Detinjstvo i mladost

UNIVERZITET U ISTONOM SARAJEVU

FILOZOFSKI FAKULTET

KATEDRA ZA ISTORIJU

Seminarski radMehmed-paa Sokolovi Mentor: Student:

Prof. dr Aleksandar Stamatovi Rada Milievi

Pale, decembar 2012.SadrajUvod.....................................................................................................................................3

Detinjstvo i mladost.............................................................................................................4Prvi ratni pohod Mehmed-pae Sokolovia.........................................................................5Sukob prineva.....................................................................................................................6Veliki vezir Mehmed-paa Sokolovi..................................................................................7Poslednji pohod sultana Sulejmana.....................................................................................8Mo velikog vezira u vreme sultana Selima II....................................................................9

Spoljna politika..................................................................................................................10

Odnos prema zaviaju........................................................................................................11

Veliki vezir sultana Murata III...........................................................................................12Vezirevi odnosi s Poljskom, panijom i Dubrovnikom.....................................................14Smrt velikog vezira............................................................................................................16Zakljuak............................................................................................................................18Literatura ...........................................................................................................................19Uvod

Mehmed-paa Sokolovi bio je dete hrianskog porekla koje je dankom u krvi odvedeno da bude janiar. Na dvoru je Mehmed prouavao jezike, knjievnost, geografiju, zanimao se za savremeno politiko stanje, sisteme vlasti i prve ljude zapadnog sveta. Mehmed-paa Soklovi isticao se ne samo po junatvu, ve i po mudrosti i po diplomatskim poslovanjima. Raspolagao je osobinom koja je ga meu turskim prvacima inila izuzetnim, da stvari ne posmatra, jedino, prema njihovom ishodu, nego i nezavisno od konanog razreenja, jer ovek nikad ne zna kad emu dolazi kraj.

Prelaskom u islam i janiarskim vaspitanjem on je u sebi sauvao tragove drukije savesti koja je delovala kao poverenje u sebe, stalna pribranost i dovitljivost. Mehmed-paa je znao da mnoge stvari sagleda hladno i sraunato. Ponos to upravlja dravom koja je neprikosnovena, uvrstio je njegovu linu ravnoteu, i doprineo da on stekne svojstva modernog evropskog oveka.

Pratio je neprekidno uzlaznu putanju dvorskog paa, koji zahvaljujui svojoj otroumnosti i dovitljivosti moe da bude u blizini sultana Sulejmana i na taj nain zadobije njegovu milost. Tako on postaje lini carev sobar, oruar, admiral mornarice, rumelijski beglerbeg. Mehmed-paa se istako u bitkama kod Mohaa 1526. godine i pod turskom opsadom Bea 1529. godine. Od tada kreu njegovi vojniki uspesi i napredovanja. Bio je veliki vezir u vreme tri sultana: Sulejmana Velianstvenog, Selima II i Murata III. Istakao se u austro-turskom ratu, sukobu sa Persijom, Sudanu i na Sredozemlju. Ipak, paa nikada nije zaboravio na svoje poreklo i na svoj narod. To je pokazivao i velelepnim zadubinama koje je gradio u kraju iz kojeg je potekao. Jo vanija stvar koju je uinio bila je obnova Peke patrijarije 1557. godine.

Mehmed-paa Sokolovi je, slau se i evropski i turski istoriari, poiveo dovoljno dugo da ostavi neizbrisiv trag u istoriji Osmanske vladavine. Ubijen je u svojoj 74 godini ivota od strane nekog dervia koji je, najverovatnije, poreklom iz Bosne. Ubrzo nakon njegove smrti poinje i naglo propadanje imperije u ijem je uzditanju i sam uestvovao.Detinjstvo i mladost

Budui veliki vezir Mehmed- paa Sokolovi roen je oko 1505. godine u selu Sokoloviima, blizu kasabe Rudo, u viegradskom kadiluku. Otac mu se zvao Dimitrije, dok ime majke nije poznato. Ime koje je dobio na krtenju je Bajo. Bajo je imao jo tri brata i sestru, koja je kasnije udata za Sinan- bega Boljania.

Bajo je vaspitavan i opismenjavan u Mileevi, gde je njegov ujak ili stric bio kaluer. To je bilo vreme kada se Mileeva sve vie istie kao knjievni centar. Za sultanov saraj uvek su birani ueni deaci, tako da nije sluajno to je Bajo ba tu odveden. Imao je oko osamnaest godina kada je od crkvene pevnice odveden u Jedrene, gde se tada nalazio sultan Sulejman u pohodu, bilo je to oko1524. godine.

Bajo je u Jedrene proteran sa oko jo etrdesrt deaka koji su mu bili roaci ili zemljaci. Islamske zakone, istoriju i tradiciju uio je od mnogo uenijih ljudi nego to su to bili njegovi prvi uitelji u Mileevi. Njegovo poznavanje islamskog zakona je viestruko prevazilo njegovu obavetenost i steenu osetljivost u pravoslavlju. Zbog toga mu nije bilo potrebno da veru svojih predaka odbacuje kao smetnju jednom drugaijem verovanju. Postao je veliki musliman, ali je, sudei po njegovoj upuenosti i potovanju, sauvao tragove onoga to je, kao ak i italac, stekao u Mileevi.

Preobraen u muslimana, mladi Sokolovi, je upisan u ioglane, to su oni mladii koji su se svojim stasom i pameu izdvajali od ostalih deaka, pa su odmah uvoeni u sultanov saraj. Mehmed je ostao vaspitanik u jedrenskom saraju, a zatim pa verovatno trinaest godina. Postoje nepouzdane vesti da je uestvovao u Mohakoj bici 1526. godine. Sokolovi je bio pa Skender- elebije, pa je posle njegove smrti pripao sultanu. Tom prilikom bilo je njh sedmorica: Pertev Mehmed- paa, Pijale Mehmed- paa, Ahmed- paa, Zal Mahmud- paa, Lala Mustafa- paa, Husejin- paa i Mehmed- paa Sokolovi. To su bili ljudi koji e ga itav ivot pratiti kao prijatelji, ili dumani.

Svoju slubu Mehmed je zapoeo kao rikabdar, tj. kao dvoranin kiji pomae svom gospodaru da uzjae konja i prati ga na putu idui pored njega peice. Kasnije je sve vie napredovao u dvorskoj slubi brinui o odei sultana, kao zapovednik dvorskih titonoa i obavljao je razne misije diplomatske prirode i brinuo se o pomorskim snagama carstava. Mehmed je umeo da postane miljenik dvora, ali i da zadri taj svoj poloaj. Upravljao je pomorskim poslovima Turske da 1551. godine, kada je unapreen u zvanje rumelijskog berlerbega.

Prvi ratni pohod Mehmed-pae Sokolovia

Do trenutka kada se upustio u rat s frataroma orem Utjeenoviem, s kojim je do tada vodio prepisku o fratarevoj saradnji s paom, Sokolivi se nije pominjao u ratnoj istoriji Turske. Za njega su biografi rekli da je kao dvoranin uestvovao u Sulejmanovim ratnim pohodima na kojima je sticao sultanovu milost, ali ne moe se pouzdano rei da li su te tvrdnje tane.

Prvi samostalni ratni potez bio je 1551. godine kada je Sokolovi prelazio Tisu. To je ratni potez koji on zapoinje sa punom linom odgovornou i koji e se u budunosti vezivati za njegovo ime. Na pohod je gledao kao neminovan potez za dalji napredak u Turkoj. Zapoeo je ga diplomatskim pregovorima, na ta je ga naveo Utjeenovi, pa je rat u Banatu ostao zapamen i po tim tajnim pregovorima. Sokolovi je napravio nekoliko poteza koji su na savremenike ostavili dosta uticaja.

U ovom pohodu Mehmed- paa naao je najveu podrku u Srbima. Krenuo je u napad oslanjajui se na injenicu da na prostoru izmeu Tise i Moria u najveem broju stanuju Srbi i da e mu oni otvoriti kapije banatskih gradova. Zauzimao je male gradove oko Temivara, a etiri dana nakon zauzimanja Beeja 24. septembra, Mehmed-paa je udario na Bekerek. Posle predaje i ovog grada paa se uputio ka Lipovu. Kada je stigao do grada 8. oktobra u njemu je ve bila buna i grad se predao.

Nakon Lipova Mehmed-paa je krenuo na Temivar, ali je zbog zime, krajem novembra, opsada prekinuta, to je i bila praksa turske vojske da ne ratuje u zimskom periodu. Posle smrti kardinala ora Utjeenovia sam sultan je hteo da dovri pohod koji je zapoeo Mehmed-paa, ali je odustao i na paino mesto poslao Ahmed-pau.

Mehmed-paa je ostao na svom poloaju, nije povuen iz rata i nije mu bio ukinut ni jedana znak sultanove milosti. Meutim Mehmed-paa je bio jako potreen ovakvom odlukom sultana. Nova 1552. godina zapoela je u znaku velikih osvajanja Hadum Ali-pae. Ahmed-paa je s vojskom stigao u Beograd sredinom maja gde mu se pridruio i Mehmed-paa. Temivar je pao mesec dana kasnije. U Temivaru se Sokolovi isticao kao dobr vojskovoa, kako bi povratio svoj stari ugled. Poto su konano zaposeli Banat, Ahmed-paa i Mehmed-paa Sokolovi, su se uputili uz Tisu i osvojili grad Solnok. Krajem 1552. godine Mehmed-paa se vratio u Sofiju i odatle se uputio na persijsko ratite. U junu 1555. godine sultan je odrao divan na kojem je u zvanje treeg vezira Porte uveden dotadanj rumelijsk berlerbeg Mehmed Sokolovi.Sukob prineva

Ulaskom u vezirevo vee, Mehmed Sokolovi je postao stub carstva: ministar i velmoa konano vezan za dvor i Carigrad, odakle su ga budunost vodila jo samo tri puta: ka sultanovoj nemilosti (koja se nije uvek zavravala dodeljivanjem penzije); ka mirnom ivotu jednog od onih vezira koji su vie dvorani nego ministri (jer se usponaka zvanju velikog vezira plae kao i nemilosti); ka poloaju velikog ministra (i to jr u Turskoj najvei uspeh i slava, ali i mesto gde gromovi najee udaraju). Zbog dogaaja koji su usledili Mehmed-paa se naao na ovom treem putu.

Kada je dolo do sukoba izmeu prineva Selima i Bajazida Mehmed-paa je dobio nareenje od sultana da napadne na princa Bajazida koji se zatvorio u Konji. Mehmed-paa je sa tri hiljade janiara, isto toliko spahija i etrdeset topova krenuo na princa da ga razorua u sultanovo ime. Bitka je trajala dva dana 28. i 29. maja 1558. godine i carevi je uspeo pobei u Amasiju. Mehmed-paa je krenuo za njim i progonio ga, jer se princ bio uputio ka persijskoj granici. Bajazid je pogubljen, zajedno sa svojim sinovima, 1561. krajem novembra.

U sukobu prineva Mehmed-paa je imao ulogu vojne intervencije u sultanovo ime, u cilju ouvanja carstava. est godina kasnije postao je veliki vezir i tada je najvei oslonac za saradnju naao u ljudima koji su zajedno s njim nali uea u ovom sukobu. Selim je 17. avgusta 1562. godine udao svoju erku Ismihan za Mehmed-pau. Uavi u carsku porodicu postao je obavezan prema njoj, a naroito prema princezi.Veliki vezir Mehmed-paa Sokolovi

Mehmed-paa Soklolovi drugi vezir Porte i zet prestolonaslednika Selima, odlukom sultana Sulejmana postao je veliki vezir, odmah nakon smrti Semiz Ali-pae, 28. juna 1565. godine. Iako je dobio ast roba najblieg sultanu Mehmed-paa je ostao pribran i hladan, i po tome se razlikovao od ostalih turskih dravnika.

Pod komandom Pijale Mehmed-pae turska flota je 1. aprila 1565. godine iz Carigrada krenula u osvajanje Malte. Posle trenutnih uspeha na poetku Turska vojska poinje da gubi. U vreme kada ove vesti stiu do sultana uz njega se nalazi Mehmed-paa. Sultan je zbog toga dobijao napadae besa, ali je paa u tim trenucima znao da kod sultana ne izazaiva jo veu raudraljivost. Sokolovi je tada znao da pribrano sagledava stvari, i to je ga sve vie uzdizalo u sultanivim oima. Veina istoriara je naglasila da je Mehmed-paa, kada se 1565. godine odluivalo o daljoj politici Turske, istupao ratoborno. Drugi su, u novije vreme, poeli slutiti da je on, i pored niza dogaaja koji drukije govore, radije naginjao miru, ali da svoje poglede nije mogao nametnuti uzjogunjenom sultanu. Sokolovi je, ustvari, naao stav prilagodljiv dogaajiama i, jo blie sultanovoj volji. Ono to je paa stalno radio bilo je da svoje miljenje uklopi u redosled sultanovih misli i postupaka.

Veliki vezir Semiz Ali-paa podlegao je u jednom napadu guenja, a sultan je odmah dravni peat poverio Mehmed-pai Sokloviu. Paa je bio deseti veliki vezir kojem je sultan Sulejman poverio dravnu upravu. Svi njegovi prethodnici, pa i on, bili su ljudi koji nisu raspolagali niim, osim onim to im je sam sultan dao. ak je i njihov ivot bio u njegovim rukama.veziri su se vremenom bogatili, ali su znali da e im to sultan prisvojiti nakon smtri.Poslednji pohod sultana Sulejmana

Veliki vezir poinje pripreme za rat iji je krajnji cilj bilo osvajanje Bea. Ujedno ovo je bio i poslednji pohod sultana Sulejmana. Veliki vezir je raunao da je vreme da se zada konani udarac Austriji i tako se otvori put ka bogatim evropskim zemljama. Sokolovi je pripremio i ostvario najezdu na Austriju zahvaljujui sopstvenom ratnikom znanju i na osnovu svog dugog itanja i uenja istorije Osmanovia.

Mehmed-paa je Tursku, na elu sa iznemoglim sultanom, poveo u pohod na Austriju proraunavi razumno ta bi se sve na pohodu moglo desiti. Zbog toga mu je smetalo kada je uo da je budimski berlerbeg Mehmed-pa Jahpaai, poznatiji pod imenom Arslan, zapoeo vojevanje protiv esarovaca. Njegov potez nije izazvao vei poremeaj u Turskom planu jer Maksimilijan II nije iskoristio poin poraz. Ovo je bio prvi u nizu poraza koji e uslediti za tursku vojsku.

Sultan je kao novi cilj pohoda odredio Siget. Mehmed-paa je ovu odluku sultana posmatrao kao jo samo jedan korak ka krajnjem cilju- osvajanju Bea, iako je put dui. Ovoga puta se sto hiljada ljudi i tri stotine topova, ne samo sa sultanom, nego sa gotovo itavom Portom na elu, umesto da krene carskim trupama kod ura, Komorana i Be, oborilo na jedan grad od pletera i zemlje, s posadom malo veom od dve hiljade branilaca. rtvovan od strane svog vladara, kralja Maksimilijana II, Nikola Zrinski je morao poginuti zbog toga to su na turskoj strani urno morali nai protivnika za sultanovu predsmrtnu bitku.

Siget je osvojen 7. septembra. Mehmed-paa je hteo da obraduje svog sultana ovim vestima kako na bojnom polju doivljavaju uspehe i da je jo jedan grad, na putu do Bea, pao, ali je saznao da je sultan u noi izmeu 5. i 6. septembra umro. Sultan je morao da vlada i mrtav jer bi osvajanje izgubilo smisao bez njega, tako je odluio veliki vezir. Mehmed-paa je najpre pomislio na nezavrenu bitku oko razvaljene sigetske tvrave, jer vojska jo nije zauzela centralnu kulu. Iako je vremenom vladala uznemirenost meu vojskom, jer ne viaju sultana, veliki vezir je meu njih slao vesti da je sultan oboleo i oslabio.

Vest da je sultan Sulejman umro poslata je princu Selimu i on je otiao u Carigrad, gde je 24. septembra preuzeo vlast. Vojsci jo uvek nisu saoptene vesti, a poele su priprema za povratak u Beograd, ge e vojsku saekati Selim. Veliki vezir je poslao pismo novom sultanu u kojem mu je predloio kako teba doekati vojsku i isplatiti joj plate. Poto je Selim to odbio veliki vezir je imao oseaj da su svi njegovi napori da vest o smrti sultana ne doe do vojske. etiri konaka pre Beograda vojsci je saopteno da je sultan Sulejman umro, bilo je to 24. oktobra. Nastala je velika tuga i alost meu vojskom. Selim je u Beogradu doekao vojsku, gde je i klanjana denaza. Mehmed-paa je u Beogradu po drugi put postao vezir.Mo velikog vezira u vreme sultana Selima II

Posle smrti sultana koji mu je poverio dravni peat Mehmed-paa se, nakon nekoliko meseci ratovanja, zakljuenog janiarskom bunom u Carigradu, naao u ulozi prvog ministra iji autoritet niko nije mogao osporiti. Dokopavi se mesta velikog vezira on je u ministarskom veu naao ljude s kojima je i do tada bio u bliskoj saradnji.

Neki od Sokolovievih savremenika nisu se ustruavali da pomenu njegovu vetinu u prikrivanju sultanove smrti i obuzdavanju vojske, ali je njegov nastup u celini bio nezgrapan, opiran i zamren. Ostaje utisak da je paa uvek birao najtea reenja za trenutne situacije.

Poto se novi sultan vie uputao u uivanja u jelu, vinu i enama, dolazio je do izraaja njegov prvi vezir. Prve vesti iz 1567. godine govore o njemu kao o pai neogranieno svemonom. Da bi upotpunio dravnu kasu koja se ispraznila davanjem poklona vojsci dolaskom novog sultana, paa je uveo novinu da se draoci timara moraju, plativi taksu, obnovivti svoje berate, tako da u prestonicu svakodnevno stiu mnogobrojne spahije nosei, uz novac, i razne poklone sultanu, veziru i drugim zvaninicima. On je dozvolio i slobodan dovoz i krmenje vina. Njegova najvea nada za punjenje davne kase vezana je za poveanje haraa. Zbog ovakvih mera Turci i trgovci su pau omrzli i nazivali raznim pogrdnim imenima. Pored skupljanja blaga za dravnu kasu paa se i lno sve vie bpgatio. On je troio blago nemilice, ali to je bio jedan od njegovih metoda da pokae svoju mo i ugled. Ne dozvoljavajui nikome da ga pretekne on je uvek isticao da je po moi i bogatstvu odmah iza sultana.

Selim je prihvatio Mehmed-pau kao velikog vezira koji svrava sve poslove carstva i koji, da bi to postigao, dri u odreenoj potinjenosti ostale vezire, vojne stareine i pokrajinske namesnike; ali, Sokolovi nikada nije ostao lini sultanov ljubimac, tienik, mazija i drubenik, kao to se to moglo dogoditi po ugledu na odnose koji su ponekada vladali izmeu cara Sulejmana i njegovih ministara. Oni su, ini se retko razgovarali, jer je sultan, na vezirove poruke, obino odgovarao napisavi re-dve na komadiu papira. Paa se nije ni trudio da se priblii sultanu jer se takav odnos esto zavravao razlazom, ili gubljenjem glave. esto se deavalao da se svi diplomatski poslovi sa drugim zemljama obavljaju sa paom, a da su strani poslanici ili samo da se poklone sultanu i da mu polube ruku.

Vezir godinje ima prihod oko milion dukata, sagradio je saraje velike lepote, okruio se dvoranima, paevima, pesnicima i slugama. Mehmed-paa je gubio na svojoj omiljenosti i zbog toga to posle pohoda na Austriju vie nikada nije izaao na bojno polje. im je Turska ugazila u prvu veu oruanu intervenciju posle sigetskog pohoda, on je meu svojim meu njenim prvacima dobio takve protivnike da je, nakon toga, itavih deset godina upravljao carstvom u neprekidnoj i gotovo grozniavoj dilemi: da li da uva mir i sa svojim suparnicima, sve nestrpljivijim, vodi borbu iz blizine, ili da ih puta da vojuju, neko vreme ih se oslobaa, gaji pritajenu nadu da se nee ni vratiti i na kraju u njima dobija jo osionije goropadnije neprijatelje.

Spoljna politikia

Do poetka jeseni 1569. godine, kada je, zaustavljajui poar u Carigradu, osetio prekretnicu, vezir je postepeno uvodio Tursku u sistem evropskih drava namernim ulaenjem u pregovore sa svima koji su hteli doi da izmole mir i prijateljsku zatitu na Carskim vratima. Mehmed-paa je napustio pristup spoljnij politici koji je zastupao sultan Sulejman i njegovi veziri. Ciljeve je ostvarivao povremenim rtnim intervencijama, ali i politikim potezima u mnogim zemljama.

Otkako mu je poveren dravni peat, Mehmed-paa je, kao podruje svog najivljeg politikog delovanja u Evropi, odabrao Austriju i Poljsku, Vlaku, Moldaviju i Erdelj. On je sve ove zemlje celokupno posmatrao kao prostranu oblast osmanskih uticaja preko kojih e carstvo zauzeti neophodno mesto u evropskom sistemu. Ovaj pojas Tursku bi oslonio na Aziju i vezao je za njena bogatstva. Vezir je odravo dobre odnose sa Austrijom jer se nadao da e uskoro nastupiti pitanje nasleivanja poljskog prestola. Strahujui da e pitanje nasleivanja prestola uskoro postati meunarodno pitanje Poljaci su hteli da bar Tursku iskljue iz toga. Pregovori su trajali tri meseca i paa je poslaniku pruio uverenja o dobroj volji Porte.

Uporedo sa meanjem u evropsku politiku paa je vrio uticaj i na politiku u Aziji i Africi. On je pokazao otvorenu politiku prema Istoku povlaenjem niza krupnih i sitni poteza. Pojavio se kao zatitnik muslimana u Indiji, na Cejlonu i na Malajskim ostrvima. Sredinom leta 1569. godinemehmed-paa je pristupio jednom od svojih najsmelijih planova da se prokopa kanal Don-Volga i istovremeno osvoji Astrahan. Ovim kanalom povezali bi se Kaspijsko jezero i Sredozemno more i time bi put ka zemljama Srednje Azije postao siguran. Meutim, ovaj plan nije uspeo.Odnos prema zaviaju

Svoju vezu sazaviajem Mehmed-paa je zapoeo vrlo rano kada je jo kao dvoranin doveo svoje roditelje i brau u Carigrad i sve ih je preveo u islam, a svog oca Demaludin Sinan-bega postavio za upravitelja jedenog vakufa u Bosni. U svom selu Sokoloviima sagradio je damiju, pored nje sageadio je mekteb, musarfihanu, imaret, vodovod i esmu.

Vezirov zaviaj je poeo da jaa tek kada je on dospeo do najvieg poloaja u carstvu posle sultana. On je na neki nain zemlje svoga naroda inio svojim tako to ih je predavo u ruke pokrainskih namesnika i crkvenih stareina koji su mu bili roaci. On je te zemlje stavlajo pod peat svojih zadubina koje su bile sve monumentalnije i lepe. U Viegradu se 1566. godine pominje njegov karavansaraj podignut na desnoj obali Drine. Vezirov hamam propao je najverovatnije 1806. godine kada je najveim delom izgorela arija koja se razvila oko njegovih duana. Karavansaraj je poruen 1914. godine. Kameniti han podignut je neposredno pred izgradnju Sokolovievog mosta u Viegradu.

Gradnja mosta na Drini poverena je Koda Mamar Sinanu koji je bio dvorski arhitekta i koji je radio na drugim painim zadubinama u Carigradu. Ve samo saznanje da e most graditi neimar Sinan izazvao je zadovoljstvo, jer se znalo kakve graevine pravi. Kamen sedra, koji je vaen u Banji, pet kilometara nizvodno na desnoj obali Drine, kre za vezivanje tesanika, gvoe kojim su oni vre spajani, olovo koje je u velikim koliinama ulivano u temelje stubova, balvani, daske i druga graa sve je to, s velikim brojem majstora, radnika, prevoznika, seljaka uzetih za najgrublje poslove, volova, konja i na sve strane rastegnutog alata, ispunilo u poetku neshvatljivim meteom itav kraj oko Viegrada. upriji je udaren temelj 1571. godine.Veliki vezir sultana Murata III

Sultan Selim II poeo je umirati onog trenutka kada je odbacio jelo i pie. Njegovo telo je do tada bilo izmueno alkoholom i zato je odbijalo hranu i tako je poeo malaksavati. Sultan je bio blagonaklon ovek i nimalo pakostan, milosrdan prema sirotinji i odan prijateljima i zbog toga je velikom veziru Mehmed-pai bilo teko da ga gleda dok propada.

Paa je poeo donositi prve odluke kada je sultan poeo da daje znake olakanja. Pripremio je caricu Nurubanu i pozvao one na koje se mogao osloniti: serdara Koda Sinan-pau, i admirala Kilid Aliju. Zatim je odran divan, na kojem je sultan, kao da se nita ne dogaa, primio darove. ak se i sam sultan zavarao da mu je bolje, ali se kasnije u toku dana rasplakao. Sultan je u hamamu pao, odakle su ga iznele sluge. Umro je 12. decembra 1574. umotan u meleme. Mehmed-paa je sa sultanijom Nurban doneo odluku da se prikrije sultanova smrt dok u Carigrad iz Manise ne doe prestolonaslednik Murat. Sultanovu decu, pet sinova i tri keri, vezir nije obavestio o smrti sultana jer je zano da e biti pobijeni kako bi Murat na prestolu bio bezbedan. Pripremio je i mere da ne doe do janiarske bune, koja je uvek izbijala kada je na presto dolazio novi sultan. Sve ove postupke je peruzeo samo da bi se i dalje zadrao na vlasti kad doe novi sultan.

Istog dana kadaje Murat III seo na presto, iznet je iz saraja tabut s telom njegovog oca, a nie njegovih nogu sahranjeni su njegovi sinovi zadavljeni u noi kada je Murat zauzeo presto. Sultan je poeo iz riznice da deli poklone, a Mehmed-pai je poklonjeno itavo bogatstvo.

Pred sam Bajram odran je divan na kojem je dolo do pobune vojske jer im plata nije svima podjednako poveana. Veziri su se pred ovom masom uplaili i razbeali, jedino je ostao Mehmed-paa koji je vojnike nazvao svojom braom i rekao da e se postupiti po zakonu. Na dvoru su poeli da se kuju planovi kako da se osvete veziru koji je jo uvek nadmoan i koji se oslobodio janiarskog besa. Mehmed-paini neprijatelji poeli su se ohrabrivati jo onog trenutka kada je sultan Selim II umro, jer je vezir osto bez najneposrednijeg izvora svije moi. Pokuavajui, brzo, jedan za drugim, da neto smutljivo uine, oni su se, meutim, dugo saplitali o prag sultanovog saraja, u koji ni veliki vezir, u naelu, nije imao pristupa, i dosta sporo su nalzili na podrku haremskim spletkama. Sokolovi je u stvari dobio dve grupe neprijatelja: jednu najbliu sultanovoj okolini, i drugu u vezirskom veu, jer najvii dravni funkcioneri u Turskoj, izrasli u prethodnom razdoblju, jo uvek nisu bili haremske kreature, tako da su i jedni i drugi vie radili za sebe, nego to su se gnezdili i legli isti porod.

Veliki vezir je jo u prvom danima vladavine sultana Murata III uoio da e mu se osvetiti za sve one mere koje je preduzeo protiv prvih ministara za vreme vladavine sultana Selima II. U nastojanju da ih u tome sprei Mehmed-paa je preduzimao razne mere, ali je uspeo da sputava samo one koji su u otporu bili najslabiji. Tako je meu njima imao jo, moda, samo dva prijatelja koja bi mogala da ga podre u budunosti. Drugi su se povukli i ostali su samo sposobni da prema pai gaje blagu naklonost i tihu mrnju. Ipak najvei neprijatelji pae ogledali su se u likovima Koda Sinan-pae i Lala Mustafa-pae.Vezirevi odnosi s Poljskom, panijom i Dubrovnikom

Kada je Anri Vaola, vojvoda od Anua, sin Katarine Medii i brat arla IX, izabrani poljski kralj, saznao za smrt svo brata i pokuaj don Huana od austrije da se domogne francuske krune, Poljska je doivela da joj kralj pobegne , a ona ponovo ostane kao meta sukoba drugih zemalja. Poljska je ponovo morala da trai kralja i oko nje su se opet nadmetali vedski kralj, ruski samodrci i rimsko-nemaki car. Veliki vezir Mehmed-paa je opet morao posredovati kako bi odreenjem dogaaja u Poljskoj uspostavio tursku prevlast ili sputao jaanje neprijatelja na prostoru izmeu Baltikog mora i Volge.

Plan velikog vezira bio je da se pohvataju svi konci i da se proprati delovanje svih vladara i kneeva kako bi ih mogao dovesti u meusobnu zavisnost tako da Turska, umesto da doe u opasnost, dobije nove vazale na svojim severnim granicama. Sokolovi se, u stvari, vraao svojoj politici rasprostiranja Turske i njenih interesa preko onih prostranstava izmeu Dunava i Kaspijskog jezera i Indijskog okeana kojima se Evropa spajala sa Azijom i gde su zapadni uticaji jo uvek bili retko uspostavljeni. Sve ono zbog ega je, oduvek, budno motrio na svaki pokret u Erdelju, Vlakoj i Moldaviji, a protiv Poljaka i , osobito, Rusa podravao Tatare i kada su gubili; sve ono to je zamiljao da e postii prokopavanjem kanala Don-Volga i to je imao u vidu interveniui, prvi put, u poljskoj- sve je to, samim obnavljanjem poljskog pitanja, jo jednom, ali znatno jasnije, oivelo u njegovoj svesti kao ideja budueg prostora i svetske politike Osmanovia.

Veliki vezir je uvrstio tursku prevlast u Erdelju zatitivi sultanovog vazalaStefana Batorija, kneza od 1571. godine, kome je njegov suparnik Gapar Beke pokuao da uzme vlast uz pomo cara Maksimilijana II. On je povukao i potez kojim je uverio francuze da sopstvenom krivicom vie ne mogu da raunaju na tursku pomo. Na drugoj strani on je naredio pograninim begovima da ire vest o hnameri moskovskog kneza da svog sina poalje na poljski presto, to Turska nikako nee dozvoliti. Caru Maksimilijanu II je upueno pismo u kojem je naznaeno da e njegovo eventualno uplitanje u pitanje poljskog prestola biti protumaeno kao krenje ugovora koji je nedavno izmeu njih potpisan. U pismu je naglaena ideja da se buduu poljski kralj stavi u vazalni odnos prema Turskoj.

Sultan je u Poljsku uputio pismo kojim je odluno data podrka Stefanu Batoriju kao pretendentu na poljski presto. Poljski sejm je, 15. maja, doneo poetnu odluku da se u kraljevini proglaava meuvlae, ime su prava francuske dinastije na prestolu ponitena. Stefan Batori, oenivi se princezom Anom, je 14. decembra krunisan za kralja. Kako bi ga zatitio na tom mestu sultan je poslao pismo Maksimilijanu II da ne uznemirava Batorija na prestolu na koji je doveden njegovom milou. Poljska je dola pod zatitu Porte, a njen novi vladar bio je sultanov vazal.

Mehmed-paa je, u svom dranju prema panskoj prevlasti na Zapadu, otkrivao meru, obeleenu ironijom, koja ne svedoi, samo, o njegovom uverenju da je njjai, uvek, jedino sultan: on je oevidno znao uoiti nesrazmer izmeu ogromnog teritorijalnog zahvata i dosta povrne vojne moi madridske krune. Sva panska nadmenost i gordost, kao i njihova trenutna hrabrost, samo su maska iza koje se zaklanja njihova trenutna nemo da izvedu vojne snage koje ozbiljnije mogli poljuljati Tursku i od nje, bilo ta okrnjiti- smatrao je Sokolovi Veliki vezir je vrio pregovore sa panskim poslanikom Mariljanijem i njihov ishod bio je potpisivanje sporazuma na temelju uzajamnog obeanja da e se flote uzdravati od neprijateljstva tokom cele godine. Sporazum je potpisan 7. februara 1578. godine.

to se tie odnosa velikog vezira i Dubrovana oni su zadrali oseanje ponosa njegovim poreklom i veliinom, ali je to oseanje bilo uslovljeno njegopvim ispunjavanjem svega to su mu oni odreivali kao zemljaku obavezu. Sokolovi je s godinama sve vie uivao da razgovara s Dubrovanima na svom jeziku bez posredovanja tumaa, i da od njih uje sve informacije o prilikama u Evropi. Mehmed-paina pomo Dubrovanima bila je potrebna zbog svih poremeaja u Sredozemlju do kojih je dolo posle lepantske bitke. Sokolovi je morao podnositi sultana sa svim njegovim udima koji su mu esto omeli i najbolje poteze, morao je zbog svog poloaja da se nosi i s najviim zvaninicima carstva i da najvee uspehe Turske postie slamajui njihov otpor, ali kada bi se na Porti pojavilo pitanje Dubrovnika, veliki vezir je svima znao istai da ima stvari u koje, moda zato to su njemu najblie, ne moe dozvoliti nikakvo uplitanje. Mehmed-paa je je zaista spreavao da mu bilo ko uskrati zadovoljstvo koje je imao titei Dubrovane kao svoje zemljake i ljude svog jezika.Smrt velikog vezira

U toku 1578. Mehmed-paa je izgubio veliki broj svojih prijetelja, saputnika i pomonika. Tada se desilo da grom udari u magazin baruta u Budimu, tako da je eksplozija odnela zgrade i utvrenja. Da bi sproveo istragu paa je poslao svog konjuara Ferhada, kojeg je Mustafa Sokolovi doekao, ali umesto da primi ovlaenja o istrazi, konjuar je ga ubio. Mehmed-paa je Mustafinim pogubljenjem ostao bez svog najdraeg strievia, a isto tako znao je da je ovo ubistvo udeeno kako bi se on oseao jo usamljenije.

Poto je ostao sama vezir se sve vie preputao itanju istorije. Tano godinu danaposle pogubljenja njegovog milog Sokolovia, Mustafa-pae, u Budimu, vezir je, uznemiren, usred noi ustao, uzeo abdest, pomolio se bogu i pozvao svog blagajnika, ukopljenika Hasan-agu, da mu ita istoriju Osmanovia. Odakle emo itati?, upitao je Hasan-aga. itaj mi o smrti sultana Murata na Kosovu, odgovorio mu je Mehmed-paa. Kada je aga, itajui opis bitke doao do mesta gde je Milo Obili udario noem sultana Murata, vezir je, rastuen i plaan, rekao: Daj i meni, Boe, da tako poginem za veru. Poruio je fatihu za duu Muratovu, i otpustio Hasan-agu.

Sutradan , 11. oktobra 1579.godine, veliki vezir je radio od ranog jutra. Pred vee je drao u svom saraju divan za one koji su mu se obraali da trae pravdu. Iako kipdije nisu pustile jednog dervia da ue on se nekako provukao do vezira i kleei ispred njega zavukao ruku da trai molbu. Paa je odsutno traio po kesi redovnu milostinju za dervia i u tom trenutku dervi je izvadio no i zabio ga pai u grudi. Sokoloviev ubica je sutradan po sultanovoj naredbi vezan izmeu etiri konja i rastrgnut na carigradskim ulicama. Njegovo ime nije zapisano, a neki kau da mu je poreklo iz Bosne.

Carstvo su ostali da vode sultan Murat III, opkoljen enama, i Koda Sinan-paa, kao veliki vezir, okruen novim ljudimaeljnim poloaja, odlunim da izloe progonima sve koji su ih, poreklom ili namerama, podseali na Sokolovia. A srpski letopisac je, u godini kada je Sokolovi ubijen, zabeleio udne rei: I togda povrati se zakonu prestupnik Mehmed-paa.

Zakljuak

Zvanje velikog vezira stoji na etiri velika stuba, rekao je jednom Mehmed-paa svome sekretaru Feridun-begu: Prvo, u svemu se mora postupati tako da se udovolji volji Svevinjega; drugo, svi poslovi velikog vezira moraju potpuno odgovarati propisima erijata; tree, on mora delovati u smislu pokornosti i odanosti njegovom velianstvu bojem halifi (sultanu); i etvrto, on je duan voditi rauna o narodnim obiajima. Ako se veliki vezir ogrei makar o jedan od ova etiri svoja oslonca, izgledae bedno i otrcano kao leina koju je dua napustila. Paa se drao svih ovih naela u toku svog vezirovanja i pokazivao je da mu nije teko da radi dravne poslove spajajui tradicionalno i moderno u svojim poduhvatima.

Veliki vezir tri sultana uvek je isticao da ono to e ostati iza njega jesu njegove zadubine koje je rasejao irom carstva. Podizanje graevina na optu dobrobit bila je obaveza svakog pravog muslimana, ali veziru je to bio i naina da nadmai zaborav. Gradnja mostova za Mehmed-pau nije bila samo premoivanje obala, ve naina spajanja razdvojenih svetova. Jedan od takvih je i onaj koji je Cuprija na Drini u Viegradu, podignut u njegovom zaviaju, koju paa za ivota nije uspeo da vidi.

Mehmed-paa je najpoznatiji ovek iz Bosne u svoje doba. On je veliki dravnik koji probleme turske imperije najee reava na diplomatski nain. U vreme vezirovanja za sultana Selima sva vlast se nalazila u njegovim rukama, jer se sultan esto odavao strastima u vinu i jelu. Zbog svog uspeha veliki vezir imao je dosta i neprijatelja, zbog toga je i ubijen 1579. godine od strane nekog dervia poreklom iz Bosne.LiteraturaMehmed Sokolovi, Radovan Samardi, Beogradski izdavako- grafiki zavod, Beograd 1993. Mehmed Sokolovi, Radovan Samardi, Beogradski izdavako- grafiki zavod, Beograd 1993. str. 24

Mehmed Sokolovi, Radovan Samardi, Beogradski izdavako- grafiki zavod, Beograd 1993. str. 104.

Mehmed Sokolovi, Radovan Samardi, Beogradski izdavako- grafiki zavod, Beograd 1993. str. 161 i 162

Mehmed Sokolovi, Radovan Samardi, Beogradski izdavako- grafiki zavod, Beograd 1993. str. 226

Mehmed Sokolovi, Radovan Samardi, Beogradski izdavako- grafiki zavod, Beograd 1993. str. 326

Mehmed Sokolovi, Radovan Samardi, Beogradski izdavako- grafiki zavod, Beograd 1993. str. 356

Mehmed Sokolovi, Radovan Samardi, Beogradski izdavako- grafiki zavod, Beograd 1993. str. 438

Mehmed Sokolovi, Radovan Samardi, Beogradski izdavako- grafiki zavod, Beograd 1993. str. 486 i 487

Mehmed Sokolovi, Radovan Samardi, Beogradski izdavako- grafiki zavod, Beograd 1993. str.541 i 542

Mehmed Sokolovi, Radovan Samardi, Beogradski izdavako- grafiki zavod, Beograd 1993. str. 556

Mehmed Sokolovi, Radovan Samardi, Beogradski izdavako- grafiki zavod, Beograd 1993. str. 648

Mehmed Sokolovi, Radovan Samardi, Beogradski izdavako- grafiki zavod, Beograd 1993. str. 650

Mehmed Sokolovi, Radovan Samardi, Beogradski izdavako- grafiki zavod, Beograd 1993. str. 618

PAGE 18