FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD Smer: Drumski saobraaj Predmet: Tehnologija drumskog saobraaja Kandidat: Ranitovi Slavica Br. Indeksa: 3087

ZADATAK ZA DIPLOMSKI MASTER RAD Naziv rada: Metodologija otvaranja meunarodne autobuske linije u eksploataciji preduzea D.O.O. Risti commerce sa predlogom mera za poboljanje poslovanja i kvaliteta transportne usluge Zadatak: Potrebno je izvriti analizu postojeeg stanja D.O.O. Risti commerce-a iz Novog Sada u pogledu organizacione strukture preduzea, strukture zaposlenih kao i u pogledu strukture vozog parka. Preko sistema pokazatelja i izmeritelja rada potrebno je izvriti analizu rada preduzea u prethodnom eksplatacionom periodu, koji obuhvata tri kalendarske godine, i dati prikaz postignutih organizaciono tehnikih i ekonomskih rezultata poslovanja. Izvrenom anketom putnika, potrebno je oceniti postojei kvalitet prevozne usluge i na osnovu toga dati odgovarajue mere za poboljanje u narednom periodu. Teze: 1. Organizaciona struktura preduzea D.O.O. Risti commerce 2. Analiza angaovanih resursa 3. Prikupljanje i obrada podataka u informacionom sistemu sa ukupnim prihodima i trokovima 4. Metodologija otvaranja meunarodnih linija sa meunarodnim Konvencijama CVR i INTERBUS 5. Tehnoloki proces prevoza putnika sa anketom putnika 6. Analiza rada meunarodne autobuske linije Subotica-Novi Grad 7. Analiza trokova i prihoda dobijenih radom meunarodne autobuske linije Subotica-Novi Grad 8. Predlog mera Mentor:

____________________________________________________________Diplomski rad Prof. Dr Pavle Gladovi 1. UVOD Saobraaj je posledica potrebe za premetanjem ljudi i robe u vremenu i prostoru. Kako su se kroz istoriju razvijale trgovake veze i potrebe za transportom robe tako se razvijala i putna mrea, kao osnova za razvijanje saobraaja. Na mestima gde se ukrtaju neki od najznaajnijih trgovakih puteva i gde se vri pretovar dobara, poela su da se stvaraju i razvijaju urbana naselja. Tako je saobraaj postao, a to ostao i do danas, jedan od najznaajnijih faktora za razvoj odreenog podruja. Danas saobraajna delatnost predstavlja samostalnu privrednu oblast i ini jedan od preduslova za razvoj drugih privrednih delatnosti. Ukoliko je razvijen i usklaen sa zahtevima konkretne sredine, saobraaj e doprineti brem napretku svih sektora drutvenog ivota, dok e u suprotnom postati ograniavajui faktor u razvoju drutva. Poslednjih godina (od 1990-2005.) u naoj zemlji zabeleena je stagnacija u celokupnom privrednom razvoju, to utie i na razvoj saobraaja koji je u direktnoj vezi sa privredom. Novonastala situacija, u kojoj dolazi do pada stepena zaposlenosti i obima rada u svim oblastima proizvodnje, pojedince primorava da sami sebi obezbede posao, a time i osnovnu egzistenciju. U takvim uslovima 1993. godine nastaje autotransportno preduzee D.O.O. Risti commerce koje u poetku svoje poslovanje zasniva na vanlinijskom saobraaju. Danas je preduzee D.O.O. Risti commerce konkurentno autotransportno preduzee koje se bavi prevozom putnika u meumesnom, meunarodnom i vanlinijskom saobraaju. 1.1. Problem koji se razmatra u ovom radu U ovom diplomskom radu izvrena je objektivna analiza dosadanjeg poslovanja D.O.O. Risti commerce-a iz Novog Sada, sa prikazom organizacione strukture preduzea, strukture voznog parka i zaposlenih, kao i postupak uvoenja linija u meunarodnom javnom drumskom prevozu putnika, i davanje predloga mera za uspenije poslovanje. Analiza poslovanja D.O.O. Risti commerce-a izvrena je preko sistema pokazatelja i izmeritelja rada za 2004., 2005. i 2006. godinu. Ova analiza obuhvata analizu trokova i prihoda meumesnog, meunarodnog i vanlinijskog prevoza putnika, kao i analizu trokova i prihoda redovne meunarodne linije Subotica-Novi Grad. 1.2. Cilj izrade rada Osnovni cilj svakog autotransportnog preduzea pa i D.O.O. Risti commerce-a, svakako, predstavlja materijalna dobit ostvarena pruanjem kvalitetne i pouzdane usluge prevoza putnika. Dobit je mogue ostvariti smanjenjem trokova i poveanjem prihoda. Dananje trino poslovanje gde je konkurencija nemilosrdna opstaju samo oni prevoznici koji trokove svedu na minimum. Tako je i osnovni cilj ovog rada pronalaenje mera kojima bi se transportni trokovi sveli na minimum.

2

____________________________________________________________Diplomski rad

1.3.

Metodologija izrade rada

U ovom radu je izvrena analiza poslovanja meumesnog, meunarodnog i vanlinijskog javnog prevoza putnika i izmeritelja rada u protekle tri godine, za svaki period posebno. Za kvalitetnu analizu neophodno je odrediti odreenu metodologiju. Pri izradi rada su koriene statistike i druge metode prikupljana i obrade podataka. Metodologija obuhvata opis delatnosti i strukture D.O.O. Risti commerce-a i praenje rada redovne meunarodne autobuske linije Subotica-Novi Grad. Praenje rada ove linije vreno je na osnovu analize izmeritelja rada, za dva obrta koji obuhvataju obrt I: 25.26.08.2007. (subota-nedelja) i obrt II: 15.-16.10.2007. godine (ponedeljak-utorak). Podaci su dobijeni iz blokova prodatih karata za ta dva obrta, koji se nalazi u arhivi D.O.O. Risti commerce-a. Takoe je opisana i metodologija otvaranja meunarodnih linija i dve regulative koje se odnose na meunarodni javni prevoz putnika CVR i INTERBUS Konvencije. Na osnovu ankete putnika na redovnim meunarodnim linijama, odreen je kvalitet usluge koju prua D.O.O. Risti commerce kao i elje vezane za uslugu koje su izrazili korisnici. Svi dobijeni rezultati su prikazani tabelarno i grafiki. U periodu od 2004.-2006. godine dati su rezultati poslovanja i ukupni prihodi i trokovi za meumesni, meunarodni i vanlinijski prevoz putnika. Dati podaci su obraeni analitikim putem, prikazana je zavisnost pojedinih parametara, a sve u cilju optimizacije prevoza putnika i poboljanja efikasnosti poslovanja preduzea. 1.4. Oekivani efekti

Analizom poslovanja autotransportnog preduzea D.O.O. Risti commerce-a u meumesnom, meunarodnom i vanlinijskom prevozu putnika i analizom izmeritelja rada moe se doi do mera koje bi imale pozitivne efekte na poslovanje preduzea. Ovi efekti koji se odnose na smanjenje trokova i poveanje prihoda obezbedili bi vea sredstva koje bi preduzee imalo na raspolaganju. Ta sredstva bi mogla biti iskoriena u modernizaciji amortizovanog voznog parka i same tehnologije prevoza putnika, ime bi se ovo preduzee podiglo na jo vii nivo konkurentnosti u odnosu na ostala autotransportna preduzea.

3

____________________________________________________________Diplomski rad

2. ORGANIZACIONA STRUKTURA PREDUZEA D.O.O. RISTI COMMERCE 2.1. Kratak istorijat razvoja preduzea Preduzee D.O.O. Risti commerce, sa seditem u Novom Sadu iskljuivo se bavi prevozom putnika u meumesnom, meunarodnom i vanlinijskom saobraaju. U toku 1999. godine Risti commerce menja svoje sedite i sa teritorije Republike Srpske iz mesta Glamoa prelazi u Novi Sad. Nakon dolaska u Novi Sad namee se potreba za proirenjem voznog parka, jer se tei ka linijskom prevozu. Avgusta 1999. godine otvara se prva meumesna linija Kikinda-Prijedor, da bi u prolee 2001. godine bilo kupljeno novo tree vozilo koje e biti upotrebljavano na drugoj novootvorenoj liniji Lukievo-Vlasenica. Dobro poslovanje i velika portvovanost osnivaa firme i kupovina etvrtog vozila namee potrebu za otvaranjem auto-baze. Radionica i garaa su tada bili iznajmljen prostor dok je danas ona u sklopu inventara preduzea. Danas, Risti commerce poseduje osam autobusa visoke turistike klase i broji oko tridesetak zaposlenih radnika. Na narednim slikama je prikazan kancelarijski i radioniki prostor D.O.O.Risti commerce.

Slika 2.1. Kancelarijski i radioniki prostor preduzea Risti commerce 2.2. Delatnost preduzea Delatnost preduzea D.O.O.Risti commerce je javni prevoz putnika u drumskom saobraaju. Prema teritorijalnom obeleju drumski prevoz putnika delimo na:

4

____________________________________________________________Diplomski rad unutranji drumski prevoz putnika meunarodni prevoz putnika

Unutranji drumski prevoz putnika podrazumeva transport putnika na teritoriji jedne zemlje i moe se podeliti na gradski, prigradski i meugradski. Gradski drumski prevoz putnika je prevoz koji se obavlja na teritoriji grada ili optine. Prigradski je transport iz ue gradske i optinske teritorije i njegove okoline, a meugradski prevoz putnika je takav da se saobraaj odvija izmeu dve ili vie optina ili gradova. Meunarodni drumski transport se obavlja izmeu dve ili vie zemalja kada vozilo prelazi dravnu granicu. Moe biti pogranini, meuteritorijalni i tranzitni. Pogranini prevoz putnika karakterie da je mesto ukrcaja i iskrcaja putnika u pograninim oblastima susednih drava. Meuteritorijalni kada je relacija prevoza izmeu teritorija dve drave. Tranzitni podrazumeva prevoz putnika preko teritorije jedne drave, bez mogunosti usputnog ukrcaja i iskrcaja putnika. Drumski transport putnika prema nainu organizacije delimo na: linijski po potrebi (vanlinijski)

Linijski prevoz se obavlja po utvrenom redu vonje i ceni prevoza. Dok vanlinijski prevoz putnika je na osnovu sklopljenog ugovora izmeu prevoznika i korisnika prevoza. Ako drumski transport putnika podelimo prema nameni on moe da se svrsta u dve grupe: javni prevoz prevoz za sopstvene potrebe

Javni prevoz moe da obavlja preduzee ili drugo pravno lice registrovano za obavljanje te vrste prevoza. Prevoz za vlastite potrebe obavlja preduzee, pravno lice, prevoznik ili graanin uz obavezu da u donjem desnom uglu vetrobranskog stakla vidno istakne natpis PREVOZ ZA SOPSTVENE POTREBE. Preduzee D.O.O. Risti commerce je registrovano da obavlja javni prevoz putnika u meumesnom, meunarodnom i vanlinijskom prevozu. 2.3. Makroorganizaciona struktura preduzea D.O.O. Risti commerce Drutvo sa ogranienom odgovornou je u zakonu definisano kao drutvo koje osnivaju pravna ili fizika lica, radi obavljanja delatnosti, ne odgovaraju za obaveze drutva, a rizik za poslovanja drutva snose do visine svog uloga. Ulozi lanova drutva ine osnovni kapital drutva. Delatnost drutva mora biti proizvodnja ili promet robe ili vrenje usluga na tritu radi sticanja dobiti. Za obaveze drutva odgovara ono samo sopstvenom imovinom. Snoenje rizika za poslovanje drutva se za lanove svodi na mogunost smanjenja ili potpunog gubitka udela zbog smanjenja imovine drutva ili prestanka drutva u postupku steaja. 5

____________________________________________________________Diplomski rad Organizaciona struktura odreuje podelu rada, nadlenost, ovlaenje, odnose izmeu delova i sl., to pokazuje mnoge aspekte sadraja delovanja pojedinaca i grupa. Preduzee D.O.O. Risti commerce organizovano je kao jedinstvena celina i svoju delatnost obavlja preko organizacionih celina-sektora, a oni su: sektor saobraaja sektor odravanja sektor marketinga i komercijale sektor finansija i sektor optih poslova

GENERALNI DIREKTOR SEKTOR SAOBRAAJA SEKTOR ODRAVANJA SEKTOR MARKETINGA I KOMERCIJALE SEKTOR FINANSIJA SEKTOR OPTIH POSLOVA

Slika 2.2. Makroorganizaciona struktura preduzea D.O.O. Ristic commerce-a Kolektiv ine trideset stalno zaposlenih radnika. Preduzeem rukovodi generalni direktor. U okviru svakog sektora organizovana su odeljenja. Princip rada odeljenja zavisi od broja ljudi u samom odeljenju. Poto je broj zaposlenih relativno mali, u veini odeljenja radi dva do tri oveka od kojih jedan pored funkcije efa izvrava i dodatne poslove. Cilj ovakve organizacije je minimiziranje trokova, racionalizacija kodrova i svoenje administracije na minimum. Sektor saobraaja i odravanja je fiziki izdvojen i zapoljava najvei broj radnika, od ukupnog broja zaposlenih zapoljava dvadeset radnika. U sektoru saobraaja zaposleni su veinom vozai. Uslovi koje ispunjavaju su da poseduju vozaku dozvolu D kategorije. Odravanje i opravka vozila je poverena strunim licima koji su kvalifikovani za takve

6

____________________________________________________________Diplomski rad poslove. To su KV ranici koji obavljaju mehaniarske i sline poslove. Sektor saobraaja i odravanja sa ostalim slubama komunicira preko sredstava komunikacije (telefon, mobilni telefon), ili posredno preko vozaa. Ovakav nain komunikacije i saradnja nije zadovoljavajui i trebalo bi ga unaprediti, prvenstveno uvoenjem kvalitetnog informacionog sistema. Sektor marketinga i komercijale bavi se prodajom, nabavkom, uvozom, izvozom, dok se sektor finansija bavi plaanjima. U sektoru optih poslova zaposleni se bave optim poslovima, osiguranjem radnika i imovine, pravnim poslovima, zatitom na radu, dosijeima zaposlenih radnika idr. Specifinost preduzea se ogleda u tome da sektor saobraaja i sektor odravanja imaju na elu istog poslovou. ef ova dva sektora, ujedno, obavlja i posao dispeara i kontrolora unutranje bezbednosti. Ova i ostale specifinosti ovog tipa su uslovljene relativno malim brojem zaposlenih i racionalizacijom radnih mesta.

7

____________________________________________________________Diplomski rad

3. ANALIZA ANGAOVANIH RESURSA 3.1. Vozni park Vozni park autotransportne organizacije predstavlja skup svih transportnih sredstava preduzea. Po svom sastavu vozni park moe biti homogen ili heterogen. Ukoliko je vozni park sastavljen od vozila iste marke i tipa, onda je to homogen vozni park, ako to nije sluaj vozni park je heterogen. Inventarski vozni park D.O.O. Risti commerce sastoji se od osam autobusa visoke turistike klase. Detaljni podaci o markama i tipovima voznih jedinica kao i njihovim kapacitetima su prikazani u tabeli 3.1. Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Marka Scania-Ikarus Kaessboherer Mercedes Droegmoeller Kaessboherer Scania TAM FAP Ukupno: Tip DS 1134 DKH 17M3 Setra 215s 303 E325 Setra S 215H Ikarus 260-A-119-T-K TAZ Dubrava 1426 Broj mesta Kapacitet Kumulativno % uea % mesta kumulativno 55 55 12,70 12,70 51 106 11,78 24,48 54 51 55 57 55 55 433 Tabela 3.1. Proseni transportni kapacitet voznog parka Na osnovu prikazanih podataka u tabeli 3.1. mogue je konstatovati: ukupni kapacitet autobusa iznosi 433 mesta tj. u proseku 54 mesta po autobusu, najvei korisni kapacitet ima vozilo marke Scania Ikarus, koji iznosi 57 mesta, najmanji korisni kapacitet imaju vozila marke Kaessboherer DKH 17MZ Setra 215s i Droegmoeller, koji iznosi 51 mesto. Naredna fotografija prikazuje autobus marke Mercedes 303 iz heterogenog voznog parka D.O.O.Risti commerce-a 8 160 211 266 323 378 433 12,48 11,78 12,70 13,16 12,70 12,70 100,00 36,96 48,74 61,44 74,60 87,30 100,00

____________________________________________________________Diplomski rad

Slika 3.1. Mercedes 303 Red. Br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Marka Scania-Ikarus Kaessboherer Mercedes Droegmoeller Kaessboherer Scania TAM FAP Tip DS 1134 DKH 17M3 Setra 215s 303 E325 Setra S 215H Ikarus 260-A-119-T-K TAZ Dubrava 1426 God. proizvodnje 1997 1986 1986 1997 1980 1996 1989 1988 Prosecna starost vozila [god] 10 21 21 10 27 11 18 19

Tabela 3.2. Starosna struktura vozila Posmatrajui autobuse u voznom parku Risti commerce-a (tabela 3.2.) moemo konstatovati da starosna struktura nije pogodna i od ukupno osam vozila: - dva autobusa su do 10 godina starosti- 14,60% - tri autobusa su od 10-20 godina starosti- 35,04%

9

____________________________________________________________Diplomski rad - tri autobusa su od preko 20 godina starosti- 50,36% Prosena starost voznog parka iznosi 17,13 godina Najstariji autobus je Kaessboherer Setra S 215H, proizveden 1980. godine Najmlai autobusi su Scania-Ikarus DS 1134 i Droegmoeller E325, proizvedeni 1997. godine Po statutu preduzea, stopa finansijske otpisanosti iznosi 10% godinje, moe se konstatovati da su sva vozila u voznom parku u potpunosti finansijski otpisanaamortizovana, zbog ega ih je potrebno zameniti. Prema podacima iz arhive D.O.O. Risti commerce-a broj autobusa iz voznog parka je u protekle etri godine smanjen. Uzrok smanjena broja vozila je starosna dotrajalost ili nemogunost njihove dalje eksploatacije u radu.

3.2. Tehniko-eksplatacioni pokazatelji rada voznog parka Za analizu poslovanja i ocenu postignutih rezultata rada vozog parka, u teorijskim i praktinim istraivanjima, koriste se sistemi izmeritelja i pokazatelja kojima je definisan transportni proces. Na osnovu njih mogue je odgovarajuom metodom sagledavanja uticaja promeme eksplatacionih izmeritelja na proizvodnost, naturalne i finansijske rezultate rada voznog parka. Vozni park u D.O.O. Risti commerce-u je po svojoj strukturi heterogen i analiza se vri na nivou celokupnog voznog parka. Tehniko eksplatacioni izmeritelji i pokazatelji koji utiu na rezultate rada voznog parka, mogu se podeliti na: izmeritelje vremenskog bilansiranja rada vozila u danima izmeritelje vremenskog bilansiranja rada vozila u asovima izmeritelje iskorienja preenog puta izmeritelje iskorienja kapaciteta vozila izmeritelje uslova pri izvrenju transportnih procesa. Analiza ostvarenih rezultata vozila u voznom parku D.O.O. Risti commerc-a vrena je na osnovu organizacije transporta putnika u redovnom i vanlinijskom saobraaju. Inventarski broj dana Di=366, inventarski broj vozila Ai=14 i broj vozila na radu Ar=13 za 2004. i 2005. godinu, dok je za 2006. godinu inventarski broj vozila Ai=10 i broj vozila na radu Ar=10. Eksplatacioni izmeritelji rada vozila predstavljeni su u sledeoj tabeli 3.3.:

10

____________________________________________________________Diplomski rad

Naziv pokazatelja Inventarski broj vozila Broj vozila na radu Inventarski auto-dani Auto-dani na radu Sopsobni auto-dani Auto-dani kada vozilo nije sposobno za rad Auto-asovi na radu Auto-asovi u vonji Auto-kilometri sa putnicima Auto-kilometri bez putnika Nulti auto-kilometri Ukupni auto-kilometri Broj vonji sa putnicima Broj prevezenih putnika Ostvareni transportni rad

Simbol pokazatelja Ai Ar ADi ADr ADs ADn AHr [h] AHw [h] AKt [km] AKp [km] AKn [km] AK [km] AZ P U [put/km]

Vrednost pokazatelja 2004. 2005. 14 14 13 13 5124 5124 3192 3984 4982 4112 170 152 25704 19101,24 942468 6090 2304 950862 2568 82338 46091783,6 28548 20086,73 1211155 30563 538 1242256 3928 85442 60216724,12

2006. 10 10 3660 3321 3548 114 25620 19863,16 1090238 28358 421 1119017 3477 88500 54240173,46

Tabela 3.3. Pokazatelji eksploatacije voznog parka Na osnovu podataka iz prethodne tabele (3.3.) izraunavaju se izmeritelji i pokazatelji rada voznog parka. Izmeritelje vremenskog bilansiranja rada vozila u danima

Broj inventarskih dana u periodima koji su posmatrani je jednak i iznosi Di=366 inventarskih dana. 1. Koeficijent tehnike ispravnosti voznog parka- t Koeficijent tehnike ispravnosti voznog parka pokazuje koji deo od ukupno raspoloivog vremena u danima su vozila tehniki sposobna za eksploataciju. To je odnos sposobnih auto-dana ADs prema inventarskim auto-danima ADi. Naredna tabela 3.4. prikazuje vrednosti t za posmatrani period. 2004. 2005. 2006. 2006./2004. 0,97 0,80 0,97 1

t

Tabela 3.4. Vrednosti koeficijenta tehnike ispravnosti voznog parka

11

____________________________________________________________Diplomski rad Niz faktora utie na tehniku ispravnost vozila. Neki od njih su: kvalitet vozila, starost voznog parka, tehniko stanje vozila, reim rada, nain upravljanja vozilom, reim odravanja, saobraajni i klimatski uslovi Prikazane vrednosti koeficijenta nam pokazuju da sluba odravanja i opravke vozila vozni park odrava u dobrom stanju. Vrednosti su visoke i ako su vozila u voznom parku prilino stara. 2. Koeficijent iskorienja voznog parka- Koeficijent iskorienja voznog parka odreuje koji deo od ukupnog raspoloivog vremena u danima su vozila provela na radu. Izraava se kao odnos broja auto-dana na radu ADr prema inventarskim auto-danima ADi. Veliina ovog koeficijenta zavisi od svih onih elemenata od kojih zavisi i koeficijente tehnike ispravnosti voznog parka (t). Jedan broj vozila i ako su tehniki ispravna mogu da se ne nalaze na radu pa se ovim koeficijentom ocenjuje stepen mobilnosti vozila. 2004. 2005. 2006. 2006./2004. 0,62 0,78 0,91 1,47

Tabla 3.5. Vrednosti koeficijenta iskorienja voznog parka Najveu vrenost koeficijenta iskorienja voznog parka =0,91 zabeleen je 2006. god., to se vidi iz tabele 3.5. Dobra organizacija kao i smanjeni broj vozila iz voznog parka imaju oigledan uticaj na poveanje stepena mobilnosti vozila. 3. Koeficijent iskorienja sposobnog voznog parka- ' Koeficijent iskorienja sposobnog voznog parka ocenjuje stepen izlazaka na rad tehniki ispravnih vozila. Koeficijent predstavlja odnos broja auto-dana na radu ADr prema broju auto-dana kada su vozila bila sposobna za rad ADs. 2004. 2005. 2006. 2006./2004. 0,64 0,97 0,94 1,47

'

Tabela 3.6. Vrednosti koeficijenta iskorienja sposobnog voznog parka U interesu svakog autotransportnog preduzea je da ovaj koeficijent bude to vei. Iz tabele 3.6. se vidi da je on razliit za svaku godinu. Najveu vrednost ima 2005. godine, to znai da je sposoban vozni park dobro iskorien, odnosno da su vozila veoma malo vremena provodila u garai.

12

____________________________________________________________Diplomski rad Izmeritelji vremenskog bilansiranja vozila u asovima 1. Koeficijent iskorienja vremena u toku 24h- Koeficijent daje stepen iskorienja vremena za rad u toku 24h. Dobija se odnosom dnevnog radnog vremena AHr prema 24h. Veliina ovog koeficijenta zavisi od reima rada voznog parka broja smena u toku 24h. 2004. 2005. 2006. 2006./2004. 0,34 0,30 0,32 0,94

Tabela 3.7. Vrednosti koeficijenta iskorienja vremena u toku 24h Prosena vrednost ovog koeficijenta za posmatrani period je =0,32 , to znai da je proseno radno vreme po vozilu priblino 8h dnevno. Poveanje ovog koeficijenta moe se postii uvoenjem veeg broja smena u reimu rada sa jedne na dve ili tri. 2. Koeficijent iskorienja radnog vremena- Kako sam naziv govori koeficijent predstavlja stepen iskorienja radnog vremena. Dobija se odnosom vremena provedenog u vonji AHw prema ukupnom radnom vremenu vozila u voznom parku AHr. 2004. 0,74 2005. 0,70 2006. 0,78 2006./2004. 1,03

Tabela 3.8. Vrednosti koeficijenta iskorienja radnog vremena Na ovaj koeficijent najvie utiu: rastojanje prevoza, kapacitet vozila, broj prevezenih putnika, saobraajna brzina, putni i klimatski uslovi. Poveanje koeficijenta bi se postiglo poveanjem asova rada i smanjenjem asova dangube. Izmeritelji iskorienja preenog puta 1. Koeficijent iskorienja preenog puta- Predstavlja odnos preenih kilometara sa putnicima AKt i ukupno preenih kilometara vozila AK. 2004. 0,99 2005. 0,97 2006. 0,97 2006./2004. 0,1

Tabela 3.9. Vrednosti koeficijenta iskorienja praenog puta 13

____________________________________________________________Diplomski rad

Poto je linijski prevoz, po redu vonje, organizovan tako da se minimiziraju prazne vonje vrednosti iz tabele za koeficijent iskorienja preenog puta su visoke. 2. Koeficijent nultog preenog puta- Koeficijent nultog preenog puta pokazuje koliki je udeo nultog preenog puta u ukupnom preenom putu. Dobija se kao odnos nultog preenog puta AKn prema ukupnom preenom putu AK. 2004. 2005. 2006. 2006./2004. 0,0024 0,00043 0,00038 0,16

Tabela 3.10. Vrednosti koeficijenta nultog preenog puta Ovako male vrednosti koeficijenta ukazuju da je auto-baza D.O.O. Risti commerce-a u blizini Meumesne autobuske stanice u Novom Sadu, to je rezultat pravilnog izbora lokacije auto-baze. 3. Srednja duina vonje sa putnicima- Kst [km] Utvrivanje prosenog rastojanja na kome su obavljane vonje sa putnicima omoguuje ovaj izmeritelj. Srednja duina vonje sa putnicima je odnos ukupno preenog puta sa putnicima AKt i ukupnog broja vonji sa ptunicima Az. 2004. 2005. 2006. 2006./2004. 367 308,3 313,6 0,85

Kst

Tabela 3.11. Vrednosti srednje duine vonje sa putnicima Prosena vrednost u posmatranom periodu Kst=330km. 4. Srednje rastojanje prevoza jednog putnika- Ksp1 [km] Srednje rastojanje prevoza jednog putnika odreuje prosenu duinu prevoza svakog putnika. Izrava se kao odnos ostvarenog transportnog rada U [put/km] i ukupnog broja prevezenih putnika P. 2004. 2005. 2006. 2006./2004. 559,7 704,77 612,88 1,09 9

Ksp1

Tabela 3.12. Vrednosti srednjeg rastojanja prevoza jednog putnika

14

____________________________________________________________Diplomski rad

Ovako velike vrednosti su rezultat duina linija koje opsluuje D.O.O. Risti commerce i uea velikog procenta vanlinijskog saobraaja. 5. Srednji dnevni preeni put vozila- Ksd [km] Odnosom ukupnog preenog puta vozila AK i broja auto-dana na radu ADr u istom periodu dobija se srednji dnevni preeni put vozila. Srednja duina vonje sa putnicima, dnevno radno vreme vozila, vreme trajanja ukrcajaiskrcaja putnika su neki od faktora koji imaju uticaja na srednji dnevni preeni put vozila. 2004. 2005. 2006. 2006./2004. 297,89 311,81 336,95 1,13

Ksd

Tabela 3.13. Vrednosti srednjeg dnevnog preenog puta vozila Na osnovu ovde prikazanih vrednosti dolazi se do saznanja koliki je intenzitet eksploatacije vozila, a mogue je izvriti i proraune o dimenziosinju kapaciteta za tehniko odravanje i opravke vozila. Izmeritelji iskorienja kapaciteta vozila 1. Koeficijent statikog iskorienja kapaciteta autobusa- Izraunava se kao odnos broja prevezenih putnika P i ukupnog broja putnika koje je mogue prevesti. Koeficijent najvie zavisi od popunjenosti mesta u vozilu. 2004. 2005. 2006. 2006./2004. 0,59 0,40 0,47 0,79

Tabela 3.14. Vrednosti koeficijenta statikog iskorienja kapaciteta autobusa 2. Koeficijent dinamikog iskorienja kapaciteta vozila- Koeficijent dinamikog iskorienja kapaciteta vozila predstavlja odnos izmeu ukupnog ostvarenog transportnog rada U [put/km] prema moguem transportnom radu Umax [put/km]. Mogui transportni rad je potpuno iskorien korisni kapacitet vozila na celokupnom preenom putu sa putnicima. 2004. 2005. 2006. 2006./2004. 0,91 0,96 0,95 1,04

15

____________________________________________________________Diplomski rad Tabela 3.15. Vrednosti koeficijenta dinamikog iskorienja kapaciteta vozila Izmeritelji uslova pri izvrenju transportnog procesa 1. Srednja saobraajna brzina- Vs [km/h] Saobraajna brzina predstavlja srednju brzinu koja se ostvaruje u vonji, gde se uzima u obzir vreme provedeno u vonji i vreme kratkotrajnih zaustavljanja i zadravanja vozila izazvanih uslovima saobraaja. Eksplataciona svojstva koja utiu na vrednost saobraajne brzine su: dinaminost, elastinost, stabilnost pri vonji, kao i manevarske sposobnosti vozaa i opte stanje vozila. Organizacija transporta na veliinu saobraajne brzine utie preko duine vonje, iskorienja kapaciteta, iskorienja preenog puta Srednja saobraajna brzina se dobija kao odnos ukupnog preenog puta vozila AK i utroenog vremena vonje AHw. 2004. 2005. 2006. 2006./2004. 49,78 61,84 56,34 1,13

Vs

Tabela 3.16. Vrednosti srednje saobraajne brzine Poveanjem srednje saobraajne brzine poveava se proizvodnost vozila a istovremeno se smanuje cena transporta. Na poveanje brzine pored stanja saobraajnica utiu i bezbednost saobraaja, dinamika svojstva vozila, tehnika ispravnost vozila, stepen obuenosti i kvalifikovanosti osoblja, kao i savremene metode organizacije transporta. 2. Eksploataciona brzina- Ve [km/h] Esplataciona brzina predstavlja uslovljenu srednju brzinu vozila. Dobija se kada se ukupni preeni put vozila AK podeli sa auto-asovima provedenim na radu AHr. 2004. 2005. 2006. 2006./2004. 36,99 43,51 43,68 1,18

Ve

Tabela 3.17. Vrednosti eksplatacione brzine Svi faktori koji utiu na veliinu saobraajne brzine imaju uticaj i na eksplatacionu brzinu. Pravilnom organizacijom transportnog procesa, gde se minimiziraju vremena zadravanja na stanicama, na graninim prelazima i sl, kao i poveanjem direktnih vonji, ova brzina se moe poveati.

16

____________________________________________________________Diplomski rad

3.3. Proizvodnost vozila Za ocenu rada inventarskog radnog voznog parka koristi se broj prevezenih putnika ili izvreni transportni rad u jedinici vremena. Proizvodnost vozila moe biti: puna proizvodnost

P Wp= [putnika/hi] , u zavisnosti od prevezenih putnika 24 ADi U Wu= [putkm/hi] , u zavisnosti od transportnog rada 24 ADi radna proizvodnost

P Wp'= [putnika/hr] , u zavisnosti od prevezenih putnika AHr U Wu'= [putkm/hr] , u zavisnosti od transportnog rada AHr Na proizvodne rezultate rada voznog parka utie veliki broj faktora. Najbolje efekte u poboljanju ovih rezultata daje kompleksna optimizacija. Jedan od osnovnih zadataka koje mora ostvariti svako autotransportno preduzee u organizaciji transportnih procesa u drumskom transportu jeste da stalno moraju reavati i preduzimati potrebne mere za poveanje proizvodnosti vozila. Sa poveanjem proizvodnosti voznog parka smanjuje se broj angaovanih vozila u obavljanju istih transportnih zadataka, to predstavlja jedan od ciljeva optimizacije transportnih procesa. U sledeoj tabeli 3.4. bie prikazani rezultati proizvodnosti voznog parka u periodu od 2004.-2006. godine. Godina 2004. 2005. 2006. Wp [put/hi] Wu [putkm/hi] Wp' [put/hr] Wu' [putkm/hr] 0,67 374,8 3,20 1793,18 0,69 489,66 2,99 2109,31 1 617,49 3,45 2117,10 Tabela 3.18. Proizvodnost voznog parka

17

____________________________________________________________Diplomski rad Ovi obrasci proizvodnosti vozila se mogu transformisati u kompleksnije obrasce, na osnovu kojih je mogue uoiti koji sve eksplatacioni izmeritelji imaju uticaj na proizvodnost. Poznavanje izmeritelja eksploatacije i njihov uticaj na proizvodnost vozila omoguuje preduzimanje potrebnih mera za poveanje proizvodnosti rada transportnih sredstava i izvravanje transporta uz smanjenje trokova i veu dobit. Izborom pokazatelja na koje se moe uticati organizacionim merama dolazi do poveanja proizvodnosti rada vozila, porasta obima prevoza i ostvarenog transportnog rada. Pri izboru parametara kojima e se menjati vrednost treba imati u vidu koje od izmeritelja ne moemo menjati ili nije dobro pomou istih teiti poveanju proizvodnosti (npr. saobraajna brzina). 3.4. Odravanje voznog parka Odravanje voznog parka se vri u auto-bazi. Auto-bazu ine parking za autobuse, objekat za odravanje i popravku vozila-servisna radionica i perionica. Ima na raspolaganju tri kanala, a poseduje jo i magacin rezervnih delova, osnovni runi mehaniki alat (builice i brusilice), aparat za mainsko pranje vozila, industrijski usisiva, aparat za autogeno varenje, aparat za elektrozavarivanje, aparat za varenje CO2, runu mazalicu, itd. Radno vreme servisa je u dve smene u okviru kojeg se sprovode preventivne popravke, kao i radovi tekuih opravki koji se izvode po potrebi-vanredne opravke. Po povratku sa svake vonje obavezno je odrzavanje i ienje vozila. Na slici 3.2. je prikazan radioniki prostor u okviru auto-baze

Slika 3.2. Objekat za odravanje i popravku vozila

18

____________________________________________________________Diplomski rad 3.5. Tehnologija odravanja vozila Sektor odravanja vozila je potpuno kadrovski osposobljen za obavljanje preventivnog ali i velikog dela korektivnog odravanja. Kod preventivnog odravanja za svaki tip vozila utvrena je kilometraa nakon koje vozilo ide na odreenu vrstu servisa (zamena ulja, filtera, itd). Kod korektivnog odravanja popravke se vre usled iznenadnog otkaza na vozilu ili po prijavi kvara od strane vozaa nakon dolaska sa transportnog zadatka. Remont pojedinih agregata i sklopova motora (popravka pumpi visokog pritiska, strugarske usluge, itd), kao i popravke koje se ne mogu ovde izvrsiti, vre se u specijalizovanim servisnim radionicama. Postupak prijema i popravke vozila je sledeci: 1. voza po dolasku u radionicu prijavljuje poslovoi (tehnikom kontroloru) uoene nedostatke na vozilu, 2. tehniki kontrolor otvara radni nalog, tj. upisuje navedene nedostatke i vri proveru funkcionisanja sklopova vozila, 3. u zavisnosti od vrste popravke (kvara) poslovoa dodeljuje radne zadatke radniku kvalifikovanom za tu vrstu posla, 4. u toku realizacije radnog zadatka vri se defektaa neispravnih delova i sklopova kao i ostalih pripadajuih elemenata, 5. nakon izvrene defektae pristupa se ili popravci ili zameni odgvarajueg neispravnog dela, 6. po obavljanju radnih zadataka poslovoa kontrolie kvalitet odraenog posla i popunjava radni nalog sa podacima o utroenim delovima, materijalu, vremenu rada i priprema nalog za predaju u sektor marketinga i komercijale, 7. poslovoa i voza dotinog vozila vre zavrnu kontrolu tehnike ispravnosti kompletnog vozila i ako je vozilo tehniki ispravno poslovoa potpisuje putni nalog i predaje ga vozau, 8. po dobijanju putnog naloga voza se prijavljuje sektoru saobraaja radi dobijanja radnih zadataka. Kako u auto-bazi ne postoji raunarski informacioni sistem, putem kojeg bi se efikasno i svakodnevno pratilo tehniko stanje svakog vozila, taj deo posla evidentira i prati sektor marketinga i komercijale, gde potpisane radne naloge iz slube odravanja na kraju svakog radnog dana donosi poslovoa. Uvoenjem informacionog sistema svakako bi se vie doprinelo poboljanju kvaliteta odravanja vozila, kao i smanjenju trokova transporta i poveanje proizvodnosti vozila.

19

____________________________________________________________Diplomski rad 4. PRIKUPLJANJE I OBRADA PODATAKA U INFORMACIONOM SEISTEMU D.O.O. RISTI COMMERC-a Svako preduzee pa i Risti commerce u okviru svog poslovanja prati podatke vezane za obavljanje prevoza i ima posebno pripremljen i instaliran informacioni sistem. Informacioni sistem koji obrauje prikupljene podatke treba da obezbedi pristup svim ejenim informacijama brzo, tano i pregledno, u cilju rentabilnijeg poslovanja. Po povratku sa izvrenog transportnog zadatka, vozno osoblje je duno da prateu dokumentaciju (putni nalog, tahografski listi, blok izdatih karata u autobusu, blok izdatih prtljanih karata i karte prodate na stanicama), dostavi u sektor marketinga i komercijale. Podaci se dalje unose u raunar gde se daljom obradom podataka dolazi do stanja prihoda (realizacije) i trokova za tu liniju. Prikaz obraenih podataka je mogu na godinjem i mesenom nivou. Svakako da je u toku godine najinteresantniji meseni pregled koji se moe uporeivati sa predhodnim mesecima i na osnovu koga se dolazi do zakljuka da li postoje velika mesena kolebanja u pogledu prevezenih putnika, broja preenih kilometara i dr. Ako su mesena kolebanja velika i postoje izraene neravnomernosti tada je mogue kroz primenu ovog sistema na vreme reagovati i uiniti sve to je potrebno da linija i tada bude rentabilna. Na mesenom nivou kada je pregled rada u pitanju prvu grupu podataka ine: - preena kilometraa sa putnicima za ceo mesec na liniji - preena kilometraa bez putnika za ceo mesec na liniji - broj putnika koji su kartu kupili na stanicama - broj putnika koji su kartu kupili u autobusu. Unosom ovih osnovnih podataka u raunar, sistem obrauje podatke iz kojih se vide ostvareni prihodi i trokovi. Za prihode su to podaci o: - prihod od broja prodatih karata na stanicama u Republici Srbiji - prihod od broja prodatih karata na stanicama u inostranstvu - prihod od broja prodatih karata u autobusu - ukupan prihod za taj mesec - prosean prihod po putniku na mesenom nivou - prosean prihod po kilometru na mesenom nivou. Iz priloenih podataka dalje slede rashodi koji na kraju sa prihodima daju celokupnu sliku o rentabilnosti postojee linije. Rashodi su vezani za: - ukupno dinara za gorivo na mesenom nivou - mesena potronja goriva u litrama - prosena potronja goriva u litrama - trokovi za hranu i dnevnice voznog osoblja - trokovi za peronizaciju i stanine usluge - trokovi za putarine

20

____________________________________________________________Diplomski rad trokovi PDV-a ostali trokovi.

Sistem sumira sve trokove i u etvrtu grupu podataka izdvaja ostvarenu dobit na mesenom nivou, kao razliku prihoda i trokova. Postojei informacioni sistem ne prati svakodnevno rad linije ve sumarno na mesenom nivou. Takoe se i trokovi vezani za vozne jedinice iz voznog parka (amrtizacija, registracija i osiguranje, trokovi rezervnih delova, auto guma i maziva) unose sumarno za protekli mesec. Da bi se omoguilo svakodnevno praenje prihoda i trokova neophodno je da se objedini informacioni sistem u celom preduzeu, kako bi bilo dostupno unositi podatke i u radionici i u kancelariji. Svakako kada su meunarodne linije u pitanju nije fiziki mogue uneti te podatke, pa se zato oni unose kada se zavri obrt koji traje vie od jednog dana. Podaci koji se unose po zavretku obrta su: broj prodatih karata, preena kilometraa, potronja goriva, podaci sa tahografskog listia, izdatci za hranu, izdatci za putarine i sl. Da bi se posle svakog obrta pratila rentabilnost linije neophodno je da se pri unosu postojeih podataka dobijaju podaci o protoku putnika za svaki poluobrt, ostvareni transportni rad, koeficienti statikog i dinamikog iskorienja autobusa, srednje rastojanje prevoza jednog putnika, neravnomernost putnikog toka na liniji, i dr. Svi ovi dobijeni rezultati su pokazatelji rada linije i ine osnov za poveanje prihoda i smanjenje trokova za datu liniju. Ovakav sistem praenja rentabilnosti linije je po miljenju rukovodstva Risti commerce-a zadovoljavajui jer se ostvarena dobit lako moe uoiti kao i svi relevantni podaci. Nedostatak ovog sistema se ogleda u tome to praenje jedne linije nije dovoljan pokazatelj rentabilnosti celokupnog preduzea, i ako se podaci za svaku liniju posebno obrauju. U trokove bi trebalo svrstati i sve radnje vezane za tehniku ispravnost vozila koje opsluuje liniju kao i mogunost unapreenja i proirenja inforamacionog sistema na celokupno preduzee odnosno na sve sektore. Fizika izdvojenost sektora saobraaja i odravanja ne bi trebala da bude prepreka pri realizaciji informacionog sistema jer bi se na taj nain omoguila svakodnevna i pravovremena dostupnost svih informacija znaajnih za celokupno poslovanje. Na sledeoj slici 4.1. je prikazan algoritam obrade podataka jedne linije.

21

____________________________________________________________Diplomski rad

POETAK UNOS BROJA PREENIH KM SA PUTNICIMA I BEZ PUTNIKA UNOS BROJA PRODATIH KARATA NA STANICAMA I U AUTOBUSU

PRIHODI SA STANICA U R. SRBIJI, INOSTRAN. I AUTOBUSU

SUMA PRIHODA

POTRONJA GORIVA U LITRAMA

DINARSKA POTRONJA GORIVA

TROKOVI ZA HRANU I DNEVNICE VOZNOG OSOBLJA

TROKOVI ZA PERONIZACIJU I STANINE USLUGE

TROKOVI ZA PUTARINE

TROKOVI PDV-a

OSTALI TROKOVI

SUMATROKOVA

OSTVARENA DOBIT NA MESENOM NIVOU (RAZLIKA IZMEU PRIHODA I TROKOVA)

KRAJ

Slika 4.1. Algoritam obrade podataka linije 22

____________________________________________________________Diplomski rad 4.1. Analiza finansijskih rezultata poslovanja Osnov za sagledavanje poslovanja nekog preduzea je utvrivanje njegovih prihoda i trokova. Meusobnim odnosom ukupnih prihoda i ukupnih trokova ogleda se ekonominost. Kao rezultat analize ovih pokazatelja mogue je stalno pratiti probleme vezane za organizaciju i funkcionisanje celokupnog preduzea, kao i pronalaenja reenja za poboljanje poslovanja i uspenije upravljanje transportnim procesom. U sledeim tabelama e biti prikazani rezultati poslovanja na nivou celog preduzea, to obuhvata meumesni, meunarodni i vanlinijski prevoz. Godina 2004. 2005. 2006. Ukupni prihodi Ukupni [din] trokovi [din] 40214421 50191068 60810053 29201508 47283515 41205043 Prihod-troak [din] 11012913 2907553 19605010 Prihod/troak 1,377 1,06 1,48

Tabela 4.1. Ukupni prihodi i trokovi u D.O.O. Risti commerce-u70000000 60000000 50000000 40000000 30000000 20000000 10000000 0 2004 2005 2006 Ukupni prihod Ukupni trokovi

Slika 4.2. Ukupni prihodi i trokovi Na osnovu tabele 4.1. i grafikona 4.2. moe se lako uoiti da je muusobni odnos prihoda i trokova u korist prihoda. Razlika izmeu prihoda i trokova je pozitivna i moe se zakljuiti da je preduzee, u posmatranom periodu, poslovalo sa dobitkom.

23

____________________________________________________________Diplomski rad 5. METODOLOGIJA OTVARANJA MEUNARODNIH LINIJA

5.1. Uvodne napomene Meunarodni drumski prevoz putnika se odvija izmeu dve ili vie zemalja pri emu drumsko vozilo prelazi dravnu granicu. Prem teritorijalnom obeleju meunarodni drumski prevoz moemo podeliti na pogranini, meuteritorijalni i tranzitni. Meunarodni prevoz putnika moemo podeliti i prema nameni na javni prevoz i prevoz za sopstvene potrebe, kao i prema nainu organizacije na linijski i vanlinijski. Javni prevoz putnika se odvija prema unapred predvienom redu vonje itinereru i cenovniku. Redom vonje se utvruje redosled stanica i njihova udaljenost od poetne stanice, vreme polaska i dolaska na svaku stanicu, vremenski period i uestalost linije i rok vaenja reda vonje. Prevozni put kojim se odvija javni prevoz putnika je itinerer. Cenovik je pregled cena prevoza i naknada za ostale usluge prevoznika. Vanlinijski meunarodni prevoz putnika je prevoz koji se odvija izmeu dve ili vie zemalja, a da pri tome korisnik prevoza sklapa ugovor sa prevoznikom o prevozu na eljenim destinacijama. Meunarodni prevoz za sopstvene potrebe je prevoz putnika radi zadovoljenja sopstvenih potreba imaoca motornih vozila (preduzea, ustanove i druga pravna lica). Metodologija otvaranja meunarodnih linija za prevoz putnika je sloen proces, koji se sastoji iz vie faza gde se faze nadovezuju jedna na drugu. Da bi prevoznik mogao da obavlja meunarodni prevoz potrebno je da ispuni odreene uslove kako bi dobio uverenje o sposobnosti za obavljanje meunarodnog prevoza. Nakon dobijanja uverenja prevoznik podnosi zahtev za izdavanje dozvole za meunarodni prevoz putnika. Original dozvole se mora nalaziti u autobusu domaeg ali i stranog prevoznika. Dozvola se izdaje na prevoznika i neprenosiva je. Nakon dobijanja ove dozvole prevoznik moe da otpone sa tehnolokim procesom prevoza putnika: 1. 2. 3. 4. istraivanja prevoznih zahteva projektovanje procesa prevoza realizacija procesa prevoza analiza realizovanog procesa prevoza

Otvaranje i realizaciju meunarodnih linija je mogue pratiti preko alogaritma koji je prikazan na slici 5.1.

24

____________________________________________________________Diplomski rad

POETAK

USLOVI ZA OBAVLJANJE MEUNARODNOG PREVOZA PUTNIKA

NE

DOBIJANJE UVERENJA O OSPOSOBLJENOSTI ZA OBAVLJANJE MEUNARODNOG PREVOZA PUTNIKA

USLOVI ZA DOBIJANJE DOZVOLE ZA MEUNARODNI PREVOZ PUTNIKA

DOBIJANJE DOZVOLE ZA MEUNARODNI PREVOZ PUTNIKA

ISTRAIVANJE PREVOZNIH ZAHTEVA

PROJEKTOVANJE PROCESA PREVOZA

REALIZACIJA PROCESA PREVOZA

ANALIZA REALIZOVANOG PROCESA PREVOZA

Slika 5.1. Algoritam otvaranja i realizovanja meunarodnih linija 25

su li i da lov ni us unje isp ?

DA

NE

su l i vi Da lo ni us unje isp ?

DA

KRAJ

____________________________________________________________Diplomski rad 5.2. Uslovi za obavljanje meunarodnog javnog prevoza putnika Obavljenje meunarodnog drumskog prevoza putnika podrazumeva odreene bilateralne sporazume dveju drava. Evropska praksa je da se dodeljuju dozvole za pojedine autobuske linije. Na osnovu utvrenog interesa za uspostavljanje linije i postojeih kriterijuma vri se podela lininija po prevoznicima. Republika Srbija je Zakonom o meunarodnom prevozu u drumskom saobraaju, posebno za javni transport putnika, definisala postupak za dodelu dozvola domaim prevoznicima za meunarodni javni prevoz putnika. Postupak se sastoji od podnoenja zahteva domaeg prevoznika za uspostavljanje nove linije, na osnovu toga Republiko ministarstvo za saobraaj Republike Srbije vri pregovore sa nadlenim organima druge zemlje i utvruje se odreena linija. Bilateralnim sporazumima je predvieno da prevoz mogu obavljati najmanje dva prevoznika i to jedan iz jedne zemlje a drugi iz druge. Prevoznik da bi mogao da vri meunarodni prevoz putnika dobija meunarodnu licencu od dravnih organa koji glasi na firmu, ova dozvola vai pet godina. Uverenje od ministarstva za meunarodni prevoz putnika se obnavlja svake godine, i ako postoji odobrena licenca. U koliko se vri vanlinijski prevoz putnika tada se izdaju kratkotrajne dozvole, odnosno dozvole za jednu vonju. Dozvole koje koristi preduzee D.O.O. Risti commerce su: - dozvole za bilateralni prevoz i - dozvole za tranzitni prevoz Dozvole za bilateralne prevoze putnika u meunarodnom saobraaju se izdaju za konkretnu liniju i po odreenom redu vonje. Red vonje mora da ispuni zahtev da polasci sa istih stanica moraju biti u vremenskom razmaku najmanje 6h za liniju ija je duina do 500km, a za due linije od 8h, taj vremenski razmak se naziva zatitno vreme. Naredna slika 5.2. prikazuje prvu stranu bilateralne dozvole za meunarodni javni linijski prevoz putnika za domaeg prevoznika izdate od Ministarstva za infrastrukturu Republike Srbije.

26

____________________________________________________________Diplomski rad

Slika 5.2. Bilateralna dozvola

Dozvole za tranzitne prevoze se izdaju za meunarodni prevoz putnika kada je mesto polaska u jednoj zemlji a mesto dolaska u drugoj, dok se deo prevoznog puta nalazi u treoj zemlji kroz koju tranzitira. Tranzit podrazumeva da u toj zemlji nema ni jednog autobuskog stajalita a time ni mogunosti za izmenom putnika. Primer jedne tranzitne dozvole (njene prve strane) je na slici 5.3.

27

____________________________________________________________Diplomski rad

Slika 5.3. Tranzitna dozvola Za obavljanje meunarodnog prevoza za sopstvene potrebe, potrebna je potvrda koja se izdaje kao i dozvola za meunarodni javni prevoz putnika, ako je predvieno da se takav prevoz obavlja na osnovu dozvole. Prevoz za sopstvene potrebe koji se obavlja bez dozvole, mora u autobusu posedovati dokument na osnovu kog se utvruje o kojoj vrsti prevoza se radi. Autobusi koji saobraaju u meunarodnom javnom prvozu putnika, moraju na bonim stranama imati ispisano ime firme, a u donjem desnom uglu vetrobranskog stakla mora biti istaknuta tabla sa nazivom polazne i krajnje stanice. Oprema i ureaji koji su ugraeni u autobus moraju biti ispravni i koliko ima ugraenih sedita toliko se maksimalno moe prevoziti putnika. Meunarodni javni prevoz putnika se obavlja sa autobuskih stanica koje je Republiko ministarstvo za saobraaj odredilo reenjem kao autobuske stanice koje ispunjavaju saobraajne, tehnike, higijenske i dr. uslove. Autobuska stanica za meunarodni javni prevoz putnika mora obezbediti prijem i otpremu autobusa, kao i razmenu putnika po odobrenim redovima vonje.

28

____________________________________________________________Diplomski rad Pored navedenih uslova domai prevoznik je morao da obavlja odgovarajuu vrstu unutranjeg prevoza u drumskom saobraaju najmanje tri godine. Takoe u svom voznom parku mora imati najmanje tri autobusa za realizaciju jedne meunarodne linije, a za svaku narednu liniju koju opsluuje jo po jedno vozilo. Ako je prevoznik ispunio sve uslove, tada republiki organ nadlean za poslove saobraaja izdaje uverenje o osposobljenosti za obavljanje meunarodnog javnog prevoza u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva. Ukoliko uslovi nisu ispunjeni izdae se reenje o odbijanju zahteva. Republiki organ nadlean za poslove saobraaja vodi registar domaih prevoznika kojima su izdata uverenja o mogunou obavljanja meunarodnog javnog prevoza putnika. Domai prevoznik je duan da u roku od 60 dana od dana izdavanja uverenja podnese dokaz da je upisan u sudski registar. U sluaju da domai prevoznik u propisanom roku ne podnese dokaz republiki organ e ponititi uverenje za obavljanje meunarodnog javnog prevoza putnika.

5.3. Postupak izdavanja dozvola za meunarodni javni prevoz putnika 5.3.1. Meunarodni javni linijski prevoz putnika Meunarodni javni linijski prevoz putnika obavlja se u skladu sa meunarodnim ugovorom kao bilateralni ili tranzitni prevoz putnika, na osnovu dozvole za meunarodni javni prevoz putnika, koju izdaje republiki organ nadlean za poslove saobraaja. U sluaju da sa nekom zemljom nije zakljuen meunarodni ugovor republiki organ nae zemlje se moe dogovoriti sa nadlenim organom te zemlje o privremenom obavljanju meunarodnog javnog prevoza putnika na odreenoj relaciji, na osnovu dozvole iji rok vaenja nije dui od jedne godine. Republiki organ nadlean za poslove saobraaja na osnovu zahteva domaeg prevoznika, jednom godinje priprema predloge za uspostavljanje novih linija. Pored samog zahteva, domai prevoznik podnosi i elaborat o ekonomskoj opravdanosti nove linije kao i predlog reda vonje, nakon ega republiki organ vodei rauna o potrebama privrede, broju potencijalnih putnika, alternativnim vidovima prevoza, zatiti ivotne sredina, kao i realnim mogunostima da nadleni organ druge zemlje prihvati predlog za uspostavljanje odreene linije, donosi odluku da se nadlenom organu druge zemlje predloi uspostavljanje linije. Ako se dogovor postigne moe se zapoeti sa postupkom izdavanja dozvola. Sadraj elaborata o ekonomskoj opravdanosti uspostavljanja linije:

1. elementi kojima domai prevoznik dokazuje da je u mogunosti da odrava odreenu liniju i to: broj i kvalitet autobusa sa kojima e liniju odravati, broj i

29

____________________________________________________________Diplomski rad struktura zaposlenih i broj linija koje domai prevoznik ve odrava ili ima nameru da odrava. analiza domaeg prevoznika o potencijalu truita predstavlja podatke o broju i strukturi putnika u Republici Srbiji i mogue razloge putovanja, broju iseljenika u inostranstvo kao i oekivanu popunjenost autobusa u odlasku i povratku. saobraajne veze koje sadre podatke o postojeim linijama izmeu destinacija na podruju Republike Srbije i druge zemlje, o tome da li se trasa linije u celini ili delimino poklapa sa ve uspostavljenim linijama i o postojanj eleznikog i vazdunog saobraaja na toj relaciji. autobuske stanice na trasi linije sadre podatke o objektima za prijem i otpremu putnika i porodaju karata za sva mesta na teritoriji Republike Srbije i inostranstvu. organizacija toka putovanja sadri podatke o sastavu posade autobusa i njihovom odmoru u toku putovanja. cenovnik, itinerer i red vonje. rezultat poslovanja koji sadri podatke o bilansu stanja i bilansu uspeha za predhodnu godinu.

2. 3.

4. 5. 6. 7.

Bonitet domaeg prevoznika se odreuje u zavisnosti od urednosti u izvravanju zakonskih obaveza, urednosti i stalnosti ve postavljenih linija, kvaliteta i kapaciteta autobusa, organizaciji kvaliteta pruanja usluga u toku prevoza, kanjivosti od strane nadlenih organa, rezultata poslovanja i duine obavljanja meunarodnog prevoza. Nain odreivanja domaeg prevoznika za uspostavljanje linije pokazuje da e prednost imati onaj domai prevoznik koji ima vei bonitet i vei broj autobusa sa dozvolama za ovaj vid prevoza. Redosled odreivanja je sledei: 1. domai prevoznik koji raspolae veim brojem autobusa sa potvrdom za zeleni i bezbedan autobus, 2. domai prevoznik koji raspolae veim brojem autobusa sa potvrdom za zeleni autobus i 3. domai prevoznik koji raspolae veim brojem ostalih autobusa. Domai prevoznik podnosi zahtev za uspostavljanje linije do 31.10. tekue godine za narednu godinu. O potrebi uspostavljanja linije i odreivanju domaeg prevoznika koji e tu liniju odravati odluuje Republiko ministarstvo za saobraaj i donosi odluku do 31.12. tekue godine. Republiki organ dostavlja zahteve za izdavanje bilateralne dozvole, u ime domaeg prevoznika za odreenu liniju sa prilozima (redom vonje, cenovnikom i skicom itinerera), nadlenom organu duge zemlje. Po prijemu bilateralne dozvole od nadlenog organa te zemlje, republiki organ nae zemlje podnosi zahtev za izdavanje tranzitne dozvole sa prilozima (redom vonje, skocom itinerera kao i kopijom bilateralne dozvole) nadlenom organu zemlje preko ije teritorije se obavlja tranzitni prevoz. Nakon dobijanja tranzitnih dozvola, republiki organ dostavlja domaem prevozniku bilateralne i ostale dozvole sa prilozima.

30

____________________________________________________________Diplomski rad Domai prevoznik traba da zapone obavljanje meunarodnog javnog prevoza putnika najkasnije 15 dana od dana prijema dozvola. Prevoznik ima obavezu da liniju odava u skladu sa izdatom dozvolom u periodu trajanja dozvole. U sluaju da domai prevoznik ne obavlja meunarodni javni prevoz putnika u skladu sa navedenim uslovima ili mu je ukinuto uverenje o osposobljenosti za obavljanje meunarodnog javnog prevoza, republiki organ mu moe oduzeti dozvolu i izdati drugom domaem prevozniku. Ako nastupe okolnosti, zbog kojih domai ili strani prevoznik ne moze da obavlja meunarodni prevoz putnika, prevoznik podnosi republikom organu zahtev za odobrenje trajnog obustavljanja ili privremenog prekida meunarodnog prevoza putnika. Ovaj zahtev se podnosi bez odlaganja, a republiki organ je duan da u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva donese reenje o prihvatanju zahteva (ako su nastupile okolnosti koje se nisu mogle predvideti, a ije posledice se nisu mogle otkloniti), odnosno reenje o odbijanju zahteva. Takoe, republiki organ u sluaju da prihvati zahtev za odobrenje privremenog prekida meunarodnog javnog linijskog prevoza putnika, duan je da odredi datum za nastavljanje tog prevoza. Domai, odnosno strani prevoznik duan je da trajno obustavljanje ili privremeni prekid kao i datum kada obavljanje meunarodnog javnog linijskog prevoza putnika mora biti nastavljeno objavi u sredstvima javnog informisanja ili na dugi nain u mestu polaska, na usputnim stnicama gde je redom vonje predvieno ukrcavanje i iskrcavanje putnika kao i u mestu odredita. Svi ovi podaci moraju biti objavljeni bez odlaganja na dan obustavljanja ili prekida. 5.3.2. Meunarodni javni vanlinijski prevoz putnika Ako sa nekom zemljom nije zakljuen meunarodni ugovor, republiki organ nadlean za poslove saobraaja moe sa nadlenim organom te zemlje da se dogovori o izdavanju dozvola za neki od povremenih ili naizmeninih prevoza. Povremeni prevoz putnika se obavlja kao kruna vonja, koja poinje i zavrava na teritoriji zemlje u kojoj je autobus registrovan, prevoz organizovane grupe putnika od mest polaska do mesta odredita i povratak praznog autobusa, vonja praznog autobusa od mesta polaska do mesta odredita i prevoz putnika u povratku i ostali povremeni prevozi. Naizmenini prevoz putnika je prevoz organozovanih grupa putnika za vie putovanja od istog mesta polaska do istog mesta odredita, s tim to se prva vonja u povratku i zadnja vonja u odlasku obavlja kao prazna vonja. Domai prevoznik obavlja meunarodni javni vanlinijski prevoz putnika na osnovu putnog lista, a kada su u pitanju prevozi organizovanih grupa putnika istim autobusom, onda je za svaku grupu potreban poseban putni list. Za prevoze za koje je prema bilateralnom sporazumu potrebna dozvola nadlenog organa druge zemlje domai prevoznik dostavlja zahtev za izdavanje dozvole preko republikog organa nadlenog za poslove saobraaja. Uz zahtev za izdavanje za obavljanje naizmeninog prevoza potrebno je podneti jo i raspored prevoza po datumima kao i dokumentaciju iz koje se moe utvrditi za koju vrstu prevoza se zahteva dozvola. Republiki organ nadlean za poslove saobraaja moe odbiti da prosledi zahtev za

31

____________________________________________________________Diplomski rad izdavanje dozvole za obavljanje naizmeninog prevoza, ako oceni da bi se tim prevozom ugrozili uspostavljeni linijski prevozi na odreenoj relaciji. 5.3.3. Meunarodni prevoz putnika za sopstvene potrebe Za obavljanje meunarodnog prevoza za sopstvene potrebe potrebna je dozvola koja se izdaje po postupku za izdavanje dozvola za meunarodni javni prevoz putnika ili u sluaju da meunarodnim ugovorom nije predviena dozvola u autobusu se mora nalaziti dokumentacija iz koje se moe utvrditi da je u pitanju meunarodni prevoz za sopstvene potrebe. 5.4. Meunarodne Konvencije CVR i INTERBUS Za obavljanje meunarodnog javnog prevoza putnika pored naih regulativa i opisanog postupka za izdavanje dozvola,drava iz koje je prevoznik koji obavlja meunaroni prevoz mora da bude potpisnica razliitih meunarodnih ugovora. 5.4.1. CVR Konvencija CVR je Konvencija o ugovoru o meunarodnom prevozu putnika i prtljaga drumskim prevozom. Osnovne teze CVR Konvencije ureuju pitanje odgovornosti prevoznika za putnike i prtljag u drumskom prevozu. Drumski prevoznik u linijskom ili vanlinijskom prevozu putnika, e biti kauzalno odgovaoran za putnike koji su povreeni za vreme prevoza za koji su sklopili ugovor. Prevoznik e se moi osloboditi odgovornosti ako dokae da je teta posledica vie sile. Pod viom silom se podrazumeva dogaaj koji prevoznik nije mogao izbei ni upotrebom dune panje koju je taj konkretni sluaj zahtevao. Postoji relativno mala mogunost da se putnici u autobusu sami povrede sa tekim posledicama kao i da im tu povredu nanese trea osoba, a da prevoznik na to upote nije imao nit je mogao imati uticaja. U naem pravu prevoznik odgovara za tetu koja nastane zbog smrti, telesne povrede ili duevne boli putnika, prouzrokovane nezgodom od poetka do zavretka prevoza, a oslobaa se odgovornosti ako dokae da je teta prouzrokovana od strane putnika ili vie sile. teta se naplauje u novanom iznosu. Visina iznosa zavisi od posledica tete (smrt, povreda i sl). Prevoz prtljaga je takoe regulisan CVR konvencijom. Prevoznik je duan da na zahtev putnika primi za prevoz prtljag i da ga uz naknadu preveze, a za primljeni prtljag duan je ispostaviti pisanu potvrdu. Jedna od osobina je zakonsko ogranienje broja komada predanog prtljaga za prevoz, na dva. Ukoliko bi se za prevoz primilo vie od dva komada predanog prtljaga, u pogledu odgovornosti prevoznika za eventualne tete, tretirao bi se kao obine stvari (teret) na koje bi se primenjivale odredbe zakona koje ureuju komercijalne transporte.

32

____________________________________________________________Diplomski rad Nakon zavretka putovanja prevoznik je duan predati prtljag putniku ili donosiocu potvrde o primljenom prtljagu ili osobi koja ima dokaz o pravu raspolaganja prtljagom. tete koje bi nastale u ili na autobusu zbog svojstava prtljaga, duan je da plati putnik, osim ako su ta svojstva i stanje prtljaga bili poznati prevozniku. Prevoznik ne sme primiti opasne stvari za prevoz. Naknada za gubitak ili oteenje runog ili drugog prtljaga prevoznik e odgovarati vrlo blago, osim ako putnik dokae da je prevoznik izazvao tetu. Zakonom je predviena uzrona odgovornost za gubitak ili oteenje prtljaga u uslovima u kojima doe do smrti, oteenja zdravlja ili povrede putnika, osim ako se dokae da je teta uzrok vie sile ili radnje putnika. Prevoznik odgovara samo za prtljag koji je primio na uvanje, a ne moe biti odgovoran za krau ili nestanak runog prtljaga osim ako do toga nije dolo u toku saobraajne nezgode. Konvencija ograniava odgovornost za predati prtljag, postoji maksimalna granica do kog novanog iznosa moe biti nadoknada po jedinici prtljaga ili po jedinici putnika. 5.4.2. INTERBUS Konvencija INTERBUS Konvencija je konvencija o ugovoru o meunarodnom povremenom prevozu putnika obinim i putnikim autobusima. Ovaj ugovor se primenjuje na meunarodni drumski prevoz putnika povremenim vonjama i to izmeu dve ugovorene strane. Povremeni prevoz mogu obavljati javni prevoznici osnovani u zemlji potpisnici ugovora i koji poseduju odobrenje za obavljanje meunarodnog povremenog prevoza putnika autobusima. Primena ovog ugovora se odnosi i na prazne vonje autobusa koji su u vezi sa povremenim prevozom putnika. Ovaj ugovor iskljuuje mogunost prevoza tereta u komercijalne svrhe kao i povremene prevoze za sopstvene potrebe. Pod autobusima se smatraju drumska vozila po tipu i opremi prikladni za prevoz vie od 9 osoba, ukljuujui i vozaa. Meunarodni povremeni prevoz je prevoz izmeu teritorija najmanje dveju ugovorenih strana, a koji ne spada pod definiciju linijskog prevoza. Ugovor INTERBUS se primenjuje na teritorije zemalja lanica Evropske unije i zemalja koje su pristupile potpisivanju ovog ugovora. Autobusi kojima se obavlja prevoz u skladu sa ovim ugovorom, bie osloboeni svih poreza na vozila i davanja koja se naplauju na promet i posedovanje vozila kao i svih posebnih poreza ili davanja za obavljanje prevoza. Tehniki standardni koji se primenjuju na obine i putnike autobuse iz ovog ugovora moraju ispunjavati uslove o tehnikoj ispravnosti, ugradnja i upotreba ureaja za ograniavanje brzine, o masama i dimanzijama odreenih vozila za drumski prevoz. Autobusi moraju posedovati dokument kojim se dokazuje datum prve registracije i koji se mora dati na uvid ovlaenom licu, tako da se npr. autobusi prvi put registrovani nakon 01.10.1993. god. (EURO1) mogu koristiti do 01.01.2010. god.

33

____________________________________________________________Diplomski rad Ukoliko se ovleenom licu uini da je vozilo tehniki neispravno, ono na licu mesta moe izvriti pregled svetala, rasvetnih i signalnih ureaja, stanja guma kao i koionog sistema i emisiju izduvih gasova. INTERBUS ugovor se sklapa na razdoblje od 5 godina, raunajui od dana njegovog stupanja na snagu. Trajanje ugovora automatski se produuje za sledee razdoblje od 5 godina, osim ako ugovorene strane to ne ele. Svaka od ugovorenih strana moe otkazati ugovor i to godinu dana unapred, a o tome mora obavestiti druge ugovorene strane. U koliko ugovorena strana pristupi Evropskoj uniji, prestae se smatrati ugovorenom stranom od datuma pristupanja. Ugovor je sainjen na engleskom, francuskom i nemakom jeziku, a svaka ugovorena strana je obavezna da ugovor prevede na svoj slubeni jezik ili jezike. Pre polaska na putovanje prevoznik treba da popuni putni list u dva primerka. Evidencija imena putnika sainjena je na posebnom listu koji se prilae uz putni list. Za vonje kod kojih se polazna vonja obavlja praznim vozilom popis putnika se moe sainiti u vreme preuzimanja putnika. Prvi primerak putnog lista se mora nalaziti u vozilu za vreme celog putovanja i na zahtev slubenog lica predoiti na uvid. Za vreme povremenih prevoza ni jedan putnik ne sme ui ili izai iz autobusa osim uz posebno odobrenje. Prevoznik je odgovoran za ispravno i tano popunjavanje putnih listova, knjiga putnih listova je neprenosiva. U nacionalnoj strategiji privrednog razvoja Republike Srbije preispituje se mogunost za prikljuivanje multilateralnom sporazumu INTERBUS.

Slika 5.4. Scania

34

____________________________________________________________Diplomski rad Slika 5.4. prikazuje vozilo iz voznog parka D.O.O. Risti commerce-a koje je pripremljeno za vanlinijsku vonju. 5.5. Statiki elementi linija u D.O.O. Risti commerce-u meumesne linije:

1. Novi Sad-Zlatibor Rastojanje u km za ceo obrt: 540 [km] Stajalita: Ruma, abac, Koceljeva, Valjevo, Poega i Uice 2. Subotica-Pirot Rastojanje u km za ceo obrt: 1.113 [km] Stajalita: Baka Topola, Srbobran, Novi Sad, Beograd, Jagodina, Aeksinac, Ni i Bela Palanka meunarodne linije:

1. Kikinda-Prijedor Rastojanje u km za ceo obrt: 1.050 [km] Stajalita: Novi Sad, Ruma, Bjeljina, Prnjavor i Banjaluka 2. Lukievo-Vlasenica Rastojanje u km za ceo obrt: 540 [km] Stajalita: Zrenjanin, Novi Sad, Ruma, abac, Zvornik i Milii 3. Sombor-abljak Rastojanje u km za ceo obrt: 1.180 [km] Stajalita: Novi Sad, Beograd, aak, Zlatibor, Nova Varo i Pljevlja 4. Subotica-Novi Grad Rastojanje u km za ceo obrt: 1.056 [km] Stajalita: Baka Topola, Novi Sad, Ruma, Banjaluka i Prijedor. Linije Meumesne Meunarodne Ukupno 1.Novi Sad-Zlatibor 2.Subotica-Pirot 1.Kikinda-Prijedor 2.Lukievo-Vlasenica 3.Sombor-abljak 4.Subotica-Novi Grad Duina [km] Broj stanica 540 6 1113 8 1050 5 540 6 1180 6 1056 5 5479 36

Tabela 5.1. Linije u meumesnom i meunarodnom prevozu sa duinama

35

____________________________________________________________Diplomski rad Prevoz je organizovan na est redovnih linija od kojih su dve meumesne, a etri meunarodne. Ukupna duina meumesnih linija je 1653km, a meunarodnih 3826km. Na ovim linijama prevoz putnika vre vozila iz voznog parka, gde se danas praktikuje da jednu liniju opsluuje jedno vozilo i jedna ekipa voznog osoblja, tako da preostala dva autobusa mogu vriti vanlinijski prevoz ili zameniti neke od autobusa na redovnim linijama u koliko doe do kvara i sl. Vanlinijski prevoz putnika je u preduzeu D.O.O.Risti commerce regulisan ugovorima gde se po danu iznajmljuje autobus sa prateom posadom. Tako da u njihovim podatcima nema broja prevezenih putnika nego samo preena kilometraa.

36

____________________________________________________________Diplomski rad 6.TEHNOLOKI PROCES PREVOZA PUTNIKA Nakon dobijanja dozvole za meunarodni prevoz putnika, prevoznik je u mogunosti da krene sa realizacijom tehnolokog procesa prevoza. etri faze u tehnolokom procesu prevoza putnika se nadovezuju jedna na drugu. Prva faza istraivanje prevoznih zahteva obuhvata istrazivanja podruja opsluge i korisnika. Na prvu fazu se nastavlja projektovanje procesa prevoza u okviru koje se usluga projektuje na osnovu istraivanja korisnika usluge. Sama realizacija procesa prevoza je faza koja ima za cilj da preveze korisnika po utvrenom redu vonje. I poslednja etvrta faza tehnolokog procesa prevoza putnika je analiza realizacije usluge gde je neophodno utvrivanje stvarnog i planiranog procesa prevoza, kao i korigovanje (ako je neophodno) projektovanja procesa prevoza. 6.1. Istraivanje prevoznih zahteva Prva faza u tehnolokom prevozu putnika je istraivanje prevoznih zahteva, gde su obuhvaena istraivanja u pogleda podruja opsluge i zahteva korisnika transportne usluge. Podruje opsluge prostorno obuhvata Republiku Srbiju kao i njene putne mree, zatim demografske karakteristike i karekteristike mobilnosti. Istraivanje zahteva korisnika transportne usluge je izvreno na ve postojeim linijama putem anketnog lista. 6.1.1. Osnovne karakteristike podruja opsluge prostorni obuhvat Republike Srbije

Podruje Republike Srbije obuhvata povrinu od 88361km2. Ova povrina je podeljena na Centralnu Srbiju, Vojvodinu i Kosovo i Metohinju. Podruje Centralna Srbija Vojvodina Kosovo i Metohija Republika Srbija Povrina [km2] 55968 21506 10887 88361

Tabela 6.1. Povrine po pojedinim podrujima Republike Srbije

37

____________________________________________________________Diplomski rad Putna mrea Republike Srbije Jedan od najbitnijih faktora za rad i razvoj ali i obavljanje drumskog saobraaja je putna mrea. Putna mrea jedne zemlje je znaajno nacionalno blago koje se mora kontinuirano odravati, poveavati i modernizovati. Putnu mreu Srbije prema vaeoj kategorizaciji ine autoputevi, magistralni, regionalni i lokalni putevi. U okviru magistralnih puteva su svrstani i evropski putevi (E), kao i putevi visokog standarda-autoputevi, poluautoputevi. Na teritoriji Republike Srbije ima 5510km magistralnih i 11632km regionalnih puteva to je ukupno 17142km. Evropski putevi ine 2150km ili 40% od ukupne duine magistralnih puteva. Ovaj podatak je pokazatelj o naglaenom tranzitnom saobraaju nae putne mree i nae zemlje. Pored ove osnovne putne mree znaajna je i mrea lokalnih puteva duine oko 22000km, kojima upravljaju optine. U odnosu na povrinu Republike Srbije gustina ukupne mree puteva iznosi 44,1km puteva na 10km2 povrine. Poreenjem ovog podatka sa drugim evropskim zemljama gustina mree magistralnih i regionalnih puteva je zadovojavajua. Za razliku od gustine stanje mree magistralnih i regionalnih, a naroito lokalnih puteva nije dobra. Proces propadanja je poeo znatno ranije kada je zbog visokih investicija u izgradnju brzih puteva i autoputeva vidljivo zanemareno ulaganje u odravanje i modernizaciju magistralnih i regionalnih puteva. Nedostatak novanih sredstava je doveo do dananjeg loeg stanja putne mree. Demografske karakteristike

Poznati dogaaji u proteklom periodu do 2000. god., doveli su do bitnih promena u svim sferama ivota. Pre svega bitno je izmenjen broj i struktura gradova u naoj zemlji. U godinama neposredno pred 90-te, primeuje se pad stanovnitva da bi u periodu od 1991.-1997. god. bio izraen intenzivan priliv stanovnitva. Procenjuje se da je u Beogradu broj stanovnika povean za oko 10%, u Novom Sadu za oko 20%, a nije zanemarljiv ni u manjim gradovima. Posle 1997. god. evidentan je pad broja stanovnika to zbog rata, to zbog nastale situacije u zemlji, to se moe uoiti iz tabele 6.2. Godina 1990. 1991. 1992. 1993. 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. Centralna Srbija 5849 5811 5811 5810 5809 5806 5801 5790 5710 5632 5541 5454 Vojvodina 2049 2013 2007 2001 1996 1991 1984 1976 2000 2013 2019 2020 Kosovo i Metohija 1987 1968 2008 2044 2079 2115 2153 2188 Srbija (ukupno) 9885 8792 9826 9855 9884 9912 9938 9954 7710 7645 7560 7479

Tabela 6.2. Broj stanovnika u Republici Srbiji 38

____________________________________________________________Diplomski rad Jedan od najznaajnijih demografskih pokazatelja je zaposlenost (tabela 6.3.). Za proteklu dekadu od 1990.-2000. god. broj zaposlenih pada na godinjem nivou sa prosenom stopom od 2%. Godina 1990. 1991. 1992. 1993. 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. Broj zaposlenih 2707000 2625000 2536000 2464000 2413000 2379000 2367000 2332000 2197000 2158000 1963000 Zaposleni u drutvenom sektoru 2641000 2468000 2328000 2243000 2178000 2114000 2079000 2014000 1847000 1766000 1522000 Zaposleni u privatnom sektoru 66000 187000 207000 221000 236000 265000 288000 318000 350000 392000 441000

Tabela 6.3. Broj zaposlenih u Srbiji u periodu od 1990.-2000. god. Takoe ako se posmatra naredna tabela za istu deceniju sa podacima o stepenu motorizacije dolazi se do zakljuka da je dohodak stanovnitva u direktnoj vezi sa poveanjem mobilnosti. U tabeli 6.4. je prikazan broj putnikih automobila i stepen motorizacije. Stepen motorizacije se poveava srazmerno poveenjem broja putnikih automobila. Godina 1990. 1991. 1992. 1993. 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. Broj putnikih automobila (PA) 14055 14092 14115 14359 15263 15292 15128 16139 15290 15290 Stepen motorizacije (br.PA/1000stan.) 142,1 143,9 143,6 145,7 154,4 154,2 152,2 162,1 200,0 202,2

Tabela 6.4. Stepen motorizacije u Srbiji u periodu od 1990.-2000. god.

39

____________________________________________________________Diplomski rad Transport kao usluna delatnost ne moe se posmatrati nezavisno od socio-ekonomskog okruenja u kome se odvija kao i od prostornog razvoja. Transportna usluga po svom karakteru iskazuje promene u odnosu na aktivnosti koje su vezane za potrebe za prevozom. Kako je veza izmeu transporta i okruenja jaka, njega najvie pogaaju politike, ekonomske i socijalne promene u drutvu (broj zaposlenih, stepen motorizacije, nacionalni dohodak i dr). Karakteristike mobilnosti

Mobilnost stanovnitva izraava specifinu veliinu kretanja izvedena je od broja putnovanja i broja stanovnika. Kada je drutvo razvijenije, gde je vei standard stanovnika i kvalitet transportnog sistema i sama mobilnost je vea. U proteklom periodu od 1990-2000. god. primeuje se kako mobilnost opada da bi tek 1995. godine poela da pokazuje tendenciju rasta (tabela 6.4.). 6.1.2. Istraivanje i definisanje zahteva korisnika transportne usluge Istraivanje zahteva korisnika usluge

Istraivanje zahteva korisnika usluga DOO Risti commerce-a vreno je u periodu od 01.10.-10.10.2007. godine pri emu je anketirano 50 putnika na etri meunarodne linije. Od anketiranih 50 korisnika 43% su bile ene, a 57% mukarci. Starosna struktura ispitanika je podeljena u est grupa. Rezultati dobijeni anketom prikazani su u tabeli 6.5. i na slici 6.1. Starosne grupe % do 18 god. 4 od 19-25 god. 6 Od 26-35 god. 20 Od 36-45 god. 40 Od 45-60 god. 18 Preko 60 god. 12 Ukupno 100

Tabela 6.5. Starosna struktura ispitanikaStarosna struktura ispitanika u procentima

12% 18%

4%

6% 20%

do 18 god od 19-25 god od 26-35 god od 36-45 god od 45-60 god preko 60 god

40%

Slika 6.1. 40

____________________________________________________________Diplomski rad Najvei procenat anketirani putnika (40%) je starosti od 35-45 godina, a najmanji procenat je ispod osamnaest godina. Na anketnom listiu ponueni odgovori o zanimanju su: zaposleni, nezaposleni, penzioneri i ostalo. Zanimanje Zaposleni Nezaposleni Penzioneri Ostalo Ukupno % 61 12 18 9 100

Tabela 6.6. Zanimanje anketiranih putnikaZanimanja anketiranih putnika u procentima

9% 18% zaposleni nezaposleni penzioneri 12% 61% ostalo

Slika 6.2. U grupu ostalo su uglavnom pripadali studenti i aci ije uee nije zanemarljivo, i ako je uee u ukupnim procentima samo 9%. Dok su zaposleni najvie zastupljeni sa 60% u ovoj kategoriji. Podaci su lako uoljivi iz tabele 6.6. i sa slike 6.2. Svrha putovanja se izraava na jedan od pet mogunosti: posao, poseta, turizam, kua i ostalo. Svrha putovanja % Posao 10 Poseta 61 Turizam 2 Kua 20 Ostalo 7 Ukupno 100

Tabela 6.7. Svrha putovanja anketiranih

41

____________________________________________________________Diplomski rad

Svrha putovanja anketiranih u procentim a

61% posao poseta turizam 10% 7% 20% 2% kua ostalo

Slika 6.3. Prema odgovorima anketiranih putnika prikazanih u tabeli 6.7. i na slici 6.3. putnici uglavnom svoja putovanja ostvaruju radi posete, dok je turizam najmanje zastupljen. Na pitanje odakle putuju i gde im se zavravaju putovanja odgovori su se prostirali na celom podruju Vojvodine, a anketirani su svoja putovanja zavravali na krajnjim stanicama ili na nekoj usputnoj stanici linije. Veina anketiranih je svoja putovanja na nekoj od meunarodnih linija obavljala ve do sada i ta putovanja se meseno ponavljaju. Neznatni broj anketiranih prvi put putuje na nekoj od meunarodnih linija. Zato anketirani vie koriste autobuski prevoz, a ne neki drugi vid prevoza bilo je ponueno 8 alternativa. U odgovoru ostalo anketirani su podrazumevali nedostatak neke druge alternative pa se zato najvei procenat ispitanih odluio za ovaj odgovor. Svakako da je i cena jedan od znaajnih razloga, to se moe videti iz naredne tabele 6.8. i sa slike 6.4. Razlog putovanja Vreme putovanja Komfor Cena Pristupanost Uestalost Pouzdanost Bezbednost Ostalo Ukupno % 6 2 30 12 4 2 10 34 100

Tabela 6.8. Razlog putovanja autobusima 42

____________________________________________________________Diplomski rad

Razlog putovanja autobusima u procentima

6% 34%

2% 30%

v reme putov anja komfor cena pristupanost uestalost pouzdanost bezbednost

10%

2%

4%

12%

ostalo

Slika 6.4. Dostupnost informacija je od velikog znaa za putnike i njihovu organizaciju. Kao elemente kvaliteta informisanja anketiranim korisnicima su ponueni: telefon, TV, novine, reklame i ostali naini informisanja. Korisnici su po svom miljenju izabrali tetefon kao najznaajniji element u sistemu informisanja. Tabela 6.9. objedinjuje dobijene odgovore od ispitanika. Mesto znaajnosti elementa Telefon Novine TV Reklame Ostalo Ukupno % 58 12 18 8 4 100

Tabela 6.9. Naini informisanja putnika

43

____________________________________________________________Diplomski rad

Naini informisanja putnika u procentima

8% 18%

4% telefon nov ine TV reklame 58% ostalo

12%

Slika 6.5. Poslednja grupa pitanja u anketnom listu su se odnosila na samog prevoznika i ocenjivanje njegove usluge. Ocenjivano je ponaanje osoblja i to: osoblja pri kupovini karte, vozaa i prateeg osoblja. Ocene su bile na skali od 1 do 5 sa mogunou zaokruivanja odgovora. Naredna tabela 6.10. i slika 6.6. daju prosenu vrednost ocene ponaanja osoblja. Najveu ocenu su dobili vozai. Osoblje Pri kupovini karte Vozai Ostalo osoblje Ocena 3,40 4,54 2,96

Tabela 6.10. Ocena ponaanja osobljaOcena ponaanja osoblja

2.96

3.4 pri kupovini karte vozai ostalo osoblje

4.54

Slika 6.6. 44

____________________________________________________________Diplomski rad Na kraju je izvrena alanliza anketnog uzorka po optoj oceni kvaliteta meunarodnog prevoza putnika. Najmanji procenat anketiranih je ocenio kvalitet Risti commerce-a kao odlian, a najvie otom ocenom dobro, to se vidi iz tabele 6.11. i sa slike 6.7. Ocena Odlino Dobro Zadovoljavajue Nezadovoljavajue Ukupno % 8 44 36 12 100

Tabela 6.11. Ocena kvaliteta meunarodnog prevoza putnikaOcena kvaliteta m eunarodnog prevoza putnika

12%

8% odlino dobro zadovoljavajue nezadovoljavajue

36%

44%

Slika 6.7. Definisanje zahteva korisnika i ponude prevoznika

Marketing je ekonomski proces koji povezuje proizvodnju i potronju, omoguavajui da proizvodi i usluge idu potroaima a informacije o potrebama potroaa proizvoaima. Jedan od naina istraivanja trita je anketiranje korisnika, kako trenutnih tako i potencijalnih. U ovom sluaju anketirani su trenutni korisnici usluga Risti Commercea, na osnovu toga dolo se do saznanja o usluzi koju i kakvu korisnici ele. U procesu organizacije usluge ovo je veoma vano kao bazini podatak za dalje projektovanje usluge po meri korisnika. Da bi omoguio ulazak u proces projektovanja usluge neophodno je dokumentovati zahteve korisnika kroz saetu informaciju o usluzi.

45

____________________________________________________________Diplomski rad Saeta informacija o eljenoj usluzi. Ako anketirani uzorak uzmemo kao relevantan za utvrivanje zahteva korisnika prema usluzi, dobijamo sledee podatke bitne za realizaciju usluge. 1. Veina korisnika meunarodne linije koristi za posete, 2. Zbog nemogunosti da otputuju nekim drugim vidom prevoza korisnici koriste autobuski prevoz, koriste ga zbog povoljnije cene, 3. Informaciju o ponuenoj usluzi korisnici ele da dobiju u periodu od 24h, 4. Informaciju o usluzi korisnici prvenstveno ele da dobiju putem telefona, a potom i putem novina i televizije, 5. Kompletno osoblje u procesu pruanja usluge bi prema eljama korisnika trebalo da bude ljubazno i savesno. Saeta informacija o ponuenoj usluzi. Da bi se ulo u proces projektovanja usluge neophodno je posedovati tane informacije o usluzi koju prevoznik nudi. Ovo je vano da bi se u samom procesu mogla izvriti uporedna analiza na osnovu mere korisnika. Uslugu koju DOO Risti commerce nudi je sledea: 1. redovne polaske na meunarodnim linijama na osnovu registrovanog reda vonje, 2. cenu prevoza baziranu na trinim principima sa mogunou plaanja prevozne karte u dinarima ili devizama, 3. informacije putem telefona i na alterima informacija na autobuskim stanicama u vremenskom periodu od 16h (od 6-22h), 4. prodaju karata u Risti commerc-u i na alterima za prodaju karata na autobuskim stanicama u vremenskom periodu od 16h, 5. visokoturistika vozila, 6. posada vozila koju ine dva ili tri vozaa, u zavisnosti od duine linije.

6.2. Projektovanje procesa prevoza Projektovanje procesa prevoza podrazumeva definisanje optimalnih sredstava za zadovoljenje prevoznih zahteva na odgovarajuem nivou opsluge uz minimalno angaovanje materijalnih sredstava i ljudskih potencijala. Poslovi koji se predviaju pri projektovanju procesa prevoza su: 1. utvrivanje potrebnog broja prevoznih sredstava, 2. utvrivanje strukture prevoznih sredstava, 3. izrada redova vonje, 4. izrada plana rasporeda voznog osoblja, 5. izrada tarifnog sistema i 6. priprema dokumentacije za vozno osoblje.

46

____________________________________________________________Diplomski rad 6.2.1. Projektovanje usluge prema zahtevima korisnika U prethodnom delu naznaene su informacije o usluzi po meri korisnika, koje su dobijene na osnovu anketiranja korisnika meunarodnih linija D.O.O. Risti commerce-a. Na osnovu informacija o eljama korisnika ulazimo u proces projektovanja usluge prema zahtevima korisnika. Da bi smo omoguili korisnicima da realizuju svoje zahteve koji su najizraeniji kao putovanja radi posete, treba im obezbediti brz i udoban prevoz uz pristupanu cenu. Korisnici usluga na meunarodnim linijama koriste ovaj vid prevoza prvenstveno iz nemogunosti da svoje putovanje realizuju nekim drugim vidom prevoza. Imajui u vidu da je ovo stanje tenutno i da e u nekom buduem periodu korisnicima biti omogueno da biraju alternativni vid prevoza treba putem cene, udobnosti, brzine prevoza i drugih znaajinh elementa usluge po meri korisnika, obezbediti da korisnici kao nain realizacije svojih zahteva za putovanjem koriste autobuski, a ne neki drugi vid prevoza. Imajui u vidu da se radi o meunarodnim linijama, to samo po sebi znai duga putovanja, neophodno je obezbediti luksuzna visokoturistika vozila koja e korisnicima omoguiti lako i udobno putovanje. Osoblje koje prati realizaciju usluge od trenutka ispostavljanja zahteva, odnosno od trenutka pojave potrebe korisnika za informaciju, pa do samog zavretka putovanja na krajnje stanice linije, treba da bude ljubazno i savesno u izvravanju svog zadatka. Korisnicima treba obezbediti dopunske usluge u autobusu (pie, novine, kafa), u zavisnosti od njihovih potreba i elja koje e njihovo putovanje na linijama uiniti komfornijim i prijatnijim. 6.3. Realizacija procesa prevoza Realizacija procesa prevoza predstavlja kljunu fazu tehnolokog procesa prevoza putnika iji je osnovni cilj neposredno zadovoljenje zahteva korisnika prevoza kroz doslednu realizaciju planiranog reda vonje. Pri realizaciji procesa prevoza podrazumevaju se sledei postupci: 1. operativno upravljanje procesom prevoza 2. nadgledanje procesa prevoza 3. uruivanje putne dokumetacije 4. uruivanje vozila voznom osoblju 5. preuzimanje i overa putne dokumentacije po obavljenom prevozu 6. otklanjanje poremeaja u radu vonje 7. prikupljanje primedbi vozaa na proces prevoza i tehniko stanje vozila.

6.4. Analiza realizovanog procesa prevoza Uokviru analize realizovanog procesa prevoza koja podrazumeva kvantifikovanje odstupanja stvarnog od planiranog procesa prevoza, kao i razloge tog odstupanja i neophodne akcije za korigovanje faze projektovanja.

47

____________________________________________________________Diplomski rad Predviaju se sledei poslovi: 1. preuzimanje dokumentacije i obrada iz baze dokumentacije, 2. izvetaj o realizaciji procesa prevoza po parametrima plana i 3. utvrivanje karakteristika odstupanja stvarnog od planiranog procesa prevoza. Na osnovu svega navedenog (analize postojeeg stanja preduzea, ankete putnika kao i prikaza metodologije otvaranja meunarodnih linija) dolazi se do sledeih zakljuaka: meunarodne autobuske linije su rentabilne, a najrentabilnije bi bile kada bi broj prevezenih putnika za ceo obrt bio maksimalan, P=qmax, da bi se poveao broj putnika na linijama neophodno je postojee linije uiniti atraktivnijim, i to u smislu: otvaranja novih stanica, promene cene karte, poveanjem komfora, poveanjem ljubaznosti voznog osoblja i sl., iz izvrene ankete putnika moe se primetiti da je najvei procenat korisnika transportne usluge zaposleno, kao i da ovaj vid prevoza koriste zbog cene i zbog nemogunosti druge alternative. Bitni elementi kvaliteta autobusa za anketirane putnike privukli su panju, i to udobnost, istoa i bezbednost putovanja, u D.O.O. Risti commerce-u panja se posveuje praenju stanja preduzea i mogunosti za njegovo unapreenje, ali i pored toga uoljivi su neki nedostatci, pa e s toga biti predloene mere poboljanja (poglavlje 9).

48

____________________________________________________________Diplomski rad 7. ANALIZA RADA MEUNARODNE AUTOBUSKE LINIJE SUBOTICA-NOVI GRAD

7.1. Meunarodni drumski prevoz putnika Meunarodni drumski prevoz putnika obavlja se izmeu dve ili vie zemalja, pri emu drumsko vozilo prelazi dravnu granicu. Po teritorijalnom obeleju meunarodni drumski prevoz putnika se moe podeliti na pogranini, meuteritorijalni i tranzitni. Pogranini meunarodni prevoz putnika kod koga se polazno i zavrno mesto realizacije prevoza kao i mesta ukrcaja putnika nalaze u zonama odreene pogranine teritorije dveju susednih zemalja utvrene meudravnim sporazumom. Meunarodni meuteritorijalni prevoz putnika podrazumeva prevoz kod koga se mesto ukrcaja nalazi na teritoriji jedne zemlje, dok je mesto iskrcaja putnika na teritoriji druge zemlje. Takoe, meunarodnim meuteritorijalnim prevozom putnika smatra se i prevoz kada se ili polazno ili zavrno mesto relacije prevoza ne nalazi u pograninoj zoni. Meunarodni tranzitni prevoz putnika podrazumeva prevoz koji se obavlja preko teritorije jedne zemlje bez usputnog ukrcaja i iskrcaja putnika na teritoriji te zemlje. 7.2. Specifinost meunarodne autobuske linije Subotica-Novi Grad D.O.O.Risti commerce u okviru meunarodnog drumskog putnikog prevoza odrava etiri meunarodne linije, i to dve za Republiku Srpsku i dve za Crnu Goru. U ovom radu ce biti predstavljena i analizirana redovna meunarodna autobuska linija Subotica-Novi Grad. Polasci na liniji su svakodnevni i podeljeni su naizmenino sa partnerom iz Republike Srpske. Red voznje je prilagoen putnicima i prevoznicima iji vozai imaju dovoljno vremena za odmor i u toku vonje i izmeu dva polaska. Polazak iz Subotice, po redu vonje, je predvien za 14,00h, a dolazak u Novi Grad je u 22,45h. U povratku iz Novog Grada polazak je u 15,00h, a dolazak u Suboticu u 23,45h. Zbog meunarodnog karaktera linije, tj. nepredvidljivog zadravanja u toku voznje (ekanja na graninim prelazima i sl) ponekad su mogua i zakanjenja, iz tog razloga je veza sa lanovima voznog osoblja (posade) neprekidna putem mobilnih telefona. Takav vid neprekidne komunikacije omoguava da se zna u svakom eljenom trenutku gde se autobus nalazi i kada ce stii do odredita. Putovanje traje 8h i 45min., to govori o neophodnosti velike meusobne saradnje kako izmeu lanova posade i putnika tako i samih putnika i samih lanova posade. Veoma je bitan nivo kvaliteta i kapaciteta prevoznog sredstva. Na svakodnevnoj redovnoj liniji Subotica-Novi Grad, kada prevoz obavlja D.O.O.Risti commerce, saobraa jedan

49

____________________________________________________________Diplomski rad od osam autobusa visoke turistike klase iz voznog parka. Autobusi zadovoljavaju meunarodne uslove o zatiti ivotne sredine. Kapaciteti voznih jedinica variraju, ali svojim brojem od 51-57 mesta za putnike zadovoljavaju prevozne zahteve. lanovi posade broje dva vozaa od kojih jedan vri kondukterski posao kada je to potrebno, a nije u toku redovnog odmora i pripreme za preuzimanje vonje. Autobusi su opremljeni klima ureajima, audio i video opremom, a sve to radi poveanja komfora i kvaliteta usluge u toku putovanja. Jos jedna od specifinosti meunarodne linije Subotica-Novi Grad je deonica koja ima karakteristiku tranzitnog saobraaja. Jedna etvrtina duine linije je tranzit kroz Republiku Hrvatsku i to 127km, dok je duina cele linije 528km. Linija saobraa svakodnevno pa je karte mogue kupiti do polaska autobusa u 14h. Karte se mogu rezervisati, ali i kupiti u prostorijama Risti commerce-a kao i na samim autobuskim stanicama gde se i vri ukrcaj i iskrcaj putnika. Radi poveanja broja ptunika postoje razni popusti pri kupovini karte i to: deca do 2 godine imaju popust 70% na cenu autobuske karte deca od 2-12 godina imaju popust 50% na cenu autobuske karte grupe imaju pravu 10% popusta na cenu autobuske karte aci i studenti imaju popust 30% na cenu autobuske karte Postoji i posebna povoljnost pri kupovini povratne karte, tako da sve ove povlastice imaju uticaj na potencijalne putnike i poveanje obima prevoza. Meunarodna linija Subotica-Novi Grad povezuje privredne i univerzitetske gradove Republike Srbije i Republike Srpske. Ovu karakteristiku putnici koriste kako bi bili u redovnoj vezi sa svojim porodicama, radnim zadatcima i obavezama vezanim za fakultet, dok veina putnika svoja putovanja realizuju radi posete. Prevoz prtljaga je regulisan tako to: runi prtljag je besplatan, za kofer se plaa prtljana karta kod vozaa pri ulasku u autobus, ako kapacitet prtljanog prostora nije prepun postoji mogunost i za trei kofer. to se tie prtljaga trebalo bi da je svaki kofer oznaen imenom i adresom putnika. 7.3. Itinerer meunarodne autobuske linije Subotica-Novi Grad Definisanje itinerera meunarodne autobuske linije Subotica-Novi Grad je prikazana tabelarno sa deonicama i njihovim duinama u km (tabela 7.1.). Poluobrt A 1 2 3 4 5 6 Deonica od-do Subotica-Baka Topola Baka Topola-Novi Sad Novi Sad-Ruma Ruma-Banjaluka Banjaluka-Prijedor Prijedor-Novi Grad Poluobrt B 6 5 4 3 2 1 Duina [km] 38 75 37 284 58 36

Tabela 7.1. Prikaz itinerera na meunarodnoj liniji Subotica-Novi Grad 50

____________________________________________________________Diplomski rad Na slici 7.1. dat je itinerer meunarodne autobuske linije Subotica-Novi Grad.

Slika 7.1. Itinerer meunarodne linije Subotica-Novi Grad 7.4. Analiza izmeritelja rada meunarodne linije Subotica-Novi Grad (za poluobrt A i poluobrt B) Ovakva analiza omoguava uvid u neravnomernost i kolebanja koja se javljaju u toku rada linije. Obraen je obrt u toku rada linije. Analiza izmeritelja rada podrazumeva: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. broj prevezenih putnika (P) tokova putnika na liniji-ukupan protok putnika po deonicama linija (Q) ostvareni transportni rad (U) proseno meustanino odstojanje (L) _ prosecni protok putnika po deonici linije za obim prevoza (qQ) _ prosecni protok putnika po km linije za ostvareni transportni rad (qU) koeficient statikog iskorienja kapaciteta autobusa () koeficient dinamikog iskorienja kapaciteta autobusa () prosena duina voznje na liniji za poluobrt (KsP) srednje rastojanje prevoza jednog putnika (KsP1) koeficient izmene putnika (sm) neravnomernost putnikog toka na lininiji za obim prevoza (p) neravnomernost putnikog toka na liniji za ostvaren transportni rad (U) i koeficient iskorienja kapaciteta autobusa po deonicama linije (Kik)

51

____________________________________________________________Diplomski rad Svi obrasci su korieni iz knjige Tehnologija drumskog saobraaja Dr.Pavle Gladovi. 7.4.1. Analiza izmeritelja rada meunarodne autobuske linije Subotica-Novi Grad za poluobrt A i poluobrt B (od 25.08 i 26.08.2007. god.) Poluobrt A predstavlja relaciju Subotica-Novi Grad, a poluobrt B relaciju Novi GradSubotica. 1. broj prevezenih putnika-P n-1 P