međunarodna finansijska revizija 2.domaći rad

Univerzitet EduconsFakultet poslovne ekonomijeKonsultativni centar Niš

Prva predispitna obaveza (domaći rad)

iz predmeta Međunarodna finansijska revizija

Predmetni profesor: Student:

Prof.dr Slobodan V.Vidaković.............................

Broj indeksa: .................

Niš, decembar 2012.

Međunarodna finansijska revizija

1. Navedite koja tri ključna faktora stimulišu potrebu za međunarodnom revizijom i obrazložite u kakvom okruženju su stvoreni neophodni uslovi da revizija finansijskih izveštaja postane zaista međunarodna

Potrebu internacionalizacije poslova revizije stimulišu tri faktora:- poslovanje multinacionalnih kompanija i potreba izrade finansijskih izveštaja za te

kompanije- proces globalizacije, dinamičan razvoj i velike disperzije svetskih tržišta kapitala- trend ubrzanog ukrupnjavanja međunarodnih revizorskih firmi i formiranje strateških

alijansi sa ciljem realizacije pozitivnih efekata ekonomije obimaNeposredno po okončanju II svetskog rata pojavili su se prvi očigledni znaci internacionalizacije poslova revizije, koja se ispoljavala kroz:

- međunarodnu harmonizaciju postupaka revizije- međunarodnu edukaciju revizora u oblastima računovodstvenog sistema i postupcima

revizije- internacionalizaciju revizorske tehnologije koja podržava proces međunarodne revizije- donošenje međunarodnih direktiva i međunarodnih standarda revizije

2. Objavljivanje i usvajanje međunarodnih standarda revizije (ISA) rezultiralo je većim brojem pozitivnih efekata prema Stempu. Navedite ih, a zatim navedite i objasnite faze tehnologije internacionalne revizije

Prema Stempu, pozitivni efekti objavljivanja i usvajanja Međunarodnih standarda revizije su:- dodatna uverljivost finansijskih izveštaja- dodatna sigurnost primene računovodstvenih standarda u saglasnosti sa MRS- pomoć korisnicima u vršenju međunarodnih finansijskih upoređivanja- podstrek za unapređenje i širenje niza međunarodnih računovodstvenih standarda- pomoć investiranju kapitala, naročito u nerazvijena područja- olakšanje produkovanje domaćih standarda revizije u nerazvijenim zemljama

Faze tehnologije internacionalizacije revizije su:- prihvatanje i definisanje uslova revizorskog angažmana - planiranje revizije- prikupljanje revizorskih dokaza- kompletiranje revizije i izveštavanje

3. Navedite razloge za donošenje nove Osme direktive, zatim obrazložite osnovanost predloga za njeno donošenje, a zatim objasnite razloge za pojačano interesovanje za uspostavljanje internog nadzora

Glavni razlog za donošenje Osme direktive je bio nedostatak usklađenog pristupa zakonskoj reviziji u EU. Cilj odbora za reviziju je bilo razmatranje mera za unapređenje kvaliteta revizije, a bitan predmet ovog pitanja bilo bi obezbeđivanje eksternog kvaliteta, standarda revizije i nezavisnost revizora. Revizija je važan faktor u obezbeđivanju kredibiliteta i pouzdanosti finansijskih izveštaja. Saopštenje Komisije "Ojačavanje zakonske revizije u EU" razjašnjuje ulogu ovlašćenog revizora, njegovu nezavisnost i pitanje etike, uvođenje zahteva za obezbeđivanjem eksternog kvaliteta, obezbeđivanje značajnog javnog nadzora revizorske profesije i unapređivanje saradnje sa nadzornim telima u EU.

Prva predispitna obaveza (domaći rad) 1


Za pojačano interesovanje za uspostavljanje internog nadzora razlog su prisustvo nelojalne konkurencije, povećane korupcije i pada poslovnog morala. Ključni zadatak internog nadzora jeste da kontroliše sve delove preduzeća da li dosledno sprovode poslovnu politiku usvojenu na početku poslovnog perioda, kao i da o tome podnose informacije menadžmentu privrednog društva. Strukturu sistema internog nadzora čine interna kontrola i interna revizija.

4. Definišite internu kontrolu prema međunarodnom standardu revizije 400 (ISA 400)

Prema ISA 400, sistem interne kontrole podrazumeva sve politike i postupke interne kontrole koje je usvojila uprava nekog preduzeća u cilju obezbeđenja redovnog i efikasnog obavljanja njenog poslovanja, uključujući poslovanje politike uprave, zaštitu sredstava, sprečavanje prevare i greške, tačnost i kompletnost računovodstvenih evidencija i pravovremenu pripremu pouzdanih finansijskih informacija.

5. Definišite internu kontrolu prema prof. Soviću i prof. Martiću, a zatim navedite i objasnite komponente od kojih se sastoji interna kontrola

Prema prof.Sović-u interna kontrola se definiše kao skup mera koje preduzima menadžment u smislu ostvarivanja poslovnih ciljeva, i to:

- zaštita imovine od preteranog trošenja, neefikasne upotrebe i mogućih prevara- obezbeđenje pouzdanosti računovodstvenih podataka- dosledna realizacija poslovne politike u svim delovima privrednog društva- ocenjivanje rada sektora, zaposlenih i menadžmenta.

Prema prof.Martić-u sistem interne kontrole se sastoji od svih mera i metoda koje se primenjuju u preduzeću u cilju:

- obezbeđenja njegovih sredstava od rasipanja, pronevera i neefikasnosti- unapređenja tačnosti i pouzdanosti knjigovodstvenih i operativnih podataka- pridržavanja poslovne politike preduzeća i ocene poslovne efikasnosti.

Interna kontrola se sastoji iz sledećih komponenti:- kontrolno okruženje – ljudi sa svojim osobinama, integritetom, moralom,

kompetentnošću- procena rizika - kompanijska svesnost rizika sa kojima se suočava- kontrolne aktivnosti - odobrenja, ovlašćenja, verifikacije, usklađivanja, opšta

ispitivanja, proveru aritmetičke tačnosti, kao i kontrolu kompjuterskih informacionih sistema

- informacija i komunikacija - Na svim nivoima organizacije potrebne su informacije: finansijske, poslovne, informacije usklađenosti sa propisima, informacije o vanjskim događajima. Najvažniji informacioni sistem za internu kontrolu je računovodstveni sistem, koji se smatra serijom zadataka i knjiženja jednog preduzeća pomoću kojih se transakcije obrađuju radi vođenja finansijskih evidencija

- nadgledanje i praćenje - Celokupan proces mora da bude praćen i po potrebi se mora modifikovati. To se i postiže konstantnim aktivnostima praćenja i nadgledanja, posebnim procenama ili kombinovanjem tih dvaju postupaka.

6. Objasnite zog čega je radna grupa za uputstva specijalnog komiteta Instituta internih revizora razvila okvir profesionalne prakse interne revizije,



a zatim navedite šta se njime omogućava i iz koje tri kategorije uputstava se on sastoji

Radna grupa za uputstva specijalnog komiteta Instituta internih revizora je razvila Okvir profesionalne prakse interne revizije jer je došla do zaključka da su između postignutih uputstava i aktuelne prakse u 21.veku bile prisutne bitne razlike. Okvir profesionalne prakse interne revizije utemeljuje internu reviziju na globalnom nivou,i njime se omogućava dosledan razvoj, tumačenje i primena koncepta, metoda i tehnika korisnih za usklađenost i profesiju.Okvir profesionalne prakse čine tri kategorije uputstava:

- Etički kodeks i Standardi- Praktični saveti- Pomoćni dokumenti u vezi razvoja i prakse

7. Definišite internu reviziju prema Alenu i Tomasiju, zatim objasnite zbog čega je važno poznavati embrionalni nastanak i razvojni put interne revizije i obrazložite ko su bili "logisti" i objasnite tragove interne revizije u antičkoj Grčkoj i Rimu

Prema Alenu i Tomasiju, interna revizija se definiše kao nezavisna, nepristrasna, zaštitna i savetodavna aktivnost, dizajnirana da dodatno poboljša aktivnost organizacije. Ona pomaže organizaciji u postizanju njenih ciljeva noseći sistematični, disciplinovani pristup vrednovanju i poboljšanju efektivnosti u upravljanju rizikom, kontrole i upravljačkih procesa.Ulogu interne revizije u poslovnom sistemu i njen doprinos povećanju efektivnosti upravljanja i poslovanja teško je shvatiti bez poznavanja njenog embrionalnog nastanka i razvojnog puta,kao i stanja tog oblika internog nadzora u razvijenim zemljama tržišne ekonomije.Istorijski tragovi interne revizije vide se u antičkoj Grčkoj, pri kontroli finansijskih transakcija u državnim institucijama. Poslovanje računopolagača u vezi sa rukovanjem finansijskim sredstvima preispitivali su tzv."logisti", u određenim vremenskim intervalima tokom godine i obavezno na kraju godine. Logisti se smatraju prvim revizorskim činovnicima. Logisti su bili poznati i u rimskoj republici u kojoj se uspostavio složen sistem kontrole nad kontrolama.

8. Navedite faktore putem kojih sa opravdava uvođenje savremene interne revizije

Faktori koji opravdavaju uvođenje savremene interne revizije u tržišnu privredu su:- konstantan rast tržišno orijentisanih preduzeća- diversifikovanje poslovanja- decentralizacija u zemlji i inostranstvu- povećanje složenosti procesa upravljanja- problemi koordinacije i istinitog informisanja- uvođenje i razvijanje informacione tehnologije i dr.

9. Navedite slučajeve nepravilnosti koje su učinili zaposleni, zatim navedite tipične slučajeve u kojima je neophodno povećati opreznost od nepravilnosti i na kraju obrazložite termin "vezivanje vernosti", a potom navedite prevare koje može učiniti nepošteni menadžment preduzeća



Slučajevi nepravilnosti koje su učinili zaposleni su: potkradanje imovine preduzeća; zaračunavanje manjih prodajnih cena povlašćenim kupcima; primanje nedozvoljene provizije od dobavljača; lažno prikazivanje sati rada; neistinito korigovanje računa rashoda; utaja imovine prikrivena falsifikovanom računovodstvenom evidencijom.Tipični slučajevi u kojima je neophodno povećati opreznost od nepravilnosti su: isto lice obavlja sve aspekte transakcije; isto lice ima pristup ukupnoj imovini preduzeća ne vodeći računa o nespojivosti ovlašćenja; isto lice nema kontrolu nad celokupnom transakcijom već su ovlašćenja raspoređena na više osoba.Terminom "vezivanje vernosti" označava se vrsta ugovora kojim se osiguravajuća firma obavezuje da isplati poslodavca za štetu nastalu prevarom ili utajom od zaposlenih osoba vezanih vernošću.Prevare koje može učiniti nepošteni menadžment preduzeća obuhvataju: pogrešno interpretirane poslovne transakcije; pogrešne procene; izdavanje "friziranih" finansijskih izveštaja; precenjivanje vrednosti imovine koju koristi kao osiguranje za podizanje velikih iznosa kredita, itd.

10. Objasnite nameru standarda za profesionalnu praksu interne revizije, a zatim navedite tri niza standarda koje je razvila radna grupa za uputstva i objasnite na šta se oni odnose i na kraju objasnite praktične savete kao najbolju praksu primene standard

Namera standarda za profesionalnu praksu interne revizije je: da se istaknu osnovni principi koji predstavljaju najbolju praksu interne revizije, da obezbede okvir sprovođenja i promovisanja širokog spektra aktivnosti interne revizije kojima se kreira dodatna vrednost, da ustanove osnovu za ocenjivanje sprovođenja interne revizije i da pospešuju unapređenje procesa i poslovanja organizacije.Radna grupa za uputstva je razvila tri niza standarda:- standarde karakteristika - odnose se na karakteristike organizacija i pojedinaca koji vrše

usluge interne revizije- standarde izvođenja - opisuju prirodu aktivnosti interne revizije i obezbeđuju kriterijume

prema kojima se odmerava učinak ovih aktivnosti- standarde implementacije - odnose se na dalju razradu standarda karakteristika i učinka

i obezbeđuju uputstva koja se primenjuju na određene vrste angažovanja

11. Navedite osnovne ciljeve i delokrug Etičkog kodeksa, a zatim ko je oblikovao novu definiciju interne revizije za 21.vek, a potom prezentujte i samu definiciju

Osnovni cilj Etičkog kodeksa je promovisanje etičke kulture u okviru profesije interne revizije. Delokrug Etičkog kodeksa obuhvata dve komponente: principe relevantne za profesiju i praksu interne revizije i pravila ponašanja koja opisuju načine ponašanja koji se očekuju od internog revizora. Prema pravilima ponašanja od internih revizora se očekuje da obavljaju svoj posao pošteno, predano i odgovorno; poštuju zakon i vrše obelodanjivanje u skladu sa zahtevima zakona; ne učestvuju svesno u nezakonitim radnjama, niti u delima



kojima se ruši ugled profesije interne revizije ili profesionalne organizacije; poštuju i doprinose pravno i etički ispravnim ciljevima organizacije.Novu definiciju interne revizije za 21.vek je oblikovala međunarodna grupa specijalista, koja deluje unutar američkog Instituta internih revizora. Prema pomenutoj definiciji, interna revizija predstavlja nezavisnu i objektivnu garanciju i savetničku aktivnost koja se rukovodi filozofijom dodate vrednosti s namerom poboljšanja poslovanja organizacije, kojoj ona pomaže u ispunjavanju njenih ciljeva donošenjem sistematizovanih i na disciplini zasnovanih pristupa za ocenu i poboljšanje efektivnosti upravljanja rizicima organizacije, kontrolom i upravljanjem procesima.

12. Definišite revizorski odbor, potom navedite uslove u kojima njihova uloga postaje sve značajnija, a zatim objasnite anglo-američki model korporativnog upravljanja u kontekstu revizorskog odbora

Revizorski odbori su jedan od ključnih internih mehanizama korporativnog upravljanja, putem kojeg akcionari utiču na ponašanje menadžera kako bi obezbedili da oni upravljaju poslovanjem preduzeća u njihovom interesu. Uloga revizorskih odbora postaje sve značajnija usled globalizacije tržišta roba, rada i kapitala, povećane upotrebe informacionih tehnologija, sve veće složenosti poslovnih transakcija, računovodstvenih sistema i regulatornih zahteva, naglašenog interesa i brige javnosti za etičko ponašanje preduzeća, te sve veće odgovornosti menadžmenta za potpuno i istinito obelodanjivanje informacija.U anglo-američkom modelu korporativnog upravljanja, Revizorski odbor je specijalizovani pododbor u okviru odbora direktora. Čine ga nezavisni članovi odbora direktora, a odgovoran je za nadziranje procesa izveštavanja eksternih korisnika, posebno godišnjih finansijskih izveštaja, za nadziranje rizika i kontrolnih postupaka i procedura te funkcije eksterne i interne revizije. Revizorski odbor deluje kao nezavisna provera menadžmenta i kao zastupnik za eksterne korisnike u obezbeđenju da finansijski izveštaji tačno prezentiraju ekonomske aktivnosti preduzeća.

13. Obrazložite nove uloge i zadatke revizorskog odbora prema Sarbans-Okslijevom zakonu i navedite o čemu revizorske firme periodično treba da izveštavaju revizorski odbor prema pravilu Njujorške berze

Po Sarbans-Okslijevom zakonu revizorski odbor predstavlja specijalizovani pododbor u sklopu odbora direktora,i ima odgovornost u području imenovanja eksternog revizora, ugovaranja naknade s eksternim revizorom, provere nezavisnosti i praćenja rada eksternog revizora. Zakon predviđa da revizor treba direktno da izveštava revizorski odbor, zatim zahteva da sve revizorske, ali i nerevizorske usluge koje pruža revizorska firma klijentu koji ima revizorski odbor, budu unapred odobrene od strane toga odbora, potom ne sme pružati uslugu revizije finansijskih izveštaja u slučaju kada eksterni revizor klijentu pruža revizorske, uglavnom savetničke usluge, u toj poslovnoj godini.Prema pravilima Njujorške berze, revizorska firma treba periodično da izveštava revizorski odbor o:- svim značajnijim računovodstvenim politikama i postupcima njihove primene- svim alternativnim postupcima u vezi s finansijskim informacijama unutar

opšteprihvaćenih računovodstvenih načela koji su bili raspravljeni sa menadžmentom, o posledicama takvih alternativa, objavljivanja i postupanja, uključujući i postupak kojeg preferira revizor



- ostalim oblicima pisane komunikacije između ovlašćene revizijske firme i menadžmenta o svim značajnijim pitanjima, kao na primer pismo menadžmentu ili pregled neusaglašenih razlika i sl.

14. Navedite prednosti i nedostatke poslovanja i delovanja revizorskih odbora, zatim navedite zadatke revizorskih odbora prema Osmoj direktivi Evropske Unije, potom obrazložite saradnju revizorskog odbora sa eksternom i internom revizijom i na kraju navedite koja specifična pitanja bi revizorski odbor trebao postaviti prilikom saradnje sa internom revizijom

Prednosti postojanja i delovanja revizorskih odbora su: pomoć direktorima u izvršavanju njihovih uloga i zadataka, poboljšanje komunikacije, promovisanje objektivnosti, promovisanje revizorske profesije i jačanje uloge neizvršnih direktoraNedostaci postojanja i delovanja revizorskog odbora su: mogućnost da revizijski odbor podeli odbor direktora, mogućnost zadiranja u prava menadžmenta, objektivni nedostatak neizvršnih direktora i relevantnih stručnjaka, delovanje revizijskog odbora zahteva vremenske i druge resurse, postoji opasnost da revizijski odbor bude najmanje efikasan u onim osetljivim područjima u organizaciji koja su zapravo prioritetna.Prema Osmoj direktivi EU, zadaci revizijskog odbora su da: - prati postupak finansijskog izveštavanja;- prati efikasnost internih kontrola preduzeća, internu reviziju tamo gde je to primenljivo i

sisteme upravljanja rizicima- nadzire zakonsku reviziju godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja- provodi uvid i nadzor nezavisnosti ovlašćenih revizora ili revizorskih firmi i posebno

odredbi o dodatnim uslugama klijentu i dr.Saradnja revizorskog odbora i eksternog revizora obuhvata sledeća četiri područja:- karakteristike usluge revizije – formalne kvalifikacije i referentne projekte eksternog

revizora, njegove revizorske resurse i kapacitete, poznavanje delatnosti preduzeća, sticanje uverenja o prihvatljivom nivou nezavisnosti i objektivnosti eksternog revizora, ugovaranje naknade za uslugu revizora i dr.

- rizik i kontrole - o poslovnim rizicima sa kojima se suočava preduzeće i internim kontrolnim postupcima i procedurama koje deluju preventivno, revizorski odbor treba raspravljati na posebnim sastancima sa eksternim revizorima

- finansijsko izveštavanje – revizorski odbor, menadžment i eksterni revizor sastaju se radi pregledanja i ispitivanja finansijskih izveštaja i nalaza revizije finansijskih izveštaja

- ostala pitanja u vezi upravljanja – eksterni revizor oblikuje odgovarajuće zaključke i daje preporuke menadžmentu u vezi poboljšanja poslovnih aktivnosti

Prilikom saradnje sa internom revizijom revizorski odbor bi trebao postaviti sledeća pitanja:- Da li je angažman interne revizije prikladan? Da li održava korak sa aktivnostima

preduzeća, informacionim sistemom i sistemom kontrole?- Ima li interna revizija primerene resurse, u smislu stručnih sposobnosti i finansiranja?- Da li bi se ciljevi i zadaci interne revizije bolje ostvarivali ako bi se proveo „outsourcing“

interne revizije?- Kako je definisan program interne revizije?- Da li interna revizija istražuje područja značajnih finansijskih i operativnih rizika u

poslovanju preduzeća?- Da li preduzeće deluje prema preporukama interne revizije i da li prati promene?



- Da li interni revizori imaju prihvatljiv odnos s eksternim revizorima i osobama u preduzeću koji su uključeni u proces upravljanja rizicima?

15. Definišite reviziju finansijskih izveštaja prema Arensu i Lebeku, a zatim navedite i objasnite tri osnovna cilja finansijskog izveštavanja prema odboru za standarde finansijskog računovodstva

Prema Arensu i Lebeku, revizija finansijskih izveštaja se definiše kao proces u kome kompetentna, nezavisna osoba akumulira i vrednuje dokaze o informaciji koja se može kvantifikovati, koja je povezana sa određenim ekonomskim entitetom, u svrhu određivanja i izveštavanja o stepenu korespondiranja između informacije koja se može kvantifikovati i unapred zasnovanog kriterijuma.Tri osnovna cilja finansijskog izveštavanja prema odboru za standarde finansijskog računovodstva su:1. finansijsko izveštavanje mora da obezbedi upotrebljive informacije sadašnjim i

potencijalnim kreditorima i investitorima, kao i drugim korisnicima za donošenje racionalnih odluka o investiranju, kreditiranju i slično. Informacija mora biti razumljiva svim korisnicima

2. finansijsko izveštavanje treba da osigura informacije koje će pomoći sadašnjim i potencijalnim investitorima i kreditorima i ostalim korisnicima, u procenjivanju iznosa, vremena i neizvesnosti budućih primanja od dividendi, kamata, prodaje isl. Drugim rečima, moraju se obezbediti informacije o novčanim tokovima

3. finansijsko izveštavanje treba da obezbedi informacije o ekonomskim resursima preduzeća, funkciji tih resursa i načina upotrebe, efektima transakcija i promeni resursa, o potrebama za dodatnim resursima i sl.

16. Objasnite cilj revizije potraživanja kupaca, zatim zašto se prodajne transakcije i potraživanja od kupaca moraju razmatrati zajedno i na kraju obrazložite termin "crvene zastavice"

Cilj revizije potraživanja od kupaca jeste izražavanje nezavisnog mišljenja o njihovoj istinitosti i objektivnosti. Da bi se ostvario pomenuti cilj, revizor mora da ispita postupke interne kontrole koji pokrivaju operacije počev od izdavanja prodajnih faktura, dokumenata o isporuci i drugih dokaza o potraživanju od kupaca.Potraživanja predstavljaju prelazni oblik robe ili prelazni oblik novca i kao takva čine sastavni deo tekućih sredstava preduzeća. Obzirom da su prodajne transakcije i potraživanja od kupaca tako tesno međusobno povezani, sa gledišta ciljeva i postupaka revizije moraju se razmatrati zajedno.Termin „crvene zastavice" se koristi za usmeravanje revizorske pažnje na rizična područja i obuhvataju: porast broja otpisanih potraživanja; opšte usporavanje naplate potraživanja; povećanje broja računa koji se sporo naplaćuju; povećanje pritužbi kupaca u vezi sa njihovim računima; povećanje kamata i troškova vezanih za zakašnjenje u plaćanju, koji se propisuju računima kupaca i nakon njihovog naknadnog otpisa.

17. Navedite razloge zbog kojih je zalihama poklonjeno mnogo više pažnje i prostora prilikom revizije nego bilo kojoj drugoj poziciji iz bilansa stanja, a zatim navedite i objasnite razloge zbog kojih vreme koje se utroši za reviziju



stalnih sredstava čini relativno malo učešće u ukupnom vremenu utrošenom za njihovu reviziju

Razlozi zbog kojih je zalihama poklonjeno više pažnje i prostora nego bilo kojoj drugoj poziciji iz bilansa stanja su:- zalihe obično čine pretežni deo tekućih sredstava preduzeća i podložnije su raznim

nepravilnostima i manipulisanju- za obračunavanje vrednosti zaliha se koristi više alternativnih metoda koje su

sankcionisane i od strane računovodstvene profesije i zakonskim propisima- procenjivanje zaliha direktno deluje na visinu cene koštanja realizovanih zaliha- verifikacija količine zaliha, stanja i vrednosti je kompleksniji i teži posao nego

proveravanje realnosti iznosa drugih pozicija bilansa stanjaRazlozi zbog kojih vreme koje se utroši na reviziju stalnih sredstava čini relativno malo učešće u ukupnom vremenu utrošenom za njihovu reviziju su:- promene na računima stalnih sredstava su relativno retke u poređenju sa promenama na

tekućim sredstvima- početni saldo na računima nekretnina, postrojenja i opreme je već proveren tokom

revizije u prethodnim godinama, tako da su predmet revizije samo promene u tekućoj godini

- nekretnine, postrojenja i oprema su relativno manje podložni nezakonitom prisvajanju ili kriminalnim radnjama nego što je to slučaj sa tekućim sredstvima

- pitanje razgraničenja transakcija ("cut off") je od manjeg značaja u reviziji stalnih sredstava nego što je to slučaj sa npr.kupovinom i prodajom zaliha

- revizor prilikom revizije stalnih sredstava ne suočava se sa problemom utvrđivanja njihove tekuće (dnevne ili tržišne vrednosti) kao što je to slučaj prilikom revizije tekućih sredstava (kupci,zalihe i dr.)

18. Navedite snagu i slabost završne revizije, potom objasnite pojam finansijske revizije, a zatim definišite i objasnite reviziju poslovanja

Ocena revizora o tome da je bilans sačinjen u skladu sa propisima o bilansiranju i računovodstvenim standardima ima značaj za vlasnike preduzeća, poverioce, poreske organe, širu javnost i sl. U praksi zapadnih zemalja revizor se imenuje najkasnije na početku tekuće godine za reviziju izveštaja za tu godinu. Revizija finansijskih izveštaja se završava neposredno nakon sačinjavanja završnog računa, revizor je u stanju da stekne potpuniji uvid u ispravnost računovodstvenih isprava i ispravnost vođenja poslovnih knjiga i revizor deluje preventivno stvarajući uslove da završni račun bude istinito i pošteno sačinjen i time prihvaćen od strane ovlašćenog revizora.Imenovanje revizora i vršenje revizije nakon isteka godine za koju se vrši revizija prouzrokuje čitav niz negativnih posledica, kao što su: onemogućuje svestraniji uvid u računovodstvene isprave i neposredan uvid u način procenjivanja pojedinih bilansnih stavkli; vršenje revizije za prethodnu godinu negativno se odražava na ažurnost računovođa u tekućoj godini; vlasnici preduzeća i njegovi poverioci su lišeni informacije o valjanosti završnog računa sedam meseci nakon sačinjenog završnog računa.Revizija se tradicionalno razmatra u kontekstu realnosti i objektivnosti finansijskih izveštaja i za takvu reviziju vrlo često se koristi izraz finansijska revizija (eng. „financial audit“).Revizija poslovanja se definiše kao sistemski pregled aktivnosti organizacije ili jednog njenog dela u



odnosu na specifične ciljeve u svrhu procene uspešnosti, identifikovanja mogućnosti za poboljšanja i razvijanja preporuka za poboljšanje ili daljnje akcije

19. Objasnite razliku između INTOSAI i ISSAI standarda, potom obrazložite šta je to državna revizorska institucija, šta se ubraja u njenu nedležnost, kao i kojim tipovima revizije se ona koristi

INTOSAI standardi revizije su nadogradnja IFAC standarda, koja se odnosi na specifičnosti državne revizije koje podrazumevaju nadležnost vrhovne institucije za reviziju za provođenje finansijske revizije i revizije uspešnosti. INTOSAI dokumenti imaju četiri nivoa: 1.Limska deklaracija; 2.INTOSAI Etički kodeks; 3.INTOSAI standardi revizije; 4.INTOSAI smernice za implementaciju.Komitet za profesionalne standarde je spojio sve dokumente, postojeće i nove standarde i direktive u jedan zajednički okvir, tj. dokument pod novim imenom Međunarodni standardi vrhovnih institucija za reviziju – ISSAI. ISSAI standardi imaju četiri nivoa: 1.Fundamentalni principi; 2.Preduslovi za funkcionisanje vrhovnih institucija za reviziju; 3.Fundamentalni principi revizije; 4.Revizijske smernice.Državna revizorska institucija se osniva kao samostalan i nezavisan državni organ sa svojstvom pravnog lica, koji za obavljanje poslova odgovara isključivo zakonodavnoj vlasti (Skupštini).Ta odgovornost je precizno uređena i ostavlja instituciji visok stepen samostalnosti. Nadležnosti Državne revizorske institucije su:- obavljanje revizione nadležnosti institucije- donošenje podzakonskih i drugih akata radi sprovođenja ovog zakona- sastavljanje i podnošenje izveštaja o obavljenoj reviziji u skladu sa odredbama ovog

zakona- savetodavna funkcija- utvrđivanje i objavljivanje standarda poslovanja korisnika javnih sredstava- izdavanje priručnika za reviziju i druge stručne literature- saradnja sa međunarodnim revizorskim i računovodstvenim organizacijama za oblast

javnog sektora- utvrđivanje plana i programa za polaganje ispita za sticanje revizorskih zvanja,

sprovođenje ispita, izdavanje profesionalnih sertifikata i vođenje registra lica koja su stekla revizorska zvanja u skladu sa ovim zakonom

- ostali poslovi utvrđeni zakonom.Državnoj revizorskoj instituciji je data mogućnost da obavlja reviziju korišćenja javnih sredstava u punom obimu, i koristi različite tipovi revizije: reviziju računovodstvenih izveštaja, reviziju usaglašenosti poslovanja sa zakonskim propisima i reviziju svrsishodnosti poslovanja.

20. Definišite standarde, potom objasnite šta znači konstatacija da je pri donošenju standarda revizije javnih rashoda preuzeta analogija komercijalne revizije i navedite kojih deset principa subjekti javnih rashoda moraju uvažavati u procesu trošenju sredstava

Standardi se mogu definisati kao autoritativna saopštenja kojima se daju uputstva o osnovnim principima profesionalnog i ličnog ponašanja koje revizor treba da primeni pri



planiranju, izvršenju i izveštavanju. Za revizorske standarde se može reći da predstavljaju meru kvaliteta i adekvatnosti obavljenog posla.Prilikom donošenja standarda revizije javnih rashoda preuzeta je analogija komercijalne revizije, da proces obavljanja revizije javnih rashoda ne bi poprimio karakter različitih individualnih pristupa i improvizovanih postupaka.Principi koje subjekti javnih rashoda moraju uvažavati u procesu trošenja sredstava su: verodostojnost, usaglašenost, upravljanje, potpunost, razumljivost, kompetentnost, dokumentovanost, koherentnost, konzistentnost i poverljivost.

21. Navedite nadležnosti nadzornog odbora, a zatim šta sve obuhvata javni sektor kao celilna

Nadležnosti nadzornog odbora su da:- nadzire rad uprave- donese poslovnik o radu- predloži statut, etički kodeks i druge akte skupštini- predlaže imenovanje i razrešenje članova odbora za reviziju- imenuje i razrešava članove uprave u skladu sa postupcima utvrđenim statutom i

zakonom- donosi smernice o nabavci i vrši nadzor nad njihovim sprovođenjem- odobrava preporuke odbora za reviziju o raspodeli dobiti,te drugim pitanjima- daje uputstva direktoru za sprovođenje istrage u vezi sa učinjenim nepravilnostima- donosi odluke o investiranju u skladu sa zakonom i statutom- obavlja i druge poslove utvrđene zakonom, statutom i aktima preduzećaJavni sektor,kao celina, obuhvata:- državnu administraciju- javne službe (zdravstvo, obrazovanje, odbrana, socijalna mreža, kultura,...)- socijalne fondove (zdravstvo, penzioni fondovi,...)- korprativni sektor (javna državna i komunalna preduzeća)- regulatorrna tela- lokalnu upravu i administraciju- državnu imovinu i sistem upravljanja državnom imovinom, kao i sistem upravljanja

gradskim građevinskim zemljištem i gradskom rentom.

22. Navedite ovlašćenja vrhovne revizorske institucije za reviziju javnog sektora, a zatim i kako se sve izražava nezavisnost državne revizorske institucije i njenih revizora

Vrhovna revizorska institucija za reviziju javnog sektora ovlašćena je da vrši reviziju: Narodne skupštine RS; Predsednika RS; Vlade, ministarstava i drugih republičkih organa; svih drugih budžetskih institucija koje se finansiraju iz budžeta; fondova i drugih vanbudžetskih institucija osnovanih zakonom; kao i svih javnih i drugih preduzeća u kojoj država ima direktno ili indirektno vlasničko učešće.U okviru finansijske revizije Vrhovna revizorska institucija će u skladu sa usvojenim revizorskim standardima, pregledati finansijske izveštaje i pripadajuće račune institucija kod kojih se vrši revizija, sa ciljem procene da li su izveštaji pouzdani i da li bilansi daju tačne i istinite pokazatelje. Vrhovna revizorska institucija će proceniti da li se ispravno primenjuju



propisi, da li se sredstva koriste za odgovarajuće namene i oceniti finansijsko upravljanje, funkciju interne revizije i sistema interne kontrole.

23. Objasnite kako počinje, kako se provodi i kako završava revizorski ciklus državne revizije, a zatim navedite funkcionalno logične grupe u koje bi trebalo grupisati subjekte revizije

Revizorski ciklus državne revizije se sastoji iz sledećih faza:- predrevizorska faza – prikupljanje i sistematizovanje podataka za izradu godišnjeg

programa rada kao i nadležnosti revizorskih službi, vrhovnih revizora i drugih činilaca u ovom procesu. Priprema revizije odnosi se na početak revizije kada se proučavaju spisi i obavljaju razgovori sa odgovornom osobom u subjektu revidiranja, zatim se sastavlja plan revizije, određuju područja revizije, metode i standardi revizije kao i vreme potrebno za njeno obavljanje.

- revizija – proučavanje dokumentacije, prikupljanje podataka koji omogućuju da revizor dobije realan i celovit uvid u poslovanje subjekta revidiranja. Državna revizorska institucija nakon obavljenje faze revizije sastavlja nacrt izveštaja o izvršenoj reviziji.

- post-revizorska faza – nastaje od momenta odgovora Saveta gde revidirani subjekat u roku od 30 do 90 dana od momenta uručenja izveštaja mora dostaviti instituciji izveštaj gde će navesti mere koje će preduzeti za otklanjanje nepravilnosti

Funkcionalno-logične skupine u koje bi trebalo grupisati subjekate revizije su:- državna uprava, budžet Republike- pravosuđe, prosveta, nauka, ekologija, kultura- organizacije obaveznog socijalnog osiguranja- javna preduzeća i privredna društva- teritorijalna autonomija i lokalna samouprava- NBS, komercijalne banke i štedionice, osiguravajuća društva- sektor bezbednosti

24. Navedite posledice nefunkcionisanja sistema interne kontrole kod revidiranih javnih preduzeća

Posledice nefunkcionisanja sistema internih kontrola kod revidiranih javnih preduzeća su:- postavljeni ciljevi i planirani zadaci utvrđeni u planu poslovanja preduzeća nisu ostvareni- izuzetno visoki otpisi potraživanja i ispravke vrednosti potraživanja- postojeći računovodstveni sistem nije pouzdana osnova za sačinjavanje izveštaja o

poslovanju i finansijskih izveštaja- aktivnosti na planu nabavke roba,usluga i ustupanja radova ne provode se prema

pravilima utvrđenih odredbama Zakona o nabavkama- manjkavi i nepotpuni ugovori i nepraćenje realizacije ugovora imaju za posledicu da se

ugovoreni poslovi ne realizuju na način i u rokovima koji su ugovoreni- investicije se realizuju, a da prethodno nisu planirane u planu poslovanja- neosnovane, nedokumentovane i nepravilne transakcije po osnovu kompenzacija, cesija i

asignacija- prisutne su pojave neredovnog i nepravilnog obračuna i uplata poreza, doprinosa i

naknada u korist budžeta RS i budžeta opština



25. Navedite tri prioritetna cilja kompleksne reforme javnog sektora, a zatim navedite i objasnite dva modela privatizacije koje su uglavnom primenjivale tranzicione zemlje, i na kraju obrazložite "ad hoc" model privatizacije imanentan našim uslovima

Tri prioritetna cilja kompleksne reforme javnog sektora Republike Srbije čine:- struktura portfolia javnih preduzeća treba da optimizira korporativizacija i privatizacija

državnih i komunalnih preduzeća- reforma zemljišne politike koja je moguća putem formiranja fondova gradskog zemljišta

koji bi funkcionisali kao akcionarska društva ili investicioni fondovi- reforma državnog fonda PIO koja je moguća u smeru njegove kapitalizacije i ograničene

funkcije investicionog fonda.Tranzicione zemlje su primenjivale uglavnom dva modela privatizacije:- međunarodni tenderi za prodaju paketa akcija strateškom investitoru, uz podelu jednog

dela kapitala zaposlenim i građanima- inicijalna javna ponuda akcija.U Republici Srbiji se ni jedan od ova dva modela ne razrađuje već se privatizacije rade na osnovu "ad hoc" pravila, tj. svako preduzeće se prodaje na poseban način. Ovakvom privatizacijom jednog broja većih i značajnijih preduzeća došlo je do čitavog niza afera koje su narušile ugled i kredibilitet zemlje u poslovnom svetu.

26. Navedite osnovne karakteristike novog javnog menadžmenta, kao i koje ciljeve podržava i koje reformske procese uključuje koncept novog javnog menadžmenta

Osnovna karakteristika novog javnog menadžmenta je stimulisanje efikasnijeg upravljanja sa ciljem postizanja boljih rezultata u poslovanju javnog sektora.Novi javni menadžment podržava sledeće ciljeve:- poboljšanje delotvornosti i efektivnosti u javnom sektoru- jačanje odgovornosti budžetskih korisnika- povećanje koristi uz smanjenje javnih izdataka- jačanje menadžmenta državnih jedinica uz povećanje odgovornosti naspram korisnikaKoncept Novog javnog menadžmenta uključuje sledeće reformske procese:- repozicioniranje države i modifikovanje njene uloge u sistemu – država se tretira kao

poslovni subjekt koji efikasno posluje- usklađivanje poslovanja države sa tržišnim kriterijumima ponašanja, primenu "prakse

dobrog ekonomisanja", korištenje "outsourcing"-a za usluge u javnom sektoru, privatizaciju trgovačkih društava u državnom vlasništvu, te ulaganja u modelima javno-privatnog partnerstva

- poticanje efikasnijeg upravljanja na osnovu procene učinaka, profesionalizacijom poslova kroz institucionalnu podršku, osnivanjem novih, nezavisnih specijalizovanih agencija

- reformisanje državnog računovodstvenog informacionog sistema u skladu sa praksom u preduzetničkom računovodstvu

27. Objasnite šta je to "outsourcing", zašto se javljaju različite interpretacije ovog pojma, potom sa koja dva ključna aspekta se mogu sagledati ciljevi uvođenja "outsourcing"-a, i na kraju objasnite osnovni cilj uvođenja



"outsourcing"-a u lokalne uprave kao i kako se može posmatrati "outsourcing" u javnom sektoru

"Outsourcingom" se u javnom sektoru može smatrati prepuštanje delova ili celih poslova privatnim subjektima uz preuzimanje ovlašćenja državne ili lokalne uprave u određenom delokrugu, funkciji ili procesu. Drugim rečima javna administracija ostaje i dalje odgovorna za te poslove, ali ih više ne obavlja direktno.Interpretacije outsourcinga su različite, tako u SAD-u za većinu ispitanih zvaničnika outsourcing je prepuštanje vladinih poslova privatnom sektoru. S druge strane, ima tumačenja prema kojima outsourcing znači prepuštanje isključivo novih, budućih usluga privatnom sektoru, dok se postojeće usluge i podugovaranja ne smatraju pravim outsourcing-om.Ciljevi uvođenja se mogu sagledati sa dva ključna aspekta, a to su: povećanje efikasnosti i transformacija.Osnovni cilj uvođenja outsourcinga u lokalne uprave je povećanje efikasnosti i produktivnosti birokratije kroz smanjenje troškova poslovanja, te smanjivanje obima manje bitnih u cilju poboljšanja usluga konačnim korisnikcima – građanima.U javnom sektoru outsourcing se može posmatrati kao eliminisanje sporednih poslova i time koncentrisanje na osnovne poslove i zadatke.

28. Navedite kada se počinje primenjivati javno-privatno partnerstvo, šta ono podrazumeva kao i kako se može definisati u najširem i užem smislu

Javno-privatno partnerstvo se počelo primenjivati 90-tih godina 20.veka. Ono podrazumeva različite oblike saradnje između javnog sektora i privatnog preduzetništva, čiji je cilj osigurati finansiranje, izgradnju, obnovu, upravljanje ili održavanje građevina ili pružanje usluga.U najširem smislu, javno-privatno partnerstvo se definiše kao skup zajedničkih inicijativa javnog sektora i privatnog profitnog i neprofitnog sektora, u kojima svaki subjekt doprinosi određene resurse i sudeluje u planiranju i odlučivanju.U užem smislu, javno-privatno partnerstvo se definiše kao kooperativn poduhvat u sklopu kojih javni i privatni sektori udružuju resurse i stručna znanja kako bi, kroz prikladne alokacije resursa, rizika i nagrada, zadovoljili neku javnu potrebu.

29. Među izrazite prednosti javno-privatnog partnerstva naglašavaju se sledeće. Navedite ih.

Izrazite prednosti javno-privatnog partnerstva su:- generisanje novih izvora sredstava, nove infrastrukture i usluga- poticanje ekonomskog razvoja koji će rezultirati porastom fiskalnih prihoda,

racionalnijem i boljem usmeravanju javnih sredstava- redefinisanje neposredne uloge države u ekonomskim procesima, jer privatne

specijalizovane firme mogu uspešnije ostvariti složene projekte- povećanje produktivnosti javnih usluga i smanjenje veličine države kao trend

savremenih kretanja

30. Navedite prednosti saradnje javnog i privatnog sektora, a zatim objasnite pojmove inicijalna javna ponuda akcija i sekundarna javna ponuda akcije



Prednosti saradnje javnog i privatnog sektora su:- brža izgradnja infrastrukture, mogućnost izgradnje projekata koji bi bili izvan

budžetskih ograničenja- brža realizacija, usled poticaja privatnom sektoru da radove izvede što brže kako bi se

što pre počelo sa upotrebom- manji ukupni troškovi, privatni sektor zainteresovan je za smanjivanje troškova u celom

periodu operacionalizacije projekta- bolja alokacija rizika- kvalitetnija usluga, raspodela rizika potiče privatni sektor na unapređenje kvaliteta

usluge- stvaranje dodatnih prihoda, privatni sektor mora biti u mogućnosti stvoriti dodatne

prihode od trećih osoba, smanjujući na taj način izdvajanja javnog sektora- efektivnije upravljanje, država se javlja u ulozi regulatora i usmerava se na aktivnosti

planiranja i kontrole umesto upravljanja svakodnevnim pružanjem uslugaInicijalna javna ponuda akcija je proces pri kojem preduzeće prodaje svoje akcije širokom krugu investitora (građanima i institucionalnim investitorima), procenjujući da je za preduzeće bolje da potrebna sredstva za razvoj prikuplja na berzi, nego da uzima skupe bankarske kredite.Pojam "inicijalna" koristi se samo ukoliko se radi o prvom emitovanju akcija preduzeća.U slučaju da preduzeće, koje je već izvršilo Inicijalnu ponudu akcija i čije su akcije već uvrštene na berzu, ponovo emituje akcije putem javne ponude, govorimo o Sekundarnoj javnoj ponudi akcija.


međunarodna finansijska revizija 2.domaći rad

Documents