1. pojam međunarodnog javnog prava

- formalni pojam: sistem pravnih pravila koja regulišu pravni položaj i odnose subjekata međ. prava, kao i drugih jedinki od međ. interesa

- materijalni: međ. pravo je objektivna i autonomna norma (imperativ međ. zajednice, tj. stvaraju ga njegovi subjekti, i sporazumne je prirode)

- osnov obaveznosti međ. prava je volja celokupne međ. zajednice: ta volja je izraz interesa, koji se izražava kroz pristanak pretežne većine (mereno kvantitativno i kvalitativno)

- formalno-materijalni: sistem pravnih pravila, u smislu objektivnih i autonomnih imperativa, koja imaju za cilj da regulišu pravni položaj i odnose subjekata međ. prava, kao i drugih jedinki od međ. interesa

2. sistem međunarodnog javnog prava od vestfalskog mira – period evropskog međunarodnog prava

- vestfalski kongres 1648. god: formalno potvrđuje princip teritorijalnog suvereniteta, uspostavlja princip ravnoteže snaga; menja pravila ratovanja (npr. privatna lica mogu da putuju na zaraćene teritorije i obavljaju privrednu aktivnost); ekonomski interesi dovode do pravila o neutralnosti; zaključen veliki broj komercijalnih ugovora, od kojih neki sadrže elemente budućih ustanova međ. prava (npr. status "najpovlašćenije nacije")

- velike sile osvajaju kolonije, pa se razvija međ. pravo u oblasti sticanja državne teritorije

- francuska buržoaska revolucija: deklaracija prava čoveka – uvodi slobodu i jednakost, što otvara prostor za nastanak načela narodnosti

- američka revolucija: početak antikolonijalne borbe zavisnih naroda. pitanje intervencije dolazi na dnevni red (zbog gušenja revolucionarnih pokreta)

- nastaje multilateralizam: niz kongresa i konferencija donose međ. ugovore (bečki kongres 1815: princip slobodne plovidbe na međ. rekama)

- prvi institucionalizovani oblici međ. odnosa: nastaju prve međ. organizacije (univerzalna poštanska unija), što kulminira stvaranjem pakta društva naroda (prve univerzalne političke org.)

3. pravna priroda klasičnog međ. prava

- stvaraju ga i primenjuju evropske države, pa se međ. zajednicom smatra zajednica država i naroda koji stoje na visokom stepenu razvijenosti; u praksi - narodi i države koji su od prvih vremena primili hrišćanstvo

- države van ovog kruga bile su objekt međ. prava: u odnosima primenjivani tzv. prirodni zakoni i hrišćanski moral

- ulazak vanevropske zemlje u međ. zajednicu uslovljen sticanjem svojstva subjekta hrišćanskog međ. prava; uslovi: formalni atributi države + stepen civilizacije koji će omogućiti da država poštuje pravila međ. prava

4. period posle prvog svetskog rata – konstituisanje opšteg ili univerzalnog međ. prava

- međ. pravo gubi ekskluzivni karakter - era multilateralizma; novi poredak određen mirovnim ugovorima sa pobeđenima u I sv. ratu (naročito verskajski ugovor)

- usvojen pakt društva naroda (kao pravo nadmoćno ugovorima i običajnim pravilima): ograničava se pravo na upotrebu sile; uvodi sistem kolektivne bezbednosti (suprotno principu ravnoteže snaga)

- organizovana kodifikacija međ. prava: konferencija u hagu 1927. i 1930; donet niz konvencija o ljudskim pravima

- rešavanje kolonijalnog pitanja: uveden mandatni sistem (starateljstvo razvijenih država nad narodima nesposobnim da upravljaju – posedi turske i nemačke kao poraženih u ratu)

- posle II sv. rata: formiranje OUN sa ulogom svetskog parlamenta; mir postaje osnovna vrednost cele zajednice (rat izopšten iz međ. odnosa); doneta serija akata o opštim pravima i slobodama pojedinaca i pojedinih kategorija lica (ali ne i o zaštiti kolektiviteta; izuzetak – pravo na samoopredeljenje naroda pod kolonijalnom upravom); veliki broj kodifikacija, bujaju međ. organizacije

- hladni rat: mehanizam kolektivne bezbednosti često blokiran zbog sukoba interesa stalnih članica SB (što uspostavlja ravnotežu snaga); nastaju nesvrstane zemlje

- razvoj posle 1990: nestanak bipolarne strukture; SAD pribegava unilateralnim akcijama (irak, srbija)

- globalizacija: uniformni standardi i pravila ponašanja u svim sferama; odstupanje od koncepta kolektivne bezbednosti; prisvajanje prava na unilateralnu intervenciju (nova strategija NATO); novi izuzeci od zabrane upotrebe sile (humanitarna intervencija)

6. odnos unutrašnjeg i međ. prava

- dualistička teorija: 2 prava koegzistiraju kao 2 nezavisna sistema; unutrašnje nastaje zakonom, a međ. sporazumom. 2 sistema a. regulišu različite društvene odnose, b. imaju različite subjekte. u slučaju sukoba, nacionalni sud primenjuje domaće pravo. oslonac: dogma o suverenitetu države

- monistička: 2 prava su delovi jedinstvenog sistema; osnov teorije u suprotnosti sa dogmom državnog suvereniteta, u korist ideje međ. zajednice; ideja o međ. pravu kao „spoljašnjem državnom pravu“ je negacija međ. prava

- kompromisne teorije: monističko-dualistička kontroverza ne postoji: dva prava ne mogu biti u konfliktu, sem ako država nije sposobna da na unutrašnjem planu odgovori zahtevima međ. prava

6. odnos unutrašnjeg i međ. prava (u svetlosti prakse)

- praksa međ. sudova: država se ne može pozivati na unutrašnje pravo da bi opravdala neizvršenje međ. obaveza; bez izjašnjavanja o dualističko-monističkoj kontroverzi (izuzetak: međ. sud može da rešava stvar koja je presuđena od strane domaćeg suda; ponekad je iscrpljenje unutrašnjih pravnih lekova uslov za zasnivanje nadležnosti međ. suda

- države regulišu: 1. opšti odnos unutrašnjeg i međ. prava i 2. tehnike njihovog povezivanja

1. grupa ustava: međ. pravo smatra sastavnim delom unutrašnjeg (v. britanija, SAD), što je osnov za tumačenje normi međ. prava u duhu unutrašnjeg

2. prioritet se daje međ. pravu (nemačka, francuska); to ne važi za ustave

3. apsolutni primat unutrašnjeg prava

4. opredeljeni za dualistički princip

- tehnike povezivanja: 1. transformacija: međ. pravo se inkorporiše u unutrašnje pravo; 2. adopcija: priznavanje pravne snage međ. prava normom unutrašnjeg

- praksa država je uglavnom monistička: elementi dualizma postoje kod međ. krivičnog prava. države imaju instrumente za otklanjanje primata međ. prava

7. međ. ugovori

- pisani sporazumi između država, uređeni međ. pravom, sadržani u jednom ili više instrumenata (konvencija, pakt)

- formalne podele: 1. po broju strana ugovornica: bilateralni i multilateralni (koji mogu biti obični ili sveopšti); 2. po mogućnosti pristupanja: otvoreni i zatvoreni; otvorenom se pristupa jednostranim aktom

- prema pravnoj funkciji: 1. ugovori pogodbe (kontraktualni): sadrže pravila za konkretan slučaj; predstavljaju pravne poslove subjekata međ. prava; 2. ugovori zakoni (legislativni): sadrže pravila opšte prirode; predstavljaju legislativne akte međ. prava. u praksi ne postoje čisto legislativni ili kontraktualni

- ugovore zakone odlikuje isti cilj subjekata; kod ugovora pogodbi motivi su različiti ili suprotstavljeni

8. običajna pravna pravila

- predstavljaju dokaz opšte prakse prihvaćene kao pravo (za razliku od prostih običaja i međ. kurtoazije)

- osnov obaveznosti: 1. shvatanje: prećutno izražena saglasnost država; 2. prirodnopravni rezon: običajno pravo počiva na ideji o pravdi, i na potrebi jednog društvenog pravila

- običaj je oblik prećutnog izražavanja volje, pa tako običajno pravo derivira iz volje međ. zajednice, koja se izražava prećutno, kroz odgovarajuće radnje ili propuštanja; sledi daje osnov obaveznosti u toj volji

- elementi prećutnog pristanka: 1. svest subjekta o postojanju relevantne pravne činjenice; 2. da povodom njenog nastanka ili isticanja nije reagovao na odgovorajući način; 3. da je odsustvo reakcije izraz pravne namere i 4. da subjekt ima interes u pogledu pravne činjenice

- elementi običaja: praksa (corpus, materijalni el.) i svest o obaveznosti (animus)

- praksa: 1. kvantitativni uslovi: trajanje i opštost prakse; danas je taj zahtev razvodnjen činjenicom da postoje tradicionalni i instant običaji (npr. izostanak protesta pri lansiranju prvog sovjetskog satelita znači da je kosmički prostor opšte dobro), dok opštost prakse podrazumeva da običaj bude prihvaćen od većine država; 2. kvalitativni uslovi: konzistenstnost i ponavljanje određenog ponašanja

- animus (subjektivni el.): praksu pretvara u pravo; praksa smatra da se taj element sadrži u samim materijalnim aktima

- podela: 1. univerzalni običaji; 2. regionalni; 3. teorija osporava lokalne običaje

- prigovor (protest): ako se država ne slaže sa formiranjem običajnog pravila staviće formalni protest (ćutanje je odobravanje). takvo pravilo ne vezuje državu koja je istakla prigovor. istrajni pregovarač: država koja se istrajno protivi

9. opšta pravna načela priznata od strane prosvećenih naroda

- dve grupe shvatanja: opšta pravna načela su 1. imanentna svekolikom pravu; 2. prihvaćena na unutrašnjem pravnom terenu (in foro domestico), koja se posebnom pravno-tehničkom operacijom suda izvode iz unutrašnjih poredaka u slučaju potrebe

- drugo shvatanje je ispravnije (njegovom primenom izbegavala se situacija u kojoj bi se sud proglasio nenadležnim usled nedostatka ugovornih ili običajnih pravila, u vreme kada je bio potreban rezervni izvor)

- izraz „opšta pravna načela prosvećenih naroda“ sugeriše prevaziđenu evrocentrističku podelu država na prosvećene i neprosvećene

- supsidijaran izvor međ. prava – opšta pravna načela deriviraju iz volje država (tj. dolaze do izražaja posrednim putem tako što sud, primenom uporedno-pravnog metoda apstrahuje minimum zajedničkog iz većine poredaka i to određuje kao opšte načelo (kvazilegislativna funkcija suda)

- delovi unutrašnjeg prava na osnovu kojeg se formiraju opšta načela se opredeljuju na osnovu 2 kriterijuma: 1. pozitivni kriterijum podrazumeva razvijenost i konzistentnost; 2. negativni obuhvata oblasti u kojima je međ. pravo siromašno ili gde postoje pravne praznine

- pravna snaga: za prirodnopravnu školu načela imaju najjaču pravnu snagu; za pozitiviste imaju supsidijarni karakter

10. sudska praksa

- u smislu člana 38. statuta suda: jurisprudencija međ. sudova (međ. sud pravde i arbitražni sudovi). pravna snaga sudske prakse ograničena samo na strane u sporu, kao i na predmet spora (sud nije legislativni organ)

- praksa: značaj sudske odluke prevazilazi ono što je predviđeno statutom (oslanjanje na ranije odluke je osnovni rezon suda), jer se međ. pravo oslanja dobrim delom na običajna pravila, a

postupak pred sudom pravde je pod jakim uticajem anglo-saksonske škole; neke presude međ. suda pravde snažno utiču na razvoj pozitivnog međ. prava (presuda u sporu oko ribolova između norveške i engleske dovela do uključivanja odredaba o širini teritorijalnog mora u nacrt konvencije)

11. teorija – učenja najpozvanijih stručnjaka

- pomoćni izvor: sredstvo za utvrđivanje pravnih pravila iz glavnih formalnih izvora; ima 2 funkcije: 1. sistematizacija i tumačenje međ. prava i 2. vodič u konstrukciji novih pravila (de lege ferenda)

- specifičnu težinu imaju doktrinarne kodifikacije: teorijska shvatanja međ. prava o pojedinim pitanjima ili međ. pravu uopšte

- osnovni nedostatak teorija kao izvora je subjektivizam: 1. postoji više škola (prirodnopravna, pozitivistička, eklektička) koje često imaju suprotne stavove i 2. familijarnost pisaca sa nacionalnom pravnom tradicijom i tehnikama (ovaj izvor subjektivizma se može ukloniti razlikovanjem oficijelnih i katedralnih pravnika)

- oficijelni: neposredno angažovani u državnim službama; njihova mišljenja imaju manju težinu. katedralni: nisu neposredno angažovani u drž. službama (objektivniji su)

- odnos sudova prema doktrini neujednačen: arbitražni sudovi oslonjeni na teoriju; međ. sud pravde se retko poziva na ovaj izvor; individualna mišljenja sudija i podnesci stranaka u sporu bogati navođenjima teorijskih mišljenja

- posredni uticaj teorije je veći: pri donošenju odluka sudije oslonjene pretežno na teorijske radove. teorija utiče i na razvoj poz. međ. prava: 1. direktno: preko priznatih autoriteta (npr. gidel, pravo mora); snažan je i uticaj kolegijuma teoretičara okupljenih oko međ. tela (institut za međ. pravo); 2. indirektno: preko studija koje za potrebe kodifikacija priprema pravno odeljenje sekretara UN, i posebno nacrti konvencija komisije za međ. pravo UN

12. načelo pravičnosti

- pravičnost je metafizička suština prava kao realnog fenomena; sudija hadson: pravičnost je deo pozitivnog prava (spor između holandije i belgije u vezi sa izlivanjem reke meze); ovo shvatanje se danas ne može odbraniti; statut suda vezuje primenu pravila pravičnosti za pristanak stranaka (pa ono nije deo pozitivnog prava); pravičnost je mogući izvor

- anglosaksonski sistem: pravičnost je pravna kategorija koja postoji pored prava; kontinentalno pravo: pravičnost označava pravdu, sa osloncem na moral

- 1. pravičnost contra legem: podrazumeva potpunu slobodu sudije da donosi odluke prema svom osećaju pravičnosti; reč je o primeni subjektivnog shvatanja pravde (apstraktno pravo protiv striktnog; prirodna pravda naspram zakonske); ono je samostalna pravna činjenica izdvojena od poz. prava

2. infra legem: pravičnost unutar sistema poz. prava (individualizacija pravnog pravila prema relevantnim okolnostima diskrecionim ovlašćenjem sudije)

3. praeter legem: pravičnost van prava, koja mu nije suprotstavljena (primena analogije ili širokih tumačenja, u slučaju kada postoji pravna praznina)

- praksa suda poznaje pravičnost (equity) i pravične principe (equitable principles). contra legem pravičnost pravilnije zovemo ex aeque et bono (according to the right and good), dok bi onda samo infra legem i praeter legem potpadali pod pojam pravičnosti

- pravičnost je supsidijarni izvor, sa funkcijom ispravljanja rigidnosti primene opšteg pravnog pravila, i popune pravnih praznina; pravično mišljenje u tumačenju prava

13. jednostrani akti države

- raznovrsni akti nadležnih organa države (ili više država kao celina) sa namerom da se proizvedu određene međ.pravne posledice (za razliku od fizičkih akata). nisu per se formalni izvor prava (služe za aktiviranje primene ili stvaranja međ. prava)

- uslovi za pravno dejstvo: 1. da su doneti od nadležnih organa; 2. da izražavaju stvarnu volju i 3. da imaju pravno dopušten predmet; jednostrani pravni akt podleže ništavosti poput međ. ugovora

- osnov obaveznosti: u nameri države koja donosi akt (acta sunt servanda). irelevantno je da li se donosi prema jednom ili više adresata (tada deluje inter partes), ili prema celoj međ. zajednici (erga omnes)

- ne zahteva se posebna forma; mogu se opozvati voljom države; izuzetak: kada pravno dejstvo akta stvara pravo za drugu državu (potreban njen pristanak); moguće je da opoziv bude vezan za protok roka

- nema pravila za klasifikaciju jednostranih akata: moguće je klasifikovati ih po pravnom dejstvu; 2 osnovne grupe: 1. akti koji nemaju pravnu vrednost per se, već je dobijaju kroz ugovorni i običajni postupak nastanka prava (akt ratifikacije npr.); 2. akti koji imaju nezavisan pravni značaj, koji konstituišu, menjaju ili ukidaju neki međ.pravni odnos; podgrupe: a) akti kojima država realizuje opšte ovlašćenje sadržano u normi međ. prava (aktom država odredi širinu svog ter. mora); b) akti kojima država preuzima međ. obavezu (izjave francuske da neće preduzimati

atomske probe); obavezivanje u ovoj formi je supsidijarne prirode i c) akti kojima se država usaglašava sa nekom faktičkom ili pravnom situacijom (priznanje država)

14. akti međ. organizacija

- rezolucije, preporuke, odluke, pravilnici, standardi, praksa; u praksi UN: rezolucije

- međ. org. su izvedeni subjekti: njihova pravila nisu opšteobavezna za članice; preko njih države saglasnošću stvaraju pravila ponašanja, u skladu sa zahtevima unutrašnjeg prava. jednostrane akte međ. org. donosi na osnovu svojih ustavnih akata

- 1. jednostrani akti kojima se reguliše unutrašnji život organizacije obavezujući su (rezolucije kojima skupština UN odobrava budžet, pravilnici o radu)

2. u odnosu na države članice jednostrani akti nisu obavezujući; izuzetak: akti nadnacionalnih org.; ti akti su poziv državama da postupe u skladu sa preporukama (imaju političku i moralnu snagu)

- član 18. povelje: gen. skupština u važnim pitanjima donosi odluke koje su obavezujuće; obavezujuće su i rezolucije SB u vezi sa očuvanjem međ. mira i bezbednosti (član 25.)

- jednostrani akti međ. org. nisu formalni izvor prava, i nisu obavezujući per se, već je potrebno da budu prihvaćeni od država kroz odgovarajuću ustavnu proceduru

- jednostrani akti međ. org. su formalni izvori njihovog unutrašnjeg poretka, ili prava između međ. org.

15. meko pravo (soft law)

- instrumenti u zoni između prava i neprava: 1. rezolucije gen. skupštine UN; 2.dobrovoljni kodeksi i rukovodna načela koje međ. org. donose u oblasti ek. i socijalnih odnosa; 3. opšteprihvaćeni međ. standardi; 4. zajednički akti vlada i političke deklaracije; 5. norme (ugovorne ili običajne) u fazi nastajanja, dok ne steknu obaveznost (mogu uticati na sudske i arbitražne postupke preko tumačenja)

- skup vrednosti iz kojeg se zakonodavnom tehnikom međ. prava mogu stvarati pravna pravila

- meko pravo relativizuje međ. pravo: često vodi do partikularnih pravnih režima na osnovu političkih dokumenata; može dovesti do de facto oligarhije moćnih država; u vezi je sa teorijom postmodernizma u međ. pravu (jer relativizuje normativno)

16. pojam subjektiviteta u međ. pravu, podela subjekata

- međ. sud pravde: subjekt međ. prava je entitet sposoban da pribavi međ. prava i obaveze

- konstitutivni elementi: a. subjekt je titular prava i obaveza utvrđenih normama međ. javnog prava (pravna sposobnost)

b. sva prava međ. karaktera uključuju i međ. odgovornost; pravila o odgovornosti su sekundarne prirode; to je opšti pravni princip međ. prava (koji ne podrazumeva obavezan postupak utvrđivanja odgovornosti pred međ. sudovima i telima, jer dopušta da se uspostavi i pred unutrašnjim)

c. subjekt ima sposobnost da u sudskom ili drugom postupku, relevantnom po međ. pravu, ostvari pravo koje mu je priznato

- oblici ispoljavanja: međ. org. ne poseduju stranačku sposobnost pred međ. sudom pravde; neutralne države imaju ograničenu sposobnost ugovaranja

17. podela subjekata međ. prava

- podela subjekata: 1a. izvorni - koji poseduju subjektivitet na osnovu sopstvenog prava ( država i subjekt međ. prava sinonimi), 1b. izvedeni - čiji je subjektivitet ugovorne prirode (stvaraju ih originerni subjekti)

2a. potpuni - poseduju sve relevantne konstitutivne elem. subjektiviteta, 2b. krnji - imaju jedan ili više, ali ne sve elem. subjektiviteta (pojedinci, ustanici, fed. jedinice)

3a. aktivni - raspolažu sposobnošću da stvaraju međ. pravo, 3b. neaktivni - nedostaje im takva sposobnost (postoji i refleksni subjekt: njemu prava pripadaju posredno)

4a. apstraktni - čovečanstvo u celini jedini apstraktni entitet sa izvesnim elementima subjektiviteta (npr. kao titular zajedničke baštine čovečanstva), 4b. konkretni - svi ostali

5a. trajni subjekti - države, 5b. prolazni: svi ostali, u smislu da pripadaju pojedinim fazama u razvoju međ. prava

- država je glavni subjekt, i parametar za određivanje subjektiviteta drugih entiteta; status subjekta imaju i javne ili međuvladine org.

- razlike između subjektiviteta države i međ. org.: subjektivitet države izveden je iz samog svojstva države, dok kod međ. organizacija priozlazi iz funkcija koje im poveravaju države osnivači; subjektivitet međ. org. uži od subjektiviteta država

- međ. org. nemaju sposobnost stvaranja pravila međ. prava; ugovorna sposobnost im je ograničena, i vezana za efektivno obavljanje poverenih funkcija; pravnostvarajuću sposobnost imaju u pogledu pravila funkcionisanja organizacije (međ. ustavno pravo); nemaju stranačku

sposobnost pred MSP, imaju pravo na zahtev za savetodavno mišljenje; imaju uže pravo ugovaranja i poslanstva, u odnosu na države; ne poseduju pravo na upotrebu sile (izuzetak UN)

- OUN ima najširi subjektivitet; za države članice, priznanje subjektiviteta je članska obaveza; poseduju i subjektivitet u unutrašnjim pravima država

18. subjektivitet međ. organizacija

- razlike između subjektiviteta države i međ. org.: a. kvalitativne: subjektivitet države je derivat samog svojstva države, kod međ. org. oslanja se na funkcije koje su joj poverile države osnivači; b. kvantitativne razlike: subjektivitet međ. org. uži nego kod država

- međ. org. nemaju sposobnost stvaranja pravila međ. prava; ugovorna sposobnost im je ograničen; mogu da stvaraju samo svoje unutrašnje pravo (međ. ustavno pravo); nemaju stranačku sposobnost pred MSP (sem prava da traže savetodavno mišljenje); ne poseduju pravo na upotrebu sile (izuzetak UN)

- OUN ima najširi subjektivitet (povelja je iznad ostalih ugovora), ovlašćenja odgovaraju «naddržavi»; subjektivitet poseduju i neke agencije i reg. organizacije (NATO, EU)

- priznanje subjektiviteta međ. organizacije je obaveza država članica; poseduju i određeni subjektivitet u unutrašnjim pravima država (akcesorne prirode, dopuna međ. pravnog subjektiviteta)

19. položaj individue u međ. pravu

- teorija podeljena oko pitanja da li je pojedinac subjekt međ. prava; pojedinac je adresat prava i obaveza iz normi koje uređuju međunarodne zločine (genocid, ratni zločin...) + normi o pravu naroda na samoopredeljenje, pravima i obavezama ustaničkog pokreta ili običnih pobunjenika

- pojedinac je odgovoran i za kršenje obaveza koje mu nameće međ. pravo (naročito direktna krivična odgovornost, koja je institucionalni izraz dobila osnivanjem stalnog MKS)

- nedostaje mu stranačka sposobnost - ne može da pokrene međ.pravni mehanizam zaštite svojih prava i interesa; izuzeci: evropski sud za prava čoveka predviđa tu mogućnost; pravo peticije uvedeno praksom društva naroda, koje je danas deo konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije, evropske konv. o zaštiti ljudskih prava

- nema sposobnost da svoja prava štiti ličnom političkom ili diplomatskom akcijom na međ. planu; potpuno lišen pravnostvarajuće sposobnosti

20. pojam države u međ. pravu

- entitet sa 3 konstitutivna elementa: a) postojano stanovništvo, b) utvrđena teritorija i c) suverena vlast

- 1. postojano stanovništvo: u faktičkom smislu, postojanje grupe pojedinaca vezane za određenu teritoriju; u normativnom, podrazumeva da u skupini lica koja nastanjuju određenu teritoriju nisu samo državljani odnosne države, tj. zemlju nastanjuju i stranci i štićenici

- 2. utvrđena teritorija: ispravnije shvatati kao konzistentnu i povezanu teritoriju nad kojom se vrši vlast; obično se shvata u smislu definisanih i utvrđenih granica u skladu sa međ. pravom

- 3. suverena vlast ili vlada, ili konstituisana vlast: suverena vlast moguća i bez vlade u tehničkom smislu, dok vlada bez suverene vlasti ne postoji. može se nazvati osnovnim konst. elementom, što bi proizašlo iz činjenice da su teritorije i stanovništvo imanentni i nedržavnim entitetima

- suverenost: a) suprema potestas: država iznad sebe nema nikakvu vlast izuzev međ. prava; b) summa potestas: u smislu stvarne faktičke vlasti na državnoj teritoriji (namera da se stvarna vlast uspostavi je samo politički projekat). faktička vlast podrazumeva postojanje institucionalne mreže sposobne da sprovodi odluke na celoj ter.

21. vrste država

- 2 kriterijuma: obim suverenosti (suverene i polusuverene) i unutrašnja struktura; polusuverene: vazalne i protektorati (nestale sa scene, contradiction in objecto)

složene države

- po unutrašnjoj strukturi: unitarne i složene; unitarne: kompaktna struktura, jedinstveni sistem drž. organa sa punim ovlašćenjima na celoj teritoriji. složene: osnovni princip podela nadležnosti između centralnih i organa jedinica; centralni organi nemaju neposrednu jurisdikciju nad nadležnostima sastavnih delova. dele se na unije, konfederacije i federacije

- personalna unija: zajednica 2 ili više država koje povezuje ličnost vladara (monarhije). formalno: zajednica potpuno nezavisnih država koje poseduju sve relevantne elemente subjektiviteta; faktički: pozicija članica suštinski zavisi od ličnosti vladara

- realna unija: zajednica država utemeljena na međ. ugovoru, u cilju nastupa prema trećim državama; zajednički organi: inostrani poslovi, vojska i finansije (u ostalim oblastima vlada paralelizam). mogući i različiti ustavni sistemi u članicama

- konfederacija: ugovorni odnos između dve ili više država, u cilju zajedničkog nastupa; nema objektivnu pravnu ličnost (nema izvorna ovlašćenja). članice zadržavaju suverenost; organi konfederacije vrše ovlašćenja na teritorijama članica posredno, preko njihovih organa; nema samostalnu volju već zbir volja članica, formiran na saborima ili kongresima. istorijski prevaziđen oblik

- federacija: oblik složene države zasnovan na ustavu; elementi dualizma: prema trećim država nastupa kao jedinstvena, a u unutrašnjim odnosima je to složena država, sastavljena iz više jedinica; međusobni odnosi uređeni ustavom, po principu podele nadležnosti između centralnih i organa jedinica; rat i mir, kao i diplomatski odnosi u isključivoj nadležnosti centralnih organa; rat protiv jedne jedinice je rat protiv federacije; oružani sukob između jedinica je unutrašnji, građanski sukob; federacija snosi odgovornost za akte jedinica

22. nastanak novih država

- mišljenja podeljena: 1. nastanak je faktičko pitanje (efektivnost) i 2. odgovarajući odnos između efektivnosti i zakonitosti

- 1. ovo mišljenje sugeriše da je međ. pravo indiferentno prema nastanku novih država (da one nastaju u pravnom vakuumu). nema pokriće u praksi: od XVII veka postoje pravno-politički ili pravn ikriterijumi za nastanak (od vestfalskog mirovnog ugovora se nastanak objašnjava samoopredeljenjem naroda, ravnotežom snaga, legitimitetom...); pozitivno međ. pravo ograničava domašaj efektivnosti

- faktički načini nastanka evoluiraju kroz vreme: države nekad nastajale raspolaganjem suverena (miraz), u eri kolonijalizma odlukom metropole, stvaranje na slabo naseljenim područjima, oslobađanjem od kolonijalne zavisnosti, oslobađanje od statusa mandatne teritorije, nestankom starih država itd

- XIX vek: vlada princip nacionalnosti (velike nac. države italija, francuska, nemačka); svaka nacija ima pravo na svoju državu; u realizaciji se ova ideja nalazila nasuprot etničke nehomogenosti, pa je korigovana tzv. etničkom ravnotežom uz istovremene

- pravo na samoopredeljenje naroda: sadrži pravo na unutrašnje i spolajšnje samoopredeljenje. 1. pravo na unutrašnje: u okviru suverene, nezavisne države; svodi se na pravo svake države da slobodno, bez mešanja izabere formu svog socijalnog sistema (političko samopredeljenje) i

pravo da slobodno raspolaže nacionalnim izvorima i resursima (ekonomsko); oličava ideje suvereniteta i demokratije

- pravo na spoljašnje samoopredeljenje: pravo izbora institucionalnog okvira za permanentno vršenje unutrašnjeg samoopredeljenja; nastanak nove države nije nužni ishod njegovog vršenja. osnovno ograničenje vršenja: samoopredeljenje neće biti tumačeno kao da ovlašćuje ili podstiče bilo kakvu akciju koja bi mogla imati za cilj da razori ili ugrozi, potpuno ili delimično, teritorijalni integritet ili političku nezavisnost bilo koje suverene i nezavisne države (deklaracija)

23. nastanak novih država na prostoru SFRJ

- deklaracije o nezavisnosti i suverenosti donete sa osloncem na pravo na samoopredeljenje: ti akti su u suprotnosti sa kogentnom normom o jednakim pravima i samoopredeljenju naroda: 1. pomenuti akti su akti sececije (ne poštuju osnovno ograničenje vršenja spoljašnjeg samoopredeljenja); pravo operacionalizovano kao samoopredeljenje republika, a ne naroda, kako kaže ustav i 2. hrvatska, BiH ne ispunjavaju faktičke uslove za nastanak: u momentu proglašenja suverenosti i nezavisnosti ne raspolažu summa potestas (stvarna i faktička vlast na celoj teritoriji)

24. države i ter. entiteti pod međ. kontrolom

- sarska oblast: po versajskom mirovnom ugovoru: posebna ter. pod vlašću društva naroda, u čije ime upravlja komisija, kao vlada (1 predstavnik francuske, stanovnik oblasti i 3 državljana trećih zemalja); taj status okončan plebiscitom (stanovništvo se izjasnilo za pripajanje nemačkoj); i posle I svetskog rata oblast bila odvojena od nemačke i pod specifičnim režimom: imala je vladu i ustav, ali je predstavnik fr. mogao da stavi veto na zakone; ugovorom između nemačke i fr. stipulisano pripajanje nemačkoj 1957. god; 1950. sarska oblast bila vanredni član SE, iako je imala ograničenu ugovornu sposobnost (blisko simulovanom protektoratu)

- slobodni grad dancing: versajski ugovor stvara mešavinu tvorevine pod zaštitom društva naroda i protektorata poljske; poljska upotrebljava luku dancing, i kontroliše železnički i rečni saobraćaj; između poljske i dancinga carinska unija; poljska zastupala dancing u međ. odnosima; društvo zastupa visoki komesar; tvorevina nestaje oružanom akcijom nemačke (II svetski rat)

- slobodni grad jerusalim: „plan podele sa ekonomskom unijom za palestinu“: kao corpus separatum potpada pod međ. režim i upravu OUN, u čije ime starateljski savet treba da vrši funkciju starateljske vlasti; ideja nije realizovana: proklamacijom suverenosti i nezavisnosti države izrael dolazi do oružanog sukoba, pa je jerusalim podeljen između jordana i izraela, do šestodnevnog rata 1967. između izraela i arapskih zemalja, nakon čega izrael uspostavlja faktičku vlast na celoj teritoriji jerusalima

- mandatne i teritorije pod starateljstvom: mandatni sistem nastaje u cilju rešavanja statusa kolonija poraženih metropola nemačke i turske, na teritorijama koje nastanjuju narodi nesposobni da sami upravljaju; države podeljene u 3 grupe: mandati A, B i C

- mandatni sistem posle II svetskog rata transformisan u sistem starateljstva: a) za teritorije pod mandatom; b) za teritorije koje mogu biti oduzete od neprijateljskih država kao posledica II svetskog rata; c) za one koje se dobrovoljno podvrgnu sistemu. uslove starateljstva ugovaraju za svaku ter. država staratelj i OUN (ugovor u korist trećeg); izuzetak: teritorije od strateškog interesa oduzete od japana, pod nadzorom SB; južna afrika odbila starateljstvo za svoje mandatne ter.

- slobodna teritorija trst: mirovni ugovor sa italijom: integritet i nezavisnost garantuje SB UN, trebalo da bude demilitarizovan i proglašen za neutralnu ter.; predviđeno donošenje ustava i konst. zakonodavne i izvršne vlasti; SB trebalo da imenuje guvernera sa širokim ovlašćenjima; pol. sukobi onemogućili realizaciju, pa se trst našao pod privremenom upravom italije; pitanje konačno rešeno memorandumom o saglasnosti (UK, USA, jugoslavija i italija): zona A pripala italiji, B jugoslaviji

- BiH: pod međ. upravom, iako je formalno nezavisna i suverena; dejtonski sporazum: članica UN potpada pod međ. upravu: elementi kontrole naknadnim ovlašćenjima prerasli u neposrednu upravu; BiH nije ispunjavala uslove za nezavisnu državu; politički projekat međ. zajednice: jedinstveni državni organizam

- prelazna uprava UN za istočnu slavoniju, baranju i zapadni srem: vremenski oročena međ. uprava; „osnovni sporazum za područje ist. slavonije, baranje i zap. srema“: prelazni period od 12 meseci (moguće produženje za još 12); od SB UN zatraženo da uspostavi prelaznu upravu; privremena admin. (UNTS): gen. sek. imenuje prelaznog administratora koji ima civilna i vojna ovlašćenja. predviđeni izbori za organe lokalne vlasti, uključujući opštine, distrikte, županije; sprska zajednica može da imenuje zajednički savet opština. sporazum u skladu sa koncepcijom o transformaciji fed. jedinica u nez. države

25. neteritorijalni entiteti sa elementima subjektiviteta – postojeći ili u fazi nastajanja (in statu nascendi)

- ustanici i zaraćene strane: nisu pravno kvalifikovani da vode sukob, pa se priznanje pravda faktičkom sposobnošću da uđu u sukob (fakticitet)

- ako ustanički pokret postane nova vlada države, njegovi akti će se smatrati aktima nove (postojeće) države; ratni brodovi priznati za zaraćenu stranu ne mogu biti smatrani piratskim brodovima

- ograničenja subjektiviteta: 1. ratione materiae: u vezi sa pravima oružanih sukoba, npr. ne mogu da koriste prava iz međ. ugovora koji regulišu odnose u doba mira, ili ne poseduju aktivno i pasivno pravo poslanstva (izuzev oslobodilačkih pokreta); na njih se ne primenjuju sva pravila prava međ. sukoba (treće države u odnosu na pobunjenike ne moraju da poštuju pravilo o neutralnosti)

2. ratione temporis: subjektivitet ustanika je privremenog karaktera jer zavisi od faktičke sposobnosti da opstanu

3. ratione loci: vršenje el. subjektiviteta ograničeno na ter. države protiv čije zakonite vlade se bore; ne mogu preduzimati vojne operacije na otvorenom moru

- narodnooslobodilački pokreti: posebna vrsta jer se bore za oslobođenje naroda od kolonijalne, strane ili rasističke dominacije (PLO); imaju specifičan status: a) u osnovu i b) u obimu subjektiviteta; a) osnov leži u legalitetu (ne u fakticitetu), jer se tako realizuje univerzalni interes međ. zajednice izražen u seriji dokumenata i b) njima je priznato pravo učešća u radu međ. organizacija i pravo predstavljanja u odnosima sa državama (vrsta dipl. predstavništva, podleže opštim uslovima sporazuma o sedištu org. UN)

- multinacionalne kompanije MNK: teorija misli da MNK imaju međ. pravni subjektivitet; faktički argumenti: moć; pravni: a) raste broj pravila međ. prava koje se tiču MNK (kodeks o ponašanju MNK); b) procesna sposobnost MNK u međ. arbitražnim postupcima (parnična sposobnost pred tribunalom koji je formirala svetska banka zbog rešavanja invest. sporova). statut međ. suda pravde ne priznaje parničnu sposobnost MNK

- zašto ne: MNK su privatne org. okrenute profitu, nemaju idealne ciljeve; države imaju kontrolu nad MNK

- međuvladine kompanije (MVK) i međuvladina udruženja prozvođača (MVUP): hibridni karakter; MVK: osnivaju se bilateralno ili multilateralno, u cilju ostvarivanja zajedničkih ciljeva vlada koje učestvuju, kombinacijom vlada i privatnih preduzeća, ili od strane privatnih kompanija koji su od vlade odobreni monopoli. bliže privatnim entitetima nego javnim, javnopravni elem. su pre formalne prirode

- MVUP: organizacije koje čine proizvođači primarnih sirovina stvorene u cilju zaštite ekonomija država proizvođača (OPEC); poseduju el. subjektiviteta: osnivaju ih države na multilateralnoj osnovi, neke poseduju stabilnu org. strukturu i ovlašćenje za sklapanje ugovora sa državama; osnivanje utemeljeno na povelji o ekonomskim pravima i dužnostima država

25. slučajevi sui generis

- sveta stolica (vatikan): vatikan je teritorijalni entitet, a sveta stolica označava rimsku katoličku crkvu. konstituisan iz 2 razloga: 1. rešavanje rimskog pitanja (aneksija rima od strane italije i nestanak svetovne papske države); 2. nezavisnost svete stolice i delovanje na međ. planu. grad je neutralizovan, a sveta stolica se obavezala da neće učestvovovati u svetovnim sporazumima, osim ako je strane u sporu ne pozovu na mirotvornu misiju

- atributi državnosti podeljeni između vatikana i svete stolice; oficijelna pozicija svete stolice: kat. crkva je nosilac međ. pravnog subjektiviteta svete stolice (derivira iz religioznog autoriteta)

- vatikanski grad je mikro država: papa je državni i duhovni poglavar; nema stalno stanovništvo: službenici vatikana imaju državljanstvo države iz koje dolaze, ali i vatikansko dok tamo borave (funkcionalna priroda državljanstva)

- amalgam elem. subjektiviteta države i međ. organizacije (refleks istorijske uloge pape kao arbitra u katol. evropi)

- tajvan (formoza): ugovor iz šimoneksija između japana i kine: ostrvo cedirano japanu; posle 45. japan se ugovorom sa savezničkim silama odrekao ostrva, bez naznake u čije ime; u kini građanski rat, pobedu odnose snage mao ce tunga koje vladaju u kini, a poražene snage se povlače na tajvan; i kina i tajvan pretenduju da predstavljaju celu kinu; tajvanske vlasti vrše punu kontrolu na ostrvom; tajvan nije država u međ. pravnom smislu: ima poziciju nedržavnog terit. entiteta koji je de jure deo kine, ali iz faktičkih razloga je pod posebnom administracijom

- pridružene države i zajednice država: a) pridružene države: imaju elem. unutrašnje nezavisnosti, sa manje-više kompletnom zavisnošću od neke države (metropole), u oblasti međ. odnosa i odbrane; nastaju zbog 1. male teritorije i neznatnog stanovništva i 2. postepene dekolonizacije; takav status danas imaju kukova ostrva

b) asocijacije država: razni oblici udruživanja: britanska zajednica naroda (commonwealth): labava asocijacija suverenih država ujedinjenih lojalnošću kruni; sarađuju preko sekretarijata i povremenih konferencija šefova država i vlada

26. priznanje država

- lebdi između politike i prava. konstitutivna teorija: priznanje je el. pojma države; razlikuje faktičku i egzistenciju subjekta međ. prava. 2 problema: a) u poz. međ. pravu državnost i subjektivitet idu jedno s drugim (nepriznate države ne egzistiraju u pravnom vakuumu, npr. i one imaju obavezu da se uzdrže od sile); b) priznanje se daje na nivou država-država, pa novonastala država može istovremeno biti subjekt u međ. pravu, u odnosu na države koje je priznaju, ali ne i za ostale

- deklarativna teorija: priznanje je potvrda nastanka nove države u skladu sa uslovima međ. prava, pa država postoji kao subjekt bez obzira na priznanje, koje tada služi samo da pokaže spremnost da se prihvate sve posledice priznanja. priznanje a) ne sme da bude preuranjeno; b) ima retroaktivno dejstvo i c) ne može biti opozivo

- mešovite teorije: npr. shvatanje koje vezuje konstitutivni karakter priznanja sa obavezom da se priznaju one države koje ispunjavaju uslove po međ. pravu; države u odsustvu nadležnog međ. tela preuzimaju funkciju predstavnika međ. zajednice u konkretnoj stvari; dopušta primenu nekih pravila međ. prava i pre priznanja (pravila o čovečnosti, pravdi)

- praksa država: relevantni međ. instrumenti, kao i praksa međ. sudova, prihvataju deklarativnu teoriju; praksa država bliža konstitutivnoj teoriji, države ne vide priznanje kao pravnu obavezu; memorandum o predstavljanju članica u UN vidi priznanje kao političku odluku po slobodnoj proceni (tj. prema svojim interesima); države, pa i sama UN često pretpostavljaju pragmatične interese zakonitosti

- priznanje de jure i de facto: de jure – definitivno priznanje države u totalitetu međ. subjektiviteta; de facto: priznanje u izvesnim elem. subjektiviteta (opozivo, i nema retroaktivno dejstvo); de facto priznanje je u praksi korak ka de jure priznanju

- uslovno i bezuslovno priznanje: 1. uslovno: uslovi uglavnom političke prirode, a ne u vezi sa atributima državnosti; postavlja ih država koja priznaje (retko obrnuto, npr. kina); učinci uslovnog priznanja zavise od a) međ. ambijenta i b) uslova za priznanje; nije u skladu sa deklarativnom teorijom. 2. bezuslovno: u skladu sa deklarativnom teorijom

- izričito i prećutno priznanje: 1. izričito: dato u formalnom obliku; 2. prećutno: akti ili propuštanja koji se smatraju kao priznanja; može se uzeti da je svako propuštanje ili akt svojstven normalnim odnosima dve države – prećutno priznanje

- individualno i kolektivno: u velikoj meri zadržava individualni karakater; obično se kolektivnim priznanjem zovu međunarodne konferencije i kongresi; u stvari bi kolektivno priznanje bilo ono organizovano od međ. zajednice, oličene u UN; prijem nove države u članstvo UN znači prećutno priznanje; tako je priznala i svaka pojedinačna članica koja je za to glasala

- potreba revizije: isključiti priznanje iz međ. prava i svesti na političku volju; ustanoviti telo UN pri kojem bi se vršila registracija; ako država istakne prigovor, nastao bi spor koji bi se rešavao na načine povelje (čl. 33)

27. priznanje vlada

- praksa započeta u XVII veku: priznaje se nova vlada koja je, po pravilu, došla na vlast na nepravni ili protivpravni način – tzv. ustavnim diskontinuitetom ili suprotno fundamentalnim

normama međ. prava. priznanje vlade otvara mogućnost za uspostavljanje bilateralnih odnosa, sklapanje sporazuma; nova vlada tako učvršćuje vlast (kvalifikuje se kao partner)

- nepriznavanje nove vlade ima najpre političko značenje (nije neuobičajeno da se održavaju tzv. neformalni diplomatski kontakti sa nepriznatim)

- kolektivno nepriznavanje vlada: bilo nekoliko primera, na osnovu odluka organa OUN

- problemi: 1. nejasan pravni osnov: jer je vlada samo funkcionalni oblik suverene vlasti kao el. pojma države; 2. praksa priznavanja zasnovana isključivo na pol. interesu; 3. promena vlada (makar i nepravna) je unutrašnje pitanje države (ne dira u njen pravni identitet i međ. pravni subjektivitet) + priznanje se svodi na pol. spremnost da se stupi u odnose; dakle, priznanje treba tretirati kao akt van oblasti prava

28. obaveza država da se uzdrže od pretnje ili upotrebe sile u međusobnim odnosima

- povelja (čl. 42): propisuje uzdržavanje od pretnje ili upotrebe sile, protiv ter. integriteta ili pol. nezavisnosti države ili na drugi način protivan ciljevima UN; odredba poseduje univerzalnu važnost (odnosi se i na nečlanice, koliko je potrebno zbog međ. mira i bezbedn.); ima kogentni karakter

- zabrana nije apsolutna: izuzeci: a) kolektivne mere SB (po glavi VII); b) samoodbrana; c) mere protiv bivših neprijateljskih država (one iz II sv. rata)

- posebni slučajevi: a) pretnja ili upotreba sile radi kršenja postojećih granica + ter. sporovi; b) zabrana org. i podsticanja akata građanskog rata ili ter. akata; c) zabrana prisvajanja ter. upotrebom ili pretnjom sile (kogentni karakter)

- vezuje države i međ. org. koje poseduju faktičku i pravnu mogućnost da upotrebe silu; SB treba da deluje u skladu sa poveljom (međutim, odluke SB donete na osnovu glave VII povelje ne podležu sudskoj kontroli)

29. obaveza rešavanja međ. sporova mirnim sredstvima

- glava VI povelje (čl. 33): stranke u sporu, čije trajanje može da ugrozi međ. mir i bezbednost, treba da traže rešenja pre svega pregovorima, anketnim komisijama, posredovanjem... sporazumima i drugim načinima mirnog rešavanja sporova; odredba je interpretativna u odnosu na opštiju kogentnu normu iz člana 2 povelje

- ne sadrži obavezu da reši sve sporove sa svima, nego da u rešavanju ne upotrebljava pretnju ili silu (odredba procesne i instrumentalne prirode, pa podložna zloupotrebama; ustanovljava se obaveza stranaka u sporu da produže da traže rešenje drugim mirnim sredstvima oko kojih će se saglasiti, ukoliko ne mogu da dođu do rešenja na neki način; ako ne mogu da nađu rešenje:

skreću pažnju SB ili gen. skupštini; SB može u svakoj fazi da preporuči postupke ili metode, vodeći računa o tome da se pravni sporovi trebaju rešavati pred međ. sudom, ako spor može da ugrozi mir i bezbednost međ. donosi preporuku

30. pravo na samoodbranu

- 2 obeležja: a) pravo je urođeno i b) pripada svim država, članicama UN i nečlanicama. izuzetak u odnosu na zabranu upotrebe sile, jer opravdava silu pod određenim uslovima

- uslovi: 1. spoljni oružani napad na ter. države (ter. obuvata ratne brodove i avione izvan drž. područja); široko se tumači u funkciji derogacije zabrane jednostrane upotrebe sile; ovaj uslov čini preventivnu ili pretpostavljenu samoodbranu ilegalnom

2. samoodbrana mora da bude proporcionalna oružanom napadu (dovoljna da odbije napad)

3. to je privremeno pravo: a) faktički: prestaje čim država odbije napad (države pribegavaju tzv. produženoj samoodbrani da bi sprečile ponovljeni napad; b) pravno: prestaje aktiviranjem mehanizma kolektivne bezbednosti

4. države dužne da o preduzetim merama samoodbrane obaveste SB: deo opšte obaveze savesnog ispunjavanja obaveza preuzetih poveljom (uslov ispunjen i ako je dato u formi opšte deklaracije upućene međ. zajednici)

31. zabrana intervencije

- stara kao i međ. pravo; u teoriju je uvodi vatel, u vreme nekontrolisane upotrebe sile; dragova doktrina: v. britanija, nemačka i italija preduzele vojnu akciju protiv venecuele da bi naplatili dug; argentinski ministar tražio od SAD zabranu upotrebe sile radi naplate fin. potraživanja

- nakon stupanja na snagu pakta društva naroda, intervencija ilegalan akt; doprinos povelje UN uvođenju zabrane: a) zabrana oružane intervencije i b) koncepcijom neintervencije kao samostalne ustanove

- deklaracija načela o prijateljskim odnosima i saradnji: proširuje zabranu oružane intervencije: a) oblici intervencije: zabranjena oružana, ali i svaki oblik diplomatske, finansijsko-ek. ili propagandne intervencije; b) zaštitni objekt: norma o zabrani: politička nezavisnost i ter. integritet država; deklaracija proširuje na nacionalni identitet i pravo na samoopredeljenje

- kogentni karakter norme; jedini izuzetak: intervencija SB na osnovu glave VII povelje; vlada upadljiv raskorak između normativnog i stvarnog

- najčešći oblici intervencije: 1. oružane: prikazuju se kao dopuštene: a) kada se vrše na poziv legalne vlade u spec. okolnostima; b) protiv tzv. nedemokratskih država (pol. konstrukcija).

dozvoljen izuzetak: oružana intervencija u cilju da se omogući narodima pod kolonijalnom upravom da ostvare pravo na samoopredeljenje i nezavisnost

2. ekonomska: intervencija ek. intrumentima koja ima za cilj lišavanje države suverenih prava ili njihovo ogr. protivno volji države; suptilniji oblik intervencije, pa je teško razlučiti dozvoljeno od nedozvoljenog; slabe države često prinuđene da pristanu na ograničenje prava; mogu biti i bezlične, ako se vrše preko međ. org.

- poseban oblik: politička intervencija: svaki oblik interv. u odnosima između država ima pol. cilj; u užem smislu: oblik intervencije političkim sredstvima (izolacija, podrška opozicionim grupama); vrši se posredstvom drž. organa ovlašćenih da predstavljaju državu u međ. odnosima ili npr. kroz nevladin sektor

3. propagandna intervencija: razvoj sredstava komunikacija; konkurencija ideja poželjna, zloupotrebe moguće i česte

32. obaveza država da sarađuju u skladu sa poveljom UN

- obaveza saradnje postavljena na širu osnovu stvaranjem univerzalnih pol. org. – društvo naroda (a naročito UN); cilj: postavljanje osnova međ. javnog poretka; u tim okvirima je obaveza saradnje uspostavljena kao pravna obaveza

- deklaracija 1970.: a) države treba da sarađuju sa drugim državama radi održavanja međ. mira i bezbednosti; b) treba da sarađuju radi obezbeđenja univerzalnog poštovanja i sprovođenja ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve i uklanjanja svih oblika rasne diskriminacije i verske netrpeljivosti; c) da održavaju svoje međ. odnose na ekonomskom, socijalnom, kulturnom... polju u saglasnosti sa principima suverene jednakosti i neintervencije. poseban akcenat na saradnju u ostvarivanju ekonomskog rasta u svetu

- to nije obaveza saradnje svih sa svima; saradnja je stvar slobodnog opredeljenja država; saradnja često proizlazi iz društvene uslovljenosti; nijedna država nije toliko moćna da joj druge kad-tad ne zatrebaju

- obaveza saradnje je članska obaveza UN; tako se članske obaveze poistovećuju sa opštim obavezama država; postoji i obaveza saradnje sa org.

- obaveza saradnje nečlanica: a) kao ugovorna obaveza: direktna saradnja država i b) van ugovornog odnosa: indirektno kroz poštovanje pravila međ. prava; saradnja je univerzalna kod ius cogensa

- mir kao univerzalna vrednost podrazumeva aktivnu saradnju na otklanjanju ekonomskih i socijanih uslova koji dovode do sukoba

33. obaveza savesnog ispunjavanja obaveza

- deklaracija: opšti princip savesnog ispunjavanja obaveza: a) savesno ispunjavanje preuzetih ugovornih obaveza (pacta sunt servanda); b) savesno ispunjavanje obaveza na osnovu opšte priznatih načela i pravila međ. prava; c) ispunjavanje obaveza u skladu sa poveljom UN

- ove obaveze povezuje bona fides; formulacija principa se odnosi samo na obaveze, a ne i na prava država: države su obavezne i da svoja prava vrše na savestan način, u suprotnom čine zloupotrebu prava

35. osnovni međ. pravni principi za određivanje nadležnosti i oblici nadležnosti države

- vezani za krivičnu nadležnost: u građanskoj materiji ne postoje čvrsta pravila međ. prava; principi: teritorijalni, princip nacionalnosti, zaštitni, princip univerzalnosti i pasivni nacionalni

- 1. teritorijalni: kriterijum je mesto gde je delo počinjeno; univerzalno prihvaćen; subjektivna primena: krivično delo se dogodilo u državi ako je započeto u njoj, bez obzira gde je završeno; objektivno: obrnuta situacija; u praksi se kombinuju

2. princip nacionalnosti: prema nacionalnosti ili državljanstvu učinioca: ter. suprematija države ima prevagu nad državljanstvom (pogodan za oblasti van nacionalne jurisdikcije)

3. zaštitni princip: polazi od povređenog nacionalnog interesa; nacionalno pravo neadekvatno kažnjava za dela protiv stranih država

4. princip univerzalnosti: nadležnost države u kojoj se optuženi nalazi u pritvoru; sud bilo koje države tako deluje u ime međ. zajednice (trgovina ljudima, ratni zločini)

5. pasivni nacionalni princip: kriterijum nacionalnosti ili državljanstva lica koje je oštećeno delom

oblici nadležnosti

- teritorijalna: državnih organa nad svim licima i stvarima na njihovoj teritoriji: 1. pozitivan vid: vlast države na svojoj teritoriji (apsolutna). pravni pojam „suverena vlast“ ograničen: a) kvalitativno: vrši se lege artis; b) kvantitativno: obim ograničenja podložan promenama: npr. države dobile nadležnost nad stvarima i licima van svoje ter. (dipl. predstavništva); 2. negativan vid: zabranjeno vršenje ovakve nadležnosti od strane druge države

- ekstrateritorijalna nadležnost (personalna): nad licima i objektima van ter. države; državljani: država ima jurisdikciju nad državljanima u inostranstvu (porez, vojna obaveza); objekti: država ima nadležnost nad njenim objektima na ter. druge države ili ter. na kojoj nijedna država nema nadležnost (kosmos)

2. strogo unutrašnja i međ. nadležnost: a) strogo unutrašnja: prostor u kome država suvereno reguliše odnose (granice postavlja međ. pravo); država se ne može pozivati na odredbe svog unutrašnjeg prava u cilju neizvršenja međ. obaveza; unutrašnju nadležnost relativizuju međuzavisnost država i pravo SB da, nezavisno od normi, pitanju da značaj od međ. interesa

b) međ. nadležnost: za izvesna međ. krivična dela, svaka država je nadležna da kazni počinioca (univerzalni princip kažnjavanja); domašaj ograničen osnivanjem stalnog međ. suda; kroz međ. organizacije i tela: npr. SB UN ima prvenstvenu odgovornost da u ime država održava međ. mir i bezbednost

36. imunitet stranih država

- u najširem smislu: izuzimanje države i njene imovine iz jurisdikcije organa države foruma

- koncepcija o apsolutnom imunitetu: imunitet bez obzira na vrstu državne aktivnosti

- ograničeni ili funkcionalni imunitet: pravi razliku između: a) akata donetih vršenjem suverene vlasti; b) akata nejavne prirode (država ih donosi u komercijalnom kapacitetu). pravilo o imunitetu se odnosi samo na javne akte

- imunitet obuhvata: sudski i imunitet od zaplene ili izvršenja nad državnom imovinom; najveći broj zemalja dopušta privremenu zaplenu imovine koja služi u komerc. svrhe

- novija praksa: preteže koncepcija o ograničenom ili funkcionalnom imunitetu. osnovni problem: pravljenje razlike između akata države i akata jure gestionis; često međ. pravo dopušta pravu države da napravi razliku

- kriterijumi nacionalnih sudova: 1. pravna priroda konkretne transakcije (oduzima se imunitet za akte koje bi mogla da preduzmu i privatna lica); 2. krajnja svrha ili predmet akta (daje se imunitet samo aktima koji su direktno povezani sa javnim funkcijama

37. opšti pojam međ. pravne odgovornosti države

- kršenje pravila međ. prava povlači međ. odgovornost; posredstvom pravila o odgovornosti države kršenje međ.pravne obaveze postaje izvor prava i obaveza (zaštitna funkcija); to su tzv. sekundarna pravila

vrste

- građanska odgovornost države: protivpravni akt države za posledicu ima nastanak novog pravnog odnosa – između države dužne da naknadi štetu, i one koja ima pravo na naknadu

- krivična: kršenje obaveza ustanovljenih u interesu međ. zajednice kao celine (erga omnes), dovelo do ideje o takvoj odg.; država čini međ. zločin kada vrši agresiju, pretnju agresijom u obliku ultimatuma, meša se u unutrašnju političku borbu druge države itd.

- to je doktrinarna koncepcija (pravo de lege ferenda), država ne može biti krivac u smislu krivičnog prava (fali subjektivni elem.). mere koje međ. zajednica oličena u OUN i sl. org. preduzima protiv države koja počini protivpravni akt ne treba mešati sa krivičnom odgovornošću (to je politička odg.)

- vansudsko rešavanje: u pol. zajednici često obuhvata politički element, penalni karakter; ni to nije krivična odgovornost, pre je kvazi krivična odg. (zločine čine individue, a ne države); u slučaju kršenja međ. obaveze od suštinskog značaja za osnovne interese međ. zajednice kao celine (agresija, aparthejd, genocid...) stiču se krivična i građanska odgovornost države

osnov građanske odg.

- subjektivna teorija: međ. delikt je skrivljena, protivpravna povreda koju država čini interesima drugih (namerno ili nepažnjom)

- objektivna teorija: odgovornost proističe iz realne činjenice kršenja međ. obaveze

- srednje rešenje: krivica kao objektivna povreda međ. obaveze: umesto krivice - izbežljivost; u konkretnom slučaju istražiti da li je povreda, primenom potrebne pažnje, mogla da bude izbegnuta

- nema analogije između koncepta krivice države, sa onim iz unutrašnjeg prava; međ. sudovi: krivica kao objektivni odnos države u čije ime pojedinac, u skladu sa konkretnom obavezom, nastupa; kršenje te obaveze se (nezavisno od subjektivnog el. nadležnog organa) kvalifikuje kao krivica države (ruska šteta: arbitražna presuda krivicu smatra sinonimom za propuštanje dužnosti ili nezakoniti akt)

- država nije apsolutno odgovorna za sve štete koje nastanu na njenoj teritoriji (npr. šteta nastala usled oružane pobune ili nereda)

- isključivom pravu države da org. vlast na svojoj ter. odgovara obaveza da u njenim okvirima zaštiti prava druge države i njenih lica; dopuštanje ili omogućavanje protivpravnih činjenja ili propuštanja njenih drž. organa, konstituiše opštu pretpostavku o odgovornosti države

- objektivna odg. u čistom obliku: odgovornost za opasne stvari (nije opšti princip)

- načelo apsolutne odgovornosti: postoji samo na polju aktivnosti visokog stepen rizika

uslovi za građ. odg. države

- 1. povreda važeće međ. obaveze; 2. radnja ili propuštanje se može pripisati državi (pripisuje se ponašanje svakog državnog organa koji je deo formalne strukture države ili org. ter. zajednice sa ovlašćenjem da vrši elem. državne vlasti); 3. šteta ili gubitak kao rezultat tog akta; 4. odsustvo osnova isključenja odg.

- pravila o odgovornosti važe u ravni država-država; diplomatska zaštita ili generalna supstitucija: međ. pravo dopušta da se država supstituiše namesto državljanina; država ima pravo da zahteva najpre iscrpljenje svih lokalnih pravnih lekova protiv njenog organa (dopunski uslov za međ. odgovornost)

- okolnosti koje isključuju protivpravnost: 1. saglasnost povređene strane, izuzev u slučaju ius cogensa: npr. štetu prouzrokuju vojne snage koje su na ter. druge države na zahtev legalnih organa; 2. samoodbrana; 3. dozvoljene protivmere (per se ne isključuju protivpravnost eventualne povrede subjektivnih prava treće države); 4. viša sila ili neočekivani slučaj (I sv. rat učinio nemogućim isplatu duga srbije); 5. nevolja: stanje neposredne opasnosti po lična dobra fizičkog lica koje istupa u svojstvu drž. organa; 6. stanje nužde: stanje opasnosti po vitalne interese same države

38. oblici odgovornosti države

- direktna: odgovara za radnje zakonodavnih, sudskih i izvršnih organa; pripisuju joj se i akti onih koji deluju de facto u njeno ime; uslovi za svojstvo de facto agenta države: a) da je lice plaćeno od države; b) relevantne radnje da su finansirane i kontrolisane od države; c) da su bile poznate odnosnoj državi

1. odgovornost za zakonodavne organe: kada organ donese akt nesaglasan sa međ. obavezama, ili ne donese akt potreban za izvršavanje obaveze; nastanak štete preduslov odgovornosti, ponekada dovoljan sam akt organa

2. izvršni organi: odgovara za akte bilo kog izvršnog organa (zbog sigurnosti u međ. odnosima); odgovara i za neovlašćene akte (ultra vires)

3. sudski organi: a) ako onemogućavaju strancu da ostvari prava u sudskom postupku, ili se postupak neopravdano odlaže ili se licu postavljaju neopravdani zahtevi koji odudaraju od procedure; b) kada sud donese odluku na štetu stranca, očiglednim kršenjem preuzetih obaveza na međ. planu

- akti privatnih lica (vikarna ili namesnička odg.): akti pojedinaca, grupa pojedinaca ili pravnih lica koji ne deluju u ime države, a počine štetu stranoj državi ili njenim licima; klasično međ. pravo ih vezuje za saučesništvo države (tako država prećutno odobrava akt)

- poz. međ. pravo: dopušta vikarnu odg. ukoliko država propusti da izvrši svoju međ. obavezu sprečavanja nezakonitog akta ili ako ne preduzme odg. zakonske mere prema počiniocu, nakon izvršenja (država odgovorna zbog svog propusta, a ne akta pojedinca)

- šteta koju prouzrokuju pobunjenici i ustanički pokreti: a) neuspela pobuna ili ustanak: opšte pravilo: država ne odgovara za akte pobunjenika i ustanika (jer nema kontrolu); izuzetak: ako se dokaže da državni organi nisu učinili sve što su mogli da spreče nastanak štete

b) uspela pobuna ili ustanak: uspeh transformiše pobunjenični ili ustanički pokret u organizaciju nove države; kontinuitet je osnov za pripisivanje tih akata novoj državi (relevantna nova volja naroda ili dela naroda koji podržava akte)

- država ne odgovara za akte terorističkih grupa na svojoj ter., niti je u obavezi od toga štiti strance; izuzetak: saučesništvo države ili ako ne ispunjava obavez iz ugovora koji imaju za predmet suzbijanje terorizma

39. unutrašnji organi za održavanje međ. odnosa

- šef države: vrhovni organ spoljašnjeg zastupanja; međ pravo ne pravi razliku u položaju šefa države s obzirom na ustavne prerogative; faktičko učešće u međ. odnosima: a. predsednički model: on je i formalno i materijalno najviši organ zastupanja i b. kabinetska vlada: šef označava jedinstvo države u međ. odnosima, a u materijalnom smislu vođenje međ. odnosa vrši vlada (i ova razlika je irelevantna sa aspekta međ. prava)

- pravo zastupanja pripada efektivnom šefu države; šef države deluje u međ. odnosima bez posebnog punomoćja (generalno punomoćje); svi akti države in foro externo se vezuju za šefa države (proglašenje ratnog stanja, prijem akreditiva...)

- položaj šefa države u inostranstvu: bitna obeležja: 1. lična neprikosnovenost (apsolutna bezbednost njegova i pratnje i obaveza strane države da obezbede zaštitu); 2. izuzeće iz jurisdikcije organa stranih država (krivičnopravni i građanskopravni imunitet); 3. nepovredivost stana; 4. sloboda opštenja i 5. počasti i povlastice (predviđene etikecijom obezbeđuju šefu poseban tretman)

- sve to se šefu priznaje kao vrhovnom organu zastupanja države, a ne ad personam; tužba protiv šefa države = tužba protiv države

- vlada i šef vlade: vlada je kolegijalno telo ovlašćeno da izrazi volju države u međ. odnosima; formalne izjave i akti vlade obavezuju državu u čije ime su dati; isto važi za šefa vlade (čl. 13 pravila procedure SB UN i tumačenje čl. 28 povelje); dok boravi u inostranstvu šef vlade uživa prava kao i šef države, uz smanjene počasti

- ministar spoljni: član vlade resorno zadužen za vođenje međ. odnosa: pored šefova države i vlade, jedini koga međ. pravo smatra ovlašćenim da samostalno izjavljuje volju države u međ. odnosima; operativno rukovodi spoljnom politikom; preko njega teče komunikacija između šefa države i organa stranih država; u inostranstvu uživa položaj analogan šefu države, uz manje počasti

- nadležnosti: izdavanje nota i drugih vidova komunikacije, izdavanje naloga za pripremu dokumenata u vezi odnosa sa stranim državama (nacrt ugovora ili konvencija), deklaracije, uloga u primeni međ. prava u nac. pravnom poretku (njegovo ministarstvo daje tumačenja sa obavezujućom snagom)

- ostala ministarstva: umesto generalnog punomoćja, ministar spoljni šefovima ostalih resora šalje uvodno pismo (lettre d`introduction) ili punomoćje u svrhu vođenja pregovora i zaključivanja međ. ugovora; izuzetak: ako se stvori praksa da u takvim odnosima resorni ministri nastupaju kao opunomoćenici, kada im nije potrebno punomoćje

- predstavničko telo: ne učestvuje neposredno u vođenju međ. odnosa (ipak, odlučuje o proglašenju rata i drugim aktivnostima koje imaju značaj sa aspekta međ. prava)

40. spoljašnji organi za održavanje međ. odnosa

- dipl. predstavnik: lice ovlašćeno da zastupa državu pred drugim državama; osnovni akti dipl. prava: konvencija o dipl. odnosima + protokol o obaveznom rešavanju sporova + protokol sa fakultativnim potpisivanjem

- uspostavljanje dipl. odnosa: na osnovu saglasnosti država, na različite načine (npr. zajedničko zastupanje); višetruko zastupanje: jedan dipl. predstavnik akreditovan u više zemalja, sa sedištem u jednoj (ek. ili razlozi pol. oportuniteta)

- sastav misije: a. šef, b. dipl. osoblje, c. admin. i tehničko osoblje, d. poslužno osoblje; 3 klase šefova (konvencija): a. ambasadori i nuncije, akreditovani kod šefova država, i drugi šefovi misija odg. ranga; b. poslanici, ministri i internuncije, akreditovani kod šefova država i c. otpravnici poslova, akreditovani kod ministra spoljnog. nuncije: stalni i redovni ambasadori svete stolice; legati: diplomate iz reda kardinala

- privremeni otpravnik poslova: nije akreditovan; nastupa kada je mesto šefa ispražnjeno, ili je sprečen da vrši funkciju; takođe, kada nema uslova za pune dipl. odnose

- dipl. kor: akreditovani dipl. predstavnici (međusobno nezavisna lica); na čelu je doajen određen prema 2 kriterijuma: a. pripada najvišoj klasi dipl. predstavnika – ambasadora; b. dan i čas preuzimanja funkcije

- dipl. osoblje: savetnici, sekretari, atašei; država slobodno bira članove misije (ne dostavlja imena unapred, ali država prijema može da proglasi nepoželjnim neka lica); izuzetak (konvencija): vojni, pomorski, vazduhoplovni atašei (fakultativno pravo države da unapred zahteva imena)

- kada dobije agreman, šef misije se oprema akreditivnim pismom (lettre de creance), kopije predaje ministru spoljnom, original šefu države; može imati i punomoćje za posebne pregovore

- admin. i tehničko osoblje: admin. službenici, tehnički stručnjaci, prevodioci... nemaju dipl. status. poslužno osoblje: kuvari, vozači... ne mogu biti zadržani u slučaju rata, već repatrirani sa licem u čijoj su službi; nemaju drugih efektivnih prava (sem privilegija iz kurtoazije). privatna posluga: ima status običnih stranaca, uz povlastice iz kurtoazije

- dipl. kurir: opremljen službenim dokumentom koji sadrži njegov status i ovlašćen da čuva, transportuje i isporuči diplomatsku torbu, i preda usmenu službenu poruku misiji ili delegaciji države odašiljanja, kao i drugim državama ili međ. org.; ima poseban status: uživa privilegije, imunitete i olakšice od strane države tranzita; postoji i ad hoc kurir; dipl. prtljag: paketi sa službenom korespodencijom, dokumenta ili stvari koje služe u službene svrhe i imaju vidljive oznake, a u funkciji su komunikacije države sa delegacijama, drugim državama...

- funkcije dipl. predstavnika: 1. predstavljanje države (misija je ovlašćeni predstavnik); 2. zaštita interesa države i njenih državljana (u skladu sa međ. pravom)

- zabrana mešanja u unutrašnje stvari države prijema: uključuje obavezu poštovanja unutrašnjeg prava države prijema (posebno pravila o iscrpljenju lokalnih pravnih lekova u sudskim postupcima)

3. pregovaranje: šef misije predstavlja državu i bez punomoćja; ograničenja: ratione materiae – na ugovore između država; ratione valorem - na svrhu usvajanja teksta ugovora

4. obaveštavanje svim dozvoljenim sredstvima o uslovima i razvoju događaja u državi kod koje se akredituje (predmet: akti vlade, ukupne političke, kulturne, socijalne, ekonomske aktivnosti od značaja za državu odašiljanja); posmatranje je dopušten način prikupljanja podataka; aktivni načini: međ. pravo ne definiše špijunažu; neovlašćeno prikupljanje podataka se kažnjava proglašavanjem osobe za personu non grata (jer važi krivičnopravni imunitet); dipl. predstavnik pruža i informacije državi prijema o stanju stvari u svojoj zemlji

5. unapređivanje prijateljskih, privrednih, kulturnih i naučnih odnosa

- druge funkcije: 1. funkcije na bazi sporazuma (reg. smrti, rođenja); 2. vanredne funkcije (misija jedne države zastupa interese treće države)

- prostorije misije: zgrade ili delovi zgrada i okolna zemljišta koja se koriste za potrebe misije + rezidencija šefa misije (važi načelo apsolutne nepovredivosti); država prijema dužna da spreči svoje organe da uđu u prostorije, bez obzira na službenu svrhu + specijalna obaveza sprečavanja nasilnog ulaska u prostorije ili njihovo oštećenje, narušavanje mira ili povrede dostojanstva; nepovredivost važi i za nameštaj + sve predmete i prevozna sredstva (ne mogu se pretresati, pleniti)

- arhiva i dokumenti: važi nepovredivost (i u slučaju prekida dipl. odnosa ili izbijanja neprijateljstava); do premeštanja arhiva se može odrediti čuvar

- olakšice u radu, sloboda kretanja, komunikacija: opšta obaveza države prijema da pruži svaku pomoć u uspostavljanju i normalnom funkcionisanju misije (sloboda kretanja i putovanja); izuzetak: zone u koje je ulaz zabranjen ili posebno regulisan, zbog nacionalne bezbednosti; ograničenja slobode kretanja nisu retkost: a. indirektno: proglašavanjem velikih zona bezbednosti, b. direktno: ograničavanjem slobode kretanja na područje oko sedišta misije

- sloboda opštenja: država prijema dužna da je štiti; misija može da upotrebljava odgovarajuća sredstva komunikacije u opštenju sa vladom, drugim misijama i konzulatima drž. koja akredituje, gde god se nalazili; ne sme da postavi i koristi radio stanicu bez saglasnosti države prijema. službena prepiska: nepovrediva; dipl. valiza ne sme biti otvorena ni zadržana; paketi koji čine dipl. valizu treba da nose vidne oznake i mogu da sadrže samo dipl. dokumente ili predmete za službenu upotrebu

41. lične privilegije i imuniteti dipl. predstavnika

- 1. neprikosnovenost: ne mogu biti hapšeni ili pritvarani, moraju se tretirati s dužnim poštovanjem, obaveza države da preduzme sve razumne mere da to i obezbedi; ne mogu biti podvrgnuti direktnoj prinudi; izuzetak: u slučaju samoodbrane ili mera u cilju sprečavanja izvršenja teškog krivičnog dela; povreda lične nepovredivosti povlači međ. odgovornost

2. imuniteti: važi sudski imunitet, iako zakoni države prijema važe i za dipl. predstavnike (lex imperfecta)

- krivičnopravni imunitet: apsolutan (ne odgovara ni za najteža dela + kao predstavnik države se ne može odreći imuniteta)

- građanskopravni: relativan (ne primenjuje se u slučaju: a. stvarne tužbe u vezi sa privatnim nepokretnostima, b. tužbe u vezi sa nasleđem, kada je dipl. predstavnik izvršilac testamenta, naslednik, administrator ili legator, c. tužbe koja se odnosi na slobodne profesije ili trg. delatnosti, koje dipl. agent vrši mimo službenih funkcija). moguće prećutno odricanje od imuniteta; država koja akredituje može da oduzme sudski imunitet dipl. predstavnicima

- imuniteti se odnose na radnje u funkciji dipl. predstavnika i van nje; imunitete uživaju: a. članovi porodice (pune privilegije i imuniteti); b. admin. i tehničko osoblje, članovi njihovih porodica (pun krivičnopravni + funkcionalni imunitet od građanskog i upravnog sudstva); c. članovi poslužnog osoblja (funkcionalni); privatna posluga ne uživa imunitet ni privilegije

3. izuzeće od fiskalnih davanja: dipl. predstavnik oslobođen svih poreza i taksi. ograničenje: izuzeće ne obuhvata posredne poreze (uključene u cenu robe, PDV); plaća poreze i takse na privatnu nepokretnu imovinu na ter. države prijema, nasledne takse, takse na lične prihode mimo dipl. funkcije

- oslobođenje od carina, taksi i drugih dažbina: a. za predmete namenjene za službene potrebe, b. za ličnu upotrebu dipl. agenta i članova porodice; šef misije i dipl. agent ne podležu ograničenjima u pogledu vrednosti imovine koju uvoze u navedene svrhe

- lični prtljag: ne podleže pregledu; izuzetak: u slučaju ozbiljnih razloga za sumnju da prtljag sadrži predmete koji nisu oslobođeni restriktivnih mera, čiji je uvoz ili izvoz zabranjen ili koji podležu karantinskim propisima

- pravni osnov imuniteta i privilegija: 1. teorija eksteritorijalnosti: dipl. predstavnik se fiktivno nalazi van teritorijalne države, pravno vezan za državu odašiljanja; 2. teorija reprezentacije: ambasador se smatra za ličnog predstavnika suverena (srednji vek); svaki akt protiv predstavnika je akt protiv samog vladara; 3. funkcionalna teorija: odsustvo jurisdikcije nad dipl. predstavnicima kao uslov nesmetanog obavljanja dipl. funkcija. pozitivno pravo kombinuje funkcionalnu i teoriju reprezentacije

- prestanak funkcije: 1. razlozi koji nisu neposredno vezani za dipl. predstavnika (prekid dipl. odnosa): a. jednostranim aktom, b. izbijanjem rata, c. nestankom jedne od država; 2. razlozi vezani za dipl. predstavnika: a. opozivanjem od strane države prijema, b. notifikacijom države odašiljanja, c. notifikacijom države prijema da odbija da prizna predstavnika za člana misije, d. istekom roka na koji akreditivno pismo glasi (ako je dato sa rokom) i e. smrću

42. specijalne misije

- konvencija o specijalnim misijama (1969): privremena misija koja predstavlja državu, koju jedna država upućuje u drugu na osnovu saglasnosti, u cilju pregovaranja o određenim pitanjima ili izvršenja određenog zadataka (u političke i tehničke svrhe)

- elementi: a. misiju šalje država kao subjekt međ. prava, u državu koja je takav subjekt (misija između države i pol. pokreta nije moguća), b. nije odgovorna za održavanje regularnih dipl. odnosa; c. odašilje se na osnovu unapred date saglasnosti države prijema, d. privremeni karakter

- pravni položaj: dve ili više država mogu uputiti spec. misiju u drugu državu, da bi zajednički razmatrale neko pitanje od zajedničkog interesa; država imenuje članove spec. misije tek nakon što je dostavila podatke o broju i sastavu misije; država prijema može da odbije da primi misiju ako smatra da njen broj prevazilazi razumne potrebe; bez obrazloženja može da odbije prijem nekog člana misije

- države dogovaraju sedište misije: ako se ne dogovore, primenjuje se rezidualno pravilo – sedište je tamo gde je min. spoljnih poslova države prijema; država prijema je u obavezi da obezbedi onoliko slobode kretanja članovima misije, koliko je potrebno za ispunjenje njene funkcije

- privilegije i imuniteti: vlada analogija sa dipl. predstavnicima; razlika u pogledu imuniteta od građanskog i upravnog sudstva: nema imuniteta u pogledu tužbe za štetu nastalu usled sudara vozilom koje je lice koristilo kada nije vršilo službenu funkciju; tranzit: treće zemlje u obavezi da poštuju privilegije i imunitete članova misije u slučaju da su unapred obaveštene o tranzitu, a nisu se usprotivile

- načini prestanka: a. sporazumom, b. izvršenjem zadatka, c. istekom roka, d. saopštenjem države imenovanja da opoziva spec. misiju i e. saopštenjem države prijema da misiju smatra okončanom

43. konzuli

- lice ovlašćeno da obavlja konzularne funkcije u svojstvu predstavnika jedne države u drugoj; elementi: a. postavlja ga država odašiljanja; b. prihvata država prijema i c. ovlašćen da vrši konzularne funkcije

- dele se po vrsti i klasi: 2 vrste: karijerni (državni službenici koji posao vrše u skladu sa profesionalnim standardima, uz pripadajuća prava i obaveze) i počasni (regrutovani najčešće iz poslovnog sveta države prijema, ne primaju platu, ne podležu upravnoj disciplini); 4 klase: generalni konzuli, konzuli, vicekonzuli i konzularni agenti

- uspostavljanje konz. odnosa: nije pravna obaveza (na bazi sporazuma); odbijanje uspostavljanja je suprotno obavezi podsticanja međusobne saradnje; konzulat se otvara na teritoriji države prijema tek uz njenu saglasnost

- sticanje statusa konzula: 1. postavljenje od nadležnog organa (šef države na preporuku vlade, vlada ili ministar spoljni); postavljeno lice se oprema patentnim pismom (može i notifikacija); 2. priznanje države prijema, najčešće u formi egzekvature; moguća privremena saglasnost; izdavanje egzekvature je diskreciono pravo države prijema, može se odbiti bez obrazloženja,

obuhvata sve članove misije za koje je šef odgovoran; datum egzekvature je element za utvrđivanje ranga konzula

- privilegije, imuniteti: osnov je funkcionalne prirode; nalazi se između položaja diplomate i običnog stranca; položaj konzula se pojačava: a. unošenjem klauzule najpovlašćenije nacije, b. formiranjem konzularnih odeljenja pri dipl. predstavništvima (tako dipl. predstavnik obavlja i konzularne poslove) ili dvojnim dipl.-konzularnim statusom

- olakšice, privilegije, imuniteti: konzularne prostorije: zgrada ili deo zgrade koja se koristi za službene potrebe + pripaci (bašta, dvorište); država imenovanja ima pravo na upotrebu nacionalne zastave i grba, uz obavezu države prijema da ih štiti (ističu se na zgradi konzulata, rezidenciji šefa i njegovim prevoznim sredstvima za službene potrebe)

- nepovredivost konzularnih prostorija: obaveze države prijema: a. da onemogući svoje predstavnike da uđu u konz. prostorije bez pristanka šefa konzulata, lica koje on odredi ili šefa dipl. misije; pristanak se pretpostavlja u slučaju nesreće koja zahteva hitne zaštitne mere; b. da preduzme sve potrebne mere da bi sprečila nasilan ulazak u prostorije ili oštećenje, narušavanje mira ili povredu dostojanstva. važi nepovredivost arhiva i dokumenata

- sloboda kretanja: može se ograničiti zbog nacionalne bezbednosti; konzulu se može ograničiti ulazak u određene zone

- sloboda opštenja: garantovana za sve službene svrhe: 1. opštenje sa vladom, dipl. misijama i drugim konzulatima (sva odgovarajuća sredstva opštenja); radio stanica samo uz pristanak države prijema; konzularna valiza se ne sme zadržavati ni otvarati (sem ako postoji ozbiljna sumnja da sadrži i druge predmete sem službenih, uz prisustvo predstavnika države imenovanja); 2. opštenje sa organima države prijema: uglavnom sa lokalnim, može i sa centralnim

- funkcije konzula: promenljive u vremenu i prostoru; komisija za međ. pravo: 1. nije potrebno ni moguće navoditi konzularne funkcije, 2. treba navesti glavne. konvencija: treće rešenje: enumerativna definicija funkcija (nije limitativna pa je neopravdana). spec. izvestilac: funkcija mu je da brani prava i interese države i građana države odašiljanja, pruža pomoć i potporu građanima, vrši druge funkcije utvrđene međ. sporazumima ili poverene od strane države odašiljanja

- osobine funkcija: a. širina i ekstenzivnost, b. široko formulisane (države ih mogu precizirati), c. podvrgnute unutrašnjem pravu, d. vezane za komercijalne, nepolitičke aktivnosti (actes gestiones)

- lična nepovredivost: ograničena – konzuli mogu biti u zatvoru ili pritvoru (za teško krivično delo); može im se ograničiti sloboda samo u postupku izvršenja pravosudne sudske odluke (konzul dužan da se pojavi pred nadležnim organima, ako se protiv njega povede krivični postupak)

- imuniteti: za sudski i upravni postupak (funkcionalne prirode); važi i za konzularne službenike. sudski, krivični i građanski imunitet su relativne prirode (ograničeni ratione materiae); građanski dodatno ograničen: ne važi u slučaju građ. postupka: a. pokrenutog na osnovu ugovora koji je konzul zaključio u ličnom svojstvu, b. koji je pokrenulo treće lice zbog štete koju u državi prijema prouzrokuje neko vozilo, brod, vazduhoplov. može se odreći imuniteta prećutno, pokretanjem postupka u kojem bi uživao imunitet (to ne znači odricanje u pogledu mera izvršenja). konzuli obavezni da svedoče u sudskom i upravnom postupku, nema sankcija ako to izostane (obaveza ne važi za svedočenje o onome što se tiče njihovih funkcija)

- privilegije: oslobođeni režima socijalnog osiguranja, fiskalnih dažbina; to ne važi za: a. konzule koji su državljani države prijema, b. angažovanje u prof. aktivnostima koje se ne tiču konz. funkcije; oslobođeni od carina, carinskih pregleda; lični prtljag može biti pregledan u slučaju ozbiljne sumnje

- počasni konzul poseduje manji obim imuniteta i izuzeća

- prestanak funkcije: opšti osnovi: a. saopštenjem države imenovanja, b. povlačenjem egzekvature, c. saopštenjem države prijema; drugi načini: smrću, nestankom države imenovanja, prekidom konz. odnosa

44. multilateralna diplomatija

- predstavljanje država u njihovim odnosima sa međ. organizacijama i konferencijama koje one sazivaju, ili su pod njihovim okriljem; od bilateralne dipl. se razlikuje po pravnoj prirodi subjekata: to je odnos između države i međ. org.; država vrši aktivno, međ. org. pasivno pravo poslanstva (sporadično ili ad hoc vrši i aktivno); u okviru org. članice se predstavljaju i međusobno + u odnos države i međ. org. je uključujena i država u kojoj je sedište te org. (ipak to nije trostrani odnos). taj odnos nije element pojma multil. dipl. već uslov za obavljanje zadataka misije

- konvencija o predstavljanju država u njihovim odnosima sa međ. org. (1975) razlikuje 3 oblika multil. dipl.: a. stalne misije pri međ. org., b. predstavnike država na međ. konferencijama međ. org., c. posmatračke misije država nečlanica

- stalne misije pri međ. org.: uspostavljanje je pravo, ne obaveza; država članica je uspostavlja jednostranim aktom (notifikacija nadležnom organu); to pravo proizlazi iz članstva

- članica akredituje slanjem akreditivnog pisma nadležnom org. (gensek ili direktor org.); akredituje se kod org. kao takve, ne kod organa; akreditivna pisma šefa misije daje šef države, predsednik vlade, ministar spoljni, drugi organ (ako je dozvoljeno). sastav i organizacija: mutatis mutandis odgovara dipl. misijama

- funkcije stalne misije: konvencija: 1. predstavljanje države imenovanja pred međ. org., 2. održavanje veza između njih, 3. vođenje pregovora sa Organizacijom i u okviru njenom, 4. upoznavanje sa delatnošću org. i podnošenje izveštaja vladi imenovanja, 5. zaštita interesa države imenovanja u odnosu na Org., 6. rad na ostvarivanju ciljeva i načela Org. saradnjom sa njom, i u njenom okviru

- olakšice, privilegije, imuniteti: 1. one koje uživa stalna misija, 2. one koje uživaju članovi stalne misije (analogija sa dipl. misijama); specifičnosti: pravni osnov isključivo funkcionalne prirode; njihovo poštovanje je interes države članice, ali i međ. org. (postoji obaveza organa Org. da vode računa o primeni privilegija i imuniteta

- delegacije pri organima međ. organizacije i na konferencijama: odašiljanje rezervisano za države članice; takvo pravo nečlanica se posebno stipuliše ustavnim aktom Org. (npr. ako je nečlanica strana u sporu pred SB); delegacija članice je privremena misija; pravni položaj uređuje konvencija o privilegijama i imunitetima (1946)

- privilegije i imuniteti: a. imunitet od ličnog hapšenja, zadržavanja, zaplene ličnog prtljaga + svaki sudski imunitet (funkcionalni), b. neprikosnovenost svih pismena i dokumenata, c. pravo upotrebe šifre, pravo primanja dokumenata ili prepiske po kuriru ili u zapečaćenim analizama, d. oslobađanje za njih i bračne drugove od svih ograničenja useljavanja, formalnosti prijavljivanja stranaca, obaveza nacionalne službe u zemljama koje posećuju ili kroz koje prolaze (u svojoj funkciji), e. iste olakšice u pogledu monetarnih ili deviznih propisa, koje su date predstavnicima stranih vlada u privremenoj misiji, f. iste imunitete i olakšice u pogledu ličnog prtljaga, kao i dipl. agenti, g. privilegije, imuniteti i olakšice koji nisu suprotni sa gore izloženim, a koje uživaju dipl. agenti, izuzev prava traženja oslobađanja od carine na uvezene predmete

- konferencije: imaju poseban, autonoman pravni status; važi odredba o dipl. statusu predstavnika pri organima UN; konvencija o predstavljanju država u odnosima sa međ. org. univerzalnog karaktera proširuje privilegije i imunitete i na nečlanice (mogu i posredno da ih steknu, ako je reč o dipl. predstavnicima nečlanice akreditovanim na ter. države sedišta međ. org.)

- posmatrači pri organima UN i na konf.: države nečlanice razvile praksu upućivanja posmatrača u sedište UN ili njenu kanc. u ženevi; ratio: uvažavanje uloge UN i želja države da se upozna sa aktivnostima Org.; institut nastao u praksi, akti Org. ga ne predviđaju

- konvencija o predstavljanju država pri međ. org.: 2 novine: 1. pravo nečlanica da upućuju posmatrače u organ ili na konf. u skladu sa pravilima Org., 2. izjednačava status posmatrača nečlanica sa delegacijama članica

45. pojam sukcesije

- izraz se često koristi široko i neprecizno i obuhvata: a. ter. promenu, u smislu zamene jedne države drugom u odgovornosti za međ. odnose nekog područja, b. prenos dela prava i obaveza sa države prethodnice na državu sukcesora; ovde 2 stvari ne idu uvek zajedno: da bi ter. promena podrazumevala i prenos prava i obaveza, neophodno je da bude izvršena u skladu sa pravilima međ. prava

- sledi da je sukcesija legalna promena ter. suvereniteta, koja povlači supstituciju dela prava i obaveza države prethodnice; u slučaju nelegalnih promena radi se o de facto ili pseudosukcesiji

- sukcesija i međ. pravni kontinuitet: sukcesija je odnos prema pravima i obavezama države prethodnice, dok se međ. pravni kontinuitet tiče odnosa prema njenom subjektivitetu (pitanje da li je raniji subjekt usled ter. promena prestao da postoji ili egzistira kao identičan)

- međ. pravni kontinuitet podrazumeva neprekinuto delovanje države kao nezavisnog subjekta u međ. odnosima; umanjenje državne ter. samo po sebi ne utiče na njen pravni identitet ; izuzetak: kada ter. promena pogađa „ter. nukleus“ države

- odnos prema kontinuitetu određen raznim interesima: stanovišta države u pitanju i treće države se često ne poklapaju. slučaj SRJ: s jedne strane većina država je osporavala kontinuitet SRJ sa SFRJ, po osnovu badinterove arbitražne komisije; istovremeno treće države u praksi tretirale SRJ kao sukcesora SFRJ: neprekinuto održavale dipl. odnose i tretirale SRJ kao stranu ugovornicu u međ. ugovorima koje je zaključila SFRJ; kontroverza razrešena odricanjem SRJ od zahteva za kontinuitetom (2000)

- državne arhive: na osnovu sporazuma; 2 kriterijuma: normalna administracija ter. i ter. poreklo ili primarne ili isključive veze arhiva sa ter. na koju se sukcesija odnosi

- državljanstvo: država sukcesor može u slučaju ter. promena da proširi svoje državljanstvo na stanovnike novih ter.

46. pravna priroda sukcesije

- starije teorije sukcesije građene po analogiji sa sa nasleđivanjem u unutrašnjem pravu (grocijus: uneo institut univerzalne sukcesije iz rimskog u međ. pravo); sukcesija tada podrazumevala potpun kontinuitet prava i obaveza između države prethodnice i sukcesora (izuzetak: prava koja imaju personalni karakter); slabost: široko tumačenje analogija

- teorije koje sukcesiju posmatraju kroz prizmu supstitucije suvereniteta nad određenom teritorijom (kontrast grocijusu); 1. teorije koje zagovaraju kontinuitet prava i obaveza države prethodnice: tzv. koncepcija o pravnom sledbeništvu (zasnovana na organskoj strukturi integrisanog društva); formula: supstitucija jednog suvereniteta drugim + kontinuitet prava i obaveza; sukcesor stupa u prava i obaveze države prethodnice kao da se njena sopstvena; izuzetak: prava koja proističu od jendostrane volje prethodnice (zakoni, politički ugovori koji imaju lični karakter)

2. teorije koje zagovaraju diskontinuitet prava i obaveza (rezultiraju iz strogog pozitivizma): npr. teorija singularne sukcesije: na državu sukcesora se prenose samo prava prethodnice, jer se nov suveren smatra originalnim i svoj autoritet izvodi ex jure proprio (ne iz autoriteta druge države); sukcesija je ovde supstitucija bez kontinuiteta; radikalne promene u unutrašnjem poretku dovode do stvaranja novog državnog organizma

47. članstvo u međ. organizacijama

- nema znaka jednakosti između svojstva strane ugovornice multilateralnog ugovora i svojstva članice međ. org.; primer problema: britanska indija se 1947. podelila na indiju i pakistan, postavilo se pitanje članstva u UN – odlučeno da indija nastavi članstvo, dok je pakistan određen kao nova država

- 3 pravila 6. komiteta (1947.): 1. članica UN ne prestaje to da bude samim tim što su njen sastav ili granice pretrpele promene, njena prava i obaveze prestaju tek nestankom države, 2. kada je stvorena nova država, može koristiti status članice UN samo ako je formalno primljena, 3. za ostalo, svaki slučaj treba da bude razmatran kao poseban slučaj

- gen. skupština je smatrala da SRJ (SCG) ne može automatski da nastavi članstvo SFRJ u UN; praksa: SRJ bilo uskraćeno pravo da učestvuje u ekonomsko-socijalnom savetu, sa druge strane uredno je plaćala članske doprinose UN (na zahtev genseka); de facto suspenzija članskih prava SRJ

- 2000. godine SRJ se odrekla zahteva za međ.pravnim kontinuitetom i podnela molbu za prijem

48. državni dugovi

- u smislu sukcesije, državni dug je svaka finansijska obaveza prethodnice prema drugoj državi, međ. org., drugom subjektu međ. prava (ne i prema privatnim kreditorima)

- 1. generalni dugovi: na osnovu ugovora koji sklopi država da bi sredstva koristila u interesu države kao celine (javni dug), 2. lokalni: na osnovu ugovora koji sklopi administrativna ili ter. jedinica (komisija za međ. pravo na njega ne gleda kao na državni dug, jer ga ugovara niža

jedinica uprave), 3. lokalizovani: na osnovu ugovora koji sklopi država u cilju da se stečena sredstva koriste za potrebe određenog područja

- posebna pravila (konvencija): 1. prenos dela teritorije na drugu državu: po pravilu, prelazak duga se reguliše sporazumom; ako nema sporazuma: u pravičnoj srazmeri; automatski prelaz nemoguć bez sporazuma; ovo pravilo ne razlikuje pojedine vrste dugova; praksa: država treba da prihvati lokalizovani dug, ne postoji saglasnost u pogledu generalnog (nema pravne obaveze da prihvati dug)

2. nova nezavisna država: nikakav državni dug ne prelazi na nju; izuzetak: ako se sporazumeju drugačije; to je ustupak potrebama novih država da privuku strani kapital; 3 uslova za sporazum: a. da je dug prethodnice povezan sa njenom aktivnošću na teritoriji na koju se sukcesija odnosi, b. da je povezan sa imovinom, pravima i interesima koji prelaze na novu državu, c. da sporazum ne šteti principu stalnog suvereniteta svakog naroda nad njegovim bogatstvima i prirodnim resursima, da njegovo izvršenje ne dovodi u opasnost osnovnu ek. ravnotežu nezavisne drž.

3. ujedinjenje država: dug prelazi na sukcesora (res transit cum suo onere – the thing passes with its burden); praksa: pitanje regulisano unutrašnjim pravom (ređe, na osnovu međ. sporazuma)

4. otcepljenje dela ili delova teritorije: dug prelazi na sukcesora, u pravičnoj srazmeri; isto važi kada se odvojeni deo prisajedini sa drugom državom

5. raspad države: i kada se država raspadne pa prestane da postoji, i kada delovi prethodnice obrazuju dve ili više država sukcesora, dug prelazi na sukcesore u pravdenim srazmerama, sem ako se sukcesori dogovore drugačije (sporazum je osnovni način; potreban je i kada se dug automatski prenosi, da bi se utvrdio odgovarajući deo duga)

- predloženi kriterijumi raspodele duga: veličina ter., broj stanovnika, oporezivanje, vrednost imovine... nijedan nema opšte priznanje; načelo burden & benefit: ako je država preuzela ter. sa imovinom, pravično je da preuzme dugove i obaveze prethodnice; nema jedinstvenog kriterijuma (traži se u konkretnim okolnostima)

49. sukcesija prava vlasništva i drugih imovinskih prava i interesa stranaca (tzv. stečena prava)

- stečena prava (vlasnička i druga imovinska prava): prava zasnovana na posebnom osnovu, i određena subjektivna prava kvalifikovana od strane međ. prava kao kontrast individualnim slobodama koje su zaštićene ustavnim poretkom države; međ. praksa im pridodaje mešovita

javno-privatna prava (koncesiona i prava koja proizlaze iz javnih, administrativnih ugovora); titulari: strana fizička i pravna lica

- ne uživaju apsolutnu zaštitu po međ. pravu: mera zaštite ograničena na načelo diskirminacije: ne mogu biti predmet arbitrarnih, diskriminatorskih mera, a kada postoji povreda, zainteresovano lice treba da bude obeštećeno (prosta konfiskacija suprotna međ. pravu); diskriminacija: nejednako postupanje prema vlasništvu različitih državljana

- međ. pravo dopušta nacionalizaciju, eksproprijaciju ili drugi oblik oduzimanja stranog vlasništva, ali samo na nediskriminatorskoj osnovi i vezano za pompitnu, efektivnu i pravičnu naknadu; ne smatra se diskriminacijom privremeno povlačenje razlika u tretmanu vlasništva različitih državljana motivisano vanrednim okolnostima poput rata, neprijateljstava, u drugoj ozbiljnoj javnoj nuždi šireg nac. značaja na osnovu više sile, ili ugrožavanje njenih ključnih bezbednosnih interesa

50. granice u međ. pravu

- granice su pravne forme razgraničenja između objekata međ. prava različitog pravnog statusa (državne i nedržavne granice)

- državne granice: vertikalne ravni koje dele teritorije 2 ili više država, ili ter. države od ter. ili prostora koji ne podležu ter. suverenitetu država; deoba je funkcionalni element pojma; objektivne teorije (naspram pravne definicije): državne granice su tačke saradnje među državama

- međunarodne granice su institut međ. prava, za razliku od unutrašnjih; granična zona: pojas ili oblast određene širine ili duž granične linije, horizontalno postavljen, uređen unutrašnjim pravom

- prirodne granice: vezane za istaknute tačke u reljefu (planine, reke, jezera); prirodne barijere pokretu stanovništva; prirodne etničke granice: one koje zahvataju grupe istog etničkog porekla, ili kada državu stvara jedan narod (načelo narodnosti i samoopredeljenja)

- veštačke: bez obzira na geografiju ili raspored stanovništva; u tehničkom smislu tu spadaju i zidovi, rovovi, kanali (izraelski zid)

- astronomske granice: određene pravim linijama, meridijanima i paralelama geografske dužine i širine, ili linije povučene nezavisno od konfiguracije terena i etničke karte (49. paralela koja deli USA i kanadu)

- pravni osnov: 1. državne granice: izričiti ili prećutni sporazum susednih država (ne mogu se utvrđivati jednostranim aktima); relativni izuzetak: faktičke granice utemeljene na efektivnoj

kontroli teritorije, bez pravnog osnova. sporazum deluje erga omnes, sem ako treće države imaju ter. zahteve (inače inter partes). granica se može postaviti na bazi sudske ili arbitražne presude

2. nedržavne: određuju se normom međ. prava (nad prostorima omeđanim nedržavnim granicama ne postoji organizovana vlast)

- povlačenje drž. granica ima 2 faze: 1. delimitacija: pravno-politička operacija koju vrše pol. predstavnici susednih država, tokom koje se na opšti način određuje pravac granice na osnovu geog. karata; 2. demarkacija: tehnički postupak koji sprovode stručnjaci različitog profila (pravnici, kartografi, geografi)

- 1. pravila o povlačenju graničnih linija u odnosu na elemente reljefa: a. planinski venac: granica ide jednom od tri osnovne linije (podnožjem venca, preko najviših vrhova i grebena, duž vododerina); b. granične reke: na neplovnoj reci granična linija prati liniju sredine, na plovnim rekama ide maticom (thalweg), a ukoliko se na reci nalazi most – sredinom mosta (shvatanje nije opšte prihvaćeno pa je najbolje razgraničavati ugovorom); reke menjaju tokove: postepena promena pomera i granicu, kod nagle promene granica ostaje tamo gde je bila (nastala je nova reka na koju se raniji pravni režim ne primenjuje); drugo pravilo uzima u obzir 2 momenta: uzrok promena (prirodne ili ljudske radnje) + efekat promena; može se postaviti kao pravično rešenje da granica prati i naglu promenu toka

- jezera: dele se između susednih država, postoje izuzeci

51. načini sticanja i gubitka ter. u međ. pravu

- međ. pravo razlikuje: a. način (modus) sticanja ter. kao pravno-tehničko pravilo i b. zakonitost sticanja ter.; moraju se steći oba uslova (efektivnost nema prevagu nad zakonitošću; kriterijum je i pravo naroda na samoopredeljenje)

1. cesija: način sticanja ter. sporazumom kojim se država (cedent) odriče suverenih prava nad delom svoje ter. i ustupa ih drugoj državi (cesionaru); može se ugovoriti da se momenat odricanja i zasnivanja prava poklapaju, ili da cedent administrira ter. do fizičke predaje, ili je relevantan momenat „trenutak sprovođenja sporazuma“; ako ugovor o tome ćuti – cesija je perfektuirana stupanjem ugovora na snagu, a faktičko preuzimanje je pitanje izvršenja (sporazum je titulus, zaposedanje je radnja izvršenja)

- cesija bez protivčinidbe odavno napuštena (izuzev kod rešenja iz mirovnih ugovora); protivčinidba: davanje a. naknade u novcu, b. delova ter.; u novije vreme preovladava cesija u vidu zamene delova ter.; cesija se primenjuje uglavnom u sklopu rešavanja graničnih pitanja, ili nelogičnog stanja u vidu postojanja enklava na ter. strane države

2. efektivna mirna okupacija: zaposedanje ter. koje u tom trenutku ne pripadaju nikome, u cilju zasnivanja suverene vlasti (terra nulius); to je originarni način

- konstitutivni elementi: a. predmet ef. okupacije je terra nullius (bitan uslov): klasično međ. pravo: taj pojam obuhvata ter. koje nisu pod suverenom vlašću evropske države; pozitivno međ. pravo: relevantno je savetodavno mišljenje međ. suda pravde u slučaju zapadne sahare (ter. nastanjene plemenima ili narodima koji imaju društvenu ili pol. organizaciju nisu terra nullius)

b. animus occupandi: faktičko zaposedanje kao izraz namere da se zasnuje suverena vlast; praksa: važi pretpostavka da je animus inkorporiran u faktičke radnje; faktično zaposedanje je konstitutivni element pojma ef. okupacije, a u prošlosti bio dovoljan simbolički akt (postavljanje zastave); radnje koje vode ef. okupaciji se čine u ime i za račun države; radnje zaposedanja mogu da vrše i nedržavni entiteti, uspostavu administracije vrše isključivo drž. organi

c. notifikacija okupanta trećim državama: često se navodi kao konstitutivni element ef. okupacije; mirna okupacija je perfektna ako niko ne istakne protest

- danas se svodi na zaposedanje ostrva ili grebena nastalih vulkanskim erupcijama u dubini mora, ili tektonskim poremećajima; obično iz vojno-strateških razloga. mehanizmi za eliminisanje sukoba između potencijalnih pretendenata : papske bule, ugovori o podeli interesnih sfera; u poz. pravu se pribegava ugovornom odricanju od prava na zasnivanje suvereniteta nad terra nullius

3. sudske odluke: nisu način sticanja ter. već autoritativna i konačna odluka o sticanju na jedan od priznatih načina (dekl. dejstvo); izuzetak: slučaj kada je sud ovlašćen da spor reši na bazi pravičnosti

4. odluke međ. org. ili drugih međ. tela: nemaju pravno ovlašćenje da odlučuju o ter. suverenih država (takve odluke su ništave); imaju značaja u priznanju valjanosti sticanja, kao oblik kolektivnog priznanja; politički značaj se ispoljava u kolektivnom pritisku na državu da se odrekne svog dela

5. priraštaj (accessio): uvećanje (umanjenje) ter. države prirodnim događajima ili ljudskim radnjama; a. prirodni: npr. u slučaju kada se granična reka odronjava na jednoj obali, a odroni nagomilavaju na drugoj; najveći je na ušćima reka sa velikim nanosima (dunav); podrazumeva da ušće čini granicu između država; u suprotnom, reč je o promenjenom odnosu suvozemne i vodene ter.; proizvode pravne posledice automatski, bez ikakvog akta; b. veštački: ter. se uvećava ljudskim radnjama (isušivanje mora); to je način sticanja samo ukoliko se pritom pomera i polazna linija, u pravcu pučine

6. sukcesija: način sticanja u svim slučajevima kada se ter. drž. sukcesora uvećava, ili se uvećava ter. države prethodnice pripajanjem dela ter. drž. koja se raspala, ili čiji se deo ter. odvojio i pripojio postojećoj državi

7. odricanje (delirictio): pojavljuje se kao element kod cesije ili održaja, kao načina sticanja; kod gubitka ter. figurira kao samostalan način (država se odriče dela teritorije i pretvara je u terra nullius); slučajevi odricanja retki, danas je samo teorijska mogućnost

8. sticanje pomorske ter.: rezervisano za obalne države; nisu u jednakom položaju: pojas arhipelaškog mora rezervisan za arhipelaške drž.; sticanje moguće samo u odnosu na delove morskog prostora uz obalu države. jednostrani akti kojima država proklamuje suverenitet nad delovima mora deklarativne prirode; to pravo je inherentno; izuzetak: kada podrazumeva opšte priznanje i pristanak trećih država (istorijski zalivi, istorijska mora, sedentarno ribarenje izvan granica ter. mora)

- sticanje pomorske ter. akcesorne prirode u odnosu na promene na kopnenoj ter. (kopno dominira morem); pravo je originarne prirode (ostvaruje se nad dobrima od opšteg interesa); izuzetak: u slučaju graničnog spora može da dođe do derivativnog sticanja

52. međ. službenosti

- ugovorna ograničenja ter. suvereniteta jedne države u korist druge: a. nastaju međ. ugovorom (ne deluju erga omnes), b. podrazumevaju ograničenje suvereniteta, ne prenos

- sudska praksa ne poznaje izričito međ. službenosti; postojanje ugovornih ograničenja prava na sopstvenoj ter. (stvarno-pravnog karaktera) u korist trećih država je nesporno. vojne baze se ne smatraju međ. službenostima

- službenosti koriguju rigidnost norme o ter. suverenitetu država u uslovima opšte međuzavisnosti; klasično međ. pravo: predstavljale su (u pravo) prikrivenu formu ekspanzionističke politike; demokratizovano međ. pravo: služe saradnji država

- podela: a. ekonomske: slobodne carinske zone, železničke pruge sa eksterit. karakterom; b. vojne: u prošlosti nastajale mirovnim ugovorom (demilitarizacija, zabrana podizanja utvrđenja); novija praksa: ugovori o osnivanju baza na ter. druge države (isključuju vlast ter. države pa se moraju smatrati oročenom cesijom, ne službenostima)

- podela po osnovu prirode službenosti: a. službenosti trpljenja: pravo tranzita i sl., b. službenosti nečinjenja: zabrana vršenja radnji svojstvenih suverenitetu na svojoj ter. (izgradnja vojnih utvrđenja duž granice), c. službenosti činjenja: ugovorna obaveza države da preduzima na svojoj ter. radnje u interesu druge države (snabdevanje vodom)

- prestanak: analogno načinima prestanka dejstva međ. ugovora; rat između 2 države – davaoca i korisnika službenosti – dovodi do prestanka

53. upotreba međ. reka u plovidbene svrhe

- dugo bila predmet unutrašnjeg prava; ne postoje opšteprihvaćena pravila; bečki k. : plovidba slobodna duž celog toka

- režim na dunavu: pariski ugovor - prvi višestrani ugovorni režim; zabrana ograničenja plovidbe; odredbe sprovode 2 komisije: evropska (nepribrežne sile) i pribrežna komisija

- versajski ugovor: 2 komisije (evropska i međ. dunavska)

- važeći režim – konvencija o režimu plovidbe: pribrežne države donose sanitarna i policijska pravila + carinska, sanitarna, služba rečne bezbednosti; prvi put pravno uređenje stvara jedno telo (dunavska komisija)

- 2 specijalne rečne administracije: a. na donjem dunavu: hidrotehnički radovi, regulacija plovidbe, b. specijalna rečna admin. đerdapa: isti zadaci

- sporovi se rešavaju direktnim dipl. pregovorima; ako izostanu rezultati, podnosi se komisiji za mirenje

54. vanplovidbeno korišćenje međ. vodnih tokova

- konvencija o pravu neplovidbenog korišćenja međ. vodnih tokova (1997): države da koriste međ. tok na „pravičan i razuman način“ + pravilo o zajedničkom učešću država vodnog toka u upotrebi, razvoju, zaštiti toka, po istom principu

- odgovornost za štetu: ako je šteta 1. značajna, 2. nastala usled toga što država nije ispoljila dužnu pažnju; ako šteta nastupi i pored dužne pažnje, države se konsultuju o tome koliko je konkretna upotreba pravična i razumna

- prioritet upotrebe se ustanovljava ugovorom ili običajem; u suprotnom važi rezidualno pravilo: nijedna upotreba nema inherentni prioritet; sukobi se rešavaju u skladu sa principom pravičnog i razumnog korišćenja, zabrane prouzrokovanja značajne štete

55. polazna ili bazna linija

- morski pojasevi su pravni instituti nastali deobom mora kao fizičke celine; osnovni parametar deobe je osnovna, bazna linija

bečki kongres 1815, pariski ugovor 1856,

versajski

ugovor 1919,

konvencija o

režimu plovid

be

izvori prava mora: konv. o

ter. moru i spoljnom morskom pojasu, o otvorenom moru,o

ribarenju i očuvanju bogatstav

- normalna polazna linija: linija niske vode duž obale, koje obalna država službeno priznaje; prava polazna linija: ne sledi liniju kopna već spaja istaknute tačke na kopnu i ostrvima (kod izrazito razuđene ili obale uz niz ostrva)

- konvencija o pravu mora 1982: uvodi koncept arhipelaškog mora i arhip. polazne linije (ravne linije koje spajaju istaknute tačke na kopnu i ostrvima

56. unutrašnje morske vode

- delovi mora iza polazne ili bazne linije: čvrsto povezani sa kopnom kao glavnim drž. područjem: 1. ušća reka, 2. zalivi, 3. zatvorena mora, 4. delovi mora između niza ostrva i kontin. dela ter., 5. more između ostrva i 6. more između linije niske vode i najvišeg nivoa mora

- te vode, uključujući morsko dno i podmorje i odgovarajući deo vazdušnog prostora, su pod punim suverenitetom obalne države

- luke: imaju poseban značaj; definicija: sve luke u koje redovno uplovljavaju pomorski brodovi i koji se upotrebljavaju za pomorsku trgovinu; međ. pravo poznaje i institut ratne luke: rezervisane za ratnu mornaricu; tu je zabranjen pristup brodovima bez obzira na zastavu

- strani trgovački brod: pod jurisdikcijom obalne države dok je u njenim unutrašnjim vodama (u praksi ona ne zasniva svoju krivičnu jurisdikciju, sem kada je reč o delima koja diraju u javni poredak i njene interese); strani ratni brod: nije pod jurisdikcijom obalne države (predstavnik iure imperii); ona poseduje represivnu vlast (da kazni počinioca k. dela) i pravo na samoodbranu (ugrožen suverenitet ili bezbednost)

- zalivi: jasno istaknute uvale koje zadiru u kopno, pod uslovom da je površina te uvale jednaka ili veća od površine polukruga čiji je prečnik jednak dužini linije koja zatvara ulaz u uvalu; pripadaju državi čije su obale; ako obale pripadaju najmanje dvema državama: uspostavlja se pojas ter. mora, preostali deo zaliva pod režimom otvorenog mora (taj kriterijum se koriguje kriterijumom veličine zaliva)

- istorijski zalivi: u praksi države često teže daleko širim zalivima na osnovu te konstrukcije

- ušće reka: ako se reka uliva direktno u more, polazna linija je pravac preko ušća, između tačaka niske vode na oblama reke; ako se pri ušću reka račva, primeniće se pravila za zalive

- arhipelag (niz ostrva): akos e nalazi uz kopnenu drž. ter. obalna država ima pravo da u unutrašnje morske vode uvrsti i morski prostor između prave polazne linije koja spaja najisturenije tačke na ostrvima i na kopnu

- zatvorena mora: morski prostori koji su sa otvorenim morem spojeni moreuzom, tako da su sve obale i moreuzi pod suverenom vlašću jedne države

izvori prava mora: konv. o

ter. moru i spoljnom morskom pojasu, o otvorenom moru,o

ribarenju i očuvanju bogatstav

- more između oseke i plime: pod režimom unutrašnjih morskih ovda

57. arhipelaško more

- arhipelaška država: njena teritorija se u celini sastoji od jednog ili više arhipelaga, koji čine prirodnu celinu; one mogu (prema konvenciji o pravu mora) da proglase arhipelaško more: morski prostor između ostrva i ter. mora ili između unutrašnjih morskih voda i ter. mora;unutrašnja granica arh. voda: linija niske vode duž obale ostrva ili ravne polazne linije koje određuju spoljnu granicu unutrašnjih morskih voda; arhipelaške polazne linie: spoljne granice arh. voda (spajaju krajnje tačke najudaljenijih ostrva i nadvodnih grebena)

- arhipelaške vode, podmorje i vazdužni prostor spadaju pod suverenost arhipelaške države: 3 ograničenja: 1. pravo neškodljivog prolaska brodova: država ga može obustaviti privremeno na bazi nediskriminacije, iz razloga bezbednosti; odnosi se i na ratne brodove

- pravo tranzitnog prolaza: šire od prava neškodljivog prolaza, jer su ograničenja slobode plovidbe neznatna (u vezi sa sprečavanjem zagađenja, bezbednosti plovidbe i osnovnih interesa obalne države)

- arh. država mora da poštuje sporazume sa drugim državama i prizna tradicionalna ribolovna prava i druge legitimne delatnosti neposrednih suseda

- institut arh. more je rezultat kompromisa između zahteva arh. država da zaštite interese i velikih pomorskih sila da se očuva pravo prolaza svih brodova; ima hibridna obeležja

58. teritorijalno more

- pojas koji se u određenoj širini proteže duž obale, od polazne linije, u pravcu otvorenog mora: obuhvata i vazdušni prostor iznad ter. mora, dno i podmorje; sistem pravne deobe: nalazi se između unutrašnjih morskih voda i otvorenog mora (ili isključive ek. zone)

- posedovanje ter. mora je inherentno: ne zavisi od volje obalne države; širina pojasa se određuje jednostranim aktima; konvencija o pravu mora: granica 12 n/m, mereno od polazne linije

- nalazi se pod suverenošću obalne države: vrši zakonodavnu, sudsku, policijsku vlast; uređuje plovidbu itd... ograničenja: pravo neškodljivog ili prolaza stranih brodova (erga omnes); neškodljiv prolaz: ne narušava mir, poredak ili bezbednost obalne države (ženevska k.); može se privremeno zaustaviti (ukoliko je neophodno zbog bezbednosti obalne države)

- strani ribarski brod: ribarski pribor i opremu koja služi za ribolov treba da drži u brodskim skladištima zapečaćeno; plovi najkraćim putem, bez zadržavanja; strani trgovački brod: pod jurisdikcijom obalne države

- krivična jurisdikcija: 1. ako je delo učinjeno za vreme prolaska kroz ter. more, a da pri tom brod ne ulazi u unutrašnje morske vode nastaje: a) ako se posledice kr. dela protežu i na obalnu državu; b) ako se kr. delom remeti javni mir obalne države i red u ter. moru; c) ako komandant broda, konzularni funkcioner ili dipl. agent države kojoj brod pripada to zatraži i d) radi suzbijanja trgovine drogom. 2. ako brod plovi ter. morem nakon isplovljavanja iz unutrašnjih morskih voda: obalna drž. ima šira ovlašćenja, uključujući sve mere predviđene nacionalnim zakonodavstvom (zaplena npr)

- građanska jurisdikcija: zasniva se tokom preduzimanja mera izvršenja ili obezbeđenja, ako su te mere u vezi sa a) obavezama koje je brod preuzeo; b) odgovornošću koju je izazvao. obalna država ne sme prekidati neškodljivi prolaz broda samo da bi uspostavila građ. jurisdikciju nad licem na brodu

- ratni brod: ne podleže jurisdikciji obalne države dok koristi pravo neškodljivog prolaza (mora poštovati zakone i propise, u suprotnom obalna država je represivna); dopuštene i mere samoodbrane; pored ratnih, imunitet uživaju i drugi državni netrgovački brodovi

59. spoljni morski pojas

- morski pojas koji se naslanja na spoljnu granicu ter. mora, u kome su državi priznate neke spec. nadležnosti; ženevska konv. o ter. moru i spoljnjem morskom pojasu: zona otvorenog mora koja se graniči sa ter. morem, i kome država može vršiti nadzor da bi: a) sprečila kršenje svojih zakona o carinskom, fiskalnom i sanitarnom nadzoru, ili nad naseljavanjem; b) kažnjavala kršenje tih zakona. konvencija 1982.: preuizma ove odredbe

- međ. pravo državi priznaje u spoljnjem morskom pojasu: preventivnu, kontrolnu i repsresivnu nadležnost, sa ciljem da se zaštiti javni poredak; ako obalna država proglasi isključivu ek. zonu, spoljni morski pojas prestaje biti deo otvorenog mora

- ženevska konv.: spoljni morski pojas se proteže do 12 n/m od osnovne linije od koje se meri širina ter. mora. nova konvencija: do 24 n/m od polaznih linija od kojih se meri širina ter. mora

60. epikontinentalni pojas

- deo morskog dna i podzemlja u kojem obalna država ima ekskl. pravo istraživanja i iskorišćavanja prirodnih bogatstava

- ženevska k.: epik. pojas obuhvata: a. morsko dno i podmorje podmorskih oblasti uz obalu, ali van ter. mora od dubine 200 m ili preko te granice, do tačke gde dubina vode koja leži iznad njih dozvoljava korišćenje prirodnih bogatstava; b. morsko dno i podmorje odg. podmorskih oblasti uz obale ostrva

- država uživa suverena prava u svrhu istraživanja i korišćenja prirodnih bogatstava; ta prava su inherentna i ne diraju u režim mora koje leži iznad njega (otvoreno more) niti u režim vazdušnog prostora; obalna država može da gradi postrojenja za istraživanje i korišćenje bogatstava; može uspostaviti i zone bezbednosti oko njih u širini od 500 metara

- konvencija o pravu mora 1928.: redefiniše institut: morsko dno i podzemlje podmorskih prostora koji se protežu izvan ter. mora, preko čitavog prirodnog produžetka kopnenog područja do spoljne ivice kont. ruba ili do udaljenosti do 200 n/m. kontinentalni rub: obuhvata morsko dno i podzemlje kontin. ravnina, strmina i kosina. ne obuhvata dno dubokog mora, ni podzemlje

- obalna država plaća doprinose za iskorišćavanje min. bogatstava epik. pojasa izvan 200 milja, međ. vlasti

- prirodna bogatstva: rudna i druga neživa bogatstva morskog dna i podzemlja, zajedno sa živim bićima koja pripadaju vrstama dna, tj. bićima koja su u stadijumu u kojem se mogu loviti, bilo nepomična na morskom dnu ili sipod njega, ili su nesposobna da se pomiču ako nisu u stalnom fizičkom dodiru sa morskim dnom i podzemljem

- razgraničenje epik. pojaseva između država čije su obale sučelice ili se dodiruju: žen. konv.: 1. putem sporazuma država i 2. povlačenjem linije sredine ili ekvidistance, ako nema sporazuma

61. isključiva ek. zona

- pojas određene širine od ter. mora u pravcu otvorenog mora, gde se obalnoj državi priznaju isključiva ili ekskl. prava u pogledu iskorišćavanja bioloških i min. bogatstava mora; konvencija o pravu mora: područje koje se nalazi izvan ter. mora i uz njega u širini do 200 n/m, računajući od polaznih crta

- ek. zona i epikont. pojas su dva različita morska pojasa; common marytime boundary: granica koja se u praksi povlači da bi razgraničilaisključive ek. zone i epik. pojaseve dve ili više država;

- to je hibridno rešenje, sui generis (na sredini između režima ter. mora i režima otvorenog mora)

- obalna država ima: a. suverena prava u svrhu istraživanja i iskorišćavanja, očuvanja i upravljanja prirodnim izvorima sa morskog dna i podzemlja, i vode iznad njega (ek. eksploatacija i istraživanja); b. jurisdikciju u pogledu: 1. izgradnje i upotrebe veštačkih ostrva, instalacija, postrojenja; 2. naučnog istraživanja i 3. zaštite i očuvanja morske sredine

- poseduje i rezidualna prava: ona koja nisu izričito navedena u delu konvencije koji reguliše pravni režim isklj. ek. zone, ali proističu iz ukupne regulative prava mora (pravo progona za sve prekršaje zakona)

- ograničenja: a. prava koja proizlaze iz opšteg principa slobode mora (sve države imaju plovidbe, preleta i polaganja podmorskih kablova; b. prava trećih država zasnovana na solidarnosti i ideji novog međ. ek. poretka; ta prava se ratione materiae ne odnose na neživa bogatstva; obalna država može da dozvoli pristup višku dopuštenog ulova trećoj državi, ukoliko sama ne može da ostvari ceo ulov (treba da pri tome posveti pažnju neobalnim državama i onim u nepovoljnom geografskom položaju, one imaju pravo da na pravičnoj osnovi love deo viška živog bogatstva. pravo se utvrđuje sporazumom; neobalna država nema to pravo u isključivoj ek. zoni države čija se ek. pretežno zasniva naiskorišćavanju tih bogatstava

- države u nepovoljnom geografskom položaju (konvencija): a. obalne države, uključujući one na okruženim ili poluokruženim morima koje su zavisne od iskorišćenja živih bogatstava mora (u prehrambene svrhe) i isključivih ek. zona drugih obalnih zemalja iz regije; b. obalne države koje nisu u mogućnosti da uspostave sostvenu isključivu ek. zonu

- ova prava su intuitu personae

62. međ. zona (zajednička baština)

- dno mora i okeana, i podzemlje, izvan granica nac. jurisdikcije; cilj: a. pozitivno stanovište: međ. mora i njena bogatstva su zajedničko dobro čovečanstva; b. negativno: ono je brana daljem širenju suverenih prava država i podvlašćenju otvorenog mora (konvencija zabranjuje isticanje ili vršenje suverenosti nad međ. zonom); titular prava na zonu kao zajedničko dobro je čovečanstvo

- međunarodna vlast za morsko dno: organizuje i vrši nadzor delatnosti u zoni; to je samostalna međ. org. zasnovana na načelu suverene jednakosti članica (države ugovornice konvencije su članice); sedište vlasti na jamajci; organi: skupština, veće, sekretarijat; osniva se i tzv. preduzeće (sa ciljem operacionalizacije i neposrednog delovanja)

- skupština: vrhovni organ; čine ga predstavnici svih članica; genaralna nadležnost: utvrđivanje opšte politike; specijalna: obuhvata seriju zadataka (npr. razmatranje izveštaja veća i

preduzeća); o pitanjima postupka odlučuje većinom; 2/3 većina potrebna u meritornim pitanjima

- veće: izvršni organ skupštine; čine ga predstavnici 36 država koje skupština bira na 4 god.; polovinu prema geografskom, a drugu polovinu prema ekonomskom kriterijumu; o meritornim pitanjima odlučuje 2/3, 3/4 većinom i konsenzusom; veću pomažu ek.-planska i pravno-tehnička komisija

- sekretarijat: administrativni organ; čine ga gen. sek. i osoblje; ge. sekretara bira skupština na predlog veća (4 god.); preduzeće: operatvini organ preko koga vlast preduzima delatnost u zoni (transport, prerada, marketing ruda iz zone); ima pravnu i poslovnu sposobnost: a. sklapa ugovore, sporazume sa državama...; b.ističe, daje u zakup, poseduje i raspolaže imovinom; c. može da bude stranka u sudskim postupcima

- nadležnost međ. vlasti kompromis između različitih zahteva država: grupa 77 (zemalja u razvoju) za jaku međ. vlast; razvijene zemlje za to da sve delatnosti obavljaju države ugovornice i ovlašćeni entiteti. konvencija pravi kompromis: međ. vlast organizuje, obavlja i nadzire delatnosti u zoni u ime čovečanstva kao celine: delatnosti u zoni obavljaju: a. preduzeća kao organ vlasti; b. udruživanjem sa vlašću države-ugovornice, ili državna preduzeća, državnih preduzeća, fizičkih ili pravnih lica, koja su državljani država ugovornica (udruživanje se vrši putem ugovora)

- režim iz konvencije nailazi na protivljenje razvijenih država (naročito SAD i UK), dok su neke države koje nisu članice izdavale dozvole za iskorišćavanje zone; konvencija 1995.: svi zahtevi, sporazumi i delatnosti u zoni, koji nisu u skladu sa konvencijom o pravu mora „neće biti priznati“; zbog ovakve situacije i sa ciljem univerzalne primene režima usvojen sporazum 1994.: njegove odredbe i odredbe dela IX konvencije se primenjuju kao jedinstven instrument; uvodi izmene režima:, veće vlasto odobrava zahteve za izvođenje delatnosti u zoni: a. koje su odobrili organi u državama koje nisu strane ugovornice konvencije o pravu mora; b. planove pionirskih investitora i c. planove novih cena na načelu nediskriminacije

63. otvoreno more

- morski prostor izvan granica nac. jurisdikcija: res communis omnim (zajedničko dobro svih naroda). vlada načelo slobode otvorenog mora (koncept zasnovan na ideji antisuvereniteta)

- konvencija o otvorenom moru (58.): 4 načela slobode otv. mora: a. sloboda plovidbe, b. ribolova, c. postavljanja pomorskih kablova i cevovoda, d. podizanja veštačkih ostrva i drugih uređaja i e. slobodu naučnog istraživanja

- nijedna država ne može da polaže zakonito pravo da ma koji deo otv. mora podvrgne suverenitetu; otv. more se koristi samo u miroljubive svrhe. sloboda tranzita: neobalne države uživaju slobodu tranzita svim prevoznim sredstvima, preko teritorija tranzitnih država (ostvaruje se na osnovu ugovora)

- odnosi na moru zasnovani na načelu personaliteta zakona (država poseduje i vrši vlast nad brodovima koji plove otv. morem po osnovu pripadnosti, tj. zastave broda; dajući brodu zastavu, država preuzima odgovornost za poštovanje pravila međ. prava od strane posade i broda, dok na brodu važe zakoni i propisi države zastave (privilegia favorabile)

- svaka država određuje svoje uslove za izdavanje zastave, upis u svoj uspisnik, i pravo na vijanje zastave; nema menjanja zastave za vreme putovanja, sem ako je zaista došlo do prenosa vlasništva nad brodom, ili izmeni upisa u registru; ploviti sa zastavom dve ili više država = ploviti bez državne pripadnosti; nad brodovima svoje zastave svaka država vrši jurisdikciju i nadzor u pogledu upravnih, tehničkih i socijalnih predmeta

- kada brod neke države plovi otvorenim morem: 1. jurisdikcija nad trgovačkim brodovima: relativna, jer je moguće da uspostavljanje međ. jurisdikcije putem ratnih brodova: ženevska konvencija: a. kada se ozbiljno sumnja da se brod bavi piraterijom, b. trguje robljem, c. ako je brod iste državne pripadnosti kao i ratni brod, bez obzira na zastavu koju vije; konvencija o pravo mora dodaje 2 osnova: a. kada je brob bez državne pripadnosti i b. kada se bavi neovlašćenim emitovanjem radiotelevizijskih programa; takvo lice može da izađe pred sud: a. države zastave broda, b. u kojoj je uređaj upisan, c. čije drž. lice poseduje, d. svake države u kojoj se emisija može primati i e. svake države u kojoj su ometane dozvoljene radio veze

- ratni brodovi: jurisdikcija nad njima je apsolutnog karaktera (izuzeti od svake jurisdikcije); brodovi u vlasništvu države i oni koje ona koristi za vladinu netrgovačku službu uživaju isti tretman

64. piraterija (morsko razbojstvo)

konvencija o otv. moru: 1. svaki nezakoniti akt nasilja, zadržavanje ili svaka pljačka počinjena u lične svrhe , od strane posade ili putnika privatnog broda ili vazduhoplova, a koji su upereni : a. na otv. moru protiv nekog broda ili vazduhoplova, ili lica ili dobara koja se na njima nalaze; b. protiv broda ili vazduhoplova koji lica ili dobara u mestu koje ne spada pod juridsikciju nijedne države

2. svaki akt dobrovoljnog učešća u korišćenju broda ili vazduhoplova, kada su onome ko ih počini poznate činjenice koje tom brodu ili vazduhoplovu daju obeležje piratskog

3. svaka radnja koja ima za cilj da podstiče na akte iz stavova 1. i 2. ili oh olakšava

- konvencija o pravu mora: smatraće se da je u pitanju privatni brod ili vazduhoplov, ukoliko akt piratstva izvrši ratni brod, državni brod, državni vazduhoplov, čija se posuda pobunila i preuzela kontrolu

- morsko razbojstvo se danas smatra međ. zločinom (kažnjavanje može biti izvršeno pred sudom bilo koje zemlje

65. zatvorena ili poluzatvorena mora

- zaliv, bazen ili more okruženo sa 2 ili više država i spojeno sa drugim morem ili okeanom uskim prolazom (faktički, prostorni kriterijum), ili se u celini ili pretežno sastoji od ter. mora ili isključivih ek. zona 2 ili više država (pravni kriterijum); npr. sredozemno more, sa svojim delovima jadranskim, crnim i egejskim morem

- konvencija o pravu mora (1982) ustanovljava opštu obavezu saradnje država u tim morima: u cilju: a. usklađivanja upravljanja, očuvanja, istraživanja, iskorišćavanja živih bogatstva, b. usklađivanja ostvarivanja svojih prava i ispunjavanja dužnosti u zaštiti i očuvanju morske okoline, c. usklađivanja politike naučnih istraživanja, preduzimanja zajedničkih u tom smislu, d. pozivanja drugih zainteresovanih drž. i međ org. na saradnju

- odredbe konvencije ne stvaraju novi režim: pravno uređenje ovih voda već utvrđeno drugim pravilima (o isključivoj ek. zoni, ter. moru); odredbe su suplementarne prirode; ustanovljavaju opštu obavezu usklađivanja aktivnosti (konkretne obaveze se formulišu sporazumima)

66. neobalne i države u nepovoljnom geografskom položaju

- neobalne: nemaju morsku obalu (oko 30 na svetu, izuzev evropskih tu spadaju najnerazvijenije među državama u razvoju); problem: ostvarivanje priznatih prava podrazumeva dopunska prava koja nisu formulisana opštim međ. pravom, već se formulišu na bazi sporazuma država (npr. potrebno im je pravo slobodnog prolaza do mora i morskih luka, koje se stiče sporazumom, da bi koristili slobodu otvorenog mora koja pripada svim državama); izostanak sporazuma u ovom slučaju se tretira kao spor koji treba rešavati načinima mirnog rešavanja

- konvencija o pravu mora (1982): radi ostvarivanja prava koja imaju na moru, neobalne drž. imaju pravo pristupa moru, i od mora (uživaju slobodu tranzita svim prevoznim sredstvima); promet u tranzitu oslobođen taksi, carina, dažbina (izuzev za posebne usluge); brodovi neobalnih država u morskim lukama uživaju jednak postupak kao i drugi brodovi (tzv. minimalni standardi)

- druga prava iz konv.: otvoreno more: pravo plovidbe, preleta, slobodu polaganja podmorskih kablova, ribolova, naučnog istraživanja + pravo neškodljivog prolaza ter. morem, tranzitnog prolaza moreuzima, arhipelaškim plovnim putevima, kao i slobodu plovidbe, preleta i polaganja podmorskih kablova, i druge dopuštene upotrebe mora u pojasu isključive ek. zone; prava neobalnih država u korišćenju živih bogatstava isključive ek. zone

- položaj država u nepovoljnom geografskom položaju jednak mutatis mutandis položaju neobalnih država; ove države nemaju sopstveni izlaz na more, pa su im u tom delu prava kvantitativno manja

67. naučno istraživanje mora

- ženevske konv. prvi važni međ. instrumenti; konv. o epikont. pojasu: obalna država ne sme da ometa osnovna naučna istraživanja; odobrenje države je uslov za istraživanja (neće odbiti odobrenje ukoliko molbu podnese kvalifikovana ustanova, ako i sama država može da učestvuje ili bude predstavljena, ako to želi); rezultati moraju biti objavljeni

- pravo naučnog istraž. je pravo svih država i međ. org. (konvencija o pravu mora 1982): 1. opšti uslovi: a. isključivo u miroljubive svrhe, b. podesnim naučnim metodama i sredstvima, c. bez neopravdanog ometanja druge dozvoljene upotrebe mora, d. uz poštovanje svih propisa u skladu sa konvencijom uključujući one o zaštiti životne sredine

2. dopunski uslovi zavise od pravne prirode dela mora: 2a. obalno more: odlučivanje o istraživanju u nadležnosti obalne države; 2 uslova: da služe u miroljubive svrhe i da služe povećanju naučnog poznavanja mora za dobrobit celog čovečanstva

2b. isključiva ek. zona i epik. pojas: obalna država ima diskreciono pravo da uskrati pristanak ako projekat: a. ima neposredno značenje za istraživanje i iskorišćavanje prirodnih bogatstava, b. podrazumeva bušenje u epik. pojasu, upotrebu eksploziva, unošenje škodljivih materija, c. uključuje izgradnju, rad ili upotrebu veštačkih ostrva, uređaja, naprava, d. ako obaveštenje o karakteru i cilju projekta nije tačno, ili istraživačka država ili međ. org. ima neizmirene obaveze iz prethodnog projekta

- 3b. međ. zona: sve drž. i međ. org. mogu obavljati naučno istraživanje; međ. vlast: može obavljati istraž. i u tu svrhu zaključivati ugovore + unapređuje i podstiče istraživanja, usaglašava i širi rezultate

- za sporove nadležan sud ili arbitraža: obalna drž. nije dužna da se pojavi pred sudom ako je predmet spora ostvarivanje njenih prava ili diskrec. ovlašćenja u vezi sa istraživanjima isključive ek. zone ili epik. pojasa, ili ako je nastao povodom njenog zahteva za prekid ili obustavu istraživanja

zaštita i očuvanje morske okoline

- zagađivanje: čovekovo unošenje supstanci ili energije u morsku sredinu (i rečna ušća) koje izaziva ili može da izazove posledice kao što su: šteta živim bićima, ugrožavanje zdravlja ljudi, ometanje pomorskih delatnosti (ribolova), pogoršavanje kvaliteta vode; državne dužne da štite i očuvaju morsku okolinu (stokholmska konferencija)

- zagađivanje iz kopnenih izvora (uključujući reke, ušća reka, cevovode, odlivne instalacije): države donose propise u cilju nadziranja i sprečavanja, ali ne uživaju punu slobodu; međ. aranžamani su regionalne prirode: atinski protokol o zaštiti sredozemnog mora (1980): 2 grupe zagađivača: 1. crni popis: posebno škodljive materije (živa): odlaganje apsolutno zabranjeno, 2. sivi popis: škodljive materije (nafta, cink): odlaganje dopušteno na osnovu dozvole nadležnog organa

- zagađivanje putem aktivnosti koje se obavljaju na morskom dnu i podmorju unutar nac. jurisdikcije: incidenti sa izlivanjem nafte naterali drž. da donesu pravila; obalne drž. vrše jurisdikciju; međ. pravila retka

- zagađivanje delatnostima u međ. zoni: propise donosi međ. vlast; posebnu pažnju poklanja zaštiti od šteta od bušenja, iskopavanja, izbacivanja otpadaka, rada i održavanja uređaja namenjenih takvim delatnostima; države donose propise koji regulišu zagađivanje sa brodova i postrojenja koji plove pod njenom zastavom

- zagađivanje potapanjem: odlaganje se vrši potapanjem sa broda ili aviona; s obzirom na to, propise donose same države; osnovno pravilo: ne sme se vršiti bez dozvole nadležnog organa; nac. propisi ne smeju da budu manje delotvorni od opštih međ. standarda i pravila

- zagađivanje sa brodova: opšta obaveza država da međ. pravila i standarde formulišu na dipl. konf. i kroz nadležne međ. org.; država zastave uređuje sprečavanje zagađivanja sa brodova koji viju njenu zastavu ili su kod nje upisani (propisi ne smeju da budu manje delotvorni od opštih međ. standarda i pravila)

- obalne države donose posebne propise za ulazak stranih brodova u svoje luke i unutrašnje morske vode, ili pristajanje uz svoje stanice udaljene od obale; propisi se moraju objaviti i dostaviti nadležnoj međ. org.;

- obalne drž. donose propise radi sprečavanja zagađivanja u svom ter. moru sa stranih brodova, uključujući one koji koriste pravo neškodljivog prolaza

- isključiva ek. zona: sa jedne strane, legislativna ovlašćenja obalnih država ograničena opšteprihvaćenim međ. pravilima i standardima; sa druge, imaju pravo jednostranog i

autonomnog regulisanja u pojedinim delovima svojih isključivih ek. zona (specijalna područja, „prekrivena ledom“)

- zagađivanje iz vazduha ili vazduhom: svaka država donosi propise koji važe u njenom vazdušnom prostoru, brodovima koji viju njenu zastavu, vazduhoplovima registrovanim na njenom području (vodeći računa o međ. pravilima i standrardima)

68. moreuzi

- prirodni morski prolazi koji služe za međ. plovidbu: između dva dela otvorenog mora ili otvorenog mora i ter. mora strane države. vrste: oni u kojima je pravni režim utvrđen: 1. u celini ili delimično međ. konvencijama; 2. običajnim i ugovornim pravilima; 2 podvrste: a) široki moreuzi: širina veća od dvostruke maks. širine ter. mora (sadrže pojas otvorenog mora, celom dužinom pogodan za plovidbu); važi režim slobodne plovidbe i preleta b) ter. moreuzi: širina na jednom ili više mesta prelazi 24 n/m, a povezuje dva dela otvorenog mora, ili otvoreno more sa ter. morem države koja nema svojih obala u moreuzu; njima jednaki moreuzi čitavom dužinom širi od 24 n/m, čiji pogodan plovni put se nalazi u ter. moru obalne države; neškodljiv prolaz

- konvencija o pravu mora 1982: uvodi institut tranzitnog prolaza: važi za moreuze koji služe međ. plovidbi između jednog dela otvorenog mora ili isključive ek. zone i drugog dela otvorenog mora ili isključive ek. zone (do 24 n/m); cilj: jedino radi tranzita; primenjuje se i na arhipelaško more

- konvencija zadržava institut neškodljivog prolaza: 1. za moreuze na kojima se ne primenjuje režim tranzitnog prolaza; 2. za one između jednog dela otvorenog mora ili isključive ek. zone i ter. mora strane države

moreuzi čiji je režim utvrđen međ. ugovorima

- bosfor i dardaneli: centralno pitanje je bilo pravo prolaza ratnih brodova; zahtev predsednika vilsona našao izraz u lozanskoj konvenciji (1924.): moreuzi otvoreni za prolaz trgovačkim i ratnim brodovima svih zastava, kako u ratu tako i u doba mira; ograničenja: ratnim brodovima zabranjeno zadržavanje, izuzev u slučaju havarije ili nesreće; turska kao zaraćena strana mogla da zabrani prolaz i vrši nadzor

- konvencija o režimu moreuza u montreu: i danas na snazi; sloboda prolaza i plovidbe trg. brodova se suspenduje za države sa kojima je turska u ratu; za ostale važi, ukoliko ne pomažu neprijatelja; zabranjen prelet vojnih vazduhoplova; prolazak i plovidba stranih ratnih brodova podvrgnut ograničenjima: po tonaži i po broju, zabrana prolaza za podmornica (izuzem za crnomorkse države), po vremenu boravka itd... režim prolaza ratnih brodova zavisi od toga da li

je turska zaraćena strana ili neutralna: neutralna turska - ratni brodovi zadržavaju slobodu prolaza; turska zaraćena strana – od nje zavisi sloboda prolaza

- gibraltarski moreuz: britanskom i francuskom deklaracijom o egiptu i maroku utvrđena zabrana podizanja utvrđenja i strategijskih objekata na delu obale maroka, radi osiguranja slobodnog prolaza gibraltarskim moreuzom; ugovorom koji je sklopila sa francuskom, španija preuzela obaveze iz deklaracije; pravna priroda obaveza preuzetih aktima je predmet suprotstavljenih tumačenja (uglavnom, reč je o političko-pravnim garantijama opšteg režima moreuza); španija i maroko: zalažu se za nesuspendovani neškodljivi prolaz;

- hormuz (ormuz): režim nije uređen posebnim međ. ugovorom; deo zaliva bio pod režimo otvorenog mora, pa je režim moreuza bio jasan sve dok oman nije proglasio ter. more u širini 12 n/m; važi režim nesuspendovanog neškodljivog prolaza; režim pod uticajem ratnih strategija iraka i irana

- otrantski: široki moreuz (preko 24 n/m); u njima postoji pojas otvorenog mora ili isključive ek. zone; na zahtev jugoslavije prihvaćen amandman kojim se utvrđuje da se deo III konvencije o pravu mora ne primenjuje na takve moreuze

69. morski kanali

- veštački prolazi na ter. jedne ili više država, koji fizički spajaju dva mora u cilju kraće i bezbednije plovidbe: a. međ. morski kanali, b. unutrašnji (podela po važnosti)

- pravni režim izgrađivan od slučaja do slučaja: glavno obeležje je neravnopravnost - međ. kanali kopani na ter. nesamostalnih (egipat) ili država kojima je (kao poraženima) režim nametnut (nemačka); režim postojećih kanala regulisan ugovorima

- suecki: slobodan i otvoren za sve trgovačke i ratne brodove (carigradska konv. 1888); ograničenja prava prolaza ratnih brodova zaraćenih strana: vrši se u najkraćem roku, bez zadržavanja; boravak ne sme da traje duže od 24 sata, izlazak iz luke i ulazak brodova zaraćenih strana odvija se u razmaku od najmanje 24 sata; za vreme rata zabranjeno iskrcavanje i ukrcavanje trupa, municije, ratnog materijala; u kanalu se ne drže ratni brodovi (izuzetno, u luci, najviše 2 zastave); pravila o ratnim brodovima ne mogu biti smetnja merama koje turska i egipat moraju da preduzmu da bi obezbedili odbranu egipta

- egipat nacionalizuje društvo sueckog kanala 1956: sledi britansko-francusko-izraelska agresija; SB donosi rezoluciju o načelima statusa kanala: a. slobodan i otvoren prolaz, bez diskriminacije, b. poštovanje suvereniteta egipta, c. odvajanje upravljanja kanalom od politike, d. utvrđivanje taksi za plovidbu sporazumom egipta i korisnika, e. deo prihoda se koristi za održavanje i poboljšanje plovidbenosti

- sve do mira sa izraelom 1979. egipat primenjivao posebne mere preme brodovima za koje je sumnjao da prevoze robu za izrael

- panamski: panama ustupila kanal SAD na stalnu upotrebu i zaposedanje u širini od 10 milja (ugovor iz 1903.): SAD imaju suverenitet nad zonom; tamo drže policiju, vojne trupe, grade utvrđenja; kanal neutralizovan, otvoren za prolaz ratnim i trg. brodovima svih zastava, na bazi jednakosti (analogija sa suecom); tokom ratova SAD ipak zabranjivale prolaz

- od 50ih godina panama zahteva reviziju: 1977. sklopljena 2 ugovora: ugovor o panamskom kanalu + o trajnoj neutralizaciji (+ propratni akti); 1. osnovni ugovor: panama je ter. suveren u kanalu (primenjuje krivično i građansko pravo); SAD treba da zadrži kontrolu do 31. okt. 1999, panama se postepeno uključuje da bi se osposobila za samostalnu upravu i odbranu (ipak SAD vršile posrednu upravu do 2000. preko svoje agencije)

2. ugovor o trajnoj neutralizaciji: garant neutralizacije SAD; države ugovornice, i ostale koje pristupe, isključuju kanal, prilazne puteve i delove ter. mora paname kao ratište; otvoren za prolaz svih ratnih brodova u svako doba, bez uslova (sem zdravstvenih)

- kilski kanal: na ter. nemačke, skraćuje put iz baltičkog u severno more (unutrašnji kanal); gubi taj status versajskim ugovorom: otvoren za prolaz svih brodova, na bazi deskriminacije (izuzev brodova država sa kojima je nemačka u ratnom stanju); važe ograničenja u pogledu policijskog, carinskog i sanitarnog pregleda; takse samo u funkciji održavanja i poboljšavanja plovidbenosti

- versajski ugovor uspostavio međ. režim, nije se mogao menjati; hitler otkazuje vojne odredbe ugovora deklaracijom 1936. (tokom II sv. rata kanal tretiran kao nemačka vojna baza); posle rata opet otvoren za prolaz, bez formalnog akta (potpada pod opšti međ. režim plovnih puteva od opšteg interesa)

70. vazdušna oblast

- pojava vazduhoplova (početak XX veka) otvorila pitanje pravnog regulisanja vazdušne oblasti iznad državne ter.; veći broj država doneo nacionalne zakone i proglasio suverenitet u tom prostoru, tadašnje kolonijalne sile uradile isto i za prostor iznad ter. kolonija (stvoren običaj)

- pozitivno pravo: čikaška konvencija (1944): potvrđuje ustanovljen princip; vršenje prava iz konvencije podrazumeva zaključenje sporazuma između strana ugovornica, radi regulisanja pitanja koja ne reguliše konv. (takse, tarife)

- svaka država (i nečlanica) poseduje odgovarajuća suverena prava; neovlašćeni ulazak stranih vazduhoplova u vazdušni prostor je povreda suvereniteta:

1. vojni vazduhoplov: ako odbije da se pokori naređenjima ter. suverena, bilo kakva reakcija neće biti protivpravna (posebno kvalifikovana povreda suvereniteta od vojnog vazduhoplova); obaranje nije isključeno (represalija)

2. civilni: u praksi nema obaranja; organizacija ICAO (1981): avion presretač da se uzdrži od upotrebe oružja prilikom presretanja; 1984. prihvaćen amandman čikaške konvencije: države ovlašćene da zahtevaju sletanje na civilni aerodrom civ. vazduhoplova koji iznad nje leti bez odobrenja; u slučaju presretanja, životi lica u vazduhoplovu i njegova bezbednost ne smeju biti ugroženi

- konvencija o međ. civilnom transportu: osnovni izvor međ. javnog prava vazdušnog transporta: državni vazduhoplovi (vojni, carinski, policijski) moraju imati posebno odobrenje za prelet ter. druge države; pravo slobodnog preleta ne može da koristi ni civilni vazduhoplov koji se koristi za ciljeve nesaglasne sa konvencijom (špijunaža); konv. razlikuje vazduhoplove u redovnom i vanrednom saobraćaju

- čarter letovi imaju pravo preletanja i tehničkog sletanja; redovni međ. saobraćaj se može uspostaviti za preletanje ili vršenje službe na ter. drž. ugovornice samo uz spec. dozvolu ili odobrenje; kabotaža rezervisana za ter. državu, to pravo ona može da ustupi; država – ugovornica može da zabrani ili ograniči prelet izvesnih zona zbog vojnih potreba ili u interesu javne bezbednosti; u izuzetnim prilikama ili za vreme krize, može privremeno da ograniči prelet teritorije ili njenog dela (na bazi nediskriminacije)

- važe pravila unutrašnjeg prava u pogledu plovidbe, bezbednosti... može se utvrditi obaveza vazduhoplova da sleti radi kontrole

- korpus čikaških pravila: 1. sporazum o međ. vazdušnom tranzitu: a. pravo preletanja bez sletanja, b. pravo sletanja, samo iz tehničkih razloga; 2. sporazum o međ. vazdušnom transportu: c. pravo da se ukrcaju putnici, pošta i teret iz države kojoj vazduhoplov pripada, d. pravo ukrcavanja putnika, pošte i tereta upućenih na ter. države kojoj vazduhoplov pripada, e. pravo iskrcavanja i ukrcavanja putnika, pošte, tereta, između vazdušnih luka. podela vazdušnih linija se vrši na osnovu bilateralnih ugovora

- položaj vazduhoplova: imaju pripadnost države u kojoj su registrovani; u međ. plovidbi dužni da nose odg. oznake, znake nacionalnosti, registracije; države obavezne da org. međ. civilnog vazduhoplovstva daju izveštaje o podacima o vlasništvu i kontroli letelica registrovanih kod nje; letelica mora biti snabdevena sledećim dokumentima: uverenje o registraciji, o plovidbenosti, dozvolama za rad svakog člana posade, putnom knjigom, dozvolom za rad radio stanice, spiskom putnika sa oznakom mesta iskrcavanja i opredeljenja, manifestom i popisom tereta; ne može, sem uz dozvolu, da prenosi ratnu municiju i materijal preko ter. države

71. polarne oblasti

- oblasti oko severnog i južnog pola (važne iz strateških razloga, kao i zbog ruda i minerala); pravni položaj nije regulisan jedinstveno: grenland: pod suverenitetom danske; špicberški arh.: na osnovu ugovora pod suverenitetom norveške (ugovor relativizovan odredbama o demilitarizaciji arh. i izvesnim pravima drugih ugovornica), ali ga je norveški parlament kasnije proglasio integralnim delom norveške

- ostali deo arktika: kanada i rusija na osnovu sektorskog principa istakle svoje ter. zahteve; sa druge strane su norveška, finska, danska i USA koje nisu istakle slične zahteve. sektorski princip: polazi od shvatanja o geografskoj celini delova ter. nad kojima država ima vlast, i delova nav te ter.

- antarktik: argentina, australija, čile, francuska, n. zeland, norveška, UK istakle svoje ter. pretenzije, sa osloncem na sektorski princip. ugovor o antarktiku: zaključen između 12 zemalja, na vašingtonskoj konferenciji 1959. antarktik se koristi isključivo u miroljubive svrhe (zabrana mera vojne prirode); ugovornice određuju posmatrače radi inspekcije; ugovorom izvršena internacionalizacija antarktika, ali se ugovornice nisu odrekle pretenzija (čl. 4: odredbe ugovora ne mogu biti tumačene kao odricanje od pretenzija)

- 3. konf. o pravu mora: istaknuto mišljenje da antarktički režim treba zameniti režimom zajedničke baštine čovečanstva

- konvencije koje se tiču zaštite prirodne sredine antarktika: o zaštiti živih morskih izvora, protokol o zaštiti prirodne sredine, ugovor o antarktiku (uvodi moratorijum na rudarenje)

72. kosmičko prostranstvo

- klasično međ. pravo: država posedovala vlast u prostoru iznad drž. ter. ad infinitum; lansiranje kosmičkih objekata dovelo do podele na vazdušni i nevazdušni prostor

- kosmičko pravo: formirano na osnovu jednoglasno usvojenih rez. gen. skupštine UN; ugovor iz 1967: osnovni izvor kosmičkog prava

- donja granica kosmosa: linija koja razdvaja vazdušni od kosmičkog prostora (2 pravna režima); režim kosmosa zasnovan na principu nesuvereniteta; granicu treba tražiti između 100 i 110 km iznad nivoa mora

- pravni režim: ugovor iz 1967: kosmos je dobro čitavog čovečanstva (slobodan za istraživanje i iskorišćavanje); isključena mogućnost prisvajanja kosmosa ili nebeskih tela. ugovor koji reguliše aktivnosti država na mesecu i ostalim nebeskim telima 1979: mesec izuzet iz režima opšteg dobra i kvalifikovan kao zajednička baština

- miroljubivo istraživanje i korišćenje kosmosa: zabranjeno stacioniranje u kosmosu objekata koji nose bilo koje oružje za masovno uništenje; zabranjeno je uspostavljanje vojnih baza, uređaja ili utvrđenja, obavljanje eksperimenata sa oružjem, izvođenje vojnih manevara; odredbe relativizovane odsustvom zabrane korišćenja vojnog osoblja u svrhu naučnog istraživanja; nema efikasnih metoda za kontrolu aktivnosti u kosmosu

- ugovor obavezuje države da rezultate naučnih istraživanja predaju gen. sekretaru UN, koji će ih širiti; stanice, uređaji, svemirske letilice, biće dostupni državama ugovornicama; država koja lansira kosmički objekat dužna da ga registruje, i da vodi registar

- važi princip personaliteta zakona: država u čijem je registru objekat nadležna nad njim; pravo vlasništva netaknuto time što se objekti nalaze u kosmosu

- u slučaju nesreće, opasnosti ili prinudnog sletanja na ter. druge države: svaka strana dužna da obavesti državu lansiranja ukoliko sazna da su posada ili brod u opasnosti, i da preduzme mere potrage i spasavanja, a posadu i brod vrati državi lansiranja

- ugovornice ugovora iz 1967 snose međ. odgovornost za nacionalne delatnosti u kosmosu: kada ih preduzimaju međ. organizacije, odgovornost je na njima i državama članicama koje su istovremeno ugovornice

- konvencija o međ. odgovornosti za štetu koju načine kosmički objekti 1971: utvrđuje objektivnu odgovornost države lansiranja za naknadu štete koju prouzrokuje njen kosmički objekat na površini zemlje ili na vazduhoplovu u letu (opasna priroda kosmičke delatnosti); nema odgovornosti ukoliko je šteta rezultat grube nepažnje ili propusta učinjenog sa namerom da se prouzrokuje šteta na strani države podnosioca zahteva za naknadu štete, pod uslovom da delatnosti koje obavlja država lansiranja nisu protiv međ. prava

- aktivnosti država u kosmosu prerasle u široku aktivnost na istraživanju i iskorišćavanju; to podrazumeva korišćenje orbitalnih stanica (geostacionarni sateliti): okreću se oko zemlje blizu ekvatorijalne orbite, fiksirani u tački iznad date tačke na zemljinoj površini; ekvatorijalne države ističu da je deo te orbite iznad njihove teritorije pod režimom nac. suvereniteta

- upotreba satelita: u toj oblasti ostvarena saradnja kroz međ. org.: INTELSAT, INTELSPUTNIK (socijalističke zemlje), ARABSAT (arapske); specijalni sistemi: INMARSAT (međ. pomorska satelitska org.); međ. telekomunikaciona unija (ITU): reguliše upotrebu radio frekvencija i pozicije satelita; SARSAT: SSSR, SAD, francuska i kina potpisale ugovor o saradnji i istraživanju i ostvarivanju projekata u vezi sa satelitima

- direktno emitovanje iz kosmosa: mora se voditi računa o tome da li postoji pristanak države prijema

73. oblici i nazivi međ. ugovora

- ne postoji poseban oblik sklapanja ugovora, stranke slobodne da izaberu formu; to obuhvata svečanu formu (paktovi), ugovore uz zakletvu ili manje formalne akte (razmena nota šefova država)

- povelja, statut i ustav: akti kojima se osnivaju međ. tela, utvrđuje njihova nadležnost i delovanje. pakt: upotrebljava se za vojne saveze i značajna politička pitanja (pakt arapske lige)

- konvencija: akti koji regulišu ekonomske odnose, kulturna i socijalna pitanja; takođe, multilateralni sporazumi koji se zaključuju pod okriljem međ. org

- akt: značajni višestruki sporazumi postignuti na međ. kongresima i konferencijama (završni akt bečkog kongresa)

- konkordat: rezervisan za sporazume koje zaključuje sveta stolica, tj. papa, po pitanju položaja katoličke crkve

- kompromis: sporazumi kojima se država obavezuje da će pribeći arbitraži da bi rešila neki konkretni spor

- kartel: zaključuju ga komandanti oružanih jedinica za vreme trajanja neprijateljstava u cilju, na primer, razmene zarobljenika i ranjenika

- protokol: dopunski akt ranije zaključenog ugovora, kojim se proširuje njegov domašaj

- modus vivendi: prelazni ili privremeni sporazum kojim se neko pitanje rešava na kraći vremenski rok

- deklaracija: 1. jednostrani pravni akt (obavezuje samo stranu koja ga izdaje); 2. deklaracije ugovornog karaktera: a. dve ili više država utvrđuju zajednički stav oko nekog pitanja; b. deklaracije koje sadrže precizna prava i obaveze

- razmena nota ili pisama: kroz odgovarajuće izjave vlade ili parlamenta; dva ili više jednostranih akata kroz postupak razmene postaju dvostrani ili višestrani ugovori

- memorandum o sporazumevanju: akti doneti na neformalan način, u komplikovanim pol. situacijama; imaju snagu ugovora

- pactum de contrahendo: sporazum na osnovu kojeg se stranke obavezuju da će pristupiti pregovorima u cilju zaključenja određenog ugovora (da povedu pregovore u dobroj veri)

sastavni delovi ugovora

- a. naslov (identifikacija ugovora); b. invokacija (prizivanje božanstava, obavezivanje na savesno ispunjenje); c. preambula (iskazuje motive i ciljeve); d. dispozitivni deo (prava i obaveze); e. prelazne ili završne odredbe

- jezik ugovora: ravnopravna upotreba jezika ugovornica + francuski i engleski + rašireni jezici

74. ugovorne strane

- ugovorni kapacitet vezan za suverenitet i međ.pravni subjektivitet; pojam ug. sposobnosti širi od suvereniteta: dokaz – ug. sposobnost međ. org. + ug. praksa nesuverenih, polusuverenih drž.

- države: izvorni subjekti međ. prava, ugovorna sposobnost van spora; specifičan položaj nekih država; 1. protektorati: priznata ug. sposobnost (izuzetak: kolonijalni protektorati), stavljanje pod nadzor ili kontrolu ne znači gubitak pravne ličnosti

2. federalne države: a. federacija: puna ugovorna sposobnost (subjekt međ. prava + suverena drž.); b. fed. jedinice: teorija ide od priznavanja ug. sposobnosti (afirmativne), preko eklektičkih teorija (o krnjem, abnormalnom kapacitetu), do negatorskih; neki ustavi dopuštaju fed. jedinicama da po određenim uslovima zaključuju ugovore, drugi isključuju tu mogućnost; ograničenja ugovornih ovlašćenja fed. jedinica: a. formalna: proceduralna (prethodno odobrenje saveznih org.), b. materijalna: u pogledu predmeta (manje važna, nepolitička pitanja i saugovarači); gledati na ovlašćenja fed. jedinica u tom smislu više kao na vrstu poslovne sposobnosti

- ug. sposobnost može da bude ograničena i po osnovu posebnog međ. statusa države (stalno neutralne drž.)

- ugovori koje drž. sklapaju treba da ispune 2 uslova: a. formalni: da su ugovorne strane pravne ličnosti međ. prava, b. da te ličnosti zaključujući ugovor istupaju kao nosioci vrhovničkih suverenih prava

- međ. org.: neke poseduju ugovornu sposobnost u smislu međ. prava (UN i spec. agencije): dokaz a. odredbe ustavnih akata, b. ugovorna praksa; ustavni akti nekih međ. org. predviđaju da njeni organi mogu da sklapaju međ. ugovore (SB radi očuvanja međ. mira i bezbednosti); ti organi nastupaju u ime organizacije; ima primera da ugovore sklapaju međ. org. čiji akti to ne predviđaju

- osnov ugovorne sposobnosti međ. org.: a. ustavni akt ili ugovor o osnivanju, b. pravila običajnog prava (pravila u ustavnim aktima tada samo deklarativna), c. ugovorna sposobnost se pretpostavlja, logični je izraz svojstva subjekta međ. prava

- ug. sposobnost međ. org. ima izvedeni karakter: svodi se na ugovorno priznanje ovlašćenja međ. org. da sklapa ugovor (izuzetak org. koje imaju objektivnu pravnu ličnost, OUN)

- sveta stolica: ima sposobnost sklapanja ugovora, tj. papa ima, kao nosilac javnopravnih ovlašćenja

75. proces zaključivanja međ. ugovora

- pregovori: izmena i rasprava predloga pregovarača u cilju postizanja sporazuma

- subjekti međ. pregovora: države i međ. org. kao subjekti međ. prava; licu se priznaje status predstavnika države: a. ako pokaže punomoćje; b. ako iz prakse država proizlazi takva namera, bez obzira na punomoćje (pojedinci se smatraju predstavnicima s obzirom na funkcije koje vrše: šefovi država, vlada ili dipl. misija, akreditovani predstavnici na konferencijama i sl.)

- vođenje pregovora nije predmet pravnog regulisanja: na međ. skupovima se pregovara na osnovu pravila unutrašnjeg postupka; usmeno ili pismeno

- usvajanje (adopcija) teksta: formalni akt kojim se utvrđuje oblik i sadržina budućeg ugovora: a. bilateralni i obični višestrani ugovori: po principu jednoglasnosti; b. ako ima puno ugovornica, onda po većinskom principu; c. ad hoc pravila: na međ. konferencijama sazvanim isključivo radi zaključenja ugovora, donose se posebna pravila (konferencije gen. skupštine UN: nakon konsultacija, sekretarijat predlaže pravila postupka, što uključuje i pravila o adopciji); novija praksa: sama međ. org. pod čijim okriljem se zaključuje ugovor zaključuje, rediguje i usvaja tekst

- autentifikacija: postupak ustanovljenja definitivnog teksta; prethodi konačnom izjašnjavanju; autentifikovani tekst je konačna redakcija. tehnika: kroz istoriju potpis bio opšti metod autentifikacije; dvostrani ugovori: potpisuju se 2 originalna primerka; višestrani: potpisuje se jedan dokument kao originalni primerak, depozitar izdaje overene prepise zainteresovanim država

- konvencija o ugovornom pravu: tekst ugovora je verodostojan i konačan prema postupku koji predviđa sam tekst ili sporazum stranaka; ako sam tekst predviđa postupak, odnosne odredbe imaju retroaktivno dejstvo; ako procedura nije predviđena, vršiće se potpisom, potpisom ad referendum ili parafiranjem

a. parafiranje: predstavnici pregovarača stavljaju na kraju teksta ili na svakoj strani svoje inicijale; primenjuje se kada pregovarači nisu ovlašćeni na potpisivanje, ili su prekoračili ovlašćenja, ili kada postoji sumnja da je ugovor konačno prihvaćen

b. potpis ad referendum: potpis pod uslovom naknadnog odobrenja od strane vlade

- u međ. organizacijama se autentifikacija vrši: a. rezolucijom nadležnog organa i b. aktom autentifikacije koju vrši nadležni organ

- potpisani ugovor predstavlja nacrt ugovora (preliminarni izraz volje)

76. načini izražavanja pristanka na obavezivanje ugovorom

- pristanak se može odnositi na ceo tekst, ili pojedine delove

- potpis: potpis ugovora koji podleže ratifikaciji ne konstituiše prava i obaveze; potpisom se izražava definitivni pristanak u 3 slučaja: a. kada to ugovor izričito predviđa; b. kada se na drugi način utvrdi saglasnost država oko toga; to se tretira kao propust; c. kada to proizlazi iz punomoćja ili namere države izražene tokom pregovora

- u praksi se paraf upotrebljava sa namerom da proizvede dejstva punog potpisa, naročito ukoliko dolazi od najviših državnih funkcionera (šef države, vlade); praksa postaje pravilo prema konvenciji; i potpis ad referendum može da ima isto dejstvo

- ratifikacija: apsolutne monarhije: akt kojim vladar odobrava rad svojih punomoćnika; parlamentarizam: ratifikacija je završni akt ugovorne procedure; diskrecioni karakter ratifikacije: najviši državni organi koji su nadležni za ratifikaciju nisu vezani aktima izvršnih organa

- konvencija: ugovor podleže ratifikaciji u 4 slučaja: a. kada je to predviđeno ugovorom; b. kada je utvrđeno da su se države na drugi način sporazumele oko toga; c. kada predstavnik države potpiše ugovor pod rezervom ratifikacije i d. kada takva namera države proizlazi iz punomoćja njenog predstavnika, ili je izražena tokom pregovora

- ustav određuje organ koji je nadležan za ratifikaciju: 3 sistema: a. nadležan đef države; b. šef države, ali se za izvesne kategorije prethodno zahteva odobrenje parlamenta i c. nadležno zakonodavno telo (srbija)

- ratifikacioni instrumenti su formalni, pismeni akti koji sadrže ceo tekst ugovora ili samo prvi i poslednji član + obećanje da će ugovor biti izvršen u dobroj veri

- prihvatanje (odobravanje) ugovora: a. izražavanje pristanka na obavezivanje bez prethodnog potpisivanja; b. izražavanje pristanka nakon potpisivanja ugovora; prihvatanje je sinteza ratifikacije (b) i pristupanja (a); ustanova nastala da bi se olakšao akt obavezivanja ugovorom; to je tehnika koja pregovaraču ostavlja prostor za još jedno razmatranje prihvatljivosti ugovora; uslovi pod kojima se država obavezuje aktom ratifikacije važe mutatis mutandis i kod prihvatanja

- pristupanje (adhezija): kada država nije učestvovala u pregovorima, niti je potpisala tekst ugovora; adhezija moguća a. kada ugovor ili amandman predviđaju da to može biti slučaj; b.

kada je to utvrđeno na drugi način i c. kada se sve strane naknadno sporazumeju da država tako može izraziti pristanak

- vrši se jednostranim ili dvostranim (sporazum) aktom. svi multilateralni ugovori pod okriljem OUN stupaju na snagu tek kada se prikupi dovoljno instrumenata o pristupanju ili ratifikaciji

- razmena instrumenata: jedna država šalje drugoj notu ili pismo kojim predlaže tekst, a druga strana prihvata i notom ili pismom obaveštava prvu; ako se ne slaže sa nekim delom, predložiće drugačiji tekst u tom delu; prihvaćene ponude se sastavljaju u jednu celinu; konvencija: pristanak razmenom moguć: a. ako instr. predviđaju da će razmena imati ovo dejstvo; b. ako se na drugi način utvrdi da su se države tako dogovorile

- momenat stupanja na snagu: važi pravilo dispozicije stranaka; u tekst nota se u praksi unosi klauzula „odmah“

77. registrovanje, deponovanje ugovora

- reg. postaje ustanova međ.javnog prava posle I sv. rata

- pakt društva naroda: svaki ugovor ili obaveza koje ubuduće zaključi članica mora odmah biti registrovana kod sekretarijata, on će ga objaviti čim to bude moguće; reg. je uslov za punovažnost

- povelja UN: registruje se svaki ugovor i međ. sporazum; ograničenja: 1. obaveza važi samo za ugovore i sporazume koje zaključi članica UN; nečlanicama se ne može odreći pravo dobrovoljne reg.

2. reg. podležu samo ugovori zaključeni nakon stupanja na snagu povelje UN

- vrši se na 2 načina: 1. podnošenjem na reg. od strane ugovornice ili depozitara, 2. od strane UN; vrši se kod sekretarijata UN; unošenjem u registar se ne može konvalidirati nevažeći ugovor, niti mu se tako daje status međ. ugovora ako ga već nema; sankcija: strana ugovornica se ne može pozvati na neregistrovani ugovor u slučaju spora pred organima UN

- deponovanje ugovora, dužnosti depozitara: depozitar se određuje samim ugovorom; to će biti administrativni organ organizacije, ako je reč o ugovoru zaključenom u međ. org. ili pod njenim okriljem na nekoj dipl. konferenciji (gensek u OUN); u ostalim slučajevima, nadležni organ države domaćina konf.

- funkcija depozitara ima reprezentativni (određuje se od strane država koje su uzele učešće) i operativni karakter (u nadležnost mu se stavlja niz proceduralnih zadataka); dužan da deluje objektivno i nepristrasno

- funkcije po konvenciji: a. čuvanje tekstova originala i punomoćja, b. pripremanje overenih kopija na drugim jezicima i dostavljanje, c. primanje potpisa, čuvanje instrumenata, notifikacija i saopštenja, d. obaveštavanje, e. registrovanje ugovora

78. rezerve uz višestrane ugovore

- formalne jednostrane izjave kojima se država ograđuje od nekih odredaba ugovora, pa je taj deo ugovora ne obavezuje ili tim odredbama daje ograničen smisao; razlikuje se od uslovnog prihvatanja ugovora: rezerva pogađa deo ugovora, uslov celinu; razlikuje se i od protesta: protest je jednostrana izjava sa ciljem osporavanja pravovaljanosti jednog dela ugovora ili celine, dok je cilj rezerve ograničenje dejstva

- bečka konvencija o ugovornom pravu: stavljanje rezervi je dozvoljeno, izuzev ukoliko: a. ugovor to ne zabranjuje; b. dozvoljava samo određene rezerve i c. rezerva nespojiva sa predmetom i ciljem ugovora

- rezerva ima pravno dejstvo samo ako se druge ugovorne strane saglase sa njom: ugovorni odnos nastaje na saglasnosti, a rezerva menja pravne odnose između ugovornica; tradicionalna doktrina: zahteva saglasnost svih ugovornih strana na rezervu; međ. sud pravde: država koja je stavila rezervu sa kojom se nisu saglasile jedna ili više ugovornih strana konvencije, ali ne i ostale, može se smatrati ugovornom stranom konvencije, ukoliko je rezerva spojiva sa predmetom i ciljem konvencije

- bečka konvencija: ako je ugovor zaključen između ograničenog broja država, a primena ugovora između ugovornica bitan uslov prihvatanja ugovornih obaveza svake od njih, rezervu treba da prihvate sve ugovornice; u ostalim slučajevima rezerve deluju po principu reciprociteta: država koja je istakla rezervu smatraće se ugovornicom samo u odnosu na one države koje su prihvatile rezerve

- rezerva na višestrani ugovor koji je ustavni akt neke međ. org. mora biti prihvaćena od nadležnog organa te org.

- rezerva mora da bude precizno definisana i u pismenom obliku dostavljena svim ugovornicama; isto važi i za prigovor na rezervu; saglasnost na rezervu može biti data pismeno ili prećutno, propuštanjem roka za stavljanje prigovora

- rezerva može biti povučena u svakom trenutku u formalnom, pismenom obliku; za povlačenje nije potrebna saglasnost države koja je prihvatila; povlačenje ima dejstvo od trenutka kada države budu o tome obaveštene

79. vremenska primena međ. ugovora

- od kog trenutka ugovor važi: momenat predviđen samim ugovorom; u suprotnom, ugovor stupa na snagu od momenta kada poslednja učesnica u pregovorima da svoj pristanak na obavezivanje; odstupanja: a. ugovorom se određuje vreme koje deli momenat pristanka od momenta stupanja na snagu; b. često se predviđa da ugovor stupa na snagu kada određeni broj država da pristanak; u praksi se ova odstupanja javljaju kumulativno. ponekad se traži pristanak posebno značajnih država (UK, SSSR, SAD)

- preivremena, provizorna primena: ugovor ili njegov deo se primenjuje privremeno, ako se očekuje njegovo stupanje na snagu: a. ako je tako predviđeno ugovorom, b. ako su se stranke tako sporazumele (hitna međ. saradnja)

- ugovori ne deluju retroaktivno; posebni izuzeci: a. izričiti (specijalna klauzula), b. prećutni: neki ugovori se zaključuju da bi regulisali postojeće situacije (po prirodi deluju povratno); opšti izuzeci: a. obaveza države da ne uništi predmet ugovora pre stupanja na snagu, b. klauzula o zasnivanju nadležnosti međ. sudova u slučaju spora između država, c. neke prelazne i završne odredbe ugovora

- do kog trenutka važi ugovor: do nastanka: 1. osnova ništavosti (limitativnog karaktera), 2. osnova prestanka, povlačenja iz ugovora, suspenzije (mogu se dopuniti); vremensko važenje nije precizno definisano u konvenciji (ne pravi se razlika između bilateralnih i multilateralnih ugovora)

- intertemporalno pravo: 2 premise: a. valjanost ugovora se ceni prema pravu koje je na snazi u vreme zaključenja, b. primena treba da je u skladu sa pozitivnim pravilima međ. prava; primer sa ugovorom o trgovini robljem sa neograničenim rokom trajanja

80. teritorijalna primena ugovora

- 3 grupe ugovora: 1. oni kod kojih se pitanje ter. domašaja ne postavlja, 2. koji su po predmetu ograničenog ter. domašaja (o statusu geografskih celina npr.), 3. čiju primenu odlikuje ter. dimenzija; problemi nastaju ako se ne može pouzdano zaključiti o nameri ugovornica (npr. kolonijalne klauzule)

- kolonijalna klauzula: reguliše primenu ugovora u odnosu na nesamoupravne ter., može se protegnuti na koloniju ili se one mogu isključiti: 1. u odsustvu jasnih ograničenja, važi pretpostavka da se ugovor primenjuje na ter. metropole i nesamoupravnih ter. (engleska praksa), 2. ugovor koji zaključi metropola ne stvara pravni režim za kolonije (izuzev ako se tiče isključivo njih), 3. od značaja je namera ugovornica

- federalna klauzula: fed. drž. kao ugovornica se oslobađa obaveze da garantuje primenu ugovora na celoj svojoj ter. (ter. ograničenje dejstvo ugovora)

- u unitarnim državama pitanje primene nije problem; u federativnim moguća 3 rešenja: 1. savezni organi ovlašćeni da primene međ. ugovor, 2. savezni organi ovlašćeni da preuzmu međ. obavezu, fed. jedinice daju saglasnost pre ratifikacije, 3. uz akt o ratifikaciji predviđa se dodatni akt kojim se ugovor uvodi u život

- ter. domašaj ugovora zavisi od namere ugovornica (konvencija): primenjuje se na celoj ter. ugovornice ukoliko iz ugovora (ili na drugi način) ne proizlazi nešto drugo

- dodatna ograničenja: a. izričita: ter. klauzula u samom ugovoru, deklaracija kojom ugovornica ograničava ter. domašaj, rezerva o ter. domašaju (pod uslovom da su dopuštene takve rezerve); b. prećutna: regionalni karakter ugovora ukazuje na nameru da se ter. van regiona isključe iz primene

- pitanje eksteritorijalne primene ugovora (ambasade) ostaje otvoreno; teritorija ugovornice je ona nad kojom vrši jurisdikciju

81. primena sukcesivnih ugovora koji se odnose na isti predmet

- postoji veliki broj ugovornih odredaba koje treba da spreče ili onemoguće nastanak konkurentih režima: 3 grupe: 1. one koje regulišu odnos ugovora prema ranijim ugovorima koji imaju isti predmet: a. postoji podudarnost ug. stranaka: strane mogu u svako doba da izmene ili ukinu raniji ugovor, b. ne postoji podudarnost: ugovor zaključio deo ranijih ugovornica: kasniji ugovor deluje na stranke koje su ga zaključile (relativno dejstvo)

2. odredbe koje obavezuju ugovornice da ne ulaze u ugovorne odnose koji ne bi bili saglasni sa postojećim ugovorom (deluje na deo ugovornica, jer je van spora da sve strane mogu ukinuti raniji ugovor); ove odredbe se javljaju kod hijerarhijskih ugovora

- valjanost nesaglasnih odredaba: konvencija prihvata princip prvenstva; a. međ. pravila koja izražavaju više interese: ne mogu se menjati sporazumom dela ugovornica, b. pravila na osnovu pojedinačnih interesa država: mogu se modifikovati u odg. proceduri

- pod ovom rezervom kod sukc. ugovora sa istim predmetom važe sledeća pravila: a. kada ugovor sadrži odredbu po kojoj je podređen ranijem, kasnijem ugovoru, ili ga treba smatrati saglasnim s njim: odredbe drugog će imati prednost, b. sve ugovornice ranije ugovora su ugovornice kasnijeg ugovora, a raniji nije prestao da važi niti je primena obustavljena: raniji se primenjuje samo u meri u kojoj je u skladu sa odredbama kasnijeg ugovora, c. sve ugovornice ranijeg nisu ugovornice kasnijeg: važe 2 režima: 1. u odnosima ugovornica oba ugovora primenjuju se odredbe ranijeg samo u meri u kojoj su saglasne sa kasnijim, 2. u odnosima

ugovornice oba ugovora i ugovornice samo jednog ugovora, imaju prednost odredbe ugovora čije su obe strane ugovornice

- koji je ugovor raniji: relevantan je momenat usvajanja, ne stupanja na snagu

82. dejstvo ugovora

- ugovor je zakon za ugovornice (bečka konv.); izuzeci: ugovor na štetu trećih, u korist trećih

- uslovi za nastanak obaveze za treću državu (konvencija čl. 32): a. namera ugovornica, b. da treća država pismenim putem prihvati obavezu; u slučaju ispunjenja uslova nastaje dopunski ugovor (između ugovornica i treće strane) koji je osnov za nastanak obaveze za treću drž.

- uslovi za nastanak prava (čl. 36): a. namera ugovornica, b. saglasnost treće države (pretpostavlja se sve dok ne izrazi protivljenje); prava se mogu izmeniti samo ako je bilo utvrđeno da je to moguće bez pristanka treće države; strane su slobodne da povuku odredbe u korist treće države sve dok one na bilo koji način ne izraze saglasnost ili počnu sa korišćenjem prava; pri korišćenju prava treća drž. mora prihvatiti uslove iz ugovora; uslovi mogu biti određeni i dodatnim aktom (npr. kod ugovora koji regulišu slobodnu plovidbu)

- klauzula najpovlašćenije nacije: ugovorna odredba kojom se ugovornice obavežu da će jedna drugoj priznati sva prava koja su dale ili će tek dati trećim državama (date jednoj državi, sve povlastice se automatski prostiru na ugovornicu); vezana uvek za određeni ugovor, izričito predviđena; funkcija: obezbeđenje jednakosti država u ekonomskim odnosima; odnosi se samo na ono što je predmet ugovora

83. tumačenje međ. ugovora

- a. tumačenje je slobodna intelektualna operacija, nepotčinjena strogim pravnim pravilima, b. podležu mu nejasne, višeznačne tačke ugovora (značenje se tako osvetljava)

- 1. subjektivni pristup: polazi od namere (u vreme zaključenja), 2. objektivni, tekstualni pristup: tekst izražava nameru; cilj je utvrditi pravo značenje teksta, 3. teleološki pristup: traži predmet i cilj ugovora (tekst shvata u funkciji cilja); tekstualni pristup ima prednost (konvencija, komisija UN za međ. pravo)

- subjekti tumačenja: 1. doktrinarno tumačenje: daju ga teoretičari, nije obavezujuće; pomoćni izvor u slučaju spora oko tumačenja

2. tumačenje na unutrašnjem planu: jednostrano, od nadležnog organa države; vrši ga svaki drž. organ koji dolazi u dodir sa međ. pravom; međ. pravo ne reguliše nadležnost organa; nije obavezujuće

3. tumačenje na međ. planu: 3a. sudsko tumačenje: međ. sud pravde rešava sporove primenjujući norme (to uključuje tumačenje); arbitražni sudovi najbolji za rešavanje sporova oko tumačenja i primene ugovora (haška konf.); sudsko tumačenje obavezno za stranke koje su se saglasile da spor iznesu pred sud; daje se u funkciji rešavanja spora

3b. međ. org. tumače svoje ustavne akte prilikom vršenja funkcija (npr. svaki organ OUN tumači povelju za svoje potrebe); da bi se izbegla različita tumačenja gen. skupština UN rezolucijom 171 poziva organe i agencije da se u slučaju spora obrate međ. sudu pravde (interpretativne rez. gen. skupštine spadaju u tumačenje od ugovornice)

3c. tumačenje od svih ugovornica (in corpore, autentično): ugovornice zaključuju sporazum o domašaju ugovora, odredaba; deluje retroaktivno; ima oblik interpret. klauzule, protokola koji se u vidu aneksa priključuje ugovoru, posebnog ugovora, razmene dipl. nota, zajdeničke deklaracije; ima obaveznu snagu

3d. podeljeno tumačenje: sporazum ograničenog dela ugovornica o domašaju ugovora, odredaba (često pod uticajem faktičke snage ugovornica)

- metodi: a. jezički, tekstualni: na osnovu značenja elemenata jezika (po svim pravilima nauke o jeziku); u skladu sa uobičajenim značenjem reči; posebna, tehnička značenja se ustanovljavaju voljom stranaka (teret dokazivanja posebnog značenja pada na stranu koja se na njega poziva); tumači se u kontekstu ugovora (tu spada preambula, aneksi, svaki sporazum i instrument ugovornica u vezi sa zaključenjem)

b. ugovor se tumači kao organska, logička celina; principi: argumentum a contrario, izuzetke treba usko tumačiti...

c. sistematsko tumačenje: na osnovu veze između pravila koje se tumači i ostalih pravnih pravila; tumačiti tako da se odredbe ugovora mogu u najvećoj meri prilagoditi pravilima međ. prava

- relevantna je volja stranaka u trenutku zaključenja, ili u trenutku tumačenja; to zavisi od: a. volje ugovornica, b. karaktera međ. pravila u osnovi ugovora; ako se stranke nisu izjasnile, odlučiće onaj koji tumači (kogentne odredbe se tumače u skladu sa kogentnim pravilima; dispozitivne odredbe u skladu sa pravilima međ. prava, u trenutku tumačenja)

7. teleološko tumačenje: tumači u kontekstu predmeta i cilja ugovora (utvrđuje se u preambuli ili prećutno); uže tumačenje: bitan cilj u vreme zaključenja; šire: cilj se menja u skladu sa prilikama (legislativno ovlašćenje)

8. istorijsko: polazi od istorijskih okolnosti u kojima je ugovor zaključen i pripremnih radova; dopunski metod; konvencija ne definiše pripremne materijale, što može da dovede do spora

84. obavezna snaga međ. ugovora

- obaveza savesnog ispunjenja slobodno preuzetih obaveza se u međ. pravu zasniva na pravilu pacta sunt servanda (u internom poretku na zakonu)

- doktrina: a. grocijus: to je pravilo prirodnog prava (vezuje upravljače u međusobnim odnosima, i u odnosu na podanike); mora biti poštovano makar obećanje dato i tiraninu, u ratu ili miru; nema sankcije, često se izvršava iz straha da se nepravda ne vrati nepravdom

b. nemački teroteričari (hegelijanci): država slobodna da raskine ugovor ukoliko je doveden u pitanje nacionalni interes ili nestane cilj koji je bio osnov ugovaranja

c. teorija međ. solidarnosti: osnov je svest o solidarnosti, pravdi

d. normativistička škola: pravilo ima apsolutnu i objektivnu vrednost, osnov je celokupnog pravnog poretka

- pozitivno pravo: pacta sunt servanda je pozitivna norma međ. prava sa funkcijom da obezbedi poštovanje i izvršenje ugovornih obaveza u dobroj veri (bona fides je samo jedan element pravila); imperativna norma, ima 2 atributa: etički, pravni (održavanje reči je moralna obaveza i pravni osnov koegzistencije država)

- pravilo ne štiti ugovore čiji je predmet suprotan kogentnim normama (ugovor o trgovini robljem) ili su zaključeni prinudom

- načini obezbeđenja izvršenja: pravilo nije dovoljno, najčešće u samim ugovorima predviđene sankcije, mere za sopstveno obezbeđenje (povelja predviđa isključenje iz org. onog člana koji uporno narušava načela); sankcije ne primenjuju nezavisni sudski, nego politički organi (SB)

- kontrolni mehanizmi u cilju provere, izvršavanja: oblici zavise od prirode obaveza; pravni akti koji se odnose na ljudska prava predviđaju periodično izveštavanje organima međ. org.; izvršenje međ. ugovora u prošlosti obezbeđivano okupacijom, u savremenim uslovima garancijama trećih država ili hipotekom nad finansijskim izvorima

85. osnovi relativne ništavosti

- nepoštovanje propisa unutrašnjeg prava o nenadležnosti za zaključenje ugovora ne dira u valjanost pristanka datog u odg. formi, od strane lica koga međ. pravo smatra ovlašćenim; izuzetak: ako je reč o očiglednoj povredi unutrašnjeg prava, od bitnog značaja (nije nužno da druga strana bude svesna prekršaja); predmet: a. norma koja reguliše nadležnost za sklapanje međ. ugovora (isključuje zabranjene ugovore), b. norma od bitnog značaja

- posebna ograničenja (samo ako su saopštena drugim državama): a. ustavna, b. administrativna: u nalozima vlade, drugog organa; kršenje nije relevantno kada je reč o ugovorima koji podležu ratifikaciji, prihvatanju

- zabluda: pogrešna ili netačna predstava u pogledu činjenica od značaja za zaključenje; retka u međ. pravu, svodi se na tzv. geografsku zabludu (zbog složenosti postupka + države stručno i intelektualno opremljene)

- država se poziva na zabludu u slučaju: a. kada se odnosi na činjenicu, situaciju za koju je država pretpostavljala da je postojala u momentu zaključenja, b. da su činjenica, situacija predstavljale suštinsku osnovu za pristanak; izuzetak: kada je država doprinela zabludi svojim ponašanjem

- konvencija ne isključuje mogućnost da zabluda u pogledu prava ima značaj (za razliku od klasičnog međ. prava); posebna vrsta je zabluda u pogledu redakcije teksta ugovora (kod ugovora redigovanih na više jezika; nisu osnov ništavosti)

- prevara: svaka podvala, laž, zlonamerno predstavljanje, koje ima za cilj da kod druge države pregovarača stvori lažnu predstavu na osnovu koje pristaje na obavezivanje; elementi: a. zla namera, b. određeno ponašanje kao materijalizacija namere, c. uzročna veza između prevarnog ponašanja i zablude; samo glavna prevara (ona koja odlučujuće utiče na pristanak) je osnov ništavosti

- korupcija: država se može pozvati na poništenje pristanka, ukoliko je postignut podmićivanjem njenog predstavnika, radnjom druge države (kada je reč o aktima koji su suštinski i odlučujuće uticali na predstavnika države, uobičajene milosti nevažne)

86. osnovi apsolutne ništavosti ugovora

- prinuda nad predstavnikom države: 1. prema karakteru: a. uže (vis apsoluta): nanošenje fizičkog zla licu ili organu, da bi izjavio određenu volju, b. šire (vis compulsiva): stavljanje u izgled nekog zla u slučaju neprihvatanja ili delimičnog prihvatanja zahteva; neposredna pretnja usmerena na ličnost pregovarača, posredna prema njemu bliskim licima; pretnja treba da je ozbiljna, protivna međ. pravu

2. prema momentu: a. prinuda tokom pregovora, b. u momentu ratifikacije

- nad državom kao kolektivitetom: kl. međ. pravo odricalo takav uticaj prinude na valjanost ugovora; promene unose pakt društva naroda (ograničenja prava na vođenje rata), brajan kelogov pakt, zabrana pretnje i upotrebe sile iz povelje; primena prinude nad državom se ispoljava nad pojedincem (objekt je državno dobro)

- prinuda: a. šire: oružana, politička, ekonomska, b. uže: na osnovu čl. 2 povelje i navodne nemogućnosti razlikovanja dozvoljenih i nedozvoljenih oblika prinude, u uslovima disproporcije u snazi država; kompromis: deklaracija o zabrani vojne, političke i ek. prinude pri zaključivanju

- vremenski domašaj odredbe o ništavosti ug. zaključenih pod uticajem prinude: primenjuje se na sve ugovore zaključene nakon stupanja na snagu povelje

- sukob sa peremptornom normom: ništav svaki ugovor koji je u momentu zaključenja suprotan peremptornoj normi opšteg međ. prava; ius cogens određuje dozvoljen predmet ugovora; ulazi u pozitivno pravo od ustavnih akata društva naroda, OUN; peremptornost (aps. obaveznost) bitno obeležje, ne trpe derogaciju; izražavaju suštinske interese međ. zajednice kao celine; priznate od međ. zajednice tj. pretežne većine; izvor: običaji, multilateralni ug.

- konvencija ne sadrži listu kog. normi; kogentni karakter imaju osnovna načela povelje i miroljubiva načela (zabrana genocida, zabrana ropstva); nisu jednom zauvek date, prate evoluciju međ. zajednice

- postupak poništenja, posledice ništavosti: 1. država koja se poziva na neki razlog poništenja ostalima šalje notifikaciju, 2. strane imaju mogućnost izbora (rok ne kraći od 3 meseca) da prihvate zahtev ili da istaknu prigovor, 3. u slučaju prigovora nastaje spor (rešava se prema čl. 33 povelje, pregovorima, posredovanjem); ukoliko u roku od 12 meseci izostane rešenje, 2 mogućnosti: a. ako je reč o sporu oko čl. 53 i 64 (regulišu sukob sa normom ius cogensa ili novostvorenom takvom normom) svaka strana se može jednostrano obratiti međ. sudu pravde, ukoliko se ne slože da ga iznesu pred arbitražu, b. ako je reč o sporu oko nekog drugog člana, svaka strana može pribeći postupku izmirenja (prilog konvencije): komisija od 5 pravnika (2 od svake strane + jedan kojeg oni biraju, koji je predsednik) ispituje zahteve, daje predloge, sačinjava izveštaj posle 12 meseci (koji ne obavezuje)

- ništav ugovor lišen pravne snage ab initio, ako su strane preduzele akte na osnovu ništavog ugovora, mogu da traže restituciju; ništavost ne dira u zakonitost akata izvršenih u dobroj veri, pre isticanja ništavosti; od primene ovih pravila isključene strane kojima se pripisuje prevara, prinuda, podmićivanje; ništavost u slučaju sukoba sa normom ius cogensa pogađa ugovor u celini

87. prestanak dejstva i suspenzija ugovora

- uopšte: samo na osnovu ugovornih odredaba ili konvencije; osnov: ljudske radnje, prirodni događaji, ako ih odlikuje zakonitost (utvrđeni međ. pravom) i autonomnost(imaju dejstvo u materiji prestanka ug.); važi dispozicija stranaka (u suprotnom, rezidualno pravilo: a. ugovornice se oslobađaju obaveze daljeg izvršavanja, b. prava, obaveze, pravne situacije stvoreni izvršavanjem pre nego je ugovor prestao, ostaju na snazi

- 1. na osnovu odredaba ugovora ili po pristanku: unapred (unošenjem odredbe u ugovor) ili naknadno (saglasna obustava dejstva ugovora ili dela); privremeni karakter (u suprotnom se pretvara u prestanak); odnosi se na sve ugovornice, ili neke; multilateralni se obustavljaju na osnovu odredbi ustava ili odluke org.

2. obustava primene multilateralnog, na osnovu sporazuma nekih ugovornica: uglavnom deluju na bilateralnom planu, pa ugovornice mogu da zaključe sporazum o obustavi u odnosima inter se; sporazum treba da je izričito predviđen ugovorom, ili da nije izričito zabranjen (u drugom slučaju samo ako: a. ne dira u prava i obavezu drugih, b. ne šteti normalnom izvršenju, nije u suprotnosti sa predmetom i ciljem)

- osnovi: 1. odredbe ugovora ili pristanak ugovornica: a. ugovorne odredbe: a1: protekom roka na koji je zaključen, a2: nastupanjem neizvesnog događaja (objektivno: prestaje samim nastupanjem događaja, subjektivno: kada se na odg. način ustanovi da je događaj nastupio), c1: otkazom ugovora: neki ugovori dopuštaju otkaz u bilo kom trenutku, drugi ne dopuštaju u odr. početnom periodu, treći dopuštaju periodični otkaz; kod multilateralnih je otkaz osnov povlačenja iz ugovora (ugovor prestaje ako usred otkaza broj ugovornica padne ispod broja potrebnog za održanje na snazi)

2. kada ugovor ne sadrži takve odredbe: ne može biti predmet povlačenja ili otkaza; izuzeci: a. ako se ustanovi namera ugovornica da to dopuste, b. ako takvo pravo proizlazi iz prirode ugovora (ugovor o granicama isključuje jednostrani otkaz); obaveza notifikacije otkaza 12 meseci unapred

3. naknadno zaključenje novog ugovora: kasniji ukida raniji ugovor izričito (abrogaciona odredba) i prećutno (novi ugovor nesaglasan u meri da je nemoguća primena oba; uslovi: a. da postoji identitet ugovornica i da se ugovori odnose na isti predmet (formalni uslov), b. da iz kasnijeg proističe namera ugovornica da njime regulišu materiju + da se odredbe 2 ug. ne mogu primenjivati istovremeno (materijalni)

4. prestanak usled kršenja: samo u slučaju bitne povrede (odbacivanje ugovora koje nije sankcionisano konvencijom + povreda odredbe bitne za ostvarenje cilja i predmeta); dvostrani: jedna strana ističe bitnu povredu kao razlog za prestanak ili obustavu ugovora; višestrani: zajednička reakcija (strane se sporazumeju da obustave ili okončaju ugovor), individualna (pogođena strana ističe bitnu povredu kao razlog za obustavu vis-a-vis države prekršioca)

5. suštinska promena okolnosti (rebus sic stantibus): a. suštinska promena okolnosti koje su postojale u vreme zaključenja, a stranke ih nisu predvidele, jeste razlog za prestanak ili povlačenje ako: a1. njihovo postojanje predstavlja suštinsku osnovu za pristanak, b1. je dejstvo te promene korenita promena domašaja obaveza koje preostaju, b. kada nije osnov prestanka ili povlačenja: b1. ako se radi o ugovoru kojim se ustanovljava granica, b2. ako je do bitne promene došlo tako što je stranka koja se na nju poziva prekršila obavezu iz ugovora ili drugu međ. obavezu prema nekoj stranki ugovora

6. naknadna nemogućnost izvršenja (fizička), 7. nastanak nove peremptorne norme međ. prava, 8. ostali osnovi: izvršenje ugovora (zavisi od prirode), sukcesija, prekid dipl. odnosa (samo ako su dipl. odnosi potrebni za primenu ugovora), rat (ugovori koji su nespojivi sa ratom prestaju, npr. o mirnom rešavanju sporova, o pol. saradnji)

88. UN – nastanak i osn. karakteristike

- antiteza fašizmu; povelja usvojena 24. oktobra 1945; zadatak: očuvanje mira i bezbednosti u svetu

- osnovne premise: a. zasnivanje prijateljskih odnosa među nacijama (po načelima ravnopravnosti i samoopredeljenja), b. postizanje međ. saradnje rešavanjem međ. problema, unapređivanje i podsticanje prava čoveka i osnovnih sloboda za sve, c. odg. instrumenti (pravni: norma o zabrani pretnje i upotrebe sile + definicija agresije; org. instrumenti: konstituisanje sistema kolektivne bezbednosti + noseći operativni organ SB)

- pravni temelj je povelja, ustavni akt u formi multilateralnog ugovora (hijerarhijski višeg tipa od običnih)

- osnovna načela povelje: a. suverena jednakost članova, b. savesno ispunjavanje obaveza, c. rešavanje međ. sporova mirnim načinima, d. uzdržavanje od pretnje silom, upotrebe sile, e. obaveza davanja pomoći UN u akcijama u skladu sa poveljom, uzdržavanje od davanja pomoći državama protiv kojih je akcija preduzeta, f. zabrana mešanja u unutrašnja pitanja (ne utiče na primenu prinudnih mera iz glave VII)

- načela su kogentne prirode, UN su stožer koji okuplja ostale org.

89. članstvo u org. OUN

- koncept relativne univerzalnosti: a. osnivači: države koje su učestvovale na konf. UN u san francisku ili ranije potpisale deklaraciju od 1. jan 1942 (time se isključuju sile osovine), b. svojstvo člana se ne stiče automatski ni obavezno; status osnivača ne povlači privilegije

- članstvo povlači prava i obaveze (izvor: unutrašnje pravo org.); povelja: osnovni izvor (samo odredbe dizajnirane da regulišu prava i obaveze); prava: učestvovanje na gen. skupštini, u raspravi i odlučivanju, pravo da biraju i budu birane u izborne ograne UN, učešće u izboru sudija međ. suda pravde, biranje genseka i pomoćnih organa skupštine, učešće u konferencijama; obaveze: dužne da stave na raspolaganje SB pomoć i olakšice + pravo prolaza za održavanje mira i bezbednosti, da održavaju nac. kontigente vazdušnih snaga za zajedničke akcije, da se udružuju radi pružanja pomoći pri sprovođenju mera SB; povelja utvrđuje i posebna prava stalnih članica SB

- prijem: elementi: a. ispunjenost materijalnih uslova (čl 4 povelje), b. procedura prijema; materijalni uslovi: a. da je podnosilac molbe država, b. da je miroljubiva, c. da prihvata obaveze iz povelje, d. da je sposobna da ih izvrši, e. da je voljna da ih izvršava

- procedura prijema: 1. faza: podnošenje molbe, 2. molbu ispituje SB (ispunjenost mat. uslova); uloga saveta je inicijativna (skupština odlučuje o prijemu samo na osnovu preporuke SB) i kontrolna, 3. faza: skupština donosi odluku o prijemu 2/3 većinom prisutnih i glasalih

- dekolonizacija dovela do liberalizacije prijema (uz izuzetke podeljenih država); danas su van UN tajvan i vatikan + kosovo

- suspenzija: velika suspenzija: odlukom gen. skupštine se, članu protiv koga je SB preduzeo preventivnu ili prinudnu akciju, mogu privremeno obustaviti vršenje prava i povlastica (čl 5): osnov je akcija SB protiv člana UN, b. izriče je gen. skupština na preporuku SB, c. predmet: članska prava i povlastice (obaveze ostaju), d. privremeni karakter; u praksi nije bilo suspenzije (bilo elem. koji nalikuju)

- suspenzija prava u slučaju da članica zaostaje sa plaćanjem doprinosa: nastaje automatski ukoliko je iznos jednak ili veći od iznosa koji je bila obavezna da plati za prethodne 2 godine; gen. skupština može da dozvoli članu da glasu, ako se dokaže da je neplaćanje izazvano uslovima van njegove kontrole (haiti); predmet: učešće u radu gen. skupštine i glavnih komiteta

- prestanak članstva: 1. istupanjem: (povelja ne sadrži odredbu o istupanju, zbog loših iskustava sa paktom društva naroda, u praksi se dogodio samo jedan slučaj kada je privremeno istupila indonezija), 2. isključenjem: najstroža mera (čl 6); elementi: a. država uporno narušava načela povelje (svesno, opredeljeno), b. isključenje je stvar političke ocene, ne može se izreći stalnom članu SB, c. gasi članska prava i obaveze, ostaju na snazi obaveze koje vezuju bez obzira na članstvo + preuzete neispunjene članske obaveze; u praksi nije bilo isključenja, samo pokušaja

90. generalna skupština

- centralni reprezentativni organ OUN u kome su zastupljene sve članice (globalni demokratski forum); od 1990 god. dopušta učešće i entitetima sa posmatračkim statusom (nečlanice + vladine org.)

- članovi predstavljeni u delegacijama od 5 predstavnika + savetnici, eksperti i sl.; član formira delegaciju u skladu sa unutrašnjim pravom, oprema je punomoćjem (koje se predaje verifikacionom komitetu)

- skupština radi u zasedanjima (plenarno): redovna zasedanja: počinju svake godine prvog utorka posle 1. sept., vanredna: saziva gensek na zahtev SB ili većine članica; predsednik gen. skupštine: rukovodi zasedanjem, bira se za svako zasedanje na osnovu lične kompetentnosti i principa geografske raspodele; ne bira se iz redova stalnih članica (prećutni dogovor); potpredsednici (njih 21): birani za svaku sesiju, kao predstavnici država i prema geografskom principu (ne u ličnom svojstvu)

- organizaciona struktura: 6 glavnih komiteta (stalni pomoćni org.), 2 stalna komiteta (savetodavni komitet o admin. i budžetskim pitanjima + komitet za članske doprinose), 2 komiteta za proceduru (verifikacioni, generalni), pomoćna i ad hoc tela, spec. organi za posebne operativne funkcije, tela osnovana multilateralnim ugovorima

- nadležnost, glasanje: raspravlja o svim pitanjima iz okvira povelje; ograničenja: a. ne može davati preporuke u vezi sa sporom ili situacijom, dok SB u pogledu njih obavlja zadatke iz povelje (sem ako SB to zatraži), b. odluke koje skupština donosi na osnovu člana 10 nemaju obavezujuću snagu same po sebi (njihova snaga počiva na autoritetu same organizacije i većine koja je preporuku donela)

- nadležnost GS: a. samostalna nadležnost (kontrolni organ UN, prima i razmatra izveštaje ek. socijalnog i starateljskog saveta, genseka, SB); razmatra i odobrava budžet org. i finansijske, budžetske sporazume; bira nestalne članice SB

b. podeljena nadležnost: sa SB bira sudije međ. suda pravde, po njegovoj preporuci imenuje genseka i odlučuje o prijemu, dele nadležnost u reviziji povelje

c. prividno podeljena nadležnost: sa ek. socijalnim i starateljskim savetom (npr. daje preporuke u cilju unapređenja međ. saradnje na ek. socijalnom, kulturnom planu, kao i ek. soc. savet)

91. savet bezbednosti

- operativni organ, u stalnom zasedanju

- povelja predviđa jedan pomoćni organ: komitet vojnog štaba (savetuje i pruža pomoć za vojne potrebe SB, čine ga načelnici general-štabova stalnih članica i njihovi predstavnici); praksa: 3

stalna komiteta (komitet eksperata, za prijem novih članova, za sastanke saveta van sedišta org.) + veći broj pomoćnih tela

- stalni članovi: kina, rusija, USA, UK, francuska; nestalni: ima ih 10, bira ih GS iz reda članica org. na 2 godine; 2 kriterijuma: a. doprinos održanju međ. mira i bezbednosti i drugim ciljevima org., b. pravična geografska raspodela

- prošireni sastav: kada SB donosi odluku o upotrebi sile, poziva stranu koja nije u njemu zastupljena (može i nečlanica OUN), da stavi na raspolaganje svoje oružane snage (čl. 43); učestvuje u radu bez prava glasa

- 80ih zemlje trećeg sveta kandidovale pitanje proširenja članstva, zbog povećanja broja članica UN i nepravične regionale zastupljenosti u SB; 1993. GS usvojila rezoluciju kojom se osniva radna grupa na neodređeno vreme sa zadatakom da ispita pitanje (open-ended working group)

- odlučivanje: glasanjem i konsenzusom; 2 grupe pitanja: proceduralna i meritorna (suštinska) + odluke o izboru sudija međ. suda pravde, održavanju vanredne revizione konferencije

- proceduralne odluke: potvrdnim glasanjem 9 članova (uključenje neke tačke u dnevni red, odlaganje sastanka)

- suštinske: kvalifikovanom većinom – potvrdnim glasovima 9 članova, uključujući stalne članove SB; praksa: uzdržavanje stalne članice od glasanja ne sprečava odlučivanje; povelja ne navodi koja su pitanja suštinska, ako postoji dilema odluka o prirodi pitanja se donosi po pravilima glasanja o suštinskim pitanjima

- konsenzus: predsednik SB na osnovu neformalnih konsultacija sa članicama formuliše predlog odluka, cirkuliše u pismenoj formi i objavljuje na otvorenoj sednici radi usvajanja; ako se nijedan član ne ogradi ili ne traži usvajanje glasanjem, predlog je prihvaćen

- nadležnost: 1. primarna: očuvanje međ. mira i bezbednosti: a. nadležnost u mirnom rešavanju sporova (glava VI): ima u vidu da stranke treba da rešavaju sporove pred sudom; ako nađe da spor može da ugrozi međ. mir i bezbednost donosi preporuke

- SB ovlašćen na: a. preventivne mere: zahtev za prekidom vatre, povlačenje trupa zaraćenih strana na polazne položaje... (cilj: sprečavanje pogoršavanja situacije); uživa slobodu u izboru; ne sme uticati na prava i položaj strana

b. prinudne mere: b1. u širem smislu: kompletni prekid ek. ili dipl. odnosa, pomorskih, vazdušnih i drugih veza; b2: u užem smislu: primena oružane sile (to uključuje demonstracije, blokade, druge operacije); članice obavezne da stave na raspolaganje oružane snage, daju olakšice, pravo prolaza (na poziv i prema sporazumu)

2. sekundarna: nadzor nad delovanjem regionalnih sporazuma; preporuke u vezi prijema, suspenzije, isključenja članova; izbor sudija međ. suda pravde...

92. ek. socijalni savet

- sastav: 54 člana koje bira GS, po principu pravične geografske raspodele; da bi se obezbedio kontinuitet, 18 članova se bira svake 2 godine na period od 3 godine; članice predstavljaju akreditovani predstavnici + savetnici; stalne članice SB su i stalne članice ek. soc. saveta, iako povelja ne poznaje ustanovu stalnih članica; grupa 77 dva puta podnosila nacrt rezolucije GS kojom bi se utvrdo princip univerzalnog članstva

- zadaci, ovlašćenja: 1. formulisanje politike u ek. socijalnom i srodnim poljima, 2. koordinacija odnosnih aktivnosti koje se preduzimaju unutar sistema OUN; tu spadaju: a. proučavanje, priprema izveštaja iz svoje nadležnosti, davanje preporuka o tim predmetima GS i agencijama, b. pripremanje nacrta konvencija u svojoj nadležnosti, koje upućuje GS ili međ. konferenciji, c. donošenje preporuka državama, GS, agencijama, d. sazivanje konf. regionalnih, opštih

- pomoćni organi: funkcionalno-tehničke i regionalne komisije + stalni komitet, ekspertska tela, ad hoc tela

93. starateljski savet

- specijalizovani organ za nadzor nad vršenjem međ. sistema starateljstva (XII glava povelje); čine ga: a. članovi org. koji upravljaju ter. pod starateljstvom, b. stalni članovi saveta koji ne upravljaju ter. pod starateljstvom, c. ostali članovi UN koje na period od 3 godi. izabere GS; članice predstavljene kvalifikovanim licem (pol. predstavnici, ne nezavisni stručnjaci)

- starateljski savet u praksi ustanovljavao ad hoc i stalne komitete: stalni komitet administrativnim unijama, stalni komitet za peticije (sastavljeni po istom principu kao i sam savet)

- zadaci, ovlašćenja: sastavlja upitnike o političkom, socijalnom, prosvetnom napretku stanovnika svake teritorije pod starateljstvom, na osnovu koga starateljska vlast sastavlja godišnji izveštaj

- ostali zadaci koje mu glava XII stavlja u nadležnost, koje vrši pod okriljem GS: a. razmatranje izveštaja koje podnosi administrativna vlast, b. primanje, ispitivanje peticija, savetujući se sa admin. vlašću, c. obilasci ter. pod starateljstvom u dogovoru sa admin. vlašću, d. preduzimanje ostalih akcija u skladu sa odredbama ugovora o starateljstvu

94. sekretarijat UN i gensek

- sekretarijat: gensek + osoblje koje ogranizacija može da zahteva

- gensek: imenuje ga gen. skupština na predlog SB; mandat od 5 godina može biti produžen, obnovljen; 1. administrativne funkcije: one koje obavlja kao glavni administrativni službenik org.: a. sazivanje spec. zasedanja gen. skupštine, b. priprema svih sastanaka gen. skupštine, SB, ek. socijalnog i starateljskog saveta, c. priprema budžeta org., d. odgovornost za finansijsku administraciju org., e. registrovanje i publikovanje međ. ugovora, f. pravno predstavljanje org., g. akreditovanje dipl. predstavnika drž. članica

2. izvršne, diplomatsko-političke funkcije: one neadministrativne f. koje mu poveri gen. skupština, SB, ek. socijalni i starateljski savet; može da skrene pažnju SB na svako pitanje koje može da ugrozi međ. mir, bezbednost; može da pokrene bilo kakvu aktivnost u cilju prikupljanja podataka o bilo kom sporu ili sukobu, u kome UN treba da deluje; praksa 90ih razvila preventivnu diplomatiju genseka u oblasti mirnog rešavanja sporova

- godišnji izveštaj o radu org. može da iskoristi da bi izneo predloge i preporuke; sačinjava predlog dnevnog reda sastanaka organa UN, čime utiče na rad organa i njihove odluke; može da podnese predlog nacrta rezolucije, amandmane na ostale predloge i sl

- admin. funkcije formulisane kao obaveza, diplomatsko-političke kao fakultativna mogućnost (preko njih ulazi u prostor koji bi države da zadrže za sebe)

- sekretarijat: osoblje imenuje gensek, prema pravilima gen. skupštine; kriterijumi: a. lične, kvalifikacije kandidata, b. pravilna geografska raspodela

- međ. karakter sekretarijata: a. osoblje i gensek ne mogu da primaju ni traže uputstva od bilo koje vlasti izvan org., b. članice org. se obavezale da poštuju međ. karakter sekretarijata

- organizaciju karakterišu stroga hijerarhija (svi delovi strukture crpu ovlašćenja od genseka) i složena dinamična unutrašnja struktura (u aktuelnom trenutku, sekretarijat se sastoji od niza ureda i departmana podeljenih na manje jedinice + izvršni komiteti za glavne tematske oblasti + grupa vodećih funkcionera koji služe kao forum)

- nadležnost sekretarijata: a. administrativna i tehnička pomoć organima UN, b. dokumentarna aktivnost, c. informacije i odnosi sa javnošću

95. izbor sudija međ. suda pravde

- statut suda je integralni deo povelje (članice UN su stranke statuta suda)

- sud rešava sporove i daje savetodavna mišljenja. deluje na osnovu međ. prava (nezavisno od politike)

- izbor: subjektivni uslovi: sudije se biraju bez obzira na državljanstvo, iz reda ličnosti visokih moralnih kvaliteta, koji u svojim zemljama ispunjavaju uslove za najviša sudska zvanja ili su priznati stručnjaci međ. prava

- objektivni: da u sudu kao celini budu zastupljeni najvažniji oblici civilizacije i glavni sistemi

- 2 faze: kandidovanje i izbor; kandidovanje: vlada sistem indirektnog kandidovanja preko „nacionalnih grupa“ pri stalnom arbitražnom sudu; haška konvencija (1907.): svaka strana ugovornica imenuje četiri lica koja čine nacionalnu grupu; članice UN koje nisu ugovornice konvencije biraju ad hoc grupe; svaka grupa predlaže 4 kandidata (najviše dvojicu svojih državljana)

- članice UN imaju ista prava kao i nečlanice

- gen. sek. sastavlja listu predloga i dostavlja je gen. skupštini i SB, u kojima se vrši izbor (nezavisno); SB po pitanju izbora ne razlikuje stalne i nestalne članice. izabrani su kandidati koji dobiju apsolutnu većinu

- ako se posle prve sednice ne popune sva mesta, održava se druga i treća, a ako i tada ostane neko mesto, sastavlja se mešovito telo od po 3 predstavnika gen. skupštine i SB, da izaberu po jednog kandidata za svako mesto, pa se opet glasa

- sudije se biraju na 9 godina i mogu se ponovo birati; radi kontinuiteta se trećina sudija bira na 3 godine

96. organizacija suda

- međ. sud pravde je zbor nezavisnih sudija sa sedištem u hagu; može da zaseda i na drugim mestima

- sudski kolegijum ima 15 sudija: oni ne mogu da vrše političke ili upravne funkcije, niti mogu pred međ. sudom da nastupaju kao zastupnici, savetnici ili advokati; u vršenju službe uživaju diplomatske privilegije i imunitete

- sud deluje u punom sastavu ili većima: u punom sastavu, kvorum čini 9 sudija; postoje 2 vrste veća: 1. za posebne vrste predmeta (najmanje trojica sudija) ili za konkretan predmet (broj sudija određuje sud, uz pristanak stranaka); 2. veća sa skraćenim postupkom: 5 sudija, koje sud bira svake godine

- postupak pred većima se može ustanoviti samo uz pristanak stranaka: kompozicija suda nije stalna (menja se od spora do spora); sudija može biti izuzet zbog posebnih razloga

- kompozicija suda se može menjati i uključivanjem sudije ad hoc: on ima dvostruku funkciju: 1. da izjednači položaj stranaka kada jedna ima svog državljanina u veću; 2. da konstituiše jednakost stranaka kad nijedna nema sudiju svog državljanina; svaka od stranaka učestvuje u izboru, među ličnostima koje su bile kandidovane za sudije; institut ad hoc sudije ukazuje na diplomatske elemente u međ. pravosuđu

97. nadležnost suda

- nadležnost je jedna i nedeljiva: teorijska podela: nadležnost ratione materia, ratione personae i ratione temporis. sud sam odlučuje o sopstvenoj nadležnosti: nadležnost za nadležnost

- osnov nadležnosti: 1. u postupku rešavanja sporova: volja stranaka

; način davanja pristanka: a) spor već izbio, pa se stranke sporazumele (kompromis); b) nadležnost utvrđena ugovorima i konvencijama na snazi (tzv. kompromisne odredbe predviđaju način rešavanja spora); c) država jednostranom deklaracijom prihvata fakultativnu klauzulu statuta, po kojoj države mogu ipso facto da prihvate (prema svakoj državi koja je i sama prihvatila) nadležnost suda, u sporovima koji imaju za predmet: a1) tumačenje nekog ugovora; b1) svako pitanje međ. prava; c1) postojanje bilo koje činjenice koja bi, ako se utvrdi, značila kršenje neke međ. obaveze i d1) naknadu zbog kršenja neke međ. obaveze

- izjave o prihvatanju se daju bezuslovno ili uz uslov uzajamnosti. rezerve mogu biti trojake: a) ratione personae: neke države koje su prihvatile fakultativnu klauzulu izuzimaju iz nadležnosti suda sporove sa određenim državama (npr. one sa kojima nemaju diplomatske odnose); b) ratione materiae: najveći broj izuzima iz nadležnosti sporove koji spadaju u unutrašnje nadležnosti, sporove za vreme trajanja neprijateljstava itd; c) ratione temporis: mogućnost da se izjava opozove u svakom trenutku + rezerve koje isključuju nadležnost za slučajeve nastale pre određenog datuma i sl; d) nadležnost zasnovana prećutnim putem, tokom samog postupka (forum prorogatum)

2. u postupku davanja savetodavnog mišljenja: neposredno na povelji (niko ne može sprečiti sud da da savetodavno mišljenje), i na statutu po kome sud ima diskreciono pravo da postupa po tom zahtevu. mišljenje se ne daje državama, već organu koji ga je tražio (gen. skupština ili SB, i ovlašćene agencije i organi)

98. oblici nadležnosti

- ratione personae: samo države su stranke u sporu pred sudom; 3 vrste država: 1. članice UN su i članice MSP (statut MSP je sastavni deo povelje); 2. nečlanice UN koje su stranke statuta MSP; 3. države koje nisu ni članice UN ni statuta MSP, koje se mogu obraćati sudu po uslovima SB

- međ. organizacijama se sud može obratiti za obaveštenja itd: veću ulogu imaju u procesu davanja savetodavnog mišljenja: 2 situacije: 1. međ. org. ovlašćena od gen. skupštine da zahteva savetodavno mišljenje (puna procesna sposobnost) i 2. međ. org. se pojavljuje pred sudom na osnovu obaveštenja suda (amicus curiae). pojedinac se ne može pojaviti pred sudom

- ratione materiae (krug poslova suda): 1. da presuđuje sporove koje stranke iznesu pred njega i sve slučajeve predviđene poveljom, konvencijama i ugovorima; 2. da daje savetodavno mišljenje na traženje organa ovlašćenog poveljom; nadležnost se određuje funkcionalno (svrhom, zadacima, ustrojstvom suda) i konvencionalno (sporazumom stranaka)

- 1. osnovni zadatak je rešavanje pravnih sporova: tu spadaju i pitanja unutrašnjeg prava (ako nema zadovoljenja u sudovima unutrašnjeg poretka); raspravlja sporove u pogledu činjenica, ako se radi o faktima čije bi postojanje predstavljalo povredu međ. obaveze; pri odlučivanju u sporu nadležan je da odlučuje i o pitanju postojanja nekog drugog odnosa, od koga ta odluka zavisi (prethodni prigovori); incidentna nadležnost za privremene mere, intervencije i prethodne prigovore, na osnovu neke objektivne činjenice kao što je presuda (inherentna nadležnost); nadležnost suda po pitanju naknade štete

2. davanje savetodavnog mišljenja o svakom pravnom pitanju, na zahtev ovlašćenih organa: 2 uslova: a) telo koje traži mišljenje treba da je ovlašćeno i b) da je predmet zahteva pravno pitanje

- gen. skupština i SB izričito ovlašćeni: drugim organima gen. skupština izdaje ovlašćenja; sud nije u obavezi da da savetodavno mišljenje; da li je pitanje pravno ili ne, odlučuje sud; savetodavna mišljenja nemaju pravnu snagu, ali su pravno zasnovana i sud ima veliki autoritet; stranke mogu ugovoriti da će poštovati mišljenja suda

- ratione temporis: sekundarna nadležnost, vezana za prethodne 2: u sporazumu o nadležnosti se obično pojavljuje u obliku rezerve, tako što se iz nadležnosti suda isključuju sporovi proizašli iz činjenica koje su nastale pre nego što je sporazum o rešavanju sporova sudskim putem stupio na snagu; pitanje ove nadležnosti se postavlja tek pošto se ustanovi ratione materiae nadležnost suda. ekstenzivno se tumači

- međ. sudstvo prihvata pretpostavku o retroaktivnom dejstvu odredaba o nadležnosti sudova

99. postupak pred sudom

- 1. u parnicama: počinje: 1. saopštenjem sporazuma o nadležnosti suda i 2. pismenim zahtevom ili tužbom

- saopštenje prati pismo ministra spoljnih poslova ili ambasadora akreditovanog u hagu. u parnici nema tuženog i tužioca u formalnom smislu. započinje tužbom ako su se stranke unapred obavezale da će sporove rešavati pred sudom; tužba sadrži: predmet spora, naznačenje stranaka, odredbu na kojoj se zasniva nadležnost suda i činjenice na kojima počiva tužbeni zahtev; potpisuje je zastupnik ili diplomatski predstavnik stranke. datum upisa u upisnik označava početak postupka

- sekretar suda obaveštava sve sudije. stranke predstavljaju zastupnici, mogu im pomagati pravni savetnici i advokati. službeni jezici suda: engleski i francuski; postupak se vodi na jeziku o kome se stranke sporazumeju ili svaka koristi onaj koji izabere

- 2. incidenti ili prethodni postupci: a) prethodni prigovori: ističe ih tužena strana, u roku za dostavljanje odgovora na tužbu (i stranka koja nema status tužene); predmet: nadležnost suda ili neprihvatljivost tužbe; sud može da prihvati prigovor, odbije ga ili utvrdi da nema prethodni karakter

- b) privremene mere: uvode se na osnovu zahteva za preduzimanje mera zaštite, kada se tužitelj javlja kao podnosilac, kao i od strane suda; razlog: neposredna opasnost po pravo ili interes koji je predmet spora; rasprava o merama konstituiše posebnu fazu i ima prioritet; postupak traje oko 3 nedelje

- c) intervencije: c1) zasnovane na zahtevu za dozvolu da se interveniše: država podnosi zahtev kada smatra da njen pravni interes može biti ugrožen presudom; c2) zasnovane na deklaraciji: važi pretpostavka da je dovoljan osnov za intervenciju činjenica da je treća država strana ugovornica višestranog ugovora, u kojem su stranke i države u sporu; tumačenje sadržano u presudi je obavezno za državu koja interveniše, kao i za stranke u sporu

- pismena faza: podnošenje podnesaka i protivpodnesaka stranaka, i obaveštenja sudu; odvija se simultano ako je postupak zasnovan notifikacijom sporazuma o nadležnosti; konsekutivno ako je postupak započeo tužbom (tužilac podnosi podnesak, tuženi odgovara protivpodneskom, moguće i replike); min. sadržaj određen pravilima postupka

- usmena faza: saslušanje svedoka, veštaka, zastupnika, savetnika i advokata; red određen po pripremljenosti predmeta. prioritet zakazivanja se priznaje: zahtevu za privremene mere; postupku izdavanja savetodavnih mišljenja, ako sud nađe da zahtev zaslužuje urgentni tretman. rasprava je javna, ali se javnost može isključiti

- red izlaganja određuje sporazum: ako ga nema, onda odlukom suda. tokom rasprave sud može postavljati pitanja i zahtevati objašnjenja; svedoke i veštake ispituju zastupnici, savetnici ili advokati (svedoci i veštaci polažu zakletvu pre iskaza)

- predsednik suda okončava usmenu raspravu čim se izlaganja kompletiraju, ali može ponovo da je otvori

- postupak pred većima: veća su sastavljena od najmanje trojice sudija, za rešavanje određenih vrsta predmeta (po pitanju rada npr.); u cilju brzog rešavanja poslova, sud jednom godišnje obrazuje veće od petorice sudija, koje po zahtevu stranaka rešava po kratkom postupku; presude veća i suda u punom sastavu imaju istu snagu; postupak je u osnovi regulisan istim pravilima; sud formuliše pravila postupka pred većima

- pismeni postupak pred većima: po jedan podnesak svake strane; veće može da dozvoli podnošenje novih. usmeni postupak nije obavezan

- postupak za davanje savetodavnih mišljenja: ovlašćene organizacije ili ustanove šalju sudu pisani podnesak u kojem mu precizno postavljaju pitanje + službeno obaveštenje o zahtevu + odgovarajuća dokumenta. sekretar suda kopije zahteva upućuje svim državama sa pravom da izađu pred sud, i obaveštava org. koje mogu dati obaveštenja da sud prima izlaganja; ukoliko ne primi posebno obaveštenje, ovlašćena država može da zahteva da podnese pismenu izjavu ili da bude saslušana; države ili org. mogu stavljati primedbe na izjave drugih

- nema stranaka u pravom smislu reči (države i org. opskrbljuju sud obaveštenjima, amicus curiae); vlada relativno široka sloboda u odnosu na postupak

- okončanje postupka: 1. presudom; 2. povlačenjem tužbe i 3. poravnanjem; 1. presuda: donosi se na tajnom većanju glasovima većine sudija; ako su glasovi podeljeni, odlučuje glas predsednika

- ako mišljenje sudija nije jednoglasno: odvojeno mišljenje – neki sudija se ne slaže ni sa dispozitivom ni sa obrazloženjem, pa obrazlaže negativni glas; individualno – slaže se sa dispozitivom, ali nalazi da je obrazloženje dato na pogrešan način

- presuda se donosi povodom incidentnih pitanja u parnici, i u odnosu na glavni spor; presuda zbog izostanka: ukoliko jedna stranka ne pristupi sudu, ili propusti da brani svoje interese (na zahtev druge strane). presuda je obavezujuća, od trenutka kada se pročita na javnoj sednici, za parnične stranke, samo u odnosu na predmet spora; presuda je konačna i bez priziva; u slučaju spora o smislu i domašaju, sud tumači presudu na zahtev stranaka (interpretativne presude)

- presude su predmet revizije, ukoliko se otkriju odlučujuće nove činjenice; postupak: zahtev za reviziju i presuda koja konstatuje postojaje nove činjenice; rokovi: 6 meseci subjektivni od momenta otkrića, objektivni 10 godina

- članice UN su obavezne da prihvate odluke suda u sporu u kom su stranke; u slučaju da neka ne izvrši obaveze, druga strana se može obratiti SB koji može da izda preporuke ili odluči o merama (nije automatski garant izvršenja)

- tužilac može u bilo kom trenutku da obavesti sud da odustaje od tužbenog zahteva; ukoliko je do trenutka prijema druga strana već preduzela neku parničnu radnju, tuženik ima rok da se izjasni da li prihvata prekid postupka (ćutanje je odobravanje); postupak prekida i sporazum o poravnanju

- presuda rešava spor (povlačenje tužbe i poravnanje ipso facto ne rešavaju); savetodavni postupak se završava davanjem mišljenja, proglašenog na javnoj sednici; takođe, povlačenjem zahteva (samo jedanput se to dogodilo)

102. pojam rata

- najekstremniji instrument politike (do 20 veka smatran pravnom ustanovom, tj. najefikasnijim načinom da se zaštite nacionalni interesi); prirodno stanje neprijateljstva, koje oružjem i organizovanim nasiljem ostvaruje ono što se nije uspelo postići mirnim putem

- suverenost omogućavala ostvarivanje prava u ratnim sukobima (pravno priznatim); ratno pravo nije primenjivo na građanske sukobe – ratove; rat je legalno stanje (mora biti pravno uređen – početak, vođenje i njegove posledice); ne zanemaruje humanitarne posledice

- istoričar klauzevic: rat odredio samo u funkciji određene politike; povezao akt fizičkog nasilja sa političkom funkcijom; 2 osnovna elem. rata: a. vojni i b. politički

- rat je sredstvo za produženje određene politike; sledi da je krajnji cilj rata potčinjavanje neprijatelja, te se sila mora koristiti racionalno (jer je određena politički)

1. rat predstavlja oružani sukob između organizovnaih političkih jedinki: rat kao odnos države prema državi, a ne čoveka prema čoveku; pojedinci postaju neprijatelji slučajno, ne kao ljudi, već kao vojnici (žan žak ruso)

2. rat predstavlja organizovani oblik nasilja

3. rat je izraz volje jedne od zaraćenih strana (animus belligerendi); taj izraz potreban da bi se stvorilo ratno stanje (namera da se neprijatelj uništi ili potčini)

- savremeno doba: rat je pravno zabranjen; s obzirom na tehnološki napredak i uslove života teško ga je sprečiti i kontrolisati; ne svodi se samo na vojne operacije: obuhvata sve sfere života; vojne operacije tej završna faza; ekonomski, politički, psihološki rat (sve sfere života); mediji bitno određuju pojam rata; rat nije samo odnos neprijateljskih armija

- od II sv. rata u svetu se vodilo više od 150 oružanih sukoba (pobune, plemenski ratovi); klasičan rat bilo lako identifikovati (pratio ga je animus belligerendi); danas se oružane akcije pravdaju ograničenim ciljevima i zloupotrebom pravnih formula

- razvoj ratne tehnike doprineo je prerastanju ratova u totalne: uz angažovanje celokupnih kapaciteta države; to je uticalo na razvodnjavanje granice između mira i rata – trka za naoružanjem je postala normalna pojava

- vrste: međ. i građanski (mogući građanski ratovi uz pomoć trećih zemalja); lokalni (uvek nose opasnost prerastanja u opšti) i svetski + „ograničeni“ ratovi (nasuprot neograničenim nuklearnim); oslobodilački, odbrambeni, napadački, verski... pravno dozvoljeni su oslobodilački i odbrambeni, u kontekstu dekolonizacije (ukoliko UN ne reaguje); preduslovi: da branilac nije prvi otpočeo sukobe, da ima odbrambene ciljeve i da rat vodi na sopstvenoj teritoriji; frontalni i partizanski; suvozemni, pomorski, vazdušni

- hladni rat: oštra blokovska podeljenost, bez tačno definisanog cilja – borba na idejnom, diplomatskom, ekonomskom planu, uz pojačan psihiloški pritisak; koristi se dosta špijunaža; kulminacija tokom šezdesetih; primeri metoda hladnog rata SAD i SSSR: blokada Berlina, Staljinov pritisak na Jugoslaviju; kubanska kriza 1962/63

- osnovni cilj UN je obezbeđenje mira; rat postaje oružana mera za uspostavljanje mira; rat je danas krivično delo u međ. pravu; agresivni rat povlači međ. odgovornost

- kriterijumi za postojanje rata: intenzitet vojnih operacija, kontinuirana borbena dejstva suprotstavljenih strana, obim angažovanja, da li se operacije izvode po nalogu vlade ili nadležnog organa

- oružane akcije UN nemaju karakter rata u klasičnom smislu reči (cilj im je obezbeđenje mira)

- rat je krivično delo, kolektivne mere su sankcija

103. ograničenje i zabrana rata

- teorija o pravednim (bellum justum) i nepravednim ratovima; platon, aristotel: rat je sastavni deo politike, pravičan kad se vodi u cilju postizanja mira; stari rim: pravičan je rat koji otpočne saglasno odluci i postupku koji utvrđuje collegium fetialis; rano hrišćanstvo: osuđivalo svaki rat, bez obzira na ciljeve; hrišćanstvo postalo zvanična religija: da bi se rat mogao smatrati

pravednim, treba mu častan motiv (justus causa), koji proizlazi iz „teškog moralnog prekršaja druge strane“ (takva država nema pravo na odbranu)

- hugo grocijus: rat se ne može apsolutno ni dozvoliti ni osuditi; opravdanje zavisi od uslova pod kojima se rat preduzima, i uzroka za takvu odluku; pravedan rat: sa ciljem da se obezbedi poštovanje prava, kažnjavanje, ili u sopstvenoj odbrani; naznake shvatanja rata kao vrste pravnog procesa

- pravičan je rat koji se vodi protiv onih koji okrutno postupaju sa hrišćanima, u ime sopstvene vere (verski rat); ne i onaj protiv onih koji nisu spremni da prihvate hrišćansku veru; zahtev za univerzalnim cartvom je nepravedan uzrok rata

- marksizam, lenjinizam: rat nije jednom za svagda ocenjen fenomen; treba polaziti od analize na osnovu klasnopolitičkih obeležja (pa su ratovi odbrambeni ili napadački). lenjin: rat je produženje politike drugim sredstvima, politika je koncentrisani izraz ekonomije, ratovi su pravedni ili nepravedni (pravedni su oslobodilački, nepravedni osvajački)

- ugovorna zabrana rata: prvi pokušaj ograničavanja rata putem višestranog sporazuma je pakt društva naroda: ograničio slobodu suverenih država da pribegnu ratu po svom nahođenju; rat nije dozvoljen ako mu države pribegavaju pre nego što su iskoristile postupak mirnog rešavanja predviđen članom 12 pakta

- brajan-kelogov pakt (1928): odricanje od rata kao instrumenta nacionalne politike + obavezivanje da će se sporovi rešavati mirnim putem

- apsolutna zabrana rata kao sredstva za rešavanje međ. sporova tek od povelje UN: obaveza rešavanja sporova mirnim putem, uzdržavanje od upotrebe pretnje silom, ovlašćenje SB da utvrdi kršenje mira ili akt agresije, obaveze država da izvršavaju odluke SB

- povelja predviđa 3 izuzetka od zabrane upotrebe sile: 1. mere SB, 2. samoodbrana, 3. mere protiv država koje su u II sv. ratu bile u neprijateljskom taboru; apsolutna zabrana rata se odnosi kako na članice, tako i nečlanice; podela rata na pravedan i nepravedan prevaziđena politički i pravno; usavršavanjem ratne tehnike rat doveden do apsurda; kao društveno-politički fenomen proglašen za međ. zločin‚

105. unutrašnji sukobi i zabrana upotrebe sile

- unutar jedne ter. između državljana iste države (različiti uzroci sukoba: nacionalno ugnjetavanje, verska netrpeljivost), od obične pobune do građanskog rata punih razmera

- spadaju u unutrašnju nadležnost država (pribegavanje nasilju u cilju menjanja postojećeg stanja i eventualnog preuzimanja vlasti svi pravni sistemi sveta kvalifikuju kao kirivično delo);

legalna vlada brani svoja ustavna prava, pa strane u sukobu nisu u jednakom pravnom položaju; može da prizna pobunjeničkoj strani svojstvo ratujuće strane (time se strane izjednačavaju)

- kriterijumi za razlikovanje građanskog rata od obične pobune: intenzitet oruž. akcija, obim angažovanih snaga, trajanje akcija i ter. opseg; građanski rat se razlikuje od običnog po prirodi ratujućih strana; ciljevi građ. rata: promena sistema ili režima, otcepljenje i pripajanje drugoj državi, stvaranje samostalne države

- unutrašnji sukobi mogu da budu posledica indirektne agresije (pojam agresije obuhvata i ubacivanje oružanih bandi, grupe najamnika, sa ciljem da izazovu akte nasilja, nerede ili pobunu (država može da preduzme mere na osnovu svog unutrašnjeg prava; moguće je da te akte kvalifikuje kao samoodbranu prema međ. pravu)

- građanski rat je totalan, ne poznaje neutralnost; najokrutniji oblik ratovanja; narodnooslobodilački ratovi ili ratovi za oslobođenje od kolonijalnih i rasističkih režima takođe spadaju u unutrašnje sukobe

- povelja: pakt društva naroda i povelja ne pominju unutrašnje sukobe; povelja isključuje mogućnost mešanja u unutrašnju nadležnost država; UN ima pravo intervencije: kada unutrašnje stanje u nekoj zemlji ili unutrašnji nemiri prete da ugroze međ. mir ili prerastu u međ. sukob, ako intervencija ima za cilj da pomogne ostvarenje prava na samoopredeljenje naroda pod kolonijalnom Upravom, kako bi se sprečile masovne žrtve

- oblici intervencije UN: kolektivni pritisak putem rezolucija, upućivanje posmatračkih misija, upućivanje oružanih snaga

- regulisanje neprijateljstava: član 3. ženevskih konvencija obavezuje države da primene barem sledeće odredbe: prema licima koja ne učestvuju neposredno u neprijateljstvima (tu ulaze i pripadnici oružanih snaga koji su položili oružje, lica onesposobljena za borbu usled bolesti, lišenja slobode... postupaće se čovečno, bez diskriminacije; zabranjeni postupci: povrede života i telesnog integriteta, uzimanje talaca, povreda ličnog dostojanstva, izricanje i izvršenje kazne bez suđenja od redovnih sudova, ranjenici i bolesnici treba da budu prihvaćeni i negovani. član 3. dopunjen protokolom II

- rezolucija o poštovanju ljudskih prava za vreme oružanih sukoba: strane u sukobu nemaju neograničenu slobodu u obračunu sa protivnikom, u svim oružanim sukobima se moraju poštovati načela humanosti

106. načelo neintervencije

- intervencija: mešanje u odnose dve države, bez njihove saglasnosti, ili u unutrašnje poslove drugih država, sa ciljem menjanja ili održanja postojećeg stanja, suprotno volji ovih država

- intervencija oduvek smatrana nedozvoljenom, pokušaji da se zabrani neuspešni; američka, francuska i oktobarska revolucija praćene brojnim intervencijama, ali i pojavom teorije o zabrani intervencije

- monrova doktrina: predsednik SAD ustaje protiv intervencije evrope u poslove amerike; 3 načela: 1. zabrana kolonizacije amerike od strane evropskih država, 2. zabrana mešanja evropskih država u unutrašnje stvari država amerike, 3. izjava da SAD neće intervenisati u poslovima evrope

- dragova doktrina: 1903. nemačka, VB, italija preduzele vojnu akciju protiv venecuele, da bi obezbedili potraživanja; ministar spoljni argentine louis drago memorandumom tražio od SAD da se zabrani upotreba sile radi naplate fin. potraživanja (doktrina usvojena i postala pravilo međ. prava kao porterova)

- društvo naroda korak dalje; povelja UN: obaveza članica da se uzdrže od pretnje silom ili upotrebe sile protiv ter. integriteta ili političke nezavisnosti države. izuzetak: unutrašnji sukobi koji prete da ugroze međ. mir

- korak dalje odlazi GS UN 21. decembra 1965: deklaracija o nedozvoljenosti intervencije u unutrašnje poslove država, i zaštiti njihove nezavisnosti i suvereniteta

- oblici intervencije: a. oružana: direktna, indirektna (može da primi oblik subverzije, formiranja subverzivnih grupa, najčešće iz redova emigracije, u jednoj zemlji i ubacivanje na ter. druge zemlje); b. ekonomska (treba razlikovati pravno dozvoljenu intervenciju u vidu ek. pomoći i ek. intervenciju prinudnog karaktera), c. politička (ideološka intervencija dozvoljena, ali ne i kada preraste u org. propagandu s ciljem da se obori legalna vlast), d. diplomatska (smatra se dozvoljenom, jedna je od funkcija dipl. predstavnika, ali ne i kada se preduzima sa pozicije sile; granica je sporna), e. humanitarna (povelja ne pominje; SB rezolucijom ovlastio članice ad hoc koalicije formirane nakon invazije iraka na kuvajt, da mogu preduzeti sve mere unutar iračke ter. da bi hum. org. mogle da pruže pomoć kurdima; presedan i kontroverza)

107. pravo na samoodbranu

- cilj država da se održe; pravo na samoodbranu opravdava akciju koja bi pod drugim okolnostima bila zabranjena; najtešnje povezano sa zabranom rata (ranije bilo deo ratnog prava), uslovljeno postojanjem agresije, oružanog napada; danas mogućnosti ugrožavanja složenije: nezavisnost zemlje može se ugroziti i na indirektan način (ubacivanjem ter. grupa itd.)

- pravo na samoodbranu mora biti u srazmeri sa opasnošću i svedeno na potrebe datog slučaja

- povelja: priznaje pravo na samoodbranu samo kao privremenu meru zaštite, dok mehanizam UN ne počne da deluje; rezervisano samo za slučaj oružanog napada; ukoliko SB zbog veta ili

bilo kog drugog razloga ne preuzme mere, mere samoodbrane gube privremeni karakter i postaju mere samozaštite

- tipičan primer: samoodbrana zbog povrede ter. integriteta

- država se može pozvati na samoodbranu i na otvorenom moru (npr. napadnut brod); takođe i u vazduhu; to pravo se ne priznaje državama kada je reč o njenim građanima na tuđoj ter. (to nije samoodbrana)

- individualna ili kolektivna, u zavisnosti od toga da li država samoodbranu preduzima sama ili uz pomoć drugih drž. ili reg. org.

- kada obe strane pribegnu sili sa agresivnim namerama, nijedna nema pravo na samoodbranu, iako je došlo do povrede mira i bezbednosti; cilj samoodbrane je uspostavljanje ili održanje pravnog statusa quo

108. pojam i definicija agresije

- nasilna akcija jedne ili više država protiv ter. integriteta i pol. nezavisnosti druge države, s namerom da se ospori pravo na opstanak države, izmeni društveno-ekonomski sistem; pojam agresije nije iscrpljen oružanim sukobom (potrebna konkretna radnja + namera)

- ekonomska agresija: onemogućava ek. razvoj i nezavisnost; agresija putem propagande: ratno-huškačka, izaziva nerede

- agresija je međ. krivično delo, povlači odgovornost; utvrđivanje agresije je preduslov za primenu mehanizma kolektivne bezbednosti SB

- kl. međ. pravo nije poznavalo agresiju. pakt društva naroda zabranio rat, predvideo sankcije ako mu se pribegne pre primene postupka za mirno rešavanje. brajan-kelogov pakt: strane osudile rat, kršenje odredaba pakta međ. zločin. 1933. rusija podnela predlog deklaracije sa def. agresije

- povelja: ne sadrži definiciju agresije; GS usvojila rezoluciju 1974., definisala agresivni akt: agresija je upotreba vojne sile od strane države, protiv suvereniteta, ter. integriteta, pol. nezavisnosti druge države, ili na bilo koji način koji nije u skladu sa poveljom

- akti agresije: a. invazija, vojna okupacija; b. bombardovanje; c. blokada luka ili obala; d. napad kopnenih ili vazduhoplovnih snaga; e. korišćenje oružanih snaga jedne zemlje koje se nalaze na ter. druge zemlje, suprotno zaključenom sporazumu; f. odluka zemlje da svoju ter. koju je stavila na raspolaganje oružanoj sili druge zemlje, ova druga koristi da bi napala treću; g. odluka zemlje da pošalje oružanu bandu, najamnike, da izvrše akt oružanog nasilja protiv druge države, a ti akti su od izuzetnog značaja za sudbinu zemlje

109. dejstvo i posledice izbijanja neprijateljstava

- pravne posledice proglašavanja ratnog stanja: izvršni organ stiče spec. ovlašćenja – suspenzija sloboda, stavljanje stranaca pod poseban režim i sl; važan je tačan momenat otpočinjanja ratnog stanja

- konvencija o otvaranju neprijateljstava: neprijateljstva treba da otpočnu formalnom objavom i notifikacijom neutralnim zemljama; objava rata je formalni akt koji sadrži nameru države da upotrebi oružanu silu da bi rešila neko pitanje

- pakt društva naroda, povelja: objava rata je polazna tačka prilikom utvrđivanja agresije; zbog toga države ulazile u sukobe bez formalne objave; države koriste i obaveštavanje javnosti o otpočinjanju rata

- prekid dipl. odnosa ratujućih strana: dipl. i konzularnom osoblju se obezbeđuje nesmetan povratak u matičnu zemlju; zaštita interesa državljana ratujuće strane, kao i dipl.konzularna arhiva, se prepušta sili zaštitnici

- pre izbijanja sukoba države pozivaju svoje državljane, ili im naređuju, da se vrate u zemlju: oni koji ostanu podvrgavaju se posebnom režimu (međ. pravo ratujućoj strani priznaje punu kontrolu nad državljanima druge strane na njenoj ter.) na osnovu primene propisa unutrašnjeg prava; država može sprečiti odlazak državljana neprijateljske strane koji podležu vojnoj obavezi, tada postupa sa njima kao sa ratnim zarobljenicima

- pitanje odnosa prema imovini neprijateljske države je sporno

- zabranjene sve privredne transakcije koje mogu koristiti neprijatelju, a one koje su ranije zaključene i nisu izvršene, proglašavaju se ništavim; trgovina sa neprijateljem je krivično delo; korporacije ili udruženja pod kontrolom neprijateljske zemlje se smatraju neprijateljskim

110. oružana sila

- suvozemne snage, vazduhoplovne, pomorske. u pomorske spadaju i trgovački brodovi pretvoreni u ratne

- oružane snage: sve organizovane naoružane snage, pod odgovornom komandom; države mogu da uključe i paramilitarne jedinice, o tome moraju da obaveste drugu stranu; u okviru regularnih se formiraju i specijalne jedinice (male, motivisane dobrovoljne, prilagođene savremenim uslovima)

- borac: razlika između legalnog i ilegalnog borca; razlika između pripadnika oružane sile (uključujući i pomoćne službe) i civilno stanovništvo; IV haška konvencija o zakonima i običajima suvozemnog rata + pravilnik: član 1. pojam borca obuhvata reg. armiju, miliciju, dobrovoljačke

odrede ako: a. na čelu imaju ličnost odgovornu za svoje potčinjene, b. imaju stalan znak za raspoznavanje koji se može raspoznati i na rastojanju, c. otvoreno nose oružje, d. pri operacijama se pridržavaju zakona i običaja rata

- čl. 2: civilno stanovništvo neokupirane ter. ima pravo da se oružano odupre napadaču, ne imajući vremena da se organizuje u skladu sa članom 1.; spec. jedinice spadaju pod pojam borca, ako su propisno uniformisani, dejstvuju pod komandom svoje armije, otvoreno izvode operacije

- status borca na osnovu poz. prava čine: a. organiozovanost i potčinjenost komandi; b. interna disciplina + poštovanje međ. prava; plaćenici (psi rata): van zakona i korišćenje njihovo je zločin protiv mira i bezbednosti

- ratni brod mora da nosi jasna obeležja nacionalnosti, imati glavnokomandujućeg, trgovački brod koji postane ratni brod mora se pridržavati pravila koja važe za ratne brodove; zabranjeno pretvaranje trg. brodova u ratne u neutralnim lukama i ter. vodama neutralnih država

- tehnološki razvoj dovodi do profesionalizacije vojske; armija: da imaju na čelu ličnost odgovornu za potčinjene, znak za razlikovanje koji se može raspoznati na rastojanju, da otvoreno nose oružje, pridržavaju se zakona i običaja rata pri akcijama...

- špijun: pomoćno sredstvo ratovanja; ne može biti kažnjen bez suđenja prethodnog; ima sva prava kao i drugi ratnni zarobljenici

- parlamentar (položaj): postavljen radi uspostavljanja kontakta sa drugom ratnom stranom; nepovrediv je i ne može biti zarobljen; predstavljen belom zastavom

111. partizanski rat

- označava formu rata koja se ne uklapa u šemu klasičnog ratovanja; sam pojam služi i da bi se definisao status učesnika. dopušten samo u sklopu kolektivne ili individualne samoodbrane, oružane akcije koju organizuju UN, u sklopu borbe za nezavisnost od kolonijalnog porobljavanja

- partizanski rat: a. ima organizovani karakter, 2. vodi se na okupiranoj ter. u pozadini neprijatelja, 3. primenjuje partizansku strategiju i taktiku (ne predstavlja kontinuiranu akciju, već isprekidane napade, u pozadini neprijatelja), 4. uz podršku naroda na okupiranoj ter.

- može biti isključivo pomoćni rat; haški pravilnik 1907: priznaje narodu neokupirane ter. pravo da, pred približavanjem neprijatelja, uzme spontano oružje da bi se odbranio od njega, pod pomenutim uslovima (kompromis - velike sile htele sukobe svedene na redovne oružane

jedinice; male zemlje zastupale da je odbrana nezavisnosti obaveza); partizanski rat nije pomenut

- ženevske konvencije 1949: status ratnih zarobljenika se priznaje i pripadnicima pokreta otpora, i na okupiranoj ter., ukoliko a. imaju na čelu lice odgovorno za svoje potčinjene, b. imaju znak razlikovanja i na odstojanju, c. otvoreno nose oružje, d. pridržavaju se pravila i običaja ratovanja, pridodat uslov: da partizani pripadaju jednoj od ratujućih strana

- nema samo vojno strateški cilj, već i psihološki i politički; stalni, iznenadni sukobi otežavaju veze između fronta i pozadine neprijatelja – slabija vojska tako može da odgovori nadmoćnijoj

112. pravila ratovanja

- suvozemne operacije: ratujuće strane nemaju neograničenu slobodu; zabranjeno podmuklo ubijanje i ranjavanje neprijatelja, dela suprotna vojnom moralu i časti; zabranjena upotreba neprijateljske zastave, znaka crvenog krsta, uništavanje neprijateljske imovine sem za potrebe rata…

- pomorske operacije: poseban problem bila regulacija podmorničkog rata; londonska pomorska konvencija 1903: podmornice pod istim režimom kao i ratni brodovi; sredstva ratovanja u pomorskom su ista kao u suvozemnom ratu, podvrgnuta istim pravilima; vrste oružja specifične za pomorsko ratovanje pod posebnim pravilima (mine, torpedi)

- II haška konvencija, konvencija o postavljanju podmorskih mina: razlikuje usidrene i neusidrene automatske dodirne mine, sa ciljem propisivanja pravila za obezbeđivanje neškodljivosti mina, nakon upotrebe; zabranjeno postavljanje automatskih mina pored obala i luka protivnika, ako je jedini cilj onesposobljavanje trg. plovidbe; nakon završetka rata države dužne da očiste svoje vode od mina; ako su ih postavile u tuđim vodama, dužne da obaveste vladu o mestu, i da preduzmu mere čišćenja; polaganje mina dozvoljeno i u neutralnim državama, pod uslovima koji važe i za zaraćene strane

- torpeda dozvoljena, pod uslovom da postanu bezopasna nakon što promaše cilj

113. pravo zaplene u pomorskom ratu

- privatna imovina podložna uzapćenju; moguće samo za vreme ratnog stanja (odnosi se na sve trgovačke brodove); roba na neprijateljskom brodu se uzima za neprijateljsku; karakter broda se određuje po zastavi, robe po vlasniku (sve zemlje cene prema državljanstvu, VB prema domicilu)

- izuzeci: poštanska prepiska neutralnih ili zaraćenih strana je neprikosnovena; od uzapćenja izuzeti brodovi namenjeni za lokalnu plovidbu ili ribolov (sem ako se koriste za neprijateljske akcije), i brodovi namenjeni za religijske i filantropske svrhe (haška konvencija)

- vojni sanitetski brodovi ne smeju biti predmet uzapćenja, napada; moraju se štititi (ako su njihova imena i popis saopšteni stranama u sukobu, deset dana pre angažovanja); sanitetskom brodu u pristaništu, ako padne u ruke neprijatelja, mora se dozvoliti isplovljavanje; pravo pregleda i nadzora nad sanitetskim brodovima, do prava zadržavanja do 7 dana (ženevska k.)

- pravo zaplene teritorijalno ograničeno: na ter. vode zaraćenih strana i otvoreno more; tri faze zaplene: uzapćenje, pretres, konačna odluka o sudbini broda ili robe; konačnu odluku donosi sud zemlje kaptora; uzapćeni brod se može uništiti samo izuzetno, npr. ukoliko bi prilikom sprovođenja, bile dovedene u pitanje ratne operacije u kojima je učestvovao sam brod (londonska konvencija 1903); posada, putnici, brodski papiri, tada se moraju se skloniti sa broda

114. vazdužne operacije

- specijalna komisija pravnika predstavnika SAD, VB, italije, japana, francuske, sastala se u hagu 1923. godine i izradila pravila vazdušnog rata (pravila nisu ratifikovana ali se teorija slaže da je reč o kodifikaciji običaja, što ih čini obavezujućim)

- ključno pitanje je bombradovanje: zabranjen napad ili bombardovanje bilo kojim sredstvima gradova, sela, naseobina, zgrada koje nisu branjene (II haška, i konvencija o bombardovanju sa mora); imaju u vidu bombardovanje sa kopna ili mora

- vazdušno bombardovanje zakonito samo protiv vojnog objekta (tu spadaju fabrike koje su važni centri, koriste se za izradu oružja, municije); zabranjeno bombardovanje starih varoši, sela, gradova, naselja ili zgrada u neposrednom susedstvu vojnih operacija (izuzetak: kada se pouzdano utvrdi da se tu nalazi koncentrisana vojna sila)

- razvoj posle II sv. rata: predviđena mogućnost da države unapred utvrde zone bezbednosti za ranjenike, bolesne, starije i decu; sila koja drži ratne zarobljenike dužna da, preko sile zaštitnice, obavesti ratujuće strane o geografskom položaju logora; zarobljenicima se moraju obezbediti skloništa od bombardovanja; zabranjeno bombardovanje sanitetskih jedincija i službi, transporta ranjenika i bolesnika, sanitetskog materijala; vazduhoplovi koji se koriste isključivo za prenos ranjenika, bolesnika, materijala, uživaju zaštitu

- zaraćene strane mogu predvideti bezbedne vazdušne puteve i vremena preleta okupirane ter. za evakuaciju bolesnih, ranjenih; može se narediti spuštanje sanitetskom vazduhoplovu na neprijateljsku ter. ali mu se posle pregleda mora omogućiti da nastavi let; slučajno spuštanje na neprijateljsku ter. – ranjenici, bolesnici, posada, smatraju se ratnim zarobljenicima

- pravilo o proporcionalnosti i zabrana nediskriminisanog bombardovanja; zabranjeni akti i nasilje čiji je cilj zavođenje terora među civilima; zona zabranjenog leta: neprijateljskoj strani zabranjena bilo kakva aktivnost u zoni

115. ograničenja u pogledu sredstava i metoda ratovanja

- petrogradska dekl. 1868: jedini zakoniti cilj je slabljenje vojne sile neprijatelja; u tu svrhu je dovoljno onesposobiti za borbu što veći broj ljudstva; taj cilj premašen upotrebom oružja koje nepotrebno uvećava patnju onesposobljenih za borbu, ili smrt čini neizbežnom; upotreba sličnih oružja protivna zakonima čovečnosti

- haške konferencije mira 1899 i 1907: zaraćene strane ne uživaju punu slobodu pri izboru sredstava za borbu; zabranjena upotreba otrova, dum dum metaka; ubijanje, ranjavanje neprijatelja koji se predao bezuslovno, nakon što je položio oružje ili ostao bez sredstava; objava da se nikome neće poštedeti život; zabranjeno pljačkanje grada, mesta; zloupotreba zastave parlamentara, drž. zastave, neprijateljske uniforme, vojnih obeležja

- ratna tehnika uvek korak ispred pravnog regulisanja

- napalm i zapaljiva oružja: ponekad sadrže i otrovne supstance; zapaljiva oružja jedni podvode pod žen. protokol, drugi smatraju da je upotreba dozvoljena, GS osudila upotrebu

116. oružje za masovno uništenje

- primena se teško kontroliše, dejstvo nemoguće ograničiti; masovno uništenje života, nesrazmerno razaranje (ABC weapons); tu spada i tehnika za menjanje čovekove okoline u vojne svrhe

- hemijsko: sadrži supstance koje izazivaju trovanje; bakteriološko: sadrže mikroorganizme koji izazivaju najteže bolesti ili smrt, a imaju moć razmnožavanja (deluju samo na živa bića); ženevski protokol 1925. zabranjuje hemijska i biološka sredstva (protokol ratifikovala kraljevina SHS 1929 uz rezervu reciprociteta, SAD tek 1976)

- promena čovekove okoline: konvencija o zabrani upotrebe u vojne i druge neprijateljske svrhe, tehnike za menjanje čovekove okoline

- nuklearno, termonuklearno: 1. deo teorije: upotreba zakonita, 2. druga grupa: zabranu moguće izvući iz međ. prava analagijom, 3. zabrana se može izvući iz međ. prava, ali je nuklearno oružje dozvoljeno ako se koristi kao represalija

- veliki deo teoretičara: upotreba nuklearnog oružja je međ. krivično delo; UN: nuklearno i termonuklearno oružje suprotno povelji

- nekoliko dokumenata ograničava pravo upotrebe: ugovor o korišćenju morskog dna, prvi ugovor kojim je u jednom regionu zabranjena upotreba i uvedena denuklearna zona u latinskoj americi (bez kube), ugovor o zabrani eksperimentisanja nuklearnim oružjem u kosmosu, atmosferi, pod vodom, ugovor o neširenju nuklearnog oružja

- 3 uslova nuklearnih sila za denuklearne zone: 1. da se precizno utvrde granice zone, 2. države da preuzmu obavezu da ni jednoj trećoj državi neće dati povlastice u pogledu naoružanja, ili skladištenja oružja, na tom području, 3. čvrste garancije zemalja područja, da će savesno ispuniti obaveze iz ugovora

117. ratna okupacija

- privremeno, faktičko (ne pravno) stanje; okupirana ter. ne postaje deo ter. okupatora (to potvrdio nirnberški sud); prava legalne vlade samo su suspendovana

- može biti: 1. posledica invazije, 2. posledica sporazuma o primirju: legalne snage se povlače i prepuštaju ter. okupacionim, 3. okupacija neutralne zemlje ili savezničke ter. : pravda se vojnim potrebama

- novija praksa: okupacija se stanovništu saopštava proklamacijom

4. potpuna okupacija: kada okupator uspostavi vlast nad celom ter. ; delimična: na delu ter.

- pravni izvori: haški pravilnik 1907, ženevska konvencija o zaštiti građanskih lica za vreme rata 1949, konvencija o zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba 1954

- stanovništvo ostaje pravno vezano za zakonitu suverenu vlast

- okupator mora poštovati zakone okupirane zemlje – ne može menjati institucije ili uređenje; može suspendovati zakone ako su u suprotnosti sa okupacijom, ili dovode u pitanje bezbednost njegove vojske

- okupator ima pravo da donosi sopstvene kaznene odredbe: one moraju biti objavljene i saopštene stanovništvu; za ta dela nadležni vojni sudovi okupatora (ratno pravo); žen. konv. ovlašćuju okupatora da obrazuje sudove, za krivične propise koje sam donese (pod uslovom da zasedaju na okupiranoj ter.)

- celokupan sudski aparat nastavlja da deluje; sudija izriče presudu u ime zakonitog suverena; redovni sudovi nisu nadležni za dela pripadnika oružanih snaga okupatora

- službenici: sami odlučuju da li će ostati u službi, sem ako im vlada da drugačija uputstva (izuzetak: kada okupator naredi određenim kategorijama službenika da nastave službu, u slučaju vojne potrebe)

- javna imovina: 1. nepokretna: država okupator je administrator i uživalac (usus fructus); nema pravo da prisvoji, može da koristi ili uništi, u vojne svrhe (plaća odštetu)

2. pokretna imovina: ako je državna može se zapleniti, ako može da posluži za ratne operacije

3. državne arhive: ne podležu zapleni (izuzetak: dokumenti koji direktno govore o poreklu i načinu vođenja rata)

4. spomenici, umetnička dela se mogu premeštati samo ako su izložena ratnom razaranju

5. u pogledu saobraćajnih i transportnih sredstava, okupator ima široka ovlašćenja; instalacije za prenos vesti mogu se uzaptiti i koristiti; pošt. službu kontroliše okupator

- okupator poseduje pravo ubiranja taksi i poreza, koje je ubirala i legalna vlada ( i snosi sve izdatke administracije); nema prava da naplati potraživanja leg. vlade

- privatna imovina: a. stvari koje se mogu koristiti u ratne svrhe mogu se uzaptiti uz naknadu, b. ostala imovina zaštićena

- pravo rekvizicije: davanje u naturi za potrebe okupacione vojske (moraju se naknaditi u novcu) – 1. isključivo za potrebe te vojske, 2. u srazmeri sa ek. snagom zemlje, 3. stanovništvo ne može biti obavezano da učestvuje u ratnim operacijama; b. kontribucije: novčana davanja, na osnovu pismenog naređenja, pod odgovornošću gl. komandanta okup. područja, u srazmeri sa bogatstvom zemlje

- okončanje: 1. vojne jedinice legalne vlade oslobode okupirano područje, 2. stanovništvo se digne na ustanak, 3. mirovnim ugovorom

118. civilno stanovništvo, zarobljenici, ranjenici

- konv. o zaštiti građ. lica za vreme rata 1949 + protokol 1977: civili su lica na ter. strana u sukobu, a nisu deo oružanih snaga

1. grupa pravila: obuhvata svo stanovništvo ratujućih strana: pravo na poštovanje ličnosti, vršenje verskih obreda, običaja; zabrana prinude radi dobijanja obaveštenja, kolektivne mere zabranjene; država odgovorna za postupke službenika; ustanovljenje zona bezbednosti: izostanak vojnih op. , slobodan prolaz sanitetskog mat. , hrane; objekti neophodni za život civila zaštićeni, kao i postrojenja sa opasnom snagom

2. i 3. grupa: tiču se stranaca i režima civilnog stanovništva na okupiranoj ter. : zabranjena prinudna deportacija (sem u cilju zaštite, imperativnih vojnih potreba); u slučaju deportacije, okupator dužan da obezbedi smeštaj, hranu, higijenske uslove; zabranjeno razdvajanje članova porodice; civilna zaštita: neprijatelj dužan da pruži olakšice org. civilne zaštite; osoblje, zgrade,

materijali, koji se koriste za ciljeve civilne zaštite moraju biti poštovani; okupator može da razoruža pripadnike civ. zaštite

- bolesnici, ranjenici: konvencija o zaštiti bolesnika i ranjenika, konv. za poboljšanje sudbine ranjenika, bolesnika, brodolomnika + protokol I, konv. o zaštiti građanskih lica: obuhvaćene sve kategorije; dužnost strana u sukobu da posle okršaja pokupe ranjenike i bolesnike, pruže zaštitu od pljačke i zlostavljanja, pruže negu; strane saopštavaju jedna drugoj broj i imena poginulih; građani dužni da poštuju ranjenike, bolesnike

- sanitetsko osoblje: posebna zaštita, zabranjen napad; znak raspoznavanja: crveni krst na belom polju (ili polumesec)

119. prekid neprijateljstava (vojne konvencije)

- zaključuju se između komandanata za vreme trajanja neprijateljstava, odnose se isključivo na ratne operacije; rađaju obaveze između vojski, ne država

- zove se i kartel, lokalno primirje, zadržavanje borbe: predmet je razmena zarobljenika, sahrana mrtvih, utvrđivanje parlamentara; brodski kartel: zaraćene strane dopuštaju izvesnim brodovima ulazak u ter. vode druge strane, probijanje blokade (radi izvršenja misije)

120. okončanje neprijateljstava

- kapitulacija: sporazum po kojem se neprijateljskoj sili predaje jedan deo fronta (lokalno dejstvo); opšta kapitulacija: prestaje otpor celokupne oruž. sile

- zaključuje se pismeno, predstavlja ugovor (ima obeležja vojne nadmoći jedne strane); donosi se po kratkom postupku, odmah stupa na snagu; zaključuju ih vojne starešine, pa imaju dejstvo čak i ako ih vrhovni organi naknadno odbiju

- postoje uslovna i bezuslovna kapitulacija; bezuslovna znači prihvatanje uslova pobednika, ili po pravilima ratnog prava

- primirje: sporazum na osnovu kojeg se obustavljaju neprijateljstva, na delu fronta ili celom bojištu (zbog recipročnih interesa, poraza jedne strane, pod pritiskom međ. org.); formalni sporazum političkog karaktera (ovlašćenje uvek dolazi od pol. organa); savremena praksa: stupa na snagu trenutkom potpisa

- kl. međ. pravo: primirje značilo obustavu neprijateljstava, a ne rata; u savremenim uslovima može da ima karakter okončanja ratnog stanja

- obustava vatre: način prestanka neprijateljstava na inicijativu međ. org. zadužene za čuvanje međ. mira i bezbednosti

121. završetak rata

- neformalni prekid izobičajen; ratno stanje prestaje: a. potpunim podjarmljivanjem i aneksijom (agresija i porobljavanje su međ. zločini), b. mirovnim ugovorom, c. jednostranom izjavom (primenjeno na nemačku i austriju posle II sv. rata)

- mirovni ugovori: podležu svim pravilima ug. prava, važe unutar država potpisnica koje su ih ratifikovale; složen pravni akt, ugovarači nisu na ravnopravnoj osnovi

- ter. klauzule: regulišu problem granice i cesije ter. (položaj stanovništva, privatna i javna imovina, dugovi vezani za ter.); pol. klauzule: regulišu posleratnu politiku zaraćenih strana, pitanje manjina; vojne klauzule: demilitarizacija, razoružanje, ratni zarobljenici; ek. finansijske klauzule: reparacija, restitucija

122. pojam i oblici neutralnosti, obaveze neutralnih država

- nepristrasan položaj jedne države u odnosu na ratni sukob, priznat od strane ratujućih strana; država ostaje van sukoba (politički el. pojma neutralnosti), taj položaj nameće obaveze i daje izvesna prava (pravni el.)

- trajna neutralnost: država preuzima obavezu na neodređeno vreme, da bude neutralna u bilo kom budućem sukobu; privremena: država preuzima obavezu da bude neutralna u slučaju određenog rata

- grocijus: u ratu za koji ne postoji pouzdan dokaz da je pravedan, država dužna da jednako postupa sa zaraćenim stranama; u pravičnom ratu, država dužna da podrži pravednu stranu, uzdržaće se od pomoći drugoj strani

- vatel: neutralne nacije za vreme rata su one koje ne uzimaju učešća, ostaju prijatelji obema stranama, ne favorizuju jedne na štetu drugih

- kodifikacija: II haška konferencija mira 1907 + pariska deklaracija

- iz današnje perspektive tradicionalno shvatanje neutralnosti protivrečno: važi nepristrasnost neutralnih prema zaraćenim stranama, istovremeno sa slobodnom trgovinom sa njima (što obuhvata i snabdevanje koje je ključno za pobedu u rat); time klasična pravila bivaju prevaziđena (rat je međ. zločin, pa ne može se tolerisati nepristrasan stav prema agresoru kao i žrtvi

- prava i obaveze neutralne države: vlada recipročnost - sve što se pruža jednoj strani, mora se pružiti i drugoj; neutralna ter. nije poprište vojnih operacija, ne sme se dozvoliti prelaz preko ter. trupa, municije, namirnica; bilo kakve mere neutralne drž. se moraju primeniti na sve strane

- pomorski rat: svi neprijateljski akti u ter. vodama neutralnih su zabranjeni i jesu kršenje neutralnosti; neutralna sila ne može da ustupi ratujućim stranama ratne brodove, municiju, ali nije dužna da spreči izvoz ili tranzit za račun neke od strana (sve od koristi armijama)

- ratni brodovi zaraćenih strana ne smeju da ostanu u luci ili ter. vodama duže od 24 sata između isplovljenja jednog i drugog broda; u slučaju nestanka goriva ratni brod se može snabdeti u meri u kojoj je potrebno da bi stigao do svog pristaništa

- kršenje neutralnosti je međ. delikt; neutralna država može silom da spreči kršenje neutralnosti

123. blokada

- izolacije neprijateljske luke, obale, pristaništa… onemogućavanje veze sa spoljnim svetom; cilj: ek. iscrpljivanje neprijatelja, sprečavanje izlaska neprijateljskih brodova na otvoreno more

- blokada u doba mira: do pojave društva naroda bila dozvoljena (danas je protivpravno delo); 1962. SAD izvršile blokadu kube sa ciljem da se spreči snabdevanje kube ofanzivnim oružjem (kao mera samoodbrane)

- blokada danas: skup mera usmerenih ka ek. i pol. izolaciji zemlje, sa ciljem da se primora na neko ponašanje (prekid dipl. i ek. veza, obustava kreditiranja); te mere nemaju oslonac u međ. pravu kao zasebna kategorija

- vojna blokada: samo u sklopu ratnog stanja ili kolektivnih mera UN (povelja ovlašćuje SB da preduzme « svaku meru » u ime međ. mira i bezbednosti

- pariska, londonska deklaracija: 1. blokada mora biti preduzeta nepristrasno, bez obzira na zastavu, b. mora biti objavljena, saopštena neutralnim silama; blokada nije moguća nad lukom, obalom neutralne sile, slobodnog mora, neutralizovane zone

- brod koji pokuša da probije blokadu može biti uzapćen (sem ako se pouzdano dokaže da nije imao nameru probijanja blokade)

- prestanak: istekom roka iz deklaracije, prodorom neprijateljske sile u blokiranu teritoriju, oslobođenjem blokirane zone

124. kontrabanda

- termin znači: protiv zabrane; to je akt protiv zabrane snabdevanja ili prevoz robe neutralnim brodovima, za potrebe zaraćene strane i od značaja za vođenje ratnih operacija; izvršioci mogu biti kažnjeni po pravilima države kojoj padnu u ruke; roba podložna uzapćenju

- londonska deklaracija 1907: a. apsolutna kontrabanda (predmeti isključivo namenjeni za rat), b. uslovna kontrabanda (predmeti se mogu koristiti u ratne, ali i mirnodopske svrhe); pamuk, svila, sapun, boje, nikada ne mogu biti upotrebljeni u ratne svrhe (u savremenim uslovima teško napraviti razliku)

- da bi određena roba pala pod pojam kontrabande, potrebno je da bude tako obeležena i objavljena od strane ratujuće sile