Bksit

roces

Aluminijum

Glinica

9 predavanje1.U obojene metale male gustine spadaju: Mg,Al,Ti2.U obojene, koroziono otporne materijale spadaju:Cu,Sn,Ti3.U obojene metale sa visokom cvrstoco na povisenoj temp spadaju:Ti,Ni,Co4. nacrtaati semu procesa domijanja Al: Boksit-hem. Process-glinica-elektroliticki process-Al

5.ruda iz koje se dobija Al naziva se: boksit6.prema nacinu tehnoloske prerade legure Al se mogu razvrstatu na:-legure za deformisanje-legure za livenje7.Prema broju glavnih dodatih elemenata legure Al se mogu razvrstati na:-dvojne-trojne-slozene8. nacrtati semu binarnog dijagrama ravnoteznog dijagrama Al-X I na njoj oznaciti oblasti legura za livenje I deformisanje

9.Nabrojati etape procesa ojacavanja kod legura Al:-etapa rastvorenog zarenja-kaljenje-starenje10.Objasniti proces kaljenja I starenja legura Al

11.Najcesci legirajuci elementi kod legura Al za preradu deformisanjem su: Mn,Mg,Cu,Zn,Ni12.U cemu se razlikuju legure Al za livenje od legura za deformisanje? Legure za deformisanje se karakterisu vecim sadrzajem dodatka Si,Cu,Mg,Mn,Ni13.Al legure se liju u:vlaznim pescanim kalupima;metalnim kalupima;pod pritiskom14.Sta je SILUMIN I koje su njegove odlike? Aluminijum-silicijum: dobra livkost, malo skupljanje(0.5%), nije sklon prslinama, dobra koroziona postojanost, mala mogucnost poliranja.15.Bakar se dobija iz ruda: kuprit;halkopirit;bornit;lazurit;malahit.16. Povecanje mehanickih svojstava bakra moguce je:putem hladne plasticne prerade.17.U zavisnsti od nacina dobijanja bakar moze biti:katodni;bezkiseonicni;kiseonicki;dezoksidisani.18.Legura bakra sa cinkom (Cu-Zn(30-40%Zn)) naziva se - boksit19.Legura bakra sa cinkom (Cu-Zn(5-20%)) naziva se tombak20.Prema tehnoloskoj nameni mesing se dela na: mesing za gnjecenje;mesing za livenje.21.Objasniti gde se upotrebaljava I koje osobine ima TOMBAK- …se upotrebljava u dekorativne svrhe jer su mu sjaj I boja slicni zlatu, a poseduju I dobru otpornost na koroziju.22.Kada se izvidi termicka obrada mesinga? Posle prerade deformisanjem na hladno, ili posle livenja.23.Legure bakra bez cinka nazivaju se….bronze24.Sta je bronza? Legura bakra I kalaja I jos nekih dodatnih legura.25.Koje vrste bronzi postoje:kalajne;aluminijumske;olovne;silicijumske;manganske;bakarne;fosforne I druge bronze.26.Legura bakra sa kalaje naziva se: bronza27.Prema tehnoloskoj nameni razlikuju se sl vrste bronzi: bronze za obradu deformisanjem; bronze za livenje.28.S obzirom na dobra svojsta, bronze se uglavnom upotrebljavaju za asinske delove koji su uglavnom izlozeni :jakom trenju;pritisku;dinamickim opterecenjima.29.Legura bakra Isa aluminijumom naziva se …aluminijumska bronza30.Sadrzaj Al u aluminijumskoj bronzi iznosi..8-11%.31. Olovna bronza je …legura bakra I olova.32.Sta je CRVENI METAL? To je legura bakra sa cinkom. 33.Kako se naziva legura bakra sa cinkom? Crveni metal ili crveni liv.34.Legura bakra sa niklom naziva se? novo srebro35.Sta je novo srebro? Legura bakra sa niklom.36.Novo srebro se primenjuje za: ukrasne predmete;pribor za jelo;elemente unutrasnje arhitekture.37.prema strukturi koja nastaje pri sporom hladjenju, titan obrazuje legure: jednofazne tipa α, jednofazne tipa β, dvofazne tipa α+β.38.Gde se legura titana najcesce upotrebljavaju? U avionskoj industriji; rudarstvu; hemijskoj industriji; brodogradnji; termoelektrani.39.Cink se najcesec koristi za: cinkovanje celicnih roizvoda; galvanske elemente;kao sastojak vecine legura za livenje pod pritiskom; stamparski klise; pri temp 500˚ uz dovoljnu kolicinu vazduga sagorevanja u cink-oksidu koji sluzi za izradu bele uljane boje.40.Legure cinka za livenje uglavnomm su ZnAlMg, ZnAl4Cu1 u poznate su pod nazivom…zamak.41.Kalaj se koristi za: zastitu kuhinjskog posudja;za izradu belih limova I folija za pakovanje zivotnih namirnical sastojak je mnogih legura:bronzi, legura za klizna lezista, α-legura titana , lemova za meko kaljenje…42.Legura magnezijuma sa Al I Zn nosi naziv …zamak.43.Nikal I njihove legure koriste se za: praljenje prevlaka nikla; vazan legirajuci element; elektricne otpornike; elektricni grejni metali; svecice benzinskih motora.44.Legura nikla I titana sa priblizno podjednakim sadrzajem naziva se … nitinol.45.Sledece metale-Al,Ti,Mg I Fe- poredjati po gustini I to od najmanje prema najvecoj:Mg(najmanja gustina),Al,Ti,Fe(najveca gustina)Korozija46.Sta je korozija? –predstavlja razaranje metala koje nastaje slozenim fizicko-hemijskim dejstvom okolne sredine.47.Prosecni godisnji gubici usled dejstva korozije (izrazeno u %BDP) iznose..oko 4%.48.Prema mestu nastanka korozija moze da bude:atmosferska; korozija u tecnosti; podzemna korozija.

49.Prema mehanizmu nastajanja razlikujemo u metalima dva osnovna tipa korozije:eloktrohemijsku koroziju; hemijsku koroziju50.Koja su tri neophodna elementa za nastanak elektrohemijske korozije? Anoda, katoda,elektroda.51.Kako nastaje elektrohemijska korozija?-nastaje stvaranjem galvanskih elemenata izmedju dva razlicito provodljiva metala, koji se nalaze u elektrolitu.52.Nacrtati I objasniti galvanski par… Galvanski par se obrazuje izmedju anode I katode u elekroprovodnoj sredini. Pri tome nastaju dve glavne reakcije, jedna na anodi, druga na katodi.

53.Objasniti anodnu reakciju… delovi metala sa nizim potencijalom daju sa svoje povrsine u elektrolit pozitivno naelektrisane jone metala otpustajuci elektrone,sto se naziva oskidacijom.54.Objasniti katodnu reakciju… pri prelazu metala u jone oslobadjaju se elektroni,koji odlaze na delove sa vecim potencijalom-katodu I stupaju u drugu hemijsku reakciju koja se naziva redukcija.55.Sta je eloktrodni potencijal? Elektrodni potencijal je karakteristika svakog metala I izrazava se na referentnoj elektrodi.56.Dati semu I objasniti kako se odredjuje standardni elektrodni potencijal..

Elektrodni potencijal između Zn i Cu 57.Na andi se masa materijala-smanjuje.58.Na katodi se masa materijala-povecava.59.Gde ce se pojaviti korozija? -0.440 60.Ako su dva metala u kontaktu, korozija ce nastati na metalu koji ima: manji elektrodni potencijal.61.Da li korozioni procesi zavise od sredine u kojoj se metal nalazi..zavise62.Da li ce korozija pre pojaviti u ……kiseloj sredini63.Sta je pasivizacijaa I zbog cega nastaje? Pasivizacija je process obrazovanja zastitnog sloja (atomnog ili molekularnog) koji usporava ili blokira koroziju. On je product elektrohemijske reakcije I stiti metal od dalje korozije-pasivizira ga.64.Sta je polarizacija I zbog cega nastaje? Odstupanje potencijala od ravnoteznog tj. Promena potencijala anode I katode naziva se polarizacija. Nastaje usled prelaska struje I sporog odvijanja elektrodnih reakcija.65.Kako se odredjuje brzina elektrohemijske korozije? Tj kolicina metala koja ravnomerno kodira sa anode u vodeni rastvor u odredjenom vremenskom interval, odredjuje se koriscenjem Faradejeve jednacine W= l*t*M / n*F66.Prema nacinu napadanja metala, korozija moze biti: ravnomerna I neravnomerna.67.Vrsta korozije prema izgledu korodiranog metala I uzroka nastanka mogu se klasifikovati na: galvanska ili kontaktna; piting korozija; korozija u zazorima; interkristalna korozija; naponska korozija; bakterijska korozija; kavitaciona korozija; korozija pri trenju; selektivna korozija; zamorna korozija.68.Dati skicu galvanske ili kontaktne korozije I objasniti kako ona nastaje: Nastaje obrazovanjem odvojenih korozionih spregova, tj odredjene oblasti se uvek ponasaju kao anoda, dok se druge oblasti ponasaju kao katoda.

69.Dati skicu piting korozije I objasniti kako ona nastaje: Nastaje kod metala koji imaju zastitnu prevlaku. Ako se prevlaka osteti, nastaju jamice kojih moze biti vise na povrsini izlozenoj koroziji.

70.Dati skicu korozije u zazorima I objasniti kako ona nastaje: Ona napada metal u uskim zazorima koji postoje kod mnogih sklopova razlicitih metala I nemetala.

71.Dati skicu interkristalne(medjukristalne) korozije I objasniti kako ona nastaje: Nastaje zbog razlcite osetljivosti granica zrna I samih zrna na korozioni medijum.

72.Dati skicu naponske korozije I objasniti kako ona nastaje: Nastaje pri istovremenom dalovanju zatezuceg statickog napona I lokalne korozije.

73.Dati skicu erozione korozije I objasniti kako ona nastaje: Ona je posledica zajednickog dejstva korozije I erozije.

74.Dati skicu kavitacione korozije I bjasniti kako ona nastaje: Ona je posledica zajednickog dejstva korozije I kavitacije.

75.Dati skicu korozije pri trenju I objasniti kako ona nastaje: Nastaje na povrsinama izmedju materijala koji su pod opterecenjem I podvrgnuti vibracijama I klizanju

76. Dati skicu selektivne korozije I objasniti kako ona nastaje: Ona napada jednu fazu u dvofaznim legurama ili samo jedan manje plemenit metal u jednofaznim legurama tipa cvrstog rastvora.

77.Dati skicu zamorne korozije I objasniti kako ona nastaje: Nastaje kombinovanjem dejstva korozionog medijuma I ciklicnog napona.

78.Objasniti kako nastaje hemijska korozija-oksidacija… Nastaje pri reakciji metala sa kiseoniko I suvim gasovima na povisenim tempreraturama.79.Prema nacinu zastite oksidni sloj moze biti: potpuno prekriva povrsinu; porozan.80.Koja tri tipa oksida mogu da obloze metal? Na Mg nastaje porozni oksidni film; na Al nastaje zastitni neporozi iksidni film; na Fe se stvara oksid koji prska I predstavlja vrlo losu korozionu zastitu.81.Spoljni faktori koji uticu na hemijsku koroziju: temp; pritisak; sastav korozione sredine; vodonicna korozija.82.Medju unutrasnje cinioce koji direktno uticu na oksidne slojeve, mogu se ubrojiti” fizicka svojstva oksidnih slojeva; stabilnost produkata korozije; sastav oksidnih slojeva.83. Navesti pet nacina zastita metala od korozije: izbor materijala; prevlake; projektovanje; katodna I anodna zastita; kontrola sredine..84.Izbor materijala kao nacin zastite od korozije – Jedan je od uobicajenih nacina zastite metala I legura od korozije jeste pravilan izbor materijala za izradu delova konstrukcija koje su u toku eksploatacije izlozene dejstvu agresivne sredine.85.Konstrukcione metode kao nacin zastite od korozije (dati primere) – Pre konstruisanju delova koji rade u atmosferskim uslovima, tezi se da se smanji zadrzavanje vode u otvorenim delovima konstrukcije. Zato profile, ugaonike I zavarene nosace treba postaviti tako da se omoguci oticanje vode I provetravanje.

86.Nacini zastite od galvanske(elektrohemijske) kotozije(dati najmanje 2 primera) – Nastaje kada se ispune sledeci uslovi: spregnuti metali se razlikuju po elektrodnim potencijalima vise od 50mV; metali su u direktnom medjusobnom kontaktu; oba metala su u dodiru sa istim elektronom; elektrolit sadrazi rastvoren kiseonik ili kiselinu, sto doprinosi odrzavanju katodnog procesa.87.Galvanska(elektrohemijska) korozija nastaje kada se ispune sl uslovi: spregnuti metali se razlikuju po elektrodnim potencijalima vise od 50mV; metali su u direktnom medjusobnom kontaktu; oba metala su u dodiru sa istim elektronom; elektrolit sadrazi rastvoren kiseonik ili kiselinu, sto doprinosi odrzavanju katodnog procesa.88.Zastitne prevlake kao nacin zastite od korozije: Sprecavaju kretanje elektrona I rastvaranje jona cime impregniraju povrsine metalnih predmeta.89. Dati skicu I objasniti kako se izvodi katodna zastita od korozije: - Ostvaruje se tako sto se sticeno predmetu povecava standardni elektrodni potencijal, sto se sticenom predmetu povecava standardni potencijal, sto znaci da se on prevodi u pozitivno ili manje negativno stanje. Moze se ostvariti na 2 nacina:dovodjenjem jednosmerne struje iz spoljasnjeg izvora I direktnim obrazovanjem galvanskog para.

10 vezbanje1.Polimerni materijali se prema nastanku mogu podeliti na: prirodne I sinteticke.2.Polimerni materijali se prema hemijskom sastavu mogu podeliti na: organske I anorganske.3.Polimeri su: Vestacke materije koje imaju amorfnu molekularnu strukturu.4.Polazne sirovine za proizvodnju plastika mogu biti: mineralnog I organskog porekla.5.Polazne sitovine mineralnog porekla za proizvodnju plastika su: nafta;ugalj;zemni gas.6.Od cega potice naziv plasticne mase? Potice otuda sto su u nekoj fazi prerade one deformabilne.7.Sta su ti termopplasticni materijali? Oni omeksavaju po dejstvom toplote, a pri hladjenju opet otvrdnjavaju.

8.Sta su termoaktivne plastike (duroplasti)? Otvrdnjavaju pri zagrevanju I dobijaju oblik te se vise ne mogu vratiti u plasticno stanje.9.Termoplasticni materijali (termoplasti) omeksavaju pod dejstvom toplote, a pri hladjenju opet otvrdnjavaju…Da.10.Termoaktivne plastike (duroplasti) otvrdnjavaju prizagrevanju I dobijaju Trajan oblik te se vise ne moze uspostaviti stanje plasticnosti? …Da.11.Objasniti strukturu polimernih materijala I na primeru polietilena dati skice mera, monomer I polimera…..Povezivanjem velikog broja monomer u dugacke lancasti molekul dobija se polimer.

12.Povezivanjem velikog broja monomer u dugacak lancasti molekul dobija se…polomer.13.Medjusobna povezanosti makromolekularnih lanaca je pomocu…sekundarnih veza.14.Sta su kopolimeri? Kopolimeri su dva ili vise razlicitih tipova mera.15.Zaokruziti polimere: polietilen, poli etilen-tereftalat.16.Monomeri istog sastava a drugacijeg aranzmana zovu se….izomeri.17. Sta su izomeri….Monomeri istog sastava a drugacijeg aranzmana.18.Plastike se dobijaju procesima: polimerizacije, polikondenzacije.19.Elastomeri se dobijaju procesima…vulkanizacije.20.Molekularna (hemijska) struktura polimera moze biti: linearna, granata,umrezena.21.Objasniti postupak polimerizacije (adicione polimerizacije) na primeru polietilena.. Monomer etilena je sastavljen od dva mera povezanih dvostrukom vezom. Dejstvom toplote I pritiska otvara se jedna veza monomer, oni se povezuju u lanac I obrazuje se polietilen.22.Objasniti postupak kopolimerizacije….. Kopolimerizacija je process povezivanja dva ili vise razlicitih monomer u makromolekule. Mnogi monomer ne mogu se samostalno povezivati u velike molecule, ali mogu zajedno sa drugim monomerima, obrazujuci pri tome kopolimere.23.Objasniti postupak polikondenzacije…. Polikondenzacija (polimerizacija kondenzacijom) se karakteriše time što se posle povezivanja bilo istih ili različitih molekula, dobija i sporedan proizvod - kondenzat (voda). Plastike dobijene polikondenzacijom mogu biti bilo termoplastične (najlon) ili termoaktivne (bakelit). 24.Plasticne materije-pored osnovnog sastojka u vidu visokopolimerne supstance-sadrze i raznorodne dodatne materije.koji su to dodaci? Stabilizatori ;punioci ;plastifikatori ;pigmenti.25.Objasniti ulogu stabilizatora kao dodatka plasticnim materijama…..To su supstance koje obezbedjuju trajnost visokopolimernih hemijskih jedinjenja u slucaju dejstva spoljasnjih cinilaca kao sto su: vidljivo ili ultraljubicasto zracenje; temperature.26.Objasniti ulogu punioca kao dodatka plasticnim materijama….. Punioci su hemijski neutralne supstance koje se dodaju u cilju postizanja trazenih svojstava plastike:poboljsanje mehanickih karakteristika; termicke ili elektricne provodnosti; otpornosti na habanje; itd.27.Objasniti ulogu plastifikatora kao dodatka plasticnim materijalima….. Plastifikatori su organska jedinjenja, hemijski aktivna, koja se ponekad dodaju u veoma velikim kolicinama u cilju povecanja plasticnosti proizvoda.28.Objasniti ulogu pigmenta kao dodatka plasticnim materijama… Pigmenti se dodaju u cilju da proizvod dobije odredjenu boju I u principu ne uticu na njegova fizicka svojstva.29.Koje su odlike termoplasta (pri promeni temperature)? Omeksavaju pri svakom zagrevanju; mogu se lako oblikovati na toplo;pri hladjenju ocvrscavaju I zadrzavaju zadati oblik (imaju strukturu prostih lanaca)30.Koje su odlike duroplasta (pri promeni temperature)? Pod dejstvom povisenih temp ili snizenih hemijskih faktora nepovratno otvrdnjavaju I zadrzavaju zadati oblik, dok naknadno zagrevanje dovodi do propadanja tj hemijskog razlaganja proizvoda (imaju umrezenu strukturu).31.Koje su odlike elastomera? Odlikuju se promenom lancaste strukture u umrezenu u toku preradejer dodatni atomi (npr sumpor) obrazuju mostice koji bocno povezuju susedne lance.32.Termoplasti imaju …strukturu prostih lanaca.33.Duroplasti imaju… umrezenu strukturu.34.Elastomeri imaju… umrezenu strukturu gde sumpor bocno povezuje susedne lance.35.Pokazane strukture odgovaraju ….

Termoplasti

Duroplasti

Kaucuk36.Na sledecoj slici prikazati amorfne I kristalne regione.

Gornja crtica – amorfni regioni; donja crtica – kristalni regioni.37.Amorfni plastomeri su … prozirni.38.Kristalni plastomeri su … mutni I neprozirni.39.Najvazniji metodi prerade plasticnih masa su:livenje; presovaje; brizganje; sinterovanje, ekstruzija; kalandrovanje; izvlacenje, duvanje; termicko oblikovanje.40.Objasniti kako se izvodi livenje plasticnih masa pod atmosferskim pritiskom… Livenjem pod atmosferskim pritiskom polimerizuju se:fenol smole; akrilne smole; epoksidne smole kao I poliestri, cime se dobijaju novi proizvodi. Smole podlezu pothladjivanju I prelaze u cvrsto stanje. Livenje se primenjuje za izradu predmeta malih dimenzija iz razloga velikog sakupljanja plastike (do 6%).41. Objasniti kako se proizvode plasticne mase presovanjem. Presovanje je najcesce koriscena metoda prerade termoaktivnih smola kao I nekih tomoplasta.Razlikuju se –obicno presovanje-posredno presovanje-presovanje ploca48. Navesti nacine nanošenja plasticnih prevlaka. Prilepljivanje,nabrizgavanje,uranjanje predmeta,fluidizaciono prekrivanje49. Od cega se dobija prirodni kaucuk? Prirodni kaucuk se dobija iz lateksa koji je u stvari polimer nezasicenog ugljovodonika C5H8

50. Kako se dobija sinteticki kaucuk? Prirodni kaucuk se dobija polimerizacijom sintetickog izoprena ili njegovog nizeg homologa butadiene kao I derivate butadiena51. Objasniti postupak vulkanizacije. Prirodni ili vestacki kaucuk prerasjuje se u gume procesom vulkanizacije koja moze biti vruca ili hladna.Sustina vulkanizacije je uvodjenje sumpora koji bocno povezuje lancaste molekule.52. U proizvodnji gume toplim postupkom razlikuju se sledece osnovne faze: Uplasticenje kaucuka,priprema sirove mesavine,konfekcioniranje,vulkanizacija53. U sastav gume, pored kaucuka, ulaze: Sumpor,plastifikatori,vazelin,paraffin,aktivni I pasivni punioci,antioksidanti,ubrzivaci vulkanizacije,sredstva za bojenje,mirisna sredstva54. Kakve vrste guma postoje? Prirodna I vestacka55. Kako se dobija i koja su svojstva prirodne gume? Prirodne gume se dobijaju polimerizacijom izoprena koji otvrdnjava uvodjenjem sumpora-vulkanizacijom.Prirodna guma ima odlicnu savitljivost I dobra fizicka svojstva koja se bitnije ne menjaju usled toplote oslobodjene zbog unutrasnjeg trenja,npr. Pri kotrljanju pneumatika po kolovozu.Prirodna guma lako uspostavlja pocetni oblik I dimenzije dobro je otporna na cupanje I odlicno otporna na abraziju.Otpornost na starenje usled dejstva sunceve svetlosti,toplote ili oksidacije I otpornost na skladisno starenje,krece se od dobre do rdjave,zavisno od aditiva56. Kako se dobija i koja su svojstva veštacke gume?Vestacke gume se prave od sintetickog kaucuka koji se dobija polikondenzacijom rotadijena na razlicite nacine.Po metodi Hofmana process se odvija dejstvom toplote 95 stepeni I pritiska u toku 10-14 dana Nemacka metoda se zasniva na reakciji elementarnog Na I butanijena koja daje product pod imenom buna. 57. Šta su kompozitni materijali? Pod nazivom kompoziti podrazumevaju se materijali izradjeni od dve komponente ili vise komponenata koje se dosta razlikuju kako po hemijskom sastavu tako I po drugim svojstvima58. Iz cega se sastoje kompozitni materijali? Osnovne(matrice),materijala za ojacavanje(ojacivaca)59. Kakvi su to izotropni, a kakvi su anizotropni kompozitni materijali? Izotropni –ista svojstva u svim pravcimaAnizotropni –razlicita svojstva u razlicitim pravcima60. Kao matrica kod kompozitnih materijala može biti: metal keramika polimer61. Ojacivaci kod kompozitnih materijala mogi biti u obliku: cestice,vlakana62. Navesti cetiri vrste cesticama ojacanih kompozita: beton,kermeti,brusni material,elektrokontakti63. Orijentacije vlakana kod kompozitnih materijala može biti: proizvoljna,delimicno uredjena,potpuno uredjena64. Kakav je zapreminski udeo vlakana i matrice kod kompozitnih materijala? 80% max. zapreminsko ucešce vlakana, 20 % matrica 65. Ojacavajuca vlakna kod kompozita mogu biti u obliku: roving,tkanine,uzeta66. Navesti vrste ojacavajucih vlakana koja se najcešce koriste:Staklena vlakna,ugljena vlakna,aramidna vlakna,borna vlakna 67. Kakvi su to hibridni kompozitni materijali? Kompozit ojacan sa dve ili vise vrsta vlakana je hibridan68. Poredati po ceni sledeca ojacavajuca vlakna kompozitnih materijala (od najjevtinijeg prema najskupljem): ugljenicna, staklena, borna. (najjevtinija)staklena,ugljenicna,borna (najskuplja) 69. Koja je uloga matrice kod kompozitnih materijala: Medjusobno povezuje vlakna,deluje kao posrednik koji prenosi I rasporedjuje spoljna opterecenja vlakana,zastita vlakna od mehanickih ostecenja I hemijskih uticaja sredine,spreci sirenje krtog loma od vlakna do vlakna70. Za vlaknasto ojacane kompozitne materijale kao materijal matrice koriste se: metalni I polimerni materijali71. Za vlaknasto ojacane kompozitne materijale kao metalni materijal matrice koristi se: aluminijum, aluminijum-litijum,magnezijum,titan72. Za vlaknasto ojacane kompozitne materijale kao polimerni materijal matrice koristi se: epoksidne smole,poliester,poliester sulfani,poliamidi,silikoni73. U zavisnosti od komponenata vlakno-matrica kompozitni materijali svrstani su u tri sistema: Vlakno – polimerna matrica Vlakno – metalna matrica Vlakno – keramicka matrica74. Kompozitni materijal vlakno-polimerna matrica (osobine, oblast primene) Osobine:Dobra kombinacija cvrstoce,krutosti I male mase,dobra otpornost na zamor I puzanje,gube cvrstocu pri relativno niskim temperaturama Oblast primene: vazduhoplovsrvo,aerokosmonautika,brodska korita,sportska oprema , neprobojni prsluci,komponente automobile,komponente otporne na koroziju75. Kompozitni materijal vlakno-metalna matrica (osobine, oblast primene) Osobine: Dobra otpornost na povisenim temperaturama,veca plasticnost I zilavost u odnosu na polimernu matricu veca gustina teskoce u tehnologiji izrade delovaOblast primene: Za izradu komponenti satelita,raketa,helikoptera,ploce akumulatora,za elektricne kontakte za izradu kompresornih lopatica I nosecih struktura za nosece structure antena76. Kompozitni materijal vlakno-keramicka matrica (osobine, oblast primene) Osobine: Imaju velikucvrstocu I krutost,otporni sun a visoke temperature preko 1500Oblast primene: Za izradu-komponenti mlaznih motora,komponenti motora SUS,delova opreme podmornica,posuda pod pritiskom,komponenti raznih uredjaja77. Kakvi su to laminarni kompozitni proizvodi? Kompozitni materijali koji se sastoje od-vrlo tankih prevlaka,od razlicitih materijala za razlicite funkcije koje se nanose na osnovni material,debljih zastitnih povrsina,bimetala,oslojenih metala,laminate I vlaknasto ojacanih kompozita u obliku tankih slojeva nazivaju se laminarni kompozitni proizvodi78. Laminarni kompozitni proizvodi izraduju se sa ciljem da se: Poveca otpornost na koroziju,poveca arbrazivna otpornost,poveca cvrstoca vlaknasto ojacanih kompozita u vise ravni,obezbede razliciti koeficijenti linearnog siranja79. Navesti neke tehnike izrade laminarnih kompozitnih materijala i dati njihove sheme

80. Sendvic konstrukcije –Struktura u obliku sendvica ima jezgro male tezine izradjeno u obliku pcelinjeg saca81. Navesti neke dobre osobine kompozitnih materijala: visoka cvrstoca,visok modul elasticnosti,mala gustina,visoka specificna cvrstoca,udarna zilavost,zamorna otpornost82. Navesti neke loše osobine kompozitnih materijala-osetljivost na vlagu,visoka cena,spora proizvodnja,zapaljivi,toksicni,osetljivi na temperaturu 89. Navesti neke primere prirodnih kompozitnih materijala:drvo kosti

11 predavanje1. Šta je drvo?Drvo je prirodni kompoyitni material koji se sastoje iz celuloznih vlakana,medjusobno povezanih prirodnom smolom-ligainom2. Drvo je prirodni kompozitni materijal. a. da,3. Nacrtati skicu poprecnog preseka drveta i naznaciti odgovarajuce slojeve?

4. Koncentricne zone ili godišnji prstenovi nazivaju se: b. godovi. 5. Šta je lignin? Lignin je slozen trodimenzionalno umrezen smolasti polimer kojeg obrazuju fenolna jedinjenja6. Drvo se sastoji iz: Celuloze,lignina,neorganskih materija7. U pogledu hemijskog sastava drvo se sastoji iz: ugljenika,kiseonika,vodonika,azota,pepela8. Zaokružiti tvrdo drvo: a. javor, b. hrast c. grab, 9. Zaokružiti meko drvo d. bor, e. lipa, f. omorika. 10. Drvo je lakše od vode zbog: a. vazdušnih cepova izmedu celuloznih vlakana, 11. Drvo osušeno na vazduhu ima 13-15% vlage. 12. Skupljanje i bubrenje drveta je najmanje u kom pravcu: a. uzduž vlakana, 13. Nabrojati najmanje tri defekta drveta: Deformacije pri susenju,bubrenju,prsline cvorovi14. Da li mikroorganizmi (gljivice, bakterije) mogu da izazovu oštecenja drveta? a. Da 15. Navesti (najmanje 5) preradevina od drveta: Lepljenja ploca ili ukrsteno drvo,sper ploce,iverice,furniri,lesonit16. Lepljena ploca ili ukršteno drvo (laminat). Dati skicu i objasniti kako se dobija. Lepljenjem vise slojeva drveta tako da vlakna budu ukrstena17. Kako se dobijaju šper ploce? Sper ploce se izradjuju od drvene strugotine uz dodatak mehanickog sredstva protiv bubrenja.Takva masa se najpre susi I potom presuje na toplo.Sper ploce mogu biti presvucene s jedne strane ljustenim drvetom ili plastikom.18. Šta su iverice? Iverice su proizvodi dobijeni od drvenih otpadaka koji se zagrevaju I presuju zajedno sa sintetickim smolama.Zahvaljujuci pritisku povecava se gustina a smanjuje prozornost prolaznih sirovina odnosno drvena masa se zasicuje smolama ili vodootpornih lepkovima.19. Za šta se upotrebljavaju furniri? Furniri su tanki listovi drveta,dobijeni ljustenjem,debljine 0,6-2mm,koji se upotrebljavaju za lica namestaja I enterijera20. Prema tvrdoci lesonit ploce mogu biti: ekstratvrde,tvrde,polutvrde I izaolacione21. Tvrde ploce manje gustine se još nazivaju panel ploce. 22. Drvo treba zaštiti od: bakterija, gljivica, insekata -hemijska sredstva ,vlage, sunca – boje, lakovi, ulja. Požara-, fosfati, borate, 23. Zaštita drveta izvodi se: a. premazivanjem, c. natapanjem, d. impregnisanjem, f. plastificiranjem. 24. Šta je papir? Papir je celulozni material dobijen odstranjivanjem ligninaiz drveta ili drugih materijala I valjanjem preostale celulozne mase u tanke slojeve.25. Od kojih sve sirovina se može dobiti papir? Meko drvo,tvrdo drvo,pamucni otpaci,slama26. Objasniti postupak dobijanja papira? Papir se pravi od mreže vrlo tankih celuloidnih vlakana koja se dobijaju uglavnom od drveća, ali i od slame, bambusa i šećerne trske.27. Pisaci najfiniji papir se dobija od pamucnih belih krpa (80%),a najeftiniji od 100% belih pamucnih krpa28. Od cega se proizvodi karton? Karton se pravi od seckanog starog papira koji se presuje u ravne table debljine 5-10mm ili se najpre izradjuje rebrasti karton koji se zatim lepi izmedju dve ravne table.29. Da li se papir može koristiti za izolaciju? a. Da 30. Navesti vrste izolacionih ploca za koje se pri proizvodnji upotrebljava karton: Gipsane ploce,slamene ploce,ploce od mineralne vune31. Šta su lepkovi? Lepkovi su nemetalne supstance koje kada se premazu preko naleglih povrsina lepljenih delova,mogu da ih cvrsto povezu,a da pri tome ne menjaju strukturu tih delov32. Koji se materijali mogu spajati lepkovima? Nemetali I metali33. Navesti ogranicenja za primenu lepljenja: Pad jacine spoja na visokim temperaturama,relativno brzo starenje nekih lepkova,osetljivosti lepljenog spoja na lokalnu koncentraciju napona,osetljivosti na delovanje vlage I hemikalija34. Osnovni sastojci lepka su: Supstanca koja ima svojstva lepljivosti punioci,rastvaraci,otvrdnjivaci35. Stvrdnjavanje lepka, tj. njegov prelazak iz tecnog u cvrsto stanje može nastati usled: Fizickih promena-nastaju zbog isparavanja ili difuzije rastvaraca,Hemijskih promena-usled hemijskih reakcija36. Nacrtati najmanje 3 oblika lepljenih spojeva.

37. U zavisnosti od porekla postoje dve grupe lepkova i to: Lepkovi prirodnog porekla,sinteticki38. Lepkovi prirodnog porekla su obicno na bazi: Skroba,tutkala,celuloze39. U kojoj industriji sinteticki lepkovi imaju najvecu primenu? Automobilskoj industriji40. Polimerni sinteticki lepkovi se dobijaju od: a. Sintetickih smola, b. Celuloze, 41. Polimerni sinteticki lepkovi mogu biti: Termoreaktivni,termoplasticni42. Termoreaktivni lepkovi ocvrscavaju posle zagrevanja 43. Termoplasticni lepkovi (paste) naknadnim zagrevanjem ponovo omeksavaju44. Iz kojih se sve operacija sastoji tehnologija lepljenja? Priprema povrsina za lepljenje,pripreme lepka,nanosenje lepka,ocvrscavanja lepka,kontrole lepljenog sloja45. Šta su prevlake? Prevlake su tanki slojevi materijala koji sluze da zastite metale I nemetale od spoljnih uticaja-korozija,oksidacije,absorpcije vode I vlae,haranja I drugih uticaja.46. Zaštitne prevlake štite metale i nemetale od kojih spoljnih uticaja? Korozije,oksidacije,absorpcije vode I vlage,habanja47. Na koje se sve nacine zaštitne prevlake mogu naneti na površinu? Elektroliticki,stvaranjem povrsinskih oksida,premazivanjem,potapanjem,metalizacijom48. Prevlake mogu biti: a. boje i lakovi, c. dobijene metodom kontakta, potapanja, prskanja, e. elektroliticke. 49. Boje i lakovi u svom sastavu mogu da sadrže: Vezivan sredstva,pigmente,inhibitore rdje,rastvarace51. Šta je hromiranje? Nanosenje prevlake hroma52. Hromiranje može biti: Dekorativno,porozno,tvrdo53. Šta je kalaisanje? Nanosenje prevlake od kalaja koji se primenjuje za kuhinjsko posudje,jer kalaj nije toksican,ne korodira I ne tamni sa vremenom54. Bakarne i mesingane prevlake uglavnom služe kao podloga za: Hromiranje,pozlacivanje55. Kakvu ulogu ima platiranje zlatom i srebrom? To je najbolja zastita metalnih delova od hemikalija I oksidacije56. Kako nastaju neorganski filmovi? Nastaju reakcijom metala sa spoljnom sredinom koja sadrzi zastitne materije koje postaju sastavni deo osnovnog materijala57. Šta je eloksiranje (anodna oksidacija)? Ima siroku primenu za zastitu od korozije,za povecanje otpornosti na habanje,za pripremu za bojenje I lakiranje I za povrsinsku elektro-izolaciju58. Kako nastaju oksidne prevlake?

Oksidne prevlake na povrsinama metala mogu se takodje obrazovati njihovim izlaganjem gasovima ili rastvorima na povisenim temperaturama59. Kontaktna metoda nanošenja prevlaka zasniva se na –elektro hemijskom nanosenju prevlaka bez koriscenja elektricne struje iz spoljasnjeg izvora tako se npr. Nanose nikal ili kalaj na celicne delove ili kalaj na mesingane delove.60. Kako se ostvaruje nanošenje prevlaka toplim potapanjem? Ostvaruje se unosenjem osnovnog materijala u toplo kupatilo zastitnog metala.U stvari,metali niske temperature topljenja sluze za platiranje metala visoke temp. topljenja.To znaci da se celik ili mesing mogu zastititi potapanjem u kupatlo cinka,kalaja,aluminijuma ili olova.61. Objasniti platiranje metala prskanjem (metalizacijom). Ostvaruje se rasprsivanjem istopljenog metala po komadu koji se stiti.Kad rasprsene cestice udare u povrsinu metala one cvrsto nalezu na nju.Dodatni material u obliku praha ili zice,topi se u gasno plamenu,odnosno u elektricnom luku,a zatim rasprsuje u sitne kapljice dejstvom komprimovanog vazduha62. Šta su keramicki materijali? Keramicki materijali su kristalna jedinjenja dobijena kombinacijama metalnih I nemetalnih elemenata.63. Da li su keramike jace na pritisak ili na zatezanje? Na pritisak su jace64. Osobine keramika su: Dobri su elektricni izolatori,slabi provodnici toplote,krti,tvrdi I kruti materijali,otpornost ma hemikalije je veca nego kod metala I organskih materija, temperature topljenja je visoka65. U širem smislu, u keramicke materijale spadaju: Kamen,glina,vatrostalni material,tehnicka keramika,staklo66. U opštem smislu keramicki materijali se dele u koje dve grupe? Tradicionalne keramike,industrijske tehnicke keramike67. Navesti vrste kamena: Krecni kamen,pescanik,skriljci,mermer,granit68. Šta se dobija pecenjem (kalcinacijom) krecnjaka ili krecnog kamena? Negaseni krec CaO69. Koja materija se može dobiti iz uljnih škriljaca (1t . 60-380 litara)? NAFTA70. U zavisnosti od cega mermer i granit imaju razlicite boje i teksture? U zavisnosti od svog sastava71. Koje su tri osnovne komponente tradicionalne keramike? Glina, kvarc,feldspat72. Koji se proizvodi dobijaju od prirodne gline (gruba keramika)? Crepovi,razni vatrostalni material,glineni stubovi,keramicke plocice73. Fina keramika se odnosi na proizvodnju cega: porcelana I fajansa 74. Za šta se upotrebljava elektroporcelan? To je vrsta tradicionalne keramike koja se koristi za izolapore elektricne struje.75. Kaolin (Al2O3·2SiO2·2H2O) se koristi pri proizvodnji: Porcelana,vatrostalnih cigli,papira,gume,pigmenata za boje76. Šta je korund (Al2O3) u prirodnom stanju? Dragi kamen77. Kada se za materijal kaže da je vatrostalan? Ako se ne deformise pri temperature jednakoj ili visoj od 1600 stepeni78. Za šta se uglavnom koriste vatrostalni materijali? Koriste se za izradu I podzidjivanje celicnih peci koje rade na visokim temperaturama,uglavnom je rec o visokoj peci,kupolnoj peci I pecima za proizvodnju celika,kao I pecima za termicku obradu.79. Hromne cigle sadrže 50% oksida: b. Cr, 80. Silicijum-karbid (karborundum) ima hemijsku oznaku: c. SiC. 81. Po tvrdoci silicijum-karbid se izjednacava sa kojim materijalom: b. dijamantom, 82. Zbog visoke tvrdoce od karborunduma se proizvode koji alati? Tocila I brusevi83. Tehnicka keramika u mašinstvu se koristi kao: Aternativni konstrukcioni materijali,abrazivni materijali.tvrdi materijali za rezne alate (alatna keramika),super tvrdi materijali ( dijamant,bor nitrid)84. Da li se tehnicka keramika može upotrebiti za delove motora sa unutrašnjim sagorevanjem? a. Da, 85. Šta su kermeti? Kermeti su sinterovani materijali koje cine 2 vrste komponenti,jedna je keramicka a druga metalna koja pored ostalog deluje kao vezivo.86. Alatna keramika (kermeti) sadrži koje dve komponente: Keramicka I metalna87. Kermetali se primenjuju za kocione obloge, obloge spojnica, mlaznice mlaznih motora, rezne alate; u elektrotehnici. a. Da, 88. U koja cetiri oblika se cist ugljenik javlja u prirodi: Dijamant,grafit,amorfni ugljenik,fulerin89. Pod kojim uslovima se proizvodi veštacki dijamant? Danas se kombinacijom visoke temperature I ogromnih pritisaka proizvodi vestacki dijamant90. Grafit u obliku praška primenjuje se za izradu grafitnih maziva a u cvrstom obliku za “srca” za olovke91. Smatra se da je azbest kancerogen materijal, pa se njegova upotreba sve više izbegava. a. Da, 92. Topljenjem kojih materijala se dobija obicno staklo: Kvacnog peska,krecnjaka,kristalne sode93. Od cega zavisi da li ce krajnja struktura stakla biti amorfna ili kristalna? Od brzine hladjenja rastopa94. Navesti neka svojstava stakla: Providno,bezbojno,ima prirodan sjaj I glatku povrsinu,nepropustljivo je za tecnost I gasove,otporno je na koroziju I hemikalije95. Loše karakteristike stakla su: Krtost,lomljivost,mala otpornost na nagle temperaturske promene96. Koje sirovine se koriste za proizvodnju raznih vrsta stakla: Kisele sirovine,alkaline sirovine,krecne sirovine I stabilizatori97. Navesti metode prerade stakla: Presovanjem,valjanjem,livenjem u kalupe,duvanjem u odredjene oblike,zavarivanjem ili lepljenjem98. Koje vrste stakala se koristi u automobilskoj industriji? Jednoslojna kaljenja,viseslojna,specijalna99. Kako se naziva organsko staklo? pleksiglas100. Obicno natrijum- krecno staklo (Na2O·CaO·6SiO2) se upotrebljava za (navesti 3 primera): Prozore,flase,ogledala,case101. Olovno staklo (K2O·PbO·6SiO2), zbog jakog prelamanja svetlosti se upotrebljava kao Ukrasno kristalno staklo. 102. Sudovi od kvarcnog stakla izdržavaju nagle promene temperatura a. Da, 103. Borsilikatno (Pyrex) staklo veoma je otporno na nagle promene temperature a. Da, 104. Od kojeg stakla se izraduje kuhinjsko posude? Alumino-silikatnog stakla105. Nabrojati neka specijalna stakla: sigurnosna automobilska stakla,stakla ojacana zicama,vlaknasta,obojena,fotoosetljiva

106. Objasniti postupak dobijanja staklene vune: Staklena vuna se dobija produvavanjem stopljenje staklene mase pomocu vodene pare pod pritiskom sluzi kao odlican toplotni izolator.107. Kako se dobija porozno staklo?Dobija se ubacivanjem ugljenih cestica u rastopljenu staklenu masu.Razvijanjem C02 stvara se sundjerasta staklena pena koja je 10 puta laksa od obicnog stakla,pa se koristi umesto plute za izolaciju. 108. Spojiti strelicama boje stakla koje odgovaraju metalnim primesama. Žuta .. oksid Fe i sumpor Zelena . oksid hroma. Plava .. .. oksid Co ,Ljubicasta (ili plava) .. mangan oksid Crvena ..bakar oksid109. Kaljenjem, jacina stakla se povecava. a. Da, 110. Jacina na zatezanje stakla sa smanjenjem precnika : a. Raste, 111. Prema kolicini propuštanja svetlosti staklo može biti: Prozirno,obojeno,fotoosetljivo,prevucena stakla112. Šta je sinterovanje? Sinterovanje u uzem smislu oznacava process medjusobnog povezivanja cestica zbijenog praha na visokoj temperature,ali u cvrstom stanju113. Prah koje se presuje može biti (od koliko metala?): Samo od jednog metala,mesavine vise metala kao I nemetala114. Na osnovu dominantnog sastojka razlikuju se (koji sinterovani materijali?):Gvozdeni,bakarni,aluminijumski, keramicki115. Da li se metalurgijom praha mogu izraditi proizvodi od elemenata koji ne grade klasicne legure? a. Da,

116. Da li se metalurgijom praha mogu dobiti proizvodi od elemenata koji nisu medusobno rastvorljivi u tecnom niti u cvrstom stanju? a. Da, 117. Postoje tri faze pri izradi delova metalurgijom praha, koje su to: Mesanjem sprasenih komponenata,oblikovanje mesavine u zeljeni oblik,sinterovanje118. Da li u prirodi postoje celijaste materije i koje su to na primer: Drvo,kamen,kost,koral 119. Metalne pene imaju visoku poroznost od 40 do 90%. 120. Tip celije metalnih pena može biti: otvorene I zatvorene 121. Osnovne odlike metalnih pena su: Visoka prozornost,niska specificna masa,visoka krutost,dobro prigusenje mehanickih vibracija I zvuka,negorivost,toplotno izolacijska svojstva122. Metalne pene su pogodne za sendvic konstrukcije kojih proizvoda: -vozila,letilica,gradjevinskih elemenata, filtera, izmenjivaca toplote123. Kakvi su to “pametni” materijali? Pod pojmom pametni misli se na materijale koji prepoznajuci okolne uslove menjaju svoju mikrostrukturu I svojstva124. Koji prirodan materijal je pametan materijal i zašto? Drvo-sposobno samo da ojaca pod delovanjem mehanickog opterecenja ili ozdravi ako dodje do ostecenja125. Prvi veštacki pametan materijal je Hadfieldov celik126. Šta su nanomaterijali? Su materijali cije su dimenzije faza (cesticaa praska,zrna structure ili proizvedenih slojeva) reda velicine od nekoliko do stotinka nanometara.127. Nanocestice se mogu proizvoditi u obliku: suspenzija,sol-gelova,aerogelova128. Nanotehnologijom se dobijaju materijali poboljšanih svojstava za primenu u (navesti oblasti primene): Elektronici,masinstvu,hemijskom inzenjerstvu,mikrobioloskim podrucjima,biomedicinskim podrucjima129. Aerogelovi su visokoporozni materijali i odlikuju se veoma malom gustinom 130. Šta su fulereni? Fulerenima se oznacavaju veliki molekuli koji se sastoje iskljucivo od ugljenika,a imaju prostorne,u sebi zatvorene kuglaste structure.131. Najvažniji predstavnik fulerena je C60 (Buckminster).