1

Visoka poljoprivredna škola

strukovnih studija

Šabac

Završni rad

Rđe pšenice

»Puccinia spp.«

Mentor: Student:

Prof.dr Mirko Veselić Mile Simić

73/ 2,2012

Šabac,2015

2

Sadržaj

1.0.Uvod....................................................................................................................3

2.0. Poreklo,botanička pripadnost i klasifikacija…………………………….....4

3.0. Osnovne morfološke specifičnosti pšenice…………………………………..5

4.0. Biološke specifičnosti pšenice………………………………………………8

5.0. Zastupljenost pšenice u Bijeljini………………………………………….10

6.0. »Puccinia spp.«Rđe pšenice………………………………………………..11

6.1. »Puccinia striiformis« Žuta (crtičasta)rđa pšenice…………………………..12

6.2. »Puccinia recondita«Lisna rđa pšenice……………………………………...15

6.3. » Puccinia graminis f. sp. tritici «Crna (stabljična) rđa pšenice…………….18

7.0. Hemijska zaštita od Puccinia sp…………………………………………….22

7.1. Artea 330-EC………………………………………………………………...22

7.2. Tilt 250 EC…………………………………………………………………..23

7.3. Bumper 25 EC………………………………………………………….........23

7.4. Presing……………………………………………………………………….24

7.5. Akord…………………………………………………………………………24

7.6. Antre plus……………………………………………………………………25

8.0. Diskusija……………………………………………………………………26

9.0. Zaključak…………………………………………………………………....27

10.0.Literatura…………………………………………………………………...28

3

1.0. Uvod

Pšenica (Triticum sp.) pripada redu Poales, porodici trava, fam.Poaceae, rodu

Triticum. Pšenica je biljka koja se uzgaja širom sveta. Globalno, ona je najvažnija

zrnasta biljka koja se koristi za ljudsku ishranu i druga je na lestvici ukupne

proizvodnje prinosa žitarica, odmah iza kukuruza .Pšenična zrna su glavni

prehrambeni proizvod koji se koristi za dobijanje brašna za hleb, kolače, testenine

itd; i za fermentaciju u proizvodnji piva, alkohola, votke i biogoriva. Ljuska žita

koja se odvaja pri izradi brašna naziva se mekinja. Pšenica je, posle kukuruza, naša

najznačajnija i najviše gajena biljka. Gaji se na površini oko 600-700.000 ha sa

prosečnim prinosom od oko 3,9 t/ha. Pšenica se uglavnom gaji u plodosmeni sa

kukuruzom i drugim okopavinama, ali izvesne površine se seju i u monokulturi.

Pšenica se seje na određenom prostoru kao krmno bilje, a slama se koristiti kao

zastirka u stajama i štalama, kao građevinski materijal za izradu krovova, ili za

zidanje balama slame. Pšenica je široko uzgajana jer daje dobar prinos po jedinici

površine, dobro raste i u umereno kratkim sezonama i daje visoko kvalitetno

brašno koje se koristi u pekarstvu. Pšenica se u svetu u proizvodi na površinama

koje variraju od 209 do 232 miliona hektara, odnosno od 560 do 676 miliona tona

zrna. U Srbiji se pšenica gaji na površinama koje variraju od 460 do 600 hiljada

hektara na kojima se proizvede do 2,3 miliona tona zrna pšenice. Čovek u daljim

nastojanjima povećanja proizvodnje može da koristi dva faktora:sortu, kao

biološko sredstvo i tehnologiju gajenja kao tehnološko rešenje koje omogućuje

različit stepen ekspresije genetskog potencijala sorte.

4

2.0. Poreklo,botanička pripadnost i klasifikacija

Prema pronađenim zapisima i nalazima utvrđeno je kako je pšenica poznata

više od 10.000 godina.Poreklom je iz jugozapadne Azije, iz oblasti poznate kao

plodni luk. Istraživanja su pokazala da je najverovatnije mesto odomaćivanja

pšenice Dijarbekir u Turskoj .Širenje uzgoja pšenice van plodnog luka počelo je

tokom neolitskog perioda, da bi se pre 5000

godina mogla naći u Etiopiji, Indiji, Irskoj i

Španiji. Milenijum kasnije stigla je i u

Kinu. Nakon otkrića Amerike i Australije

počeo je uzgoj pšenice na tim kontine-

ntima. Pre 3000 godina upotreba plugova

koje su vukli konji povećala je proizvodnju

žitarica koja je nastavila da raste usled

upotrebe modernijih mašina i metoda kao i

proširivanja obradivog zemljišta. Pšenica se

dobro prilagođava klimi i zemljištu, te ima

puno vrsta. Postoje ozime i jare forme pa se

uzgaja gotovo svuda. Pšenica je najvažniji

ratarski usev, a uzgaja se na oko 23% sve-

tskih obradivih površina.

Pšenica pripada redu Poales, porodici

Poaceae (trave), potporodici Pooideae

(klasaste trave), rodu Triticum, koji je

najobimniji i po formama najbogatiji rod

kod svih žitarica.

Za proizvodnju su od interesa pšenice:

- obična ili meka pšenica,Tritucum vulgare, sa svoje dve forme: ozime forme i jare

forme.

- tvrda pšenica, Triticum durum, koja ima manji značaj osim za proizvodnju

brašna koje se koristi za izradu testenine.

Meka i tvrda pšenica se razlikuju u nizu svojstava: obliku klasa,formi pleva,

vidljivosti klasnog vretena, popunjenosti vlati, plevičavosti zrna, obliku i veličini

Sl.1. Triticum sp.

5

zrna, staklavosti, prema svojstvima klice, bradici, brazdici i drugom. Najveći

značaj ima obična ili meka pšenica, Triticum vulgare.

3.0. Osnovne morfološke specifičnosti pšenice

Koren - žiličast, a glavna ma-

sa korenovih žila nalazi se u

oraničnom sloju (do 40 cm

dubine), a manji deo žila prodire

znatno dublje (150-200 cm).

Ukoliko je oranični sloj dublji, a

tlo povoljnih fizičkih svojstava,

koren se razvija jače i prodire

dublje.Kod pšenice se razlikuju

dve vrste korenova-primarni i

sekundarni(sl.2.).Primarno (kli-

cino) korenje javlja se u vreme

klijanja semena.Pšenica klija

najčešće sa 3-5 primarnih kore-

nčića, a može biti i više. Kod ja-

rih sorti broj primarnih korenčića

je oko tri. Na krajevima mno-

gobrojnih ogranaka primarnih i

sekundarnih korenova nalaze se

korenove dlačice, koje se nalaze

na dužini 0,1- 1,5 cm od kraja

korena i pri rastu one prate vrh

korena. Ovo korenje je osnovno

korenje do busanja. Sekundarno korenje pri optimalnim uslovima izbija oko tri

nedelje posle nicanja i to iz čvora busanja.Obrazovanje i rast korenova pšenice

zavisi od određenih uslova (temperatura,vlažnost zemljišta, aeracije, zbijenosti

zemljišta,đubrenja i svetlosti).

Sl.2.Osnovne morfološke specifičnosti pšenice i faze

razvoja

6

Optimalna temperatura za rast i razvoj korena je 20 °C. Ako je temperatura oko

10 °C, tada ima manji broj korenova ali su krupniji,beli i zdravi.A ako se te-

mperatura poveća oko 40 °C, korenovi postaju tanki kao nit.

Smatra se da je optimalna vlažnost za rast korenova pšenice u poljskim uslovima

u granicama 60-70% od poljskog vodnog kapaciteta. Povećanje na 80-90%

vlažnosti, negativno utiče na rast korena. Pri tome je bitan dovoljan pristup

vazduha korenju, odnosno najbolji odnos između vode i vazduha je 75 : 25.

Zbijenost oraničnog sloja zemljišta ima uticaj na rast korenovog sistema a

naročito na njegovo prodiranje u dubljeslojeve.

Svetlost se na razvoj korenovog sistema pšenice ispoljava kroz nadzemni deo

biljke. Kada ima dovoljno svetlosti i CO2, povećava se rast korenovog sistema a u

suprotnom slučaju, rast korenja se zadržava ili se potpuno zaustavlja.Na razviće

korenovog sistema pšenice veliku ulogu ima prisustvo hranjivih elemenata u

zemljištu kao i odnos pojedinih elemenata ishrane. Ravnoteža između korena i

nadzemnog dela pšenice se pri tome ne sme poremetiti. Naime, velika količina

azota uvećava rast nadzemnog dela više nego rast korena. To je slučaj kada je

nepravilan odnos između azota i ostalih hranjivih elemenata, jer tada količina

korenja opada.

Stabljika (vlat) - je cilindrična, sastavljena od kolenaca i 5-6 članaka, a

najduži je vršni na kojem izbija klas. Stabljika je šuplja izuzev kod nekih vrsta

pšenice kod kojih je vršni članak ispod klasa ispunjen parehnimskim tkivom.

Stablo je zeleno. Donji članak je kraći od susednog gornjeg, a srednji po dužini

približno predstavlja aritmetičku sredinu susedna dva, izuzev vršnog, koji je znatno

duži od ostalih i čini čak 30-40% od dužine stabla. Pšenica ima osobinu da se

bokori (busa), odnosno da stvara nove izdanke (stabla), te se razlikuje primarno i

sekundarno ili bočno stablo(sl.2.). Oni izbijaju iz čvora bokorenja (busanja).

Sekundarna stabla imaju svoje korenove, te se bokor može izdeliti na samostalne

vlati (stabla). Stablo pšenice je relativno čvrsto zahvaljujući specifičnoj anato-

mskoj građi. Visina stabljike iznosi 50-120 cm. Danas se u proizvodnji pšenice

daje prednost sortama kraće stabljike, jer su otpornije na poleganje.

7

List–Sačinjavaju list rukavac (usmi-

na) i liska (lamina). Lisni rukavac obu-

hvata stabljiku i pričvršćen je za nju

lisnim kolencem koje se nalaze na

stablovom kolencu. Na lisnom rukavcu

se javljaju izrasline u obliku dva roščića

(auriculae) i u vidu jazička (ligulae).Po

obliku ligule i auricule mogu se

razlikovati vrste pšenice pa čak i sote.

Kod pšenice su roščići (auriculae)

srednje razvijeni sa dlačicama i srednje

razvijenim jezičkom(sl.3.). Liska je du-

ga, linearne građe, sa izraženim srednjim

nervom. Broj listova na stablu odgovara broju članaka. Kod pšenice su naj-

razvijeniji gornji i srednji listovi.Sa stanovišta formiranja prinosa najznačajniju

ulogu ima list zastavičar i drugi gornji list, te je važno da se agrotehničkim merama

ta dva lista održavaju zdravima.

Cvetovi - su skupljeni u cvat -klas. Klas se sastoji iz vretena koje je člankovito

(u cik-cak) i veše-cvetnih klasića, koji su smešteni na vrhu članka po jedan klasić.

Klas po građi može biti rastresit ili zbijen, što zavisi od vrste, odnosno sorte. Klasić

se sastoji od dve pleve i nekoliko cvetova(2-7).Cvetovi su postavljeni na vrlo

kratkim i tankim vretencima. Svaki cvet se sastoji od dve plevice (lemma i palea), i

dve plevičice (lodi-culae), tri prašnika i jednog tučka sa dva perasta žiga. U osjatih

formi na spoljnoj plevici izbija osje pri čemu su najduže kod srednjih klasića. U

formi bez osja (šišulje) nalaze se izraštaji u vidu zubaca. Plevice štite prašnike i

tučak, a kasnije zrno u formiranju od nepovoljnih uticaja spoljne sredine.

Sl.3.List pšenice

8

Plod - je zrno (caryopsis) kod pšenice a može biti

različite krupnoće (krupno, srednje i sitno) zavisno o

vrsti i sorti. U klasu se obično razvije oko 30-40 zrna.

Po dužini zrna nalazi se brazdica, a na vrhu bradica.

Jasno se razlikuju trbušna, leđna i bočna strana.

Trbušna strana je ona strana na kojoj se nalazi

brazdica. Apsolutna masa je 35-45 g, a hektolitarska

60-84 kg. Zrno se sastoji od omotača, klice (najmanji,

ali biološki najvažniji deo, jer se u njoj nalaze svi

budući organi biljke), te endosperma (čini najveći dio

oko 86% ukupne mase zrna,a u njemu su smeštene

hranljive materije)(sl.4).

4.0. Biološke specifičnosti pšenice

Treba istaknuti podelu na ozime i jare forme te svojstva razvoja biljke u toku

vegetacionog ciklusa od semena do semena.Ozima pšenica ima određene zahteve

prema uslovima spljašnje sredine i ukoliko ti uslovi nisu ispunjeni ona neće dati

plod. Ona u stadijumu jarovizacije traži niže temperature (0-10 °C) u toku 10 do

35 dana (zavisno od sorti). Ako ti uslovi nisu ispunjeni ona se dalje ne može

razvijati, niti doneti stabljiku s klasom i plodom. Jara pšenica posejana u proleće

razvijaće se normalno i doneti plod, jer ima manje zahteve za nižim temperaturama

u stadiju jarovizacije (5-10 °C tokom 7-12 dana). Faze koje biljka prolazi u svom

životnom ciklusu: bubrenje i klijanje, nicanje, ukorjenjavanje, busanje, vlatanje,

klasanje, cvetanje i oplodnja, formiranje, nalivanje i sazrevanje zrna.

Sl.4.Uzdužni presek zrna pšenice:

1-3.Omotač ploda i semena, 4. Ale-

uronski sloj, 5. Endosperm, 6. Kli-

ca,7.Začetakkorenčića,8.Pupoljak,

9.Štitić,10 Bradica.

9

U svetu ozima pšenica zauzima veće površine i u proseku daje veće prinose od

jare, iz čega proizlazi i njihov ekonomski značaj. Ozima pšenica daje ne samo veći

nego i stabilniji prinos od jare. Pored navedenog, razlike između ozime i jare

pšenice evidentne su:

-prema vremenu setve - ozima se seje u jesen te prezimljuje u fazi od nicanja

do busanja, dok se jara seje u proleće;

-prema dužini vegetacije - ozima ima dužu vegetaciju od jare pšenice;

-prema busanju - ozima jače busa od jare pšenice;

-prema otpornosti na zimu - ozima je otpornija na niske temperature;

-prema dužini stadijuma jarovizacije - ozima ima znatno duži stadijum

jarovizacije;

-prema otpornosti na visoke temperature i sušu - jara je otpornija od ozime;

-prema kvalitetu zrna - jara daje kvalitetnije zrno i brašno od ozime.

Jara obična pšenica (Triticum aestivum (L))naziva se još i meka pšenica. Klas

joj može biti sa osjem ili bez osja, srednje je zbijen ili rastresit, zrno izduženo,

osrednje kakvoće. Može dati velike prinose. Jara pšenica ima znatno kraću

vegetaciju od ozime, a otpornija je na sušu i visoke temperature. Dužina njenog

vegetacionog perioda iznosi oko 130 dana, a ukupna suma toploteu toku

vegetacionog perioda inosi 300 – 400 °C. Jaru pšenicu treba sejati od polovine

februara do sredine marta.

Jara tvrda pšenica (Triticum durum Desf ) ima osjat i zbijen klas, zrno tvrdo,

izduženo, s većom količinom kvalitetnih belančevina. Daje nešto manje prinosa od

meke pšenice i prikladnija je za gajenje u sušnim područjima. Dužina njenog

vegetacionog perioda iznosi oko 270 dana, a ukupna suma toplote u toku

vegetacije inosi 1900-2200 °C.

Ozima obična pšenica (Triticum aestivum (L)) seje se u oktobru, vegetacijsko

razdoblje joj traje oko 9 meseci i zrno joj je meko.

Ozima tvrda pšenica (Triticum durum Desf.) se seje u oktobru,vegetacioni

period joj traje oko 9 meseci a zrno ove pšenice je veoma tvrdo.

10

5.0. Zastupljenost pšenice u Bijeljini

Na području Bijeljine pod strnim žitima je 16.262 hektara, što je više za

2.467 hektara nego predhodnih godina. Proizvodnjom pšenice se na ovom podru-

čju bavi 958 pravnih subjekata i 13.200 fizičkih lica, sa usitnjenim posedom čija je

prosečna površina 3,3 hektara. Najveći otkupljivač pšenice u Semberiji je

"Žitopromet" iz Bijeljine. Žitopromet” Bijeljina je osnovan 1961. godine kao

proizvodno preduzeće za preradu žitarica i proizvodnju hrane. Preduzeće je

privatizovano u 2002. godini, a trenutno zapošljava 230 radnika. Osnovna

delatnost Žitoprometa a.d. Bijeljina: skladištenje i sušenje žitarica, prerada žitarica,

proizvodnja pekarskih proizvoda, proizvodnja stočne hrane, ugostiteljsko-

trgovinska delatnost.

Sl.5.Upravna zgrada Žitoprometa

11

6.0. »Puccinia spp.«

Rđe pšenice

Pšenicu, kao i druge gajene biljke napadaju mnoge bolesti. Posebno značajne

bolesti pšenice su: crna rđa, lisna rđa, glavnica, pepelnica, fuzarioze klasa,

septorioze i mnoge druge. Bolesti strnih žita smanjuju prinos u značajnom obimu.

Jedna od njih je i rđa (Puccinia sp.).U vlažnim i umerenim klimatima su zabe-

ležene mnoge epidemije ovih bolesti.Gubici u prinosu od ovih bolesti iznose 20-

30%, a kod osetljivih sorata prinos može biti smanjen i do 50% . Naša zemlja se

nalazi u klimatskom području veoma povoljnom za razvoj ovih bolesti. Ovi

patogeni su prisutni u svakom lokalitetu i veoma često se javljaju sa visokim

intenzitetom zaraze. Rđe su najznačajnije bolesti strnih žita, značajniji od

pepelnica i pegavosti. Rđe pšenice su gljivična oboljenja koja redovno prate

proizvodnju pšenice. Količine infektivnog materijala su veće od septorioza i

pepelnica zajedno. Tokom leta održavaju se na samoniklim žitaricama ili travnim

korovima.Rđe su bile najštetnije bolesti pšenice sve do polovine 20. veka, kada su

u proizvodnju uvedene otpornije sorte.Zbog toga se ova oboljenja sada retko

javljaju u epifitotičnim razmerama. Neke sorte poseduju gene za otpornost prema

crnoj i lisnoj rđi, dok druge zahvaljujući ranijem stasavanju izbegavaju zarazu.

Postoje tri prouzrokovača rđe na strnim žitima:

žuta(crtičasta) rđa »Puccinia striiformis Westend«

lisna rđa pšenice »Puccinia recondita Roberge i Desmazeres«

crna (stabljična) rđa »Puccinia graminis Person«

U Evropi je žuta prugasta rđa najraširenija, štete od stabljične rđe su najveće u

Podunavlju,a najčešće prisutna rđa kod nas je lisna rđa. Lisna rđa je kod nas

najčešća i ima najveći značaj. Treba pratiti razvoj na listu i postupiti u skladu sa

stepenom napada. U godinama epifitocija gubici mogu da budu veliki, zbog ,

prevremenog sušenja lista i slabe nalivenosti zrna. Prosečni gubici u prinosu iznose

10% a u godinama epifitocija 50-60%.

12

6.1. Žuta(crtičasta)rđa pšenice

»Puccinia striiformis Westend«

Žuta(crtičasta)rđa pšenice je rasprostranjena u mnogim krajevima sveta. Po-

sebno je rašireno oboljenje u područjima

sa hladnom i vlažnom klimom (severna i

zapadna Evropa), dok je u područjima sa

umerenom klimom slabijeg intenziteta.

Pogoduje joj vlaga i toplo vreme.Kao

centar porekla žute rđe smatrale su se

Jermenija, Gruzija i Azerbejdžan, gde su

trave bile primarni domaćini.Odatle je pa-

togen prenet u Evropu.

Puccinia striiformis se isključivo

razvija na biljkama iz porodice trava.

Napada prvenstveno pšenicu i ječam,mada

se javlja i na tritikaleu,raži i još na oko

320 vrsta trava.Ne parazitira ovas

,kukuruz i pirinač. Bolest se uglavnom

javlja na listu i na plevama(sl.7).Naziva se

još i crtičasta rđa zbog karakterističnih

crtičastih pustula limun-žute boje(sl.6).

Puccinia striiformis može da smanji

prinos od 10% pa čak i do 70%.Na

najosetljivijim sortama smanjenje prinosa se kreće do 20%.Temperatura vazduha u

najvećoj meri doprinosi razvoju ove bolesti.U toku zime žuta rđa se razvija na

temperaturi od 9º-12ºC i posle vlaženja lista od 3 sata,ostvaruje se infe-

kcija.Patogen se ne razvija na temperaturi iznad 25ºC i ispod 2ºC.Vlažno proleće

je izrazito pogodno za nastanak i nicanje spora i ostvarenje infekcije.Gljiva se

održava na ostacima zaraženih biljaka, samonikloj pšenici i divljim vrstama trava.

Sl.6. Puccinia striiformis-simptomi na listu

SL.7. simptomi na plevama i na listu

13

Tokom prošle sezone na našem terenu registrovan je jak napad prouzrokovača rđa,

a nakon molekularne identifikacije koja je izvršena u sistemu prognoze, utvrđeno

je da je dominantna vrsta bila Puccinia striiformis (prouzrokovač žute rđe). Ova

vrsta rđe prisutna je trenutno i na spontanoj flori iz fam. Poaceae oko proizvodnih

parcela pšenice.

Simptomi

Simptomi koje prouzrokuje P.strii-

formis se uočavaju na svim nadzemnim

delovima biljke,pa i na nezrelom zrnu.In-

fekcija može da se jevi od faze prvog

lista,pa sve dok biljke imaju zelenu

boju.Bolest se prvo javlјa na listovima i

to prvo na donjem(sl.8),najstarijem lišću a

kasnije i na gornjem.Prvi simptomi se

javljaju u vidu hlorotičnih pega ili pruga

na listovima.Simptomi se ispoljavaju u

vidu žuto-narančastih crtica koje se mo-

gu spajati u pruge, odnosno trake,duž nervature lista,ispunjenih masom

uredospora(sl.7).Javljaju se 7 do 14 dana nakon ostvarenja infekcije. U slučaju

jakih infekcija dolazi do propadanja, odnosno nekroze listova pa i propadanja celih

delova bilјaka. U kasnijim fazama razvoja pšenice simptomi se uočavaju i na

plevicama. U okviru pega na kraju vegetacije formiraju se telašca crne boje-

teleutosorusi. Postoje otporne sorte pšenice na kojima se simptomi ili uopšte ne

javljaju ili se vide u obliku sitnih nekrotičnih pega ili pruga (hipersenzitivna

reakcija biljke). Suzbijanje žute rđe na takvim sortama nije potrebno. Za razliku od

njih, osetljive sorte obavezno se moraju zaštititi fungicidom i to najbolje odmah na

početku pojave bolesti.

Ciklus razvića

Ova glјiva se ne prenosi semenom. Takođe, nije poznato da ovaj patogen ima

prelaznog domaćina što je karakteristično za druge patogene, prouzrokovače rđa.

Prezimlјava u formiranim uredosporama ili u vidu micelije na ostacima zaražene

ozime pšenice, samonikloj pšenici ili različitim vrstama trava.Rano u proleće

Sl.8. P.striiformi-Simptomi na donjem lišću

14

(april-maj) od uredospora,nastaju primarne zaraze,koje se rasejavaju vetrom

(Zadoks i Bouwman,1985).

Infekcija može da se ostvari na tempe-

raturama od 3do 15⁰C.Uredospore klijaju

pri visokoj vlažnosti i ostvaruju se primarne

infekcije jarih sorti.Posle određenog uzra-

sta, micelija na mestima gde se ostvarila

infekcija reprodukuje nove uredospore.Pa-

togen ima više generacija uredospora u toku

vegetacije.Uredospore su jednoćelijske,li-

munastožute,eliptične ili okrugle (sl.9).

Omotač uredopustala je bezbojan,dok im je

unutrašnjost žute boje.Omotač je prekriven

zatupastim izraštajima i sa 6-12 pora.Tele-

utospore su dvoćelijske,izduženog oblika sa

kratkom drškom.Imaju gladak omotač,za-

debljale zidove i mala ulegnuća na sredi-

ni(sl.10). Prohladno i vlažno vreme pospe-

šuje razvoj patogena.Patogen se najinte-

nzivnije razvija na temperature od 10-

15°C,naročito pri niskim noćnim tempera-

turama (ispod 18°C).Uredospore klijaju pri

vlažnosti vazduha 100%.Minimalna temperature za klijanje uredospora je oko

3°C,optimalna 11-13°C,a maksimalna 25°C.Na ozimim sortama primarne infekcije

nastaju po nicanju pšenice.Maksimalan razvoj ovog patogena je u vreme mlečne

zrelosti pšenice.Do formiranja teleutospora,dolazi pred kraj vegetacionog

perioda.Teleutospore mogu veoma dugo da zadrže vitalnost,a klijanjem daju

bazide sa bazidiosporana koji su žute boje.Bazidiospore se rasejavaju vetrom.Pošto

nije utvrđeno postojanje prelaznih hraniteljki,dalja uloga bazidiospora u ciklusu

razvoja kao i njihova dalja uloga u prirodi nije poznata. Napredovanje bolesti ne

sme se da dozvoli iznad drugog kolenca pšenice.

Sl.9. P.striiformi - Uredospore

Sl.10. P.striiformi -Teleutospore

15

Mere zaštite

Jedna od najboljih mera zaštite,pored optimalnog vremena setve i uništavanja

korova pre nicanja novog useva jeste i izbor otpornih sorti.Veoma važna mera koja

može doprineti smanjenju intenziteta zaraze je uništavanje samoniklih biljaka.

Pravovremena zaštita može dati dobre rezultate.Ukoliko ove mere na daju

zadovoljavajuće rezultate,moraju se obavljati hemijske mere zaštite.U slučaju da se

nastavi prohladno i vlažno proleće, za uspešno suzbijanje žute rđe na jako

osetljivim sortama potrebno je obaviti dva ili više tretiranja. U slučaju kada se žuta

rđa već jako raširila u usevu (što je vrlo čest slučaj trenutno na našim poljima)

suzbijanje je vrlo problematično. Tada se trebaju koristiti isključivo sistemični

fungicidi (triazoli i njihove kombinacije).Koriste se preparati na bazi protio-

konazol,epoksikonazol,tebukonazol,ciprokonazol,metkonazol,zatim preparati na

bazi strobilurina.

6.2. Lisna rđa pšenice

»Puccinia recondita Roberge i Desmazieres«

Naša zemlja se nalazi u klimatskom području

veoma povoljnom za nastanak i razvoj ove bole-

sti.U eksperimentalnim uslovima zabeleženo je

smanjenje prinosa pšenice od 20-28%.Osim što

smanjuje prinos ova patogena gljiva u velikoj meri

utiče i na pogoršanje tehnološkog i biološkog

kvaliteta zrna pšenice.

Lisna rđa se javlja svake godine u većem ili

manjem intezitetu u zavisnosti od otpornosti sorte i

vremenskih uslova. Javlja se iskljičivo na listu i

lisnim rukavcima.Bolest se javlja u svim fazama

razvoja biljke.Na listu se javljaju rđaste površine

koje su sitne okruglastog oblika,veličine 0,5-1cm

nepravilno razbacane po površini lista (sl.11).

Sl.11.P. recondita-simptomi na

listu

16

One potiču od plodonosnih tela gljive koji se nazivaju uredosorusi. Uredosorusi

predstavljaju ispupčenja tkiva u vidu plikova žućkasto do bakarno-rđaste boje.Broj

uredosorusa se pri povoljnim uslovima brzo uvećava i mogu brzo prekriti čitavu

površinu lista.U takvim uslovima dolazi do smanjenja aktivnosti fotosinte-

ze,povećanja transpiracije i konačno do propadanja lista.Pred kraj vegetacije

uredopustule prelaze u teleutopustuleu kojima se razvijaju teleutospore.Teleuto-

spore su tamno mrke boje,dvoćelijske na dugačkoj dršci,mada se sreću i

jednoćelijske i troćelijske teleutospore(sl.12).

Teleutospore su sa izraženom opnom na ćelijama.Gornja ćelija je manja i sa

zadebljalom opnom na vrhu ćelije.Svaka ćelija teleutospore klija,formirajući

četvoroćelijski bazid i na njemu se formi-

raju po 4 bazidiospore. Dve su sa predzna-

kom (+), a dve sa predznakom (−). Pri kli-

janju teleutospora dolazi do redukcione

deobe jedra. Ove bazidiospore nisu sposo-

bne da zaraze strna žita,već samo prelaznu

biljku hraniteljku (šimšir)(sl.14).

Hifa koja se razvija pri klijanju bazido

spora prodire u unutrašnjost tkiva kroz

epidermis.

Sl.13.Puccinia recondita f.sp. tritici.

Uredospore

Sl.12.Puccinia recondita f.sp. secalis:

Teleutosporen

Sl.14. Puccinia recondita -Bazidiospore na

šimširu

17

Nakon 5-6 dana inkubaci-je,obrazuju se spermagonije(sl.15).Spermagonije su tipa

piknida,okruglasta telašca u kojima se obrazuju spermacije. Spermagonije

predstavljaju eliptična udubljenja u tkivima ispod epiderma na čijim se zidovima

razvijaju sitni nizovi spora spermacija koje se oslobađaju u lepljivoj tečnosti.Kroz

kružni otvor spermagonije pružaju se hife sa kojima se spajaju određene

spermacije.

Putem plazmogamije jedro iz spe-

rmacije prelazi u hifu,nastaje dvoje-

darna micelija koja prolazi kroz lisno

tkivo i sa naličja lista obrazuje ecidije

sa ecidiosporama. Ecidospore su spo-

sobne da zaraze bilku domaćina kroz

stomine otvore.Ovim započinje razvoj

uredostadijum parazita.Pomoću uredo-

spora(sl.13)parazit se širi tokom vege-

tacije.Tokom vegetacije dolazi do fo-

rmiranja teleutopustula sa teleutospo-

rama.Obrazovanjem teleutospora za-

vršava se ciklus razvoja parazita.

Parazit najčešće prezimlja na mladim biljkama pšenice u uredo stadijumu.Prve

infekcije u proleće mogu nastati od lokalno prezimelog parazita ili uredospora

prenetih sa većih udaljenosti.Intenzitet razvoja bolesti u velikoj meri zavisi od

uspešnosti prezimljavanja parazita na mladim biljkama.Posle blage zime se može

očekivati jači napad lisne rđe.Optimalna temperature za razvoj je 15º do 25ºC, a na

temperature ispod 5ºC i iznad 32ºC prestaje razvoj gljive.

Mere zaštite

Osnovni način suzbijanja lisne rđe je stvaranje i gajenje otpornih sorti i

optimalno vreme setve.Značajne su i preventivne mere ( uništavanje samoniklih

biljaka u jesen pre nicanja novog useva).Balansirana ishrana pšenice je povoljna

agotehnička mera kojom se smanjuje štetnost ove bolesti. Protektivni fungicidi

(ditiokarbamati) nedovoljno su efikasni u zaštiti biljaka u slučaju jake pojave

bolesti. Sistemični fungicidi oksikarboksin je umereno efikasan. Fungicidi visoke

efikasnosti ( propikonazol ,difenkonazol ,triadimenol ,triadimefon ,fenpropi-

morf ).

Sl.15. Puccinia recondita -Spermagonije tipa

piknida

18

6.3. Crna(stabljična)rđa pšenice

» Puccinia graminis f. sp. tritici Persoon«

Puccinia graminis,crna pšenična rđa,je gljivično oboljenje žitarica koje poga-

đa useve u gotovo svim državama na svetu u kojima se one uzgajaju.U nedavnoj

prošlosti ovo je bio najštetniji i najrasprostranjeniji patogen pšenice.Bolest je često

imala epidemičan karakter.U pojedinim godinama štete su bile i iznad 90 %.Spore

se prenose veoma lako, putem vetra i zemljišta. Nakon 7 do 15 dana od inficiranja

na lišću i stabljici žitarice javljaju se male crvene tačke,takozvani uredosorusi.

Simprtomi bolesti

Crna rđa se najviše ispoljava na stablu i na lisnim rukavcima u vidu crtičastih

uredo i teleutopustula(sl.16). Sličnog oblika i veličine su pustule kod žute rđe, koje

su poređane u pojaseve između nerava lišća. Ova bolest delimitčno zahvata klas,

plevice i zrna.Jače zaraženo lišće prevremeno propada, a zrna u klasu su slabo

nalivena.Simptomi na stablu se javljaju u vidu uzanih dugih uredosoruasa,koji se

razvijaju paralelno sa osom stable.U početku, uredosorusi imaju izgled plihova jer

su prekriveni epidermisom,a kasnije epidermis puca i na stablu se pojavljuju

uzdužne uredopustule.Veličina uredopustula kod pšenice je oko 3-10 mm.Ure-

dopustule imaju smeđu boju ,tako da se bolest po tome može prepoznati.Po obliku

i boji uredopustule posećaju na male komade zarđale žice.

Sl.16. Puccinia graminis-simptomi na stablu i listu

19

Oblik uredopustula na listu se donekle razlikuju od oblika uredopustula na

stablu.Na listu su uredopustule više okrugle i često se mogu zameniti sa

uredopustulama P.recondita tritici.Razlikuju se po tome što su uredopustule

P.graminis krupnije i tamnije boje.Pred kraj vegetacije se formiraju teleutospore i

uredosorusi se preobraze u teleuto-

soruse,koji imaju tamnomrku,skoro crnu

boju. Paraziti se često održavaju na sa-

moniklim biljkama, na zaraženim usevi-

ma, na prelaznim biljkama hraniteljka-

ma ili se uredospore prenose iz južnih

krajeva vazdušnim strujama.Simptomi

na prelaznim biljakama hraniteljkama se

mogu videti na grančicama, cveovima,

lišću i plodovima.

Ciklus razvoja

P.graminis je obligatni,policiklični i

heterokseni parazit ,koji na strnim žiti-

ma formira uredospore i teleutospore,

na prelaznim biljkama hraniteljkama

piknospore i ecidiospore(sl.19).

Uredospore su jednoćelijske, smeđe i

elipsoidnog su oblika(sl.16),dok su te-

leutospore dvoćelijske,elipsoidnog obli-

ka tamne boje na dugim drškama-

(sl.18).Teleutospore imaju čvrstu i

debelu opnu, takoda mogu da izdrže

niske zimske temperature,pa ove spore

još nazivaju trajne spore(sl.18).

Teleutospore klijaju pri tempetaturi

od 9-29°C i vlažnosti vazduha 95-100 %,

pri čemu obrazuju četvoroćelijski ba-

zid na kome se formiraju jednojedarne

Sl.18.P.graminis tritici-Teleutospore

Sl.19. P.graminis - ecidije i piknidi na

Berberis spp.

Sl.17. P. graminis -Uredospore

20

bazidiospore(sl.21).Kada su povoljni uslovi zrele teleutospore proklijaju za 3-4

sata.Optimalna temperatura za klijanje uredospora je 18-20°C.Za ostvarenje

infekcije pri temperaturi od 20°C potrebno je da biljni organi budu vlažni oko 5

časova. Teleutospore u proleće klijaju u bazide,tako da svaka od dve ćelije teleuto-

spora daje četvoroćelijski bazid na kome se formiraju četiri bazidiospore.Ba-

zidiospore su polno dife-

rencirane.Od četiri bazidio-

spore,dve su sa (+) osobi-

nama ,a dve su sa (-) osobi-

nama.Ove spore ne mogu

da ostvare infekciju strnih

žita,već samo mogu da iz-

vrše infekciju prelazne

biljke hraniteljke.Bazidio-

spore se rasejavuju vetrom

na velike udaljenosti,a kada

dospeju na mlado lišće pre-

lazne biljke hraniteljke,kli-

jaju i ostvaruju infekciju.

Sl.20. P. graminis -ciklus razvoja Sl.21. P. graminis -klijanje

teleutospore i formiranje

četvoroćelijskog bazida

pšenica

21

Pri klijanju bazidiospora,formira se hifa koja prodire kroz epidermis u unutrašnjost

tkiva i nakon 5-6 dana inkubacije obrazuju se spermagonije koje su tipa

piknida,okruglastog oblika, u njima se obrazuju spermacije koje se oslobađaju u

lepljivoj tečnosti.Kroz otvor spermagonije se pružaju hife sa kojima se spajaju

spermacije i putem plazmogamije jedro iz spermacije prelazi u hifu.Tako nastaje

dvojedarna micelija koja prolazi kroz lisno tkivo i sa naličja lista obrazuje ecidije

sa ecidosporama.Ecidospore su sposobne da zaraze biljku domaćina kroz stomine

otvore.Ovim počinje razvoj uredostadijuma parazita.Parazit se tokom vegetacije

širi pomoću uredospora,a pred kraj vegetacije dolazi do formiranja teleutopustula

sa teleutosporama.Obrazovanjem teleutospora završava se ciklus razvoja i parazit

prezimljava u obliku micelije i teleutospora(sl.20).

Mere zaštite

Najuspešnija zaštita strnih žita od P.graminis se postiže stvaranjem i gajenjem

otpornih sorti,treba izbegavati suviše ranu setvu,obilno đubrenje azotom i preguste

useve.Hemijska zaštita se može ostvariti primenom fungicida na bazi pikoksi-

strobina i ciprokonazola, azoksistrobina i ciprokonazola, propikonazola i ciproko-

nazola, tebukonazola i propikonazola, metkonazola.

Danas se intenzivno radi na stvaranju otpornih sorti na ovog patogena.Rad na

stvaranju otpornih sorti otežava visoka varijabilnost patogena i mogućnost formi-

ranja novih rasa.Stručnjaci iz sveta upozoravaju da se širi nova vrsta stare bolesti

pšenice poznate pod nazivom „rđa stabljike“ („stem rust“) koja može da zarazi

usev pšenice za samo nekoliko časova - zato što čitave oblake njenih nevidljivih

spora vetar lako prenosi na razdaljinu od više stotina kilometara. Ova nova bolest

je stručnjacima poznata pod oznakom Ug99 (pojavila se u Ugandi 1999-te godine)

odakle se preko Afrike prenela u Iran i širi se i dalje na prostore Pakistana, Indije i

Bangladeša -koji zajedno proizvode oko 15% svetske pšenice. Izvesno je da će se

Ug99 proširiti na prostore Evrope, severne i južne Amerike i Australije pa su

naučnici sada u trci sa vremenom-da proizvedu i distribuiraju seme nove vrste

pšenice koja je otporna na Ug99. Poseban problem su zemlje u razvoju gde je

između 80% i 90% postojećih sorti pšenice podložno ovoj bolesti. Stara vrsta ove

bolesti iskorenjena je tokom šezdesetih godina prošlog veka uvođenjem novih sorti

pšenice koje su otporne na ovog patogena. Ovu staru vrstu bolesti je, inače,

proizvela američka armija u sklopu programa biološkog oružja.

22

7.0. Hemijska zaštita od Puccinia sp.

Hemijske mere suzbijanja primenom fungicida su neophodne. Pojava bolesti na

strnim žitima je redovna i često nepredvidiva. Ona u najvećoj meri zavisi od uslova

u kojima se proizvodnja obavlja ali jedino fungicidi mogu obezbediti pouzdanu

zaštitu. Za preporuku je primena fungicida na bazi pikoksistrobina i cipro-

konazola, azoksistrobina i ciprokonazola, propikonazola i ciprokonazola,

tebuko-nazola i propikonazola, metkonazola.

7.1. » Ciprokonazol + Propikonazol «

Artea 330-EC

Artea 330-EC je dvokomponentni sistemik sa protektivnim, kurativnim i

eradikativnim delovanjem. S obzirom na to da se Ciprokonazol (Triazol) usvaja i

translocira kroz biljku veoma brzo, zaustavljanje i širenje zaraze na već obolelim

biljkama nastupa par sati od primene. Aktivna materija Propikonazol iz grupe

Triazola inhibira sintezu ergosterola (demetilacija u C14), sprečavajući razvoj

gljive. Poseduje i translaminarno kretanje. Suzbija veći broj fitopatogenih gljivica

iz rodova Erysiphae,Puccinia,Septoria,Monilinia, Podosphaera, Rhyncosporium.

U pšenici se primenjuje u količini od 0,5 lit∕ ha (5 ml na 100 m²).Tretiranje se

izvodi po pojavi simptoma oboljenja,od faze prvog kolenca do faze lista

zastavičara i od klasanja do faze punog cvetanja. Artea 330 EC se na istoj površini

može primeniti najviše dva puta u toku godine, uz razmak između tretiranja od 14-

21 dan.

Karenca: 42 dana za pšenicu.

Proizvođač: SYNGENTA

23

7.2. » Propikonazol «

Tilt 250 EC

Tilt 250 EC je sistemični folijarni fungicid iz grupe triazola. Deluje pre-

ventivno, kurativno i eradikativno. Inhibira sintezu ergosterola i sprečava razvoj

gljive. Kreće se i translaminarno.Koristi se za suzbijanje prouzrokovača: pepelnice

vinove loze (Uncinula necator), pepelnice pšenice i ječma (Erysiphe graminis),

rđe pšenice i ječma (Puccinia spp.), sive pegavosti lista i klasa pšenice i ječma

(Septoria tritici i Septoria nodorum) i okruglaste pegavosti pšenice i ječma

(Rhyncho-sporium secalis).

U pšenici i ječmu se primenjuje u količini od 0,5 lit. ∕ ha za tretiranje sa zemlje

po pojavi prvih simptoma. Tilt 250 EC se na istoj površini može primeniti najviše

dva puta u toku godine, uz razmak između dva tretiranja od 14-21 dan.

Karenca:35 dana za pšenicu

Proizvođač: SYNGENTA

7.3. » Propikonazol «

Bumper 25 EC

Bumper 25 EC je sistemični folijarni i preventivni fungicid iz porodice triazola.

Bumper je fungicid širokog spektra delovanja a suzbija najvažnije bolesti u

pšenici, ječmu, vinovoj lozi i ukrasnom bilju. Zahvaljujući sistemičnom delovanju

koristi se za suzbijanje sljedećih bolesti u pšenici i ječmu

pepelnica (Erysiphe graminis var. tritici i hordei),

rđa (Puccinia spp.),

siva pegavost (Rynchosporium secalis),

smeđa pegavost lišća (Septoria tritici),

smeđa pegavost plevica (Stagonospora nodorum),

mrežasta pegavost (Helminthosporium spp.)

U pšenici i ječmu se primenjuje u količini od 0,5 l/ha i utrošak vode 300-600 l/ha

tretiranjem sa zemlje, prema preporuci prognozno-izveštajne službe ili najkasnije

po pojavi prvih simptoma. i 0,7 l/ha kod aviotretiranja s najmanje 50 l/ha vode.

24

Ne preporučuje se mješanje s kontaktnim herbicidima.

U pšenici i ječmu može se najviše dva puta koristiti godišnje na istoj površini.

Proizvođač: Magan

7.4. » Propikonazol «

Presing

Presing je sistemični folijarni fungicid sa protektivnim i kurativnim delo-

vanjem, širokog spektra delovanja koji se koristi se u:

usevu pšenice, za suzbijanje prouzrkovača pepelnice (Erysiphae graminis),

rđa (Puccinia spp), sive pegavosti lista i klasa (Septoria tritici, S.nodorum) i

okruglaste pegavosti ječma (Rhynchosporium secalis), tretiranjem od

bokorenja do punog cvetanja, u količini 0,5lit/ha;

Spada u III grupa otrova, praktično neotrovan za pčele.

Karenca : 35 dana za pšenicu

Proizvođač: HI Župa, Kruševac

7.5. » Tebukonazol «

Akord

Tebukonazol je sistemični fungicid iz grupe triazola. Deluje protektivno i

kurativno na veliki broj fitopatogenih gljiva. Prodirući u biljno tkivo, inhibira

sintezu ergosterola i na taj način sprečava razvoj gljive. Najbolja efikasnost

obezbeđuje se preventivnom primenom, odnosno odmah nakon pojave prvih

simptoma.Koristi se protiv pepelnice (Erysiphe graminis ), rđe (Puccinia spp.),

pegavosti lista (Septoria spp.) i fusariuma klasa (Fusarium spp.).Primenjuje se u

količini od 1lit./ha od početka klasanja do početka cvetanja. U toku jedne godine,

na istom terenu, najviše se može primeniti tri puta.

Karenca : za pšenicu obezbeđena vremenom primene

Proizvođač: Galenika Fitofarmacija

25

7.6. » Tebukonazol + Tiofanat-metil «

Antre plus

Tebukonazol je sistemični fungicid, deluje protektivno i kurativno na veliki broj

fitopatogenih gljiva. Probojem kroz biljno tkivo, inhibira sintezu ergosterola i na

taj način sprečava razvoj gljive. Najbolja efikasnost obezbeđuje se preventvnom

primenom, odnosno odmah nakon pojave prvih simptoma. Tiofanat-metil je

sistemični fungicid iz grupe benzimidazola. Deluje preventivni i kurativno na

veliki broj fitopatogenih gljiva. Remeti deobu ćelija gljiva, inhibicijom sinteze B-

tubulina. U biljci se kreće akropetalno, ksilemskim sprovodnim sudovima.

Primenjuje se količini od 1,5 l/ha tokom vlatanja, klasanja i cvetanja, po pojavi

prvih simptoma, a pre početka širenja zaraze, tokom vegetacije po pojavi prvih

simptoma, krajem klasanja i početkom cvetanja.

Karenca: 42dana za pšenicu i ječam

Proizvođač: Galenika Fitofarmacija

26

8.0. Diskusija

Pšenica je, posle kukuruza, naša najznačajnija i najviše gajena biljka.

Puccinia spp. je najznačajnija bolest strnih žita, značajnija od pepelnica i pega-

vosti.To su gljivična oboljenja koja redovno prate proizvodnju pšenice. U Evropi

je žuta prugasta rđa najraširenija, štete od stabljične rđe su najveće u Podunavlju,a

najčešće prisutna rđa kod nas je lisna rđa. Javlja se iskljičivo na listu i lisnim

rukavcima.Bolest se javlja u svim fazama razvoja biljke.Na listu se javljaju rđaste

površine koje su sitne okruglastog oblika,veličine 0,5-1cm nepravilno razbacane po

površini lista. Parazit najčešće prezimlja na mladim biljkama pšenice u uredo

stadijumu. Posle blage zime se može očekivati jači napad lisne rđe.Optimalna

temperature za razvoj je 15º do 25ºC, a na temperaturi ispod 5ºC i iznad 32ºC

prestaje razvoj gljive. Crna rđa se najviše ispoljava na stablu i na lisnim rukavcima

u vidu crtičastih uredo i teleutopustula. Ova bolest delimitčno zahvata klas, plevice

i zrna. Paraziti se često održavaju na samoniklim biljkama, na zaraženim usevima,

na prelaznim hraniteljkama. Puccinia graminis ima isti razvoj kao i Puccinia

recondite. Puccinia striiformis se uglavnom javlja na listu i na plevama. Naziva se

još i crtičasta rđa zbog karakterističnih crtičastih pustula limun-žute boje. Tokom

prošle sezone na našem terenu registrovan je jak napad prouzrokovača rđa, a nakon

molekularne identifikacije koja je izvršena u sistemu prognoze, utvrđeno je da je

dominantna vrsta bila Puccinia striiformis (prouzrokovač žute rđe). Ova vrsta rđe

prisutna je trenutno i na spontanoj flori iz fam. Poaceae oko proizvodnih parcela

pšenice. Ova glјiva se ne prenosi semenom. Takođe, nije poznato da ovaj patogen

ima prelaznog domaćina što je karakteristično za druge patogene, prouzrokovače

rđa. Napredovanje bolesti ne sme da se dozvoli iznad drugog kolenca

pšenice.Hemijske mere suzbijanja primenom fungicida su neophodne.

27

9.0. Zaključak

Pšenica (Triticum sp.) je biljka koje se uzgaja širom sveta. Ona je, posle

kukuruza, naša najznačajnija i najviše gajena biljka.Poreklom je iz jugozapadne

Azije, iz oblasti poznate kao plodni luk.Pšenica se dobro prilagođava klimi i tlu, te

ima puno vrsta i kultivara.

Puccinia spp.je najznačajnija bolest strnih žita, značajnija od pepelnica i

pegavosti.To su gljivična oboljenja koja redovno prate proizvodnju pšenice. U

vlažnim i umerenim klimatima su zabeležene mnoge epidemije ovih bolesti. Gu-

bici u prinosu od ovih bolesti iznose 20-30%, a kod osetljivih sorata prinos može

biti smanjen i do 50% .

Postoje tri prouzrokovača rđe na strnim žitima:

žuta (crtičasta) rđa (Puccinia striiformis Weastwnd)

lisna rđa pšenice (Puccinia recondita Roberge i Desmazieres )

stabljična (crna) rđa (Puccinia graminis Persoon)

Lisna rđa je kod nas najčešća i ima najveći značaj,mada se zadnjih godina sve

veći značaj ima i žuta rđa pšenice .Hemijske mere suzbijanja primenom fungicida

su neophodne. Za preporuku je primena fungicida na bazi: pikoksistrobina i

ciprokonazola, azoksistrobina i ciprokonazola, propikonazola i ciprokonazola,

tebukonazola i propikonazola, metkonazola.

28

10.0. Literatura

Inđić,D.,Konstantinović ,B.(2011):Sredstva za zaštitu bilja u prometu u Srbiji,

Poljoprivredni fakultet.Novi Sad

Ivanović,M.(1992):Mikoze biljaka,

Nauka, Beograd.

Marić,A.,Jevtić,R.(2011):Atlas bolesti ratarskih biljaka,

Poljoprivredni fakultet ,Novi Sad

Stojanović,D.S.(2004):Poljoprivredna fitopatologija,

Srpsko biološko društvo,,Stevan Jakovljević”.Kragujevac

Zodoks,J.C.,Bouwman,J.J.(1985):Epidemiology in Europe.329-369,In:

The Cereal Rust (eds.Roelfs,A.P. and Bushnell W.R.).

Academic Pres, New York.