посету и заборављајући колико је прошло (169); питајући везира шта ће казати свет (171); и пи-шући по дужности (32); пишући грчевито брзо (218); плаћајући слу-шаоце (308); прилагођавајући кроз столећа себе њему (8); пљескајући се по стражњици или показујући руком (20); не показујући ничимсвоје негодовање (69); не показујући никад ничим своја осећања (88);

показујући час посве детињско држање (88); не помишљајући да садруге стране Травника (362); понављајући јетко и сиктаво (148); по-прављајући грешке (73); пратећи се сама на харфи (218); да отпутујене праштајући се (378); не признајући то ни сам себи (145); прика-зујући једном добронамерном странцу целу драму (181); прикривајући брзим и оштрим покретима своју хромост (125); пребрајајући и беле-жећи тупим, кратким калемом (147); прећуткујући да је ступио у везу(306); пушећи или пазарујући (21); претпостављајући да су бар двоји-ца од ових Јевреја у везировој служби (31-32); подржавајући својим

покретима (82); познајући га добро (251); не помињући ниједном речју(354); посматрајући из дана у дан (192); посматрајући кроз замагље-ни прозор (210); придржавајући једном руком дугачки скут своје црне јахаће хаљине (220); подрхтавајући мишићима (221); прикривајући у себи (22); приказујући ствар онако како изгледа (42); пристајући на све (86); превазићи бол (213); премирући од неразумљивог стида(219); прецењујући своју снагу (213); преврћући тешке мисли (61); непримећујући да све више пада у ватру (246); понављајући непрестано(248); преписујући на чисто (42); презирући и потцењујући италијан-

ске лекаре (206); прескачући ставове, испуштајући речи (181); при-кривајући под тим претераним одушевљењем (256); не примећујући ништа под богом (279); позивајући се поносно (282); продајући заракију комад по комад (136); пролазећи тако чешће (159); псујући ипретећи над уплашеним сељаком (59); претећи климао главом (134);протестујући против поступака (307); и путујући у далеку малоазијс-ку паланку (356); пуштајући од себе (177); не пуштајући своју жртву(182); пуштајући да раде с њим шта хоће (239); радећи сваки дан сањим (30); разгонећи ножевима послугу (181); размахујући око себе

рукама и ногама (181); не разумевајући потпуно (74); ратом се бране иратујући губе (295); рачунајући на једну нову коалицију (216); Давил је, сабирући сву сву снагу (171); не саветујући се ни са ким и не пи-тајући се ниједног тренутка (243); савијајући се од бола (213); саста-вљајући споро италијанске реченице (71); седећи на шиљтету (25); се-

8/20/2019 Lipar_55



101

дећи код везира на Дивану и гледајући тихе и ужурбане момке (66);седећи на сунцу (149); седећи у својој загрејаној соби (222); стојећи насред собе (223); сећајући се Давиловог и фон Митереровог мишљења(262); сећајући се од свега (264); и не слутећи (236); слушајући Мех-

мед-пашу (124); слушајући тај говор страсти (218); снебивајући се намахове (208); стојећи на истом месту не мењајући ни глас ни положај(38); не скидајући очи са цифре (58); скидајући дубоко шешире (93);не скидајући очију са лекара (248); слутећи негде у дну свести (43);слушајући лаке изразе (224); славећи неограничено победника (53);слушајући вести о ратним догађајима, посматрајући неки призор илирадећи неки посао (109); слушајући мајчино певање (219); једнакосе смејући и храбрећи Саломона (374);спавајући под ћепенцима ихранећи се милостињом (60); сматрајући не само веселе и безбрижне

(147); сматрајући да је боље (177); смејући се слатко и одмахујући ру-ком (127); горко стежући усне и подрхтавајући у лицу (311); стојећи крај прозора (105); али сам остаде стојећи, извињавајући се (232);стрепећи унапред (153); по свему судећи (378); судећи по овом првом утиску (140); тврдећи да он има могућности (77); тврдећи да тај грлатии пијани сусед није неки изузетак (107); тврдећи да сваки народ (301);тражећи ваљда свој ћурак (39); тражећи у себи друга (83); тражећибар зрачак оне лепоте (154); тражећи од живота све што он не може дада и претварајући сваку ствар у одушевљење или горчину, и мучећи

и једним и другим себе (87); тражећи светлости (213); тражећи зго-дан заобилазни начин (217); тражећи понекад француске изразе (233);трајући последње дане у каменитом и беводном месту (356); не тре-пћући, гледајући право и насмејано (70); трошећи све снаге (165);трчкајући између два конзулата (307); тукући избезумљено песницом(240); тумачећи све урођеном злоћом (253); уверавајући да ће се уби-ти (319); ударајући га затим са обе песнице у груди (221); удаљујући се све више од мора (71); уздржавајући дах (152); улазећи све дубље уголет (71); указујући му сваку могућу пажњу (39); не устајући с места

(188); не учествујући у тој господској забави (220); хватајући Селимаза руке (181); хукћући као човек коме горе уста (39); хучући у озеб-ле руке (136); црвенећи од снебивања и узбуђења (132); чекајући на-прегнуто даље везирове речи (323); чекајући и једни и други (220); че-кајући тај мрак (285); читајући ту наредбу (31); читајући тај задоцне-ли и неумесни циркулар (32); читајући доставе повереника, пишући извештаје (83); чинећи велик напор (43); чучећи полуотворених уста(152); шаљући узалуд курире у Беч (76); шапћући као у молитви (147);шетајући тако у разговору по соби (105); не штедећи снагу (226); шту-

цајући и жмиркајући (131); која би спласнула шиштећи (146).

У корпусу је издвојено око четиристо примера глаголског прилогасадашњег као глагола, с тим да се неки облици понављају (нпр. знајући десетак пута, гледајући двадесетак пута и сл.). Скоро сви примери творе-

8/20/2019 Lipar_55




102

ни су по правилима о грађењу глаголског прилога садашњег по обрасцу:3. л. мн. презента + наставак -ћи.

Јавља се само неколико ненормативних и необичних морфолош-ких ликова типа:

а) не разумевајући потпуно (74), где се уместо правилног облика разумејући, јавља разумевајући. Тако и облик пазарујући (21) ум. паза- рећи.

б) премерајући својим дугим корацима широки ходник (159), гдесе ум. правилног премеравајући јавља облик премерајући.

в) Давил је, сабирући сву снагу (171) погрешно употребљен обликсабирући ум. сабирајући.

г) стилски је маркиран облик трајући: нпр. трајући последњедане у каменитом и безводном месту (356), где се, иако је реч о несвр-

шеном глаголу трајати, јако ретко употребљава гл. прилог садашњиод овог глагола. Необична је и конструкција, јер глагол трајати нијепрелазни.

д) занимљив је и стилски маркиран облик истркујући (220) од гл.истркавати. Тако и облик одухујући (307) од гл. одухивати.

б) Глаголски прилог садашњи као придев:

луковице тих будућих зумбула (270); врућ и мирисан чај (198);идућих дана Давна је долазио (43); пролеће идуће године (46); идућег

дана Давна је са истом смелошћу тражио (135); кад је идућег пута доја-хала госпођа фон Митерер са пратњом (157); све могуће запреке (226);да ће идућег месеца (311); да ће идућег пролећа бити много ларме(291); ислам је дошао у Европу као ратујућа страна (294); црква се брзопунила сељачким светом у чистим стајаћим хаљинама (259); сажаљењеза теглећу марву (257); са списком молби и текућих питања (180); пре-клињу вас умирућим гласом (223).

Пронађено је четрнаест примера глаголског прилога садашњегкао придева. Очекивано се број попридевљених облика гл. прилога са-

дашњег јавља у мањем броју6

. Сви конгуирају са именицом у падежу,роду и броју и да су већ постали прави придеви потврђује и Речник МС7 где су представљени као придевске одреднице: будући, врућ, идући, мо-гући, ратујући, стајаћи, теглећи, текући, умирући.

4. С обзиром на то да је Травничка хроника писана као докумен-товани спис и на основу много података, може се претпоставити да јечеста употреба гл. прилога садашњег у овом роману стилско средство иима веома ефектну улогу у нарацији.

Употребом глаголских прилога Андрић економише изразом, у

информацијском смислу, јер избегава понављање података о лицу којеима улогу вршиоца обе радње.

6 Сматра се да је већа њихова употреба везана углавном за публистички стил (исп. Оташе-вић 2008: 95).7 РМС

8/20/2019 Lipar_55



103

Већина примера гл. придева садашњег је нормативна, изузетак јенеколико нестандардних форми (нпр. разумевајући, премерајући, саби- рући) и неколико стилски маркираних, необичних примера који се ре-тко срећу. Бавећи се језиком неког писца незахвално је и констатоватинестандардне форме, јер се никада не зна да ли су оне резултат лошелектуре, намерне употребе неког облика од стране писца или дијале-катска црта. Ипак, важно је да их маркирамо.

Јавља се и четрнаест примера попридевљавања гл. прилога сада-шњег и сви примери су потврђени у РМС у овој функцији, тако да нисунађене нове и незабележене форме попридевљавања.

Пошто је циљ рада била морфолошка анализа, и закључци су само у вези са употребом облика. Јасно се намеће веома интересантно и сло-жено синтаксичко питање у којим све функцијама је реализована упо-треба глаголских прилога код Андрића, тако да се представљени корпусможе искористити и за даља, синтаксичка и стилистичка, истраживања.

ИЗВОРИ

Андрић 2006: Иво Андрић. Травничка хроника, Библиотека Миленијум, Новости:Београд.


Батинић 1987: Љ. Батинић, Употреба деклинабилних форми на -ћи у савременомсрпскохрватском језику , у Прилози проучавању језика 23, 73-94.Белић 1999: А. Белић, Историја српског језика: фонетика, речи са деклинацијом, речи са конјугацијом. Изабрана дела Александра Белића. т. 4. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.Вуковић 1969: Г. Вуковић, Прилог времена садашњег у делима Добрице Ћо-сића, у: Прилози проучавања језика 5, 65–79.

Звекић Душановић 2013: Д. Звекић Душановић, Мађарски еквиваленти гла-голских прилога у роману На Дрини ћуприја, у: Зборник радова са међународногнаучног скупа – Пројекат Андрић, Грац, Аустрија, 961–976.Ивић 2008: М. Ивић, О српскохрватским герундима. Лингвистички огледи. Бео-град: Библиотека XX век. књига 61, 209–229.Михајловић 1999–2001: Т. Михајловић, Глаголски прилози у језику ДанилаКиша, у: Прилози проучавања језика. књ. 30–32, 207–232.Миновић 1978: М. Миновић, О адјективима (и адвербима) у облику глаголскогприлога садашњег у савременом српскохврватском/хрватскосрпском књижевном језику , Свјелост: Сарајево.Mrazović–Vukadinović 2009: P. Mrazović, Z. Vukadinović, Gramatika srpskog jezika

za strance, Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.Николић 2006: М. Николић, Познавајући вс. познајући, у: Српски језик 11/1–2,65–69.Оташевић 2008: Ђ. Оташевић, Нове речи и значења у српском језику, Алма,Београд.

8/20/2019 Lipar_55




104

РМС 1967–1978: Речник српскохрватскога књижевног језика, I–VI. Нови Сад:Матица српска.Стевановић 1950: М. Стевановић, Попридевљавање глаголског прилога на -ћи, у: Јужнословенски филолог 18/1–4, 55–85.Стојановић 1928/29: Љ. Стојановић, Значење глаголских партиципа, у: Јужносло-венски филолог 8, 1–10.Суботић 1977/1978: Љ. Суботић, Значење и функција глаголских прилога уроману „Уста пуна земље” Бранимира Шћепановића. у: Прилози проучавању језика 13–14, 53–57.

Sanja Đurović /Present Participle as Verbs and Adjectives in Ivo Andric’s BosnianChronicle

Summary / This paper will attempt to analyze the usage of present participles inthe novel Bosnian Chronicle (Serb. Travnik Chronicle). More specifically, the aim ofthis research is to morphologically analyze the use of present participles (e.g. jureći,

zaboravljajući, okrećući, pucajući, krijući, smejući se, spavajući, odmahujući, uznemirujući,izgovarajući, mičući, stežući etc.) regarding their function as verbs, and less frequently,as adjectives, as well as their word formation patterns. Andrić often employs thepresent participle to express simultaneous actions in his novels, which explains thegreat number of examples excerpted from the corpus.Most of the excerpted present participles represent standard forms, the exceptionsbeing a few non-standard ones (e.g. razumevajući, premerajući, sabirući) and a fewstylistically marked, unusual forms that are rarely found elsewhere. We also cameacross 14 present participles functioning as adjectives, all of which are explicitlylisted as such in Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika (Eng. The Dictionary ofthe Standard Serbo-Croatian language). We can, therefore, conclude that no new orpreviously unrecorded forms of adjectivalization have been detected.

Key words : morphology, present participle, verb, adjective


8/20/2019 Lipar_55



105

Оригинални научни рад821.163.41-6.08,,15''

091=163.41,,15''

Марко З. Прокић1

Универзитет у Крагујевцу

Филолошко-уметнички факултет (мастерант)

ПИСМО МОЛДАВСКОГ ВОЈВОДЕ АЛЕКСАНДРАДУБРОВНИКУ ИЗ 1566. ГОДИНЕ (ТЕКСТОЛОШКА ИЈЕЗИЧКА АНАЛИЗА)2

Предмет овога рада је проучавање текстолошких и језичких одлика писма молдавског војводеАлександра Дубровнику из 1566. године. Поред анализе графије и правописа, фонетског,фонолошког и морфолошког система, у раду долази и издање у оригиналној графији, његоватранскрипција и језички осавремењено издање текста. Резултати истраживања упућују настарији тип правописа који има одређен број карактеристика рашког и босанско-хумскогправописа. Захваљујући доминантној заступљености народног језика у тексту, језичке црте

упућују на основицу херцеговачко-крајишког дијалекта. У прилогу се објављују и фотографијеоригиналног документа.

Кључне речи: молдавски војвода Александар, Дубровник, Драгомир Србин, српска ћириличкаписма, херцеговачко-крајишки дијалекат

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

У периоду од средине до краја XVI века сачувана су два значајнаписма на српском језику настала на територији некадашње Влашкеи Молдавије. Прво је писмо молдавског војводе Александра упућено

Дубровнику из 1566, а друго је „порука“ влашког војводе Михаилавеликом везиру Азем Ибрахим-паши из 1601.Предмет овог рада је проучавање текстолошких и језичких одли-

ка писма молдавског војводе Александра упућеног Дубровнику из 1566.године. Писмо представља један од последњих докумената страних др-жавних канцеларија пре њиховог гашења. Писао га је писар ДрагоминСрбин, који се и потписао у дну документа.

Иако писмо војводе Александра, као документ пословноправнеписмености, представља значајан извор за проучавање српске средњо-

вековне писмености и одлика докумената насталих на тлу данашње Ру-

1 [email protected] Рад представља прилагођену верзију истоименог мастер рада одбрањеног 2014. годинена Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу под менторством др Владимира Поломца.

8/20/2019 Lipar_55



Марко З. Прокић

106

муније, ако се изузме богата традиција издавања наших средњевеков-них споменика, њиме се до сада у науци нико није бавио.

Интересовање за овај документ своди се на четири досадашњаиздања у оригиналној графији: издања Карано-Твртковић 1840 (301–302), Миклошич 1858 (556–557), Јиречек 1892 (90–91) и Стојановић1934 (411–412).

О дипломатичким одликама докумената регионалних канцела-рија писано је у Костић 1924, а поједине напомене долазе и у раду Ивић1998. На значај ових докумената указује и Поповић 2007, али се притомзадржава на подацима који су изнети у Костић 1924. Поједине графиј-ско-правописне одлике ових докумената описане су у Ђорђић 1987, а накрају студије дата је и фотографија писма војводе Александра.

У Ђорђић 1987 налазимо и неколико напомена које су биле одвеликог значаја за наше истраживање. Наиме, говорећи о употреби ћи-рилице на територији Дубровника, аутор наводи како су писари дубро-вачких рукописних књига јекавци, какав је „и писар повеље молдавскогвојводе Александра из 1566. године, коју ’писа Драгомир Србин у мјестуСучаве’, као што стоји на крају те повеље [...] И тај писар потиче са дуб-ровачкога подручја“ (Ђорђић 1987: 153). На истом месту долази напо-мена о томе да овај писар пише слово ж с пречкицом по средини словнефигуре, а у иницијалном положају са средњом усправном линијом изначајна напомена о томе да лигатуру я пише тако што од врха усправ-

не линије или стабла словаа повлачи улево водоравну линију.Радови чији би предмет било текстолошко и лингвистичко проу-

чавање овог документа до данас нису написани, што је и био повод занаше истраживање.

Проучавање језичких одлика вршено је са двају аспеката: фо-нетског и фонолошког и морфолошког. Анализа морфосинтаксичкоги синтаксичког система не улази у овај рад с обзиром на то да би та-кав приступ знатно утицао на обимност рада. У раду долази и издањетекста у оригиналној графији, његова транскрипција савременом срп-

ском ћирилицом и језички осавремењено издање текста, као и исправке у односу на ранија издања која због графијских и језичких одступања,али и едиционог поступка не задовољавају критеријуме модерне тек-стологије. Приликом приређивања издања писма користили смо се фо-тографским снимком са научног пројекта Историја српског језика Фи-лозофског факултета у Новом Саду. Као модел за текстолошку анализупослужиле су нам монографије Младеновић 2003 и 2007.

8/20/2019 Lipar_55



107

2. ИЗДАЊЕ ТЕКСТА

2.1. РАНИЈА ИЗДАЊА ТЕКСТА

Текст писма војводе Александра Дубровчанима из 1566. годи-не до сада је објављен у издањима Карано-Твртковић 1840 (301–302),Миклошич 1858 (556–557), Јиречек 1892 (90–91) и Стојановић 1934(411–412). Међутим, како због едиционог поступка, тако и због већегброја графијских и језичких одступања, ниједно од ових издања не за-довољава критеријуме модерне текстологије.

2.1.1. ИЗДАЊЕ П. КАРАНО-ТВРТКОВИЋА

Издање Карано-Твртковића (1840: 301–302) садржи само првуполовину писма, до средине 12. реда и редове 20 и 21. Наместо изо-стављеног дела текста стоји реченица просе да имъ властеле Дбровачке пошлю

каков милостиню. У вези са правилима о спојеном и одвојеном писању,Карано-Твртковић се придржавао оригинала и тежио је да верно прене-се манир писара где се клитике пишу спојено са акцентованом речју (в.т. 3.2). Међутим, овде се јавља известан број недоследности, одређенисегменти који се у оригиналу пишу састављено у Карано-Твртковиће-

вом издању стоје одвојено. Код њега стоји и властеломь 2 (у оригиналуспојено ивластеломь 2), да зна 5 (дазна 5), вриеме 7 (вриеме 7), ѡво 8 (ѡво 8),

за неки 9 (занеки 9), и стефань 11 (истефань 11), и сестре 11 (исестре 11).

Напоменућемо да ово издање одликује недоследност у погледудоношења скраћеница, као и знатне материјалне грешке. Одређенескраћенице као што су БЖею 1, бгом 2, пхвалене 2, достяним 2, Карано-Твртко-вић доноси неразрешене. Уочава се неправилности и код примера санадредним словом. Код појединих речи, надредно слово је спуштено уред уз реконструисање полугласничког знака на местима где се по тра-

дицији писао, док је код других задржан облик из оригинала тако да уо-чавамо примере пишемь 1, дбровачкиемь 3, властеломь 3 упоредо са племенитим

1, мдрим 1, достяним 2, изабраним 2 итд.У погледу графије Карано-Твртковићево издање на неколиким

местима одступа од оригинала. Код њега стоји БЖєю 1, єсмо 4, воєвода 20,

док се у оригиналу на овим местима не налази графема за широко є.

На два места Карано-Твртковић погрешно користи дебело јер иако јеодлика правописа којим је писан документ употреба искључиво танког јера: стоји сседъ 8 и кодъ 8 уместо сседь 8, кодь 8.

Поред наведених недоследности, ово издање одликују и бројнегрешке. Изостављена је читава реченица с краја 4. и почетка 5. реда: и

прият{е}лемь госпоцтв вамь. Уместо аваш бег 7, како је код Карано-Твртковића треба да стоји а вашега 7. Остала одступања од оригиналаналазе се у следећим примерима: вакое 2 (васакое 2), господств 4 (госпоцтв

8/20/2019 Lipar_55




108

4), кака 4 (како 4), братенце 5/6 (братиенце 5/6), господства 8 (госпоцтва 8), иманя

9 (иманья 9), по вашои 10 (а по вашои 10) , нихъ 11 (них 11), катарин и марию

11 (катарина и мария 11), човека 11 (човьека 11), александр 20 (алексендар 20),

молдавскои 20 (молдовскои 20).

2.1.2. ИЗДАЊЕ Ф. МИКЛОШИЧА

Као код Карано-Твртковића, и у Миклошичевом (1858: 556–557)издању се налази само део писма, са том разликом да је МиклошичКарано-Твртковићеву уметнуту реченицу (просе да имъ властеле Дбровачке

пошлю каков милостиню ) представио као интегрални део текста и на тај на-чин направио знатно одступање од оригинала. Ово издање се у великојмери наслања на Карано-Твртковићево тако да садржи и сличне гре-

шке. Разлика Миклошичевог издања у односу на Карано-Твртковићево је у томе што је аутор разрешавао све скраћенице. Надредна слова суспуштена у ред са доследно реконструисаним полугласничким знаком.

Попут Карано-Твртковићевог издања, и код Миклошича је изо-стављена реченица и прият{е}лемь госпоцтв вамь 4/5. Понављају сеследећа одступања од оригинала: господств 4 (госпоцтв 4), братенце 5/6

(братиенце 5/6), иманя 9 (иманья 9), катарин и марию 11 (катарина и мария 11),

човека 11 (човьека 11), александр 20 (алексендар!ь 20), молдавскои 20 (молдовскои 20).

На пољу графије, на једном месту се неправилно употребљава де-бело јер: кодъ 8 уместо кодь 8. Скраћеницу у заглављу ІС Миклошич раз-решава као Ісоус уместо ІССЬ, користећи се диграмом оу што не налазиоправдање, с обзиром на то да се у читавом документи користи самолигатура .

Остала одступања од оригинала нећемо посебно коментарисати; уместо всакое 2 треба васакое 2, уместо поздравление 3 треба поздраление 3, затимпрема а ваш бегь 7 треба а вашега 7, према господства 8 – госпоцтва 8, према нихь

10 – них 10 и према срьбинь 21 – србинь 21.

2.1.3. ИЗДАЊЕ К. ЈИРЕЧЕКА

За разлику од претходна два издања, Јиречеково (1892: 90–91)издање доноси писмо у целости. Скраћенице су доследно разрешене,надредна слова су спуштана у ред, а полугласнички знак је реконструи-сан на местима на којима се по традицији писао. На неколико места се уочавају неправилности: уместо племенитим 1, мдрим 1, печатом 14/15 како

је код Јиречека, треба да стоји племенитимь 1, мдримь 1, печатомь 14/15.У Јиречековом издању примећујемо и одређене графијске непра-

вилности. У следећим примерима уместо графеме а треба да стоји гра-фема я: уместо геѡргиа 6, иманьа 9, мариа 10, коиа 14 треба геѡргия 6, иманья

9, мария 10, коия 14 како је у оригиналу. На полеђини документа налази

8/20/2019 Lipar_55



109

се пример са употребљеним тзв. широким є: плєменитим 1п3 који Јире-чек не бележи, већ доноси облик са обичним е.

Остала одступања се своде на изузетке који нису системског типа.Код Јиречека стоји поздравление 3, док је у оригиналу поздраление 3, затим

приятелемь 4 уместо прият{е}лемь 4, сседе 8 уместо сседь 8, т милос 12уместо д{а} т мїлос 12, печатию 14 уместо печатью 14, александарь 20 уместо

алексендарь 20. У оригиналу на крају 19. реда стоји напредак 19 док јекод Јиречека и напредак 19. У тексту који се налази на полеђини писмастоји васакое 1п, док је код Јиречека васаке 1п.

2.1.4. ИЗДАЊЕ ЉУБОМИРА СТОЈАНОВИЋА

Попут Јиречековог, и издање Љ. Стојановића (1934: 411–412)садржи цело писмо, али га, као и претходна, одликује одређен број не-достатака. Скраћенице са титлом у овом издању остају неразрешене,с напоменом да је скраћенице гсподарь 1 и гсподамь 2 Стојановић дели-мично разрешио, при чему је направљено одступање од оригинала гдестоји гспдрь 1 и гспдмь 2. Примере гспцтва 12 и дбра 12 Стојановић не озна-чава као скраћенице иако се у оригиналу јасно види титла; у његовомиздању стоји гспцтва 12 и дбра 12. Скраћенице без титле су решаване без

посебне назнаке, чиме се прави одступање од оригинала. Једини изузе-так је знати 4 који разрешава у облим заградама. Примере са надред-ним словом Стојановић не спушта у ред већ их задржава према ориги-налу. Међутим, постоји изузетак и од овог правила; у оригиналу стоји

терь ми 9 са надредним ми, што се у овом издању посебно не обележава.У одређеном броју примера Стојановићево издање садржи графе-

му ї која се не употребљава у документу. Реч је о примерима братїенца 5/6,

богоданаго мї 9, мїлос 12, госпоцтва мї 14, мїклоша 16/17, радї 18, драгомїр 21.

У свим овим примерима у оригиналу долази и (в. т. 3.1). У примеримадостоянимь 2 и {насто}янью 16 у оригиналу се јасно види лигатура я којуСтојановић не бележи: код њега стоји достним 2 и настоанью 16. На полеђи-ни документа налази се пример са употребљеним тзв. широким є: плєме-

нитим 1п који Стојановић не бележи, већ доноси облик са обичним е.

Осим истакнутих недоследности, ово издање одликује и већи бројгрешака. Према облицима који се находе у Стојановићевом издањунаводимо оне из оригинала: дврвачкием 3 (дбровачкиемь 3), братїенца 5/6

(братиенце 5/6), ѡ бгоданаго 9 (ѡть богоданаго 9), катарин и марию 11 (катаринаи мария 11), т мїлос 12 (д{а} т милос 12), печатию 14 (печатью 14), коим 14 (коия

14), кашои 15 (вашои 15).

3 Ознаке 1п и 2п односе се на текст који се налази на полеђини писма.

8/20/2019 Lipar_55




110

2.2. ИЗДАЊЕ ТЕКСТА4

2.2.1. ИЗДАЊЕ ПИСМА У ОРИГИНАЛНОЈ ГРАФИЈИ

ІС СЬ ХРИСТОСЬ /зод /аѯѕ жна и ї молдовииБОЖИею милостию алексеньдар воевода господарь земли молдовскои

пишемь племенитимь и мдримь |2 и васакое части богом дане и похвалене

достоянимь и вазде изабранимь и верованимь господамь и властеломь

|3 дбровачкиемь кнез и властеломь дбровачкиемь веле драго и лбимо

поздраление а сада даемь |4 з{на}ти госпоцтв вашем како есмо здраво докле

хође богь здравью честитога цара и прият{е}лемь |5 госпоцтв вамь

а сада да зна ваше виеђе почтовано како имамь кон себе неке слге и сироте три

брати|6енце на име геѡргия и павла и стефана и двие сестре имаю на име катарин

и марию ѡве с речене |7 сироте пранци херцега стефана кои е биѡ вриеме минто

господар земле херьцеговине а вашега |8 града дбровника сседь и приятель а сада

ѡво вриеме ѡве речене сироте хране се кодь госпоцтва ми |9 ѡть богоданаго ми

иманья терь ми казаше за неки ѡбичаи вашега го{с}поцтва како сте имали сврх

|10 речениех сирота нек милос и сврх стариех них да им сте давали милостин а по

вашои доброи воли |11 тога ради посилаю речене сироте геѡргие и паваѡ и стефань и

сестре них катарина и мария посилаю човьека |12 на име лазара себишанина а вашега

госпоцтва ако е милос и добра вола како е и досле била д{а} т милос |13 к

имате чинити сврх речених сирота да имате подати рке лазареве и ѡв книгпосиламь с пе|14чатомь госпоцтва ми и дрг книг посила геѡргие и паваѡ и

стефань с печатью верованомь коия е |15 печать и прие доходила к вашои милости

по коиюи {с}те давали речен милостин и ѡви е речени ла |16зар и прие посилань к

вашем госп{о}цтв по заповиеди крала ерделскога и по {насто}янью микло|17ша

родитела геѡргиева и братье негове а вас како е богь начиль тако да чините що

бде |18 ваше госпоцтво и размно виеђе договорно чинило госпоцка {риеч е} на мане

неђе дођи {и} наше {воле} ради |19 не дрг{е} господь богь да множи госпоцтва

ви веселию напредак боле|20 алексендарь воев{о}да повеле господарь земли молдовскои

|21 писа драгомир србинь мест счаве

Текст на спољној страни:

плєменитим и мдрим и васакое части достоянимь и властелом дбровачкиемь

кнез и властеломь |2 дбровачкиемь ѡпђини почтованои и виеђ мдром рке

почтоване дбровникь

4 Приликом припреме издања текста у оригиналној графији придржавали смо се сле-дећих начела: а) скраћенице под титлом смо разрешили у округлим заградама ; б) скраћеницебез титли су разрешене у угластим заградама ; в) у витичастим заградама {} дати су реконструи-сани облици; г) надредна слова су спуштана у ред, што није посебно обележавано; д) од правопис-них знакова јавља се само тачка на средини реда, као што је у оригиналу; ђ) правила о спојеном иодвојеном писању у складу су са савременим српским правописом; е) бројеви редова обележенису усправном цртом |.

8/20/2019 Lipar_55



111

2.2.2. ФИЛОЛОШКЕ НАПОМЕНЕ УЗ ИЗДАЊЕ ТЕКСТА

Примери у којима се надредно слово налази на крају речи, било сатитлом или без ње, сматрани су скраћеницама и у оваквим примерима је, у складу са правописном традицијом времена у којем писмо настаје,

реконструисана графема ь у финалној позицији. Навешћемо неке одњих: пишемь племенитимь и мдримь 1, достоянимь и вазде изабранимь

и верованимь 2, дбровачкиемь кнез и властеломь дбровачкиемь 3,

приятлемь 4, посиламь 13, верованомь 14.

Нејасна места у 16. и 18. реду документа, настала услед оштећења

рукописа, реконструисана су према издању Љ. Стојановића: {насто}янью 16,

{риеч е} 18, {и} наше {воле} ради 18. Пример не дрг{е} 19 доносимо са рекон-

струисаним е, у складу са Јиречековим издањем, а према реченичном кон-

тексту. Облик приятлемь 4 долази као прият{е}лемь 4 са реконструисаним

е с обзиром на то да нам такав облик није познат, док за глагол пријатеље-вати са значењем живети с ким у пријатељству имамо потврда (уп. РМС

V: 57). Примери з{на}ти 4, го{с}поцтва 9, д{а} т милос 12, {с}те давали 15,

госп{о}цтв 16, воев{о}да 20, госп{о}дарь 20 у оригиналу нису дати са титлом,

нити је на било који назначено скраћивање те су изостављени делови ре-

конструисани.

Примере достоянимь 2, прият{е}лемь 4, геѡргия 6, приятель 8, иманья

9, мария 11, коия 14, {насто}янью 16 и достоянимь 1 са полеђине документа

доносимо са лигатурним я које се у овом документу бележи на специфичанначин (в. т. 3.1).

2.3. ТРАНСКРИБОВАН ТЕКСТ ПИСМА

2.3.1. ТЕКСТ ПИСМА

Божијеју милостију, Алексендар војевода, господар земљи мол-довској, пишем племенитим и мудрим |2 и васакоје части Богом данеи похваљене достојаним и вазде изабраним и вeрованим господам ивластелом |3 дубровачкијем. Kнезу и властелом дубровачкијем веле дра-го и љубимо поздраљеније. А сада дајем |4 знати госпоцтву Вашему како јесмо здраво докле хоће Бог у здравју честитога цара и пријатељујем |5 госпоцтву Вам.

А сада да зна Ваше Вијеће поштовано како имам кон себе некеслуге и сироте, три братј|6енце на име Георгија и Павла и Стефана и

двије сестре имају на име Катарину и Марију. Ове су речене |7 сиротепраунуци херцега Стефана који је био у вријеме минуто господар земљеХерцеговине, а Вашега |8 града Дубровника сусед и пријатељ. А сада, уово вријеме, ове речене сироте хране се код гостпоцтва ми |9 от богода-наго ми иманја тер ми казаше за неки обичај Вашега госпоцтва: како сте

8/20/2019 Lipar_55




112

имали сврху |10 реченијех сирота неку милос и сврху старијех њих, даим сте давали милостињу, а по Вашој доброј вољи.

|11 Тога ради посилају речене сироте, Георгије и Павао и Стефан,и сестре њих, Катарина и Марија, посилају човјека |12 на име Лазара Се-

бишанина. А Вашега госпоцтва ако је милос и добра воља како је и дослебила, да ту милос |13 ку имате учинити сврху речених сирота, да иматеподати у руке Лазареве. И ову књигу посилам с пе|14чатом госпоцтва ми.И другу књигу посила Георгије и Павао и Стефан с печатју верованомкоја је |15 печат и прије доходила к Вашој милости по којој сте давалиречену милостињу. И ови је речени Ла|16зар и прије посилан к Вашемугоспоцтву по заповједи краља ердељскога и по настојанју Микло|17 уша,родитеља Георгијева и братје његове.

А Вас како је Бог научил, тако да учините што буде |18 Ваше го-споцтво и разумно Вијеће договорно учинило. Госпоцка ријеч је: намање неће доћи и наше воље ради, |19 не друге. Господ Бог да умножигоспоцтва Ви у веселију у напредак боље.

|20 Алексендар војевода повеле, господар земљи молдавској.|21 Писа Драгомир Србин у месту Сучаве.

На полеђини:

Племенитим и мудрим и васакojе части достојаним и властеломдубровачкијем. Кнезу и властелом |2 дубровачкијем, опћини поштова-ној и Вијећу мудрому у руке поштоване у Дубровник.

2.3.2. ФИЛОЛОШКЕ НАПОМЕНЕ УЗ ТРАНСКРИБОВАН ТЕКСТ

Транскрибован текст писма донесен је савременом српском ћи-рилицом и савременим правописом, при чему је задржан језик ориги-

налног документа. Полугласнички знак бележен је само на местима укојима је био у слабом положају и коришћен је искључиво као право-писно средство (в. т. 3.2), те га нисмо читали.

Примере здравью 4, иманья 9, печатью 14, {насто}янью 16 и братье 17

прочитали смо као здравју, иманја, печатју, настојанју и братје. Сматрамо

да ови примери илуструју новонастале групе у којима се јотовање још није

извршило. Најстарији примери јотовања су забележени касније, а овакве

примере у дубровачким споменицима из истог периода Решетар чита нејо-

товано (уп. Белић 2006: 113, Решетар 1952: 53).Примере са континуантима јата прочитали смо онако како су за-

писани, претпоставили смо комбинацију екавских и (и)јекавских фор-ми. О односу екавских и (и)јекавских облика в. т. 4.1.

Облици коия 14 и коиюи 15 прочитани су као која, те као којој.

8/20/2019 Lipar_55



113

2.4. ЈЕЗИЧКИ ОСАВРЕМЕЊЕН ТЕКСТ ПИСМА5

2.4.1. ТЕКСТ ПИСМА

Божијом милошћу, ја Александар војвода, господар земље мол-давске, пишем племенитој и мудрој и сваке части Богом дане и похваље-не достојној и вазда истакнутој и верованој господи и властели дуброва-чкој. Кнезу и властели дубровачкој срдачан и љубазан поздрав. А сададајем знати господству Вашему како смо здраво докле хоће Бог у здра-вљу честитога цара и пријатељујем Вашем господству.

А сада да зна Ваше Веће поштовано како имам код себе неке слугеи сироте, три братанца: Георгија, Павла и Стефана; и две сестре, Ката-

рину и Марију. Ове речене сироте праунуци су херцега Стефана који јебио у време минуло господар земље Херцеговине, а Вашега града Дуб-ровника сусед и пријатељ. А сада, у ово време, ове речене сироте хранесе код мог господства од богомданог ми имања те ми казаше за некиобичај Вашега господства: како сте имали ради речених сиротих некумилост и ради њихових старијих, да сте им давали милостињу, а по Ва-шој доброј вољи.

Тога ради речене сироте, Георгије и Павле и Стефан, и њиховесестре, Катарина и Марија, шаљу човека Лазара Себишанина. А Вашега

господства ако је милост и добра воља како је и досад била, да ту ми-лост коју имате учинити ради речених сиротих, да имате подати у рукеЛазареве.

И ову књигу шаљем с печатом мог господства. И другу књигушаљу Георгије и Павле и Стефан с печатом верованим који је и пре до-ходио к Вашој милости и по којем сте давали речену милостињу. И овај је речени Лазар и пре слан к Вашему господству по заповести краља ер-дељскога и по настојању Миклуша, родитеља Георгијева и браће његове.

А Вас како је Бог научио, тако да учините што буде Ваше господ-ство и разумно Веће договорно учинило. Господска реч је: на мање нећедоћи, и наше воље ради, не друге. Господ Бог да умножи господства Вам у весељу у напредак боље.

Алексaндар војвода нареди, господар земљи молдавској.Писа Драгомир Србин у месту Сучави.

На полеђини:Племенитој и мудрој и сваке части достојној и властели дуброва-

чкој. Кнезу и властели дубровачкој, општини поштованој и Већу му-дром у руке поштоване у Дубровник.

5 Језички осавремењен текст документа донесен је савременом српском ћирилицом исавременим правописом. Текст је језички осавремењен, с тим што смо се трудили да останемо штовернији оригиналу те су одређене лексеме, као и синтаксичке конструкције остале неизмењене.

8/20/2019 Lipar_55




114

2.4.2. НАПОМЕНЕ УЗ ЈЕЗИЧКИ ОСАВРЕМЕЊЕН ТЕКСТ

Облик верованим (верованимь 2) са значењем којем треба веровати,

који је веродостојан задржан је с обзиром на његове потврде и у РМС (I: 355).

Прилог веле (веле 3) доносимо са значењем врло (уп. РМС I: 345, РЈА XX:

684). Партиципски облик лѹбимо 3 замењен је њему значењски најближимобликом љубазан (уп. РМС III: 257, РЈА VI: 288). Глагол пријатељујем

(прият{е}лемь 4) са значењем живети с ким у пријатељству задржан је

с обзиром на његове потврде у РМС (в. т. 2.2.2). Именица сирота (сироте 5)

јавља се у РМС (V: 778) са значењем особа која је остала без родитеља,

као и у РЈА (XV: 61) где се као контекст наводи управо пример из овог

писма. Архаични предлог кон 5 је прилагођен као код (уп. РЈА V: 253).

Облик братїенце 5-6 прилагођен је као братанца. Реч је о архаичној лексеми

са значењем брат (уп. РМС I: 262, РЈА I: 604). Облик радног глаголског

придева минѹто 7 донесен је као минуло (в. т. 5.3, уп. РЈА VI: 720). Везниктерь 9 замењен је синонимним обликом без партикуле. Архаични предлог

сврхѹ 10 прилагођен је као ради (уп. РЈА XVII: 404). Пример досле 12 замењен

је обликом досад, који је више у духу савременог језика (уп. РМС I: 764,

РЈА II: 672).

Просопографски подаци: Војвода Александар – молдавски владарАлександар Лапушњану (уп. Ђуреску 1974: 113–115); Херцег Стефан – Стефан Вукчић Косача (уп. Ивић 1987: 112–113); Миклуш – Никола(Миклош) Косача, отац Георгија, Павла, Стефана, Катарине и Марије

(уп. Ивић 1987: 108); Лазар Себишанин – гласник Миклоша Косаче.Значајни топоними: Сучава – град на североистоку Румуније, у

покрајини Буковина (уп. Ђуреску 1974: 102–104).

3. ГРАФИЈА И ПРАВОПИС

3.1. ГРАФИЈА3.1.1. Самогласник /о/ се у документу бележи на два начина: графема-

ма ѡ и о. Графема ѡ се јавља у двама групама примера:

а) у иницијалној позицији: ѡве 6, ѡво 8, ѡве 8, ѡть богоданаго 9,

ѡбичаи 9, ѡви 15, ѡпђини 2п. Писање ѡ у иницијалној позицији је доследно

спроведено, нема ниједног примера у којем би се налазило обично о.

б) у поствокалској позицији, у средини и на крају речи: геѡргия 6, е

биѡ 7, геѡргие 11, паваѡ 11, , геѡргие 14, паваѡ 14, геѡргиева 17. Ни у овим кате-

горијама нема ниједног примера са бележењем графеме о.

Графема о употребљена је у свим осталим случајевима, у средини ина крају речи иза сугласника: милостию 1, сироте 7, богоданаго 9 итд. У облику

коиюи 15, самогласник о је обележен лигатуром ю. Овакав начин бележења

вокала /о/ нас зачуђује и нису нам познате овакве потврде у другим изво-

рима.

8/20/2019 Lipar_55



115

3.1.2. Вокал /и/ се у документу доследно бележи графемом и. Међу-

тим, посебан коментар захтевају примери: братиенце 5/6, богоданаго ми 9,

милос 12, госпоцтва ми 14, миклоша 16/17, наше {воле} ради 18, множи 19, дра-

гомир 21. У наведеним примерима налази се надредно и које писар бележи

тако што га положи на десну страну. Овакав пример писања и није усамљенпошто писар на овај начин бележи и надредно а (зна 5, вашега 7, човьека 11),

б (добра 12) затим р (прие 16, алексендарь 20, србинь 21)6.

Бележење вокала /и/ графемом ы није посведочено ни у једном при-

меру. Такође, нема ниједног примера у којем је /и/ обележено графемом ї .

Разлог за изостанак ових двеју графема које чине значајну одлику ресавског

правописа може се тумачити вишеструко. Уколико овакво стање доведемо

у везу са личношћу писара, може се видети да се графема ї није користи-

ла у дубровачким документима (уп. Решетар 1952: 5–11). Изостанак овихграфема може бити и световним карактером документа, као и временским

околностима под којима писмо настаје7.3.1.3. Вокал /е/ се у скоро целом документу бележи графемом е. Је-

дини изузетак је пример плєменитим 1п где је посведочена графема є у овој

функцији. Иако је употреба графеме є одлика ресавске правописне школа,

она је употребљена у нетипичном положају пошто се њоме обележавала

само група /је/ (уп. Јерковић 1980: 27).

3.1.4. Вокал /у/ бележен је искључиво лигатуром ; нема ни једног при-

мера у којем је посведочен диграм оу. Примери: мдримь 1, дбровачкиемь

3, кнез 3, лбимо 3, госпоцтв 4 итд.

3.1.5. Група /ја/ се у целом писму бележи лигатуром я: достоянимь

2, приятлемь 4, геѡргия 6, приятель 8, иманья 9, мария 11, коия 14, {насто}

янью 16, достоянимь 1п. Лигатуру я писар бележи на веома специфичан

начин, тако што се изнад обичног а додавала квачица која иде од стабла

слова улево, „тако да се я каткада слабо разликује од а“ (Решетар 1938: 15).

Говорећи управо о писму војводе Александра, Ђорђић истиче: „Исти писар

[Драгомир Србин] има још једну графијску специфичност: слово я он пише

на тај начин што од врха усправне линије или стабла слова а повлачи улево

водоравну линију“ (Ђорђић 1987: 153).

Овакав начин писања, где је доследно спроведено бележење групе /ја/

лигатуром одлика је рашког правописа, док се код ресавског правописа ова

група бележи двојако: у иницијалној позицији лигатуром, а иза вокала као

обично а (уп. Јерковић 1980: 23, 27).

6 О оваквом писању надредног слова Ђорђић истиче: „Као и слово х у нормалном облику,тако су и слова з и р неподесна за употребу изнад реда. Међутим њихова фигура се не скраћује,него из усправног положаја прелази у водоравни у левом смеру, што се појављује у рукописима изXVI века. [...] У XVI веку почиње се тако писати и слово и, и то у водоравном положају“ (Ђорђић1987: 187).7 О утицају ових двају фактора на слабљење норме ресавског правописа у документимадеспота Лазара и Стефана Бранковића уп. Поломац 2013.

8/20/2019 Lipar_55


8/20/2019 Lipar_55



117

3, поздраление 3, прият{е}лемь 4, земле 7, приятель 8, воли 10, вола 12, крала 16,

ерделскога 16, родитела 17, {воле} 18, боле 19, земли 20.

Исто важи и за /њ/ које се бележи графемом н. Примери: них 10,

милостин 10, них 11, книг 13, книг 14, милостин 15, негове 17, мане 18.

Изузетно је занимљива Решетарова тврдња која се може применити

и на овај документ: „који споменици редовно пишу само л-н за /љ/-/њ/, они

врло тачно разликују те гласове од наших старих група /лј/-/нј/ пишући за

ове последње л-н и јотовани вокал или и и вокал [...] па се збиља морамо чу-

дити да су они то тако фино и конзеквентно разликовали“ (Решетар 1952: 8).

3.1.12. Група /шт/ се у само једном примеру бележи графемом щ: що

17. У осталим примерима, иако је дошло до стварања ове групе у процесу

деафрикатизације, присутно је традиционално писање: почтовано 5, почтова-

нои 2п, почтоване 2п.

3.2. ПРАВОПИС

3.2.1. Писар танко јер бележи у следећим позицијама:а) на крају речи: господарь 1, господамь 2, властеломь 2, даемь

3, богь 4, имамь 5, сседь 8, приятель 8, кодь госпоцтва 8, терь ми 9, стефань 11,

14, печать 15, посилань 16, богь 17, 19, начиль 17, господь 19, госп{о}дарь 20,

србинь 21, дбровникь 2п.

б) у средини речи: алексеньдар 1, здравью 4, херьцеговине 7, иманья 9,

човьека 11, печатью 14, {насто}янью 16, братье 17.Уколико упоредимо стање забележено у нашем документу са стањем

у писмености Деспотовине (уп. Поломац 2011: 122–132), можемо закључи-

ти да постоји велики број сличних карактеристика, али ни у једној од кате-

горија манир писања танког јера није доследно спроведен. Навешћемо као

пример употребу танког јера као маркера краја речи где поред наведених

примера имамо и велики број примера где се овај знак не користи (притом

не рачунамо клитике): алексеньдар 1, господар 7, них 10, милос12, речених 13, лазар

15/16, вас 17, напредак 19, драгомир 21, племенитим 1п, мдрим 1п, властелом 1п.

Употреба дебелог јер, као значајна одлика ресавског правописа (уп.Јерковић 2008: 27), није посведочена.

3.2.2. У документу је забележен само један пример једначења суглас-

ника по звучности. Реч је о групи /сд/ у прилогу вазде 2. Имамо и један при-

мер обезвученог предлога од, али се не може узети као релевантан пример

с обзиром на то да се налази испред звучног сугласника: ѡть богоданаго 9.

Овакав начин писања предлога од представља традиционалну форму (уп.

Младеновић 1972:14).

3.2.3. Од интерпункцијских знакова у документу употребљава се

једино тачка на средини реда која је одлика старијег, рашког правописа.У писму се јасно уочавају целине које се налазе између тачака. Ове

целине са поклапају акценатским целинама тако да се уочава правило о

спојеном писању клитика као значајна одлика правописа којим је документ

написан. Навешћемо неке од примера: имдримь 1, ивасакое 2, ипохвалене 2,

8/20/2019 Lipar_55




118

ивазде 2, иверованимь итд. Треба напоменути да се тачка на средини реда не

уочава на свакој од белина, што је вероватно последица оштећења рукописа.

3.2.4. Текст документа је поравнат и са леве и са десне маргине. Како

би се то постигло, писар је у неколиким примерима растављао реч на крају

реда. Растављање речи не обележава се никаквим посебним знаком, а вр-

шено је тако да се одломак завршава на вокал, по граници слога. Реч је о

следећим примерима: брати-енце 5/6, пе-чатомь 13/14, ла-зар 15/16, микло-ша

16/17. Овакав манир растављања речи на крају реда одлика је рашког пра-

вописа (уп. Ђорђић 1987: 183).

3.2.5. Скраћивање речи вршено је помоћу титле и надредног сло-ва. Титла се у документу користи:

а) самостално: БОЖИею 1, господарь 1, богом 2, господамь 2

итд.

б) комбинује се са надредним словом: достоянимь 2, господамь 2, дбровачкиемь 3, госпоцтв 4 итд.

У вези са писањем надредног слова треба напоменути да се одређена

слова пишу положена, тј. искошена у десну страну за деведесет степени. То

су слова а, б, и и р (в. т. 3.1), док се остала бележе усправно.

Поред наведених начина скраћивања, на неколико места реч је

скраћена, а да то није назначено ни који посебан начин. То су примери:

з{на}ти 4, го{с}поцтва 9, д{а} т 12, {с}те давали 15, госп{о}цтв 16, воев{о}да 20.

3.2.6. Велико слово се не употребљава у документу. Велика су само

слова Б и Ж на почетку писма у речи БОЖИею 1.

4. ФОНЕТСКЕ И ФОНОЛОШКЕ ОДЛИКЕ ПИСМА

4.1. ВОКАЛИЗАМ

4.1.1. Ако изузмемо говоре са незамењеним јатом, у време када

настаје ово писмо (средина XVI в.), јат је већ дало своје континуанте у свимсрпским говорима9. Поред екавских, у документу се налази и одређени

број (и)јекавских рефлекса који се могу објаснити дијалекатском

припадношћу писара10.

Примери екавске замене јата посведочени су у следећим категорија-

ма: а) корен речи: верованимь 2, речене 6, речене 8, сседь 8, речене 11, човьека 11,

9 На територији Рашке још крајем XIII века забележене су прве потврде екавскогрефлекса. На територији Босне прве потврде о икавском рефлексу датирају из XIV века, док су

из ранијег периода посведочени ијекавски рефлекси вокала / / у дубровачким говорима (уп. Ивић1998: 42).10 У вези са односом дијалекта одређене средине и говора писара Ивић поставља питање:„Је ли то говор самог владара, или логофета који је диктирао текст писару, или тога писара, или

је то некакав коине дворске средине, или дијалекат места где је био тај двор, или интердијалекатобласти у којој се налази то место, или традиционални узус канцеларијског језика, или неканеухватљива мешавима свега тога?“ (Ивић 1990: 86).

8/20/2019 Lipar_55



119

речених 13, верованомь 14, речен 15, речени 15, напредак 19, повеле 20, мест 21;

б) облици неодређене придевске заменице: неке 5, неки 9, нек 10; в) локатив

једнине именице женског рода: счаве 21; г) у примеру сестре 6 имамо наста-

вак -/е/ може бити континуант старог наставка дуала -/ě /.

Поред наведених примера, има и оних у којима се од најранијих вре-

мена јављају дублетне форме са /е/ и са /ě /, који не могу послужити као си-

гурне потврде екавизма (уп. Драгин 2007: 214). Такави примери су прилог

досле (досле 12) и лично име Стефан (стефана 6, стефана 7, стефань 11, стефань

14).

Примери ијекавско-јекавског рефлекса јављају се у следећим кате-

горијама: а) корен речи: виеђе 5, братїенце 5/6, вриеме 7, вриеме 8, прие 15, за-

повиеди 16, прие 16, риеч 18, виеђе 18, виеђ 2п; б) генитив множине придева

одређеног вида: стариех 10, речениех 10; в) датив множине придева одређеног

вида: дбровачкиемь 3, дбровачкиемь 3, дбровачкиемь 1п, дбровачкиемь 2п,дбровачкиемь 2п; г) акузатив женског рода броја два: двие 6.

У примерима братиенце 5/6 и заповиеди 16 може се говорити о јекавској

рефлексацији некадашњег јата с обзиром на то да се континуанти овог во-

кала налазе у оквиру кратког слога где је очекивани рефлекс / је/.

4.1.2. У испитиваном документу нису посведочени примери изго-ворног полугласника. Уколико направимо осврт на документа насталана тлу Деспотовине, можемо видети да први примери вокализације по-лугласника везују за почетак XV века. Примери промене /ə/ > /a/ забе-

лежени су само у једној повељи госпође Маре и њених синова и у јед-ној повељи деспота Ђурђа и његовог сина деспота Лазара (уп. Поломац2011: 174).

Забележени су следећи примери вокализације у духу народног језика:

алексеньдар 1, изабранимь 2, достоянимь 2, дбровачкиемь 3, дбровачкиемь

3, сада 3, 8, напредак 19, алексендарь 20, достоянимь 1п, дбровачкиемь 1п,

дбровачкиемь 2п.

У вези са примерима части 2, части 1п у РЈА (I: 904) наводи се како се

старији облик са полугласником јавља од XII века, а новији са /а/ до XIV.

Облици паваѡ 11, паваѡ 14 (< Павьл) представљају народни облик хришћан-ског имена (уп. павла 6).

Поред наведених облика, у документу се налазе и следећи примери у

којима је дошло до вокализације слабог полугласника у складу са српско-

словенском традицијом (уп. Младеновић 1977: 12): васакое 2, вазде 2, васакое

1п.

4.1.3. Потврде слоготворног / р/ у анализираном документу забележе-

не су у позицији између два консонанта. Карактеристично је да се у овим

примерима слоготворно / р/ обележава само графемом р (в. т. 3.1). Примери:

сврх 9, 10, 13, србинь 21.Примера у којим би се огледала судбина слоготворног / л/ нема.

4.1.4. У облицима сложене придевске деклинације доминантни

су примери у којима је извршена асимилација и сажимање вокала након

губљења сонанта / ј/. Илустративни су примери у следећим категоријама: а)

8/20/2019 Lipar_55




120

промена придева одређеног вида: богоданаго 9, мдром 2п; б) редни броје-

ви: дрг 14, дрг{е} 19; в) партиципи: речен 15. Једини изузетак представља

облик БОЖИею 1 који је у духу српскословенског језика.

Асимилација вокала и сажимање након губљења сонанта / ј/ посведо-

чено је и у акузативу једнине женског рода придевске заменице који: к 13.Овакви облици посведочени су од најстаријих времена, а одлика су и савре-

мених чакавских дијалеката (уп. Белић 2006: 234). Говорећи о најстаријој

дубровачкој прози, Решетар истиче како се све време мешају краћи и дужи

облици, те да се од краћих највише налази ки (ном. или акуз. јд. и ном. мн.

м. рода) (уп. Решетар 1952: 69–70). Узевши у обзир наведене одлике, овакав

облик можемо објаснити дијалекатском припадношћу писара.

Сажимање у вокалским групама -ии(-) и -аа- код облика одређеног

придевског вида је извршено и доследно се бележи у писању. Примери:

племенитимь 1, мдримь 1; добра 12, госпоцка 18.4.1.5. С обзиром на то да се покретни вокали у нашим средњовеков-

ним споменицима почињу јављати од XIV века (уп. Белић 2006: 90), очеки-

вано је њихово присуство. Покретно /е/ забележено је у облику партикуле

ре: терь 9. У генитиву јд. м. и с. р. придева и заменица јављају се само дужи

облици: честитога 4, вашега 7, богоданаго 9, вашега 9, тога 11, вашега 12, ерделскога

16. И у дативу једнине имамо само примере са дужим обликом: вашем 4,

вашем 16, мдром 2п. Код прилога сада 3 јавља се само дужи облик: сада 5,

сада 8.

4.1.6. Карактеристични облици личног имена Александар (алексеньдар

1, алексендарь 20) и присвојног придева молдавски (молдовскои 1, молдовскои

20) посведочени су и у другим документима (уп. РЈА I: 66; РЈА VI: 912).

Присуство оваквих облика може се објаснити утицајем страног фонетизма.

4.2. КОНСОНАНТИЗАМ

4.2.1. Промена сонанта / л/ на крају слога у /о/, која се према подаци-

ма које даје Белић (2006: 74) вршила од краја XIV до половине XV века,забележена је у следећим примерима и то у финалној позицији: биѡ 7, паваѡ

11 и паваѡ 14. Промена изостаје у примеру начиль 17, што представља

ослањање на традицију.

4.2.2. У анализираном документу, као што је и очекивано, потврђени

су примери промене вь(-) > / у/(-) у духу српског народног језика, док

српскословенског рефлекса ва(-) нема ни у једном примеру. Предлог у се у

целом документу јавља само у народном облику . До промене је дошло и у

речи пранци 7, такође у духу народног језика.

4.2.3. Африката /ћ/ посведочена је у следећим примерима: хође 4, виеђе5, виеђе 18, неђе 18, дођи 18, ѡпђини 2п, виеђ 2п. Фонеме /ђ/ нема, али нема ни

позиција у којим би се могла очекивати. Српскословенске групе шт и жд

на месту ових фонема нису потврђене, што је и очекивано с обзиром на то

да у документу претеже народни језик.

8/20/2019 Lipar_55



121

4.2.4. Фрикатив /ф/ се јавља једино у личном имену грчког порекла

Стефан: стефана 6, стефана 7, стефань 11, стефань 14. Нема забележених

примера у којима се јавља супституција консонанта /ф/ консонантом /п/.

4.2.5. Фрикатив / х/ се због свог специфичног положаја у систему

консонаната губи у многим нашим говорима. О времену губљења фрикатива

/ х/ Белић (2006: 96) истиче: „Ја бих рекао да се процес губљења тога гласа

вршио од краја XVI века до средине XVIII века, када је, несумњиво, већ

потпуно завршен у крајевима где се данас не изговара“. У анализираном

документу овај глас је стабилан, јавља се у иницијалној, медијалној и

финалној позицији. Примери: похвалене 2, хође 4, херцега 7, херьцеговине 7, хране

8, сврх 9, речениех 10, сврх 10, стариех 10, них 10, сврх 13, речених 13, доходила 15.

4.2.6. Јотовање у групама - јт- и - јд- познато је у нашим споменицима

почев од XIV века (уп. Белић 2006: 95) те је очекивано да се примери овог

јотовања јаве и у испитиваном документу. Потврду ове промене имамо уоблику инфинитива глагола доћи: дођи 18.

4.2.7. Ново јотовање се на терену српског језика вршило у XVII и

почетком XVIII века. Међутим, ова промена се могла на различитим

теренима у различитом обиму вршити и раније (уп. Белић 2006: 112–

114). У анализираном документу услова за ову промену има у следећим

примерима: здравью 4, иманья 9, печатью 14, настоянью 16, братье 17. Наше

мишљење да јотовање изостаје подстакнуто је а) Решетаровом (1952: 53)

тврдњом да секундарне групе (сугласник пред /ьј/ и /ě /) редовно остају без

промене, као и његовом напоменом у вези са писањем група / лј/ и /нј/, иб) Белићевим разматрањем разултата јекавског јотовања у дубровачком

говору где истиче да се од краја XVII века братја мења у браћа, а тјерати

остаје непромењено (уп. Белић 2006: 86).

4.2.8. О асимилацији консонаната по звучности писано је и у одељку

о правопису. Забележен је само један пример једначења сугласника по

звучности у групи /сд/ у прилогу вазде 2.

4.2.9. Дисимилација у лексеми човек < чловек, која се у штокавским

споменицима почиње јављати од XV века (уп. Белић 2006: 127) потврђена

је у примеру: човьека 11.4.2.10. Губљење сугласника /в/ у групи /вљ/ забележено је у повељама

на широком простору а одлика је и савремених југоисточних говора. До

промене је дошло у примеру поздраление 3.

4.2.11. Иако су примери метатезе у групи вс- посведочени и у

старијим документима (уп. Поломац 2011: 212), на испитиваном корпусу

посведочени су само облици у духу српскословенског језика: васакое 2, вазде

2, васакое 2п.

4.2.12. Губљење /с/ иза /ч/ у придевском суфиксу забележено је у

следећим примерима: дбровачкиемь 3, дбровачкиемь 3, дбровачкиемь 1п,дбровачкиемь 2п.

До промене -дс- > -тс- > -ц- дошло је у следећим примерима:

госпоцтв 4, госпоцтв 5, го{с}поцтва 9, госпоцтва 12, госпоцтва 14, госп{о}

цтв 16, госпоцтво 18, госпоцка 18, госпоцтва 19. Решетар (1952: 54) наводи како

8/20/2019 Lipar_55




122

су примери овакве промене познати у дубровачкој прози, посебно код кан-

целара Никше Звијездића (1430–1455), који овакве примере ретко оставља

без промене.

Примери губљења сугласника у финалним групама -ст, - зд, -шт и

-жд познати су у нашем језику још од XIV века (уп. Белић 2006.124). На

испитиваном корпусу забележено је упрошћавање у финалној групи -ст у

следећим примерима: милос 10, милос 12, милос 12. Решетар (1952: 55) наво-

ди да су у дубровачким документима примери оваквих промена познати

од краја XIV века, а да се од почетка XVI века примери са денталом могу

сматрати изузецима.

5. МОРФОЛОШКЕ ОДЛИКЕ

5.1. ИМЕНИЦЕ

5.1.1. Облици номинатива, генитива, датива и акузатива једнине име-

ница некадашњих *-ŏ - и *- jŏ - основа не заслужују посебан коментар пошто

у овим облицима затичемо очекиване наставке. О дистрибуцији наслеђе-

них наставака -ом и -ем у инструменталу једнине не можемо говорити с

обзиром на то да је посведочен само један пример: богом 2. Забележенису само облици локатива једнине са новим наставком - у који је пореклом

од именица м. р. *- ŭ- основа: здравью 4, по {насто}янью 16, веселию 19,

мест 21. Значајно је прокоментарисати облик акузатива множине братиенце

5/6 пошто овај облик долази у конструкцији три братиенце, што би значило да

је ово пример у којем још није извршено ширење двојинске конструкције

са бројем два на три и четири. У наведеном облику имамо задржан мно-

жински облик, конструкција са наставком -а није се проширила иако је ова

појава обична од почетка XV века (уп. Белић 2006: 194). У вези са оваквим

конструкцијама, говорећи о најстаријој дубровачкој прози, Решетар (1952:76) истиче: „Дуал се у ово доба ређе употребљава неголи дан-данас, јер се

уз бројеве три и четири још увијек без изузетка држи плурал“.

5.1.2. Од именица некадашњих *-ĭ - основа посебну пажњу захтева

само именица печат. Поред облика номинатива једнине печать 15, јављају

се два примера инструментала једнине са различитим наставцима: печатомь

13/14 и печатью 14. Облик печатью 14 представља продужетак старијег стања

док је облик печатомь 13/14 новији и настао је угледањем на облике мушког

рода *-ŏ - основа. Облик са наставком -ом може се објаснити променом рода

ове именице. У РЈА (IX: 738) долази податак како је ова именица од XII доXVII века била женског рода, а како се облици мушког рода јављају почев

од XIV века.

5.1.3. Треба прокоментарисати и именицу консонантских основа вла-

стелин, која се јавља четири пута у облику датива множине: властеломь

8/20/2019 Lipar_55


8/20/2019 Lipar_55




124

ваше (вашега 7, 9, 12). Облик лок. јд. ж. р. ове заменице (по вашои 10) настао је

преузимањем наставка -ој из тврде промене. Акуз. јд. ж. р. упитно-односне

заменице који, која, које, к 13 представља дијалекатску црту карактерис-

тичну за Дубровачки говор што се може довести у везу с личношћу писара.

Наставак -ој у примеру по коиюи 15 пореклом је промене тврдих основа.

Општа заменица сваки, свака, свако забележена је само у примерима ген.

јд. ж. р. васакое 2, васакое 1п. Поред српскословенског фонетизма, овај облик

одликује и дужи, несажети наставак, такође у српскословенском маниру.

Наставак – оје долази према заменичкој промени уместо -ыје по придевској.

5.3. ПРИДЕВИ

Забележена су само два облика неодређеног вида. Облик генитива

једнине мушког рода са очекиваним наставком -а: геѡргиева 17; и облик аку-

затива множине ж. р. са такође очекиваним наставком -е: лазареве 13.

У документу се у номинативу једнине налазе само примери са саже-

тим наставком: а) средњи род: драго 3, почтовано 5, размно 18; б) женски род:

добра 12, госпоцка 18. Примера за мушки род нема.

У генитиву једнине посведочени су следећи примери: а) мушки род:

честитога 4, ерделскога 16; б) средњи род: богоданаго 9. Облици честитога 4 и

ерделскога 16 долазе са новим наставком -ога у духу народног језика. Пример

богоданаго 9 одлика је српскословенског језика.

На анализираном корпусу пронађени су следећи примери датива јед-нине: а) мушки род: мдром 2п; б) женски род: молдовскои 1, молдовскои 20,

почтованои 2п. Наставак -ому унет је из тврде заменичке промене (према ста-

ријем - уму/- ујему) и у духу је народног језика. Наставак -ој у женском роду

такође је одлика српског народног језика, настао према заменичкој промени

тврдих основа.

Посведочен je само један облик инструментала једнине и то женског

рода са наставком у духу српскословенског језика -еју: БОЖИею 1.

У документу долази и један пример локатива једнине женског рода са

новијим наставком према тврдој заменичкој промени: по доброи 10.У генитиву множине долази само један пример мушког рода: стариех

10. Наставак -ијех (*<ěх) аналошког је порекла према тврдој заменичког

промени. Очекивани наставак је -их према придевској деклинацији.

У дативу множине уочавамо две групе примера: а) племенитимь

1, мдримь 1, достоянимь 2, племенитим 1п, мдрим 1п, достоянимь 1п;

б) дбровачкиемь 3, дбровачкиемь 3, дбровачкиемь 1п, дбровачкиемь

2п. Прва група примера долази са очекиваним наставком -им, који је

представља продужетак старијег стања. Наставак -ијем (*<ěм) аналошког

је порекла према заменичкој промени тврдих основа. Продор наставакатврде заменичке промене у облике множине позната је и честа појава у

најстаријим дубровачким документима (уп. Решетар 1952: 32–33).

Долази један пример акуз. мн. ж. р. почтоване 2п са очекиваним настав-

ком -е који је пореклом из меких основа.

8/20/2019 Lipar_55



125

На испитиваном корпусу забележен је већи број примера партиципа

претерита пасивног, и то у следећим категоријама: а) ген. јд. ж. р. дане 2,

похвалене 2; б) акуз. јд. м. р. речени 15; в) акуз. јд. ж. р. речен 15; г) инстр. јд.

ж. р. верованомь 14; д) ном. мн. ж. р. речене 6, речене 8, речене 11; ђ) ген. мн. ж.

р. речениех 10, речених 13; е) дат. мн. ж. р. верованимь 2, изабранимь 2. У вези

са наведеним облицима потребно је дати следеће коментаре: 1) Наставак -е

у ген. јд. ж. р. одлика је српског народног језика и наслеђен је из меких ос-

нова од најранијих времена; 2) Облик инстр. јд. ж. р. долази са аналошким

наставком -ом, насталим према облицима именица ж. р, уместо старијег

-оју; 3) У ген. мн. ж. р. пример речениех 10 долази са аналошким наставком

заменичке деклинације док је у речених 13 употребљен очекивани наставак

придевске промене; 4) Облици дат. мн. ж. р. долазе са очекиваним настав-

ком придевске промене -им.

Посебан коментар захтева облик једнине средњег рода минто 7 у при-меру вриеме минто. Реч је о партиципу претерита пасивног непрелазног

глагола минути који је употребљен у позицији где би се пре могао очеки-

вати партицип перфекта. Примери овакве употребе партиципа претерита

пасивног наведени су и у Белић 2006 (386).

5.4. БРОЈЕВИ

Број два забележен је у примеру двие сестре 6 у акузативу женског рода

са очекиваним наставком. Број три јавља се у акузативу у примеру три бра-тиенце 5/6 уз кога долази множински облик (в. т. 4.1).

Редни број други долази у двама примерима у облицима генитива и

акузатива једнине женског рода: дрг 14, дрг{е} 19. У оба примера ради се

о облицима српског народног језика.

5.5. ГЛАГОЛИ

У облику 1. л. јд. презента забележени су глаголи у следећим при-

мерима: пишемь 1, даемь 3, приятлемь 4, имамь 5, посиламь 13. У свимпримерима јавља се нови наставак - м. У 3. л. јд. јављају се следећи глаголи:

зна 5, посила 14, множи 19. Сви примери илуструју новије народне облике.

Пример чините 17 у 2. л. мн. одражава старије стање и не захтева посебан

коментар. Примери 3. л. мн: хође 4, имаю 6, хране се 8, посилаю 11, посилаю 11 у

духу су српског народног језика. Облици презента глагола бити посведо-

чени су у следећим примерима: а) 3. л. јд: е 12, е 18; б) 1. л. мн: есмо 4; в) 3.

л. мн: с 6. Облици 3. л. јд. су млађи, енклитички облици. Облик 1. л. мн.

у примеру даемь з{на}ти госпоцтв вашем како есмо здраво 4 је занимљив с

обзиром да је у питању старији, наглашени облик у позицији у којој бисмоочекивали енклитику. Наставак - мо је у духу народног језика. И облик 3. л.

мн. (с 6) је млађи, народни облик.

Потврђени су следећи облици 3. л. јд аориста: повеле 20, писа 21, који

одговарају облицима старог сигматског аориста глагола са инфинитивном

8/20/2019 Lipar_55




126

основом на самогласник. Облик 3. л. мн. казаше 9 одговара облику старог

сигматског аориста глагола са инфинитивном основом на самогласник.

Посведочени су само дужи облици инфинитива са финалним -и: з{на}

ти 4, чинити 13, подати 13, дођи 18.

На испитиваном корпусу посведочени су следећи облици перфекта:

а) 3. л. јд: е биѡ 7, е била 12, е доходила 15, е начиль 17; б) 2. л. мн: сте имали 9,

сте давали 10, {с}те давали 15. Забележени примери су у духу народног јези-

ка са краћим обликом презента помоћног глагола. Нема примера у којима

је изостављен помоћни глагол. Посведочен је и један пример пасива 3. л.

јд. перфекта који се, као што је и очекивано, састоји од презента помоћног

глагола и партиципа претерита пасивног: е посилань 15/16.

Забележен је само један пример футура I у 3. л. јд. који је у духу на-

родног језика: неђе дођи 18.

Забележен је и један пример футура II: бде чинило 17/18. У питању јеоблик трећег лица једнине и у духу је српског народног језика.

У испитиваном документу уочене су следеће конструкције: имате

чинити 13, имате подати 13. Реч је о императивним конструкцијама које се

састоје од одговарајућег облика презента глагола имати и инфинитива гла-

гола који се мења.

6. ЗАКЉУЧНЕ НАПОМЕНЕ

6.1. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА О ГРАФИЈИ И ПРАВОПИСУ

С обзиром на време настанка, испитивани документ наслања се на

писменост Деспотовине те смо очекивали велики степен присуства одлика

ресавског правописа. Ако упоредимо податке до којих смо дошли са најзна-

чајнијим одликама ресавске школе, долазимо до следећег стања: 1) графема

дебело јер (ъ) се не јавља ни у једном примеру; 2) употреба графеме ї у

функцији обележавања тзв. редукованог /и/ није посведочена ни у једномпримеру; 3) нема примера у којима би се фонема /и/ бележила графемом

ы; 4) употреба графеме а у функцији обележавања гласовне групе / ја/ у

поствокалском положају није забележена; 5) иако забележена у једном при-

меру, графема є није употребљена у функцији обележавања гласовне групе

/ је/; 6) нема грчких слова ѱ, ѳ, ѵ, ѯ; 7) нема надредних акценатских знакова;

8) нема примера са употребом новије интерпункције.

Може се закључити да ниједна од карактеристичних одлика употре-

бе ресавског правописа није заступљена у тексту испитиваног документа.

Употреба тачке на средини реда као јединог интерпункцијског знака, каои манир растављања речи на крају реда који писар примењује, одлика су

старијег рашког правописа. Значајна одлика документа је употреба графеме

ђ којом се доследно обележава сугласник /ћ/, а која је карактеристична за

документа босанско-хумског правописа. Одлика правописа којим је писан

8/20/2019 Lipar_55



127

документ је и одсуство бележења вокалног / р/ помоћу диграма рь што пред-

ставља знатно одступање од традиције.

Ако погледамо наведене одлике графије и правописа, можемозакључити да је документ писан старијим типом правописа који имаодређен број карактеристика рашког и босанско-хумског правописа.Овакво стање се може објаснити ако узмемо у обзир порекло писаракоји је био Дубровчанин.

Друго могуће објашњење у вези је са природом документа и вре-меном настанка. С обзиром на то да је у питању документ световногкарактера, а и чињеницу да настаје скоро читав век након пада Деспото-вине када су све државне канцеларије погашене, посведочене графијскеи правописне одлике могу се тумачити слабљењем норме.

6.2. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА О ЈЕЗИЧКИМ ОДЛИКАМАДОКУМЕНТА

Најзначајније фонетске одлике које су посведочене у испитиваном

документу јесу: 1) екавска и (и)јекавска замена старог вокала /ě /; 2) дослед-

но извршена вокализација некадашњег изговорног полугласника; 3) извр-

шена промена / л/ на крају слога у /о/.

Поред наведених одлика, језик испитиваног документа одликује и

забележен пример са покретним вокалом. У вези са консонантизмом, по-

себно су значајни примери који сведоче о томе да у време настанка доку-мента (средина XVI века) још није извршено ново јотовање. Потврђено је

јотовање у групама -јт- и -јђ-. Такође, треба напоменути и то да је употреба

фрикатива / х/ стабилна. Посведочен је знатан број примера који сведоче о

доминантној улози народног језика: 1) одсуство српскословенских група

шт и жд; 2) дисимилације и губљење сугласника у групама /чл/, /чт/, /вљ/;

3) упрошћавања сугласничких група /чск/ и /дст/ и финалне групе /ст/.

Одлика српскословенског језика је неизвршена метатеза у групи вс-.

Најзначајније морфолошке одлике у испитиваном документу

представљају: 1) облици дат. и лок. јд. именица некадашњих *-ā- и *- jā основа јављају се само са наставком -и из меких основа; 2) облици ген. мн.

именица са новим наставком -а; 3) наставак ген. јд. заменица и придева у

духу народног језика (-ега/-ога); 4) ген. и дат. мн. м. р. придева одређеног

вида са наставцима ијех (*<ěх), -ијем (*<ěм), поред очекиваног дативског

-им; 5) 1. л. јд. презента са уопштеним наставком - м; 6) 3. л. презента у

духу народног језика, без форманта -т; 7) дужи облици инфинитива са

финалним -и.

Значајну одлику представља и присуство облика ном. јд. м. р. ѡви 15

и акуз. јд. ж. р. к 13 који су карактеристични за писарев матерњи дијалекат.Поред наведених, и облици наведени под 4) могу се тумачити као одлика

писаревог дубровачког говора.

Уколико се наведене језичке одлике посматрају у контексту

територијално и хронолошки најблискијих докумената, докумената

8/20/2019 Lipar_55




128

Деспотовине, могу се уочити одређене сличности, али и значајне разлике.

У радовима који се баве језиком ових докумената (уп. Ивић 1973, Стијовић

2008, Младеновић 2009/2010, Поломац 2011, Поломац 2012) утврђено је

да су базирани на основици југоисточних говора (косовско-ресавских

и призренско-јужноморавских). За разлику од наведених докумената,

језичке одлике писма војводе Александра упућују на другачију ситуацију.

Захваљујући доминантној заступљености народног језика у тексту се

могу уочити многе језичке црте које упућују на основицу херцеговачко-

крајишког дијалекта. Присуство херцеговачко-крајишких одлика може се

објаснити дијалекатском припадношћу писара који је у језик документа

уносио црте свог матерњег, дубровачког, говора.

Карактеристичне околности под којима настаје испитивани документ

(настаје изван матице, скоро век након пада Деспотовине) намећу потребу

за даљим истраживањим. Будућа истраживања требало би да се односе на

морфосинтаксичке, синтаксичке и стилистичке одлике овог документа,

као и на даља проучавања употребе српског језика у страним државним

канцеларијама.

8/20/2019 Lipar_55



129

7. ДОДАТАК: ФОТОГРАФИЈА ПИСМА

8/20/2019 Lipar_55




130


Белић 2006: Александар Белић, Историја српског језика, у: Изабрана дела Алек-сандра Белића, књ. 4, приредио Александар Младеновић, Београд: Завод за уџ-бенике и наставна средства (друго издање).Драгин 2007: Наташа Драгин, „Методолошке напомене о проучавању гласовневредности ě у српскословенском језику (на грађи рукописа XII–XV века)“, Збор-ник матице српске за филологију и лингвистику , књ. L/1–2, 213–222.Ђорђић 1987: Петар Ђорђић, Историја српске ћирилице, Београд: Завод за уџбе-нике и наставна средства.Ђуреску 1974: Constantin Giurescu, Chronological history of Romania, Bucharest:

Editura enciclopedicě Româně.Ивић 1973: Павле Ивић, „О језику писама султаније Маре“, Јужнословенски фи- лолог, књ. XXX/1–2, 337–345.Ивић 1987: Алекса Ивић, Родословне таблице и грбови, српских династија ивластеле, Београд: Нова књига.Ивић 1990: Павле Ивић, О језику некадашњем и садашњем, Београд: БИГЗ;Приштина: Јединство.Ивић 1994: Павле Ивић, Српскохрватски дијалекти. Њихова структура и развој,Сремски Карловци–Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.Ивић 1998: Павле Ивић, Преглед историје српског језика, у: Павле Ивић, Цело-купна дела, књ. VIII, приредио Александар Младеновић, Нови Сад–Сремски

Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.Јерковић 1980: Вера Јерковић, „Средњовековне ортографске школе код Срба“, у:Југословенски семинар за стране слависте, XXXI, Београд, 19–29.Јиречек 1892: Константин Јиречек, Споменици српски, књ. III, Београд: Државнаштампарија Краљевине Србије (фототипско издање, Филозофски факултет, Ка-тедра за историју српског народа у средњем веку, Београд, 2007).

8/20/2019 Lipar_55



131

Карано-Твртковић 1840: Павле Карано-Твртковић, Србск спомениц или старе рисовул , дипломе, повел , и сношен босански, сербски, херцеговачки, далматин-ски, и дубровачки крал ва, царева, банова, деспота, кнезова, во вода и властелина.Част прва, Београд: У Типографии Књажества СербиеКостић 1924: Мита Костић, Српски језик као дипломатски језик југоисточне Ев- ропе од XV–XVIII века, Скопље: Стара Србија.Миклошич 1858: Франц Миклошич, Monumenta Serbica spectantia historiamSerbiae, Bosnae, Ragusii, Viennae : Apud guilelmum Braumüller , (фототипско издање,Српска школска књига/Филозофски факултет, Београд, 2006).Милановић 2004: Александар Милановић, Кратка историја српског књижевног језика, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.Младеновић 1971: Александар Младеновић, „Графијске, правописне и језичкеодлике повеље краља Радослава, писане у Дубровнику 1234. године“, у: Прилозиза језик, књижевност, историју и фолклор, XXXVII/3–4, Београд, 190–207.Младеновић 1972: Александар Младеновић, „Језик у повељама краља Владис-лава“, у: Зборник Матице српске за филологију и лингвистику , XV–1, Нови Сад,

1–33.Младеновић 1977: Александар Младеновић, „Напомене о српскословенском је-зику“, у: Зборник Матице српске за филологију и лингвистику , XX/2, 1–21.Младеновић 2003: Александар Младеновић, Повеље кнеза Лазара, Чигоја штам-па, Београд.Младеновић 2007: Александар Младеновић, Повеље и писма деспота Стефана,Чигоја штампа, Београд.Младеновић 2009/2010: Александар Младеновић, Неке особине језика у повеља-ма и другим документима Вука Бранковића и његових наследника, у: Археограф-ски прилози, 31/32, Београд: Народна библиотека Србије, 7–18.Поломац 2009: Владимир Поломац, Језик у повељи великог челника Радича

манастиру Кастамониту из 1430/1431. године, у: Савремена проучавања језика икњижевности (Зборник радова I научног скупа младих филолога Србије), г. I / књ.1,Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 307–326.Поломац 2011: Владимир Поломац, Језик повеља и исправа деспота СтефанаЛазаревића и Ђурђа Бранковића, Докторска дисертација, Филолошко-уметничкифакултет у Крагујевцу.Поломац 2012: Владимир Поломац, Језик повеља и писама деспота Лазара и Сте-фана Бранковића са аспекта историјске дијалектологије, Српски језик, XVII/1-2,Београд–Никшић, 333–359.Поломац 2012: Владимир Поломац, О језику писама и повеља деспота ЂурђаБранковића са аспекта историјске дијалектологије, у: Зборник Матице српске за

филологију и лингвистику , LV/1, Нови Сад, 121–147.Поломац 2013: Владимир Поломац, Ресавски правопис у повељама и писмимадеспота Лазара и Стефана Бранковића, у: [Научни скуп] „Професор доктор Гор-дана Јовановић [Деспотовац, 15. јун 2013], ред. Живојин Андрејић, Рача: Центарза митолошке студије Србије/Народна библиотека „Радоје Домановић; Деспото-вац: Народна библиотека „Ресавска школа“, 105–134.Поповић 2007: И. Поповић, Историја српскохрватског језика, Београд: Требник.Решетар 1938: Милан Решетар, Два дубровачка језична споменика из XVI века,Београд: Задужбина Милана Кујунџића.Решетар 1952: Милан Решетар, Најстарија дубровачка проза, Београд: Српскаакадемија наука, Одељење литературе и језика.

РЈА I–XXIII: Rječnik hrvatskog ili srpskog jezika, Zagreb: Jugoslavenska akademijaznanosti i umjetnosti, 1886–1976. g.РМС I–VI: Речник српскохрватскога књижевног језика, Нови Сад: Матица српска(фототипско издање, Вукова задужбина, Београд, 1990).Стијовић 2008: Рада Стијовић, „Неке особине народног језика у повељама кнезаЛазара и деспота Стефана“, Јужнословенски филолог, књ. XLIV, 457–472.

8/20/2019 Lipar_55




132

Стојановић 1934: Љубомир Стојановић, Старе српске повеље и писма, књ. II: Дуб- ровник и суседи његови, Други део, Београд: Српска краљевска академија.

Marko Z. Prokić / Letter of Moldovan duke Alexander Dubrovnik from 1566 (textualand linguistic analysis)

This work focuses on the research of textual and linguistic properties of a letter written by the Moldovan duke Alexander to the city of Dubrovnik in 1566. Apartfrom the orthographic, phonetic, phonological and morphological analysis, this workfeatures original edition of the letter, its transcription and modern edition. Researchresults suggest an older type of orthography which shares certain characteristics with orthography of Rashka, Hum and Bosnia. The most prominent phonetic prop-erties witnessed in the work in question are: 1) ekavian and ekavian or ijekavian yatreflexes; 2) consistent vocalization of old semivowel; 3) syllable final / л/˃/о/. Themost prominent morphological properties witnessed in the work in question are: 1)dative and locative singular of old *-ā- and *- jā declination ending in -и; 2) genitive

plural of nouns ending in -а; 3) genitive singular of pronouns and adjectives endingin -ега/-ога; 4) genitive and dative plural of masculine definite adjectives ending in-ијех (*<ě х ), -ијем (*<ě м), beside expected dative ending -им; 5) first person singularpresent tense ending in - м; 6) third person present tense without ending -т; 7) infini-tive ending in -и. Dominant presence of national language in the text is an indicationof Herzegovina-Krajina dialect zone. Photographs of the original document can befound in the supplement.

Key words : Moldovan duke Alexander, Dubrovnik, Dragutin Srbin, Serbian cyrillicscripts, Herzegovina-Krajina dialect zone

Примљен: 15. новембра 2014.Прихваћен за штампу новембра 2014.

8/20/2019 Lipar_55



133

Оригинални научни рад821.163.41-14.09 Петровић Р.

Александра Д. Матић1

Универзитет у КрагујевцуФилолошко-уметнички факултет (докторанд)

СЛОВЕНСТВО У РАНОЈ ПОЕЗИЈИ РАСТКА

ПЕТРОВИЋА

У раду се разматрају елементи словенске митологије у поезији Растка Петровића у периодунакон Првог светског рата, од 1919. до 1924. године. Кроз старословенске мотиве у раној

поезији разматра се и Петровићев однос према усменој поетској традицији и уметничкомстваралаштву уопште. Циљ истраживања је да покаже како се Петровић кроз митске сликесмрти и препорода враћа традиционалној уметности као изворној изражајној моћи прекокоје се остварују везе с митом и обнавља магијска моћ језика. Уметничко стварање Р. Пе-тровића посматра се у корелацији са Бергсоновом филозофијом виталитета и неоприми-тивистичким тенденцијама првих деценија 20. века. Поступци митологизације разматрајусе на семантичком, структурном и стилско-језичком нивоу. Основни циљ истраживања нијесамо побројавање елемената словенства, већ и њихово постављање у однос са авангардномкњижевношћу (витализам, динамизам, неопримитивизам, интуиционизам) и поетиком Р.Петровића. У раду је закључено да је старословенска тема Петровића занимала као грађаза потврђивање поетике младићства и игре. Приликом излагања материјала усредсредилисмо се на тематско-мотивску блискост песама, а при анализи словенства у раној поезији Р.

Петровића истовремено су обухваћени аспекти имплицитне и експлицитне поетике, односнои поезија и теоријски ставови изложене у његовим есејима.

Кључне речи: словенство, паганство, Стари Словени, витализам, динамизам, традиција,митологија, народно стваралаштво, примитивни менталитет

Старословенску тему у Петровићевом делу већина критичараобјашњава као завичајну климу којој је Петровић тежио да се врати, од-носно у складу са романтичарским ескапизмом. Текст Хатиџе Крњевић

Есеји Растка Петровића о „народној уметности“ описују јединствен те-матски круг „великог повратка“, који се односи на фолклорне творевине у делу Растка Петровића. Почетак тог „путовања“ Хатиџа Крњевић види у Петровићевом чланку Једна теорија о пореклу Словена (1920), засно-ваном на антрополошкој и етнографској студији Заборовског. Међутим,Петровићева склоност према археологији и митологији, изучавање ар-хаичних облика свести и примитивних култура део је опште културнеклиме, засноване, пре свега, на Бергсоновој филозофији живота. Идејавиталитета се код Р. Петровића, према Бранислави Милијић, односина унутрашњи нагон за стварањем, „усађен у природу саме материје,света и човека“. (Милијић 1989: 307) Кроз примарне инстинкте изра-жавају се најскривеније суштине бића, „првобитно ја“, док се насупрот

1 [email protected]

8/20/2019 Lipar_55




134

инстинктивном открива интелектуална природа или „спољашње ја“, начије формирање утичу моралне и друштвене институције. И Станисла-ва Бараћ сматра да је Петровићев интерес за тајне прапочетка, митскеи магичке творевине подстакнут Бергсоновим интуиционизмом, те да је његово стварање у великој мери у домену ирационалног, афективногбележења, слободних асоцијација и спонтаних манифестација живота.„Интуиционизам је, као и друге авангардне тенденције, био реакција натрадиционалне вредности, у овом случају, на логоцентризам и рациона-лизам западне метафизике и културе.“ (Бараћ 2008: 198) Словенство,као чинилац обнове старе цивилизације, присутно као стални авангард-ни топос у нашој књижевности, представљало је опозит у односу на ев-роцентризам. Питање запостављених култура, које су задржале вита-лизам изгубљен у старој европској цивилизацији, у авангарди прераста

у примитивистичке тенденције и повратак изворима. Подсвест, мито-логија, примитивне културе представљале су елементе првобитности у којима су машта и слобода преовладавале наспрам мере у каснијимстадијумима развитка човечанства.

Трагајући за суштином сопственог „варварства“, Петровић у својој уметности оживљава старословенску тематику, примитивне и митскеслике слободе. Као песника акције Петровићева рана дела одликујебергсоновски схватана динамика, што је основна нит оног ирационал-ног поимања света карактеристичног за већину авангардних уметни-

чких праваца 20. века.

1. ДИОНИЗИЈСКИ СВЕТ ВЕЧНЕ ИГРЕ

Супротстављање традиционалним вредностима и чврстим кано-нима академизма почетком XX века представљало је тенденцију сна-жно изражену у различитим уметничким покретима широм Европе,као израз кризе грађанског друштва и његове културе. Оспоравајући

постојеће културно-историјске категорије морала, цркве, државе, пра-ва, генерација послератних писаца подрива темеље хришћанске култу-ре и морала и поставља сам живот као највишу вредност. Нови ствара-лачки импулс песник проналази у природи, с обзиром на њене дина-мичне процесе – непрестано трошење и обнављање, умирање и рађање.Проблем вечног рађања и умирања на прелазу векова своје темељепоставља на Ничеовој идеји воље за животом и Бергсоновог појма жи-вотног елана. Наспрам аскетског идеала хришћанске традиције и лого-центризма постављен је Дионис, као бог игре, бујице живота, мудрости

тела. Дионис постаје бог модерне цивилизације, а дионизијско начелоизраз чисте непосредности, живота и нагона, ирационалног, хтоничног,искуство прекорачења и хаоса, одсуство границе.

Склоност да се ствари посматрају са аспекта самог живота опажа-мо и код Растка Петровића, који се, као припадник новог нараштаја пи-

8/20/2019 Lipar_55



135

саца, опредељује за прекорачење граница културе и религије и посежеза богатством паганске прошлости у својој раној поезији. Љиља Илић устудији Ниче и српска књижевност разматра значај и удео ничеанства у поетици Растка Петровића. Као израз кризе вере у цивилизацију, уисторијско и рационално рађа се код Петровића негативна утопија окрају европске културе. Љубав за живот и исконски облик опијености,снажни афекти пробуђеног тела, разиграност природе – све су то новетаблице којима треба заменити старе вредности.

У раном делу Растка Петровића свет вечне игре и афирмацијеживотности, односно дионизијско начело представља предхришћанскипериод Словена. Како примарни облици религиозности нису потпунопотиснути нити забољављени, авангардна уметност ствара повољне услове да се они актуелизују и као доминантни дају печат садржајима

Петровићевих дела. Распусна, пустоловна словенска крв, митске сликебуђења природе, њене привремене смрти и обнављања основни су те-матски оквири Петровићеве поезије пре Откровења.

Старословенска слика света код Растка Петровића није искључи-во пасторална и георгична. Образлажући двојну природу Јужних Слове-на, песник ће у свом есеју Позитивни и мистични живот нашег народа заправо дати и опис своје ране поезије:

„Нигде више, држим, но код Јужних Словена не може се срести та удвојеност живота: једна необорива, грозна и безобзирна виталност,жилавост у борби, и за њом као каква митологија њена, као огледало које

је деформира, огроман живи пакао, где стално бива изгнана сва мучна,незадовољива, оријентална, словенска сензуалност.“ (Петровић 1964:328–329)

У Петровићевим делима се огледалско удвајање често јавља каопоступак, с тим што је, као што и сам Петровић напомиње, одраз де-формисан. Поступком огледалског удвајања у поезији Р. Петровићанастоји се докучити оно изван границе наше свести. Из самоспознаје

ће уследити унутрашњи, духовни преображај европске цивилизацијена почетку 20. века, управо путем обнављања ирационалног принци-па, примарне религијске свести, насупрот манифестних хришћанскихсадржаја. Огледање с врагом, како то назива Бојан Јовановић, започињедоминацијом хришћанства, када долази до демонизације паганских ми-толошких бића, те потискивање и непризнавање њихових позитивнихкарактеристика. Како паганском припада скривени део нашег иденти-тета, потиснуто ја код Р. Петровића добија позитивно вредносно зна-чење и преображава слику човека о себи и о колективу.

У раним песмама, где се авангардизам спаја с мотивима народнепоезије, Петровић се креће између две крајности, од ведре, чулне ра-спусности до атмосфере уништења, насиља и смрти. У радосном, про-лећном декору у песми Дивка на водама Петровић даје опис оплође-них девојака и расцветалих воћки упоредо са звуком ратних трубама

8/20/2019 Lipar_55




136

и позива у смрт. Иако песме започињу готово као химне пролећу иживотној радости, завршавају се мотивима смрти и нестајања – дио-низијском игром сабирања радости и бола, живота и смрти. Зато еро-тичност Растко не проналази само у љубави „јуноша и дивки“, већ и утајни смрти. У песми Најсентименталнију о ситости легенду девојчицаполази „да нађе убавог младића“, али опчињена шеваром, насмејанасе препушта смрти. Смех је израз афирмације, прихватања искушењаи ризика, којим се пристаје на игру. Тако Расткова слика света постајеместо сталног преображавања негативног у позитивно и обрнуто.

Батуран сматра да се у Петровићевом делу непрестано боре човекчула, као носилац дионизијског принципа, са паганским доживљајемсвета, и човек ума, хришћанин испуњен бескрајним трагизмом. (Ба-туран 1993: 8–9) Систем паганске религиозности окренут је ка земљи,начелу телесног, изобиља, прекомерности и, најважније, вечног обна-вљања, док је хришћанство симбол натприродног, беживотног света,оностраног, непроменљивог. Промишљајући однос између душе и тела у песми О трењу између душе и тела Петровић ће сокола – душу ипакпретпоставити господару – телу. (Милијић 1989: 310–311) Стихом „ни-смо ни на небу ни на земљи“ аутор асоцира на неутемељеност човека,односно на припадност и земљи – као животном принципу и небу каобожанском принципу, што је слично Ничеовом учењу у Заратустри да је човек конопац разапет између животиње и натчовека – конопац

изнад амбиса, он је прелазак и пролазак. (Ниче 2007: 18) У песми Јуче иданас Петровић ће писати:

„Сад ћемо спустити нашу душу на конопчетуДа измеримо размак између нас, неба и земље“(Петровић 1958: 59)

Ничеово поимање Земље као стваралачке моћи Р. Петровић при-хвата заједно са начелом кружног кретање времена и ослобађања одлинеарне, историјске концепције. Бесциљност, у којој је кретање само

себи сврха, огледа се и у Растковом заносу путовањем и пустоловинама.Стога „прадедови наши Словени, крволочни ал’ путници“ у песми Једри- ло пустолови су гладни простора, људи природе и земље, а не оностра-ности. Симболика Земље универзална је за све словенске традиције, аоткрива се кроз метафору материнства и плодности. (Толстој, Раденко-вић 2001: 198) Земља је за Словене начело неисцрпног стварања, као иза Петровића, који је, занесен стваралачким чином, тежио да продре укосмичке односе, како би, изнова комбинујући елементе, створио новикосмос. Хаос из кога настаје нови космос поклапа се са Заратустриним

предговором: „Кажем вам: треба још имати хаоса у себи да би се моглародити звезда која игра. Кажем вам: ви још имате хаоса у себу.“ (Ниче2007: 16)

Да Петровићеву рану поезију не одликује само оргијастички ка-рактер, што му замера Зоран Мишић, већ да садржи и дубљи смисао,

8/20/2019 Lipar_55



137

говори нам то што у његовој поезији можемо препознати читаву новурелигију засновану на игри и екстази, као темељу свеукупног постојања.Дакле, иако тежи да укаже на празну трансценденцију, Петровић неиз-бежно тражи сврху и порекло свих ствари управо у нагонском и ин-стинктивном, кроз елементарне облике живота. У песми Из ковницеизашав Р. Петровић поставља човека као меру света:

„И ту се животу сметало да тече,Да величанствено свиће јутро, а плодоносно леже вечеМоћно. [...]Човека љубим ја сада. “(Петровић 1958: 56)

Тренутак у коме долази до обожења човека, представља прелазни

моменат између периода које Хатиџа Крњевић назива период траги-зма, где се сазнање плаћа болом, а Христ је законодавац света и пе-риод „срећних дивљака“, где је Христ „прерушени Дионис“, Бог веселедеструкције. (Крњевић 1989: 351–351) Афирмацијом духовног мла-дићства и незрелости Р. Петровић се залаже за отвореност и слободучовекове мисли, „која из основа може да преобликује свет, друштво, уметност“. (Вјежбицки 1989: 72) Зато ће у раној поезији, као и у романуБурлеска господина Перуна бога грома, код Растка Петровића увек доми-нирати весели, „распуштени“ богови, пандан Дионису у грчкој митоло-

гији, а главни протагонисти биће дивке и јуноше.У есеју Младићство народнога генија Р. Петровић ће, бавећи сенационалним темпераментом, инстинктивна осећања објаснити каонаслеђе које се преноси попут предања и таложи у човековој души.„Носећи те дубоке слојеве колективног памћења у обредима и обичаји-ма, народ их чува, а ритуалима их периодично ослобађа. Обичаји су,по Петровићу, елементи инстинктивног живота народа.“ (Батуран 1993:419) Инстинктивне набоје појединац и колектив ослобађа кроз заносе,хистерије, визије, сомнамбулизам. Омамљени, у заносу, Петровићеви

Словени бораве по шумама и планинама – Дионисовом храму, а њи-хова игра најближи је пут ка пореклу ствари. Кроз игру се човек осло-бађа сваког негативитета, те бахантске игре представљају принцип жи-вотности – и сам живот. Призивајући доњи праг искуства, колективнонесвесно, Петровић ће реактивирати оргијастички култ и телесност каонајвише начело.

2. СМИСАО СТАРОСЛОВЕНСКИХ КУЛТОВА У РАНОЈ

ПОЕЗИЈИ

Значај словенства и митске прошлости у Петровићевој поезијисагледавамо у духу епохе у којој ствара. Испитивање облика „модерногфолклора“, како га Растко Петровић назива, желећи да нагласи бли-

8/20/2019 Lipar_55




138

скост усмене књижевности са језичким експериментом модерне књи-жевности, дошло је као резултат ауторовог авангардног искуства уПаризу. Интересовање за скрајнуте и занемарене слојеве уметничкогнаслеђа, попут паганских, средњовековних и фолклорних слојева, ре-

зултат је и помереног односа центра и периферије. Владајућем ло-гоцентризму авангарда је супротставила прелогично, ирационално,подсвесно и инфантилно. (Петровић 2008: 36–38) Ресемантизацијомскрајнутих слојева традиције, откривајући слој по слој нашег наслеђа,Р. Петровић је потврдио Јунгов став да свако ко се изражава у прво-битним представама говори хиљадама гласова и, истовремено, хиљаде језика. У питању је Петровићев поступак геолошког проучавања фолк-лора, при чему се посматра слој по слој фолклорне грађе, па се такоогољени мотиви уносе у уметничку поезију.

Правила и закони по којима је живео наш примитивни предакпредстављају фасцинацију модерног песника. У њима он обнавља везеса природом и са окружењем које се потискују у савременој цивилиза-цији, обнавља се магијско дејство речи и значење ритуалних поступа-ка. „Могућност да ce на сваку животну ситуацију може утицати какоби ce променила упућује на осећање слободе које појединца чини ак-тером своје судбине.“ (Јовановић 2000: 229) Продирање у словенскиколективни темперамент Растко Петровић остварује кроз обнављање

старословенских култова – природе, предака, богова, небеских тела.„У књижевним делима Растко види природу и човека загрљене истомсудбином. Природа је ‘елемент збивања и законска сила’, а не статичандекор. И човек је елеменат природе и, као и други њени елементи, он уњу уноси атавистичку силу врсте.“ (Батуран 1993: 400)

У Пролетњој елегији уочавамо симболе који недвосмислено от-кривају старословенски свет, младићство и девојаштво Словена, њихо-ву митологију. Њима Р. Петровић уноси причу о снази живота, врширеконструкцију мита скидајући слој по слој са народних умотворина,а потом користи те мотиве у новом кључу. Представе пролећа у спевуПролетња елегија (песме Мисао на Фиренцу, Сонети на водама, Дивкана водама, Јуноша на водама), као и у целокупној поезији Петровићевој,заузима значајно место. У народним представама пролеће симболизујеочишћење и уништавање нечисте силе. Кроз митске слике пролећнихритуала песник исказује буђење и ново стварање света, након обамр-лости природе током зиме. Може се закључити да сликама пролећапесник трага за очишћењем, обнављањем и буђењем свести. Међутим,

у другим случајевима мотивом пролећа исказаће се сасвим супротнаосећања. У песми Дивка на водама Петровић слике пролећног бујањаприроде и младости иронијски изврће и укршта са наговештајем смрти,односно рата. Зелене очи као потврђивање словенског идентитета су-протстављене су црвеној боји река, у којима ратници перу окрвавље-

8/20/2019 Lipar_55



139

не руке.2 Спајање Ероса и Танатоса Растко Петровић постиже кроз на-поредне слике јунака који се спремају за бој, потоке боје крви, одсечене удове, али и оживљавање природе, „обновљено љубљење“, чежњу де-војака, плетење зелених венчића који ће штитити главе младих јунака.Амбивалентност се преноси и на читаве песме. „Календарско време не утиче на опис, па се тако губи формула пејзаж = душевно стање.“ (Ву-ковић 1999: 58) Отуда и оксиморонски спој у наслову Пролетња елегија,што би био одраз авангардног поступка спајања неспојивог, а у исто вре-ме поништавање везе између теме и тона певања. (Микић 1999: 142)

Изражена и у народној митологији, антропоморфизована при-рода, односно пресликавање људског тела на природу или догађајаиз људског живота на циклусе природе (умирање и рађање сунца илибуђење и успављивање земље), незаобилазан је извор поетске грађе у

Петровићевом делу. Најчешће је приказивање небеских тела у људскомоблику, али је следећи по важности топос воде, која је често приказанакао жива. Својства воде као што су водено богатство и бескрајан ток, од-ређују семантику ритуала везаних за воду и симболику коју вода пред-ставља у поезији Р. Петровића. Присуство воде у Пролетњој елегији, алии у осталим песмама Р. Петровића, према Батурану, условљавају његовживотни и поетски динамизам, што се доказује и стиховима песме Ју-нош на водама:

„О пролеће дивотно све са тебе полуди!Да л’ верујеш, драга моја, да ћу смети умрети?Сву јесен ми у очи лишће падало,К’о по шанцу доскорашњег бојишта:Каква срећа данас дивна што ми је младост чедна!О, Саво реко, понеси ме као чун далеком мору,Или као оборено вито стабло борово;О моје среће дивне што ми је младост чедна;Или се претвори у делију да одјуримо у лов!“(Петровић 1958: 67)

Мотив реке Саве, који ће се варирати и у роману Бурлеска госпо-дина Перуна бога грома, представља екстатични доживљај његове пусто-ловне младости. Завичајне воде, по којима спев подсећа на Стражило-во Милоша Црњанског, једини су сапутници лирском субјекту, једине гапрате и сустижу. (Батуран 1993: 99) Поступак огледања у води, у Боди-новој балади, митолошко пресликавање земаљског и небеског, доводидо померања у просторној концепцији, па оно што се дешава на небуогледалским удвајањем преноси се на земљу. Описани предео с реком и

2 Културолошки, зелена боја носи разнолика и често контрадикторна значења, а у фол-клору је најчешће повезана са регенерацијом, плодношћу и поновним рађањем, дакле, симболиказелене боје потиче из њене везе са природним циклусом. (Чајкановић 1973: 7–8) Отуда су и ранепесме Растка Петровића, препуне зелене боје, у стању раста и плођења, у ведрини стварања света,односно поновног рађања.

8/20/2019 Lipar_55




140

језером Новица Петковић доводи у везу са простором Деволске долине у коме живи Набор Деволац из Бурлеске господина Перуна бога грома. Деволска долина је главни хронотоп у Петровићевом раном делу (Пе-тковић 1999: 29), а представља боравиште предака, простор паганске,

пасторалне опијености, без контроле, без закона и без мере.Тајна прапочетка и силе стварања у Петровићевој поезији се ак-тивирају кроз представе старословенских божанстава. С обзиром на тода функције старословенских богова нису расветљене, као ни сам пан-теон, већ представљају аморфну структуру, њихова неодређеност омо-гућила је Петровићу да представе о паганским божанствима формираослањајући се на предискуствено време, тј. да богови наших предакаподсећају на децу која се играју или су, пак, у равни са младићима идевојкама у његовим песмама. Старословенски богови симбол су плот-ског, телесног, распусног. Поменута песма Дивка на водама заокруже-на је стиховима у којима се помиње словенски бог Велес. У најширемсмислу Велес је бог плодности, вегетације и живота, те аутор у песмипролеће ословљава са „убави деран Велеса“. Врбови венци, пролеће, оп-лођене девојке и расцветале воћке, све то спада у деловање овог бога, пасе и његово име слави у пролеће. Уз Велеса се помиње и Купало, божан-ство које у словенској митологији представља летње сунце, те се њемумоле за плодност, обиље и весеље и верују да се у ритуалима везаним

за ово божанство може очистити свака нечистоћа, излечити свака бо-лест, одагнати свако зло. У песми Дивка на водама Купало носи опречнасвојства – он је носилац ратне звеке и смеха, раста и пропасти.

„Купало, прекрасни несташко пролеће,Са звеком ратном и смехом у наша срца слеће.Чуј, драги, с Космаја трубе јече!Купало, прекрасни деран пролеће.“(Петровић 1958: 65)

Нагонски, страствени, необуздани пориви воде човека кроз са-времени хаос, чији су звукови трубе, галоп, звекет оружја. Словенскабожанства, као супституенти за бога Диониса, симболи су изворног је-динства стварања и разарања, које афирмише и смех и патњу напоредо.

Ритмом и звуком у песми Све у галоп опонаша се звук коњскихкопита, али се додаје и значење перунске свемоћи у овладавању про-стором:

„У галоп, у галоп, у галоп,Моји перунски коњи, Хоп!У галоп, у галоп:Носимо један симбол и један бол.“(Петровић 1958: 79)

8/20/2019 Lipar_55



141

Двојна природа словенског божанства (Перун је бог громовник ибог заштитник, а за њега се везује и етиолошки мит о постанку грома,олује и плодотворне кише) као и амбивалентна симболика коња у сло-венској митологији (укључен у ритуале прелаза, коњ припада и светуживих и свету мртвих) 3, у складу су са Петровићевом поетиком весе-лих страдалника. Перунови коњи и коњаник носе симбол живота док сепрепуштају страдању. Апокалиптични тон песме појачава се метеоримакоји падају са Звезде (= Сунца). И овде као у народним представамакосмос је одраз дешавања на Земљи. Сунце које се распарчава у видуметеора у складу је са фрагментарнијим и хаотичнијим животом чове-ка. Тако се поетски динамизам у песми Све у галоп, као и у песми Јучеи данас, постиже сталним покретом свих елемената природе, екстазомкао стањем стваралачког духа и непрестаним преображавањем свега.

Песма Из ковнице изашав представља алузију на Сварога4

, словен-ског бога који даје животну топлоту, као и бога кућног огњишта5 (које језамена за Сунце на микроплану). Стих „Из ковнице изађох, навукох насебе небо ко кабан...“ представља митску слику изласка Сунца. Лирскисубјект наговештава стихом старословенски вид свог идентитета. „Раз-бојништво стечено у дружби са Старим Словенима“, као и тема зверстваи дивљаштва у Петровићевој поезији истиче примарну, анималну раванчовекову, враћање на зачетке човечанства, те суштину човека песникобјашњава пореклом. Отвореност према свету, као својство архаичног

човека, поставља га натраг на његов темељ и допушта да у сопственомпореклу препозна и порекло самог света. Скривени простори људскедуше, којима владају биолошки закони, извор су човекове активности иснага неопходна за обнову, као највиши принцип егзистенције.

Ритмови природе који одговарају ритмовима човековог животапрожимају словенску магијску мисао, а нарочито се везују за свет биља,односно култ дрвета. Култ дрвећа је један од најизраженијих у словен-ском свету, а умногоме се задржао и данас, прилагођен хришћанскимобичајима. Аниматска веровања, односно уверење да је све у природи

живо, послужила су песнику за стварање виталистичке концепције пое-зије. Растко Петровић активира култ храста, који, везан с богом-громов-ником, симболизује снагу, чврстину и мушко начело. (Толстој, Раденко-вић 2001: 567) Као место где се „скупља словенска господа на договор“,храст је могао значити исто што и храм посвећен богу Перуну. Као дрвоживота у словенском свету, храст представља осу света, axis mundi, начијем врху седи бог Перун. Наши преци су од дрвећа стварали одређене

3 Карактеристичан je општесловенски фолклорни мотив знајућег коња, који предсказује

смрт свом власнику (Толстој, Раденковић 2001: 280)4 Као ковач, Сварог је код Старих Словена културни херој, помоћник у божанском чинустварања, а с друге стране средство за истеривање демонске силе, те има велику апотропејску сна-гу.5 Огњиште (и вериге које су са огњиштем уско повезане) је имало врло значајну улогу уживоту људи. Оно је чинило центар куће и породице, због тога је оно веома поштовано код Слове-на, а сама ватра у огњишту се тумачила као мало кућно Сунце.

8/20/2019 Lipar_55




142

представе о вечности. То се нарочито односи на трајно зелено дрвеће,као што је бор, али и биље које се обнавља у пролеће, листа и цвета. Ускладу са веровањем у могућност метаморфозе, покојнике су Словенисахрањивали под корење дрвета или су на гробове садили дрво да битако сеоба душа у живо дрво била што лакша и сигурнија. Бор је био каопатријарх породице и свако поколење гледало је у њему своје заштитнобиће. Борови су били погодни за боравиште предачких душа, а вршио је код Срба улогу првобитних народних храмова. Стога у Бодиновој ба- лади „дивни зелени бор, дедова мојих зелени бор“ на известан начинпредставља и замену за боравиште богова и предака и за саме претке.Такав карактер обично имају поједини борови за које се верује да су ихпосадиле извесне велике личности из далеке прошлости. Култ предаканарочито је изражен у Растковим песмама Бодинова балада, Дивка наводама, Јуноша на водама, Једрило, Слово жеђи. Словени су представље-ни као ловци и путници, а лов и путовање уједно представљају лајтмо-тиве у Растковој поезији.

„Прадедови наши Словени, крволочни ал’ путници,Браћо моја топографски радници.Чуновима да поверимо своја срца уморниА већ би нас зора соколила да орниПродужимо опет преко планина.Свих земаља границе обојене, гле, крваво.

Пустили бисмо једра на океан тискан плаво,О дрхтали бисмо дрхтали здравоУ азуру уморних безмерно старих сводова....Син сам Словена дивљих некада, али сада путник.“(Петровић 1958: 47)

Јунг је сматрао да сваки облик враћања, понављања представљаархетипско, па је тако и са лајтмотивом. Мотив путовања као искон-ску човекову потребу, разрадио је Растко најбоље у роману Дан ше-сти. Динамизам путовања у поезији нема одређен циљ, јер, уколико бипостојао циљ, постојао би и крај живота и уметности. Да је кретање од-говор на егзистенцијалну досаду која опседа све субјекте Петровићевихдела говоре нам последњи стихови песме Све у галоп: „у галоп, у галоп, у галоп, досадо“.

Са становишта књижевности 20. века, поезија Растка Петровићапоказује нови однос према традицији и нове могућности интерпрета-ције културних образаца. То ће значити да се културе све више дожи-вљавају као динамички, отворени, недовршени процеси, који се не могусвести на неке опште чињенице. У своју рану поезију путем словенскихмотива Растко Петровић уноси архаичну свест, не само да би је рекон-струисао, већ да створи везу садашњости и митске прошлости, која је зањега синоним снаге и виталности.

8/20/2019 Lipar_55



143

3. МИТСКЕ СЛИКЕ СТВАРАЊА, РУШЕЊА И ОБНАВЉАЊА

Словенски неомитологизам, како га назива Новица Петковић,претпоставља увођење примитивних песничких слика и мотива у по-

езију, пре свега митске слике креације, старословенске култове, магиј-ске и ритуалне радње. Међутим, старословенска тема и митолошки слојРастковог дела не може се сагледати без хришћанског слоја и савреме-ног слоја, који бисмо условно могли назвати антихришћанским.

Спајањем елемената који припадају различитим временским ипросторним равнима, Р. Петровић и митолошки слој посматра са новетачке гледишта. Модерно доба је још један тренутак преображаја сло-венског духа у додиру са западном цивилизацијом, доживљајем рата иса искуством преласка преко Албаније. Његов поглед истовремено се

отвара ка прошлости, садашњости и будућности, и просторно на све че-тири стране света, како ће то у раним песмама чинити лирски субјект,да би се спојиле у једној тачки и једном тренутку дале највећу снагуи животност. Феномени који се иначе излажу сукцесивно, код РасткаПетровића остварују се симултано, као сума различитих појавности.Да би изразио најдубље трептаје душе, песник излаже све слојеве свогабића, а то значи и колектива коме припада, дакле допире до сржи расеи народа, а одатле и до сржи самог човечанства. Митске слике и алузијена Старе Словене не оставља у прошлости, већ их измешта и користи

њихову снагу не би ли дошао до обнове којој тежи у свом раном ствара-лаштву. У закључку есеја Младићство народнога генија Растко Петровићобјашњава да је осим нашег народа у другом плану имао пред собом„визију целог човечанства у најдубљем његовом напору духовности“(Петровић 1964: 406).

Разумевањем духа колектива Растко Петровић успева да изно-ва ствара народну поезију, а не да је подражава. У Пробуђеној свести Петровић ће рећи: „Од самог себе ти си образовао један нови космоси нову неку могућност васељенску са законима унутарњим“. Модерно

схватање стваралаштва као спонтаног и оригиналног стварања новог за-ступао је Анри Бергсон. Бергсоновим појмом елан витал Р. Петровићразумева природу уметности као могућност стварања новог универзу-ма, досезање космичког и универзалног. Уметност поседује животниритам, а нарочито уметност примитивних народа, која инстинктивноизражава суштину бића.

Бесконачно преобликовање од анималне веселости до крвавогхаоса последица је ратних страхота. „Оно што је човек и оно што јечовечност отићи ће из њега, као да нису били потребни векови и ве-

кови да се кроз милијарде генерација усели“ (Петровић 2005: 146)закључиће Растко Петровић у роману Дан шести. Укрштање мито-лошких и савремених мотива: сирена као митолошко биће и сиренааутомобила, потом соколари и авијатичари и птице и авиони, по-дударају се са Петровићевим доживљајем света, односно смењи-

8/20/2019 Lipar_55




144

вање животне радости и раста са периодима смрти, рата и разарања.Период невиности – старословенске митологије, умире пред рат-ним сиренама, а, попут труба Апокалипсе, војници трубе „уверти-ру смрти, разоравања и победе“. Иронијско значење игре пролећаовде се везује за аероплане у кругу експлозива. Одбацивање моралаи поштења у песми Из ковнице изашав потврђује авангардни односпрема цивилизацијским тековинама и препуштање ванискуственом,примордијалном времену, егзистенцији без стида и кривице.

„Лепше ће бити сада кад заиграмо ћопави,Но раније кад ни играти нисмо се сећали.Рат, то је свршено, механичка снага ми се досадилаНадам се да ће сад све настати као на шареним сликамаПољопривредних календара.“

(Петровић 1958: 61)

Мотив плуга и плужења, који се јавља и у приповеци Немогући ратар, носи значење новог живота, обнављање времена. За плуговимасу „људи без једне ноге и жене без пола главе“, али импулс живота, одр-жања, бескрајно проста игра колективног духа, довољни су за обновусвета. Паганство је у многим својим обредима оваплоћавало циклич-ност природних појава: рађање, цветање, опадање и привремена смртили падање у сан природе, те је песнику који у својој поезији тежи

обнови паганска религиозност била најподесније средство за изража-вање динамичког квалитета живота. Као што ће у есеју Младићствонароднога генија Петровић поредити оживљавање и умирање природеса лирским уздизањем Милића и његовом смрћу, и овде се синтетишезакључак о аналогији људског живота са животом и умирањем природе,односно међусобном условљеношћу и симболизацији човека и приро-де. Велику улогу у цикличним процесима природе имају веровања којасе односе на Земљу. Суштина народног погледа на Земљу огледа се усинтагми „Мајка Земља“, а такво веровање преузима и Петровић. Ра-

ширена представа да je од јесени до пролећа земља „затворена“, она„спава“, а да се у пролеће буди, везана је за календарски циклус. Космо-лошка концепција се очитује и из соларног и лунарног принципа, којичине окосницу Петровићеве ране поезије, као симболи цикличности,вечног обнављања, рађања и умирања, односно трошења и раста. Со-ларни принцип отеловљује се кроз словенске богове. Пролећно, летње,кућно сунце, младо и старо сунце, божанства су која представљају пе-риоде годишњег циклуса. Лунарни принцип, мада је уочљив и у песмиИз ковнице изашав, најочитији је у песми Месец пун, која је сва у на-

родним представама. Месечево нарастање подудара се и са идејом обујању живота, нестајање, па поновно рађање у знаку је кружне путање,времена као цикличног тока. Месец је постављен као симбол трошења иобнављања, коме се младић, готово у сомнабулном стању, поклања. Ме-сечева симболика је и изражена телесност, плодност и стваралаштво.

8/20/2019 Lipar_55



145

Месец се у старословенским племенима сматрао за оплодитељску силу, узрок клијања и раста. (Толстој, Раденковић 2001: 354–355) Отуда је упесми Мецес пун мноштво симбола чулности, љубавног заноса, и ноћикао простора слободе. Гозба, слављење живота, испијање медовине ивина, завршава се саможртвовањем за један осмех девојачки.

„....Да удаљено чезне за мном малена дева,Малена дева као да скида повезачу сељачку;Из очију јој да лудост трепти.......Бескрајна нас ће љубав да збуни.Тамо где сија месец пуни...“(Петровић 1958: 54)

Крећући се у области нагонског, песник види живот као непре-

кидно збивање, подложан променама, где је и смрт само једна од фаза у непрекидном кружењу материје. Вечна игра превладавања живота исмрти прихватљива је за Старе Словене, зато мотив смрти у Петровиће-вој поезији увек прати и осмех, пристајање, свест о томе да је следећистадијум обнова животног принципа.

4. ЗАКЉУЧАК

У раној поезији Растка Петровића окретање словенским, паган-ским темама претпоставља тенденцију ка космичком динамизму, каообнављања енергије живота, динамичне процесе у природи, а нарочитограничне тренутке рађања и умирања. У раној поезији Петровић је пе-сник дионизијске веселости, стваралачког принципа, које се неминовномора изродити после хаоса рата. То не значи да се Петровић окренуоискључиво ведрим темама, већ се креће између две крајности: од ведре,чулне распусности до слика страдања и насиља.

Петровићева нова поезија, којом влада Дионис, поставља човека

као меру света, односно креативни потенцијал који човек носи у себи икојим се приближава природи као ствараоцу. Отуда се као доминантносредство исказивања креативне енергије поставља старословенски култприроде, паганска божанства и култ предака. Али оно што карактери-ше све старословенске мотиве у раној поезији јесте двојна природа, тенепрестано смењивање значења. У најширем смислу, већина мотива секреће између рушилачке и стваралачке енергије. Нарочито се то одно-си на старословенска божанства, која су уједно могла бити божанствагорњег и доњег света, живих и мртвих, али и сама природа, која је у

циклусима пролазила кроз мрачне и светле периоде. Обнављање живо-та, дакле, условљено је обнављањем паганске религиозности, а у складуса тим и обнављање уметности било је могућно за Петровића само крозобнављање фолклора. Инкорпорирајући форме народног стварала-штва у своје песме Петровић често чини да се уметничка књижевност

8/20/2019 Lipar_55




146

не може разлучити од народне. Тако Петровићеве ране песме предста-вљају синтезу песништва митолошке и савремене свести.

I ИЗВОРИ

Петровић 1958: Растко Петровић, Избор 1, 1919-1924, Београд : Српска књижевназадруга.Петровић 1964: Rastko Petrović, Poezija, Beograd: Prosveta.Петровић 2005: Растко Петровић, Дан шести, Београд: Завод за уџбенике инаставна средства.

ПОСЕБНА ЛИТЕРАТУРА

Батуран 1993: Radomir Baturan, Otkrovenje Rastka Petrovića, Beograd: Narodnaknjiga.Вјежбицки 1989: Јан Вјежбицки, Српска авангарда и Растков случај, у: ЂорђијеВуковић (ред.), Књижевно дело Растка Петровића, Београд: Институт закњижевност и уметност.Вуковић 1999: Ђорђије Вуковић, Поезија Растка Петровића, у: Новица Петковић(ред.), Песник Растко Петровић, Београд: Институт за књижевност и уметност.Крњевић 1989: Хатиџа Крњевић, Есеји Растка Петровића о народној уметности у: Ђорђије Вуковић (ред.), Књижевно дело Растка Петровића, Београд: Институт

за књижевност и уметност.Микић 1999: Радивоје Микић, Опис, динамика, поетика, у: Новица Петковић(ред.), Песник Растко Петровић, Београд: Институт за књижевност и уметност.Милијић 1989: Бранислава Милијић, Проблеми уметности у естетици РасткаПетровића, у: Ђорђије Вуковић (ред.), Књижевно дело Растка Петровића,Београд: Институт за књижевност и уметност.Мишић 1972: Зоран Мишић, Растко Петровић, у: Књижевност између два рата,прир. Светлана Велмар Јанковић, Београд: Нолит.Петковић 1999: Новица Петковић, Пукотине у језику, у: Новица Петковић (ред.),Песник Растко Петровић, Београд: Институт за књижевност и уметност.Петровић 2008: Предраг Петровић, Авангардни роман без романа. Поетика

кратког романа српске авангарде, Београд: Институт за књижевност и уметност.

ОПШТА ЛИТЕРАТУРА

Бараћ 2008: Станислава Бараћ, Авангардна Мисао, Београд: Институт закњижевност и уметност.Јовановић 2000: Бојан Јовановић, Дух паганског наслеђа : y српској традиционалнојкултури, Нови Сад: Светови.Ниче 2007: Fridrih Niče, Tako je govorio Zaratustra, Beograd: Feniks Libris.

Толстој, Раденковић 2001: Светлана Толстој, Љубинко Раденковић, Словенска митологија, енциклопедијски речник, Београд: Zepter book world.Чајкановић 1973: Веселин Чајкановић, Мит и религија, Београд: СКЗ.

8/20/2019 Lipar_55



147

Aleksandra Matić / SLAVDOM IN EARLY POETRY OF RASTKO PETROVIC

Summary/ In the paper Slavdom in early poetry of Rastko Petrović we are analyzing therole and the significance of the elements of slavdom, Slavic mythology and paganism,as well as Petrovićs vision of Slavic pantheon in early poetry from 1919 to 1924. The

main object of our criticism is revealing connection between the idea of slavdom andthe idea of vitality which regards the vibe of life, the possibility of restitution andtransformation, as key subjects of the R. Petrovićs’ poetics, as well as the way of howthe idea of slavdom is being diversified in his poetry. The methods of mythologizationare being scrutinized on the levels of semantics, structure and stylistics. It is deducedthat Petrović as a poet, through mythical symbols of death and rebirth, is returning totraditional art, considered as original expressive power, to achieve and create bonds with the myth and to revitalize magical capability of language.

Keywords: slavdom, paganism, Early Slavs, vitalism, dynamism, tradition, mythology,folkloric creatorship, primitive mentality


8/20/2019 Lipar_55


8/20/2019 Lipar_55



149

Претходно саопштење821.163.41-31.09 Андрић И.

Јелена Ђ. Весковић1 Универзитет у Крагујевцу

Филолошко-уметнички факултетКатедра за српску књижевност

ГДЕ ЈЕ ПРОКЛЕТА АВЛИЈА?

Како прићи Проклетој авлији? Да нам је Андрић, којим случајем, оставио кључеве тешкихврата иза којих се налазе тамнице, када бисмо ушли, стали у средиште крај оних кржљавих

стабала, док мимо нас пролазе или стоје фра-Петар, Ћамил, Карађоз, и да све видимо ичујемо, да ли бисмо докучили Проклету авлију? И ми смо проклети, зар не? Како је, доста,а, ипак, увек се чини недовољно речено о Андрићевим делима, у овом случају особито оПроклетој авлији. Понета својом мишљу и доживљајем, и ја сам записала пар страна. Нидо краја рада нећу одговорити на питање „Где је Проклета авлија?“, али ћу покушати дапредочим како сам покушавала. У овом раду ћу вам представити своје поимање проклетства

јунака овог дела, затим питање њиховог идентитета. У потрази за правим путем нашла сами дело, и јунаке, али и себе у круговима. И ничему нисам одредила почетак и крај. Такође,покушаћу да вам представим преплитање Кафкиног апсурда и Андрићевог „проклетства“и њихових поетика простора. И до самог краја ћу се трудити да одредим да ли се вечитопитање смисла живота у Проклетој авлији открива или ипак не, и да ли је то уопште могуће.

Кључне речи: Проклетство, почетак, крај, круг, простор, Кафка, смисао, идентитет, кривица,живот, смрт

Има ли краја? Питати се о крају већ нa почетку може имати врлопогубне последице. Почетак живота, круга, времена, простора, речи,тишине, вечности. Питати се о крају може значити одустајање од свегаи ни од чега. Да ли ћемо успети да стигнемо до краја, за којим толикожудимо, не знајући да ли постоји или не постоји и шта нас то тамо чека.Или не чека. „Зима је, снег замео све до кућних врата и свему одузеостварни облик и дао једну боју и један вид “. (Андрић 1968: 23) Сви смоми Проклета авлија. Проклета авлија је у свима нама,у свим јунацимаПроклете авлије Иве Андрића. Треба се замислити да ли је Проклетаавлија сам живот, део живота, или проклетство. Ако је проклетство, дали је део живота или је живот сам по себи проклет. И како ће јунациПроклете авлије наћи излаз, када стазе на почетку и на крају романа неиду у круг већ су неправилног облика које теже да постану круг. Онилутају. Јунаци Проклете авлије крећу се у круговима простора, људи,несанице, смрада који се шири тамницом, навикнути да у средиштугледају штркљива стабла, да у средишту осећају дубоку тугу због тогашто ни сами не знају зашто се врте у круг. Чему живот? Или, пак, чемусмрт? Да ли је крај онда када из снега вире врхови гробова?

1 [email protected]

8/20/2019 Lipar_55


8/20/2019 Lipar_55



151

тачку на кружници и у ту тачку морамо да се вратимо да затворимокружницу. Тако, једна држава као што је Босна, има своје границе. Онане личи на круг који имамо у колективном памћењу, али ако узмемоза средиште центар ћуприје на Дрини, мораћемо да кренемо од некетачке и у њу да се вратимо да бисмо поставили границе Босне. Каткадсе границе Босне у времену разилазе и мењају свој облик, тежећи да серазвуку у савршен круг и да се круг прошири док се у тачку не врати, усредиште круга. Круг мора да има своје границе, то је математички за-кон, али да ли круг може толико да оде у бескрај да би у једном тренут-ку престао да постоји или се просто скупио у средиште, у тачку. Боснаније наш савршени круг, али и границе је постављао човек који никаданије сагледао круг. „ Не, живот није истргано повјесмо како се чини окунашем кратка вида. У Богу је свршетак мисли, која нам се губи у очајан

бескрај.“ (Андрић 1998: 10) У немогућности да сагледа савршен круг,човек је направио шестар да би нацртао савршен круг, који ће га сталноподсећати на несагледивост живота. Непрестано се врти у круговимачије крајеве не види, који чине његово проклетство да до краја спознасмисао свог постојања. То га чини несрећним, јер он, уистину, не видисвоје кругове. Поглед у Проклетој авлији не досеже кружницу, зато што је то проклетство човека. Ако је проклетство вечно и свевремено, да лито значи да нема краја? Чему онда живот води – вечности или крају илине води ничему, јер нема помака из тачке? Или је та тачка средиште но-

вог круга. Кругу је потребно средиште, а човек који се безизлазно креће у круг је средиште неког круга. Окретањем око сопствене осе, чак и безправљења корака, повезује се са свим тачкама круга, јер поглед можеда допре до многих тачака, мисао да их додирне. „Ширење круга билоби већ омогућено средиштем... Тачка нема правца, она у себи садржисве могуће правце.“ (Пуле 1993: 130) Да ли смо створили илузију крајаживота, илузију која се зове смрт, као утеху да ћемо се спасити од про-клетства у нама, око нас, да ћемо отићи „под земљу“ и да ће иза насостати само попис ствари које су нам припадале. Или, Андрић истински

слути вечност, да се проклетство не завршава смрћу човека, већ да сеоно наставља и после смрти. Зашто би иначе остајао попис ствари накрају, ако је то крај? Наше ствари, наше изречене речи, наше тишинеможда ипак остају у кругу живота ширећи проклетство и даље „у непра-вилан круг“. (Андрић 1968: 23) „Чим се разиђе један круг, он луња подворишту као уклета душа, прилази другом кругу“ (Андрић 1968: 35).Људска душа жуди за спасом, али можда спаса нема, или људи не желеда се спасу зато што су се навикли да живе са проклетством, зато што немогу да се одрекну, јер је део њих, као што је Карађоз и његова игра део

проклетства утамничених људи у Проклетој авлији на које су просто на-викли. „Он је део њиховог проклетства. У сталној стрепњи и мржњи, онису постали једно с њим и тешко им је било замислити живот без њега. Икад већ мора да постоји Проклета авлија и у њој управник, онда је јошнајбољи и овакав.“ (Андрић 1968: 45) „Кретање којим се душа прибли-

8/20/2019 Lipar_55




152

жава Богу представља, дакле, концентрично кретање које се врши у са-мој души.“ (Пуле 1993: 15) Андрић и сам своје јунаке назива „уклетимдушама“ које се врте у круг тражећи нешто, спас или још дубљи бездан.Свакако и једно и друго ствара илузију да су људи у Проклетој авлијиприхватили тамницу као уточиште од живота, који се води ван границазидина затвора. Сасвим је у реду бити крив, „...сви су криви. Али намбаш један невин треба.“ (Андрић 1968: 44) Људи су криви откад су до-шли на свет, рођени су криви, са проклетством „бити човек“, сами себесу утамничили у себе и у овај свет.Без проклетства нема круга, немазатвореног циклуса који се понавља. Људи се понављају, они се рађајуи умиру, то је неизбежност на коју нас Андрић упућује, али нас притом упућује и на циклус судбина које се стално понављају, проклетство којемора да прожима сва времена и да дотакне све оне који су се родили.

Покушаћемо да направимо паралелу између представљања живо-та у Кафкиним делима и у Андрићевој Проклетој авлији. „Сва Кафкина уметност је у томе да се читалац присили да поново чита. Најсигурнијиначин да га схватимо јесте да га не изазивамо, да не започињемо дело унапред припремљеним духом и да не тражимо његове тајне токове.“(Ками 1987:139) Замислимо да читамо Проклету авлију барем десетпута. Наравно, немамо времена да читамо дело десет пута, а и да имамоне бисмо читали књигу изнова десет пута, јер време је оно што мисли-мо, да губимо, иако је време једино што имамо у животу. Покушајмо

макар, да сами себи испричамо Проклету авлију десет пута. Сетиће-мо се главних токова радње, фабуле, неких мисли, али ће, неизбежно,сваки пут искрснути нека нова слика, нови лик, нова идеја од које јеможда кренуо Андрић, можда ћемо се бавити естетиком дела, покуша-ти да нађемо скривено у очигледном, очигледно у скривеном, почетида размишљамо о ликовима, причама у делу, поистоветити се са некомсудбином, судити, кривити, оправдавати поступке. И ту смо. Упали смовећ у замку дела. Упали смо у процес, у замак, долазимо до преобра-жаја, нисмо више исти, постајемо јунаци приче. Али не морамо читати

ни присећати се Проклете авлије десет пута, јер смо већ приликом пр-вог читања упали у замку да се питамо. Људи се не питају или барем неговоре о томе. „Иначе о себи и оном што их је овамо довело није никорекао ни речи. Све се кретало у затвореним круговима и на површиниживота.“ (Андрић 1968: 51) „ У неком друштву. Имао сам тежак осјећај: ја не спадам овамо и немам ништа заједничко са овим људима. Некидјетињски осјећај ужасног страха и изгубљености какав сам осјетио јед-ном на ходнику неке тамнице у ноћи. И још једном давно, кад сам- биломи је седам година- берући јагорчевину зашао за бријег и изгубио кућу

из вида. Сличан осјећај као кад човека затворе у узак простор и кадвиди да му понестаје зрака и да ће се угушити. Ово је од свега најтеже:кад се осјети да се је зашло далеко, да се је на месту на које се не спа-да, да су дани који пролазе залудни, да изгубљено вријеме плаче. Ја тајосјећај казујем просто и можда нејасно, али он мора да је добро познат

8/20/2019 Lipar_55



153

људима који нису нашли свог мјеста или су га изгубили. Ево године супрошле, бурне и многе, мисли се да је богзна шта и богзна гдје, а оно у дну душе, као ујутро кад сам јагорчевину брао, јеца и запомаће истиосјећај тескобе и изгубљености.“ (Андрић 1998: 45) У дубини се одвијају

затворени кругови у тишини. Најлакше је бити у положају „пролазног“и чекати решење које ће неко други дати. „Јозеф К. је оптужен. Али онне зна због чега. Њему је, без сумње, оостало да се брани, али не зназашто. Адвокати сматрају да је његов случај тежак. Он у међувремену,не пропушта да воли, да једе или да чита своје новине. Затим је осуђен.Но, судска дворана је веома мрачна. Он не схвата много. Претпостављасамо да је осуђен, али на шта, то се једва и пита. Он у то, понекад сумњаи продужује да живи. Дуго времена после тога, два добро обучена и уч-тива господина долазе по њега и позивају га да их следи. С највећом уг-

лађеношћу воде га у неко пусто предграђе, стављају му главу на камени закољу га. Пре него што је умро, осуђени је само рекао: „Као псето.“(Ками 1987: 140) Да ли за Ћамила постоји спас? „Бекство? А за његане постоји могућност бекства.“ (Андрић 1968: 82) Осећај тескобе којитишти јунаке Проклете авлије неће проћи, смрт неће донети решење,бећ само наду да ће човек тако побећи. Да се земља отвори и да пропад-не од стида, да сакрије голотињу своје душе. Бити „пролазан“ и чекатирешење? Живети живот јунака из историје? „Душевна болница или гробса белим каменом без натписа“ (Андрић 1968: 89), сасвим је свеједно

јер је Ћамилов положај у свету сличан положају Јозефа К. у Процесу .Ћамил је као и Јозеф К. безразложно у тамници, и то не тамници као уматеријалном објекту, материјално је само привид, већ у тамници каоизложености државе над појединцем због његовог убеђења, идеје, илипросто зато што је жив. Лакше му је да не буде жив, да не мора да се суо-чи са самим собом. Али се боји смрти јер људски поглед не допире тамо.У смрти ће се или спасити, или ће лутати и бити му још теже зато штолутању уклетости нема краја када је земља покрије. У Проклетој авлији нико не помишља на самоубиству иако је живот мрзак. Свеједно му је

иако умре, али иако настави да живи, нико се не одриче живота. Ипакжеле да нађу спас овде, јер је живот познатији од смрти, идентично каошто се затвореници навикавају на Карађоза као управника тамнице, закога знају да није добар, али његово лоше боље познају од онога за штане знају шта је. И Ћамил и Јозеф К. налазе се у ограниченом просто-ру човековог постојања у коме јунак покушава да нађе излаз, па се, неналазећи га, врти у круг и очекује неизбежну смрт. Баш када Јозеф К.почиње да се пита зашто је крив, њега убијају. Баш када Ћамил стварасвоју илузију спаса у судбини Џем-султана, Ћамила убијају. Појединацне може да живи уколико не игра по правилима тамнице:

Не питај се ни о чему!Не говори!Само чекај!

8/20/2019 Lipar_55




154

Не питај се шта чекаш, знаш да је то што чекаш смрт.

„Ако хоћеш да знаш каква је нека држава и њена управа, и какваим је будућност, гледај само да сазнаш колико у тој земљи има честитихи невиних људи по затворима, а колико зликоваца и преступника на

слободи. То ће ти најбоље казати.“ (Андрић 1968: 90) Држави сметајуЋамилове историјске књиге, њој не сметају порнографске књиге. Нисуто иста времена у Проклетој авлији и Процесу , али је живот у свим вре-менима исти. Свевременост је оно од чега не можемо да побегнемо.Ћамил није могао. Јозеф К. није могао. Изгледа да ни ја не могу чимпишем о томе. Не можемо да не чујемо њихове вапаје, оне који су изго-ворени само тишином. Не можемо да не чујемо своје вапаје, када чита-мо Андрића, када читамо Кафку. Читањем њихових дела тражимо себе,али се притом још више губимо, тражећи да се поистоветимо са неким јунаком. Постајемо Ћамил. Постајемо и сами Џем-султан. „Кафка нијемогао да заврши свој роман, зато што није знао како да његови јунацинађу излаз из ситуације у коју су запали“(Ками 1987: 145). Андрић нијемогао да заврши свој роман, зато што је своје јунаке стављао у ситуацијеиз којих нема излаза. Код Кафке и Андрића постоји категорија при-родности. „Природност је категорија коју тешко схватамо“ (Ками 1987:140). Лако је уочити колико се судбине и ситуације и код Андрића каои код Кафке одвијају као да је то једноставно тако како је, као да тако

мора бити. Андрић је, очигледно, уткао и себе и нас, читаоце, у своједело и то је оно што је такође одлика природности. Просто, то чини иКафка. „У извесној мери, он је тај који говори ако смо ми они које онисповеда. Он живи и осуђен је.“ (Ками 1987: 140) Читаоци, не осећајућипритом никакаво кретање, крећу се кроз живот дела, и постављајући се у јунакове ситуације, почињу да се исповедају, делу и самима себи. По-ставићемо одломак из Андрићеве Проклете авлије наспрам одломка изКафкиног Процеса. „Само небо велико и немилосрдно у својој лепоти, удаљини нешто мало од азијске обале с друге стране невидљивог мора, и

тек понеки вршак непознате џамије или џиновског кипариса иза зида.Све неодређено, безимено и туђе.“ (Андрић 1968: 36) „Вода која је бли-стала и треперила на месечини рачвала се око малог острва на којем сегомилалао мноштво крошњи и жбуња испод њих су водиле сад невидљи-ве пошљунчане стазе са удобним клупама на којима је К. у току многихлета лежао и протезао се.“ (Кафка 2001: 157) Вода, која представља ута-пање човека у живот, осећај мира у ретким тренуцима али и сила којадави и убија човека, смисао његовог живота. „А осјећам како Авлија каоводени вртлог вуче човјека на неко тамно дно.“ (Андрић 1968: 90) На

почетак и на крај Проклете авлије Андрић ставља снег. У КафкиномЗамку снег је главни ефекат. Време као да је стало у зимском крајоликуи готово се све сцене дешавају у мраку. „Село је лежало у дубоком снегу.Од брега на коме се налази замак није се ништа видело, био је обавијенмаглом и тмином и ни најмањи зрачак светлости није одавао велики

8/20/2019 Lipar_55



155

замак.“ (Кафка 1961: 7) У Замку земљомер К. чини све да би дошаодо замка а када у једном тренутку схвата да од тога нема ништа, да сегуби смисао његовог живота, он одлучује да остане у селу, прекривеновеликим снегом, жени се са љубавницом грофа Клама као да то чини уинат замку и његовим службеницима. У ствари, он схвата да би се акоби изненада отишао из села, осећао прогнано. „Глумац даје утоликовише снаге трагичној личности уколико се чува да у томе не претера.Ако нам је показана нужност трагичне судбине у оквиру свакодневногживота, друштва, положаја, породичног оквира, онда је ужас оправдан.Уколико је живот заноснији, утолико је апсурднија идеја о његовом гу-битку.“ (Ками 1987: 142) „ У Замку је свако поглавље пораз. А такође инови почетак. Замак враћа болест у нормалан живот. Он помаже да јеприхватимо.“ (Ками 1987: 130) На почетку Проклете авлије снег одаје

утисак започињања приче, сасвим једноставне приче, а уствари она от-вара круг, јер се у снегу на почетку Андрићевог дела јавља танка пругапртине која се шири у неправилан круг, дакле, снег отвара циклус којисе зове живот. На снегу се ствара привид румене боје,и подсећа на све-жу рану. У ствари се отварају ране живота, прича се о њима, да се не бизаборавиле, јер је једино још прича остала Андрићу да отвори рану која је само привидно зарасла.Снег ће је затрпати као мелем, али ће се ранаопет отворити кад снег окопни, јер временом старе ране опет изађу наповршину. „Ничег нема. Само снег и проста чињеница да се умире и

одлази под земљу.“ (Андрић 1968: 92) На крају Проклете авлије причасе завршава снегом, као што је и почела. Али, снег и даље пада, као и напочетку приче и не можемо да кажемо да се завршава, јер снег и даљепада, покрива рану, а живи и даље причају, враћају се свакодневници.Снег и даље пада. Прича се не завршава, али се надаље прећуткује, ос-тају само врхови гробова који сведоче да приче остају заувек, и да сепроклетство не завршава одласком под земљу, само се затрпава причао њему.

Андрић поставља у бит приче јако важно питање,а то је питање

идентитета и смисла живота. „Судити о томе да ли има или нема смислаживети значи одговорити на основно питање филозофије. Смисао жи-вота је најпрече питање.“ (Ками 1987: 15) Ћамил, када више не налазисмисао сопственог живота, узима идентитет Џем-султана, добија другисмисао. Тиме он бежи од соственог идентитета, он не може да се носиса идентитетом несрећно заљубљеног човека и зато узима идентитет за-точеног несрећног султана, потпуно се преображавајући у њега. Он небира да се убије, он бира да буде неко други, он не признаје кривицу, јерон није никоме учинио ништа нажао, сем себи. „А шта може да очекује

од тих људи? Можда сажаљење? То је једино што му не треба и што муникад није требало.“ ( Андрић: 1968: 92) Зато ће изабрати да га гледајукако ко хоће, јер му људи нису потребни. Спреман је да каже: „Ја самто!“, зато што га у његовој души више ништа не спречава да то каже, јеризгубио је све што је за њега имало вредност, остао је једино крик да

8/20/2019 Lipar_55




156

озваничи да је он још увек жив, проклет и жив, и да прихвата то. Љубав је још једина илузија која везује човека за овај свет, али када се његоваљубав не оствари, он постаје друга особа. Ћамил није кукавица, он се не убија. „Убити се у извесном смислу, као у мелодрами значи признати.Признати да нас је живот превазишао или да га не схватамо.“ (Ками1987: 17) Ћамил не признаје да је одустао од живота, он само жели дру-гачији живот. У свету у којем није прихваћен као несрећан човек комесу још једино остале књиге, он губи свој идентитет и он то чини свесно.Није Ћамил ни завереник ни душевни болесник, он је свестан тога какога посматрају. Он је несрећан и жуди да се ослободи свог проклетства.Па зашто би онда требало да призна да је крив? Зато што је покушао дасе ослободи свог проклетства, зато што признаје да је проклет? Остајесвет чији је једини господар – човек. Људи му нису потребни сем једног

човека, фра Петра који ће слушати његову исповест, да би на овом све-ту остао траг да је имао обличје човека, једино што му је остало од тогпроклетства. „Оно што га је везало, то је илузија о другом свету.“ (Ками1987: 128) Тај други свет може значити губљење сопственог идентитета,поистовећивање са неким другим идентитетом, чекање да га убију, ми-слећи да ће се тиме ослободити свог проклетства, јер Ћамил више нијеЋамил, он је Џем-султан. Тиме не убија себе, већ сакрива своју несрећуи умире, барем у својим очима као човек који је ослобођен проклет-ства. Али шта је са другим јунацима Проклете авлије? Чији идентитет

они носе? Свој? Пролазни? Ћамил постаје Џем-султан, али шта је садругим јунацима? Да ли је Карађоз управник или само игра ту улогу?Андрић нам експлицитно приказује његов преображај, прелазак са мар-гине друштвене лествице на врх исте. Да ли је фра Петар само неко коприча причу или је можда он главни актер те приче? Можда није Ћамилглавни актер приче, можда је фра Петар. Можда је свако главни јунаксвог живота, а можда неко има само улогу да исприча нечије животе,који га се дотакну чак више него сопствени, јер животи се преплићу, асудбине неминовно догађају. Је ли фра Петар могао да спречи Ћамила

у својој судбини? Могуће да јесте, али можда фра Петар у животу самоприповеда и нема снаге да призна шта је сам, ипак је једноставнијеспасити живу главу, него се осмелити на чин који ће други осуђивати.Не, фра Петар није имао храбрости да промени нешто, али му је причаостала вечно пред очима, и неће се ослободити пролклетства приче нипо смрти, зато што је пришу за живота испричао. Речи ће одјекивати.Неко ће испричати причу, зато што се приче причају. Неко ће се досе-тити да прибележи на папир, а неко и да одштампа и објави међу људе.Људи ће је чути, можда запамтити у најгорем случају. Са улогом онога

који је био сведок једне судбине, онога који приповеда у њој, није ли онносио улогу проклетства човека који живи, који се плаши живота. Не,фра Петар се не плаши смрти, она му долази као олакшавајућа окол-ност на крају приче, али се плаши да га не доведу у везу са Ћамилом,зато што се плаши да не постане Ћамил. Не везује се он тек тако за Ћа-

8/20/2019 Lipar_55



157

мила, зато што му га је жао, зато што је Ћамил несрећан човек, има уАвлији још несрећника. Али фра Петар види себе у Ћамилу, и то је оношто га изједа, али што не признаје. Игра своју улогу. Од свих јунака уАндрићевом делу, најмање маску носи Ћамил. „Нестало је страха и иш-чекивања, али није било ни лепше ни лакше. Напротив. Почело је времебез Ћамила. Не заборавља га, ли осећа да му се више не нада.“ (Андрић1968: 89) Велика је варка да му се не нада, причом му се све више нада.„Тешим га узалуд. Корим га очински што не види оно што је око њега, авиди оно чега нема.“ (Андрић 1968: 90)

„То је у новом и свечаном облику прича о два брата.“ Проклетаавлија је прича. О животу и смрти. О два краја. Она нема почетак јер севрти у круг почетак је истовремено крај, крај почетак, па је стога лакшеговорити о два краја. Чему почетак. Проклета авлија се завршава крајемнечијег живота, завршава се крајем приповести о Ћамилу или већ чему.поглед у роману никад неће достићи кружницу зато што крај постајеследећи крај, и тако занавек. Родимо се, а већ идемо ка смрти. Умремо,а неко се роди да би преминуо. Остајемо проклети, не знамо разлога, ипочетка, јер видимо само крајеве. Са једног краја моста видимо другикрај моста, а иако га не видимо када кренемо преко њега знамо да иде-мо ка другом крају, нигде не стижемо. Утамничени постојањем, не ми-чемо се, само нестајемо. Свет оивчен зидинама Проклете авлије узиманевиност. Сви смо криви и проклети и нема излаза из тамнице у којој

смо постали. „Али нам баш један невин треба.“ (Андрић 1968: 44).


Андрић 1998: Иво Андрић, Ex Ponto, Немири, Крагујевац, Кантакузин.Андрић 1968: Иво Андрић, Проклета авлија, Београд, Просвета.Кафка 1961: Франц Кафка, Замак, Београд, Просвета.Кафка 2001: Франц Кафка, Процес, Нови Сад, Школска књига.Ками 1987: Албер Ками, Мит о Сизифу , Сарајево, Веселин Маслеша- Свјетлост.

Пуле 1993: Жорж Пуле, Метаморфоза круга, Сремски Карловци; Нови Сад,Издавачка књижарница Зорана Стојановића

Jelena Đ. Vesković / Where is the Damned Yard?Key words: Damnation, begin-ning, end, circle, space, Kafka, sense, identity, guilt, life, death

Summary / How to approach The Damned Yard? If we had left keys of Andrić’s heavyprison’s door, if we have entered, stood in the center of dwarfed trees whilst fatherPeter, Ćamil, Karadjoz, had been standing or passing us by, if we had seen or heardeverything, would have we been capable of reaching „The Damned Yard“? We are

damned, aren’t we? Even though it has been writing a lot about Andrić’s literary work,especially about „The Damned Yard“, it seems that it’s not enough, so this essay willbe pervasion of ideas and experiences. Eventually, we will not answer the question„Where is The Damned Yard?“, but we will try to present how have we been trying allalong. Also, in this essay it is shown conception of heroes’, damnation and doubt oftheir’s indentities. Pursuing, right path, we found literary work, heroes, or ourselves

8/20/2019 Lipar_55




158

in circles. And there are no definite beginning and the end. Also, we will try to depictintercection of the kafkaesque absurd and Andrić’s „damnation“, and their’s spacepoetics. Finally, we will try to determinate whether we discover infinite question oflife’s sense in „The Damned Yard“, or not, and is it possible at all.

Key words: Damnation, beginning, end, circle, space, Kafka, sense, identity, guilt,life, death

Примљен: 12. септембра 2014.Прихваћен за штампу септембра 2014.

8/20/2019 Lipar_55



159

Прегледни рад821.09

Ивана Банчевић Пејовић1

Универзитет у КрагујевцуФилолошко-уметнички факултет (докторант)

МАШТА: ЕСТЕТСКА ИЛИ ПОЛИТИЧКА ДИМЕНЗИЈАУМЕТНОСТИ (ОД ВИЛИЈАМА БЛЕЈКА ДО АНРИЈА

ЖИРУА И МАКСА ХЕЈВЕНА)

Рад прати развој појма маште (imagination), од значаја који машти придаје Вилијам Блејк у својим уметничким делима, до значаја који машта има у педагошкој пракси АнријаЖируа и Макса Хејвена. Машта код поменутих аутора постаје врста спознаје која „чисти

врата перцепције“ и омогућава радикално критичко сагледавање стварности и тиме постајепотенцијални покретач друштвених револуција. Како Мејер Хауард Абрамс наглашава, Блејк је „рехабилитовао термин машта да не означава болесну фантазију, већ моћ визије и вечнеистине“ ( faculty of vision and eternal truth). По Блејку, врховна човекова карактеристика јеспособност да, користећи машту, себе види изван наметнутих и задатих граница света који гаокружује, не ради ескапизма који проистиче из његове немоћи да се избори са ‘реалношћу’, већиз вере да поседује способност да ту реалност промени, ослобађањем сопствених креативнихпотенцијала који су му оспоравани и забрањивани. У књизи Естетска димензија: есеји о

умјетности и култури, Херберт Маркузе критикује неоправдано разбијање дијалектичкогодноса естетске и политичке димензије уметности, односно форме и садржаја уметничкогдела, до ког долази у марксистичкој естетици која почива на погрешном тумачењу Марксових

увида у револуционарне потенцијале уметности. За разлику од инсистирања на видљивом

револуционарном садржају, који онда ограничава слободу формалног изражавања, Маркузеистиче да „критичка функција уметности, њен допринос борби за ослобађање, лежи управо у естетској форми“, односно у делу у коме нови ревлуционарни садржај проналази новуреволуционарну форму. За њега аутономија уметности лежи у слободи уметника да прекоодабране естетске форме заузме став према одређеним датостима. Маркузе инсистира дадисоцијација о којој говори, дистанцирање и негирање задатих параметара стварности, неводи до лажне свести, нити илузије, већ ствара супротну свест, „негацију конформистичког

ума“ који прихвата наметнуте дефиниције реалног. Уметност одликује способност да„разбија монопол утврђене реалности“, односно монопол оних који имају моћ да за другестварају дефиниције реалног. У разбијању овог монопола лежи истински револуционарнипотенцијал естетске форме. Фиктивни свет уметности препознаје се као истинска стварност.То би била савремена редефиниција Блејкове тврдње да је улога уметника да „очисти вратаперцепције“. Савршени начин на који су у Блејковим делима Блејкови садржаји постајали

нове револуционарне форме може бити и разлог зашто су његову радикалну дисоцијацију са„реалним“ светом други доживљавали као лудило. Поменута Маркузеова књига послужићекао теоретски оквир за овај рад. Као што је Маркузе у својој књизи критички допуниомарксистичку естетику, тако и овај рад проширује Маркузеове ставове о улози маште и

уметности у остваривању друштвених револуција. Будући да је био универзитетски професор,Маркузе се педагогијом и дидактиком непосредно бавио и експлицитно о њима говориои у другим делима ( Мерила времена). Међутим, иако у Естетској димензији он каже да је

уметност посвећена оној перцепцији света која појединце отуђује од њихових скучених улога и функција у друштву, односно истиче да је уметност посвећена „еманципацијисензибилитета, маште и разума у свим сферама субјективног и објективног живота“, он сенедовољно бави дидактичким потенцијалима маште. Тај недостатак надоместили су Жируи Хејвен који, подстичући развој радикалне маште у младима, оспособљавају студенате

„да читају свет другачије“ и да „скупе храброст да замисле другачији и праведнији свет закоји ће да се боре“.

Кључне речи: радикална машта, револуција, критичка педагогија, промена свести, чишћењеврата перцепције

1 [email protected]

8/20/2019 Lipar_55




160

Књига Естетска димензија: есеји о умјетности и култури(1977), Херберта Маркузеа, кога многи доживаљвају као „Блејковогследбеника“2, представља допринос марксистичкој естетици кроз кри-тичко преиспитивање њених доминантних поставки које се тичу „инте-реса које уметност одређене друштвене класе заступа” (Маркузе 1978:9). Mарксистичка естетика и Маркузе додељују уметности неоспорну улогу у политичкој борби, али за разлику од заступника марксистичкеестетике, Маркузе сматра да уметност својом естетском димензијомтреба да подстиче револуцију, а не да је само оправдава. Својом естет-ском димензијом, каже Маркузе, уметност превазилази тренутне дру-штвене односе и постаје субверзивна сила у друштву (Маркузе 1978: 9).Он предочава начине на које уметност може да буде револуционарна: у ужем смислу, када представља „радикалну промену у стилу и техни-ци“, или у ширем, ако „отвара хоризонте друштвеним променама крозестетску димензију“:

... умјетничко дјело може се назвати револуционарним ако на основиестетског преображаја, кроз судбине узорних појединаца, приказујевладајућу неслободу и снаге побуне и на тај начин продире крозмистифицирану (и окамењену) друштвену стварност и разоткрива обзорепромјене (ослобођења). У том би смислу свако аутентично умјетничко дјелобило револуционарно јер би доводило у питање перцепцију и разумијевање;оно би разобличавало успостављену стварност, наговјештавало ослобођење.

Такво би одређење револуционарности умјетничког дјела вриједело закласичну драму, као и за Brechtove драме, за Goetheove Wahlvewandtschaf-ten, као и за Hudejahre Güntera Grassa те подједнако за Williama Bleakeaи Rimbauda. (Маркузе 1981: 205)

Маркузе на самом почетку књиге брани уметност од напада да онапредставља ескапизам и негира становиште да се тренутно стање чове-ка може променити само у домену његове маште (у смислу уобразиље),а не и у конкретном друштву коме он припада. Управо кроз машту[сагледавање стварности очишћено од манипулација перцепцијом]„уметност постаје основна компонента револуције“ (Маркузе 1978: 1).Машту Маркузе види као један од изворних потенцијала људског бићаи неоспоран део његове субјективности. Субјективна машта омогућа-ва уметности да „задобије политичку вредност као контра сила противагресивних и експлоататорских покушаја социјализације човека“ (5) идоприноси борби за ослобођење (8). Кроз машту уметност превазила-

2 У тексту „The Pictures of the Poet“ (1982) (Слике песника), приказу новообјављене књиге

Блејкових ликовних радова, МартинаБатлина, напомиње се да је веза између Блејка и Маркузеа већ успостављена: „Постоје следбеници који Блејка сматрају контра-културалним гуруом, као што суВилхелм Рајх или Херберт Маркузе, као и левичари, за које је Блејк револуционар пре-марксиста“.(There are followers who regard Blake as a countercultural guru, somehow akin to Wilhelm Reich orHerbert Marcuse, and others, on the left, for whom Blake is a pre-Marxist revolutionary). Текст је обја-вљен у Њујорк Тајмсу, 3. јануара 1982. Доступно на: http://www.nytimes.com/1982/01/03/books/the-pictures-of-the-poet.html, преузето: 12.07.2014.

8/20/2019 Lipar_55



161

зи непосредно дату стварност, пољуљава ‘објективност’ успостављенихдруштвених односа и отвара нову димензију искуства – „поновно рађањебунтовничке субјективности“ (7). Уметност, а тиме и машта, представљаманифестацију Ероса, односно „потврду Инстиката за Животом који себоре против наметнутог друштвеног угњетавања“ (11). Како сам Мар-кузе каже, почетна претпоставка његовог есеја, преточеног у књигу, једа предочи „неопходност политичке борбе обавезно праћене променомсвести која се остварује кроз промену сензибилитета, маште и разума“.Све то, по њему, омогућава уметност, кроз своју естетску димензију (36).

Важно је истаћи да су, инспирисани Блејком, бројни универзи-тетски професори, попут Едварда Палмера Томпсона и КристофераХила, у својим студијама (Томпсон у Witness Against the Beast: WilliamBlake and the Moral Law (1993) - Сведок против звери: Вилијам Блејки морални закон, а Хил у The World Turned Upside Down: Radical IdeasDuring the English Revolution (1972) - Свет изврнут наопачке: радикалнеидеје у време Енглеске револуције), давали историјске прегледе и на-водили сведочанства о способности потлачених да замисле бољи свет,односно пратили утицај радикалане маште на разне народне облике от-пора. Маркузе каже да уметност, променом свести и перцепције којуподстиче, омогућава људима да се „одуче од језика, концепата и сли-ка администрација“ (37-41). У репресивним друштвима, наставља он,машта се наменски уништава и негира (44) и уместо тога диктира се и

строго контролише естетска форма уметности, која једина, у условимаапсолутне слободе „може да створи космос наде, другу реалност, уну-тар већ успостављене и наметнуте“ (52). Неоспорно је, по Маркузеу,закључити да је револуционарна естетика дијалектички неодвојива одреволуционарне политичке димензије уметности, јер је промена све-сти и света, односно друштвене и политичке стварности, могућа јединодејством маште која је израз „бунтовничке субјективности“.

Дакле, Маркузе започиње књигу Естетска димензија одбраном уметности на два фронта: од суженог концепта марксистичке естетике

да уметност заступа погледе на свет одређене друштвене класе и од по-имања уметности као врсте ескапизма. Оваквом одбраном уметностина два поља, у првом поглављу, Маркузе успоставља дијалектику ње-них политичких и естетских димензија (садржаја и форме, објективноги субјективног), насилно раздвојених и дисоцираних по тим пољима.Тиме он успоставља теоријски оквир за дискусију о нераздвојивостисубјективног и објективног света која следи у другом поглављу, о поку-шајима да се објективно наметне субјективном као неоспорна датост,при чему се утицај сукбјективног на перципирање реалности минима-

лизује. У трећем поглављу се уметност, а тиме и машта, кристалише каоврста субјективне перцепције и отпора манипулацији, који представљаначин да се „укине монопол установљене реалности“ (9), да се променисвест и пружи друга перцепција (41). Међутим, иако је и у претход-ном поглављу истакао да је уметност посвећена „еманципацији сензи-

8/20/2019 Lipar_55




162

билитета, маште и разума у свим сферама субјективног и објективногживота“ (36), Маркузе не наставља да се бави дидактичким потенција-лима маште, већ се у четвртом и петом поглављу враћа на дискусију осублимацији, естетској форми и лепом, који нису илузија већ реалност(54) и који су, како се кроз историју показало, „снага која мотивишереволуцију“ (57,73). Није се позабавио неким новијим парадоксимакоји су данас постали јасни, да је доминантна култура нашла начинада производи и промовише нове привидно револуционарне естетскеформе и стилове, који не подстичу револуционарну критичку мисао,већ успешно одвраћају пажњу публике од опасних револуционарнихспознаја. (Пример тога били би декласификовани документи који све-доче о смишљеном форсирању апстрактног експресионизма у САД,да би се одвратила пажња од ангажованог сликарства каквим се бавиоДијего Ривера3). Једна од крилатица деценија које су биле под домина-цијом реганизма и тачеризма била је окретање ка естетици и намер-но не-бављење политиком, можда подстакнуто погрешним тумачењемМаркузеове критике контра-револуционарних елемената догматизова-не марксистчке естетике.

Треба напоменути да је Маркузеу сличне ставове о улози маштепри формирању друштвене визије по којој ваља живети, имао још је-дан блејковац, канадски професор, Нортроп Фрај. Сусрет с Блејковимначином поимања стварности Фраја је толико променио да, како сам

каже, никада више није био исти човек (Фрај 2003: 146). Наједном му је концепција света по којој живи постала јасна (и неприхватљива), ањегово у религиозном смислу „фундаменталистички устројено [рели-гиозно] образовање, слило се у канализацију и тамо и остало“4 (142).Серији предавања која је одржао у Канади 1967. године, у време када јеи Маркузе предавао на америчким универзитетима, Фрај је дао називEducated Imagination (Едукована Машта). За две супротстављене силекоје делују у друштву (покоравање и слободу избора), Фрај користитермине друштвена митологија (social mythology) и друштвена визија

(social vision). Друштвена митологија представља сурогат књижевностичија је сврха да нас, супротно од књижевности, убеди да некритичкиприхватимо стандарде друштва у коме живимо, једном речју, да сетуђим интерпретацијама живота прилагодимо (Фрај 1967: 60). Фрај утескту, „The Vocation of Eloquence“ (Задатак елоквенције), из поменутезбирке есеја, наводи и главне механизме завођења и прикривене при-силе, за којима посеже друштвена митологија произведена ради мани-пулације. Пре свега, реч је о рекламама чији је циљ окупација и коло-низација маште „изопаченим статусним симболима и снобизмом, што

се постиже ширењем страха од исмевања и друштвене изолованости“.Један од механизама прикривене присиле је и клишеизација, која слу-

3 Видети филм Колевка снова.4 “Just then suddenly,” he [Frye] wrote later, “that whole shitty and smelly garment offundamentalist teaching I’d had all my life dropped off into the sewers and stayed there.”

8/20/2019 Lipar_55


8/20/2019 Lipar_55




164

шаблони, стереотипи, најчешће интернализовани и у унутрашњостсмештени интервенцијом образовних система и цркве, а данас и у тусврху злоупотребљених медија. Слобода до које је Фрај дошао уз помоћБлејка, како се из његових речи види, у његовом случају односи се наоткривање смисла Библије ослобођене од политичких митова којима јевековима робовала. Исто сапињање људског искуства у друштвене ми-тове који обезбеђују опстанак одређеном поретку, Фрај је открио и удругим областима живота. Тако је, преко Блејка, успео да уочи принциппо коме се западна цивилизација односи према потенцијалима8 људскеприроде које храни машта, према креативним моћима које леже узнању, разумевању и љубави. Фрај је на основу оваквих увида дошао идо идеје да доминантна негативна педагогија, којој је и сам пре Блејкабио изложен, мора да се замени позитивном, односно да образовањемора да буде не спутавана већ „едукована машта“.

Као и многи аутори од Блејка и периода романтизма до Фраја,Маркузе сматра да уметност није илузија, већ облик реалности; чак ивише од успостављене реалности, зато што није окамењена већ је дина-мична и представља „реалност у потенцији“ (54). У том контексту тре-ба подсетити и на покушаје дефиниције маште које су дали енглескиромантичари. Опште је позната разлика између imagination и fancy накоју су указали Вордсворт и Колриџ. Како у преводу на српски језикдолази до дифузије, односно преклапања у значењу, овај есеј користи

термин машта као синоним за имагинацију (imagination), јер машта усрпском језику нема негативну конотацију фантазирања коју тај тер-мин ( fancy , који се може превести и као уобразиља) има у енглеском,већ је већи нагласак на креативности (често се користи маштовитосткао њен синоним). У књизи Biographia Literaria (1817) Колриџ маштувезује за примарну људску креативност бога у сваком човеку, како су точинили и Блејк и Толстој. Такозвана „примарна машта“, је по Колриџу,„животворна снага и главни вршилац свих човекових перцепција, и по-нављање у ограниченом уму великог чина стварања у неограниченом

ЈА ЈЕСАМ“9

(Колриџ 2009).Базил Вили, професор енглеске књижевности на Кембриџу, у есејуиз 1950. године „On Wordsworth and the Locke Tradition” (О Вордсвор-товој и Локовој традицији), прави разлику управо између маште (има-гинације) и фикције. Тамо где постоји свест о фикцији, дела уобразиља

8 Џорџ Лукач у есеју „The Ideology of Modernism“ (1956) (Идеологија модернизма) гово-ри о апстрактним и конкретним потенцијалима појединаца. Апстрактни потенцијали, по њему,припадају реалму субјективности, док су конкретни потенцијали производ дијалектике субјек-

тивности појединца и објективне реалности, односно објективних историјских околности које ихспутавају или им омогућавају простор да се остваре. Доступно на: http://courseweb.stthomas.edu/ajscheiber/engl%20380/Georg%20Lukacs.pdf, страна: 1221, преузето: 16.06.2014.9 The Imagination then I consider either as primary, or secondary. The primary ImaginationI hold to be the living power and prime agent of all human perception, and as a repetition in the finitemind of the eternal act of creation in the infinite I AM. Превод на српском преузет са: http://eseji.blogspot.com/2009/09/vordsvort-i-kolridz-o-imaginaciji.html

8/20/2019 Lipar_55



165

( fancy ), а тамо где дела машта „модификације и вредности које песни-ков ум дарује свету непобитне су по питању статуса реалности“10 (Вили1962: 88). Корак ближе Блејковом одређењу појма маште (imagination) је Колриџова дистинкција у поменутој књизи Biographia Literaria између живе маште и механичке уобразиље (the living imagination и themechanical fancy ). Појмови машта и фантазија заузели су кључно место урату који су романтичари водили против њутновског механицистичкогпоимања света. Шели је у „Одбрани поезије“ (1821) отворено нападао утилитаристичку филозофију, која неговањем науке, а занемаривањемпоетске маште и моралне и емоционалне интелигенције у човеку, убр-зава болест друштва. Још на почетку есеја Шели прави разлику измеђуразума који је способан само да набраја одређене особине и маштекоја утврђује вредност набројаних квалитета11. Реномирани стручњакза Блејка и романтизам, Мејер Хауард Абрамс, наглашава да је упра-во Блејк „рехабилитовао термин машта да не означава болесну фанта-зију, већ моћ визије и вечне истине“12 (Абрамс 1973: 54). У текстoвима„Literature as Critique of Pure Reason“ (Књижевност као критика чистогразума) и „Кључеви од двери“, Нортроп Фрај указује да су mental и

intellectual код Блејка синоними за маштовито (Фрај 1996: 180) и да је код Блејка „интелект увек повезан са стваралачким и имагинати-вним“ (Фрај 1991: 127). При томе „стваралачки чин (...) не представљастварање ни из чега, већ ослобађање онога што већ поседујемо“ (144).

Абрамс најсажетије истиче Блејкове квалитете када каже да је он „вр-ховни пример (оних) песника по којима је сврха живота достижна, али једино кроз радикалну промену свести, тријумфом маште“13 (Абрамс1973: 195).

10 …imagination, for this is the faculty which works the required magic without producing what is now felt to be ‘fictitious’. Where there is consciousness of fiction, it is the fancy that has beenat work. The test of the ‘imaginative’, as distinct from the ‘imaginary’, is that external objects shallhave been coloured by the poet’s own mood, or made the symbol of it; that the plastic power shall havebeen exercised, but kept ‘subservient strictly to external things’. Modifications so wrought, values so ascribed to the fact-world, have a reality-status which is unassailable, because they are psychologicalin origin; they spring, that is, from states of mind, of which the ‘reality’cannot be questioned.11 Олдос Хаксли, још један блејковац, скреће пажњу да лингвистичке навике човекакоје често наводе на непрецизности у мишљењу. Као пример даје управо реченицу I imagine (Замишљам) уместо које би требало рећи The curtain was lifted that I might see (Вео је подигнут да

бих могао да видим) (Хаксли 1963: 78)12 ... Blake rehabilitates the term „Imagination” to signify not a sick fantasy, but the faculty of vision and eternal truth…13 In other poets (Blake is the supreme example) the goal of life is represented as attainable, butonly by a sudden and radical alteration of consciousness. (…) Man must, by a triumph of imagination,break out of the cycle of his present existence into the enduring vision of an integral and entirelyhuman world which is alone adequate to the reach of his desire.

8/20/2019 Lipar_55




166

***

У наведеним запажањима академских професора који су се ба-вили Блејком у двадесетом веку, дидактичка димензија уметности је

имплицитна. Крајем двадесетог века она постаје све експлицитнија,посебно када почетком двадесет и првог века на америчким универзи-тетима почињу да делују професори који педагогију виде као делатностпреко које машта и уметност најоптималније могу да подстакну проме-ну свести, али и света. За њих педагогија треба да омогући ослобађањељудске креативности од злоупотребе у оквиру тлачитељских и непра-ведних система, који блокирањем маште у разним облицима наставежеле да угуше вољу за слободом и онемогуће отпор против експлоата-ције. Један од таквих професора је Анри Жиру, кога су аналитичари већ

упоредили с Блејком. Професор историје, Беверли Саутгејт, у књизиPostmodernism in History: Fear Or Freedom? (2003) (Постмодернизам уисторији: Страх или слобода?), каже:

Одјеци Вилијама Блејка могу се чути када Анри Жиру пише о оспособљавањустудената „да читају свет другачије“ и да „скупе храброст да замиследругачији и праведнији свет и да се за њега боре“.14 (Саутгејт 2003: 168)

Жиру у разговору с Билом Мојерсом вођеном новембра 2013. го-

дине о стању и проблемима савременог америчког школства, покрећебројне теме које је и Блејк у своје време покретао. Повод за интервју била је Жируова књига Zombie Politics and Culture in the Age of Casino Capitalism (2011) (Зомби политика и култура у време казино капитализма). У ин-тервјуу Жиру веома блејковски назива савремене америчке школе „зо-нама дис–имагинације“, јер се у њима укида уметност која покрећепитања о томе шта значи бити креативан: валидно знање у таквим шко-лама је само рационално, мерљиво и прагматично знање15 (Жиру 2013а). Тако се, по Жируу, стварају не људи, већ зомбији, који „губе душу

и људски потенцијал за правду и једнакост“ (Исто). Као Блејков ин-телектуални сродник, Жиру запажа важност револуционарне крити-чке педагогије која почива на много свеобухватнијем погледу на свет:

Као политичка пракса, педагогија осветљава везу између моћи, знања иидеологије, док самосвесно, ако не и самокритично, увиђа какву улогуигра као промишљени покушај да се утиче на то како и које знање иидентитети настају у оквиру одређеног скупа друштвених релација. Каоморална пракса, педагогија увиђа да се знање које преносе културни

14 Echoes of William Blake can be found when Henry Giroux writes of enabling students ‘toread the world differently’ and to ‘summon up the courage to imagine the different and more just worldand to struggle for it’.15 Доступно на: http://billmoyers.com/segment/henry-giroux-on-zombie-politics/, преузето:11.06.2013.

8/20/2019 Lipar_55



167

делатници, уметници, активисти, запослени у медијима и остали, не можеодвојити од улагања у јавни живот, од имања неке свести о будућности,те од лоцирања себе у јавном дискурсу. (Жиру 2013 б: 214)

У свом педагошком одређењу Анри Жиру се угледао и на Паула

Фреиреа, познатог бразилског педагога, који је књигу Педагогија потла-чених 16 написао као свој допринос педагогији у служби ослобађењачовека. У овој књизи Фреире каже:

Ако је мој избор управљање, а понекад тога нисам баш свијестан(идеологија), онда је образовање за мене пуки чин преношења знања(...) Но ако је мој избор ослобођење, наравно, ја морам имати другиконцепт епистемологије, који детерминира моју методологију. Прематома, образовање за мене није више преношење знања, него супротно,

чин спознаје. (Фреире 2002: 18)

Фреире образовање види не као прилагођавање традиционалнимнеправдама, већ као „праксу слободе, када се људи њиме користе дакритички и креативно сагледају стварност и тако открију како да учест-вују у трансформацији свог света“17 (Фреире 1996: 34).

У педагошкој пракси коју спроводе заговорници критичке педаго-гије за ослобођење, попут Жируа, педагогија се претвара у инструментреволуције, како је то Фреире говорио, односно постаје оруђе радикал-

них друштвених промена. Као што Фреире каже: „Човјек је незавршенобиће, биће могућности. Отуда његова тежња бити више. Отуда његовамогућност да непрекидно ствара и преображава свијет“ (Фреире 2002:15). Главна инспирација педагога који су се позивали на Фреиреа је ње-гово инсистирање на „педагошком карактеру револуције“, јер, по њему,револуционари педагогијом, а не „пропагандом као средством увера-вања“, треба да промене она имплементирана становишта код осталихљуди, која оправдавају њихов унижени и потлачени положај, како би ихослободили (53-54).

О актуелности Блејкових ставова најновија сведочанства пред-стављају књиге из 2014. године Макса Хејвена, канадског професоракоји се бави културолошким студијама, а нарочито негативним ути-

16 Треба напоменути да је револуционарна педагогија, која представља суштину Фреиреовепедагогије потлачених, неодвојива, као и у случају самог Фреиреа, од такозване теологијеослобођења. Реч је о најновијој манифестацији оне хришћанске традиције која је, кроз векове,Христа учитеља и ослободитеља од заблуда, покушавала да ослободи од злоупотреба којима јењегово име и дело било изложено у рукама званичних државних хришћанских цркви. Из таквекритичке хришћанске традиције потицао је и сам Вилијам Блејк, који Исуса и Сократа често у

својим делима помиње, стављајући их у исту раван, због радикалног субверзивног критичкогмишљења које су, у својим трагањима за оним што би људима предтављало истинско добро, и једани други заступали.17 Education either functions as an instrument which is used to facilitate integration of the

younger generation into the logic of the present system and bring about conformity or it becomes thepractice of freedom, the means by which men and women deal critically and creatively with reality anddiscover how to participate in the transformation of their world.

8/20/2019 Lipar_55




168

цајм капитализма на човекову машту. Наслови тих књига су Crises ofImagination, Crises of Power: Capitalism, Creativity and the Commons (Кризамаште, криза моћи: капитализам, креативност и народ) и The Radical18 Imagination: Social Movement Research in the Age of Austerity (Радикалнамашта: истраживање друштвеног покрета у доба немаштине) коју је на-писао са Алексом Каснабишем, такође канадским професором, осни-вачем асоцијације Антрополози за Правду и Мир. Још 2009. године уесеју „Privatized resistance: AdBusters and the culture of neoliberalism“(Приватизовани отпор: Бастери реклама и култура неолиберализма),Хејвен издваја Жируа као једног од ретких интелектуалаца данашњи-це који критикује неолоберализам у смислу његовог културног и педа-гошког дејства, јер схвата да неолиберализам у људима „инкорпориракултуру страха, индивидуализма, безнађа и цинизма, у вакууму који јеоставила ликвидација јавног [колективног] простора и времена у доба у коме тријумфује конзумеризам и у успону је милитаризам“ (Хејвен2009: 89-90). Хејвен каже:

У педагогији неолиберализма намењеној јавности, којој се човек учи такошто је целог живота изложен комерцијалним медијима који величајубогатство, тржишну логику, индивидуализам, насилну осветничку правду(...), Жиро примећује да нема места колективној машти.19 (Хејвен 2009:89-90)

Инспирисан Жируом, Хејвен сматра да је задатак уметника, ак-тивиста и интелектуалаца да „свакодневном борбом трансформишукултуру и прожимају демократију атмосфером заједништва, сврси-сходности, страсти и наде, која је радикална и која је усредсређена напоновно осмишљавање, обнављање и одбрану колективног простора, узајамног разумевања и заједничких тежњи“. Јер, када су људи „неспо-собни да замисле (imagine) заједничку акцију (...) и друштвена променапостаје незамислива (unimaginable)“ (Исто).

Једно од кључних питања које Хејвен у овом есеју поставља је: Ко

је одговоран за масовну телевизијску зависност деце. Он не сматра да суродитељи, који морају да раде по цео дан да би обезбедили материјалниопстанак породице, криви за то. Криво је друштво које присиљава ро-дитеље на целодневни рад тако да они немају слободног времена које

18 Вредно је напоменути да постоји и књига Radical Blake (2002) (Радикални Блејк), чијису коаутор Ширли Дент и Џејсон Витејкер. Дент је две године раније одбранила докторску ди-сертацију на Универзитету у Ворику, у којој је користила постмодерне теорије да би објаснилаперцепцију Блејка у деценијама непосредно после његве смрти. Ипак, када се ослободила зада-тих академских ‘научних’ притупа књижевности, написала је поменуту књигу да би надоместила

недостатке своје дисертације и као главну одлику Блјека истакла радикалност његових ставова ињеговог стваралаштва. У књизи она прати процес којим се из раније констатованих недовољнорелевантних информација и закључака о Блјеку ипак искристалисала нова свест о радикалномБлејку.19 In the public pedagogy of neoliberalism, learned through exposure to a lifetime ofcommercial media that glorify wealth, commodities, individualism, violent retributive vigilante justice(...) Giroux notes that there is no room for public imagination.

8/20/2019 Lipar_55


8/20/2019 Lipar_55




170

ни предмети и курсеви, подељени у дисциплине, које би студенти билиприморани да положе (...) већ би долазило до размене искустава људикоји би (...) истовремено и учили и подучавали“22 (Исто).

У књизи Криза маште, криза моћи Хејвен говори о индоктрина-цији која се спроводи „опсадом наше маште и усађивањем веровања да је капитализам једина опција коју човек има, упркос очигледној чиње-ници да је тај тренутни поредак силовито деструктиван“23 (Хејвен 2014а). По њему: „машта се не јавља само у уму појединца, већ на нивоудруштвених и материјалних односа“ (Хејвен 2014 а). Хејвен каже:

Ради се о политичкој врсти маште и снази креативности, не онако како ихобично замишљамо, као лично власништво, већ као заједничко својствокоје делимо. (...) Данас смо сведоци полагања лажне наде у креативност,која нам се нуди као мамац који нас наводи да инвестирамо наше наде,

вештине, страсти и енергију у капиталистички систем који не одражаванаше вредности, нити испуњава наше потребе, и који заправо ниподаштавакреативност (...). Закључујем да изнова треба осмислити креативност наначин којим се не процењује индивидуална генијалност, већ, напротив,који нас чини свесним како је сва креативност – чак и када изражаваиндивидуално трагање – у исто време производ и произвођач нашихзаједничких живота; фрагменат наших колективних, кооперативних изаједничких напора. (...) Прво, треба покушати са формирањем новезаједнице за друштвену репродукцију, која ће бити ван диктата и контролекапитала (...) Друго, треба да се покуша да се од [диктата и контроле

тржишта] (...) одбране и поврате јавне институције (школе, болнице, јавнирадови) ...24 (Хејвен 2014 а)

Сврха политичке врсте маште је да подстакне солидарност и класнуборбу. Та машта је „ материјални процес“, јер се „рађа из и оживљаванашу способност да сарађујемо и радимо заједно“. Хејвен закључује ре-чима да се таквом маштом „не снивају само будуће утопије или осми-шљавају софистициране критике статуса кво: ради се о осмишљавањудијалектике маште“ (Исто). По њему:

22 The university-to-come would, of course, be free, financially, politically and spiritually. It would be open to all. It would not have specific disciplinary courses of study to be completed in four years by disenfranchised, indebted youth, but allow for a fluid passage of people in and out of learningand teaching at different moments in their life.23 Доступно на: http://roarmag.org/2014/01/max-haiven-crises-of-imagination/, преузето:10.08.2014.24 At issue here is the politics of the imagination and the power of creativity, not as we areaccustomed to imagining them, as personal possessions, but as shared or common capacities.(…)Today, we’ve seen the promise of creativity used as a carrot to entice us to invest our hopes, skills,passions and energies in a capitalist system that does not reflect our values or meet our needs, and

which in fact undermines creativity in any meaningful sense. I conclude by re-imagining creativity ina way that doesn’t valorize individual genius but, instead, makes us aware of how all creativity — even when it is expressed in individual pursuits — is both the product and the producer of our shared lives;a fragment of our collective, cooperative, and common labors. (...) The first is an attempt to createnew commons of social reproduction outside the command and control of capital (...). The second is(...) attempt to (...) defend and reclaim public institutions (schools, hospitals, public works) from themarket (...)

8/20/2019 Lipar_55



171

Појам маште је сугестиван једнако као што је неухватљив. Не само данам машта омогућава да се пројектујемо ван датог простора и времена,већ нам такође омогућава да замислимо будућност, и као појединци иколективно. Радикална машта је, тако, искра која мења све, она је жељаи незадовољство које могу да разбуктају пламен друштвене промене.25

(Хејвен 2014 в)

***

Од Вилијама Блејка, песника са прелаза из осамнаестог у деветна-ести век, преко представљених универзитетских професора двадесетогвека који су били инспирисани Блејком, до поменутих педагога два-десет и првог века који се позивају на Блејка или се због сличности сањеговим ставовима упоређују са Блејком, може се уочити све чешће

коришћење појма маште као извора духовне моћи која је кадра да љу-дима омогући јасно критичко сагледавање ситуације у којој се налазе,издижући их изван стереотипног, идеолошки наметнутог погледа насвет и омогућавајући им да своју ситуацију промене и изнађу боље, засебе примереније алтернативе. Блејк је у свом стваралаштву истицаода је машта колективно власништво, зато што је потенцијал свих људи,духовна суштина сваког човека. На сличном поимању маште инсисти-рали су универзитетски професори у англофоним срединама током ре-волуционарних шездесетих година двадесетог века26, а данас су вером умоћ радикалне маште инспирисани бројни активистички покрети којиживот на планети Земљи виде као колективну одговорност уједињеноги солидарног човечанства. У писму од 23. августа 1799. године, Блејкексплицитно објашњава своје стваралаштво које је многима за његовогживота остало неразумљиво. Он у писму афирмативно говори о савре-меницима, посебно деци, којима је близак и о будућим генерацијамакоје ће га разумети27 и истиче своју дубоку веру у инхерентну способ-ност људског рода да се маштом одупире гушењу својих креативних по-тенцијала.

Наслућујем да Човек може бити срећан на Овом Свету. И знам да је ОвајСвет Свет Маште и Визије. Видим Све што насликам У Овом Свету, али

25 Доступно на: http://zedbooks.co.uk/node/17770, преузето 10.08.2014. The idea of theimagination is as evocative as it is elusive. Not only does the imagination allow us to project ourselvesbeyond our own immediate space and time, it also allows us to envision the future, as individuals andas collectives. The radical imagination, then, is that spark of difference, desire and discontent that canbe fanned into the flames of social change.26 Студенти са Берклија су се шездесетих борили за слободу маште, како сведочи Мајкл

Росман (видети: Росман 2002: M. Rossman, „The “Rossman’s report”:A Memoir of Making History“, у: The Free Speech Movement: Reflections on Berkeley in the 1960s, (ур. R. Cohen, R.Zelnik), Berkley andLos Angeles: University of California Press, 108-10927 У филму Џима Џармуша постоји духовити осврт на чињеницу да је Блејк за живота биоскоро потпуно непознат британској и светској јавности. У филму само Индијанац који се зовеНико (Nobody ) зна (knows) за Вилијама Блјека. На енглеском: Nowbody knows who William Blakeis (Нико (не)зна ко је Вилијам Блејк.

8/20/2019 Lipar_55




172

не виде Сви исто. Очима Тврдице Динар је лепши од Сунца, и кеса пунаНовца има лепше пропорције од Вина испуњеног Грожђем. Дрво које некенатера да Плачу од Среће је у Очима других само Зелена ствар која имстоји на путу. Неки виде у Природи само Поругу и Деформитет, и по њиманећу да прилагођавам своје пропорције; а Неки с муком виде Природу

уопште. Али Очима Људи с Маштом, Природа је сама Машта. (...)

Али срећан сам што постоји Велика Већина мојих Смртника Саборникакоји умеју да Растумаче Моје Визије, а Нарочито Деца, којима је великозадовољство да посматрају моје Слике, веће него што сам се чак и надао.Ни Млади ни Деца нису Глупи нити Неспособни. Нека Деца се дајуобманути као и неки Старци. Али постоји велика већина оних који су настрани Маште и Духовног Дојма.28 (Блејк 1971: 793-794)


Абрамс 1973: M. H. Abrams, Natural Supernaturalism, Tradition and Revolution inRomantic Literature, New York: W.W. Norton&Company.Блејк 1971: Blake, William, Blake: Complete Writings with variant readings, (G.Keynes, Ур.), London: Oxford University Press.Вили 1962: B. Willey, „On Wordsworth and the Locke Tradition“, у: M. H. Abrams,English romantic poets, Modern Essays in Criticism, New York: A Galaxy Book, NewYork Oxford University Press.Жиру 2013 а: H. Giroux, „Henry Giroux on Zombie Politics-Interview with BillMoyers“, Ур. B. Moyers, <http://billmoyers.com/segment/henry-giroux-on-zombie-

politics/>.13.06.2014.Жиру 2013 б: А. Жиру: О критичкој педагогији, Београд : Eduka.Колриџ 2009: С. Т. Колриџ у: „Vordsvort i Kolridž o imaginaciji (teorijska shvatanjapesničkog romantizma)“, Ђорђевић В., <http://eseji.blogspot.com/2009/09/ vordsvort-i-kolridz-o-imaginaciji.html>10.08.2014.Маркузе 1981, H. Marcuse, Estetska dimenzija: eseji o umjetnosti i kulturi, Zagreb :Školska knjiga.Маркузе 1978, H. Marcuse, The Aesthetic Dimension: Toward a Critique of Marxist Aesthetics, Boston: Beacon Press, < http://www.marginalutility.org/wp-content/uploads/2011/10/aesthetic-dimension-_-marcuse.pdf>10.08.2014.Саутгејт 2003: B. Southgate, Postmodernism in History: Fear Or Freedom?, New York:

Routledge.Фрај 1991: N. Fraj, Mit i struktura, Sarajevo: Svijetlost.Фрај 1996: N. Frye, Myth and Metaphor: Selected Essays 1974-1988, Charlottesvilleand London: University Press of Virginia.

28 I feel that a Man may be happy in This World. And I know that ThisWorld is a World ofimagination & Vision. I see Everything I paint In This World, but Every body does not see alike. To theEyes of a Miser a Guinea is more beautiful than the Sun, & a bag worn with the use of Money has morebeautiful proportions than a Vine filled with Grapes. The tree which moves some to tears of joy is in

the Eyes of others only a Green thing that stands in the way. Some See Nature all Ridicule & Deformity,& by these I shall not regulate my proportions; & Some Scarce see Nature at all. But to the Eyes of theMan of Imagination, Nature is Imagination itself. (…)But I am happy to find a Great majority of Fellow Mortals who can Elucidate My Visions, &Particularlythey have been Elucidated by Children, who have taken a greater delight in contemplating my Picturesthan I even hoped. Neither Youth nor Childhood is Folly or Incapacity. Some Children are Fools & soare some Old Men. But There is a vast majority on the side of Imagination or Spiritual Sensation.

8/20/2019 Lipar_55



173

Фрај 2003: N. Frye, у: Watson P., The Canadians, Biographies of a Nation, Toronto:McArthur&Company.Фрај 1967: N. Frye, The Educated Imagination, Toronto: CBS Publications.Фреире 1996: P. Freire, Pedagogy of the Opressed, London: Penguin books.Фреире 2002: P. Freire, Pedagogija obespravljenih, Zagreb : Odraz.Хаксли 1963: А. Huxley, Literature and Science, London: Chatto & Windus.Хејвен 2009: M. Haiven, „Privatized Resistance: AdBusters andthe Culture ofNeoliberalism“, <http://www.academia.edu/1474860/Privatized_resistance_ AdBusters_and_the_culture_of_neoliberalism>.10.08.2014.Хејвен 2014 a: M. Haiven, „Crises of Imagination, Crises of Power“, <http://roarmag.org/2014/01/max-haiven-crises-of-imagination/>.10.08.2014.Хејвен 2014 б: M. Haiven, „Fomenting the radical imagination with movements“,<http://roarmag.org/?s=+Fomenting+the+radical+imagination+with+movements>.10.08.2014.Хејвен 2014 в: M. Haiven, „The Radical Imagination: Social Movement Research inthe Age of Austerity“, <http://zedbooks.co.uk/node/17770>.10.08.2014.

Ivana Bančević Pejović / Imagination: the aesthetic or political dimension of art(from William Blake to Henry Giroux and Max Haiven)

Summary / The essay traces the use of the term imagination as the guiding power ofsocial change, from the works of William Blake and the Romantics, to the use of theterm “radical imagination” in the studies of Henry Giroux and Max Haiven. Imagina-tion, these authors insist, is the innate human power which can “cleanse the doorsof perception” from various types of destructive social myths and liberate mankindinto true cognition of reality. In that sense imagination can spark social revolutions.As Meyer Howard Abrams emphasized, it was Blake who “rehabilitate[d] the term

„Imagination” to signify not a sick fantasy, but the faculty of vision and eternal truth”.According to Blake, imagination is the defining mental power of mankind, whichmakes it possible for man to transcend imposed social boundaries and see beyondthe unjust social order the more equitable and more humane possible world. Such vi-sions are not escapes from the ‘given’ reality, but its challenge, a will to change man’soppressed state in the world, by liberating his creative potentials, blocked by forcedsubmission to false authority. In the book The Aesthetic Dimension, Herbert Marcuse writes on the various dimensions of art and establishes the connection between itsaesthetic and political dimension. In the connection, he claims, lies art’s power tochange human consciousness, and consequently the human world as well. Marcuse’sbook provides the theoretical frame for this essay. Just as Marcuse “seeks to contrib-

ute to Marxist aesthetics through questioning its predominant orthodoxy”, this essayexpends Marcuse’s ideas on the role of imagination and art in social revolutions. Asa university teacher, Marcuse deals with pedagogy and didacticism in Die Zeitmes-sungen (the measure of our time), where he explicitly discusses them. However, inThe Aesthetic Dimension he does not mention the didactic dimension of imaginationand art, which Giroux and Haiven claim is crucial. Giroux and Haiven believe thatthe most important function of education is the development of radical imagination.In their own pedagogical work they strive to do so, in order to enable the students “toread the world differently” and to “summon up the courage to imagine the differentand more just world and to struggle for it”.

Key words: radical imagination, revolution, critical pedagogy, change of conscious-ness, cleansing of the doors of perception


8/20/2019 Lipar_55


8/20/2019 Lipar_55



175

Претходно саопштење821.111.09,,19''

Никола М. Ђуран1

Универзитет у КрагујевцуФилолошко-уметнички факултет (докторанд)

МОГУЋИ АГАМБЕНОВ КОМЕНТАР НА РАЗВОЈ

БРИТАНСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ XX ВЕКА 2

У раду се разматра начин на који Агамбенова теорија парадигматског поимања стварности

кроз уплив атемпоралног момента субјективитета у историју може бити примењена наисторијске превире који су утицали на еманципацију британске интелектуалне историје,посебно на иконоклазам на пољу књижевноуметничког стваралаштва. Културно разбијање

уских, солипсистичких оквира издишуће британске империје покренуто је потребом да сеинертна колотечина историје прекине књижевношћу чија је оригиналност неретко циљала наскандал као медиј побуђивања катарзе у друштву. Деструктивна нота британске књижевностинегира стварност у корист агамбеновске “предстварности”, тј. парадигме, која је, на основусвоје антиидеологичности, уједно једина могућа стварност.

Кључне речи: Агамбен, Велика Британија, империја, парадигма, стварност

I – У СУСРЕТ ПАРАДИГМИ

За Ђорђа Агамбена, дисциплина којa би требало да означавапотрагу за смислом нема институционализовано упориште: специфи-кум филозофије је тај што она – нигде није спецификум. Филозофијаније поље оперисања са знањем, већ управо залази у незнање, тј. у деодела који је аутор оставио недореченим. У својој небивственој природивезе пре него конкретног научног идентитета, филозифија отеловљујетачку сусрета ауторове метафизичке промисли и читаочеве/тумачевепрактичне реализације дела. Она је сагласје претпостављеног (ауторовеметаобавештености) и реалног (тумачеве праксе и умећа уношења ме-таинформације у историјски контекст). Симбиотски надопуњујући делокроз његове дијахронијске варијације, тумачи оперишу парадигмом,као супстратом одговарајуће историјске адаптације иначе неухватљиве

сржи текста.

1 [email protected] Овај рад је написан у оквиру пројекта Друштвене кризе и савремена српска књижевности култура: национални, регионални, европски и глобални оквир (број 178018), који финансира Ми-нистарство за науку и технолошки развој Републике Србије

8/20/2019 Lipar_55




176

Уочивши да је у домену књижевне теорије термин парадигма ре-лативно ретко дефинисан, макар у задовољавајућем значењу, Агамбен јој приписује извесну дозу самосталности, чак револуционарности уодносу на систем постојећих научних кодова: док су (научна) правилазависна од аксиома парадигми, парадигме саме могу вршити истрагу,формирати судове и вагати однос означено-означитељ. Као епистемо-лошки метод, парадигма, премда се привидно ослањајући на истори-чност, надилази историју и оперише оним дијахронијским аспектиманауке који у први план стављају посебност, тј. персонализовани виддискурса. Другим речима, парадигма је метод диференцијације нау-чног метода, или, како Агамбен парафразира Аристотела, не кретање„од посебног ка општем, нити од општег ка посебном, већ од посебногка посебном”(Агамбен 2010:11). Још је, дакле, Аристотел веровао да

нема ничег парадоксалног у сублимацији општег правила из феноменакоји наизглед представља продукт пуке насумичности, или чак непо-требности: утолико је охрабрење знатно каснијих историјских књижев-них и филозофских праваца да крену у сусрет мистицизму диферен-цијације постајало све веће и, условно, све више иконокластично. Бри-танска књижевност овде није била изузетак: ипак, њена специфичностлежи у кохеренцији између диференцијације на политичком и научномпољу с једне и књижевноуметничком с друге стране. Мада с једне стра-не критички настројена према друштвеној обамрлости и цинизму по-

зитивистичке мисли, британска књижевност је свој стваралачки мотив,макар посредно и метафорички, видела у истом контексту охолости,витализма и солипсизма који су на преласку из XIX у XX век каракте-рисали британско друштво.

Корене феномену охолости у култури, тј. својеврсном контексту„функционалне охолости” треба тражити у самоисмевачком дискурсудендизма с почетком у средини XIX века. У књизи О дендизму и ЏорџуБрамелу (1844), Жил Барби д’Орвили истиче неконсистентност измеђураскоши, признатости и утицајности богате класе и некрозне летаргије

која је проистицала из њихове солипсистичке чауре, са различитим,такође псеудораскошним епитетима попут spleen, languor , или ennui.“Вајлд је назвао једног од дендија из својих драм “првим пристојно одеве-ним филозофом у историји мисли”. Денди је био први човек који је стил(моду) именовао као основу филозофије, једине филозофије сагласне са са-временим материјализмом”(Гањије 2004:34). Парадигма филозофије је,иронично, устоличена од стране ренегата уместо званичне, грађанскеинтелигенције; с друге стране, неизоставна историјска припадност истојкултури декаденције подстицала је охолост у дискурсу дендистичког са-

моисмевања, као да у Бодлеровом поређењу дендизма са “звездом пада- лицом, славном, без врелине, пуном меланхолије”(Бодлер 33: 2004) можебити назрет култ сакралне аутодеструкције система, која чак не морада произведе никакав нов систем, јер је спецификум краја, насупротидеолошки наметнутој идеји бесмртности, један систем за себе – једна

8/20/2019 Lipar_55



177

парадигма. Агамбенова теорија парадигме као дискурзивног преласка/контекстуализације од општег ка посебном (дедукције) преко закљу-чивања од посебног ка општем (индукције) ка модерном стадијуму укоме је реализован однос од посебног ка посебном у културолошкомаспекту скоро сасвим одговара трима етапама развоја друштва премаЏејмсу Фрејзеру: од магијског, преко религијског (које је Фрејзер видеокао деградацију у односу на магијске ритуале у смислу негације само-сталности људске делатности), до научног ступња (као позитивистичкеренесансе антрополошког проблема у односу између човека и ствар-ности). Субјект који припада научном друштву моделирао је свој односпрема свом „магијском” претходнику утолико што покушава, макар тајтруд у пракси не одјекивао увек признатошћу, да представи стварностпојединца као критичко-иницијантнски одраз стварности друштва:

појединац је „пара-друштво” у малом, као што термин „парадигма”( paradigme) означава “оно што се приказује поред”.

II – ВИШЕ И НИЖЕ У РЕВОЛУЦИЈИ БРИТАНСКЕ

КЊИЖЕВНОСТИ

Парадигми статус предстварности омогућева да теоретизује исто-рију у различитим дијахронијским контекстима, водећи се принципима

науке, која је у свом успону у XIX веку била доживљавана као „новамагија”, са фрејзеровског али и доктринарно социолошког становишта, јер је та магијска функција субјекта имала неизоставан иконокласти-чни и демонски призвук. Амерички филозоф Вилијам Џејмс није имаоповерења према друштву које ће свој прогрес у будућности мерити „де-финишући више принципе уз помоћ нижих” иако се у растућем развојунаучих метода од сакрализације нижег више није могло побећи. Сла-вљена је идеја нижег као не само мање светог већ и примордијалног,примитивног: више од Евансових археолошких истраживања у Кносо-

су и Картерових ископавања Тутанкамонове гробнице фасцинирала јепотрага за недостајућом кариком између људи и њихових мајмуноли-ких предака, па је тако створен мит око научне али и неомитографскевалидности узорка „Човека из Питлдауна” ископаног 1912. иако се ка-сније испоставило да је реч о намештаљци.

Агамбен је парадокса у односима религија-датост и наука-твартакође био свестан, што се уочава у његовом позивању на анализу Па- радигме у Платоновој Дијалектици Виктора Голдшмита. Голдшмит обја-шњава однос између парадигме уметности ткања и, с друге стране, кон-

текстуализације Идеје Државника. Премда привидно небитна, парадиг-ма је прикривена предстварност која има право да оперише идејама наоснову снаге односа. Реструктурирајући феномен односа у епистемо-логији, Голдшмит успоставља бинарност “појединачни феномен (у до-мену праксе)-његова јасноћа (у домену теорије/ тумачења)”. Уметност

8/20/2019 Lipar_55




178

ткања је, независно од евентуалних спуштања на хијерархији културнихпојмова које му може наменити докса контекст у оквиру ког се можеобјаснити умеће вођења државе, јер је пример, како Агамбен поновопарафразира Аристотела, “више сазнајан”. Пример доказује феноменена основу своје теоријске припадности класи, али их у епилогу докази-вања, тј. у свођењу на прости историјски контекст/ датост објашњавана основу своје могућности искључивања из класе. Агамбен наводи дасинтагма „Кунем се” у свакодневном контексту губи припадност класиперформативних исказа (заклетве) и мора бити схваћена као стварниисказ. Контекстуализацијом, тј. непосредном манифестацијом припад-ности класи приликом упуштања у историчност, пример више не при-пада класи.

Напуштање колосека апстрактног значења изједјачава феноме-

не профаног и парадигматског, које на основу префикса para- можеодговарати објашњењима „парадоктринарно” и, у том смислу, „нео-доктринарно”. Парадигма, као залог присуства случаја у историји похегелијанско-романтичарској навици означеној као рационалним ли-неарним сједињавањем супротности, претпоставља дендистички уми-рућој стварности нову. У лондонском културном клубу симболичногназива „Центар за бунтовну уметност” 1913. зачет је правац у књижев-ној и ликовној уметности познат као вортицизам. Његов оснивач био је сликар и писац Перси Виндам Луис, који је уједно био и уредник

гласила правца, BLAST (“ЕКСПЛОЗИЈА”). Интригантни, вишестраниерудита који је у деструкцији рата видео историјску реализацију умет-ничко смисла, Луис је своју стваралачку каријеру усмерио у поље по-себног ризика тридесетих година XX века када је прво у књизи МајмуниБожији (1930), тадашњим реномираним лондонским књижевницимаи критичарима супротставио дијалектику осамљеног албина ХорасаЗагреја (недвосмислене алегорије на орфичког Диониса Загреја коме сузавидни титани онемогућили да наследи Зевсов престо, раскомадавшиму тело), а годину дана касније у још драстичнијем манифесту иконок-

лазма, књизи Хитлер (1931), представио Фирера нацистичке Немачке,тада у ревносном успону и самодисциплини, као ентузијастичног про-поведника долазеће ере слободе, витализма и мистике. Лично наслеђеЛуисовог стваралаштва његовој публици одаје слику ватреног антисе-мите, хомофоба и национал-шовинисте, међутим, остаје дилема да ливортицизам, а поготово парадигматско-иницијантска струја британскекњижевности у целини, могу евентуално бити сагледани ван злослутнихконтекста социјалне патологије? Јер, темељни корак у напуштању за-старелих стегě викторијанске културе ě окретање од друштва ка себи, и,

отуд, пројектовање субјективних максима у историјско-друштвени до-мен ě већ је био учињен. Crimen диференцијације је могао, са доласкоммодернизма, узимати нешто политички коректније или макар мање от-ворено искључиве ставове, али се његова отуђујућа и мистична бит увекподразумевала.

8/20/2019 Lipar_55



179

Јер, романтизам и грађанска mainstream уметност имплициралису мистификацију живота, и као такви су на прагу круцијалних про-мена почетком XX били не само анахрони већ и предмет дуго потис-киваног презира. Британски модернисти желели су да се одуже заве-ту Стефана Малармеа да „речи нису ознаке, већ саме твари”; Агамбенистиче егзотицизам речи, и уједно, застарелост света објеката који супредуго гушили њихову значењску моћ, кроз Платонову дефиницију језика у Држави. Пандан застарелој докси мистификације јесте попула-ризовани пример Платонове алегорије са људима окупљеним око ватре у пећини; за пандан модернистичке револуције речи Агамбен именујеодломак одмах испред одломка о пећини, за који тврди да је великомделу читалачке публике неразумљив, насупрот чувеној алегорији. Језиксе, наводи Платон у том одломку, односи према хипотези „не као премапринципу или пореклу, већ само као према хипотези. То јест, кораци- ма помоћу којих се достиже принцип који се не може претпоставити [Н. Ђуран]”(Платон 2010:13). Како успоставити семантички однос из-међу једне ознаке и друге, тј. једне хипотезе и друге, ако се узме каоважећа Агамбенова теорија да је „парадигма хипотеза према којој сеодноси и која је приказана као таква”(Агамбен 2010:13)? Одговор је удијалектичкој слутњи, манифестованој кроз иконоклазам модернизма,да стварност више није у историјској позицији да буде (романтичарски)претпостављана – она мора бити (парадигматски) јасно приказана. Зато

је у британској јавности с почетком Великог рата одјекнуо ужас а међуновом, модернистичком интелигенцијом поздрав: био је то „Рат за крајсвих ратова” (“War to End All Wars”), не само у контексту културно-по-литичке размеђе већ и у светлу укидања насиља хегелијанске историјенад супротностима које су до тад морале бити идеолошки спајане у јед-ну апстрактну слику цивилизацијских вредности. Стрепња ВилијамаЏејмса је постајала и идеолошки остварена: модернизам је устоличио јаз између поларности вишег и нижег у литератури, при чему се залагаоза нижи принцип, док је виши заједљиво препуштао ионако нестајућим

генерацијама поштовалаца викторијанске традиције у односу према уметности. Британски писци су за елементарни дискурс иконокласти-чне књижевности именовали поезију, а за главног идеолошког башти-ника, енглеског песника ирског порекла Џерарда Менлија Хопкинса.Хопкинс је био епитом нестандардног, самоуког песника-испосникакоји није чезнуо за уклапањем у слику признатог уметника. Он је, агам-беновски, представљао један од малобројних достојних викторијанскихзалога парадигматског интелектуалца, чија је склоност ка непосредноми спонтаном односу са стварношћу условио могућност новог поетског

говора који је у охрабрујућем парадоксу комбиновао језик богат најс-мелијим кованицама и умеће приказивања а не више претпостављањастварности.

8/20/2019 Lipar_55




180

III – СТВАРНОСТ КАО УМИРУЋА ИМПЕРИЈА

У есеју Империја и модерна књижевност, Елеке Бемер наводислучај аналогије између културног и текстуалног бића језика у опусу

Радјарда Киплинга. И сам васпитан у искуству британске колонијал-не идеологије, која је посебно долазила до изражаја у азијским „испо-ставама” културног утицаја империје, Киплинг, попут Вајлда, вршипоређење између империје, као феномена, и писања, као парадигме,са прикривеном критиком. Парадигма, као „стварност која је поред”, уКиплинговом дискурсу објашњава испразност британске културне па-раноје у опрезном тону. Заправо, његова генерација стваралаца је мож-да морала износити поруке демистификације имплицитније него ијед-на пређашња, с обзиром да је у току Киплинговог живота британска им-

перија била распрострањенија него икад у својој дотадашњој историји:са контролом над 22.63% планете, британска империја је до почетка XXвека била најмоћније царство у историји човечанства. Иза површин-ског дискурса ласкања и политичке коректности, крила се дендистичкаидеја смртности културних ентитета, који су утолико било подложнијиосећају умирања када су доживљавани као конструкција, уместо од-ређен систем. Ова „смртоносна интроверсија”, како је јужноафричкакњижевница Олива Шрајнер назвала одбијање империје да се прилаго-ди културама које је освојила и асимиловала, проистекла је из феноме-на претпостављања типичног за колонијални дискурс. Претпостављањеоперише идеологизацијом и псеудотеатралним егзотицизмом уместопотребом за јасноћом; припадници освојених, „инфериорних” културани поред евентуалних покушаја да се прилагоде максимама својих по-литичких „газди”, не могу избећи поједностављујући ефекат стереотип-них оквира кроз које се колонијални субјект навикава да их сагледава.Тиме што се одважио на бесконачно померање својих језичких грани-ца, дискурс британског колонијализма је у извесном смислу, порекао

сопствену сазнајност: наметањем јединственог (колонијалног) дискур-са који безобзирно замењује сваки други дискурс, над којим однесе си-рову, политичку победу, долази до устоличења не јединственог дискур-са него не-дискурса. Када би покушао да демистификује колонијалнонасиље над сазнањем и језиком, Агамбен би пошао од подсећања нафактор сазнајности. Уместо инсистирања на претпоставци да просечанИндијац, Кинез или Африканац одају утисак на какав је стереотипноваспитани колонијални субјект навикао, над сликом потчињених кул-тура врши се иконоклазам путем продора искуства, тј. сазнајности.

„Нема претпостављеног принципа, сам феномен је сопствено порек-ло. Нема више порекла, већ изворни феномен. Док је у хипотези јас-ноћа нечега претпостављена а потом се достиже индукцијом или де-дукцијом, у парадигми се сама ствар приказује поред себе у сопственојсазнајности”(Агамбен 2010:13).

8/20/2019 Lipar_55



181

Јасноћа која је на прелому векова израњала из колонијалне мисти-фикације изискивала је ефекат стреса, који, попут револуционарнихчланова „Клуба бунтовне уметности”, прижељкује деструкцију дотада-шње слике историје у чежњи за рађањем историје, која једино постојикао сазнатљив, тј. иксутсвен а не идеолошки ентитет. Британски ин-телектуалци који су, било са дендистичким ликовањем било са ворти-цистичком агресивношћу, маштали о катастрофалном опраштању бри-танске културе од њеног едвардијанског дремежа и нарцисоидности,нису само проповедали долазак Великог рата 1914, па ни околности којесу му претходиле већ и будућност коју би он засвагда зацртао. Јер пара-дигматски иконоклазам Великог рата, речима Ендруа Барлоуа, створио је трајан културни ефекат на основу ког није могуће сигурно утврди-ти да ли се икад завршио? Барлоу цитира почетак романа Међустаза

Л.П. Хартлија чија је радња смештена у едвардијанско доба:„Прошлост је страна земља; тамо све раде друкчије”(Барлоу 2000: 6). Да би туђин-ски простор прошлости могао бити схваћен у садашњости која је свекритичније позивала на сазнајност, било је, према Агамбену, потребно успоставити констелацију између феноменолошког момента прошло-сти и месијанског момента садашњости. Сублимиран у конкретизованиисторијски објекат, прошли феномен бива озваничен статусом пара-дигме, што Агамбен илуструје кроз онстелацију јеврејских архетипо-ва месије и садашње прилике (парадигме) у оквиру које архетип може

бити схваћен као месија и отуд постати месија. „ Адам као тип Месије јепарадигма Месије”(Агамбен 2010:14).На самрти империје идеолошке садашњости, месијанска сада-

шњост парадигме у колективној свести британских интелектуалаца оф-ормила је катаклизму Великог рата као културни стожер: иако „страназемља”, прошлост је у научном бављењу каснијих генерација била такоентузијастички и упорно оживљавана да се чини да и данас „већина бри-танских ученика више зна о поезији из периода Првог светског рата негоо поезији из било ког другог периода – чак и њиховог”(Барлоу 2000:6). Ме-

сијанска садашњост Великог рата преиначавала је идеје рата већ већтумачене у британској књижевности у периоду романтизма, нпр. у пе-сми Јуриш лаке коњице Сер Алфреда Тенисона посвећеној Кримскомрату, или у Витаи Лампада Сер Хенрија Њуболта посвећеној Бурскимратовима. Садашњост је препознавана не више просто као време које је доступно искуству, колико као време које преиначава, ревалоризује,ставља у функцију – без ког, укратко, прошлост нема своје историјскоразјашњење и без ког, отуд, не постоји. При том, тумачи парадигме изпрошлих периода чак ни не морају да искусе сам моментум катакли-

зме: напротив, од њих се, за шта је као добар пример послужила поезијаТомаса Хардија, очекује да на могућност рата гледају са што већом ди-станцом. Задатак свођења те интелектуализације историје на конкретниакт стваралаштва и осећања ионако припада будућности/ месијанскојсадашњости. „Ни Њуболт ни Харди се нису борили у рату, али је њихова

8/20/2019 Lipar_55




182

поезија читана и преношена на предавањима генерацији младића којој је припало да погине или преживи Западни фронт”(Барлоу 2000:8). Уроману Хауардз Енд Е.М. Форстера, сестре Шлегел представљају недо-звољени амалгам не само немачких и енглеских гена (од оца Немца и

мајке Енглескиње) већ и двају сукобљених култура, где је кроз идео-лошки дискурс насилно и истовремено иронично дат примат енглескојполарности: њихова тетка, гђа Мант, тврди да су девојке „Енглескињедо сржи”, и чак ни сâм Форстер неће избећи уверавање читалаца да ју-накиње “не спадају баш у онај грозни део Немаца”. Моменат британскечежње за измирењем са немачком културом као отеловљењем непра-ведно стигматизованог и суштински трагичног Другог старији је, дакле,од Луисове фасцинације идеологијом националсоцијализма; он сеже,поред књижевних почетака у симпатији према тропу немачког прису-

ства, и до феномена који би могао бити назван ако не симпатијом, ондамакар разумевањем према трагичној фигури цара Вилхелма II. Екви-валентан сестрама Шлегел по мајчином британском пореклу (његовамајка је била најстарија кћи краљице Викторије), Вилхелм II је хипо-стазирао својеврсног нео-Едипа британског предратног мита: и кајзер иЕдип су били заљубљени у своје мајке, обојица су још од детињства билителесно осакаћени (Едип у глежањ, а Вилхелм у леву руку), и обојица су у каснијем периоду живота неизлечиво мрзели све везано за родитељакоји их је у детињству емотивно ранио (Едип свог оца, а Вилхелм мајкуи, са њом, читаву Велику Британију). Зарад што чистије парадигме ме-сијанске садашњости, британски интелектуалци су раздвајали искуст-вену и чисто стваралачку проблематику Великог рата од свих потен-цијалних ризика претакања искуства у идеологију: поздрављали су силурата одбацујући помисао да му дају ознаку.

Тужна фигура едипалног монарха фрејзеровски оживљена измагијске/ античке прошлости у научну садашњост одвукла је пажњубританских песника из велеградских раскоши у spleen и чамотињу

предграђа и засеока. Исте године кад је Велики рат почео, издавач ЕдиМарш објавио је антологију поезије младих савременика под називомЏорџијанска поезија, у част месијанског доласка краља Џорџа V на ме-сто свог оца Едварда VII; да би на одговарајући начим тематизовалинапети баланс између потраге за миром и жеље да се у том мирном дис-курсу разјасни фактор рата, „џорџијанци” су у дикцији „ни клишеичној,ни грандиозној”(Барлоу 2000:11) за свој Парнас бирали руралне пејзажеЕнглеске и Велса. Парадигма рата у поезији није морала да буде имено-вана никаквим званичним, било политичким било митским термином;

песма је, како су представници овог необичног, испосничког дискурсаосећали, најјасније певала о рату утолико што га је једва уопште озна-чавала. Пример ове дистанце пружа амерички песник Роберт Фрост наиницијативу његовог британског пријатеља, у песми Редов, која од целогратног искуства једног орача помиње само да је умро на бојишту; смрт

8/20/2019 Lipar_55



183

у боју је споредна тема која служи само да да парадигматску подлогуоснови песме, исказаној у орачевој боемској биографији.

За још увек релативно традиционалним џорџијанцима уследилису видно драстичнији и (да ли због тога?) мање омиљени имажисти.Његови пионири били су Езра Паунд, Ричард Адлингтон и Адлингто-нова супруга Хилда Дулитл (публици познатија под скраћеницом Х.Д.).Надахнути старогрчким и јапанским поетским приступима непосред-ној околини, троје првих званичних песника имажиста конципирало јетри максиме које је поетика парадигме требало да следи у сублима-цији искуства: “1) директно обраћање „ствари”, било субјективно илиобјективно 2) апсолутно избегавање свих речи које не доприносе описуи 3) што се тиче ритма: писање према такту музичке секвенце, а не метронома” (Барлоу 2000:13). Имажизам се утолико скоро директноослањао на Агамбенов став о нужности примера да иступи из класекојој припада како би је доказао, поставши парадигма: предстварност је реалнија од (слике) стварности у контексту незаустављиве историјскетрансценденције, сублимације архетипске слике која ипак, од тренуткапредстављања заједници, више није слика већ стварност. Агамбеновупредстварносну дијалектику стварности Томас Халм контекстуализујена пољу имажизма служећи се, додуше, не префиксом para- већ pre-,када истиче “предлогичке темеље мисли” (pre-logical bases of thought),евоциране, пре него агамбеновски изнађене, поређењем двају слика

које се “ уједињују да би указале на слику која се разликује од обе”(Халм2000:244). Примордијална имперсоналност имажизма за Езру Паундапредстављала је артефакт вртлога (vortex), који не само да парадоксал-но хрли натраг у космогонијску прошлост сасвим деконструишући ок-вире садашњости, већ стремећи да, кроз уздизање слике, негира његовевременске одреднице: стихија vortex-а ће поставити основе вортицизмуи слободи да се са слављења примитивне стварности пређе на жељу засатирањем постојеће. Чин деструкције је, с друге стране, и у тренуциманајогорченије критике система циљао на сâм језик, пре него на заједни-

цу која се њиме служила и историјске околности које су га усмеравале:имажистима није сметало малограђанство per se, већ дискурс путемког се његово присуство у култури очитавало. Епилог растерећивањадијалога између слике и субјекта био је “самоникли доживљај сензор-ног сазнања појединца који је снагу свог уметничког напона могао дада из њему саме својствене уметничке вредности, путем величине своје уметничке снаге, пре него да апелује на ону врсту уметничке визије,произашле из људског искуства, које је дотично уметничко дело обра-дило на свој, нови начин”(Алтијери 2013:52).

8/20/2019 Lipar_55




184

IV – ЧИЊЕНИЧНОСТ КАО АВАНГАРДА

Свест о присуству стварности као такве, незамењене доксом са-модовољног знака, представља призивање заборављеног познавања све-

та. Док контемплира о револуцији уобичавања коју доноси месијансковреме, Агамбен не жели да синтетише нови став о стварности ex nihilo,већ пре да на досетљив начин измири различите искуствено-историј-ске статусе објекта спознаје. Он критикује идеологију апстракције зна-ка за неподношљиву бинарност двају нконтекста времена: kairos-а (син-хронијске концентрације на једну тачку искуства) и chronos-а (дијах-ронијско-идеологизованог линеарног протицања времена). Премда јеса стваралачког аспекта kairos ближи субјекту, он нема квалитативнупредност над chronos-ом: разумети ствар у kairos-у имплицира на-

пуштање фабрикованих интелектуализацијā времена и искуственогсажимања chronos-а у дискурс уместо аисторични амблем. Увек токомпозитивистичког трајања chronos-а постоји стваралачко-превреднова-тељска прилика за kairos, који је истовремено иконоклазам али и ства-рање – са темељима у истој празнини, као прилици, коју иконокластич-ни субјект увиђа од тренутка када прозре могућност забрањеног кон-такта са историјом-идеологијом. Термин путем ког Агамбен уједињујекако синхронијски субјективитет и дијахронијски објективитет, такои нужност напуштања историје и чежњу за новим уласком у њу јесте

радзвојеност (sconnessione). Самореференцијалност историје очитавасе као парастварностни одраз самореференцијалности, тј. епистемо-лошког испосништва човека: налик Барлоуу који цитира песму РобертаФроста Редов као идеолошки „недобродошли” упад ствараоца у исто-рију, Агамбен у Идеји цезуре (1985) цитира песника Сандра Пену, карак-теристичног по навици да усред еуфоничне, ритмичне версификације уноси честе паузе са циљем реализације ефекта “поетизације поезије”,под претпоставком да би, ако би се ритам (синоним за chronos) непре-кинуто наставио, песма оставила дистанцу прозаичности између себе и

публике, и тиме изневерила своју суштину. Пена је стварао у исто времекада и британски драмски писци, међу којима се посебно издавају ЏонОзборн, Арнолд Вескер и Харолд Пинтер, који су проповедничку рево-луцију модернизма заменили антиговором апсурдизма: попут Пене, иони су за кључни фактор контемплације о делу устоличили паузу. Бри-танска књижевност у сезању ка митским почецима историје све мање„политички коректно” даје предност атемпоралности над темпорал-ношћу, притом ипак не називајући паузу ни антиисторијом ни анти-говором. Пауза, као прекид историје, управо пружа прилику за осећај

историје, тј. слободу да се евалуира њен (пара)семантички значај заактуелне генерације. Најспектакуларнија контекстуализација ове атем-поралности, Први светски рат, повезала је аспекте chronos-а и kairos-а утако одлучном заносу да се повратак романтичарско-идеолошком пи-сању стварности више није назирао: месијански архетипи катаклизме и

8/20/2019 Lipar_55



185

раздора, остављени имажистима и модернистима као баштина од стра-не Њуболта, Тенисона и Киплинга, негирали су не само безбедносниаспект будућности, већ сâм појам будућности, ослањајући се једино напотребу да се смртоносно непотпуна садашњост преживи напајањем изфинитних артефакта прошлости. Тиме, како би Агамбен приметио, за-вети прошлости постају изневерени, али су, што је у критичности ратаважније, потребе садашњости задовољене (в. Дусан 2013:155).

Ипак, упоредо са ефектом Великог рата, један од духова прошло-сти који је кобно трансцендирао историју била је и непобеђена идеоло-гија колонијализма, на прагу двадесетог века именована као енглескост(Englishness). Могућности искуствене синтезе парадигме времена про-тивила се атемпоралност енглескости која је у својој „освети” за трајнудемистификацију коју јој је нанела катарза рата претендовала да поново

постане призната као темпорално мерило развоја културе. Противити сеовој, сада релативно пацифистичкој идеји политичке нарцисоидностибило је ризично и непромишљено, мада остаје отворено питање да лису књижевници имажизма и модернизма могли сами да утичу на фор-мирање друкчије реакције осим оне коју је историјски прелом усмерио.У есеју Модернизам и анти-модернизам у британској поезији, Кит Тумаи Нејт Дарвард понављају злослутну паралелу коју је установио П.В.Луис између културно-друштвених реформи и нужности приклањањарастућим десничарским покретима у политици. Модернисти на крају

нису могли да избегну питање да ли је просечни млади британски инте-лектуалац и, поготово, уметник, неизоставно морао постати асоциранса афинитетом према идеологији фашизма и нацизма. Модернизамвише није посредно фаворизовао пуко историјско измирење Британацас једне и Немаца и Аустроугара с друге стране: као ангажовани покретбуђења стваралачких генерација из затупљујућег, анахроног и, изнадсвега, лицемерног дискурса енглескости, он је имплицирао афинитетпрема претпостављеној супериорности германске културе у односу набританску, не либећи се да отворено подржи еманципаторске и дифе-

ренцијацијске елементе фашизма и нацизма. Космополитски дух који је с једне стране у британском друштву гајио уметнички покрет модер-низма а с друге, у немачком, политички покрет нацизма, био је утоликоомиљенији и мистичнији. „Није се радило о томе да је модернизам уБританији током ранијих деценија [пре 1920-их и 1930-их година] бионепознат, јер модернизам је (...) за многе остао нешто страно”(Тума-Дарвард 2000:514). Ернст Касирер интроверсији енглескости супро-тставља и појам мита, који се, са буђењем изазваним ратом, вратио убританску културу у контексту свести о космополитизму. Енглескост је

представљала чауру пуке културе која није имала функционалну од-редницу; модернизам је имао задатак да културу учини употребљивом,практичном и мање-више свачијем искуству доступном помоћу дис-курса мита, уметности, језика и науке. Мит, као примарни од четирисимбола по Касиреру, имао је улогу да држи агамбеновску свест сада-

8/20/2019 Lipar_55




186

шњости као једином значајном времену вечито живом; како би избегаогубитнички и саморушилачки епилог десничарских идеологија које јесвојевремено опевао, модернизам током 1950-их година бива сублими-ран у левичарске идеје противкултуре. Послератни kairos модернизма,који је, заправо утирао пут постмодернистичким реформама, одјеки-вао је катарзом која је – у ироничној аналогији са енглескошћу коју јекритиковала – жеђ за борбеним доказивањем заменила пацифизмом.Архетип постмодерне идеје мира била је прошлост, која је од месијан-ске садашњости ипак била пожељнија, макар утолико што је читалачкапублика, поготово имајући у виду стрес преживљен у два светска рата,више поверења имала у безбедну заокруженост прошлости него у непо- уздане, анархичне и ризиком импулсивности подривене садашњости.Као пример пројектовања атемпоралности натраг у прошлост, СтивенКонор наводи Џ.Р.Р. Толкина, чији опус „црпећи енергију из древногиндоевропског мита (...) уводи читаоца у изазовни и изразито компле-тирани [Н.Ђуран] свет предмодерности”(Кари 1998:23).

Постмодернистички правац британске књижевности је покушаода кроз „искупитељски” дискурс јунгијанизма помири човека не вишеса својим примордијалним егом већ са целокупном историјом. Како семодернизам развијао упоредо са милитантном самоувереношћу мит-ских хероја, са неверицом у модернизам јавили су се позиви на деми-тологизацију не само друштва, већ овог пута и уметности. Постмодер-

низам је за свој основни фактор и даље имао Агамбенов intersezzione вечности у историју, али се постављало питање да ли је сам простормесијанске садашњости онолико сакралног карактера као што се у по-четној фасцинацији светским катаклизмама веровало. Роберт Гревз је,без много песимизма, припремао публику на профанизацију kairos-а,ставивши акценат на поезију као врсту књижевности која ће у будућ-ности имати улогу филтера који прочишћава историјске аспекте кри-зе од њихових формалних оквира, било идеолошких било ренегатско-револуционарних. Труд да се институционализује било какав контекст

осећаја, макар и уметничког, Гревз је назвао „формалним прављењемкловна од себе”(в. Гревз-Рајдинг 1929:119, 155, 117, 199, 229). Прећииз домена претпостављања стварности у домен парадигматске јасноћестварности могуће је само у контексту циничног раскринкавања свихинституција и праваца икада; иако је чезнуо да потисне десничарскузаоставштину модернизма, постмодернизам се, такође, није могао од-рећи макар и ублажене дозе деструктивности као предуслова сазнања.

8/20/2019 Lipar_55



187


Агамбен 2010: Ђ. Агамбен, Шта је парадигма?, Златна греда 101/102, година X,10–15.Алтијери 2013: Ч. Алтијери, Шта теорија може да научи из нових правацасавремене америчке поезије, Златна греда 145/146, година XIII, 52–61.

Бахтин 2013: М. Бахтин, Естетика језичког стваралаштва, Сремски Карловци;Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.Бодријар 2012: Ж. Бодријар, Карневал/Канибал, Златна греда 123/124, годинаXII, 4–10.Doussan, Jenny, Time, Language, and Visuality in Agamben’s Philosophy , http://books.google.rs/ d=qT8hAQAAQBAJ&pg=PA151&lpg=PA151&dq=agamben+schirmacher&source=bl&ots=0pXpRTKUbx&sig=DgKolApFMImdIXxkHWAoZb2rje0&hl=en&sa=X&ei=hwtZVPjpOYjdapmhgOgN&ved=0CCcQ6AEwAg#v=onepage&q=agamben%20schirmacher&f=false, преузето 03.11.2014.Esslin, Martin, Introduction to Absurd Drama, http://www.samuel-beckett.net/AbsurdEsslin.html, преузето 14.08.2014.

Klages, Mary, Postmodernism, http://www.bdavetian.com/Postmodernism.html,преузето 03.11.2014.Marcus, Laura & Nicholls, Peter, The Cambridge History of Twentieth Century EnglishLiterature, http://books.google.rs/books?id=UUInSV7keEUC&printsec=frontco ver&hl=sr&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false, преузето03.11.2014.Настић 1998: Р.Настић, Драма у доба ироније, Подгорица: Октоих.Rahn, Josh, Modernism, http://www.online-literature.com/periods/modernism.php,преузето 03.11.2014.Име аутора недоступно у извору, Modernism, https://faculty.unlv.edu/kirschen/handouts/modernism.html, преузето 03.11.2014.

Nikola M. Đuran / AGAMBEN’S HYPOTHETICAL ATTITUDE ON THE DEVELOP-MENT OF BRITISH LITERATURE IN THE XX CENTURY

Summary / The paper is concerned with the topic of connection between the theoryof paradigm as a primary notion of cognition, as defined by Giorgio Agamben, andits historical contextualization in the British literary movements which were flour-ishing during the decay of the Empire, ending in the turmoil of two World Wars.The diminishing notion of self-sufficient political and cultural ideology gave riseto various daring attempts to demystify the false solemnity of British middle-class

society by the usage of scandalous literary ideas at the beginning of the XX century(as in Imagism and Modernism), which would only after World War II start to turnmore subtle and discrete (as in Postmodernism). Whatever their discourses, thesemovements all held a common theory that a momentum of revolutionary cynicism isa necessary standpoint for the salvation of epistemology, culture, and arts from theclutches of ideological introversy.

Keywords: Agamben, Great Britain, literature, Modernism, war, paradigm


8/20/2019 Lipar_55


8/20/2019 Lipar_55




192

што је ‘Са светлим пољупцем на уснама’, / или ‘Узалуд је будим’”. Записца, фигура књижевног оца је саморазарачка јер води до посусталогпоезиса због метатекстуалне презасићености, сатурације која проузро-кује стихове о белим страницама које се умножавају у тексту. Фигураоца представља зев у огледалном одразу језика сина, јер син едипалножели да буде отац јер „нема више огледала / која ти лупе шамар кадаим се осмехнеш / [...] у њима се сусретали само са неким другим собом/ убијали очеве, додиривали наго тело мајки / [...]“.

Мајка је Друго у мушком. Она је пунина празнине. Она је у светуочинства скрајнута рок музика ([...] и док је себе издисала у ову SpaceOddity, / за њу су удисали и Leonard Cohen и David Bowie, / и Иванка Ор-леанка и Иванка Аршка, / и та музика је трајала, трајала, трајала...”) инēма, интертекстуална опомена, која реферише ка алијенацији („Данасми је умрла мајка. / А можда и јуче, не знам...“). Мајка је мадонизованиентитет, али и призвано, сачувано одсутно на маргинама на којима серасејава маскулинистичка семиотика проституције, баналност и секси-зам. Мајка је иманентни центар очинства – отац љуска, тек руб.

8/20/2019 Lipar_55


8/20/2019 Lipar_55



195

УПУТСТВО АУТОРИМА ЗА

ПРИПРЕМУ РУКОПИСА ЗА ШТАМПУ

1. Радови треба да буду достављени електронски, у прилогу – каоотворени документ (Word), на електронску адресу редакције Липара:[email protected]

2. Дужина рукописа: до 20 страница (35.000 карактера). У изузет-ним случајевима, уредништво може одлучити да прихвати и дужерукописе.

3. Формат: фонт: Times New Roman; величина фонта: 12; размакизмеђу редова: Before: 0; After: 0; Line spacing: Single.4. Параграфи: формат: Normal; први ред: увучен аутоматски (Col 1).5. Име аутора: Наводе се име(на) аутора, средње слово (препо-

ручујемо) и презиме(на). Име и презиме домаћих аутора увек се ис-писује у оригиналном облику (ако се пише латиницом – са српскимдијакритичким знаковима), независно од језика рада.

6. Назив установе аутора (афилијација): Непосредно наконимена и презимена наводи се пун (званични) назив и седиште установе

у којој је аутор запослен, а евентуално и назив установе у којој је ауторобавио истраживање. У сложеним организацијама наводи се укупнахијерархија. Ако је аутора више, а неки потичу из исте установе, мора се,посебним ознакама или на други начин, назначити из које од наведених установа потиче сваки од аутора. Функција и звање аутора се не наводе.

7. Контакт подаци: Адресу или електронску адресу аутор ставља у напомену при дну прве странице чланка. Ако је аутора више, даје сесамо адреса једног, обично првог.

8. Језик рада и писмо: Језик рада може бити српски, руски,енглески, немачки, француски или неки други европски, светски илисловенски језик, раширене употребе у међународној филолошкојкомуникацији. Писмо на којем се штампају радови на српском језику јесте ћирилица.

9. Наслов: Наслов треба да буде на језику рада; треба га поставитицентрирано и написати великим словима.

10. Апстракт: Апстракт треба да садржи циљ истраживања,методе, резултате и закључак. Треба да има од 100 до 250 речи и да

стоји између заглавља (наслов, имена аутора и др.) и кључних речи,након којих следи текст чланка. Апстракт је на српском или на језикучланка. [Техничке пропозиције за уређење: формат – фонт: Times NewRoman, Normal; величина фонта: 10; размак између редова – Before: 0; After : 0; Line spacing: Single; први ред – увучен аутоматски (Col 1).]

8/20/2019 Lipar_55




196

11. Кључне речи: Број кључних речи не може бити већи од 10.Кључне речи дају се на оном језику на којем је написан апстракт. Учланку се дају непосредно након апстракта. [Техничке пропозиције за уређење: формат – фонт: Times New Roman, Normal; величина фонта: 10; први ред – увучен аутоматски (Col 1).]

12. Претходне верзије рада: Ако је чланак био изложен на скупу у виду усменог саопштења (под истим или сличним насловом), податако томе треба да буде наведен у посебној напомени, при дну прве странечланка. Не може се објавити рад који је већ објављен у неком часопису: ни под сличним насловом нити у измењеном облику.

13. Навођење (цитирање) у тексту : Начин позивања на изворе у оквиру чланка мора бити консеквентан од почетка до краја текста.Захтева се следећи систем цитирања, преовлађујући у науци о језику:

... (Ивић 2001: 56-63)..., / (в. Ивић 2001: 56-63)..., / (уп. Ивић 2001: 56-63)... /

М. Ивић (2001:56-63) сматра да...[наводнике и полунаводнике обележавати на следећиначин: „“ / ’‛ ]

14. Напомене (фусноте): Напомене се дају при дну стране укојој се налази коментарисани део текста. Могу садржати мање важнедетаље, допунска објашњења, назнаке о коришћеним изворима итд.,али не могу бити замена за цитирану литературу. [Техничке пропозиције за уређење: формат – Footnote Text; први ред – увучен аутоматски (Col 1); величина фонта– 10; нумерација – арапске цифре.]

15. Табеларни и графички прикази: Табеларни и графичкиприкази треба да буду дати на једнообразан начин, у складу слингвистичким стандардом опремања текста.

16. Листа референци (литература): Цитирана литератураобухвата по правилу библиографске изворе (чланке, монографије и сл.)и даје се искључиво у засебном одељку чланка, у виду листе референци.Литература се наводи на крају рада, пре резимеа. Референце сенаводе на доследан начин, азбучним односно абецедним редоследом.Ако се више библиографских јединица односе на истог аутора, онесе хронолошки постављају. Референце се не преводе на језик рада.Саставни делови референци (ауторска имена, наслов рада, извор итд.)наводе се на следећи начин:

[за књигу]Јакобсон 1978: Р. Јакобсон, Огледи из поетике, Београд: Просвета.

[за чланак]Радовић 2007: Б. Радовић, Путеви опере данас, Крагујевац: Наслеђе, 7, Крагујевац,

9-21.

[за прилог у зборнику]Радовић-Тешић 2009: М. Радовић-Тешић, Корпус српског језика у контексту

савремених језичких раздвајања , у : М. Ковачевић (уред.), Српски језик, књижевност,

уметност, књ. I, Српски језик у употреби, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет,277-288.

[за радове штампане латиницом]Бити 1997: V. Biti, Pojmovnik suvremene književne teorije, Zagreb: Matica hrvatska.

[за радове на страном језику – латиницом]Лајонс 1970: J. Lyons, Semantics I/II, Cambridge: Cambridge University Press.

8/20/2019 Lipar_55



197

[за радове на страном језику – ћирилицом]Плотњикова 2000: А. А. Плотникова, Словари и народна я культура, Москва:

Институт славяноведения РАН.

Радове истог аутора објављене исте године диференцирати дода- јући a, b, c или а, б , в, нпр.: 2007a, 2007b или 2009a, 2009б .

Ако има два аутора, навести оба презимена, нпр.: Симић, Остојић; акоих има више: после првог презимена (а пре године) додати et al или и др.Ако није прво издање, ставити суперскрипт испред године, нпр.:Лич ²1981: G. Leech, Semantics, Harmondsworth etc.: Pinguin Books.[Техничке пропозиције за уређење: формат – фонт: Times New Roman, Normal;

величина фонта: 11; размак између редова – Before: 0; After : 0; Line spacing: Single; први ред: куцати од почетка, а остале увући аутоматски (Col 1: опција Hanging, са менија

Format)]

Поступак цитирања докумената преузетих са Интернета:[монографска публикација доступна on-line]Презиме, име аутора. Наслов књиге. ‹адреса са интернета›. Датум преузимања.Нпр.: Veltman, K. H. Augmented Books, knowledge and culture. ‹http://www.isoc.org/

inet2000/cdproceedings/6d.›. 02.02.2002.

[прилог у серијској публикацији доступан on-line]Презиме, име аутора. Наслов текста. Наслов периодичне публикације, датум

периодичне

публикације. Име базе података. Датум преузимања.Нпр.: Du Toit, A. Teaching Info-preneurship: student’s perspective. ASLIB

Proceedings, February 2000. Proquest. 21.02.2000.

[прилог у енциклопедији доступан on-line]Име одреднице. Наслов енциклопедије. ‹адреса са интернета›. Датум преузимања.Нпр.: Tesla, Nikola. Encyclopedia Britannica. ‹http://www.britannica.com/

EBchecked/topic/588597/Nikola-Tesla ›. 29. 3. 2010.

17. Резиме: Резиме рада је проширени апстракт на другом језикуна којем рад није. Ако је језик рада српски, онда је резиме обавезнона једном од словенских или светских језика. Резиме се даје на крајучланка, након одељка Листа референци. Превод кључних речи на језикрезимеа долази после резимеа. [Техничке пропозиције за уређење: формат – фонт: Times New Roman, Normal; величина фонта: 11; размак између редова – Before: 0;

After : 0; Line spacing: Single; први ред – увучен аутоматски (Col 1).]18. Биографија: У биографији, која не треба да прелази 250речи, навести основне податке о аутору текста (година и место рођења,институција у којој је запослен, области интересовања, референцепубликованих књига).

УредништвоЛипара

8/20/2019 Lipar_55


Листа рецензенатаУ рецензирању радова пристиглих за објављивање у Липару 55,

учествовали су

др Милан Ристовић, редовни професорФилозофски факултет у Београду

др Милош Ковачевић, редовни професорФилолошко-уметнички факултет у Крагујевцу

др Драган Бошковић, редовни професорФилолошко-уметнички факултет у Крагујевцудр Божинка Петронијевић, редовни професор

Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцудр Иван Коларић, редовни професор

Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцудр Тијана Ашић, редовни професор

Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцудр Никола Рамић, ванредни професор

Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцудр Анђелка Пејовић, ванредни професор

Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцудр Маја Анђелковић, доцент

Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцудр Марина Петровић Јилих, доцент

Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцудр Милка Николић, доцент

Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцудр Владимир Поломац, доцент

Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцудр Ана Јовановић, доцент

Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу

др Јелена Даниловић, доцентФилолошко-уметнички факултет у Крагујевцу

др Душан Живковић, доцентФилолошко-уметнички факултет

др Никола Бубања, доцентФилолошко-уметнички факултет у Крагујевцу

др Часлав Николић, доцентФилолошко-уметнички факултет у Крагујевцу

којима се искрено захваљујемо на професионалности и колегијалности.Уредништво Липара

8/20/2019 Lipar_55


ЛипарЧасопис за књижевност, језик,

уметност и културу

ИздавачУниверзитет у Крагујевцу

За издавачаСлободан Арсенијевић

Ректор

ЛекторБојана Вељовић

ПреводилацНикола Бубања

Дејан Каравесовић(преводилац резимеа у радовима

о Андреју Митровићу)

Ликовно-графичка опремаЛазар Димитријевић

Технички уредникСрђан Стевановић

АдресаЈована Цвијића б.б, 34000 Крагујевац

Тел: (+381) 034/370-270Факс: (+381) 034/370-168

e-mail: [email protected] www.kg.ac.rs/aktuelnosti/lipar

Аутор типографског писма Resavska

Оливера Стојадиновић

Штампа/PrintКГ Дигитал Прес, Крагујевац

Тираж250 примерака

Липар излазитри пута годишње

Lipar / Journal for Literature,Language, Art and Culture

PublisherUniversity of Kragujevac

Published by Slobodan ArsenijevićRector

ProofreaderBojana Veljović

TranslatorNikola BubanjaDejan Karavesović(Translated summaries of the articlesabout Andrej Mitrović)

Artistic and graphic designLazar Dimitrijević

Technical editorSrđan Stevanović

AdressJovana Cvijića b.b, 34000 KragujevacPhone: (+381) 034/370-270Fax: (+381) 034/370-168e-mail: [email protected]

www.kg.ac.rs/aktuelnosti/lipar

Author of font Resavska

Olivera Stojadinović

PrintKG Digital Press, Kragujevac

Impression250 copies

Lipar comes outthree times annually

8/20/2019 Lipar_55


lipar_55

Documents