1. DEFINICIJA URBANIH POTREBA I URBANIH F-JA I NJIHOV

MEDJUSOBNI ODNOS.

Sa stanovišta urbanistiĉke prakse urbane potrebe se prvenstveno odnose na

PROSTORNO-FIZIĈKI OKVIR,tj. na PROSTORNU STRUKTURU URBANOG

SKLOPA u okviru koje se zadovoljavaju individualne i društvene potrebe ljudi

Sistem URBANIH POTREBA prepoznajemo u nekoliko OSNOVNIH URBANIH

FUNKCIJA koje svaki grad mora da razvija i na neki naĉin organizuje da bi uopšte i

mogao da egzistira kao socijalno-prostorni sistem.

2. OSNOVNA SVOJSTVA STANOVANJA KAO URBANE F-JE.

Urbanistiĉka svojstva stanovanja

Prostorni kontekst stanovanja

Arhitektonska svojstva stanovanja

Arhitektonski sklop stanova, stambenih zgrada i kompleksa

Stanovi mogu imati sliĉna arhitektonska svojstva

a da se bitno razlikuju po svojim urbanističkim svojstvima

Vaţnija urbanistiĉka svojstva:

• povoljna i ekonomiĉna gustina naseljenosti

• pravilna orijentacija i insolacija stanova i zgrada

• povoljan poloţaj zgrada u odnosu na ostale sadrţaje,

posebno saobraćaj i slobodne površine ...

3. ODNOS STANOVANJA SA OSTALIM URBANIM FUNKCIJAMA I

DELATNOSTIMA (NA NIVOU GRADA, DELA GRADA, STAMBENOG

PODRUCJA)

STANOVANJE - Višedimenzionalna, sloţena urbana funkcija

Javlja se kao gradska funkcija, što znaĉi da KORESPONDIRA SA

OSTALIM FUNKCIJAMA na svim prostorno-funkcionalnim nivoima

Ima veoma SLOŢENU UNUTRAŠNJU STRUKTURU, koja proizilazi iz

prisustva više elemenata razliĉitih karakteristika, oblika i tokova razvoja

RAZNOVRSNOST OBLIKA I VIDOVA STANOVANJA, njihov stalni

razvoj i menjanje

4. OSNOVNA SVOJSTVA LOKACIJE NAMENJENE STANOVANJU

o zdravi uslovi prirodne sredine

o blago nagnuti tereni juţne orijentacije

o blizina vodenih površina i tokova

o poloţaj u blizini zelenih i rekreativnih površina

o dobra saobraćajna povezanost

o blizina centra grada

o povoljan poloţaj prema industrijskoj zoni

o zdravi uslovi za miran porodiĉan ţivot i socijalne kontakte

Stanovanje zauzima oko 70% gradske teritorije

5. OSNOVNI CILJEVI URBANISTICKE REGULACIJE U OBLASTI

STANOVANJA

o Ekološki komfor

o Bezbednost i privatnost stanovanja

o Dobra prostorna dostupnost

o Celovitost stambenog ambijenta

o Zadovoljavajući nivo socijalizacije društvene zajednice

Ekološki komfor Zavisi od odnosa prirodnih uslova i kompozicije fiziĉkih struktura

Osunĉanje

Provetravanje

Izloţenost uticajima buke

Izloţenost uticajima zagaĊenja vazduha

Bezbednost stanovanja Kvalitet koji zavisi od:

odnosa sa drugim funkcijama, naroĉito saobraćaja

intenziteta nestambenih sadrţaja i aktivnosti

mogućnosti kontrole pristupa zgradama i nadzora neposrednog susedstva

Opremljenosti javnom rasvetom

Izbora materijala za obradu otvorenih prostora i komunikacija

Privatnost stanovanja Višespratno (kolektivno) stanovanje ima niţi nivo privatnosti od individualnih i

prelaznih tipova stambenih struktura

UnapreĊenje privatnosti višespratnog stanovanja :

Urbanistiĉka kombinatorika i fiziĉki aranţmani koji podrazumevaju razne

oblike vizuelne zaštite objekata i njihove neposredne okoline

Prostorna celovitost Vrednost koja ima znaĉajne psihološke efekte – stanovnicima obezbeĊuje

osećanje pripadnosti i bezbednosti u sagledivom, jasno odreĊenom i fiziĉki

oznaĉenom ambijentu

ObezbeĊuje se kompozicijom i morfologijom fiziĉkih struktura

urbanistiĉki tretman stanovanja- generalne potrebe, uslovi i parametri optimalna gustina naseljenosti

od 80 do 150 st/ha neto (max 250st/ha) za individualno stanovanje

od 250 do 350 st/ha neto (max 550 st/ha) za višespratno stanovanje

obezbediti povoljnu orijentaciju i rastojanje izmeĊu objekata - maksimalnu i

pogodnu insolaciju

obezbediti provetravanje svih slobodnih prostora

obezbediti zaštitu od buke , prašine, gasova

obezbediti dovoljno zelenih površina

obezbediti zadovoljavajući stepen privatnosti i bezbednosti stanovanja

obezbediti dovoljan broj parking mesta

6. PROSTORNO-FUNKCIONALNA ORGANIZACIJA STANOVANJA

(PRINCIPI ORGANIZACIJE, NIVOI)

danas se najviše zastupa ali u razliĉitim tumaĉenjima i varijantama

7. STAMBENA JEDINICA (OSNOVNE KARAKTERISTIKE I PRINCIPI

ORGANIZACIJE)

veliĉina 1500-2000 stanovnika – jedinica susedstva

delovi stambene zajednice osnovna ideja je u socijalnoj integraciji stanovnika

prateći sadrţaji:

• primarni slobodni prostori – deĉje igralište,

slobodni prostori za razliĉite starosne kategorije

• obdanište

• objekti za svakodnevno snabdevanje (2-3 min. hoda)

principi: uĉestalost kupovine

udobnost

dostupnost

8. STAMBENA zajednica (osnovne karakteristike i principi organizacije)

veliĉina od 5000 do 8000 stanovnika (3 do 4 s.j.)

površina zavisi od gustine naseljenosti

osnovna urbanistiĉka jedinica (poistovećuje se sa mesnom zajednicom)

prateći sadrţaji:

• zabavište

• deĉja igrališta

• objekti za periodiĉno snabdevanje (samousluge, piljarnice, marketi)

• razne vrste usluga – banka, pošta, prostorije mesne zajednice, restorani, cvećare...

• objekti zdravstvene zaštite

odnos stambene zajednice prema mreţi tranzitnih ulica –

samo periferni poloţaj gradskih saobraćajnica

Struktura površine stambene zajednice

-8 do 12% saobraćajne površine (kolovozi, trotoari, trgovi, parkinzi, staze)

-18 do 22% prateći objekti koji opsluţuju stanovanje (škole, bolnice, parkovi, prodavnice

i sl.)

- 60 do 70% stambene površine

1. STAMBENA JEDINICA

2. STAMBENA ZAJEDNICA

3. STAMBENA CETVRT

4. STAMBENI REJON

Šema prostorne organizacije stambene zajednice

1.Stambeni deo

2.Centralni sadrţaji

3.Osnovna škola

4.Zdravstvena stanica

5.Sportski tereni i objekti

6.Manje prodavnice

7.Prostor za igru dece i obdaništa (min.2)

8.Stanica grad.saobra

UDALJENOSTI:

1-2. 400-600(800) m

1-3. 400-800 m

1-4. 400-800 m 1-5. 400-800 m

1-6. 100-150 m

1-7. 150-200(400) m

1-8. Do 200 m

9. STAMBENA CETVRT (OSNOVNE KARAKTERISTIKE I PRINCIPI

ORTGANIZACIJE)

veliĉina 15000-20000 stanovnika (poistovećuje se sa m.zajednicom ili sa

naseljem)

urbana jedinica višeg nivoa - primenjuje se kod gradova sa preko 100000

satanovnika

svaki naredni nivo sadrţi sve funkcije prethodnog sa dodatkom novih

viši nivo školstva (sr.škola),zdravstva, ugostiteljstva i sl.

ima svoj sloţeniji društveni centar koji obuhvata: društvene i politiĉke aktivnosti,

obrazovanje (srednje), snabdevanje, zdravstvo, rekreaciju

društveni centar bi trebalo da bude izmeĊu stambenih zajednica ili u sastavu

društvenog centra jedne stambene zajednice

10. STAMBENI REJON (OSNOVNE KARAKTERISTIKE I PRINCIPI

ORGANIZACIJE)

viši nivo stanovanja od 30000-50000 stanovnika

javlja se kod većih gradova i predstavlja deo grada koji se nalazi na većoj

udaljenosti od glavnog i društvenog centra grada

predviĊa se reonski centar koji treba da podmiri povremene potrebe graĊana

(rasterećenje gradskih centara)

sadrţaj rejonskog centra: upravne, administrativne, kulturno-prosvetne, trgovaĉke

aktivnosti, rekreacija i sport (750-1500m polupreĉnik opsluţivanja)

najraznovrsnije potrebe stanovnika

izgradnjom reonskih centara obezbeĊuje se racionalnost ulaganja novih sadrţaja i

njihova eksploatacija

smanjuje se i saobraćajno opterećenje prema centru grada

11. OSNOVNI VIDOVI STANOVANJA I NJIHOVE GENERALNE

KARAKTERISTIKE

Vidovi stanovanja

Individualno stanovanje

Individualne zgrade

Dvojne zgrade

Zgrade u nizu

Višespratno stanovanje

Slobodno stojeće zgrade P+3 do P+8

Traktovi/lamele P+3 do P+8

Stambene kule

13. 12. INDIVIDUALNO STANOVANJE – OSNOVNI TIPOVI KUCA,

NJIHOVE KARAKTERISTIKE, DIMENZIONALNE KARAKTERISTIKE I

URBANISTICKI PARAMETRI INDIVIDUALNOG STANOVANJA

Gn=80 - 120 st/ha

Površina parcele 450 - 1000 m2

Spratnost zgrada P+1 do P+1+Pk

Min dimenzija parcele 14/25m (za zgradu P+1)

Optimalna dimenzija parcele 15/30m

dobre strane

U odnosu na ostale tipove zgrada pruţaju maksimalni stepen privatnosti i

bezbednosti

sve spoljne strane objekta su slobodne (osunĉavanje i vizure)

bolje provetravanje

parcele se mogu ograĊivati

dobra i intimnija veza sa vrtom i predvrtom

predstavlja odreĊenu arhitektonsku celinu

loše strane

povećano hlaĊenje i skuplja izgradnja

povećavanje naseljene teritorije

duţe saobraćajnice i ostala infrastruktura

15-25 m

3,5 1,5

4 - 6

30 – 40m

GRAĐEVINSKA LINIJA REGULACIONA LINIJAULICA ULICA TROTOAR

nastaju spajanjem individualnih zgrada

gn=150-200(250) st/ha

ekonomiĉnije od individualnih u pogledu iskorišćenja terena

min dimenzija parcele 10/25 m(za p+1)

optimalna dimenzija parcele 12/30m

nepovoljnija insolacija

smanjena samostalnost i individualnost

o nastaju spajanjem individualnih

o gustina 2-4 puta veća nego kod individualnih

o nizovi posle 7 do 10 objekata treba da se prekinu

dobre strane

o povećanje ekonomiĉnosti graĊenja i iskorišćenja terena

o stan ima poseban ulaz

o ima sopstveni vrt dve slobodne strane (ulica i vrt),površine hlaĊenja se smanjuju

za 50%, stanovi mahom razvijeni u dva nivoa (prizemlje i sprat)

loše strane

• imaju manju udobnost i samostalnost

• dodiruje se sa dva susedna stana

• insolacija i provetravanje su mogući samo sa dve strane

• vrtovi imaju malu širinu

• veza vrta iza objekta sa ulicom je preko stana

12-

15

5

-

8

D

O

5

0

14. INDIVIDUALNO STANOVANJE – ORIJENTACIJA KUCA, NACIN

POSTAVLJANJA KUCA U ODNOSU NA PARCELU, NACINI

ORGANIZACIJE PARCELE

15. INDIVIDUALNO STANOVANJE – OSNOVNI PRINCIPI GRUPISANJA

KUCA – PARCELA U ODNOSU NA ULICU I BLOK

16. INDIVIDUALNO STANOVANJE – SISTEMI PROSTORNE

ORGANIZACIJE/GRUPISANJA I NJIHOVE KARAKTERISTIKE

o blokovske grupacije

o slobodne grupacije (bez regulacione linije) – karakteristiĉne za vrtne

gradove

o u primeni su oba naĉina

o bitan uslov je parcelacija za koju se rešenje daje odgovarajućim

urbanistiĉkim planom

17. VISESPRAVNO STANOVANJE – OSNOVNI KRITERIJUMI

ORGANIZACIJE

o Pravilna orijentacija zgrada

o Dovoljno meĊusobno rastojanje izmeĊu zgrada (povoljna insolacija)

o Dovoljan broj parking mesta

o Diferencijacija motornog i pešaĉkog saobraćaja

o Moguĉnost motornog pristupa do ulaza u zgradu (kola hitne pomoći,

protivpoţarna kola, kretanje starijih i hendikepiranih lica i dr.)

o Ekološki komfor

o Bezbednost

o Prateći sadrţaji

18. VISESPRATNO STANOVANJE – OSNOVNI TIPOVI KUCA I NJIHOVA

ORIJENTACIJA

Tip zgrade sa po tri stana na spratu

Tip zgrade sa po cetiri stana na spratu

Tipovi zgrada sa galerijama

Tipovi zgrada sa unutrašnjim hodnikom – ’’dvotrakt’’

Stambene kule

Terasaste zgrade na ravnom terenu

19. VISESPRATNO STANOVANJE- SISTEMI PROSTORNE ORGANIZACIJE-

GRUPISANJA I NJIHOVE KARAKTERISTIKE.

Sistemi organizacije višespratnog stanovanja

blokovski sistem

zatvoren (sa i bez unutrašnje graĊevinske linije)

poluotvoren

otvoren/slobodni

slobodni sistem

oblici grupisanja oba sistema:

geometrijski

slobodni

Geometrijske grupacije

o zasniva se na apsolutnom poštovanju principa insolacije

o objekti se postavljaju geometrijski pravilno bez obzira na oblike blokova

pozitivne strane:

• postiţu se isti uslovi insolacije

• veoma dobro provetravanje unutrašnjih blokova

• udaljenost stanova od okolnih prolaznih ulica

negativne strane:

• nezaštićenost unutrašnjosti bloka od udara vetrova

• samo jedna orijentacija

• šematizovanost nizova- monotonija urbanog sklopa

• kalkani prema ulicama bez arhitekture

Slobodne grupacije

o Grupisanje zgrada po principu grozda

o Mreţa slepih ulica

o postiţe se bolje povezivanje stana i ĉoveka sa prirodom i okruţenjem

o veća zaštita od buke u prometnim ulicama

o omogućuje se nesmetano pešaĉko kretanje i stvaranje rekreativnih površina i

pratećih objekata

20. VISESPRATNO STANOVANJE-RAZVOJNE FAZE BLOKOVSKIH

GRUPACIJA

I faza - potpuna izgraĊenost stambenih blokova

potpuna izgraĊenost stambenih blokova (velike gustine naseljenosti, do 2000

st/km2)

Problemi:

Insolacija

Aeracija

Nedostatak zelenih i slobodnih površina

II faza – eliminisanje unutrašnjih delova / zatvoren tip izgradnje

III faza – pravljenje odreĊenih prodora / poluzatvoren tip izgradnje

IV faza – oslobaĊanje od iviĉne izgradnje / slobodan tip izgradnje

V faza – dominacija insolacionog principa / slobodan tip izgradnje

o Zasniva se na apsolutnom poštovanju principa insolacije

o Objekti se postavljaju geometrijski pravilno bez obzira na oblike blokova

Pozitivne strane:

• Postiţu se isti uslovi insolacije

• Veoma dobro provetravanje unutrašnjih blokova

• Udaljenost stanova od okolnih prolaznih ulica

Negativne strane:

• Nezaštićenost unutrašnjosti bloka od udara vetrova

• Samo jedna orijentacija

• Šematizovanost nizova- monotonija urbanog sklopa

• Kalkani prema ulicama bez arhitekture

VI faza – oslobaĊanje neposredne povezanosti sa iviĉnim prostorom / slobodan tip

izgradnje

21. VISESPRATNO STANOVANJE-FUNKCIONALNI I OBLIKOVNI ODNOSI

IZMEDJU STAMBENIH ZGRADA I OKRUZENJA

22. ODNOS STANOVANJA I SAOBRAĆAJA – PRINCIPI ORGANIZACIJE

ULIĈNE MREŢE, RANGOVI ULICA, OSNOVNE KARAKTERISTIKE

Pesacke i biciklisticke staze

Kolsko pesacke ulice

pristupne- stambene ulice

23. SISTEMI I PRINCIPI ORGANIZACIJE MOTORNOG I PEŠAĈKOG

SAOBRAĆAJA U STAMBENOM PODRUĈJU (ODNOSI I POZICIJA

STANOVANJA, SNABDEVANJA, SLOBODNOG PROSTORA, MOTORNOG,

PEŠAĈKOG I STACIONARNOG SAOBRAĆAJA)

Pešaĉke površine

Saobraćajnice

Gradske saobraćajnice

Gradska magistrala

Raskrsnice

Sabirne ulice

24. PRINCIPI I NAĈINI ORGANIZACIJE I PRIKLJUĈENJA ULICA NIŢEG

RANGA U STAMBENOM PODRUĈJU (ODNOSI I POZICIJA

STANOVANJA, SNABDEVANJA, MOTORNOG, PEŠAĈKOG I

STACIONARNOG SAOBRAĆAJA)

Prikljucenje prstenastim ulicama

Prikljucenje slepim ulicama

25. PRINCIPI I NAĈINI ORGANIZACIJE PEŠAĈKOG SAOBRAĆAJA I

KOMUNIKACIJA U STAMBENOM PODRUĈJU

Pešaĉke komunikacije - šeme

1. Struktura ĉešlja 2.kombinacija

↓ mešoviti saobraćaj

u sklopu RŠ ulice nezavisno

pesacke staze/bolje povoljnije

26. OSNOVNE KARAKTERISTIKE KONCEPTA ’’UMIRENJA’’

SAOBRAĆAJA U STAMBENOM PODRUĈJU Koncept ’’umirenja’’ saobraćaja Koncept ’’umirenja’’ saobraćaja- smanjenje brzine

27. PRINCIPI I NAĈINI ORGANIZACIJE STACIONARNOG SAOBRAĆAJA U

STAMBENOM PODRUĈJU

Vrlo loše

lošije

Dobro

Dobro

28. PODZEMNE GARAZE

Ukopane, delimiĉno ukopane, nadzemne

Podzemna garaţa

Delimiĉno ukopana garaţa

Delimiĉno ukopana i nadzemna garaţa

29. MINIMALNA POTREBNA SVOJSTVA REKREATIVNIH PROSTORA

ODREĐENI OBLIK I VELIĈINA PROSTORA

UREĐENJE I OPREMANJE

ODGOVARAJUĆE DISTANCE NA RELACIJI KORISNIK/RP

KRITERIJUMI OBLICI REKREACIJE

STEPEN PSIHO–

FIZIĈKOG

NAPREZANJA

PSIHIĈKA

REKREACIJA

FIZIĈKA

REKREACIJA

PSIHO – FIZIĈKA

REKREACIJA

NAĈIN

SUDELOVANJA U

ODVIJANJU

REKREATIVNE

AKTIVNOSTI

AKTIVNA

REKREACIJA

PASIVNA

REKREACIJA

STEPEN

ORGANIZOVANOSTI

REKREATIVNIH

AKTIVNOSTI

ORGANIZOVANO

DELIMIĈNO

ORGANIZOVANO

NEORGANIZOVANO

(SPONTANO)

KARAKTERISTIKE

REKREATIVNIH

PROSTORA

OTVORENI

REKREATIVNI

PROSTORI

ZATVORENI

REKREATIVNI

PROSTORI

30. REKREATIVNE I ZELENE POVRŠINE U STAMBENIM KOMPLEKSIMA UKUPNO NA NIVOU

STAMBENE ZAJEDNICE 15.00 m2/

ST

kategorije rekreativnih i slobodnih prostora u stambenoj zoni

1. slobodni prostori -sastavni deo stana

2. zajedniĉki slobodni i rekreativni prostori grupe stambenih jedinica javni i polujavni

3. tercijarni slobodni prostori

DEĈIJA IGRALIŠTA 1.50 m2/ ST.

MANJI SPORTSKI TERNI 1.50 m2/ ST.

MESTO ZA ODMOR 1.50 m2/ ST.

UKUPNO 4.50 m2/ ST.

ŠKOLSKA VEŢBALIŠTA 2.50 m2/ ST.

DEĈIJI VRTIĆI 1.00 m2/ ST.

UKUPNO 3.50 m2/ ST.

PARKOVI NEMA STANDARDA

PRATEĆE ZELENILO 7.00 m2/ ST.

STAMBENI KOMPLEKS

STAMBENA ZAJEDNICA

PRATEĆE ZELENILO

31. ZAJEDNIĈKI SLOBODNI I REKREATIVNI PROSTORI GRUPE

STAMBENIH JEDINICA

zajedniĉki prostori za nekoliko stambenih zgrada ili individualnih objekata (manja

stambene grupacija)

karakteristike: o gravitaciono podruĉje: 1000 stanovnika

o lociranje - neposredno uz stambeni objekat, 50 -100 m, 2 - 3minuta

o korisnici su stanari iz neposrednog okruţenja

o mirnije aktivnosti, svakodnevno korišćenje

o poţeljno povezivanje sa pripadajucom grupom stanova

unutarblokovski slobodni prostor 32. ZAJEDNIČKI SLOBODNI I REKREATIVNI PROSTORI GRUPE STAMBENIH JEDINICA rekreativni prostori sekundarne stambene grupacije - stambeni blok gravitaciono područje : 350-450 domaćinstava,

1 - 2000 stanovnika korisnici - sve kategorije stanovništva veći broj aktivnosti lociranje -na 150 - 200 m od mesta

stanovanja čestina posećivanja - raspoloživo slobodno

vreme, način i stepen opremljenosti funkcionalno - prostorno preklapanje sa pratećim sadržajima stanovanja 33. ZAJEDNIČKI SLOBODNI I REKREATIVNI PROSTORI GRUPE STAMBENIH JEDINICA rekreativni prostori susedstva (stambena jedinica) gravitaciono područje: 4500-8000 stanovnika sve kategorije korisnika veći broja sadržaja i aktivnosti nisu locirani neposredno uz stanove pešačke distance 250-300m učestalost posećivanja - slobodno vreme, opremljenost i uređenost

34. ZAJEDNIČKI SLOBODNI I REKREATIVNI PROSTORI GRUPE STAMBENIH JEDINICA rekreativni prostori stambenog kompleksa (stambena zajednica) karakteristike: gravitaciono područje : 5000 -15000 st sve kategorije korisnika pešačke distance 500 – 600 m vrste aktivnosti - šetnja, okupljanje, sedenje, igre svakodnevno i povremeno korišćenje prošireno stanovanje, ali pripadaju i nekim drugim sadržajima (obdaništa,

škole, trgovina..) karakter javnog parka sa rekreativnim, sportskim, kulturnim sadržajima 35. TERCIJARNI SLOBODNI PROSTORI (STAMBENI REJON karakteristike: gravitaciono područje: 30000 – 50000 (100000 – 150000) st korisnici - stanovnici obližnjih stambenih kompleksa radijus opsluživanja 1000 – 1500m pešačke distance 15 – 20minuta korišćenje svakodnevno ili povremeno karakter gradskog parka specijalizovani ili višenamenski samostalni rekreativni prostori, otvoreni

rekreativni prostori koji nisu u sastavu stanovanja, povezujući otvoreni rekreativni prostori