Mirko Blagojeviæ UDK: 316.74.2: 271.2Institut za filozofiju i društvenu teoriju Originalni nauèni radBeograd DOI:10.2298/FID0901009Bblagomil91@sbb.rs

O SOCIOLOŠKIM KRITERIJUMIMARELIGIOZNOSTI

Koliko ima (pravoslavnih) vernika danas?*

Apstrakt: Autor u ovom tekstu pokušava da odgovori na pitanje o broju reli-

gioznih ljudi danas u dvema postkomunistièkim i pravoslavnim zemljama, a potom i

o broju pravoslavnih vernika u njima. U tom smislu se analiziraju brojni podaci iz

empirijske evidencije uz upotrebu velikog broja indikatora o kojima se raspravlja u

tekstu. Autor ih analizira prvo kao indikatore predstavne dimenzije religioznosti, za-

tim kao indikatore verovanja u dogmatsko jezgro hišæanstva, indikatore aktuelne

crkveno-obredne prakse i kao indikatore tradicionalnog odnosa prema religiji i

crkvi. Ovim analizama autor nastoji da pronaðe onoj kriterijum ili skup kriterijuma

koji æe najbolje da izrazi religioznost stanovništva na nekom prostoru. U toj analizi

se identifikuju tri pristupa u ruskoj sociološko-religiološkoj literaturi. Prvi je imeno-

van kao klasièni, pozitivistièki pristup, drugi kao postklasièni ili fenomenološki a

treæi kao sintetièki. Zatim autor raspravlja o pojmu vezanosti ljudi za religiju i crkvu i

indikatorima te vezanosti kao i o indeksima koji su sociološki pogodniji za ispitivanje

religijsko-crkvenog kompleksa. Na kraju ator daje nekoliko metodoloških uputstava

za sociološko iskustveno istra�ivanje religioznosti.

Kljuène reèi: religioznost, vezanost za religiju i crkvu, indikatori religioz-

nosti, teorijsko metodološki pristupi iskustvenom istra�ivanju religioznosti, Srbija,

Rusija.

Postavljenom pitanju u podnaslovu teme ovog rada odmahna poèetku treba dodati jedno preciziranje: radi se o problemuidentifikovanja pravoslavnih vernika danas u Srbiji i u najmnogo-ljudnijoj pravoslavnoj zemlji – savremenoj Rusiji. Mada na prvipogled izleda èudno, na postavljeno pitanje je lako ali i vrlo teškoodgovoriti. Kad se ka�e da je na postavljeno pitanje lako odgovori-

9

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

� Èlanak je nastao u okviru projekta „Regionalni i evropski aspekti integrativ-nih procesa i Srbiji: civilizacijske pretpostavke, stvarnost i izgledi za buduænost“ In-stituta za filozofiju i društvenu teoriju koji finansira Ministarstvo nauke i zaštite�ivotne sredine Republike Srbije (149031).

ti onda se misli da u sociološkoj nauci postoji dovoljno tzv. isku-stvenih nauènih obaveštenja, odnosno empirijskih podataka o ovojtemi. Zna se naime, da je sovjetska religiologija jako kuburila sa re-prezentativnim empirijskim istra�ivanjima religioznosti stanovni-štva, pa kad se toj situaciji doda belodani ideološki okvir pod kojimsu retka regionalna ili lokalna istra�ivanja sprovoðena i u kojima sudobijeni podaci tumaèeni, onda situacija oko sociološkog i jav-no-mnjenjskog istra�ivanja religioznosti posle devedesetih godinaprošlog veka predstavlja više nego povoljnu okolnost da se konaè-no otkrije koliko stvarno ima vernika uopšte, a onda naravno i pra-voslavnih vernika. Pomenuta sociološka empirijska evidencija je uRusiji kontinuirano stvarana od kraja osamdesetih godina prošlogveka i izuzetno je obimna, predmetno razuðena i reprezentativna zareligijsko-konfesionalni prostor Rusije. Sociološka evidencija uSrbiji je mnogo skromnija, manje razuðena i jedva reprezentativnaza pravoslavni prostor Srbije ali i kao takva dovoljna da se, naprvom mestu odgovori na pitanje koliko ima pravoslavnih vernikau Srbiji danas a onda na drugom mestu da se odgovori na hipotezuo postojanoj tendenciji revitalizacije pravoslavlja kako na nivouindikatora religijske svesti tako i na nivou indikatora religij-sko-kultnog ponašanja i udru�ivanja.

Meðutim, i da ono šta se smatra da je lako èesto nije tako, a ida glava mo�e da zaboli i od obilja iskustvenog materijala, pokazujumnoge, više ili manje ozbiljne, izvannauène i nauène diskusije, ne-slaganja, sporenja pa èak i meðusobno neprijateljska raspolo�enjazagovornika razlièitih koncepcija u objašnjavanju dobijenih rezulta-ta. U tom smislu se mo�e govoriti o nauènoj empirijskoj evidencijikoja je stvorena ponajviše upotrebom anketnog istra�ivanja sa okodvadesetak razlièitih indikatora religioznosti stanovništva ili njiho-ve vezanosti za religiju i crkvu. Dalje, mo�e se govoriti i o izvesnommetodološkom redukcionizmu pošto anketno istra�ivanje èesto po-staje jedini izvor informacija o istra�ivanom problemu.

Ali zašto je vrlo teško odgovoriti na pitanje taènog broja pra-voslavnih vernika? Naime, èim vas ne interesuje crno-bela slika od-govora na postavljeno pitanje, niti dnevno-politièki odgovor, veæjedna iznijansirana, demitologizovna, depolitizovana i deideologi-zovana slika religioznosti ili crkvenosti u jednom društvu kakvo jepostkomunistièko srpsko ili rusko društvo postperestrojke, onda se

10

MIR

KO

BL

AG

OJE

VIÆ

problemi udvostuèuju, uslo�njavaju a pitanja i odgovori èesto lièe nanauèna cepidlaèenja za koja mnogi nemaju strpljenje.

Metodološki dobro osmišljeno istra�ivanje ne mo�emo za-poèeti bez preciznih operacionalnih definicija i bez upotrebe odgo-vornog nauènog jezika. Mnogi nesporazumi èak i u nauci nastajuzbog neodgovorne i nejednoznaène upotrebe pojmova u istra�iva-nju. Zato pre svakog odgovora na pitanje o broju vernika jedne kon-fesije treba definisati šta je religija, šta je religioznost i koje nu�ne idovoljne uslove treba pojedinac da ispuni da bi ga nazvali pripadni-kom jedne religije, crkve, odnosno konfesije. Na ovom mestu se širene mo�emo baviti ovim problemom (uporedi: Blagojeviæ, 2005:36–68). Meðutim kratko treba istaæi da teškoæe u definisanju reli-gijskog fenomena dolaze: a) od objekta ili predmeta religiologije; b)od subjekta religiologije, tj. od samih vernika; c) i od nauène meto-de, odnosno ugla gledanja na predmet istra�ivanja (Jukiæ, 1997:22–26). Vrlo je teško onda, precizira Jukiæ, pronaæi zajednièki nazivza vrlo raznorodan sadr�aj, za mnogovrsnost i razlièitost manife-stnih formi religije i svetog. Dalje, religiolog ili sociolog u prouèa-vanju religije mora uzeti u obzir i konkretne pojedince sa njihovimspecifiènim religijskim iskustvom i njihovim samorazumevanjemtog iskustva. Po definiciji nauka te�i objektivnosti i nepristrasnostisaznanja što nije tako lako postiæi kad se ima u vidu vernikovo reli-gijsko iskustvo koje obuhvata èitavog èoveka, njegovo mišljenje,oseæanje i njegovo ponašanje. Upravo se na crti tog iskustva u svo-jim razlièitim metodološkim rešenjima i teorijskim opservacijamaistièu nauka o religiji i fenomenologija religije jer prva saznajni ciljnauènog istra�ivanja religije vidi u njenom objašnjenju (Erklären), adruga u razumevanju (Verstehen) religije i svetog. Teškoæe u defini-sanju religije dolaze i od disciplinarnog pristupa i upotrebljene me-tode koja odreðuje u krajnjoj liniji i vrstu definicije religije. U tomsmislu za teologiju, filozofiju, istoriju, etnologiju i sociologiju reli-gija ima razlièito znaèenje. Jedno je teološka istina religije, a drugosociološka. Teološka metoda polazi od objave i ona je deduktivna,sociološka metoda polazi od iskustva i ona je induktivna. Pri svemunavedenom i lièni stav istra�ivaèa prema predmetu istra�ivanja, tj.odnosu prema religiji, ne sme se zanemariti u teorijskim, ali isto takoi u iskustvenim istra�ivanjima religije. I upravo u ruskoj sociolo-ško-religiološkoj zajednici tokom ovih godina svedoci smo koliko

11

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

lièni stavovi i vrednosti koje istra�ivaèi imaju o predmetu istra�iva-nja utièu na konaène ocene u dijagnozi religijske situacije. Da nijetako, ne bi se gotovo u dlaku isti rezultati istra�ivanja tumaèili nadijametralno suprotne naèine.

Jedna grupa istra�ivaèa koristeæi navedenu iskustvenu evi-denciju zakljuèuje da poslednjih desetak godina u Rusiji nije na delunikakva renesansa pravoslavlja, veæ formalna religioznost kojukarakteriše idejna amorfnost, eklektièna svest koja ili nije strogokonfesionalno odreðena kao poèetkom devedesetih, ili je kao danasiako konfesionalno profilisana ipak nedogmatska, otvorena, ne-strukturisana, kao neka vrsta duhovne entropije. U prilog tome auto-ri ove grupe istra�ivaèa dodaju još i èinjenicu da je konvencionalnoreligijsko ponašanje kao regularno poseæivanje crkve u Rusiji najednom od najni�ih nivoa u Evropi (Furman).

Druga grupa istra�ivaèa koristi istu ili sliènu nauènu eviden-ciju ali iz te evidencije izvlaèi potpuno drugaèije zakljuèke. U Rusijije od devedesetih godina prošlog veka na delu revitalizacija pravo-slavlja i afirmacija njegove ukupne društvene uloge i to je proceskoji se generalno ne mo�e dovesti u pitanje. Ne samo da je ta revita-lizacija evidentna u samoidentifikaciji ruskog stanovništva sa pra-voslavljem i RPC veæ je evidentna i kad su u pitanju dogmatska ve-rovanja kao i crkveno-obredna praksa i religijsko udru�ivanje, samou razlièitom stepenu i intenzitetu. Ruski narod je pošao na put pra-voslavnog ucrkovljenja a to što je taj put krivudav, dug i èesto neiz-vestan sasvim je drugo pitanje.

Postoji i treæa grupa istra�ivaèa koja sintetièki prilazi ovomkompleksnom problemu uva�avajuæi nauène argumente obe grupe aodbacujuæi one koji ne mogu da izdr�e nauènu kritiku. Kao i svakapomirljiva grupa, nije u centru sociološke javnosti u Rusiji.

Mo�e se primetiti da se u ovom radu problem oko broja verni-ka koncentriše na rusku nauènu javnost a nimalo na srpsku. To neznaèi da on u Srbiji ne postoji veæ znaèi da se o njemu prvenstvenoraspravlja i spori izvan sociološke nauène javnosti koja, malena ka-kva jeste, jedva uspeva da sprovede neko reprezentativno sociološkoistra�ivanje i u toj delatnosti sociolozi religije više deluju liènom ini-cijativom i entuzijazmom nego sistematiènom dr�avnom i profesio-nalnom potporom.

12

MIR

KO

BL

AG

OJE

VIÆ

Razlièiti indikatari religioznosti

Kao što smo veæ napomenuli sociolozima religije su u istra�i-vanju religioznosti na raspolaganju brojni indikatori ili kriterijumikonvencionalne religioznosti. Situacija oko odreðenje tzv. institu-cionalizovane, klasiène religije i konvencionalne religioznosti done-kle je olakšana moguænošæu da se u ovom sluèaju mo�e primenitiu�a definicija religije i religioznosti, kao i da je to nauèno polje kojeje temeljno teorijski (sa uzorima još u formativnom razdoblju socio-logije) i iskustveno ispitano, naroèito posle II svetskog rata. Klasiè-na religija je utemeljena u institucionalizovanoj religijskoj organiza-ciji (crkvi), to je dogmatski tip religije sa razvijenim teološkimuèenjem i slo�enim spletom religijskih rituala u kojima se uèestvujei koji se uzimaju najèešæe kao osnova i uslov spasenja vernika. Zbogtoga klasièna religioznost podrazumeva bar dva va�na aspekta: pri-hvatanje uèenja religije i praktikovanje pobo�nosti u odreðenim reli-gijskim organizacijama te razvijanje oseæaja pripadnosti veri icrkvenoj organizaciji. Tako je klasièna religioznost „sinteza religi-

ozne svesti i religioznog ponašanja i udru�ivanja. Nije dovoljnosamo se deklarisati religioznim – i pri tom više-manje usvojiti ele-mente doktrinarnog uèenja – veæ je potrebno �iveti u skladu s reli-gijskim naukovanjem, na propisan naèin obavljati obrede i redovnoprelaziti prag hrama. Odbacuje se subjektivna religioznost bezcrkvenosti, buduæi da veæina verskih struktura zahteva pravovernostiskazanu i kroz svakodnevno praktièno potvrðivanje vernièkog sta-tusa“ (Ðorðeviæ, Todoroviæ, 2001: 157).

Religioznost svakako treba razlikovati od religije kao širegpojma. Ona pored spoljašnje manifestacije uèešæa u obredima reli-gijske prirode predstavlja i individualni stav, subjektivni do�ivljaj,unutrašnji motiv koji je te�e operacionalizovati u sociološkim istra�i-vanjima religije i religioznosti pa je komplementarnost istra�ivaèkihtehnika (na primer psiholoških) nešto što se samo po sebi nameæe i štodoprinosi poštovanju osnovnog metodološkog naèela u empirijskimistra�ivanjima da se u stvaranju sociološke iskustvene nauène eviden-cije koristi više istra�ivaèkih tehnika, pa i iz drugih nauènih discipli-na. Psihološki posmatrano religioznost se mo�e definisati kao „sub-jektivni sistem stavova i kao sistem unutrašnjih trajnih dispozicija kojiukljuèuje verovanja, znanja, oseæanja i ponašanja“ (Kuburiæ, 1999:77). Izuzetna slo�enost i slojevitost religioznosti izvire otuda što ona

13

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

ide u red onih pojava u èovekovom individualnom �ivotu koje zahva-taju najdublje i najintimnije slojeve uma i duše, prvenstveno kada jena delu doboka pobo�nost. Istina, formalna vezanost za religiju icrkvu je èesta pojava i ona se u principu lakše sociološki mo�e detek-tovati, pogotovu kada predstavlja obièajnu normu sredine ili legitima-ciju društvenog polo�aja pojedinca ili grupe, ili vezivno tkivodruštvene zajednice, što su sve sociološki aspekti religijskog fenome-na. Uglavnom, veæina sociologa i psihologa usmerenih prema empi-rijskom istra�ivanju religije sla�e se da su najva�nije, mada ne ijedine, komponente religioznosti kognitivna, emocionalna i akcio-no-motivacijska, te u svojim istra�ivanjima operacionalizuju ili svepomenute komponente ili samo one za koje se pretpostavlja da su utrenutku istra�ivanja teorijski i društveno va�ne i zanimljive. U so-ciološkim empirijskim istra�ivanjima klasièna religioznost se obiènorazbija na dva konstitutivna elementa: na religioznu svest, u širokomrasponu verovanja, oseæanja i religijskog do�ivljaja bilo da se radi opripadnosti konfesiji, verovanju u boga i druge dogmatske postavkereligije, i na religijsko ponašanje i udru�ivanje kao što je na primer od-lazak u crkvu, na liturgiju, zatim post, molitva, materijalna potporacrkvi itd. I za crkvene organizacije i za sociološku analizu oba struktu-ralna dela klasiène religioznosti su va�na: religijskim organizacijamajer konstituišu tzv. crkvenog vernika, predanog svojoj veri i crkvi, aisto tako i sociološkoj ekspertizi radi svestrane analize religijske situa-cije na odreðenom religijskom, odnosno konfesionalnom prostoru.

U inostranoj, ali i u domaæoj sociologiji religije èesto se opera-cionalizuju u iskustvenim ista�ivanjima još neki pojmovi – crkveno-sti, religijskog pripadanja te pojam vezanosti ljudi za religiju i crkvu –sa mnoštvom indikatora koji se opet mogu podeliti na indikatore reli-giozne svesti i religioznog ponašanja, mada su i neke druge podele uopticaju: na primer na indikatore tradicionalnog, aktuelnog i dogmats-kog odnosa prema religiji i crkvi. Mnoštvo indikatora u empirijskimistra�ivanjima vezanosti za religiju i crkvu i istra�ivanjima religi-oznosti stanovništva daje uravnote�eniju i precizniju sliku religijskesituacije na odreðenom podruèju. Upotrebom mnoštva pomenutih in-dikatora stvara se takva iskustvena baza podataka na osnovu koje suzakljuèci o religioznosti stanovništva mnogo pouzdaniji od zakljuèa-ka istra�ivanja u kojima se koristi jedan ili dva indikatora (najèešæesamoocena religioznosti i verovanje u Boga), posebno operacionali-zovanih u javnomnjenjskim istra�ivanjima omnibusnog karaktera,

14

MIR

KO

BL

AG

OJE

VIÆ

èija je prednost, sa druge strane, u longitudinalnom praæenju posma-tranih pojava i upotrebi istovrsnih tehnika istra�ivanja i uzoraka.Kako je osnovni zadatak sociologa da uporeðuje iskustvene podatkebrojnih istra�ivanja, treba skrenuti pa�nju na metodološki problemkod izvoðenja sintetièkih zakljuèaka o religijskoj situaciji na odre-ðenom konfesionalnom prostoru. Prvi problem je na nivou operacio-nalizacije osnovnih pojmova istra�ivanja, a drugi u najtešnjoj vezi saprvim, na nivou tumaèenja dobijenih rezultata i njihovog meðusob-nog sravnjivanja. Tu su i drugi problemi: veæ pomenuta upotrebarazlièitih i više ili manje brojnih indikatora, uzoraka i ciljnih grupa uistra�ivanjima, kao i vreme istra�ivanja sa svim specifiènostima dru-štveno-istorijskih okolnosti i kulturnih obrazaca u kojima religije,konfesije, društvene grupe i pojedinci egzistiraju.

Ovih metodoloških naèela neki sociolozi se iz raznih razloga,najèešæe izvannauène prirode, ne pridr�avaju pa ili donose opštezakljuèke o broju vernika na osnovu jednog ili dva indikatora ili uzi-maju u obzir samo one indikatore koji bolje odslikavaju njihov veæpostojeæi stav o religioznosti stanovništva pa samim tim i o brojuvernika. Sa druge strane ništa se posebno ne posti�e ni ako se uistra�ivanju upotrebi svo mnoštvo indikatora koje je na primer Ser-gej Lebedev, pripadnik maðe generacije ruskih sociologa religije,podelio na tri grupe. Prvu grupu èine indikatori koji se odnose nasamoidentifikaciju ispitanika a to je najèešæe religijska i konfesio-nalna samoidentifikacija; drugu grupu èine pokazatelji koji se odno-se na odreðeni pogled na svet jedne veroispovesti ili grupa veroispo-vesti kao što je npr. verovanje u Boga, Sveto Trojstvo, raj i vaskrenjemrtvih i u druge dogmatske postavke hrišæanstva, ili verovanje ureinkarnaciju, magiju, astrologiju u drugim sisteima ideja; i u treæugrupu spadaju indikatori koji se odnose na sveukupnu religijskupraksu i naèin �ivota vernika koji pripadaju odreðenoj religij-sko-kulturnoj tradiciji ili grupi takvih tradicija: tu je veliki broj po-kazatelja u hrišæanstvu, na primer o fakticitetu i intenzitetu odlaska ucrkvu, molitvi, prièešæivanju, ispovedanju, odr�avanju posta, kršte-nju, hodoèašæu itd. Pitanje koje se sada postavlja jeste: ako nijeispravno kao kriterijum religioznosti koristiti samo jedan ili dva in-dikatora a ako isto tako ni svo mnoštvo indikatora ne daje jedno-znaèan odgovor na pitanje ko jeste a ko nije religiozan, koje je ondato odreðujuæe obele�ja, ili grupa obele�ja kao minimalan zbir, do-voljan i nu�an uslov da bi konkretnog èoveka svrstali u religioznog

15

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

odnosno nereligioznog? Koji skup pokazatelja treba smatrati „rubi-konom“, granicom koju treba postaviti u razvstavanju ispitanika pada oni koji su iznad nje budu religiozani a oni koji su ispod nereligi-ozni, pita se Lebedev (Ëåáåäåâ, 2005). O kakvom se dijapazonurazlièitih odgovora na postavljeno pitanje radi ilustrovaæemo kon-kretnim podacima iz socioloških istra�ivanja u Srbiji i Rusiji.

1. Indikatori predstavne dimenzije religioznosti

Na osnovu ovih indikatora religioznosti moguæe je zakljuèitida su ljudi na pravoslavnom religijsko-konfesionalnom podruèjuvrlo konvecionalno religiozni. Radi se naime o samoidentifikacijiispitanika u odnosu na religioznost, odnosno ispitanici sebe svrsta-vaju u vernike (religiozne), nevernike (nereligiozne), indiferentneprema veri (religiji) i ateiste. Takoðe, ispitanici sebe svstavaju i uneku konkretnu konfesionalnu, crkvenu organizaciju ili negirajutakvu pripadnost. Evo nekih paradigmatiènih podataka do kojih sedošlo poslednjih godina za navedene indikatore religioznosti:

Tabela 1. Religioznost u Srbiji 2001. i 2008. godine (u procentima)

����� ��� ���� ��� � ����� ����� ����� ������

����� ������

������� �����

���� ����� ������

������������� �� ������ ���� ����

���������� ����������������������

���� ����

������� World Values Survey� � ��� �� ���� ������������ ��������������� �� ����� ��� ������� ���� ����� �������� ��� �������� ����� !� ���"��� #�� ���$% European Values Stady ��������������� ����� &$�

Tabela 2. Religioznost u Rusiji 2002. i 2005. godine (u zaokru�enimprocentima)

����� ��� ���� ��� � ����� ������ ���� �

������������ ���� ���� ����

���������� ������������ ���������� ���� ����

�'� � (� )����������� )���*+��(�� ������)� )�(� ��(� "�'�� �������,--.�/0$� !� (� )������� �����)� ���������� ��� �����1����(� Analitièkog centra

Jurija Levade �����(� 2��!�� 2��!�3�$ � ������) �� ,--0� ������ (� �� ���������� ��� ���)�3����)�� �����1����(� ������ ����� �� ,--4� ./$�

16

MIR

KO

BL

AG

OJE

VIÆ

Ako bi se ovaj kriterijum uzeo kao nu�an i dovoljan uslov re-ligioznosti onda bismo morali konstatovati da i u Srbiji i u Rusiji imaoko èetiri petine pravoslavnih vernika u ukupnom stanovništvu ovihzemalja što znaèi da ih onda u Rusiji ima oko 114 miliona a u Srbijipreko 6 miliona i tristotine hiljada ljudi (Ôèëàòîâ, Ëóíêèí, 2005;Popis stanovništva..., 2002)�. Takoðe, ovi podaci pokazuju da brojkonfesionalno deklarisanih pravoslavnih vernika prevazilazi broj re-ligiozno izjašnjenih ispitanika što znaèi da i ispitanici koji sebe nesmatraju religioznim smatraju da pripadaju pravoslavlju. Kako je tomoguæe? Jedino objašnjenje jeste u tome da konfesionalnost u re-cepciji ispitanika nije nu�no povezana sa liènom religioznošæu.Konfesionalna identifikacija znaèi nije samo izraz eminentno reli-gijskog nego i šireg društveno-istorijskog konteksta u kome su tradi-cionalna religija i crkva imale istaknuto mesto i sna�an uticaj nadruštvo, društvene grupe i pojedince. Tako se pozitivnim odnosomprema konfesionalnoj identifikaciji ne iskazuje samo odnos premaBogu i crkvi nego se iskazuje i odnos prema tradiciji, prema naciji,prema kulturnom poreklu, prema veri dedova i oèeva. Zbog tog svogsvojstva konfesionalna idetifikacija iako se èesto koristi u istra�i-vanjima nije „pouzdan“ indikator religioznosti i neka istra�ivanjakod nas su faktorskom analizom pokazala da se se radi o „mekom“indikatoru religioznosti (Flere, Pantiæ, 1977). Ruski sociolog religijeFilatov religijsku i konfesionalnu idetifikaciju imenuje terminomkulturna religioznost (Ôèëàòîâ, Ëóíêèí, 2005).

Za razliku od ovih indikatara koji pokazuju religiozno-konfe-sionalnu samoidentifikaciju ispitanika odnosno stanovništva, pone-kad tzv. religiozni aktivisti, delovi crkvene hijerarhije, novinari ipolitièki delatnici istièu etnièki princip kao merodavan u izraèuna-vanju broja vernika. Ako se pravoslavlje još nazove i etnièkom reli-

17

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

� Sergej Filatov je koristio za pravoslavnu konfesionalnu identifikaciju podat-ke iz ranijih empirijskih istra�ivanja koja su bila na nivou od 55 do 59% pravoslavnosamoidentifikovanih u uzroku pa je izraèunao da ih u Rusiji ima od 70 do 85 milionaljudi. U istom tekstu ovaj autor iznosi procene i za pripadnike drugih konfesija u Ru-siji: tako u ovoj zemlji ima do milion katolika, od 1,5 do 1,8 miliona protestanata,nešto manje od 1,5 miliona staroveraca, do devet miliona muslimana, do 50 hiljadajudaista, oko 550 hiljada budista i ne više od 300 hiljada prepadnika tzv. totalitarnihsekti (Filatov, starlightsite...). Rusko-finsko istra�ivanje iz 2005. godine identifiko-valo je skoro 80% pravoslavno izjašnjenih ispitanika pa otuda blizu 30 miliona novihpravoslavnih vernika prema ovom kriterijumu (������� ��������, 2006)

gijom Srba, po onda naravno i Rusa, Belorusa, Ukrajinaca, Èavuša,Osetina i drugih, dolazi se do fantastiènog podatka da su svi pripad-nici navedenih etnosa zapravo pravoslavni vernici. Tako se na osno-vu Sveruskog popisa stanovništva iz 2002. godine mo�e reæi da uRusiji ima oko 120 miliona pravoslavnih vernika od kojih oko 116miliona èine etnièki Rusi. Svakako da sociolozi ne mogu ovaj krite-rijum uzeti u obzir. On sve pripadnike jednog naroda proglašava ver-nicima iako je jasno da meðu njima ima ne samo indiferentnih iagnostika nego i odreðeni broj ateista od kojih se neki izjašnjavajukao protivnici vere. Ovaj kriterijum je ideološki i istièe se naroèitoonda kada je jedna grupa ljudi sa svojom kulturom ugro�ena od stra-ne druge grupe ljudi. Kod nas se koristio u nedavnoj prošlosti u ho-mogenizacijama stanovništva za rat na prostorima bivše Titove Ju-goslavije a u Rusiji se koristi kao samoodbrana od percipirane ilistvarne opasnosti po integritet ruske duhovne baštine koja je ne-razdovojno povezana upravo sa pravoslavljem i RPC.

2. Indikatori verovanja u dogmatsko jezgro hrišæanstva

Na osnovu ovih indikatora mogu se izvuæi ambivalenti za-kljuèci o religioznosti ispitanika, pa meðu njima i pravoslavnih ver-nika. Ako se uzme u obzir indikator verovanja u Boga onda je izme-rena religioznost visoka, ali je ta religioznost kad se meri prekonekih drugih suštinskih verovanja u hrišæanstvu primetno ni�a negošto je samoidentifikovana religioznost i konfesionalnost. Religi-oznost ispitanika kao verovanje u postavke dogmatskog jezgrahrišæanstva, jednim delom je iznad a drugim ispodpolovièna u uzor-cima ispitanika.

Tabela 3. Verovanja u dogmatsko jezgro hrišæanstva u Srbiji i Rusiji(u procentima)

�������� ! "��� ����� ������ #���� ���� �

�������� � � � ���� ����

�������� � �� �!� "��� #��� �$��

�������� � �� #�%� �#��

������� �� ��'�(� 5 European Values Stady ��������������� ����� &$% ��6���(� 5 ������ ����� � �,--4�./$�

18

MIR

KO

BL

AG

OJE

VIÆ

Verovanje u Boga u Rusiji je na pribli�no istom nivou izmere-ne religijske samoidentifikacije. Do sredine ove decenije, u odnosuna poèetak devedesetih, verovanje u Boga, kao jedna vrsta religijskelegitimacije, postalo je potpuno neproblematièno ima li se u vidustanje pre petnaestak, dvadeset godina. Danas sigurna dvotreæinskaveæina ispitanika izjavljuje da veruju u osnovnu dogmu pravosla-vlja. Rusko-finsko istra�ivanje, koje je u kontinuitetu od 1991. do2005. godine istra�ivalo religioznost u Rusiji primenjujuæi u istra-�ivanjima u osnovi isti merni instumentarij na uzorcima reprezenta-tivnim za celu Rusiju, otkriva tendenciju stalnog poveæanja vero-vanja u Boga. Meðutim, neka druga sr�na verovanja u hrišæanstvudaleko su problematiènija i po tim kriterijumima je tek jedva jednatreæina ispitanika religiozna. Istina, verovanja u zagrobni �ivot, va-skrsenje mrtvih ili raj i pakao su pre dvadeset ili trideset godina bilaprilièno erodirana pa je njihova revitalizacija danas više nego jasnaali je i sama deklarativna religioznost graðana (ispitanika) tada bilana nivou od 10 do 20%. Idejna ekletika u savremenoj Rusiji izra�avase u širokom spektru pojave novih verovanja, okultno-magiènih po-mešanih sa ortodoksnim, pravoslavnim verovanjima. Dubin, ruskisociolog, tu savremenu situaciju u ruskom društvu èak naziva speci-fiènim vrednosnim politeizmom (Äóáèí, 2004:40). Na mernomistrumentu religoznosti to je ona pozicija na kojoj se ispitanici iden-tifikuju kao kolebljivi izmeðu vere i nevere, zatim je to pozicija ko-jom se ne izra�ava ortodoksno verovanje u Boga kao liènost veæ kaovera u neku �ivotnu silu, snagu, ili kako bi Šušnjiæ rekao, kao vera u„apsolutnu i mistiènu moæ“ (Šušnjiæ, 1998). Takva verovanja kaoveæinska verovanja u istra�ivanjima religioznosti pokazuju onda po-javu disolucije religijskih, ortodoksnih verovanja, i to u samoj ver-nièkoj populaciji. Kad u osnovnu dogmu hrišæanstva na propisan na-èin veruje manjina ispitanika, pa u nekim istra�ivanjima i manjinavernika, onda se još veæi problem javlja sa drugim verovanjima izdogmatskog korpusa verovanja u pravoslavlju. Istra�ivanja iz1990–1992. godine i ona iz finsko-ruske saradnje nedvosmisleno supokazala da bazièna pravoslavna verovanja ni izdaleka nisu veæin-ska u ispitivanoj populaciji, a èesto su problematièna i u samoj ver-nièkoj populaciji. Tako istra�ivanja u Rusiji pokazuju ne samo da suu stanovništvu slabije zastupljena verovanja u neke dogmatskepostavke pravoslavlja od konfesionalne identifikacije na primer,

19

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

odnosno od iskazane vere u Boga, veæ i da su prilièno zastupljenaverovanja koja uopšte nisu u domenu hrišæanske dogmatike, iako senocioci tih verovanja ubrajaju u pravoslavne, odnosno hrišæanskevernike. Razmera takve disolucije je jasnija ako znamo da verujuæiispitanici u Boga svoju veru podjednako samorazumevaju na dog-matski i nedogmatski naèin – dakle kao da je Bog liènost odnosno,�ivotna snaga, moæ.

3. Indikatori aktuelne crkveno-obredne prakse

Do sada anlazirani indikatori religioznosti izra�avaju svoje-vrstan pogled na svet ljudi ali, smatraju sociolozi (Filatov npr.), ne ireligioznost u pravom znaèenju te reèi. Iskazana religiozna i konfe-sionalna identifikacija, odreðena verovanja u neke postavke dog-matskog jezgra religije ne znaèe automatski i konsekvetnu religi-ozno-obrednu praksu niti svakodnevno ponašanje u skladu sadeklarisanom religioznom pozicijom. Crkvenost stanovništva, a po-sebno pravoslavnih vernika, pored ostalog se iskazuje poseæivanjemcrkve, prièešæivanjem, ispovedanjem i molitvom. Jasno je da se re-dovnost ispunjavanja verskih du�nosti sa stanovišta institucionali-zovane religije podrazumeva ali da je stvarna verska aktivnost sta-novništva, pa i samih deklarisanih vernika, problematièna. Doduše,po tome ruski sluèaj nije specifièan veæ se poklapa sa obele�jima re-ligijske prakse na domaæem pravoslavnom, ali i na mnogim reli-gijskim i konfesionalnim prostorima Evrope (Blagojeviæ, 2008).

Kako nas Dubin obaveštava (Äóáèí, 2004: 38–41), redovnoposeæivanje crkvenih slu�bi u intezitetu od bar jednom meseèno uRusiji je 2003. godine samo 6% ispitanika poštovalo a uopšte nijeposeæivalo crkvu 46% ispitanika. Potpuno je slièna situacija i saredovnošæu molitve: redovno, svakodnevno se moli 2002. godine6% a nikada se ne moli èak 77% ispitanika. Te iste godine premaistra�ivanjima redovno se prièešæuje 1–2% a nikada 61% ispitani-ka. I skorija istra�ivanja pokazuju u osnovi sliènu, mada za nijansupoboljšanu situaciju u ispunjavanju obreda aktuelne religijskeprakse. Tàko je rusko–finsko istra�ivanje iz 2005. godine pokazaloda bar jednom meseèno preðe prag crkve 11% ispitanih (1991. go-dine bilo ih je samo 6%), i 20% deklarisanih vernika, nikada neposeæuje crkvu 38% ispitanika a va�an je podatak da to uradi neko-

20

MIR

KO

BL

AG

OJE

VIÆ

liko puta godišnje, obièno na velike crkvene praznike, 21% ispita-nika. Mo�e se navesti još mnoštvo sliènih podataka koji æe samovoditi jednom nepodeljenom zakljuèku î neproblematiènom prore-ligioznom i propravoslavnom izjašnjavanju stanovništva Rusije,nešto problematiènijem prihvatanju dogmatskih postavki hrišæan-stva i prilièno problematiènom redovnom ispunjavanju verskihdu�nosti i èinova pobo�nosti.

Ako se navedeni kriterijumi religioznosti uzmu kao krucijalniza definisanje pravoslavnog vernika onda u Rusiji ima od 3 donajviše 15 miliona ljudi. Mnogim sociolozima upravo je to najjaèiargument o suštinskim organièenjima religiozne renesanse u Rusijiod devedesetih godina prošlog veka do danas.� Slièna je situacija saredovnošæu ispunjavanja crkvenih du�nosti i èinova pobo�nosti i uSrbiji. Najnoviji podaci iz 2008. godine pokazuju da ima samo 1,3%ispitanika koji više od jednom nedeljno iz bilo kog razloga posetecrkvu i još 4,3% to isto èini jednom nedeljno a moli se izvan crkvesvaki dan 12,3% ispitanika (baza podataka European Values Study,Serbia, 2008).

4. Indikatori tzv. tradicionalnog odnosa prema religiji i crkvi

Meðutim, postoji odreðeni skup indikatora obredne religi-oznosti koji kad se primene u istra�ivanjima daju rezultate koji mno-go ne odstupaju od religijsko-konfesionalne samoidentifikacije iliverovanja u Boga. To su indikatori koji pokazuju tradicionalnu veza-nost ljudi za religiju i crkvu a tièu se takvih crkvenih obreda kao štosu kršenje u crkvi, venèanje u crkvi, crkveni ispraæaj pokojnika islavljenje verskih praznika.

Crkveno-tradicionalne obredne radnje pored toga što se njimaiskazuje i evidentno religijski karakter, poprimile su tokom istorije ineke specifiène socijalne konotacije tako da je u njima te�e luèiti

21

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

� Neki istra�itelji religijskog fenomena u Rusiji smatraju da se pravoslavlje udruštvenoj svesti javlja pre svega u svom ideološkom aspektu pri èemu je ta svest slabopovezana sa liènom religioznom verom što se tumaèi kao posledica sekularizujuæihprocesa u savrem�nom ruskom društvu. Iako postoji nedevosmislena deklarativnapodrška propravoslavnom konsezusu, veæina ruskih graðana je prema sociološkimistra�ivanjima zapravo pragmatièno orijentisana prema materijalistièkim vrednostima,karijeri i liènom uspehu (�� ������ ����� 67–73).

izvorno religijsko, i u motivacijskom smislu, od socijalnog. Te�e je utim uslovima utvrditi evidentnu religijsku motivaciju u odr�avanjureligijskih obreda od recimo samo pridr�avanja obièaja, iskazanogkonformizma, religijske mimikrije, profanacije i tome sliènog. Takoje obred krštenja jedan od osnovnih sakramenata u hrišæanstvu, jednaod sedam svetih tajni u pravoslavlju u kojima se, kao u kultnimradnjama, „na vidljiv naèin vernicima javlja bo�anska blagodat“, štoznaèi da je suština tih obreda doboko religijski impregnirana i simbo-lièka: trostrukim pogru�avanjem u svetu vodu i trostrukim vaðenjemiz vode onoga ko se krštava na simbolièan naèin se umire Isusovomsmræu a njegovim vaskrsenjem se vaskrsava. Ovim èinom se stupa uzajednicu sa Svetim Trojstvom (Otac, Sin i Sveti Duh) pa krštenjesimbolizuje pristup u okrilje pravoslavne crkve. Da postoje sreðenistatistièki podaci SPC na nivou Srbije o ovom obredu onda bar u for-malnom smilu ne bi bilo nikakvih nepoznanica o tome koliko imapravoslavnih vernika. Naime, dogmatski posmatrano tek krštenjemneko postaje hrišæanin a samim èinom krštenja mu se oprašta nasled-ni, praroditeljski greh i drugi gresi ako se krsti u zrelijem dobu. Sadruge strane, pored nesumnjivo suštinskog religijskog karaktera,obred krštenja kao pokazatelj tradicionalnog odnosa prema religiji icrkvi je profanizovan obred, obred koji je prešao gotovo u obièaj, unormalno i po�eljno društveno ponašanje èak i u vreme ateistièkoghegomonizma u socijalizmu. Da je krštenja i obièajna norma sredine iobred tradicionalne prirode pokazuju i sociološka istra�ivanja. Prvo,veliki broj ispitanika jeste kršten i izra�ava spremnost da krsti svojudecu, drugo, veliki broj nereligioznih ispitanika koji ne uèestvuje ilisasvim sporadièno uèestvuje u drugim pravoslavnim kultnim radnja-ma, jeste kršten i izra�ava spremnost da krsti svoju decu. Otuda u sva-kom konkretnom sluèaju nije na prvi pogled vidno da li se radi oautonomnoj odluci pojedinca ili roditelja ili je odluka da se ispoštujeova religijska i obièajna norma nastala prete�no pod pritiskom poro-dice, lokalne zajednice, tradicije. Što je tradicija jaèa, što je tradicio-nalizam kao naèin ponašanja prisutniji i ukupna proširenost ovogobreda biæe manje problematièna nego proširenost nekih drugih kult-nih radnji u pravoslavlju. Prema istra�ivanju European Values Stady

iz 2008. godine u Srbiji smatra od 78 do èak 87% isptanika da bi tre-balo odr�ati odgovarajuæe crkvene obrede prilikom roðenja deteta,venèanja i smrti.

22

MIR

KO

BL

AG

OJE

VIÆ

Tri pristupa u odreðenju broja (pravoslavnih) vernika

Ruska sociologija i religiologija u poslednjih dvadeset godinastvorila je zavidnu iskustvenu evidenciju o religioznosti stanovni-štva kako u RF uopšte tako i u posebno uzetim federalnim jedinica iligeografskim podruèjima. Ne manjkaju ni radovi koji se odnose nakriterijume religioznosti pa samim tim i pravoslavne religioznostistanovništva. Meðutim, opšte saglasnosti o teorijskim pitanjima i in-terpetaciji rezultata istra�ivanja nema. Pitanje kriterijuma religi-oznosti naravno nije samo sociološko niti nauèno uopšte, veæ je to ipraktièno-politièko i crkveno pitanje jer se u odgovoru na to pitanjeistovremeno odgovara i na društvenu znaèajnost duhovnog i socijal-no-politièkog kapitala na koji pretenduju konfesionalne organizacijea koji je povezan i sa pitanjem kakav opšti društveni, duhovni pa ipravni polo�aj onda treba da ima odreðena konfesija. Tako npr. RPC,prema mišljenju nekih klerika, politièara i novinara, s obzirom na is-torijski znaèaj koji u Rusiji i za Ruse ima, treba da dobije status (kojije zapravo neformalno veæ zadobila) povlašæene ruske konfesije, tj.pravoslavlje je kao što smo veæ istakli religija Rusa a rusko stanovni-štvo je dominantno u zemlji (80%).� Socijalno-politièke implikacijeprebrojavanja vernika opredelile su dve razlièite osnovne koncepci-je i metodološke pozicije o kriterijumima (pravoslavne) religiozno-sti. Sociolog Sergej Lebedev uslovno ove dve grupe istra�ivaèa ime-nuje kao zastupnike klasiène odnosno postklasiène koncepcije iliprilaza navedenoj problematici. Obema grupama pripadaju afirmi-sani sociolozi i istra�ivaèi religijskog fenomena: prvoj kao reprezen-ti Furman, Lunkin, Filatov, Voroncova i Mitrohin a drugoj Èesno-kova, Sinelina, Pejkova i Naletova (više u Ëåáåäåâ, 2006).

23

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

� U tom smislu je paradigmatièno mišljenje bišeg mitropolita smolenskog ikaliningradskog a sada aktuelnog patrijarha RPC, Kirila, koje izneo 2002. godine nakonferenciji za štampu povodom osmog meðunarodnog festivala televizijskog i ra-dio programa pravoslavne stanice „Radonje�“: „Uopšte smo du�ni da zaboravimo tajtermin koji izaziva samo neslaganja: mnogokonfesionalna zemlja. Rusija – to je pra-voslavna zemlja sa nacionalnim i verskim manjinama. Sva statistièka istra�ivanjakoja se sprovede u našoj zemlji pokazuju savršeno jasnu sliku – postojanje verskihmanjina i apsolutnu pravoslavnu veæinu. ... Jednom za svagda treba uèiniti kraj timspekulacijama o mnogokonfesionalnosti. Ako je kod nas 4–5% muslimana (a statisti-ka tako ka�e) onda to nije mnogokonfesionalnost nego manjina. Ako je kod nasmanje od 1% nepravoslavnih hrišæana – onda je to manjina, drugo je pitanje damanjinu ne treba diskriminisati“. (������� �������, 2004).

Iz radova prve grupe istra�ivaèa proizilazi da se kriterijumomreligioznosti obavezno mora obuhvatiti neka praktièna potvrdaizra�ene kulturne religioznosti ispitanika odnosno stanovništva.Prema tome nije dovoljno sebe identifikovati sa verujuæom osobomniti sa odreðenom konfesionalnom zajednicom veæ u �ivotu tu sub-jektivnu poziciju treba potvrditi objektivnim èinjenjem, dakle re-dovnom kultnom, obrednom praksom. A to dalje znaèi da bez poka-zatelja redovnog odlaska u crkvu, na liturgiju, bez prièešæivanja,odr�avanja posta i drugih obreda èinova pobo�nosti ne mo�emorealno odrediti broj vernika. Ako se toga ne pridr�avamo onda jeutvrðeni broj vernika samo fikcija bez realnog sadr�aja a tako utvr-ðeni vernici su zapravo neki imaginarni vernici.

U tom kontekstu generalna ocena o ogranièenim dometima,površnosti i formalnosti religijske renesanse u Rusiji, o devalvacijipojma vernik, proizašla iz pera Furmana, Kariainena, Filatova, Du-bina i drugih, pre svega se bazirala na iskustvenim podacima o jakoogranièenom delu vernièke populacije koja se svojim dogmatskimverovanjima i, naravno, religioznim ponašanjem mogla nazvati po-pulacijom istinskih, ozbiljnih ili tradicionalnih vernika, vernika kojiu svom �ivotu zaista �ive svoju veru i koje je domaæa sociologija re-ligije najèešæe nazivala pobo�nim aktivistima. Furman i Kariainensu na taj problem skrenuli pa�nju stvarajuæi indeks „tradicionalnogvernika“ na osnovu podataka iz rusko-finskog istra�ivanja sprove-denog 1996. godine (Êààðèàéíåí; Ôóðìàí, 1997: 38 i dalje). Ovugrupu tradicionalnih vernika èinili su ispitanici koji su odgovorilipozitivno na niz pitanja iz oblasti dogmatske identifikacije i aktuel-nog religijskog ponašanja. Kad se primeni ovakva, po mišljenjusamih autora ne preterano „stroga“ metodologija, u uzorku je bilosamo 4% takvih ispitanika, a 2005. godine 8,8%. Prema ovoj meto-dologiji postsovjetski tradicionalni vernik se ne razlikuje bitno odsovjetskog. Radi se o grupi vernika koja ne samo što je tipièno �en-ska grupa, nego je i izrazito „stara“ grupa, najmanje obrazovana,sastavljena prete�no od stanovnika sa sela (Ôóðìàí, Êààðèàéíåí,2006: 59–65; slièni podaci i u Ïåòðîâà, 2004).

Meðutim, pomenuta metodologija identifikovanja pravih pra-voslavnih vernika u ruskoj sociološkoj literaturi bila je podrobno ana-lizirana i dovedena u pitanje. Postavilo se pitanje da li je pravilnoodreðen stvaran broj pravoslavnih vernika (do 6% ispitanika) i da li

24

MIR

KO

BL

AG

OJE

VIÆ

se taj broj uopšte mo�e egzaktno odrediti. Da li treba ispitanike koji sepravoslavno identifikuju, ali pri tome slabo poznaju pravoslavnudogmatiku i retko uèestvuju u pravoslavnim obredima, uvrstiti u ver-nike? Kao što smo videli Furman ih ne ubraja u prave pravoslavnevernike, i u situaciji isto tako simboliènog broja „pravih“ ateista, poovom autoru, u postsovjetskom društvu „ne pobeðuje religija ateizamu Rusiji nego i religija i ateizam odstupaju pred rastom vrednosneneopredeljenosti i idejne eklektike“. Upravo analizirajuæi osnovnezakljuèke niza empirijskih istra�ivanja (×åñíîêîâà, 2005; 2005à),Sinelina ih dovodi u pitanje (Ñèíåëèíà, 2001; 2005). Ona je kriteri-jume koji se obièno uzimaju u odreðenju karaktera religijskog pogle-da na svet ispitanika u iskustvenim istra�ivanjima podelila u tri grupe:kriterijumi koji se tièu poznavanja crkvene dogmatike, molitivi i Bi-blije; potom kriterijumi kao što su vera u magiju, vraèanje, astrologi-ju, spiritizam, reinkarnaciju, i na kraju kriterijumi koji se tièu aktuel-ne obredne religijske prakse kao što su poseæivanje crkve i prièešæe.

Prema Sinelini, postavlja se pitanje koliko bi stvarnih vernikau dorevolucionarnoj Rusiji bilo ako se u njihovom odreðenju ne biuzimao formalno-pravni kriterijum pripadanja ovoj ili onoj konfesijipo roðenju ili krštenju ili kakvom drugom odgovarajuæem obredu unehrišæaskim religijama, ili kriterijum samoidentifikacije, nego kri-terijum poznavanja hrišæanske dogmatike i verovanja u hrišæanskedogme, kao što su predstave o Bogu, zagrobnom �ivotu, vaskrsenjumrtvih, raju i paklu, zatim poznavanju Biblije i poznavanju pravo-slavnih molitivi. Sasvim je jasno da bi u tom sluèaju deo pravoslavnihvernika bio jako mali. Ima dokaza, prema ovoj autorki, koji pokazujuda je krajem XIX veka veliki deo seljaka imao potpuno paganskepredstave o bogu, što ih nije spreèavalo da sebe do�ivljavaju kao pra-voslavne vernike niti da ih RPC tretira kao svoje vernike. Neznanjedogmatskih pretpostavki svoje vere, pa samim tim i neverovanje unjih (ruski seljaci su u principu bili nepismeni a i sama Biblija je pot-puno prevedena na ruski jezik tek 1875. godine) nije znaèilo da oninisu pravi pravoslavni vernici. Njihova vera nije bila intelektualna,sofisticirana vera, nego je bila „prosta“, narodna vera i to je bilasuština ruskog pravoslavlja. Za nepismene seljake Biblija nije, dakle,ni postojala pa su ostajale crkvena slu�ba i nekoliko molitvi koje su seusmeno prenosile sa pokolenja na pokolenje, kao jedinstvene spojkeizmeðu pojedinaca i crkve. Ne ulazeæi u odveæ slo�en i nerešen

25

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

problem da li se do verske istine (boga) dolazi razumom ili verom(voljom), autorka samo dovodi u pitanje kognitivni momenat u verikao presudni momenat u definisanju religioznosti, istièuæi još dvamomenta u prilog razumevanja problema disolucije dogmatskogsadr�aja vere i religijskog sinkretizma. Prvi momenat se odnosi naslo�enost i visoku duhovnost hrišæanske dogmatike, gde iza svakedogme ne stoje samo visoki intelektualni kapiciteti onih koji su ih pi-sali, veæ i vekovi sporova, razdora, ratnih sukoba, raspada dr�ava i ne-brojane ljudske �rtve. Drugi momenat se odnosi na decenijsko od-sustvo organizovanog religijskog vaspitanja mladih u SovjetskomSavezu – odsustvo katehizacije, te otuda nema, prema Sinelini, mestanikakvom èuðenju što savremeni ruski vernici imaju teškoæe sa shva-tanjem hrišæanskih dogmi kao što su liènost Boga, Sveto Trojstvo,Vaskrsenje Hristovo, Besmrtnost duše, Bo�iji sud i druge.

Tumaèenje religijskog sinkretizma, paganskog polidemoniz-ma prisutnih kod veæine ispitanika, pa i kod znaèajnog dela vernika,kao èinjenice kojom se dovodi u sumnju deklarisana konvencional-na religioznost ljudi, autorka, takoðe, smatra neadekvatnim. Istina,ona se u potpunosti sla�e da religijski eklekticizam postoji i navodipodatke iz istra�ivanja koja pokazuju da je verovanje u bajanje,vraèanje, urokljive oèi, spiritizam, astrologiju, telepatiju, reinkarna-ciju na potpuno istom, a ponekad i na višem nivou od dogmatskihverovanja u boga, raj i pakao, besmrtnost duše, naroèito kod mladegeneracije. Takav religijski eklekticizam nije nešto što je karakteri-stika samo ruskog pravoslavlja nego se on u masovnim predstavamaljudi kao vera u primitivnu magiju pored vere u dogmatske pretpo-stavke monoteistièke religije prote�e na vascelu ljudsku istoriju, pasujeverje u stopu prati hrišæanstvo. Bez ikakve sumnje srednjeve-kovni ruski seljaci bili su sujeverni, pored toga što su bili nesumnji-vo pravoslavni vernici. U ruskoj literaturi ima svedoèanstava kojapokazuju da su se ruski dvorjani posle pokrštavanja bavili gatanjem.I srednjovekovni hrišæani su nesumnjivo verovali u vraèanje,vrad�bine i vraèe i vraèare. Katîlièka crkva se protiv te pojave borilaognjem i maèem Inkvizicije. Kad se sve to ima u vidu, stajalište jeautorke, da onda treba ljude koji sebe smatraju pravoslavnim verni-cima u pravoslavne vernike i ubrojiti, pogotovo u kontekstu da sesavremeni ruski pravoslavni vernici ne nalaze u nekom veæ završe-nom stanju neproblematiène konvencionalne religioznosti, veæ se

26

MIR

KO

BL

AG

OJE

VIÆ

nalaze u slo�enom procesu duhovnog samousavršavanja i ucrko-vljenja (×åñíîêîâà, 2005).

Tako se za ovu grupu istra�ivaèa mo�e reæi da oni krucijalnikriterijum religioznosti odreðuju upravo kao samoidentifikaciju po-

jedinca, èoveka koji ima svest o tome da pripada odreðenoj konfe-sionalnoj grupi. „Prema mom shvatanju, o ruskoj religioznosti trebasuditi pre svega prema samoidentifikaciji ispitanika. Status pravo-slavlja kao nacionalne religije dozvoljava stavljanje akcenta nesamo na liènu veru ispitanika nego i na njegovu bliskost sa nacional-nom kulturom i kolektivnom svešæu naroda. Upravo je takav ugaogledanja istakao Ri�ov opravdano odgvorivši da odreðujuæi kriteri-jum pripadnosti pravoslavnoj crkvi nije redovnost u poseæivanju bo-goslu�enja nego obred krštenja (Íàëåòîâà, 2004).� Pri tome oviautori ne govore toliko o religioznosti veæ uvode pojam ucrkovlja-

vanja ljudi koji nije neka diskretna velièina, fiksirano trenutno sta-nje kao što je religioznost kod prve grupe istra�ivaèa, veæ jedan pro-ces, evolucija koju èovek odreðenog trenutka zapoèinje i vremenomse više ili manje pribli�ava idealnim zahtevima koje treba da ispu-njava pravi, duboko ucrkovljeni, istinski (pravoslavni) vernik.

Treæi pristup problemu definisanja kriterijuma (pravoslavne)religioznosti, kao svojevsnu sintezu prethodna dva, zagovara Lebe-

27

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

� Stav da je samoidentifikacija dovoljan kriterijum pravoslavne religioznostiu ruskoj literaturi je izazvao brojne kritike. U tom smislu Olga Kvirkvelija(��������, 2003) oštro kritikuje osnovni stav Julije Sineline da se niko ne mo�esmatrati nepravoslavnim ako on samog sebe tako smatra. Apsurdnost takvog tvrðenaKvirkvelija dokazuje primerima da nikoga ne mo�emo smatrati nemuzikalnim ako seon sam smatra muzikalnim, vanzemaljcem, Napoleonom i slièno. Pošto je sociologdu�an da bude nepristrasan i objektivan u svojim istra�ivanjima onda anketno ispiti-vanje mora da sadr�i pitanj� koja æe se meðusobno korigovati i dopunjavati. Prematome, kriterijum religijsko-konfesionalne samoidentifikacije ne treba odbaciti veæ gadopuniti drugim pokazateljima: treba ovu subjektivnu predstavu dopuniti podacimao tome šta ispitanik podrazumeva pod pojmom pravoslavni vernik i koji ga razlozirukovode da sebe smatra takvim a zatim treba ove podatke uporediti sa oficijelnompozicijom Pravoslavne crkve. Ni kritièke primedbe Kvirkvelije nisu ostale bez krit-ke. Jurij Ri�ov, saglašavajuæi se u nekim taèkama sa mišljenjem Kvirkvelije, iznosinekoliko kritièkih primedbi na njen tekst: o religiji se pre mo�e dobiti „objektivna sli-ka“ po narodnoj veri, odnosno masovnoj religioznosti, nego po oficijelnoj; pišuæi odogmatskim postavkama vere Kvirkvelija uopšte ne pominje krštenje kao krucijalnikriterijum pripadnosti konfesiji i po njemu pravoslavlje nije ogranièeno oficijelnompozicijom verske hijerarhije, crkvenih sabora i sinoda veæ se mora uzeti u obzir i sen-

sus populi, javno mišljenje naroda iako on „èesto ne veruje dogmama ili mu je teškoda odgovori na anketno pitanje“ (������ ���� !

dev (Ëåáåäåâ, 2006). Pozitivno u prvom pristupu, smatra ovaj autor,je to što se insistira na kompleksnosti kriterijuma i na zahtevu da sesubjektivni pokazatelj samoocene religioznosti ispitanika potvrdipodacima o èinjeniènom ponašanju ispitanika koji su objektivnogkaraktera. Slabo mesto ove metodološke pozicije sastoji se u prete-ranom broju filtera u vidu formalnih kanonskih zateva koji se sta-vljaju pred vernike kao i u vidu njihovog konaènog broja. Sledeæiovu logiku u stanovništvu je onda moguæe otkriti izuzetno malu gru-pu pobo�nih vernika koji ispunjavajuæi sve zapovesti svoje religije icrkve, vode jedan tako pobo�an �ivot da se u korenu razlikuje odsvetovnog �ivota ogromne veæine drugih ljudi.

Slabost druge metodološke pozicije je u odreðenoj jednostra-nosti, monolitnosti kriterijuma religioznosti. Ako je samoocena reli-gioznosti nu�an uslov religioznosti ili pripadnosti nekoj konfesiji si-gurno nije i dovoljan uslov pa je dopuna u vidu drugih pokakazateljai argumenata itekako potrebna. Pozitivnu stranu ovog pristupa autorvidi u povezivanju nauènog i introspektivnog pristupa u opredelje-nju kriterijuma religioznosti.

Doprinos Lebedeva diskusiji o kriterijumima religioznostinije samo u prostoj sintezi navedenih pristupa veæ i u podizanju èita-ve diskusije na viši i širi teorijski nivo. On polazi od stava da je religi-oznost duhovno, kulturno i socijalno stanje ljudi, stanje èiji su nave-deni elementi u nerazdvojnom jedinstvu organski proizlazeæi jedan izdrugog. Za sociologiju koja prouèava savremenu religioznostnajva�niji je njen kulturni element kao kriterijum religioznosti poštoduhovni ostaje neuhvatljiv za sociološki pristup i metode istra�ivanjaa socijalni još nije do te mere afirmisan da bi bio sociološki prouèa-van. Ukoliko se polazi od kulturnog elementa religioznosti onda seona mora situirati u kontekst sekularizacije društva kao nezaobi-laznog faktora modernosti savremenih društava. Nalièje tog procesaje pojava svetovnog kulturnog obrasca, tako da je danas problem reli-gije i religioznosti odnosno religiozne kulture neodvojivo povezan sanjim. Polazeæi od Sorokinovog pojma kulture, Lebedev istièe tri nje-na bitna svojstva: celovitost, samoorganizovanost i samoreferenciju.Prvi, pozitivistièki pristup u odreðenju kriterijuma religioznosti (Fur-man, Filatov i drugi) zapostavlja samoorganizaciju religiozne kulturekoju prouèava, odnosno prilazi joj sa pozicije sekularistièke jedno-stranosti a drugi, fenomenološki pristup (Èesnokova, Sinelina i

28

MIR

KO

BL

AG

OJE

VIÆ

drugi) zapostaljva celovitost prouèavane kulture pa graniènik religi-oznosti dobija površan i samorazumevajuæi karakter.

Lebedev na temelju dve koncepcije u pogledu kriterijuma re-ligioznosti gradi treæu, sistemsko-dinamièu, koja je pri tome bli�apomenutoj drugoj nego prvoj poziciji. U skladu sa odreðenjem kul-ture savremenog društva kao suštinski svetovne kulture kojoj socija-lizacijom pripadaju praktièno svi èlanovi društva, religiozna kulturapostoji na rubovima savremenog društva i nalazi se u sferi kolektiv-no nesvesnog i tradicionalnog. Ona nije kao svetovna kultura stvarinstitucionalizovane opšte socijalizacije i internalizacije još od de-tinjstva nego je stvar vlastitog izbora vernika. U savremenomdruštvu èovek religiozne kulture nikako ne mo�e da izbegne svetov-nu kulturu. U tom smislu religioznost predstavlja èvrstu konfesio-nalnu inkulturaciju, ulazak u kulturno prostranstvo odreðene religijei progresivno „raspakivanje“ njenog semantièkog paketa (Nalimov).Pojam ucrkovljenja, koji uvode u analizu autori drugog metodo-loškog prilaza, predstavlja realnu praktiènu uckovljenost u religi-oznu kulturu. I dok pojmove religioznosti i uckovljenosti prva grupaistra�ivaèa koristi sinonimno, Lebedev pravi sledeæu razliku: religi-oznost je diskretna velièina, dakle ili postoji ili ne postoji aucrkovljenost (ili ucrkovljenje) je kontinualna velièina sa širokimdijapazonom kvantativne i kvalitativne izra�enosti. Tako je religi-oznost nu�an ali nije i dovljan uslov ucrkovljenosti.

Po Lebedevu, kriterijum religioznosti treba da se konstituišena principu uzajamne dopune subjektivnih i objektivnih obele�ja. Usredištu tog kriterijuma, kao neka kvintesencija, ne treba da bude po-jam ucrkovljenosti kao kod „fenomenologa“, veæ odreðena èoveko-va vrednosna orijentacija, a to je upravo orijentacija na vrednost reli-

giozne vere. Religiozna vera kao vrednost, smisao i cilj �ivota jeuniverzalni indikator koji omoguæava diferencijaciju religiozne odnereligiozne liènosti.� Pripadnici druge grupe istra�ivaèa kad govoreo religioznoj samoidentifikaciji ispitanika samo pretpostavljaju nji-hovu orijentaciju na religioznu veru kao vrednost ali je teorijski ne

29

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

� „Naravno, ne postoje precizni kriterijumu religioznosti. Mo�da se kaoapslolutni kriterijum religioznosti mo�e smatrati èovekovo religiozno oseæanje alina�alost to se ne mo�e proveriti. Stoga ostaje da se o religioznosti èoveka sudi premanjegovim delima, prema tome kako se ponaša te kako se odnosi prema drugim ljudi-ma“ ("����#��� ���� !

ekspliciraju. Meðutim, samoidentifikacija automatski ne znaèi po-stojanje religiozne vere pa samim tim ne mo�e da bude samostalnipokazatelj (rubikon) vere. Religiozno-konfesionalna samoidentifi-kacija nema uvek terminalni karakter kao uslov koji treba da ispunikriterijum religioznosti, veæ mo�e da ima i instrumentalnu vrednost.Konaèno, Lebedev smatra da kriteriujum (pravoslavne) religiozno-sti treba odrediti sa tri bitna obele�ja kao neophodna i dovoljna uslo-va religioznosti: 1. religiozna vera je �ivotni smisao za vernika;2. ona se konkretizuje kroz pozitivnu religijsku i 3. konfesionalnusamoidentifikaciju (Ëåáåäåâ, 2006).

Kao što vidimo autor ne apostrofira neki oblik crkveno--obredne prakse kao minimum konvencionalne religioznosti. To jezbog toga što se logièki pretpostavlja da æe ljudi u njoj uèestvovatioko postoji �eð za religioznom verom koja predstavlja smisao i ciljnjihovog �ivota, kome te�e i tokom svog �ivota ga ostvaruju. Istina,tada se radi o institucionalizovnom vernicima ali svakako postoje ivernici koji oseæaju �eð za religioznom verom ali istovremeno nesmataju da ona mora da bude posredovana crkveno-obrednom prak-som. Radi se o tzv. subjektivnoj religioznosti koja nije isposredova-na crkvom, dakle ona se javlja bez uèešæa u institucionalizovanimobredima i bez udru�ivanja u religijsko-crkvenu zajednicu. Problemje i u tome što još niko u sociološkim istra�ivanjima nije operaciona-lizovao indikator orijentacije prema religioznoj veri kao terminalnojvrednosti ali se mo�e pretpostaviti da bi primenom ovog kriterijumadobili višestruko manje vernika nego što to pokazuju indikatori sa-moidentifikacije ili verovanja u Boga.

Neka metodološka uputstva

Sociološkom pristupu problema religioznosti i broja vernikamo�da više odgovara pojam vezanosti ljudi za religiju i crkvu. Prvo,zato što pojedinac mo�e da bude religiozan a da konkretno ne budevezan za neku institucionalizovanu religijsku organizaciju drugo,zato što pojedinac mo�e da bude nereligiozan ili indiferentan premareligiji ali da u nekom stepenu ipak bude povezan sa religijom i reli-gijskom organizacijom i treæe, zato što se taj odnos mo�e iskazati ne-kim intezitetom u smislu jaèine te veze. Ovaj pristup je više sociolo-ški nego drugi pristupi jer se na prvom mestu ne postavlja pitanje da

30

MIR

KO

BL

AG

OJE

VIÆ

li je neki pojedinac stvarno religiozan i šta je to prava religioznost,na koje uostalom sociologija i ne mo�e da odgovori.

U tom smislu podela indikatora vezanosti ljudi za religiju icrkvu na indikatore dogmatskog verovanja, tradicionalne i aktualnevezanosti za religiju i crkvu omoguæava da se u rasèlanjavanju togodnosa prati njihova realna povezanost bez potrebe da se svi podacisintetišu u neku jedinstvenu velièinu kao što je religioznost, prièemu se gube mnoge specifiènosti strukturalnih elemenata odnosaprema religiji i crkvi i meðusobnog odnosa tih elemenata. U istra�i-vanjima vezanosti za religiju i crkvu u Srbiji tokom devedesetih go-dina prošlog stoleæa takvi indeksi su konstruisani i to ne samo usmislu postojanja povezanosti ljudi sa religijom i crkvom nego i usmislu jaèine te veze.

Tako je konstruisan indeks religijske i dogmatske identifikaci-je, odnosno indeks religijskih verovanja (Idv) u istra�ivanju vezano-sti ljudi za religiju i crkvu iz 1993. godine u branièevskom pravoslav-no homogenom okrugu na stratifikovanom uzorku proporcionalneverovatnoæe velièine 400 ispitanika (Blagojeviæ, 1995). U formiranjenavedenog indeksa ušli su sledeæi indikatori: religijska samoidentifi-kacija, vera u Boga, vera u Isusa Hrista, vera u �ivot posle smrti, ve-rovanje u nagraðivanje i ka�njavanje na onom svetu i verovanje uuskrsnuæe mrtvih. Pored toga konstruisan je i indeks inteziteta teveze. Dobijeni su sledeæi rezultati (u%):

Tabela. 4. (Idv) u branièevskom okrugu 1993. godine (Blagojeviæ, 1995)

���&��� ����������' ���� (����) �������� ���������� ����

*���)�� ����������' ���$ +����� �������� ���������� ����

���&��� ������������' $��� ���! �������� ���������� ���$

������ 7 ���(���+ �8990$

Na slièan naèin su konstruisani i indeksi tradicionalnog (It) iaktuelnog (Ia) odnosa prema religiji i crkvi s tim što je u istra�ivanjuiz 1999. godine, koje je sproveo Institut za sociološka istra�ivanjaFilozofskog fakulteta u Beogradu ali na reprezentativnom uzorkuSrbije bez Kosova, nalaz iz 1993. godine proveren konstrukcijomsliènih indeksa ali bez indeksa intenziteta. Dajemo zbirno njihoverezultate (u %):

31

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

Tabela. 5. Ia i It 1993. i 1999. godine

$ ����"����� �%%&' �%%%' $� ����"����� �%%&' �%%%'

���&��� &�������� ���# ���� ���&��� &������ ���� ����

*���)�� &������ ���# ���� *���)�� &������ ���� #��$

���&��� ��&������ $��� #��$ ���&��� ��&������ ���� #���

������ 7 ���(���+ �8990$% 6������ (���+3:���������+ �,--,$�

Sledeæi metodološki problem je problem samodovoljnosti an-ketnog istra�ivanja religioznosti. Jasno je da ovakav naèin istra�i-vanja tra�i dopunu drugih metodskih postupaka. Što je više njih to jekvalitet dobijenih rezultata bolji. Sociolozima je jasno da se veæinaispitanika u anketnim istra�ivanjima ponaša konformitistièki pa napostavljena pitnja stereotipno odgovara kako prema zahtevima jav-nog mnjenja tako èesto i prema percipiranom po�eljnom odgovorukoji anketar ili organizator ankete oèekuje. Otuda je korekcija sub-jektivnih odgovora u anketnim istra�ivanjima potrebna i u tu svrhumogu poslu�iti statistièki podaci dr�avnih federalnih i lokalnih orga-na, statistièki podaci religijskih organizacija (parohija, eparhija), po-daci sociološkog posmatranja, etnoloških istra�ivanja i drugi sliènipodaci. U tom smislu se treba slo�iti sa ruskim sociologom Mitrohi-nom (Ìèòðîõèí, 2007) kada piše da i sami sociolozi u anketnomispitivanju religioznosti mogu proveravati neke navode ispitanika,na primer preko prebrojavanja posetilaca crkve na liturgiji ili ka-kvom drugom obredu u odreðenim vremenskim intervalima na uzor-ku crkava nekog geografskog ili religijskog podruèja. Savremena vi-deo tehnika danas omoguæava veoma precizne slike objekata tako daje na osnovu njih moguæe lako prebrojiti posetioce i njihova èino-dejstva izvan ili unutar hrama. Meðutim, pri sakupljanju svih tih po-dataka mora se voditi raèuna da je svako sociološko istra�ivanje jav-no i da se sa druge strane podrazumeva dobrovoljnost uèestvovanjaispitivane populacije. Sve što predstavlja neki vid korekcije anket-nih podataka ako proðe nauènu proveru je dobrodošlo u stvaranjunauène iskustvene evidencije, ali tajno dola�enje do tih podataka zasociologiju nije korektno. U tom smislu se treba slo�iti sa Mitrohi-nom da bi ovu tehniku valjalo upotrebiti uz pristanak nadle�nihcrkvenih organa ali nikako se nebismo slo�ili sa njegovom preporu-kom da je treba upotrebiti tajno ukoliko takvog pristanka nema, na

32

MIR

KO

BL

AG

OJE

VIÆ

primer kod prebrojavanja vernika prilikom ulaska i izlaska iz crkve,što bi po njemu mogli da rade studenti sociologije.

Takoðe se treba slo�iti sa Mitrohinom kada predla�e da se an-ketno istra�ivanje religioznosti mo�e poboljšati i preciznijom formu-lacijom pitanja: ne mo�e se ostati na uopštenim pitanjima, recimo„Da li ste ove godine poseæivali crku ili da li ste se ove godine pri-èešæivali? Treba postavljati konkretna pitanja kao što su: „Kada steposlednji put bili u crkvi?“, „Da li ste prošle nedelje bili u crkvi?“,„Da li ste se prièestili na poslednjoj slu�bi na kojoj ste bili?“ itd.

Kad sociolog istra�uje religioznost stanovništva treba uvekda ima na umu odgovarjuæi opšti sociijalno-politièki okvir u komereligiozni graðani, religije i crkve egzistiraju. Za sociologa je religi-oznost uvek i neki društveni odnos. Stoga nije svejedeno da li jeopšta društvena klima naklonjena ili èak afirmativna prema religi-oznosti ljudi, religijama i religijskim organizacijama uopšte ili pre-ma konkretnim religijskim organizacijama ili je takva klima ogra-nièavajuæi faktor slobodnom i javnom ispoljavanju religioznosti ilinormalnom egzistiranju religijskih organizacija ili kakve konkretnereligijske organizacije.� Religioznost je u Sovjetskom Savezu bilaproskribovana, stigmatizovana, društveno nepo�eljna pojava a reli-gijske organizacije su bile društveno marginalizovane. Ako se ispi-tanik u tim uslovima izjašnjavao kao kolebljiv izmeðu vere i nevereonda ga je pre trebalo svrstati u vernièku nego u nevernièku popula-ciju (Êóáëèöêàÿ, 1990). U takvim okolnostima od sociologa se tra�inapor da iza javne deklaricije nereligiozne osobe tra�i dopunske iz-vore informacija o moguæoj vernièkoj poziciji koja je prekrivenadruštvenom mimikrijom. I suprotno: u po (pravoslavnu) religiju afir-mativnim društveno-politièkim okolnostima savremene Rusije trebatra�iti dodatne podatke o indiferentnoj ili nereligioznoj orijentacijiispitanika zbog njihove konformistiènosti. Naime, opšta društvenapromena polo�aja vernika i religijskih organizacija u savremenojRusiji u odnosu na period sovjetske Rusije, društvena normalnostiskazivanja konfesionalnog i religijskog samoidentifikovanja, dru-štvena po�eljnost odr�avanja crkvenih obreda na ovaj ili onaj naèinvrši pritisak na pojedince i društvene grupe koje se ne identifikuju u

33

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

� Društvenu po�eljnost iskazivanja pravoslavnosti u savremenoj Rusiji OlgaKvirkvelija je iskazala reèima: „Da bi se danas èovek izjasnio kao katolik, protestantili ateista potrebna je odreðena hrabrost“ (��������, 2003).

vernièkim terminima pa je u tom kontekstu kolebljive korektinijesvrstati u nereligiozno nego u religiozno stanovništvo, po istom re-zonu kada je u nepovoljnim društvenim okolnostima za slobodnoizra�avanje religioznosti kolebljive trebalo svrstati u vernièku popu-laciju (Äóáîâ, 2001).

Literatura

1. Àíäðååâà Ëàðèñà (2008), „Ïðîöåññ ðåõðèñòèàíèçàöèè â ñåêóëÿðèçî-âàííîì ðîññèéñêîì îáùåñòâå“, Ñîöèîëîãè÷åñêèå èññëåäîâàíèÿ,¹ 8.

2. Baza podataka European Values Study, Serbia 2008, Institut za filozofijui društvenu teoriju, Beograd.

3. Blagojeviæ, Mirko (1995), Pribli�avanje pravoslavlju, Niš, JUNIR;Gradina.

4. Blagojeviæ, Mirko (2005), Religija i crkva u transformacijama društva,Institut za filozofiju i društvenu teoriju, IP Filip Višnjiæ, Beograd.

5. ×åñíîêîâà, Â. Ô. (2005), „Òåñíûì ïóòåì. Ïðîöåññ âîöåðêîâëåíèÿíàñåëèíèÿ Ðîññèè â êîíöå XX âåêà“, Àêåäåìè÷åñêèé ïðîåêò,Ìîñêâà.

6. ×åñíîêîâà, Â. Ô. (2005a), „Íåêòîðûå èòîãè ïðîöåññà âîöåðêîâëåíèÿíàñåëèíèÿ Ðîññèè â êîíöå XX âåêà (Ñðàâíåíèå èññëåäîâàíèé1992, 2000 è 2002 ãîäîâ)“ www.krotov.info/history/20/1990/ches-nokova_on html#5.

7. Ðorðeviæ, B. Dragoljub; Todoroviæ, Dragan (2001), „Religijska veæina oreligijskoj manjini“ u Interreligijski dijalog kao vid pomirenja u Ju-

goistoènoj Evropi, Beograd, BOŠ.8. Äóáèí, Áîðèñ (2004), „Ìàññîâàÿ ðåëèãèîçíàÿ êóëüòóðà â Ðîññèè

(òåíäåíöèè è èòîãè 1990-õ ãîäîâ)“, Âåñòíèê îáùåñòâåíîãî

ìíåíèÿ, ¹ 3.9. Äóáîâ, È. Ã. (2001), „Óðîâåíü ðåëèãèîçíîñòè è âëèÿíèå ðåëèãèîç-

íûõ óñòîíîâîê íà îòíîøåíèå ðîññèÿí ê ïîëèòè÷åñêèì ëèäå-ðàì“, Ïîëèòè÷åñêèå èññëåäîâàíèÿ, ¹ 2.

10. European Values Stady (www.europeanvalues.nl/11. Ôèëàòîâ Ñ. Á., Ëóíêèí Ð. Í. (2005), „Ñòàòèñòèêà ðîññèéñêîé ðåëè-

ãèîçíîñòè: ìàãèÿ öèôð è íåîäíîçíà÷íàÿ ðåàëüíîñòü“, Ñîöèîëî-

ãè÷åñêèå èññëåäîâàíèÿ, ¹ 4. Ñ. 35–45.12. Ôèëàòîâ Ñåðãåé „Ðåëèãèÿ â ïîñòñîâåòñêîé Ðîññèè“, http.//www.

starlightsite.co.uk/Keston/23% 30 Posleslovie. html.

34

MIR

KO

BL

AG

OJE

VIÆ

13. Flere, Sergej; Pantiæ Dragomir (1977), Ateizam i religioznost u Vojvodi-

ni, Pravni fakultet u Novom Sadu, Institut društvenih i pravnih nau-ka, Novi Sad.

14. Ôóðìàí, Ä. Å., Êààðèàéíåí, Ê. (2006), Ðåëèãèîçíîñòü Â Ðîññèè â

90-å ãîäû XX íà÷àëå XXI âåêà, ÐÀÍ, Èíñòèòóò Åâðîïû, Èçäàò-åëüñòâî ÎÃÍÈ ÒÄ, Ìîñêâà.

15. Jukiæ, Jakov (1997), Lica i maske svetoga, Zagreb, KršæanskaSadašnjost.

16. Êààðèaéíåí, Êèììî; Ôóðìàí, Ä. Å. (1997), „Âåðóþùèå, àòåèñòû èïðî÷èå (åâîëþöèÿ ðîññèñêîé ðåëèãèîçíñòè), Âîïðîñû ôèëîñî-

ôèè, ¹ 6.17. Êâèðêâåëèÿ Îëüãà (2003), „Ïðîôåññèÿ – ïðàâîñëàâíûé?“, ÍÃ

Ðåëèãèè, 5. III 2003.18. Kóáëèöêàÿ, Å. À. (1990), „Òðàäèöèîííàÿ è íåòðàäèöèîííàÿ ðåëè-

ãèîçíîñòü: îïûò ñîöèîëîãè÷åñêîãî èçó÷åíèÿ“, Ñîöèîëîãè÷åñ-

êèå èññëåäîâàíèÿ, ¹ 5.19. Kuburiæ, Zorica (1999), „Hrišæanstvo i psihièko zdravlje vernika“ u

Hrišæanstvo, društvo, politika, JUNIR godišnjak VI, Niš, JUNIR.20. Ëåáåäåâ Ñåðãåé (2005), „Ðåëèãèîçíîñòü: â ïîèñêàõ ‘ðóáèêîíà’“,

Ñîöèîëîãè÷åñêèé æóðíàë,. Ñ. 153–169.21. Ëåáåäåâ Ñåðãåé (2006), „Ðåëèãèîçíîñòü: ÷òî ñ÷èòàòü êðèòåðèåì?“,

www.religare.ru/25238130 html.22. Mèòðîõèí Íèêîëàé (2007), „Ñîöèîëîãèÿ ‘áåñêîðûñòíûõ ìå÷òàòå-

ëåé‘, èëè Êàê âñå-òàêè ñ÷èòàòü êîëè÷åñòâî ïðàâîñëàâíûõ“, Íåï-

ðèêîñíîâåííûé çàïàñ, ¹ 1. (51).23. Íàëåòîâà È.Í. (1999), „Íîâûå ïðàâîñëàâíûå“ â Ðîññèè: òèï èëè

ñòåðåîòèï ðåëèãèîçíîñòè, Ñîöèîëîãè÷åñêèå èññëåäîâàíèÿ, ¹ 5.Ñ. 130–136.

24. Ïåòðîâà, À., (2004), Âåðóþùèå è íåâåðóþùèå, http//www.fom.ru/.25. Popis stanovništva, domaæinstava i stanova u 2002. Stanovništvo,

veroispovest, maternji jezik i nacionalna ili etnièka pripadnost pre-ma starosti i polu. Podaci po opštinama, Republièki zavod za statisti-ku, Beograd, maj 2003., str. 12.

26. Radisavljeviæ-Æiparizoviæ, Dragana (2002), „Religija i svakodnevni�ivot: vezanost ljudi za religiju i crkvu u Srbiji krajem devedesetih“u Srbija na kraju milenijuma, Beograd, Institut za sociološkaistra�ivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu.

27. Ðûæîâ Þ. (2003), „Ñîöèîëîãè íå âèíîâàòû: êðèòåðèè ðåëèãèîçíîñ-òè íå ðàçðàáîòàíû äî ñèõ ïîð“, Íåçàâèñèìàÿ ãàçåòà, 2 àïðåëÿ.

35

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

28. Ñèíåëèíà Þ.Þ. (2001), „Î êðèòåðèÿõ îïðåäåëåíèÿ ðåëèãèîçíîñòèíàñåëåíèÿ“, Ñîöèîëîãè÷åñêèå èññëåäîâàíèÿ, ¹ 7. Ñ. 89–96.

29. Ñèíåëèíà Þ.Þ. (2005), „Ïðîöåññ âîöåðêîâëåíèÿ íàñåëåíèÿ Ðîñ-ñèè â êîíöå XX â“, Ïðàâîñëàâíîå èíôîðìàöèîííîå àãåíñòâî,

Ðóññêàÿ ëèíèÿ, Ðàäîíåæ.30. Âîðîíöîâ Áîðèñ (2008) „Âîçðîæäåíèå ðåëèãèîçíîñòè èëè äåõðèñ-

òèàíèçàöèÿ“, Íîâàÿ Ãàçåòà, ¹ 27 îò 17. àïðåëÿ, 2008.31. Šušnjiæ, Ðuro (1998), Religija (I i II tom), Beograd, Èigoja štampa.32. World Values Survey, The Worlds Most Comprehensive Investigation

of Political and Sociocultural Chenge (www.worldvaluessur-vey.org. Online Data Analysis).

Mirko Blagojevic

�� ������������ ����� �� ������ �����

��� ���� ���������� ����� ��! ��� ����� �����"

�������

�� ���� ���� ��� ���� ���� ����� �� ������� � ����� �� ��� ����� � �����

���� ������ ���� �� ��� ������������� �� �������� ��������� �� ���� �� ���

����� � �������� ��������� �� ����� ����� ��� �� ������ ������ �� ���

�������� �������� ���� ���� ����� � ��������� �������� �� ��� ����� ��� �

���� ���� ������ ���� � ��������� � ������������� ��������� � �������������

���� � ��������� � ����� � �� ������� ���� � ������������ ��������� � ������

����� ���� ������� �� ������ � ��������� � ��������� ������ ������ �����

���� �� ������ ���� ����� ������ ��� ���� ����� �� ��� ��� ��������� �� �������

����� ���� ������� ��� ������������ � ������ �� ������� ��� ��� ������ �����

�� ��� ����� �������� �� ���� ����������� �� �������� ��������� ��� ���� ���

�� �� ���� � ������� ������������ ������� ��� ������ ��� � ����������� ��

���������������� �� ��� ����� ��� � ���������� ���� ��� ���� �������� ��� ����

�������� �� �������� �� ����� �� ��� ���������� � ���� � ��� ������� ����� ��

������������� ���� ������ �� ��� ������� � ��� �������� �� ����� �������� ��

��� ��� ��� ���� ����� �� ������������� ����������� �� ����������� �� ���

������ ������� � �������������

��� ��� ������������� �������� �� �������� �� ������ ��������� �

������������� ���������� �� ������������� �������� �� �������� ������� � ���

����������� !����� ����

36

MIR

KO

BL

AG

OJE

VIÆ