pcelar_decembar_2006

^lanstvo u SPOS-u^lanstvo u SPOS-u^lanstvo u Savezu p~elarskih

organizacija Srbije ostvaruje sepreko dru{tava p~elara po slobo-dnom izboru. ^lanarina u 2006.godini za ~lanove p~elarskih orga-nizacija iz Srbije, Crne Gore iRepublike Srpske iznosi 1 100dinara, a za p~elare iz Makedonije1 100 dinara + po{tanskitro{kovi. ^lanstvo podrazumevadobijawe 12 brojeva ~asopisaP~elar. ^lanarina za ~itaoce izinostranstva iznosi 30 EVRA.

Teku}i ra~un SPOS-a: 160–17806–08

Saradwa Saradwa sa ~asopisomsa ~asopisom

Rukopisi i fotografije se nevra}aju. Redakcija zadràva pravoredigovawa tekstova. Za sadràjtekstova odgovaraju autori, a zasadràj oglasa ogla{iva~i.Listovi koji preuzimaju radove iz~asopisa P~elar du`ni su da jasnonavedu izvor informacija.

Istorija ~asopisaIstorija ~asopisaPrvi ilustrovani ~asopis za

p~elare {tampan je 1883. godine uBeogradu pod imenom „P~ela“.Potom je {tampan „Srpskip~elar“ 1. oktobra 1896. godine uSremskim Karlovcima. Od 1899.godine nastavqa da ga izdajeSrpska p~elarska zadruga u Rumi.„P~elar“, organ Srpskogp~elarskog dru{tva, izlazi od 1.januara 1898. godine u Beogradu.Januara 1934. godine spojili su se„P~elar“ i „Srpski p~elar“ i odtada izlaze pod nazivom„P~elar“.

Ukazom predsednika SFRJ„P~elar“ je 1973. godine odliko-van Ordenom zasluga za narod sasrebrnim zracima za izvanrednezasluge, popularisawe iunapre|ewe p~elarstva, aKulturno-prosvetna zajednicaSrbije dodelila mu je 1984. godineVukovu nagradu za rad u razvojukulture u Srbiji.

Tira`: 10 000. [tampa: Kolorpres – Lapovo, tel. 034/853-715,853-560, [email protected]

Fotografija na naslovnoj strani: Okom umetnika

Slikar: Radoje B.Obu}ina – Kenta

âsâsopis zopis za p~ea p~elalarsrstvtvo o PÊLARPÊLARSavez p~elarskih organizacija SrbijeMolerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63

[email protected], www.spos.info, [email protected]

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Beekeeping Association of Serbia, Serbia, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Predsednik SPOS-aDipl. ing. @ivoslav Stojanovi}

Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali}024/753-771, 063/510-598, [email protected]

Glavni i odgovorni urednik Dr med. Rodoqub @ivadinovi}

Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac018/846-734, 063/860-8510

[email protected]

Izdava~ki savetProf. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik)

Prof. dr Bosiqka \uri~i}, Prof. dr Zoran Stanimirovi},Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi},

Prof. dr Miloje Brajkovi}, Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Redakcija (po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcije

Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik),

Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), Dejan Krecuq (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do), Ing. Robert Past (Novi Sad), Rajko Pejanovi} ([abac),

Milutin Petrovi} (Kragujevac), Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad), Dr Slavomir Popovi}

(Beograd), Vladimir Huwadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcije

Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brwada (Bar,Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina),

Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan

Kova~i} (Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna iHercegovina), Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i

Hercegovina), Aleksandar Mihajlovski (Skopqe, Makedonija),Franc Prezeq (Kamnik, Slovenija),

Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija (Osijek, Hrvatska), Milorad êko (Bawa Luka, Bosna i Hercegovina),

Dr vet. med. Irena Ximrevska (Skopqe, Makedonija), Franc [ivic (Qubqana, Slovenija)

2006

APIMONDIA Foundation

APISLAVIA

PÊLAR, decembar 2006. 529

@ivoslav Stojanovi}

^LANARINA 2007. 531

PRETPLATA ZA DRUGE DR@AVE 533

Agardi Joèf

[TA JE TO REGISTRACIJA? 535

Dragutin Gaji}

PISMO PÊLARIMA ZA

DECEMBAR 536

Dejan Krecuq

APIMETEOROLO[KA PROGNOZA

ZA DECEMBAR 538

Zlatko Tomqanovi}

II EVROPSKA KONFERENCIJA

IZ APIDOLOGIJE 539

Eva Rademacher

ZIMSKI TRETMAN DRU[TAVA

METODOM NAKAPAVAWA 543

Zlatko Tomqanovi}

ME\UNARODNI FORUM

APITERAPIJE 546

Milo{ Antoni}

DVE GODI[WICE

VREDNE POMENA 551

DOPUNA SPISKA DRU[TVENIH

PRIZNAWA SPOS-a ZA 2005. 555

SKUPOVI 557

SKUPOVI I REPORTA@E 559

@ivoslav Stojanovi}^LANARINA 2007.

Svako ko propusti da seu~lani u SPOS 2007.

godine, kaja}e se. Jer,pored ~asopisa P~elar idrugih aktivnostiSPOS-a, naredne godine

}e svi ~lanovi imatibesplatnu registraciju

p~eliwaka! Po{to je 2007. ijubilarna, 110. godina postojawa SPOS-a iizlaèwa ~asopisa P~elar, SPOSpriprema mnogo poklona za svoje ~lanove!Sa detaqima }e vas upoznati predsednikSPOS-a, @ivoslav Stojanovi}! 531Eva Rademacher

ZIMSKI TRETMANDRU[TAVAMETODOM NAKAPAVAWAMnogo se p~elara javi-lo tokom novembra samolbom da im se ponovopojasni primenaoksalne kiseline. Utome nam pomaè

nema~ka nau~nica, veliki borac za o~uvaweizvornosti kvaliteta meda 543Zlatko Tomqanovi}

ME\UNARODNIFORUM APITERAPIJEStalno se àlimokako nam je prodajameda opala. Krajweje vreme da samine{to preduzmemoda se takvo stawepopravi i da na{ipotro{a~i shvateda p~eliwi

proizvodi imaju veliki lekoviti i nutri-tivni potencijal 546

KK oo nn ee zz nn aa ,, nn ee kk aa uu ~~ ii ~~ ii tt aa jj uu }} ii PP ~~ ee ll aa rr ..KK oo zz nn aa ,, nn ee kk aa uu `̀ii vv aa uu oo bb nn aa vv qq aa ww uu gg rr aa dd ii vv aa ..

KK oo zz nn aa bb oo qq ee ,, nn ee kk aa tt oo ii nn aa pp ii {{ ee ..

Izdvajamo iz sadràja

530 PÊLAR, decembar 2006.

RRee~~ uurreeddnniikkaaNajzad imamo ~emu da se radujemo. Usposta-

vqena je saradwa sa Upravom za veterinu Mini-starstva poqoprivrede. Jo{ je va`nije {to }ese od sada kod dono{ewa svake odluke va`ne zap~elarstvo ~itave zemqe pitati i SPOS. Nemora da bude poslu{an, ali }e aktivno u~estvo-vati i davati korisne savete direktno sa tere-na, {to je sigurno vrlo, vrlo va`no za Mini-starstvo. O detaqima }ete ~itati u ovom ~aso-pisu.

Ali, mnogo je posla pred svima nama. Ovo jesamo po~etak. Treba se nametnuti nadle`nimai u drugim upravama Ministarstva poqopri-vrede, te tako kona~no do}i do re{ewa i daqevrlo aktuelnog problema odgajawa matica, alii mnogih drugih (preusmeravawe podsticajnihsredstava, shodno opredeqewu Evropske Unije,direktno u p~elarsku proizvodwu registrova-nim p~elarima i po ko{nici). Dugogodi{waneaktivnost u ovom pogledu je i dovela do sada-{wih problema, jer se pitao neko drugi, a nemi. Pitao se profesor Mi}a Mladenovi}, kojije nalazio za ispravno da SPOS ne konsultujeoko predloga raspodele podsticaja za p~elar-stvo. Do{lo je vreme da se to promeni. On moèi treba da zastupa stavove nauke ispred Poqo-privrednog fakulteta, ali ne moè i ne sme dazastupa stavove p~elara Srbije, jer ga oni nisuza to izabrali. Legitiman predstavnik p~elaraSrbije je predsednik SPOS-a i Izvr{ni od-bor, a to je nedavno Ministarstvu jasno saop-{tila i delegacija SPOS-a.

Kad smo ve} kod profesora Mladenovi}a,èlim da znate da smo od po{te dobili pismenupotvrdu da je profesor primio na{e pismo sapozivom da nam dozvoli posetu banci gena i se-lekcionom p~eliwaku. Iako je primio, ne èlida nam odgovori i time o~igledno pokazuje da neèli da napravimo reportaù. Podseti}u vasda je od na{eg javnog poziva pro{lo dva meseca!Da li on to ne{to krije, da li su mu p~elari Sr-bije bitni iskqu~ivo kad kupuju matice, a ne ikad èle da saznaju odakle te matice poti~u ilije koji drugi razlog u pitawu, mi to ne moèmoznati. Pitajte ga sami kad ga sretnete.

Ovih dana boravio sam u Hrvatskoj i saznaoda su i oni do{li u sli~nu situaciju kao i mi,samo {to je kod wih problem sa podsticajima zap~elarstvo, a ne sa maticama. Do sada su dobija-li podsticaj po ko{nici, a sada je, kako kaù,jak lobi pakera meda izdejstvovao davawe pod-sticaja po kilogramu meda, {to je otvoriloPandorinu kutiju mogu}ih malverzacija. Zbogtoga se i Evropska Unija davno opredelila zapodsticaje po ko{nici, koje dobijaju i p~elari

u zemqama koje su u procesu pristupawa EU. Nepo kilogramu meda ili po matici, ve} iskqu~i-vo po ko{nici.

Verujem da }e novi vetrovi u SPOS-u zai-sta obezbediti perspektivu svima nama. Naji-skrenije se nadam da vi{e nikada ne}e promeni-ti pravac, ve} da }e duvati sve ja~e i ja~e.

Moram i da vam se izvinim zbog velike ma-terijalne gre{ke u prethodnom broju P~elara.Naime, u tekstu o pojavi nove nozemoze u Srbi-ji, na 504. strani, u drugom stupcu i wegovom ~e-trnaestom redu, pi{e „…prona|ena samo Nose-ma ceranae“, a treba da pi{e „…prona|ena samoNosema apis“. Ova gre{ka je mogla da navede ~i-taoca na pogre{an zakqu~ak. Prava je istina dase na osnovu tih podataka pretpostavqa da je dopre nekoliko godina u Evropi bilo samo noze-moze koju uzrokuje Nosema apis, a da je u me|u-vremenu pristigla i ra{irila se Nosema cera-nae, koja je u nekim krajevima, a izgleda i kodnas, kao agresivnija forma potpuno potisnulastaru nozemozu. U me|uvremenu, iz posledwegmejla koji mi je uputio Antonio Nanetti 9. novem-bra 2006, do{ao sam do saznawa da najnovija is-traìvawa ukazuju da je Nosema ceranae u Evro-pu mogla da stigne nakon ili oko 2003. godine.Rezultati tih istraìvawa }e ovih dana bitiobjavqeni u ~asopisu Journal of Invertebrate Pat-hology, kao i u ùrnalu Apoidea koji izdaje In-stitut za p~elarstvo u Bolowi. Obe}ao je da }eP~elar ekskluzivno biti ~asopis koji }e me|uprvima u Evropi objaviti ove podatke.

Na kraju bih napomenuo da stiè zima, a zawom i prole}e. Mnogi p~elari ~ije su p~ele izovog ili onog razloga ostale bez hrane pribe}i}e prihrawivawu poga~ama ili {e}ernim siru-pom. Upozorio bih vas da nu`nu prihranu p~elavr{ite iskqu~ivo hranom koja je sigurnozdravstveno bezbedna, jer je ovih dana na sedni-ci Izvr{nog odbora SPOS-a (odakle je i pote-kla inicijativa da vam se ovo saop{ti kao upo-zorewe) razmatrana situacija nastala u jednomna{em udruèwu gde je prema nekim podacimastradalo vi{e od 1 000 p~eliwih dru{tava zbogishrane, po svemu sude}i, nestru~no invertova-nim {e}ernim sirupom, koji je izgleda imao ne-normalno visoku koli~inu, za p~ele otrovnog,hidroksimetilfurfurola (HMF). Kako stvaristoje, sve }e, prema izjavama o{te}enih, zavr-{iti i na sudu, a to svakako nikome od nas nijepotrebno.

Misao meseca

Onog koji pravdu govori, gone preko devet sela.


^LA^LANANARRIINANA 2007. 2007. Za IO SPOS-a, Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi}

Od naredne jubilarne 110. godine postojawa SPOS-a i izlaè-wa ~asopisa P~elar, mnogo toga }e se promeniti u SPOS-u. Poreddrugih prigodnih aktivnosti, ovaj vredan jubilej najvi{e }e se pro-slaviti kroz zna~ajna unapre|ewa ~asopisa P~elar i obeleàvawewegovog {tampawa tokom tri veka, XIX, XX i XXI.

Kao prvo, ~asopis P~elar }e se od 2007. godine {tampati para-lelno i na }irilici i na latinici, u dva zasebna izdawa. To mu ne-}e promeniti cenu, naprotiv. IO SPOS-a je doneo odluku da ~lana-rina za 2007. godinu iznosi tako|e 1 100 dinara, ba{ kao i u 2006. go-dini. IO SPOS-a poziva dru{tva i udruèwa p~elara da adekvat-no politici SPOS-a odrede i svoje ~lanarine.

Svi p~elari, bili oni iz Srbije ili inostranstva, mo}i }e pri-likom u~lawivawa da biraju da li èle da primaju }irili~no ililatini~no izdawe ~asopisa. Takva izdava~ka politika SPOS-apribliì}e ~asopis i mnogim gra|anima Srbije, naro~ito iz Voj-vodine, ali i potencijalnim ~itaocima iz Bosne i Hercegovine,Crne Gore, Hrvatske i Slovenije. Za ve}inu ovih zemaqa, SPOS sepotrudio i obezbedio maksimalno povoqne cene pretplate na ~aso-pis P~elar, niè od onih vaè}ih za ostale inostrane pretplatni-ke.

Kao i do sada, ~lanstvo u SPOS-u u Srbiji ostvaruje se prekodru{tava i udruèwa p~elara. Svim p~elarima koji ~lanarinuSPOS-u uplate do 20. januara SPOS garantuje da }e dobiti januar-ski P~elar. Dobi}e ga i oni koji se u~lane kasnije, ako ga bude bi-lo na zalihi.

Kao i pro{le godine, postoji jo{ jedan oblik ~lanstva u SPOS-u, tzv. porodi~na ~lanarina. Ako je jedan od ~lanova porodice puno-pravni ~lan SPOS-a koji prima ~asopis P~elar (1 100 dinara),ostali ~lanovi porodice, prijavqeni na istoj adresi (dokaz: foto-kopija li~ne karte ili deca) mogu postati ~lanovi SPOS-a uz ~la-narinu od samo 200 dinara, ali ne}e dobijati ~asopis.

[ta dobijate u~lawewem u SPOS? Vi{e nego ikada u posledwih dvadesetak godina!

1) 12 brojeva ~asopisa P~elar. âsopis se{tampa u punom koloru, svaki broj ima 54strane sa stru~nim tekstovima iz p~e-larstva i p~elarskom berzom preko ko-je moète po najpovoqnijim uslovimanabaviti sve {to vam je potrebno zap~elarewe.

2) U januarskom broju za 2007. ~a-sopis poklawa stoni trougli kalen-dar za 2007. godinu, plakat protiv pr-skawa vo}a u cvetu i DVD disk sa sle-de}im sadràjem: Dva filma iz obla-sti p~elarstva (o proizvodwi mati~nogmle~a po metodi Steve Gali}a i borbiprotiv prskawa vo}a u cvetu), digitalnoizdawe dva vanredna pilot broja ~asopisa

OB

RA

ZA

C: ^

lano

vi u

dru`

ewa

ili

dru{

tva

p~el

ara

____

____

____

____

____

__ z

a 20

07.


P~elar na latinici sa najboqim tekstovi-ma objavqenim u ~asopisu u 2005. i 2006. go-dini, zatim englesko-srpski re~nik p~elar-skih termina, digitalne plakate SPOS-aprotiv prskawa vo}a u cvetu iz 2004, 2005,2006. i 2007. godine i veliki broj fotogra-fija snimqene p~elarske opreme i slajdovasa predavawa na svetskom kongresu p~elarakoji je odràn u Irskoj 2005. godine.

3) Tokom godine, SPOS planira da ura-di jedan veliki projekat, a to je prebaciva-we svih do sada objavqenih brojeva p~elara(a P~elar izlazi ve} 109 godina) na DVD,tako da }e svim ~lanovima SPOS-a biti do-stupna bogata zbirka ogromnog broja tek-stova iz posledwih 109 godina. Isto bi tre-

balo da se uradi i sa~asopisima Jugoslo-vensko p~elarstvo iNapredno p~elarstvokoji su izlazili pede-setih i {ezdesetih go-dina pro{log veka.

4) Ekskluzivno, sa-mo ove godine, Savezp~elara je u dogovorusa Ministarstvom po-qoprivrede obezbediobesplatno registrova-we p~eliwaka. To }ebiti zakonska obaveza

svih p~elara u Srbiji od 2007. godine, ali}e ~lanovi SPOS-a registraciju obavitibesplatno, dok }e oni drugi morati da platesve tro{kove, koji su zna~ajni. Obaveza pla-}awa tro{kova vaì}e za sve one koji po-stanu p~elari narednih godina, kao i za onekoji ove godine propuste da se u~lane uSPOS i tako obezbede besplatnu registra-ciju.

Da bi se registrovali, potrebno je samoda dru{tva i udruèwa uz osnovne podatkeza svoje ~lanove, dostave jo{ neke podatke:

katastarsku op{tinu i katastarski brojparcele na kojoj zimuje p~eliwak i koli~i-nu meda izvrcanog u 2006. godini. Podatak oparceli traì Ministarstvo, a SPOS tra-ì koli~inu izvrcanog meda kako bi sestvorili preduslovi za izradu Strategijerazvoja p~elarstva Srbije. Jer, ne mogu sepraviti planovi prodaje meda, ako ne znamo~ime raspolaèmo. Podaci koji su danas uopticaju su veoma aproksimativni.

Uz to, po{to se Ministarstvo odreklozahteva da traì izvod iz katastra za parce-lu na kojoj p~eliwak zimuje, svaki p~elarmora da potpi{e izjavu da je dao ta~an poda-tak o lokaciji p~eliwaka. Tekst izjave mo-ra da izgleda ovako:

[ta dobijate registracijom? Dràvapravi registar p~eliwaka iz vi{e razloga.Mora se ta~no znati gde se koji p~eliwaknalazi kako bi se p~eliwe bolesti dràlepod kontrolom, kako bi se konkurisalo kodEvropske Unije za stimulativna sredstvakoja se ina~e dodequju po ko{nici (zato jeva`no znati broj ko{nica u dràvi), kakobi se spre~ili nesavesni p~elari da sele napa{u bolesne zajednice i da tako prenosebolesti savesnim p~elarima, kako bi sespre~ili nesavesni p~elari koji drè pojednu ili dve ko{nice i o wima ne vode ra-~una da tako|e {ire p~eliwe bolesti okol-nim p~elarima, kako bi se p~elarima omo-gu}ila lak{a zakonska borba sa nesavesnimvo}arima koji truju p~ele, jer kada se znagde je p~eliwak, i kada se o tome vodi regi-star, a p~elar ne bude obave{ten o prskawu,sigurno dobija sudski proces i nadokna|uje{tetu u realnoj vrednosti itd.

U razgovorima sa qudima iz Ministar-stva obave{teni smo o wihovim nameramada dràva u budu}nosti vi{e sredstavausmeri u p~elarstvo, i to po ko{nici. Ta-ko|e, u dopisu koji smo dobili od Uprave zaveterinu, jasno pi{e da }e se po~eti sa

Savez p~elarskih organizacija SrbijeDru{tvo p~elara ___________________Mesto ______________________________

I Z J A V AJa .................................................................. (ime i prezime), p~elar iz................................................... (mesto), .......................................................... (adresa), izjavqujempod krivi~nom i materijalnom odgovorno{}u da se moj p~eliwak u zimskom periodu na-lazi na katastarskoj parceli br. ........... u KO ................

U ............................. Dana ...................... Potpis,


obrazovawem posebnih veterinara zaduè-nih samo za p~elarstvo i da }e se vratitipregleda~i. Sve to moè da funkcioni{esamo kada se zna gde se p~ele nalaze i koli-ko ih je, jer }e se prema tom broju i pravitiplanovi. Ne moèmo o~ekivati nikakvu po-mo} ako nas zvani~no „nema“. Uz to, da bi sesve ovo postiglo, dràva }e poja~ati in-spekcijske kontrole, ne samo na planu regi-strovawa p~eliwaka, ve} i na planu spre~a-vawa prskawa vo}a u cvetu i suzbijawa poja-ve falsifikata meda. Postoji okvirna sa-glasnost da se i p~elarima, kao i nekim dru-gim registrovanim poqoprivrednicima,shodno broju ko{nica dozvoli nabavka od-re|ene koli~ine benzina za selidbu po re-gresiranoj ceni.

Mislim da ne treba posebno nagla{ava-ti ~iwenicu da }e pravo na bilo kakve sub-vencije od strane dràve imati samo regi-strovani p~elari.

Strahovi p~elara od registracije p~e-liwaka su potpuno bezrazlo`ni. P~elarise uglavnom pla{e poreza. Poreski sistem uve}ini zemaqa u svetu, pa i u na{oj zemqi,druga~ije gleda na oporezivawe p~elara.Oporezivawa }e biti, ali ba{ kao i do sada,tek onda kad med stavite na trì{te, u pro-davnice i supermarkete. A i tu je dràva zamed smawila porez na samo 8%, umesto na18%. Zna~i, kakvi su porezi na p~elarstvodanas, takvi }e i ostati. Nema dràve nasvetu koja je stroìje od ovoga regulisalaoporezivawe p~elarstva. Jer, p~elarstvo jedeo poqoprivrede koji doprinosi op{temdobru dràve, a korist p~elara je minimal-na, mnogo mawa od 10% op{te dru{tvene ko-risti od p~ela.

Pretplata za druge dràve P~elari iz drugih dràva mogu dobijati

~asopis P~elar po ceni od 32 evra za drà-ve u koje se ~asopis {aqe obi~nom po{tom,i 40 evra za dràve u koje se {aqe avionom.Uplata se moè izvr{iti na devizni ra~unSPOS-a ili u dinarskoj protivvrednostina {alterima banaka u Srbiji. Nakon upla-te, SPOS-u treba dostaviti adresu uplati-oca.

Za Bosnu i Hecegovinu, Hrvatsku i Slo-veniju obezbe|ene su firme zastupnici,preko kojih smo postigli niè cene pret-plate za p~elare iz tih zemaqa, ali se cenerazlikuju od dràve do dràve zbog druga-~ije carinske i poreske politike.

Pretplata za Bosnu i Hercegovinu

âsopis P~elar u Bosni i Hercegovinizastupaju dve firme: P~elarska zadruga@alfija iz Trebiwa i Savez p~elara Tu-zlanskog kantona iz Tuzle.

P~elari iz cele BiH se mogu pretplati-ti na P~elar preko bilo koje od wih, posvom izboru.

P~elarska zadruga @alfija iz Trebiwa

Kako se pretplatiti na ~asopis P~elaru BiH preko P~elarske zadruge @alfija izTrebiwa?

1–Ako ste p~elar iz Republike Srpske,pretplata iznosi 28,8 KM, uz dobijawe ~aso-pisa po{tom, na ku}nu adresu.

2–Ako ste p~elar iz Federacije, pret-plata iznosi 40,5 KM, uz dobijawe ~asopisapo{tom, na ku}nu adresu (zbog ve}e po{ta-rine).

Potrebnu sumu treba uplatiti na slede-}i ra~un:

Raiffeisen banka, Trebiwe1610200039540111

Original ili fotokopiju uplatnice, za-jedno sa potrebnim podacima (va{a ~itkonapisana puna adresa, brojevi telefona inaznaka da li èlite latini~no ili }iri-li~no izdawe), treba poslati na adresu:

P~elarska zadruga @alfija Ul. Stepe Stepanovi}a b.b.

89101 Trebiwe(sa naznakom: Za ~asopis P~elar)

Telefoni zastupni~ke firme su: 059273-810 ; 065 307-594. Osoba za kontakt je Ra-de Kozjak ([email protected]).

Savez p~elara Tuzlanskog kantona iz Tuzle

Kako se pretplatiti na ~asopis P~elaru BiH preko Saveza p~elara Tuzlanskogkantona iz Tuzle?

1–Ako ste p~elar iz Republike Srpske,pretplata iznosi 28,8 KM, uz dobijawe ~aso-pisa po{tom, na ku}nu adresu.

2–Ako ste p~elar iz Federacije, pret-plata iznosi 40,5 KM, uz dobijawe ~asopisapo{tom, na ku}nu adresu (zbog ve}e po{ta-rine).

3–Ako ste p~elar iz Tuzlanskog kanto-na, pretplata iznosi 30,4 KM, ako èlite da~asopis ne dobijate po{tom, na ku}nu adre-su, ve} da ga preuzimate od nadle`ne osobe u


va{em udruèwu p~elara. P~elari iz Tuzlanskog kantona koji

ipak èle da ~asopis primaju na ku}nu adre-su, moraju se pretplatiti shodno uputstvu izta~ke 2 (40,5 KM), zbog visoke cene po{ta-rine.

Potrebnu sumu treba uplatiti na slede-}i ra~un:

NLB Tuzlanska banka1321000309643117

Original ili fotokopiju uplatnice, za-jedno sa potrebnim podacima (va{a ~itkonapisana puna adresa, brojevi telefona inaznaka da li èlite latini~no ili }iri-li~no izdawe), treba poslati na adresu:

Savez p~elara Tuzlanskog Kantona Ul. Stari grad 9

75000 Tuzla(sa naznakom: Za ~asopis P~elar)

Telefoni zastupni~ke firme su: 035263-502 ; 061 567-115 ; 061 292-074 ; 061 937-977. Kontakt osoba je Fehro Mustaba{i}([email protected]).

Tre}i na~in pretplate za BiH(samo za Republiku Srpsku)

P~elari iz Republike Srpske kojima toodgovara mogu se pretplatiti na P~elar iuplatom 1 100 dinara na dinarski ra~unSPOS-a 160–17806–08 na {alterima banakau Srbiji.

âsopis }e tako|e dobijati po{tom naku}nu adresu. Prema tome, ovaj na~in pret-plate je dostupan i daqe, kao i prethodnihgodina.

Original ili fotokopiju uplatnice, za-jedno sa potrebnim podacima (va{a ~itkonapisana puna adresa, brojevi telefona inaznaka da li èlite latini~no ili }iri-li~no izdawe), treba poslati na adresu:SPOS, Molerova 13, 11000 Beograd.

Pretplata za Hrvatsku âsopis P~elar u Hrvatskoj zastupa

firma PAVIA d.o.o. iz Kostrene kod Rijeke.Pretplata za Hrvatsku iznosi 228 kuna, uzdobijawe ~asopisa po{tom, na ku}nu adresu.Navedenu sumu treba uplatiti na slede}ira~un:

Privredna banka ZagrebPodru`nica RIADRIA, Rijeka

2340009–1110145631 Obavezni poziv na broj: 1811937

Original ili fotokopiju uplatnice, za-jedno sa potrebnim podacima (va{a ~itko

napisana puna adresa, brojevi telefona inaznaka da li èlite latini~no ili }iri-li~no izdawe), treba poslati na adresu:

PAVIA d.o.o.ul. [odi}i br. 18

51221 KOSTRENA (sa naznakom: Za ~asopis P~elar)

Telefon zastupni~ke firme je: 051 289-374. Osobe za kontakt su Josip ûbri} (098184-5667) i Milan ûbri} (098 437-358) ([email protected]).

Pretplata za Sloveniju âsopis P~elar u Sloveniji zastupa

firma SAMSON KAMNIK d.o.o. iz Kamni-ka. Pretplata za Sloveniju iznosi 5 273 to-lara, uz dobijawe ~asopisa po{tom, na ku}-nu adresu. Navedenu sumu treba uplatiti naslede}i transakcijski ra~un:

NLB d.d., Podru`nica KamnikTRR.: 02312–0011918593

Obavezni poziv na broj: 00–7200Original ili fotokopiju uplatnice, za-

jedno sa potrebnim podacima (va{a ~itkonapisana puna adresa, brojevi telefona inaznaka da li èlite latini~no ili }iri-li~no izdawe), treba poslati na adresu:

SAMSON KAMNIK d.o.o.Kovinarska cesta 28

1240 KAMNIK (sa naznakom: Za ~asopis P~elar)

Telefoni zastupni~ke firme su: 01 83 17255 ; 01 83 19 260 ; 01 83 19 265, Fah: 01 83 17179. Osoba za kontakt je Aleksander Miku{([email protected]).

Devizni ra~un SPOS-a: BANCA INTESA

INSTRUCTION FOR CUSTOMERTRANSFERS IN EUR

56: Intermediary:BCITITMMBANCA INTESA SPA (FORMERLY INTE-SABCI - BANCA COMMERCIALE ITALY) MILANO, ITALY57: Account with institution:DBDBCSBGBANCA INTESA AD, BEOGRADMILENTIJA POPOVI]A 7BBEOGRAD, SRBIJA I CRNA GORA59: Beneficiary:/CS73160005080000751572SAVEZ PÊLARSKIH ORGANIZACIJA SR-BIJE


Posledwih nekoliko meseci registra-cija je ~esto spomiwana re~ od strane p~e-lara kao i predstavnika dràvnih organa.Ciq ovog kratkog teksta je da objasni {tase pod kojim tipom registracije podrazume-va, koja je obavezna a koja nije i za {ta je po-jedina dobra, iz mog ugla gledi{ta odnosnopo mom mi{qewu.

Registracija poqoprivrednih gazdinstava

Na osnovu uredbe objavqene u Sl. gla-sniku br. 45/2004. sprovodi se registracijapoqoprivrednih gazdinstava, odnosno svihonih koji su vezani na neki na~in za poqo-privredu:

1. fizi~kih lica sa ~lanovima porodi~-nog doma}instva;

2. preduze}a registrovanih za obavqawepoqoprivredne delatnosti;

3. zemqoradni~kih zadruga;4. preduzetnika koji se bave poqopri-

vredom i5. nau~noistraìva~kih organizacija

iz oblasti poqoprivrede.Za registraciju poqoprivrednog gazdin-

stva potrebno je posedovati najmawe 0,5 hek-tara poqoprivrednog zemqi{ta ili imatiugovor o najmu iste povr{ine na kojoj seobavqa delatnost. Na toj povr{ini se moguuzgajati puèvi, koko{ke, sviwe, dràtiko{nice i dr.

Registracija poqoprivrednog gazdin-stva je dobrovoqna, besplatna i nije vezanaza rok, ali sredstva namewena za premije,subvencije i kredite koji se ispla}uju iz bu-xeta Republike Srbije mogu koristiti samoregistrovani poqoprivredni proizvo|a~i.

Ciq dràve je da na ovaj na~in do|e dopodataka koji su joj neophodni u daqem pla-nirawu, pripremawu strategije razvoja kaoi veli~ine sredstava za dotirawe odnosnosubvencionirawe pojedinih oblasti.

I p~elari se mogu registrovati kao po-qoprivredno gazdinstvo, besplatno i neo-

bavezno, ali samo registrovani p~elari kaopoqoprivredno gazdinstvo mogu koristitisredstva (subvencije, premije, dotacije ikredite) iz buxeta Republike Srbije.

Registracija p~eliwaka Ministarstvo poqoprivrede, {umar-

stva i vodoprivrede i to Uprava za veteri-nu je obavezna po novom Zakonu o veterinida napravi Registar dràlaca p~ela. Po-sebno je nagla{eno da se pravi registar dr-àlaca p~ela bez obzira da li su ~lanovinekog udruèwa p~elara ili nisu. Registarse pravi u ciqu postizawa sledqivostikretawa p~eliwih zajednica, kao i kontro-le i nadzora sprovo|ewa mera zdravstveneza{tite.

Zakon o veterini koji je usvojen 2005.(Slu`beni glasnik RS br. 91/2005) u ~lanu6. kaè koje su du`nosti dràlaca ìvoti-wa, i to:

1. da se staraju o zdravqu i dobrobitiìvotiwa…

4. omogu}e sprovo|ewe programa merazdravstvene za{tite ìvotiwa…

6. izvr{e registraciju gazdinstva i ì-votiwa, osim ku}nih qubimaca, u skladu saovim zakonom…

Iz prethodnog proizlazi da je registra-cija ìvotiwa obavezna za sve dràoceistih, odnosno za sve p~elare.

Na osnovu ovog registra postiè se mo-gu}nost sledqivosti kretawa p~eliwih za-jednica, obima izvr{enih mera zdravstveneza{tite, utvr|ivawa regiona gde su se poja-vile zarazne bolesti i dr.

Program mera zdravstvene za{tite p~e-liwih zajednica podrazumeva prole}ni i je-sewi pregled zdravstvenog stawa p~ela.

Svi ovi podaci su osnovni uslov za slo-bodan promet p~eliwih proizvoda kao i zaizvoz istih.

Nadam se da je ovaj kratak tekst uspeo dakod ~itaoca stvori jasniju sliku o ove dverazli~ite vrste registracija.

[[TTAA JEJE TTOO RR EEGGII STRSTRAACCII JA?JA?Agardi Joèf24000 Subotica, ul. B. Atanackovi}a br. 8 (024) 555-861, (063) 869-5558, [email protected]


Da li napredak nau~nog saznawa, tehni-ke i tehnologije u savremenom dru{tvu, do-stigav{i stepen koji nisu predvideli ninajoptimisti~kiji duhovi pro{losti, zna~iistovremeno i pribliàvawe humanostiprema p~elarstvu? Da li je savremen ~ovekna Zapadu, zato {to ìvi u relativnom ma-terijalnom izobiqu, zadovoqniji, ~ove~ni-ji, zdraviji od svojih predaka? Da li ~ovek,koji danas na osnovi akumuliranog nau~nogznawa u svim oblastima, pa i u p~elarstvu,uspe{no re{ava probleme koji su do sadaspadali u nau~nu fantastiku, sa istom uspe-{no{}u odgovara na pitawa svoje qudskeegzistencije? Da li je danas ~ovekov misao-ni napor podjednako usmeren u pravcu pro-nalaèwa novih mogu}nosti, kako jednuprirodu koju je stavio u neprirodu odràtiuspe{nom ili uspe{nijom nego u wenoj pr-vobitnoj prirodi? To su samo neka pitawana koje danas poku{ava da odgovori svakip~elar.

U{li smo u decembar, prvi mesec zime ukontinentalnom klimatskom podru~ju. Tre-ba odmah na po~etku re}i da su p~ele jo{ odprethodnog meseca u zimskom klubetu. Uovom mesecu temperature idu ispod nule,ali ne ~esto i ne predugo. Decembar je jo{uvek po~etak ulaska p~ela u zimu pa je wiho-va snaga, ako je sve dobro ura|eno u prethod-nim mesecima, izuzetna, te im ne preti amaba{ nikakva opasnost. Potro{wa hrane jesasvim bezna~ajna. Istraìvawa su pokaza-la da i najja~a dru{tva u ovom mesecu potro-{e oko jedan kilogram meda.

Majka priroda se postarala da se p~eli-we klube formira neposredno ispod mednekape u plodi{tu. U podru~jima koja su ne-{to hladnija mogu}e su i obilne sne`ne pa-davine. One ne treba da brinu p~elare, jer}e to za p~eliwe zajednice biti prava udob-nost. S obzirom da je decembar poznat i kaomesec sa brojnim sun~anim danima, ~esto isa temperaturom iznad 12 stepeni, p~ele mo-

gu, {to i ~ine, da op{te sa okolinom i moguizbaciti nesvarqive ostatke od zimske hra-ne.

Obilazak p~eliwaka i mogu}e {teto~ine

U ovom mesecu je jako bitno da p~elarne{to ~e{}e obilazi svoj p~eliwak. Jedanod razloga su i brojne {teto~ine kojima ta-ko|e pogoduje ova klimatska situacija. Tu jei radoznalost qudi, nesta{nost dece, doma-}e i divqe ìvotiwe, ptice, ìvina, pogo-tovu ako p~eliwak nije ogra|en.

Ako je p~eliwak na vetrovitom terenu,jo{ uvek nije kasno da ga za{titimo od jakihudara vetra snopovima {a{e koji su izvan-redan materijal za za{titu, a uz to i najjev-tiniji, jer osim na{eg rada nema ba{ nika-kvu cenu. Za{tita od ptica je ne{to teà,mada mnogi p~elari uspe{no {tite svojeko{nice na taj na~in {to komade ma kakvogmesa, naj~e{}e slanine stavqaju na obli-`we stablo i one rado idu na to. Neki po-stave ~itavu odranu sviwsku koù pa se pti-~ice u duèm periodu zadràvaju na woj i neobra}aju pa`wu na ko{nice.

Kontrola postavqenih ~e{qeva na le-tima je rutina pri svakoj poseti p~eliwaku

PPIISMOSMO PP ^̂EELALARRIIMAMAZZAA DDEECCEMBEMBAARR

Dragutin Gaji} Ul. Prvomajska br. 25, 12220 Veliko Gradi{te, (012) 62-658, (064) 349-63-77, [email protected]

Mati~na re{etka na letu ko{nice kao odbrana od mi{eva,

uz o~uvanu ventilaciju ko{nice. Ideja Svetozara Jovanovi}a iz Kriveqa.


u decembru. Stalno proveravati postoqa nakojima su ko{nice i wihovu stabilnostpratiti svo vreme. Sve to treba raditi dazbog ~estih padavina ne bi tlo pod teretompropalo, pa se i ko{nice nagnule ili is-tumbale, a samim tim i klube odvojilo od za-zimqenog poloàja i uginulo.

Redovno posmatrati leta, kontrolisatida nije u{ao mi{. Zdrava i jaka dru{tva uovom mesecu, ako se bliè primaknemo ko-{nici, ogla{avaju se tihim i mirnim radomu svom klubetu, {to p~elaru daje znak da je utom dru{tvu sve u redu.

Tretman varoe u decembru Postoje u na{oj p~elarskoj javnosti pa i

u stru~noj literaturi podeqena mi{qewa otome da li treba ma {ta raditi na suzbijawuvaroe u ovom mesecu. Jedni zagovaraju da jeto nu`nost jer svu zaostalu varou moèmosada efikasno uni{titi jer nema legla isva je varoa na p~elama odakle se najlak{eobara, a klimatski uslovi postoje. Drugipak smatraju da je sve ura|eno u prethodnimmesecima i sada moèmo samo da ometamop~ele.

Kada se neko suo~i sa takvom lepezom ra-znovrsnih mi{qewa i ocena, veoma mu je te-{ko da zauzme sopstveni stav. Ispravan na-~in za to je da se sistematski, temeqno i ce-lovito prou~i ono {to su na{i i strani,pre svega istraìva~i i prakti~ari uradi-li i do kakvih su rezultata do{li.

Ako se osvrnemo na one koji uporno tra-gaju i uporno na svojim p~eliwacima uni-{tavaju varou, moèmo na brojnim primeri-ma konstatovati slede}e: Ko{nice tretira-ne oksalnom kiselinom u ovom mesecu izi-mele su bez ovog parazita i imale izvanre-dan prole}ni razvoj ako je sve ostalo bilo uredu. Tako|e, ko{nice tretirane u ovom me-secu Apitolom, imale su izvanredan pro-le}ni razvoj. Nije uputno tretirati u ovom

mesecu dimnim sredstvima jer su p~ele uklubetu i efekat je slabiji od o~ekivanog.

Osmatrawem obaviti zimski pregled P~elari koji od p~elarstva o~ekuju pro-

fit ne}e propustiti ni jednu priliku dapri poseti svog p~eliwaka izvr{e pregledp~ela osmatrawem. Takav pregled p~elawih ne uznemirava. P~elar im obezbe|ujemir tako {to ko{nicama prilazi sa predwestrane i delimi~no sa bo~nih strana. Osma-tra se op{te stawe ko{nica sa posebnimosvrtom na poletaqku. Najpre se osmatrajuotvori i konstatuje se da li su oni u ona-kvom stawu kakvi su ostali posledwi putprilikom obilaska p~eliwaka. Ako p~eleizle}u tog dana, prati se wihovo izletawe.U dobrom su stawu ako izle}u iz svoje ko-{nice kao iz „pu{ke“. Naprotiv, ako p~eleizlaze bezglavo, {etaju i tr~e po poletaq-ci i predwoj strani ko{nice, ako jo{ ima isitnog otpada na ulazu u ko{nicu, to je ve}znak da ne{to nije u redu.

Izrada nove opreme Boqih trenutaka u toku jedne godine za

izradu ramova i ko{nica nema nego u zim-skom periodu. Decembar je jedan od pogodnihmeseci za te poslove, pa ako se sve ne zavr-{i tu su i januar i februar. Stare ramovepo pravilu treba koristiti samo ako su od-uzeti iz zdravih dru{tava, o~istiti ih, dez-infikovati, uì~iti i ostaviti na zato do-bro pripremqeno mesto gde }e sa~ekati vre-me za postavqawe u ko{nicu. Sve one ramo-ve koji nisu dobri ili su iz dru{tava kojasu imala kre~no leglo, nozemu, a pogotovuameri~ku trule`, odmah spaliti. Isti jepostupak i sa starim ko{nicama.

Najboqi je na~in zamene starih ramovanovim i starih ko{nica novim ko{nicama.

P~ele najboqe znaju!


P~elar procewuje koliko }e novih dru{ta-va u narednoj godini napuniti, pa prema to-me i radi toliki broj novih ko{nica sa po-nekom rezervnom.

Stru~no usavr{avawe Decembar je jedan od najpogodnijih mese-

ci za stru~no individualno usavr{avawe.Nema tog p~elara koji moè re}i da sve znai da mu je novo znawe nepotrebno. Praksanam govori da oni p~elari koji mnogo znajunajvi{e i u~e. Dobar p~elar je stalno uz li-teraturu i prisutan je na brojnim predava-wima koja se na zadovoqstvo p~elara u na-{im dru{tvima i drugde u ovim zimskim me-secima najvi{e i organizuju. Najprostijivid obrazovawa je u~ewe na sopstvenim gre-{kama. Ovakav vid obrazovawa najskupqepla}a sam p~elar. Pomo} iskusnih p~elara,a pogotovu p~elara koji se stalno usavr{a-vaju, dragocena je.

Organizaciju obrazovawa sprovode kodnas uglavnom p~elarska dru{tva i udruè-wa. Zato je potrebno ~lanovima prezentira-ti program obrazovawa blagovremeno kakobi svako bio u situaciji da sva predavawaodslu{a i upozna se sa novim dostignu}ima.Treba re}i i to da SPOS obavezuje sve pre-dava~e sa svoje liste da obavezno u jednoj ka-lendarskoj godini odrè jedno besplatnopredavawe, dodu{e sa pla}awem putnih tro-{kova. Tako i SPOS ~ini napore da bar

jedno predavawe svaki p~elar odslu{a. Tre-ba podsetiti i na na{ ~asopis P~elar kojiredovno prati sva dostignu}a kod nas i usvetu i redovno nas obave{tava.

Profit? [ta to be{e? Svaka proizvodwa u decembru svodi ra-

~un uspe{nosti proizvodwe. P~elarskaproizvodwa, pokazalo se to u prethodnimgodinama, traì veliki rad i ogromna ula-gawa. Zbog ove ~iwenice svaki p~elar, iakoga ni jedan zakon na to ne obavezuje, treba dasvede svoj godi{wi zavr{ni ra~un. Ako zna-mo da je u Srbiji p~elar prepu{ten sam se-bi i da nema organizovanog trì{ta za pla-sman svojih proizvoda onda je jasno svima ukakvoj se situciji nalazi na{e p~elarstvopa i svaki po{ten p~elar kao proizvo|a~.

Cena meda i drugih p~eliwih proizvodaje toliko niska da ne moè da pokrije preve-lik rad p~elara u toku godine i tro{kove.P~elari se trude da {to vi{e proizvedup~eliwih proizvoda po ko{nici, ulaù isve ve}a sredstva, umesto da se trude da samalim ulagawima i znatno mawim radom do-biju onu koli~inu p~eliwih proizvoda odkoje }e imati ve}u korist. Ili kako to mno-go lepo re~e urednik na{eg ~asopisa u svo-joj kwizi „Kako da izvu~ete profit iz p~e-larstva“ na 29. strani: „Uspeh nije {to ve-}i prinos po ko{nici, ve} {to mawe ulaga-we po jedinici proizvoda“.

AAPPIIMMEETTEEOORROOLLOO[[KA PKA PRROOGNGNOOZZA ZA ZA DA DEECCEMBEMBAAR R Dejan Krecuq

Prema predvi|awima meteorologa Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda Srbije,prva polovina meseca bi}e izrazito topla i blaga. Jutarwe temperature kreta}e se oko~etvrtog, pa ~ak i oko osmog podeoka Celzijusove skale, dok }e maksimalna dnevna tem-peratura dosezati 16 °C. U ovom periodu o~ekuje se svega nekoliko ki{nih dana, a istotoliko dana i sa znatnijim vetrom. Polovinom meseca mogu}a je pojava magle. Statisti~-ki posmatrano, razvoj vremena najvi{e }e nalikovati vremenskim prilikama kakve subile u jesen davne 1951. godine.

Ovakvo vreme zadrà}e se sve do polovine meseca, kada se lagano ulazi u stvarnu zi-mu. Tada na p~eliwaku treba obezbediti mir, ap~elaru u dana{we vreme modernih komunikaci-ja ne}e biti dosadno uz internet, na predavawi-ma, susretima, uz dobru kwigu i, naravno, na{ ~a-sopis P~elar. Sada se moè na}i dovoqno vreme-na da se detaqnije pro~itaju mnogi odli~ni ~lan-ci koji su samo letimi~no pogledani u vreme naj-ve}ih radova na p~eliwaku, kada nam je i dugiletwi dan bio kratak. Tako|e treba na}i vreme-na za rad u radionici na popravkama starih i iz-radi novih ko{nica, ramova i ostalog pribora.


U prvom delu izve{taja iz Praga opisaosam plenarna predavawa nau~nika. Te{ko jena nekoliko stranica ~asopisa predo~itiradnu atmosferu i uzbu|ewe koje nas je pra-tilo tokom konferencije. Mno{tvo prezen-tacija, puno kvalitetnih pitawa predava~i-ma i rasprave do kasno u no} se, na àlost,ne mogu u potpunosti tekstualno opisati.

Bolesti p~ela Ova sekcija je na svim konferencijama

izazivala najvi{e pa`we, pa je tako bilo iu Pragu. Bakterijske bolesti poput ameri~-ke i evropske truleì i daqe izazivaju pro-bleme u Evropi. Vaqa re}i da su i virusnebolesti p~ela opravdano vra}ene u sredi-{te evropskih istraìvawa. Podatak da je~ak 8 usmenih prezentacija bilo posve}enovirusnim bolestima pokazuje koliku im va-`nost pridaju istraìva~i. Tokom ru~ka sa{vedskim istraìva~ima iz Uppsale razmo-trili smo va`nost tzv. BRAVE projekta(Bee Research and Virology in Europe). Nai-me, u aprilu 2005, preko 60 eksperata iz pod-ru~ja virusologije susreli su se u Francu-skoj sa ciqem akumulacije i prenosa znawaizme|u nau~nika (Zbornik radova sa tog sa-vetovawa moè se preuzeti sa internetadrese http://www.entom.slu.se/brave/publicati-ons.htm. Ova vrlo obimna i potpuno bes-platna kwiga na engleskom jeziku sa ~ak 320strana zauze}e prostor na hard disku va{egkompjutera od 7,3 MB – napomena urednika).Ciq susreta je bio da se sumira sveukupnoznawe iz virusologije insekata kako bi semogli za{tititi p~ele i ostali opra{iva-~i, te da se predloì radni okvir za daqaistraìvawa u tom podru~ju. Na{e p~elare}e svakako zanimati da je osim prou~avawataksonomije p~eliwih virusa i dijagno-sti~kih tehnika, najvi{e vremena posve}e-no raspravama kako i na koji na~in varoa i

nozemoza u~estvuju u prenosu virusa. Me|utim, danas je zna~ewe virusnih in-

fekcija u komercijalnom p~elarstvu ~estoneopravdano zanemareno. Glavni problemkod na{ih p~elara je i daqe ameri~ka tru-le`, nozemoza, varoa te strah od dolaska ma-le ko{ni~ine bube. Ali, upravo je Mark Au-bert u svom uvodnom izlagawu „Efekti vi-rusnih infekcija kod medonosne p~ele“ za-kqu~io da mi danas nemamo ta~ne podatke ogubicima uzrokovanim virusima. Uprkostome, smatra se da virusne infekcije pone-kad mogu izazvati velike pomore p~eliwihzajednica. Te{ko je pri tome govoriti o ne-kom egzaktnom broju ili procentu. Svakakoje potrebno razre{iti uzro~no-posledi~nuvezu izme|u virusnih infekcija i uginu}ap~eliwih zajednica.

U prilog toj tezi govori i rad {vajcar-skog istraìva~kog tima predvo|enog saHelen Berthuod koja je u svojoj prezentaciji„Uginu}e p~eliwe zajednice i virusi“ utvr-dila veliku u~estalost virusnih bolesti(akutne p~eliwe paralize i virusa deform-isanih krila) u p~eliwacima u [vajcar-skoj. Naime, na kraju zimskog perioda, p~e-lari su prijavili velike gubitke p~eliwihzajednica. Uzeli su uzorke mrtvih p~ela izuginulih zajednica, zatim iz slabih (naiz-gled zdravih) i zdravih zajednica i proveliispitivawe na prisutnost virusnih bolesti(akutne paralize, hroni~ne paralize, Ka-{mirskog virusa i virusa deformisanihkrila). Dobijeni podatak od ~ak 70% bole-snih zajednica u kojima je prona|en uzro~-nik virusnih bolesti (akutne paralize i bo-lesti deformisanih krila) u visokom titruje svakako zabriwavaju}i, ali ujedno i upo-zoravaju}i.

Gauthier Laurent je u svom radu „Zamke udijagnostici i interpretaciji patologi-je p~ela – slu~aj bolesti deformisanih

II EVROPSKA KONFERENCIJAIZ APIDOLOGIJE

PRAG, 10–14. septembar 2006, II deoDr vet. med. Zlatko Tomqanovi} Kon{~ica 92, 10435 Sv. Martin pod Oki}em, Hrvatska [email protected] 99 385 1 3382-329, 99 385 91 50-74-378


krila“ utvrdila da je virus deformisanihkrila najra{ireniji u p~eliwoj populaci-ji. Delom se na tome moè zahvaliti varoikao wegovom prenosiocu, a delom i sposob-no{}u virusa da se {iri horizontalnim pu-tem unutar ko{nice (putem hrane) ili ver-tikalnim putem preko jaja matice. Zapaè-no je da p~ele s te{kim o{te}ewima krila~esto pokazuju probavne smetwe, jer se upra-vo taj virus moè prona}i u velikoj koli~i-ni u digestivnom sistemu. Tako|e, ustanovi-li su da su }elije masno-belan~evinastogtkiva kod matice delimi~no inficiranevirusom, a kod trutova su prona|ena te{kao{te}ewa organa za razmnoàvawe.

Magali Ribiere iz Francuske je u svom ra-du sa virusom hroni~ne p~eliwe paralizeutvrdila da se uzro~nik unutar ko{nice mo-è prenositi izmetom p~ela. To je u prvitrenutak nevaàn podatak, jer mi svi znamoda zdrava p~ela ne defecira unutar ko{ni-ce. Me|utim, ovde se radi o bolesnim p~ela-ma, pa taj na~in izlu~ivawa uzro~nika u ko-{nici predstavqa dobar put {irewa bole-sti unutar p~eliwe zajednice.

Iz {vajcarskog p~elarskog Institutastigla je dr A. Roetschi koja nas je izvestilao mogu}nosti {irewa uzro~nika evropsketruleì pre i posle sprovedenih mera su-zbijawa. U svojim zakqu~cima istakla je da

su p~ele uzete u podru~ju legla mnogo pri-hvatqivije za odre|ivawe stawa u ko{niciu vezi evropske truleì nego p~ele izlet-nice. Utvrdila je da ponekad pojedine meresuzbijawa (pretresawe p~eliwe zajednice)nisu garancija da se bolest ne}e pojaviti inarednog prole}a. Od 11 p~eliwih zajedni-ca gde je sprovedeno pretresawe p~ela, u 5zajednica su narednog prole}a prona|eniznakovi evropske truleì. Uporedila je iu~estalost pojavqivawa evropske truleìu [vajcarskoj posledwih 25 godina. Tako jeevropska trule` osamdesetih godina prona-

|ena u 50 p~eliwaka, a 2006. u 300 p~eliwa-ka. Dr Roetschi smatra da je uzimawe uzorakap~ela (iz podru~ja legla) za analizu ukup-nog stawa p~eliwe zajednice veoma dobarput.

Me|utim, postavila je pitawe kako daodredimo zdravstveno stawe celog p~eliwa-ka? Predloìla je mogu}nost uzimawa me-{ovitog uzorka p~ela na nivou p~eliwaka ianalizu dobijenih rezultata.

Unutar sekcije BEE SHOP (evropski is-traìva~ki program) treba spomenuti is-traìvawa u vezi dinamike populacije va-roe unutar p~eliwih zajednica. Pitawa ko-ja trenutno zaokupqaju pa`wu istraìva~au vezi varoe su: da li mogu}e prilago|avawe,odnosno zajedni~ki ìvot varoa i p~ela u„toleranciji“, temeqiti na svojstvima va-roe ili p~ele, na koji na~in i u kojoj merivaroa o{te}uje organe za razmnoàvawe kodtrutova i, posledi~no, kako se to odraàvana svadbeni let? Nagla{ena je potreba zadaqim selekcijskim radom u borbi protivvaroe i va`nost istraìvawa nekih ~inio-ca me|usobne podno{qivosti izme|u varoei p~ela (na primer, reproduktivne sposob-nosti varoe i higijenskog pona{awa p~ela).Prvi rezultati su ohrabruju}i i svakako unarednim godinama treba o~ekivati jo{ do-brih rezultata koji }e sigurno prona}i pri-menu u prakti~nom p~elarewu.

Makroparaziti Mala ko{ni~ina buba (Aethina tumida) i

varoa su jo{ uvek u „modi“ me|u istraìva-~ima. U ovoj sekciji glavnu re~ je imao dr P.Neumann i wegov tim mladih istraìva~a.Uprkos tvrdwama nekih istraìva~a da jemala ko{ni~ina buba (u daqem tekstu: eti-na) ve} stigla u Evropu, to nije i slu`benopotvr|eno i jo{ uvek je u sferi naga|awa ipretpostavki.

Stoga je razumqivo da nema~ki i {vaj-carski istraìva~i ubrzano rade na prou-~avawu etine u zemqama gde je ona uzrokova-la velike gubitke (SAD i Australija) ilipak u wenom prirodnom ambijentu (Afri-ka). Tako je mr sci. S. Spiewok iz Nema~ke is-traìvao na koji na~in i u kojoj meri uginu-le p~eliwe zajednice sluè kao podloga zahrawewe, razmnoàvawe i stani{te etine?Utvr|eno je da uginule zajednice evropskihrasa p~ela predstavqaju znatno boqu podlo-gu za opstanak i razvoj etine u prirodi negoafri~ke p~ele. Uzrok tome treba traìti u


~iwenici da afri~ke zajednice kada napu-{taju ko{nicu ostavqaju znatno mawe leglai hrane nego evropske rase p~ela. Mr Spie-wok je trenutno u Australiji gde sprovodiistraìvawa u okviru svog doktorskog radana biologiji i suzbijawuetine. Iskreno se radujem{to je pristao do}i na 3.P~elarski sajam u Gudovec,u februaru 2007. kako bi nasizvestio o novostima okoetine.

Dr P. Neumann je u svojojprezentaciji „Bumbari ip~ele bez àoke kao mogu}idoma}ini etine“ utvrdioda bumbari (Bombus impatiens) i p~ele bezàoke (Trigona carbonaria) mogu posluìtikao novi doma}ini etine. Me|utim, u svomistraìvawu utvrdio je postojanost meha-nizama otpornosti u bumbara i p~ela bezàoke na etinu. Tako oni imaju razvijen me-hanizam u~aurivawa etine ve} na samom ula-zu u wihovu zajednicu.

Kada ve} spomiwemo bumbare, vaqa kaza-ti da su holandski istraìva~i predvo|enisa dr J. van der Steenom do{li sa zanimqi-vim rezultatima u vezi istraìvawa utica-ja nozemoze na bumbarske zajednice, posebnona matice i wihovu reprodukciju. Holandi-ja godi{we proizvede oko milion bumbar-skih zajednica za opra{ivawe u plastenici-ma i nozemoza im u tom isplativom poslunanosi zna~ajne gubitke.

J. Klee iz Belfasta je u svom izlagawu„Nozemoza kod evropskih p~ela“ teì{teprezentacije stavila na uzro~nika nozemo-ze azijskih p~ela (Nosema ceranae). Unazadnekoliko meseci, u Evropi je zavladala pa-nika zbog prisutnosti tog uzro~nika kodevropskih rasa p~ela. Iako je J. Klee u svo-joj prezentaciji navela da je Nosema ceranaeprisutna u ve}ini evropskih zemaqa (Fran-cuska, [panija, Gr~ka, Srbija, Italija…)za sada nema nekih izve{taja koji bi ukazi-vali da bi spomenuti uzro~nik mogao bitirazlog uginu}a ve}eg broja p~eliwih zajed-nica (detaqnije u pro{lom broju P~elarana 504. strani – napomena urednika).

P~eliwi proizvodi Dr Stefan Bogdanov iz [vajcarske je

imao temu „Problemi i posledice u analizip~eliwih proizvoda“. Naglasio je va`nostotkrivawa ostataka antibiotika i pestici-

da u p~eliwim proizvodima kao i opasnostiod wih za qudsko zdravqe. Izvornost p~e-liwih proizvoda trebala bi se bazirati naispravnoj proizvodwi, botani~kom i geo-grafskom poreklu. Falsifikovawe meda se

moè veoma efikasno pro-veriti putem analize sta-bilnih izotopa. Geografskoporeklo se naj~e{}e kon-troli{e putem polenskeanalize, a botani~ka izvor-nost se moè ocewivati po-mo}u dve metode. Klasi~nimpristupom i uporednom pro-cenom senzornih, mikro-skopskih i hemijskih poda-

taka. Druga, novija metoda, je analiza ispar-qivih materija i ukqu~ivawe spektrosko-pije u analitici p~eliwih proizvoda. Bog-danov je istakao va`nost uvo|ewa HACCPsistema u proizvodwi i obradi meda, te po-trebu za uvo|ewem Dobre p~elarske praksekod p~elara kao neposrednih proizvo|a~a.

Iz Nema~ke je stigao dr Werner von derOhe koji je u svojoj prezentaciji „Med – bo-tani~ka i geografska izvornost“ zakqu~ioda se u EU cene meda i ostalih p~eliwihproizvoda formiraju prema botani~kom igeografskom poreklu. Naglasio je da med izprekomorskih zemaqa postiè uvek niùcenu u pore|ewu sa onim iz EU. U svom izla-gawu je istakao va`nost smernica EU u veziproizvodwe p~eliwih proizvoda(2001/110/EC), ali je spomenuo i probleme utuma~ewu takvog pravilnika. Naime, pozna-to je da se geografsko poreklo odre|uje pu-tem polenske analize. Problem nastaje kodfiltriranog meda, jer u wemu nema poleno-vih zrna.

Zanimqivu prezentaciju je imala i drTeresa Szczesna iz Poqske koja je zajedno sprofesorkom Anom Gloriom Sabatini iz Ita-lije vodila sekciju „P~eliwi proizvodi“.Ona je u svom istraìvawu utvrdila prisut-nost sulfonamida (sulfotiazol i sulfome-tazin) u 50% komercijalnih uzoraka meda uPoqskoj. Vaqa podsetiti da je upotreba an-tibiotika (i sulfonamida) u EU strogo za-brawena.

Prof. dr Ligia Muradion iz Brazila nas jeizvestila o primeni hromatografije u od-re|ivawu Artepilina C u brazilskom zelenompropolisu. Danas se mnogi istraìva~i upodru~ju apiterapije bave prou~avawemefikasnosti Artepilina C po pitawu wegovog


antikancerogenog, antibakterijskog i anti-oksidativnog delovawa. Upravo se ArtepilinC kao hemijski marker koristi u odre|iva-wu kvaliteta za izvoz zelenog brazilskogpropolisa (o ovoj materiji pisali smo de-taqnije u P~elaru za novembar 2005. na 494.strani – napomena urednika).

Po svom sastavu Artepilin C ulazi u fe-nolne kiseline i wegova zastupqenost(0–11%) u propolisu zavisi od podru~ja unu-tar Brazila. Tako jugoisto~ni deo Braziladaje propolis veoma bogat Artepilinom C(5–11%) dok u propolisu koji poti~e iz se-veroisto~nog dela Brazila ne nalazimo Ar-tepilin C.

Menaxment u p~elarstvu J. Kefuss iz Francuske je na zanimqiv i

humoristi~an na~in izneo svoje vi|ewezbog ~ega dolazi do gre{aka u prakti~nomp~elarstvu. Iz Engleske je stigao RichardJones (direktor IBRA-e) koji je u svom izla-gawu „P~elarstvo – mrtva umetnost iliìva nauka“ utvrdio nu`nost povezivawa irazmene informacija o p~elarstvu na svimsegmentima vlasti unutar jedne dràve. Po-vezanost p~elara s veterinarima, agronomi-ma, jedinicama lokalne samouprave i viso-kim politi~arima moè samo pogodovati ip~elarima, ali i mnogobrojnoj administra-ciji unutar dràvnog aparata.

Sa Univerziteta Hohenhajm iz Nema~kestigao je dr Gerhard Liebig koji je u svom iz-lagawu o faktorima od kojih zavisi preì-vqavawe p~eliwih zajednica tokom zimespomenuo neke nove podatke. Preìvqava-we p~eliwih zajednica najvi{e zavisi od ja-~ine zajednice u jesen i stepenu zaraèno-sti zajednice varoom u kasnoletwem perio-du. Ako na vreme smawimo (avgust i septem-bar) populaciju varoe u p~eliwoj zajednici,bitno }emo doprineti preìvqavawu zajed-nica. Po pravilu, p~eliwe zajednice boqeprezimqavaju tokom blagih zima nego tokomo{trih i dugotrajnih. Pri tome koli~inalegla u kasnu jesen i izolacija ko{nica ne-maju zna~ajan uticaj na preìvqavawe.Utvrdio je da zajednice znatno lo{ije zimu-ju ako ih smestimo u podru~ja (prirodneograde) koja su za{ti}ena od strujawa vetra.Naime, u takvim okolnostima preterane za-{tite ko{nica od vetra stvori}emo nepo-voqne uslove te }e se nakupqati i/ili zadr-àvati ve}a koli~ina vlage unutar p~eli-waka {to }e lo{e uticati na prezimqava-

we zajednica. Koli~ina p~ela koja je dovoq-na za prezimqavawe unutar jedne p~eliwezajednice ne bi smela pasti ispod 7 500 p~e-la po zajednici (va`ne zakqu~ke ovog nau~-nika oko zimovawa p~ela moète pro~ita-ti i u P~elaru za oktobar 2006. na 443.strani – napomena urednika).

Dr O. Boecking iz Instituta Celle je usvojoj prezentaciji „Rezidue organskih ki-selina u suprotnosti s Dobrom p~elarskompraksom“ utvrdio da bi se trebala izbegava-ti upotreba organskih kiselina neposrednopre glavnih p~eliwih pa{a, jer bi se u tomslu~aju koli~ina organskih kiselina u medupovisila iznad dozvoqene koli~ine i bitnouticala na kvalitet meda. Primena organ-skih kiselina je opravdana u periodu kada uzajednicama nema legla ili kod rojeva. Popravilu, ako prole}ni roj prskamo rastvo-rom oksalne kiseline u kasno prole}e i za-tim se taj roj razvije u produktivnu zajedni-cu koja tokom sezone sakupi vi{ak meda zasebe i p~elara, u takvom medu nije prona|e-na nedopu{tena koli~ina oksalne kiselineu medu.

Kao predstavnici ~e{kog p~elarstvasvoje prezentacije su odràli i ing. V. Veselyi F. Kamler. V. Vesely nas je izvestio o pro-jektu kontrole varoe na teritoriji Repu-blike ê{ke koji ukqu~uje nekoliko nivoaprevencije i suzbijawa (pretraga zimskihostataka sa podwa~e, pra}ewe dnevnog pri-rodnog pada varoe tokom jula i avgusta teupotreba mravqe kiseline ili Gabona. Uoktobru zajednice se tretiraju amitrazom(dimqewe), a u novembru i decembru sa aero-solom. Mo`da se moè na prvi pogled u~i-niti da se radi o suvi{e sloènom postupkuza{tite zajednica protiv varoe, ali oni is-ti~u da nikada nisu imali masovna uginu}ap~eliwih zajednica od varoe i da im je ste-pen zimskih gubitaka oko 5–6 % na nivou dr-àve. Razlog takvim rezultatima treba tra-ìti u ~iwenici da se taj program odvija usaradwi s P~elarskim Institutom u Dolu,ê{kim p~elarskim savezom i Dràvnimveterinarskim zavodom, kao i u saznawu(mo`da je to i najva`nije – napomena ured-nika) da svi istovremeno provode za{tituod varoe. Tome ide u prilog moja tvrdwa ko-ju ~esto spomiwem unazad nekoliko godinada se uspeh protiv varoe ne temeqi na pro-nalasku novog leka, niti na izboru vrhun-skog ili najboqeg leka, ve} na konceptu le-~ewa gde bi svi p~elari na jednom podru~ju


u isti dan za{titili svojep~ele protiv varoe.

Kada spomiwemo P~e-larski Institut u Dolu va-qa kazati da smo ga u okviruizleta imali priliku i po-setiti. Institut se nalazi~etrdesetak kilometara odPraga. Osnovan je 1922. godi-ne i osim {to se bavi istra-ìvawima iz biologije i pa-tologije p~ela ima i svoju proizvodnu ori-jentaciju. Tako nas je ing. D. Titera, menaxeru Institutu, upoznao s wihovim selekcij-skim programom i ve{ta~kim osemewava-wem matica. Godi{we proizvedu oko 800 ve-{ta~ki osemewenih matica krawske rase, aglavna selekcijska orijentacija im je mir-no}a p~ela, jer na jedan kvadratni kilome-tar dràve dolazi oko 7 p~eliwih zajednicai jedan p~elar. Stoga im je jako bitna mir-no}a p~ela kako ne bi p~elari imali pro-

blema s {irom dru{tve-nom zajednicom. Oni kojezanima ve{ta~ko osemewa-vawe matica mogu se prija-viti na trodnevni kurs ko-ji ko{ta 200 evra. Moè sekupiti i aparat za ve{ta~-ko osemewavawe matica uiznosu od 600 evra.

Posledweg dana konfe-rencije, ~e{ki doma}ini

su za sve u~esnike priredili gala ve~eru uautenti~nom restoranu „Koliba“. Uz tradi-cionalne ~e{ke i slova~ke specijalitete,~e{ko pivo i vina iz Moravie, te nastup ~e-{kih narodnih plesa~a, slu`beno je zatvo-rena 2. konferencija Apidologije u Pragu.Li~ni utisak koji sam podelio s ostalimu~esnicima je da smo prisustvovali vanred-no dobro organizovanoj konferenciji i dase svi radujemo slede}oj koja je na redu uFrancuskoj (Avignon) u 2008. godini.

Nakon brojnih poziva p~elara koji su se interesovali za na~in primene oksalne kise-line, ponovo objavqujemo neophodne informacije, iako smo o svemu detaqno pisali u vi{ebrojeva P~elara, a najkompletnije u septembru 2004. i oktobru 2005. godine.

Oksalna kiselina zvani~no odobrena u Nema~koj

ZZIIMSKI TRMSKI TREETMATMAN DN DRRUU[[TTAAVVAAMMEETTOODDOM NAKAOM NAKAPAPAVVAAWWAA

Dr Eva Rademacher, Marika HarzFreie Universität BerlinInstitut za biologiju i neurobiologiju Königin-Luise-Str. 28–3014195 Berlin

Tekst preuzet iz nema~kog ~asopisaDie biene za novembar 2006. godine

Priredila Danijela Stojkovi}

Posledwih {est godina je u Nema~koj uborbi protiv varoe dozvoqena primenamravqe kiseline (60%), mle~ne kiseline(15%) i timola (Apiguard). Nakon {to je udecembru 2003. godine stvorena osnova zaprimenu oksalne kiseline, dr Eva Rademac-her je u saradwi sa Nema~kim p~elarskimsavezom i radnom grupom nau~nika sa insti-tuta za p~elarstvo predala dokumentacijukod odgovaraju}ih organa za odobrewe trimetode primene oksalne kiseline: nakapa-vawe, sublimacija (radi lak{eg razumeva-wa, u daqem tekstu: isparavawe) i prska-we. U decembru 2004. godine doneta je odlu-

ka da je predata dokumentacija za nakapava-we zadovoqavaju}a, ali ne i za isparavawe.Prskawe je dobilo potpuno negativne ocene(evo odgovora za{to se u Rusiji oksalna ki-selina malo koristi, jer tamo uglavnom ra-de metodom prskawa, a metoda nakapavawaim je potpuno nepoznata, pa su naravno isami uvideli probleme koje prskawe sa so-bom nosi, a to je pre svega veliki rizik zap~elara i zalihe polena – napomena uredni-ka). Nakon {to su odgovaraju}e ustanove(BLV i BfArM) u leto 2005. godine prihvati-le odobrewe, metod nakapavawa je 22. sep-tembra 2006. godine kona~no i formalno


priznat od strane SavezneSkup{tine, a objavqivawem uSaveznom zakonodavstvu pri-mena ovog sredstva postala jelegitimna. Ovaj tekst doti~esve detaqe pomenute odluke.

Va`no je znati da se dozvo-la za upotrebu jednog leka neodobrava za sve na~ine prime-ne pau{alno. Prilikom raz-matrawa zahteva za odobrewepostoje jasni propisi u po-stupku odobrewa, o odnosu(koncentracija supstance) ina~inu upotrebe, tj. uputstvuza upotrebu supstance. Za pri-menu oksalne kiseline kori-ste se tri na~ina: nakapavawe,prskawe i isparavawe.

NakapavaweDejstvo 3,5%-nog rastvora

(ovde ne}emo ulaziti u ras-pravu da li je to zaista 3,5%-ni rastvor kada se 35 g kiseli-ne rastvori u litru rastvo-ra, {to je detaqno razja{we-no u P~elaru za septembar2004, na 387. strani, gde je uze-to u obzir i to da dihidratoksalne kiseline, pored we sa-me, sadrì i vodu – napomenaurednika) ispitalo je vi{e au-tora i primenom metode naka-pavawa postignuto je najboqedejstvo (oko 95%), a p~eliwadru{tva su pritom ovaj tret-man dobro podnela. Iako sup~eliwa dru{tva visoku kon-centraciju tolerisala (i do4,5%) nije bilo mogu}e pove-}ati koncentraciju sredstva,jer je ve}i postotak slabiodru{tva. êsti tretmani u to-ku leta i jeseni, kao i jedno-kratni letwi tretman nisu bi-li dovoqno efikasni i dovelisu do jako velikog gubitka p~e-la u testiranom dru{tvu (Ov-de moramo re}i da u literatu-ri definitivno postoje raz-like u iskustvima nau~nikaiz hladne Nema~ke i recimo,tople Italije. Italijanipreporu~uju ~ak 60 g oksalne

kiseline na litar sirupa ume-sto „nema~kih“ 35 g! Tome ve-rovatno doprinosi uticaj ve-}e hladno}e na delovawe ok-salne kiseline, mo`da i samavla`nost vazduha. Kada je An-tonio Nanetti iz Instituta zap~elarstvo u Bolowi zamo-qen sa moje strane prilikomgostovawa u Srbiji da proko-mentari{e pomenute razlikeu preporukama i preporu~i do-zu za Srbiju, on je rekao da sma-tra da mi ne bi trebalo daidemo ispod 50 g na litar. Toje naravno samo mi{qewe bezpotpore istraìvawa, jer midobro znamo kakve zime moguda se dogode na na{im prosto-rima, dok su one u Italiji iz-uzetna retkost. Dok neko odna{ih nau~nika, ma kada tobilo, ne istraì kako je to una{im uslovima, ~ini se ra-zumnom preporuka da koristi-mo nema~ku dozu od 35 g na li-tar, naro~ito {to je na mno-go p~eliwaka pokazano da tadoza kod nas veoma lepo suzbi-ja varou. Treba ista}i i ~iwe-nicu koju je saop{tio AntonioNanetti, na predavawu u Alek-sincu 29. jula 2006, da postojep~elari u Evropi koji treti-raju p~ele iskqu~ivo oksal-nom kiselinom 5–6 puta to-kom godine i samo tako drèvarou pod kontrolom. Narav-no, i ovo treba detaqnije is-pitati, jer on ne preporu~ujeovakvu praksu, ve} upu}uje p~e-lare na upotrebu preparatana bazi timola u avgustu, kodnas je to Apiguard ili Timovar,i oksalne tokom zime, tj. pe-rioda bez legla – napomenaurednika).

Nau~nici su tako|e do{lido zakqu~ka da se dodavawem{e}era (50–60%-ni rastvor)znatno poja~alo dejstvo. Iztih razloga se preporu~ujetretman sa rastvorom {e}erai oksalne kiseline.

Propisno opho|ewe sa ok-

P~eliwe dru{tvo bezlegla tretira se rastvo-rom oksalne kiseline u {e-}ernom sirupu, nakapavawemdirektno na p~ele izme|uramova. No{ewe ~vrstihrukavica (otpornih na ki-selinu) i za{titnih nao-~ara je obavezno. Kod nepri-stupa~nijih p~ela (uzimqe-ne dubqe izme|u ramova)preporu~uje se dodatak za{pric koji omogu}ava lak-{e nano{ewe (npr. cev~icaili crevce, recimo od si-stema za infuziju)

Preparat Oxuvar se is-poru~uje zajedno sa {e}e-rom. [e}er se pre upotrebepome{a sa vodenim rastvo-rom dihidrata oksalne ki-seline (odgovaraju}a posudasa {irokim grlom). Predu-slov za dozvolu pu{tawa upromet ovakvih preparataje da svi veterinarski sa-stojci budu dostupni kori-sniku. Proizvo|a~ je predu-ze}e Andermatt BioVet AG.


OOKKSSAALNALNA KIKISESELLIINA NA UkrUkraatktko o no o naakakappaavvaawwuu

Dejstvo: efikasnost je oko 95% u dru{tvu bez leglaPodno{qivost p~ela: dobra pri jednokratnoj primeni na jednoj generaciji p~ela Sigurnost u primeni: ne postoji opasnost, ako se primewuju za{titne mereZa{titne mere: rukavice, za{titne nao~are i za{titna ode}aKoli~ina oksalne kiseline u litru rastvora: 35 g dihidrata oksalne kiseline koji sekupuje u kristalnom oblikuDoza: 5–6 ml rastvora po ulici p~ela (u proseku: 30 ml mawe dru{tvo, 40 ml sredwe dru-{tvo, 50 ml jako dru{tvo) Na~in spravqawa jednog litra potrebnog rastvora: Pome{aju se 600 g {e}era i 600 mlvode u staklenoj ili plasti~noj boci ne{to ve}e zapremine od jednog litra. Rastvor sezagreje na temperaturu tela i u wega se sipa 35 g oksalne kiseline. Nakon me{awa tj.mu}kawa i potpunog rastvarawa kiseline, pristupa se tretirawu.

salnom kiselinom za p~elara ne predstavqazdravstveni rizik. Po{to se radi o rastvo-ru oksalne kiseline, pretpostavqa se da nedolazi do o{te}ewa disajnih puteva. Pre-poru~uje se upotreba za{titnih nao~ara,~vrstih rukavica i garderoba dugih rukava.

Isparavawe Metoda isparavawa pokazala je u sred-

woj Evropi nesrazmerne rezultate. Razli-~iti ure|aji koji su testirani, uni{tili su29–99% krpeqa.

Razlog za{to metod isparavawa sa na{estrane nije daqe primewivan, jeste da ni-smo na{li adekvatan i siguran na~in u pri-meni ovog tretmana: rad sa kristalima ok-salne kiseline moè predstavqati opa-snost za samog p~elara. Dozvola za ovakavpostupak }e biti tek onda odobrena, kadabudu postojale tablete ili kapsule kojeobezbe|uju sigurnost za korisnika i odgova-raju zakonu o dozvoqenim lekovima. Za pro-izvodwu i rok trajawa takvih preparata ne-ma dovoqno podataka (U Austriji se mogukupiti ovakve tablete – napomena uredni-ka).

Prskawe Ovaj metod je sli~an prethodnom postup-

ku. Iako je postignuto dejstvo preko 95% udru{tvima bez legla i sa jako dobrom pod-no{qivo{}u samog dru{tva, tretman pr-skawa oksalnom kiselinom ne obezbe|ujeodgovaraju}u sigurnost za p~elara i ovakavpostupak nije dobio odgovaraju}e dozvole.

Opasnost za p~elara predstavqa primenaovog preparata u trenutku nepovoqnih ve-trova i nedovoqnog provetravawa. I ostaliraspoloìvi podaci nedovoqni su za razma-trawe zahteva.

Uputstvo za upotrebu Evropska radna grupa za integralnu bor-

bu protiv varoe i radna grupa instituta zap~elarstvo za sredwu Evropu su na osnovusvih raspoloìvih rezultata istraìvawarazradili na~in primene i daju svoju prepo-ruku upotrebe.

Tretman se vr{i sa rastvorom koji sadr-ì 35 g dihidrata oksalne kiseline i jedanlitar {e}ernog sirupa (odnos 1:1). Ovo od-govara 3,5%-nom rastvoru. Ovakav rastvorse uz pomo} {prica za iwekcije nanosi di-rektno na p~ele koje se nalaze u ulicama sa-}a. Preporu~eno dozirawe je od 5–6 ml poulici p~ela, {to otprilike odgovara odno-su od 30 ml za mawe dru{tvo, 40 ml za sredwedru{tvo, i 50 ml za jako, tj. veliko dru{tvo.Jednokratni tretman se vr{i u poznu jesen udru{tvu bez legla i na temperaturi od naj-mawe 3 °C.

Napomena redakcije ~asopisa Die biene:

Kao {to je ve} uspela sa mravqom i mle~nomkiselinom, dr Eva Rademacher }e poku{ati da i zaoksalnu kiselinu izdejstvuje osloba|awe od oba-veznog propisivawa na recept. Wen komentar jebio: „Ovaj postupak zasigurno zahteva puno str-pqewa i upornosti“.


„ …period upotrebe antibiotika u me-dicini se polagano bliì kraju. Nekadadavno (~etrdesetih godina pro{log veka)trebalo nam je svega 10 000 internacional-nih jedinica penicilina kroz ~etiri danaprotiv bakterije Streptococcus A (uzro~nikupale plu}a). Na àlost, danas je potrebno25 miliona internacionalnih jedinicakroz osam dana. Jedino {to nam preostaje utoj neravnopravnoj borbi je alternativnipristup problemu otpornosti razli~i-tih mikroorganizama prema dana{wim le-kovima…“. Tim re~ima se u~esnicima foru-ma obratio dr T. Cherbuliez (predsednik ko-misije Apimondije za apiterapiju). Nagla-sio je da je glavni pravac razvoja apiterapi-je u ostvarivawu standardizovanih merilaza proizvodwu, obradu i prodaju p~eliwihproizvoda, te nu`nosti razvijawa apitera-pije kao nau~ne grane. Treba re}i da je urazvoju apiterapije najdaqe odmakla Kubakoja je uvela postdiplomske studije iz api-terapije na Medicinskom fakultetu (gradMatanzas) i ozna~ila taj projekat najve}omnacionalnom va`no{}u. Stoga je i dr A. Pe-rez iz Kube u svojoj prezentaciji „P~elare-we i apiterapija na Kubi“ prikazao kli-ni~ke rezultate u primeni p~eliwih proiz-voda u le~ewu 2 400 pacijenata pod jedin-stvenim univerzitetskim protokolom.Utvrdio je da je me|u Kubancima „prirodnamedicina“ dobro prihva}ena te da je brzinaozdravqewa kod primene apiterapije znat-no ve}a u pore|ewu sa klasi~nim le~ewem.Nepostojawe otpornosti bakterija na p~e-liwe proizvode, stepen izle~ewa od 87%,

smawen broj hroni~nih bolesti, izostanakrecidiva naredne godine i na kraju, ali ne inajmawe va`no, cena le~ewa koja je neznat-na i u doma}oj valuti, ~iwenice su koje suuverile Ministarstva zdravqa i poqopri-vrede da taj program primene i u ostalih 14kubanskih regija. Stoga nas ne moè za~udi-ti podatak da su pri tamo{wem Ministar-stvu zdravqa uspeli registrovati prvi an-tibiotik za primenu u prirodno-tradicio-nalnoj medicini na bazi propolisa, meda ieteri~nog uqa (tzv. propoarohoney). Razlogza{to je apiterapija dosegla tako visokstepen organizovanosti i popularnosti uKubi treba traìti u kubanskoj politi~kojizolovanosti u zadwih nekoliko decenija.Bili su okrenuti sebi, i zbog mnogih trgo-va~kih zabrana krenuli su u apiterapiju po-~etkom sedamdesetih godina pro{log vekazahvaquju}i stru~nim savetima iz zemaqaisto~nog bloka, pre svega Rumunije. Me|u-tim, ono {to je nekada predstavqalo pukiopstanak sada bi se moglo pretvoriti u uno-san posao jer je ekonomska strana ~itavogprojekta veoma idili~na. Logi~no je stogao~ekivati da nakon ulaska apiterapije uzdravstvenu za{titu, procveta kubanskop~elarewe (vi{e posla za p~elare i ve}ezarade) i trgovina lekovima (niski tro-{kovi proizvodwe i primene, nema otpor-nosti bakterija, doma}a proizvodwa, mogu}-nost izvoza).

U radnom delu foruma u~estvovalo je vi-{e od 100 u~esnika koji su konferenciju uAtini u~inili veoma uspe{nom svojim bro-jnim prezentacijama.

Dok teku zimski dani, dobro }e nam do}i da prou~imo najnovija dostignu}a nauke ule~ewu p~eliwim proizvodima. Te informacije treba staviti na uvid i na{impotro{a~ima, da se posle ne bi àlili kako nam prodaja meda slabo ide!

MMEE\\UUNANARROODNDNI I FFOORRUM AUM APPIITTEERRAAPPIIJE JE

APIMEDICAAPIMEDICA 20062006ATINA, 12–15. oktobar 2006.

Na{ specijalni izve{ta~:Dr vet. med. Zlatko Tomqanovi}


Sekcija o medu Ovde bi trebalo izdvojiti nekoliko

prezentacija ~iji su autori svetski poznatiautoriteti na podru~ju apiterapije. To su S.Bogdanov iz [vajcarske, P. Molan sa NovogZelanda, B. Descottes iz Francuske, C. Mate-escu iz Rumunije, M. A. Abdelrhman iz Egip-ta i R. Domerego iz Belgije. Tako je Bogda-nov u svoje dve prezentacije „Med u ishrani“i „Med i zdravqe“ izneo pregled najva`ni-jih otkri}a i saznawa o upotrebi meda. Go-vorio je o glikemijskom indeksu (GI) ~ijavisina zavisi od vrste hrane i {e}era kojise uzimaju. Naime, {e}eri pove}avaju koli-~inu glukoze u krvi i to pove}awe se meripomo}u glikemijskog indeksa. Va`nost po-znavawa GI kod namirnica za ishranu je ve-oma va`na kako bi mogli odrediti koje na-mirnice moèmo koristiti u dijetama, di-jabetesu ({e}erna bolest) ili pak za posti-zawe optimalne dinamometrijske snage kodsportista. Postoje mnoga istraìvawa kojaukazuju da se med sa niskim GI (recimo ba-grem) moè koristiti u dijetama ili le~e-wu dijabetesa. Svakako da se obavezno presvake upotrebe meda u kurama mr{avqewaili u le~ewu dijabetesa morate posavetova-ti sa svojim lekarom. Med, kao prirodni za-sla|iva~ visoke energetske vrednosti pre-poru~uje se sportistima zbog energije, ali istimulacije srca, za ublaàvawe umora, is-crpqenosti i anoreksije. Nesporno je utvr-|eno da se pri uzimawu 200 grama meda dnev-no pove}ava dinamometrijska snaga kodsportista za 20%. Na primer, med je neizo-stavan kod alpinista, atleti~ara, planina-ra, biciklista, pliva~a i skija{a. Tako sunas Grci izvestili o apiterapijskom pro-gramu koji su vodili sa svojim sportistimai o uspesima koje su postigli na evropskimtakmi~ewima (prvaci Evrope u ko{arci ifudbalu). Oni koji su malo boqe pratilinastupe hrvatske olimpijske i svetske prva-kiwe u skijawu Janice Kosteli}, ~esto sumogli ~uti da neposredno pre starta uzimaka{i~icu meda. Ista iskustva }emo ~uti iod biv{eg evropskog prvaka u plivawu Gor-dana Koùqa. Stalni umor, stres i nape-tost dovode do poreme}aja neuro-hormonal-ne ravnoteè ne samo kod sportista, ve} ikod obi~nih qudi. Zbog stresnih situacijaaktivira se nadbubre`na `lezda i po~iweda lu~i adrenalin. Posledi~no dolazi dopove}avawa koli~ine {e}era u krvi i isto-vremenog aktivirawa gu{tera~e (pankrea-

sa) s izlu~ivawem insulina. U tim trenuci-ma qudski organizam po~iwe da ose}a glad itada ~ovek ~esto pravi gre{ku, jer umestoka{i~ice meda uzima bombone ili ~okola-du. Naime, unosom {e}era u obliku bombonaili ~okolade dolazi do naglog porasta glu-koze u krvi. Istina je da se nakon toga ose-}amo prijatno i da smo puni snage. Me|utim,koli~ina glukoze ubrzo opet padne na onajnivo u kojem se organizam ose}a klonulo ipri tome zahteva ponovnu konzumaciju {e-}era. Naprotiv, kod upotrebe meda, mi duèvreme ne}emo ose}ati glad, jer }e se norma-lizovati nivo {e}era u krvi po{to se do-bar deo meda odmah u jetri pretvori u gliko-gen. Pri tom vaqa naglasiti da upotrebomve} 20 grama meda dnevno zadovoqavamo ve-}inu na{ih potreba za mineralima i dru-gim sastojcima meda (enzimi, organske ma-terije…), {to upotrebom obi~nog belog {e-}era ne moèmo posti}i.

Dr Bogdanov nas je izvestio i o primenimeda u ishrani beba. Kada govorimo „bebe“mislimo na bebe starije od 1 godine ìvota.Naime, med bi svakako trebalo izbegavati uishrani beba do wihovog prvog ro|endana,jer wihov sistem za varewe nije jo{ u potpu-nosti razvijen u pore|ewu sa odraslim ~o-vekom. Prvenstveno se ovde misli na opa-snost od spora Clostridium botulinum i aler-gije (detaqe pro~itajte u P~elaru za de-cembar 2002. na 556. strani – napomenaurednika). Ali, opasnost od upotrebe medanije ni{ta ve}a od ostalih namirnica kojesvakodnevno koristimo u ishrani. Vaqa ka-


zati da je opasnost od mogu}ih trovawa i po-jave botulizma ili alergija kod malih bebaniska. Uprkos tome, zbog za{tite na{ih be-ba ne preporu~uje se upotreba meda do wiho-ve prve godine ìvota. Nakon prve godineìvota med se moè davati bebama i nepo-bitno je dokazano da bebe imaju ve}u teìnui mawe povra}aju u pore|ewu sa konzumira-wem {e}era. Med u pore|ewu sa vodom kaoplacebom smawuje plakawe. Koristi se u re-hidraciji dece kod proliva kao zamena zaglukozu, jer skra}uje bakterijski proliv ine produùje druge vrste proliva. Uti~e nakrvnu sliku pove}avawem koli~ine hemo-globina i eritrocita. Dr Bogdanov je ista-kao antioksidativnu ulogu meda u borbiprotiv {tetnih radikala koji nastaju u na-{em organizmu. [tetni radikali su odgo-vorni za nastanak mnogih oboqewa poputateroskleroze, sr~anog i mo`danog udara,tumora, dijabetesa, reumatoidnog artriti-sa, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti,katarakte, ranijeg starewa… Zahvaquju}iantioksidativnom delovawu flavonoida izmeda, u~inak {tetnih radikala se bitnosmawuje. Na primer, Amerikanci su utvrdi-li da med od heqde ima najja~i antioksida-tivni u~inak. Zatim slede med od suncokre-ta, deteline, naranxi, eukaliptusa i kadu-qe. U okviru „Dana meda“ u Zagrebu, u de-cembru 2005, diplomirani inèwer pre-hrambene tehnologije i p~elar Boris Bu~arnas je izvestio o antioksidativnom poten-cijalu razli~itih vrsta meda s podru~ja Hr-vatske. Tako je utvrdio da najja~e antioksi-dativno delovawe pokazuje hrastova medqi-ka, zatim lipov i kestenov med, med od kadu-qe i bagrema te med od amorfe (bagremac).Na kraju svoje prezentacije dr Bogdanov nasje podsetio gde se sve med koristi u ishrani,te na ulogu meda u spre~avawu rasta bakte-rija u digestivnom traktu. Me|utim, medmoè imati i podsticajni u~inak na pojedi-ne bakterije unutar sistema za varewe, jercrevni mikroorganizmi (crevna mikroflo-ra) i wihovi metaboliti u~estvuju u o~uva-wu qudskog zdravqa. Tako korisna mikro-flora zna~ajno smawuje u~inak {tetnihbakterija i wihovih toksi~nih proizvoda ucrevima. Ima antagonisti~ki u~inak na en-teropatogene bakterije poput Staphylococ-cus aureus, Salmonella spp, Escherichia coli iBacillus spp. Pri tome je va`no re}i da medpove}ava broj mle~nih bakterija (Lactoba-cillus acidophilus, Lactobacillus plantarum, Bifi-dobacteria, kako u in vitro tako i u in vivo

uslovima) koje imaju probiotski u~inak, tj.rastu u crevima i proizvode metabolite ko-ji inhibiraju rast patogena i daju otpor-nost doma}inu. Me|utim, samo uzimawe mle-ka ne podsti~e rast korisnih mle~nih bak-terija. Naprotiv, zasla|ivawem mleka s me-dom podsti~e se rast bifidobakterija.

Dr P. Molan sa Novog Zelanda nas je u svo-jim prezentacijama izvestio o upotrebi me-da u humanoj medicini s posebnim osvrtomna zaceqivawe rana. Vaqa podsetiti da jedr Molan „otkrio“ svetski poznat „manuka“med s Novog Zelanda (detaqe pro~itajte uP~elaru za jul 2000. na 301. strani – napo-mena urednika). Manuka med pokazuje izra-zito antibakterijsko delovawe u pore|ewusa ostalim vrstama meda. Uzrok tome trebatraìti ne samo u peroksidnoj komponentimanuka meda ve} i u neperoksidnim sastoj-cima koje Molan naziva UMF (unique manu-ca factor – jedinstveni manuka faktor). Is-takao je da med spre~ava infekciju zbogsvog antibakterijskog delovawa. Posebnose tu misli na bakterije koje se naj~e{}epojavquju na ranama: Streptococcus fecalis, Es-herichia coli, Staphilococcus aureus, Enthero-bacteriae, Klebsiella pneumonie, Pseudomonasaeruginosa, Streptococcus pyogenes, Proteusmirabilis. Stavqawem meda na ranu zavoji sene}e zalepiti i posledi~no o{tetiti ranu.Med podsti~e angiogenezu (stvarawe novihkrvnih sudova za dovod kiseonika i hranqi-vih materija do }elija). Med stvara visko-znu prepreku ~ime se smawuje gubitak te~-nosti i umawuje pristup bakterijama. Sadr-ì enzime koji u~estvuju u obnovi tkiva,smawuje eksudaciju i neugodne mirise. Ak-


tivirawem makrofaga podsti~e osloba|a-we faktora rasta i stimuli{e epitelne }e-lije, te rana brè zacequje.

Tokom prezentacije dr Molan je pokazaoset pomalo „zastra{uju}ih“, ali i ohrabru-ju}ih fotografija u kojima se vide rane(gangrena, dekubitusi, traumatski ~irevi,rane na zglobovima, rane posledice dijabe-tesa) u po~etku patolo{kog procesa i nakraju nakon upotrebe meda.

Dr Abdelrhman iz Egipta nas je izvestioo upotrebi meda u le~ewu dijabetesa. Rezul-tati koje je prikazao su zaista obe}avaju}i.Pod strogom kontrolom, 4 pacijenta sa di-jagnozom dijabetesa (tip 2) bila su podvrg-nuta oralnoj i intravenoznoj aplikacijirastvora meda. Smawena è| i mokrewe,uravnoteèna teìna i krvni pritisak sa-mo su neki od dobrih rezultata primene me-da kod dijabetesa. Ponovo podse}am da preupu{tawa u le~ewe dijabetesa medom, trebapotraìti stru~no mi{qewe od lekara.

Iz Francuske (Limoges) je stigao dr De-scottes s prezentacijom „Med i Helicobacterpylori“. Treba kazati da je H. pylori bakteri-ja, veoma va`na u humanoj medicini jer uzro-kuje ~ir èluca i dvanaestopala~nog creva.Citirao je istraìvawa koja govore da ve-rovatno osmotski pritisak meda ima velikuulogu u ometawu rasta spomenute bakterije,kao i rad (Graham, 1999) koji smatra da medsa poja~anom peroksidnom aktivno{}u bo-qe spre~ava rast H. pylori. Upravo zbog ve-likih oscilacija u antibakterijskom i an-tioksidativnom delovawu razli~itih vrstameda to }e predstavqati problem u uvo|ewumeda u rutinsku humanu medicinu.

Dr Descottes je utvrdio da najslabiju an-tibakterijsku aktivnost pokazuje eukalip-tusov med. Ne{to boqi med je od naranxi ikestena. Zatim dolazi cvetni med, bagrem isuncokret. Lavanda, masla~ak i medqikaulaze u grupu sa izrazito visokim antibak-terijskim delovawem. Na vrhu piramide, sanajja~im antibakterijskim delovawem, na-lazi se med uqane repice. U svojim istraì-vawima je utvrdio da jedino med od maj~inedu{ice moè u in vitro uslovima uni{titiH. pylori. Preporu~uje da se med od maj~inedu{ice koristi kod ~ira na tankom crevu.Pozitivna strana cele terapije je niska ce-na le~ewa, a ograni~avaju}i faktor je da semed u borbi protiv ove bakterije primewu-je samo kao dopunska terapija, jer je jako te-{ko u èlucu posti}i i odràti kroz duè

vreme visoku koncentraciju spomenutog me-da.

Dr R. Domerego iz Belgije je u~estvovaosa prezentacijom „Bolni~ke infekcije“ ukojoj je ukazao na brojku od gotovo 5 000 pa-cijenata koji svake godine umiru u francu-skim bolnicama zahvaquju}i lo{im higi-jenskim standardima i zanemarivawu paci-jenata. Prikazao je video rad u kojem je pa-cijent iz Kube ponovo prohodao posle 42 go-dine nakon terapije s propoarohoney (me{a-vina propolisa, meda i eteri~nog uqa). Na-ime, hirur{ka ekipa je prvo o~istila gnoj-nu ranu u podru~ju bedra kod ovog pacijenta,zatim rezom kroz mi{i}e do{la u novona-stalu {upqinu, te odmah kod bedrene kostiaplicirala (nekoliko puta) iwekcijom spo-menutu me{avinu propoarohoney. Prizor jebio zaista impresivan kada na zavr{etkuprezentacije, nakon 3 meseca oporavka, pa-cijent napu{ta bolnicu hodaju}i. Vaqa pod-setiti da kubanski pacijent nije uop{te re-agovao na antibiotike koji su mu bili dava-ni tokom 42 godine wegove invalidnosti.

Sekcija o p~eliwem otrovu i propolisu

Dr Kaviani iz Teherana je u svojoj prezen-taciji ukazao na mogu}nost primene p~eli-weg otrova u le~ewu pacijenata s multi-plim mijelomom (oblik karcinoma koji na-pada plazma }elije u qudskom organizmu).Dr Naoum iz Gr~ke nas je u svojoj prezenta-ciji „Neèqeni efekti p~eliweg otrova“podsetio na posledice od takve terapije ka-da se ne sprovodi pod strogom kontrolomstru~waka (alergijske reakcije razli~itihoblika, sve do anafilakti~ke reakcije imogu}e smrti).

H. Naito nas je uputio u tajne japanskeprimene p~eliweg otrova u humanoj medici-ni. Oni su se u svojim po~ecima primenep~eliweg otrova oslawali na iskustva izTajvana, Kine i Ju`ne Koreje. Danas su raz-vili svoj na~in upotrebe p~eliweg otrovakoji se zasniva na postizawu sna`nog u~in-ka, ali sa znatno mawim dozama otrova(mnogo slabih i povr{nih uboda) u pore|e-wu sa kineskim ili evropskim tehnikama.

U sekciji o propolisu bilo je nekolikoizvanrednih prezentacija. Vaqa naglasitida se tokom konferencije nekoliko puta po-navqalo da je propolis proizvod XXI vekajer deluje protiv bakterija, virusa, proto-zoa i gqivica. Deluje protivupalno i anti-


oksidativno, imunostimulatorno te ubrza-va osteogenetske procese. Smatra se da po-seduje regenerativni u~inak na tkiva.

Tako je jedan od najve}ih autoriteta uEvropi za propolis, dr V. Bankova iz Bugar-ske, govorila o problemu standardizacijepropolisa. Naglasila je da se standardiza-cija propolisa i drugih p~eliwih proizvo-da ne moè samo zasnivati na wihovom he-mijskom sastavu ve} i po wihovom u~inku naqudski ili ìvotiwski organizam. Mi da-nas znamo da postoje bitne razlike u efika-snosti propolisa s obzirom na kojoj se loka-ciji nalaze p~eliwe zajednice. Tako se mo-è dogoditi da propolis na jednoj lokacijipokazuje izrazito antibakterijsko delova-we, a ve} na udaqenosti od nekoliko deseti-na kilometara nalazimo propolis koji imaizrazito antivirusno delovawe. Razumqivoda tek nakon kompletne standardizacijepropolisa moèmo o~ekivati wegovu ma-sovnu upotrebu u humanoj medicini. Dr He-gazi nas je izvestio o istraìvawima anti-oksidativnog u~inka egipatskog propolisa.Poznato je da antioksidativni sastojcipropolisa (flavonoidi) spre~avaju akumu-laciju L-sorbitola koji je vezan za patolo-{ke promene uz dijabetes. Na primer, viso-kom ugradwom flavonoida kvercetina sma-wene su bolesti krvnih sudova i srca.Ugradwom pak kemferola, naringenina ihespertina smawuje se opasnost od cerebro-vaskularnih bolesti.

Republiku Hrvatsku su predstavqala ~e-tiri ~lana (prof. Ba{i}, doc. Or{oli},dr Lon~ar i dr vet. med. Tomqanovi}).Prof. Ba{i} sa Zavoda za animalnu fiziolo-giju iz Zagreba je u svojoj prezentaciji is-traìo mogu}nost citotoksi~nog delovawapropolisa i wegovih polifenolnih kompo-nenti u primarnoj kulturi karcinoma mo-kra}ne be{ike qudi.

Doc. N. Or{oli} iz Zagreba je ukazalana radio-protektivnu ulogu propolisa iwegovih polifenolnih sastojaka. Pojedno-stavqeno, utvrdila je da postoje realneosnove za upotrebu propolisa i wegovih po-lifenolnih sastojaka u redovnoj ishraniradi spre~avawa neèqenih posledica zra-~ewa u radioaktivnoj okolini. Kao prija-teq i saradnik profesora Ba{i}a i docentOr{oli} mogu kazati da se radi o veoma va-`nim rezultatima koji bitno mogu pomo}i uhumanoj medicini. Stoga ni ne ~udi podatakda su wih dvoje u{li u malu skupinu „nau~-

nih zvezda“ u Atini te dobili pozive mno-gih delegacija za saradwu u daqim istraì-vawima.

Primenu apiterapije u veterinarskojmedicini prikazao je G. Perry iz SAD-a ko-ji je postigao dobre rezultate u le~ewu Ku-{ingovog sindroma kod pasa sa vodenim ras-tvorom propolisa. Rumunski nau~nici suprimenom me{avine propolisa i polena po-stigli terapeutski u~inak na obolelu jetrukod pasa.

Sekcija o mati~noj mle~i i polenu U ovoj sekciji bilo je nekoliko zani-

mqivih prezentacija. Tako je prof. Bengschiz Nema~ke izvestio o medicinskim ifarmakolo{kim potencijalima mati~nemle~i. Mati~na mle~ pomaè u regeneraci-ji }elija i tkiva, pove}ava otpornost nastres i bolesti, smawuje nivo holesterola,pove}ava energiju i izdr`qivost…

Svoje znawe o lekovitom efektu polenadopunili smo uz pomo} prezentacijeM. Camposa iz Portugalije. Polen ima po-zitivni u~inak na rast i razvoj, pove}avakoli~inu eritrocita i leukocita, usporavastarewe, pokazuje biostimulativna i rege-nerativna svojstva kod obolele jetre, poma-è kod smetwi pri varewu, bolestima pro-state (benigno pove}awe – adenom)… Svaka-ko vaqa biti oprezan kod davawa polena de-ci mu{kog pola jer postoje istraìvawa ko-ja ukazuju na mogu}nost poreme}aja polnihfunkcija u kasnijem periodu ìvota.

Zadweg dana konferencije predavawe jeodràla poznata rumunska nau~nica C. Ma-teescu pod naslovom „Apifarmakopeja i la-boratorijski preparati na bazi p~eliwihproizvoda“ u kojem je govorila o na~inu iz-rade, obrade i ~uvawa apiterapijskih pro-izvoda.

Tokom konferencije odràno je i neko-liko radionica. Tako je F. Keller iz SAD-aprikazala kako se koristi p~eliwi ubodkod bolova u kolenu i drugim zglobovima, aAnn van Alten iz Kanade je imala prikaz iz-rade sve}a od voska i wihove primene u ~i-{}ewu u{iju.

Na kraju konferencije, opro{tajni go-vor je odrào dr T. Cherbuliez koji se zahva-lio svim u~esnicima na dolasku, a predsed-nik Apimondije je naro~ito poru~io da sevidimo svi zajedno na Svetskom p~elarskomkongresu u Melburnu septembra 2007. godi-ne.


Sto godina od smrti \erzona(1811–1906)

„Istina, istina iznad svega, iznad sve-ga na svetu. Sve{tenik Jovan \erzon, naj-ve}i p~elar i ispitiva~ p~ela svih vremenai naroda, umro u ovoj ku}i 26. oktobra 1906,ro|en 16. januara 1811. u Lovkovicu, kr.Krajcburg. – Gorwo{leski p~elarski Savezi Nema~ki p~elarski Savez“.

Ovako je napisano na spomen plo~i kojaje 25. oktobra 1931. godine postavqena na\erzonovoj ku}i u Lovkovicu (Gorwa [le-ska) u znak zahvalnosti {to je do kraja takodugoga ìvota, kao neumorna p~ela, neumor-no radio na unapre|ewu p~elarstva.

Doktor Jovan \erzon je po narodnostibio Poqak. Po{to se {kolovao u nema~kim{kolama, pa je i svoja dela pisao na nema~-kom jeziku, i dosta dugo ìveo na podru~jutada{we Nema~ke, Nemci ga zbog toga ubra-jaju u svoje znamenite p~elare.

Od 1822. do 1834. godine {kolovao se ugimnaziji i bogosloviji u Breslavi, te je na-kon zavr{etka bogoslovije bio imenovan zakapelana u [alkovicu, a zatim, 1835. godineza ùpnika u Karlsmarktu u Pruskoj [lezi-ji (Nema~ka), gde se s velikom qubavqu ba-vio p~elarstvom i imao veliki p~eliwak saoko 500 ko{nica.

\erzon se u vremenu previrawa verskihpitawa katoli~ke crkve, povodom vatikan-skog Koncila 1870. godine, pridruìo po-kretu Starokatolika, koji nisu verovalidogmatu o novoj katoli~koj veri i nepogre-{ivosti pape. Zbog toga su ga crkvene vla-sti odstranile iz svojih redova. Od tada se\erzon povukao u svoje rodno mesto Lovko-vic gde se sav posvetio p~elarstvu, p~elamai wihovom ìvotu. Tek 5. aprila 1905. godi-ne \erzon se, u 95-oj godini ìvota, vratiou okriqe svoje crkve.

Godine 1845. konstruisao je svoju prvuko{nicu sa pokretnim sa}em, zvanu „\er-

zonka“, koja mu je olak-{ala prou~avawe ì-vota p~ela. U wegovojko{nici nije bilookvira kao u dana{wimko{nicama, ve} je samoumetao satono{e, nakojima su p~ele izgra-|ivale sa}e. U takvimse ko{nicama ipak mo-glo vr{iti ispitivawe p~ela, mnogo lak{enego u ko{nicama sa nepokretnim sa}em.\erzonovu ko{nicu je 1852. godine usavr-{io nema~ki p~elar Avgust baron Berlep{(1815–1877), time {to je satono{i dodaojo{ tri letvice i dobio potpun okvir.

\erzon je prvi postavio hipotezu da setrutovi ra|aju iz neoplo|enih jaja, a maticei radilice iz oplo|enih. U 55-om broju ~a-sopisa „Bienen-zeitung“ od 1899. godine nastrani 320, \erzon je opisao kako je jo{1835. godine otkrio partenogenezu kod p~e-la (devi~ansko ra|awe). Ovim otkri}em senajvi{e proslavio i to je bila wegova naj-ve}a zasluga, jer su time otvoreni novi pu-tevi za daqe prou~avawe p~ela.

Kada je \erzon svoja otkri}a po~eo obja-vqivati u nema~kom p~elarskom listu, jed-nom od najboqih p~elarskih listova onogadoba, nastala je ~itava bura protiv wega. Je-dan od prvih protivnika mu je bio baronBerlep{, ali kada se uverio u istinitost\erzonovih nau~nih otkri}a, onda je postaowegov najja~i pobornik i pomaga~. U odbra-nu \erzona je na tre}em kongresu nema~kihp~elara u Brogu stao i poznati nema~ki zo-olog doktor Sebold.

Najìvqa se rasprava o \erzonovoj teo-riji vodila na p~elarskom kongresu u Salc-burgu 1898. godine. Najè{}i i posledwiprotivnik mu je bio Dikel, ~ija je hipotezazbunila ne samo obi~ne p~elare, nego i mno-ge zoologe. Wu je pobio profesor Vajsman uFrajburgu, koji je dokazao istinitost \er-

DDVE GVE GOODDI[I[WWIICCEEVVRREEDNDNE PE POMOMEENANA

Milo{ Antoni}, sve{tenik, ul. Kara|or|eva br. 19/2, 15220 Koceqeva(015) 558-148, (064) 5295-225, [email protected], www.pcelarm.com


zonove teorije. Kona~no je 1901. godine ru-ski zoolog i p~elar Petrunkevi~ staviota~ku na sve polemike i dokazao istinitost\erzonove teorije.

\erzon je napisao ve}i broj kwièvnihdela iz oblasti p~elarstva, od kojih trebaspomenuti slede}a: „Teorija i praksa prija-teqa p~elarstva“, „Racionalno p~elarstvo“(1861) i „Dvojna ko{nica“ (1890). P~elar-ski ~asopis koga je on ure|ivao zvao se„Prijateq p~ela iz [lezije“ (1854–1856) ibio je tih godina najboqe ure|ivan p~elar-ski ~asopis. Sve do svoje smrti neumorno jepisao u raznim ~asopisima o p~elama i p~e-larewu, zbog ~ega je bio popularan u ~itavojEvropi. Smatra se da je objavio preko tri-sta nau~nih, prakti~nih i pou~nih raspravao p~elarstvu.

Zbog svojih priznatih zasluga na poqup~elarske nauke \erzon je 1860. godine po-stao ~lan Akademije prirodnih nauka u Ha-lenu, a 1872. godine po~asni doktor nauka naMinhenskom univerzitetu. Bio je po~asni~lan tzv. Leopoldove akademije nauka i pri-rodopisaca u Be~u. Wegova prsa bila su usve~anim prilikama oki}ena mnogim viso-kim odlikovawima. Od mnogih evropskihvladara odlikovan je visokim odlikovawi-ma, a p~elari su ga nazvali ocem racional-nog p~elarstva.

Devedeset godina od smrti Jovana@ivanovi}a (1841–1916)

Zbog najve}ih zasluga za {irewe i una-pre|ewe racionalnog p~elarstva u srpskomnarodu, znamenitog srpskog p~elara Jovana@ivanovi}a, profesora iz Sremskih Kar-lovaca, Srbi su dostojno nazvali „otac ra-cionalnog p~elarstva“, a êsi „Srpski\erzon“.

Jovan @ivanovi} je ro|en u SremskimKarlovcima 30. januara 1841. godine. [ko-lovao se u Karlovcima i Be~u. Jo{ kao stu-dent filologije u Be~u, postaje pristalicaVuka Karaxi}a i \ure Dani~i}a i javqa se1863. godine u ~asopisima „Javor“ i „Dani-ca“ i zalaè za uvo|ewe novog pravopisa.Kao vrstan intelektualac i svestrano obra-zovan postaje ugledni profesor Karlova~kegimnazije i Bogoslovije.

Sticajem okolnosti po~iwe se bavitip~elarstvom 1875. godine u 34-oj godini ì-vota i osta}e mu odan do kraja ìvota. Veo-ma brzo je ovladao p~elarskom ve{tinom,tako da je 1889. godine imao dva p~eliwaka,

jedan mawi kod ku}e u Karlovcima i drugiveliki u Mateju. 1907. godine imao je samop~eliwak u Mateju sa 400 prizvodnih i 40oglednih ko{nica. U to vreme ovaj p~eli-wak je po broju ko{nica, organizaciji itehnici p~elarewa bio jedan od najve}ih inajuglednijih na Balkanu i sredwoj Evropi.P~eliwak je bio ogra|en ìvom ogradom ipodeqen na ~etiri odeqka, sa po 100 ko{ni-ca. U p~eliwaku su stajali natpisi na la-tinskom i slovenskom: „U sitnom radu je ve-lika slava“, „Kako je mnogo dela tvojih Go-spode, sve si premudro stvorio“ i „U|itejer je ovo Bog“.

Kao izvanredan poznavalac vi{e stra-nih jezika, prou~ava svu dostupnu p~elarskuliteraturu, a posebno Nema~ku, primewujewene savete i nove metode p~elarewa, kojeupore|uje sa doma}om p~elarskom praksom.Kriti~ki bira i prihvata sve napredno iracionalno i to, posle provere na svom p~e-liwaku, prenosi pismeno, usmeno i prak-ti~no na svoje |ake i p~elare. Bio je jedanod prvih koji je upoznao Srbe i Hrvate saobjavqenim sjajnim nau~nim radovima dok-tora \erzona i wegovim sistemom p~elare-wa.

Uvi|aju}i veliku va`nost predavawa izp~elarstva u {kolama on uspeva da nagovo-ri arhimandrita Ilariona Ruvarca, zname-nitog istori~ara i nau~nika, tada{wegrektora Karlova~ke bogoslovije, da se priBogosloviji, koja je imala rang fakulteta,osnuje katedra za p~elarstvo (kao druga uEvropi). To je uz dozvolu i blagoslov patri-jarha Prokopija Iva~kovi}a u~iweno 1878.godine. U Bogosloviju je uvedeno p~elar-stvo kao obavezan nastavni predmet sa prak-ti~nim ve`bama na p~eliwaku profesoraJovana @ivanovi}a, koji je predavao p~e-larstvo punih 26 godina, sve do penzionisa-wa, a prvih 13 godina potpuno besplatno.Tako upornim radom stvorena je velika ple-jada obu~enih p~elara sve{tenika koji sup~elarstvo {irili po celom srpstvu. Me|uwima se posebno isti~u: Ivan Ma{irevi},\or|e Kolarovi}, Vasilije Latinki}, Mar-ko [aula, Simeon @igi}, Milutin Gavri-lovi}, Stojan Savi}, Grigorije Miki},Konstantin Seperovac i jo{ brojni drugi.

Profesor Jovan @ivanovi} je prvi uovim krajevima, konstruisao i u p~elarstvouveo savremenu ko{nicu sa pokretnim sa-}em, koju je on nazvao „amerikanka“. Otvara-la se odozgo i imala 16 okvira mere


27×24 cm. Istu je izloìo na regionalnojizlo`bi u Osijeku 1891. godine. Tu su je upo-znali Sremci i Hrvati, te se naglo po~ela{iriti u tim krajevima. Na velikoj poqo-privrednoj izlo`bi u Budimpe{ti 1895. go-dine @ivanovi} je za svoje eksponate, a po-sebno ko{nicu „amerikanku“ dobio zlatnumedaqu, tada najve}e priznawe za dostignu-}e u p~elarstvu.

Jovan @ivanovi} objavio je veliki brojpopularnih i stru~nih p~elarskih radovapo raznim listovima i publikacijama: Ja-vor, Orao, Teàk, Straìlovo, Srpski Si-on, Zastava, Doma}i list itd. Tada jo{ nijebilo stru~nog p~elarskog ~asopisa na na-{em jeziku. Sara|ivao je sa Bogdanom Pe-wi}em, urednikom hrvatske „P~ele“ koja jepo~ela izlaziti 1881. godine u Osijeku. Do-sta je sara|ivao i sa Dragutinom Posniko-vi}em, izdava~em i urednikom prvog srp-skog p~elarskog ~asopisa „P~ela“ koji jepo~eo izlaziti 10. januara 1883. godine u Be-ogradu. Kao veoma plodan p~elarski pisacobjavio je oko 14 p~elarskih kwiga i bez-broj ~lanaka iz oblasti p~elarstva. 1877.godine objavio je „Srpski rije~nik za ko-vanxije (p~elare)“. 1879. godine izdaje„P~elarewe u Srba“. 1882. godine pi{ekwiìcu „Kakve nam treba podizati poqo-privredne {kole“. Kwigu „Srpski p~elar“{tampa u Novom Sadu 1893. godine. Kwiga jebila prvenstveno namewena bogoslovimakao uxbenik. U woj je izneta sva teorija isva praksa poznata i ste~ena do onoga vre-mena.

Materijalnom potporom patrijarha Ge-orgija Brankovi}a, a pod uredni{tvom Jova-na @ivanovi}a pokrenut je 1. oktobra 1896.godine p~elarski list „Srpski p~elar“ uSremskim Karlovcima. âsopis izlazi re-dovno sve do Prvog svetskog rata, do 1. jula1914. godine, kada ga austrougarske vlastizabrawuju. Redovno izlaèwe ~asopisa, pre-kinuto ratom, nastavqeno je 1923. godine.Izlazio je do kraja 1933. godine. Januara1934. godine „Srpski p~elar“ spojio se sa„P~elarom“, organom Srpskog p~elarskogdru{tva u Beogradu i od tada zdruèni iz-laze pod imenom „P~elar“.

U nabrajawu @ivanovi}evih zaslugatreba pomenuti i wegovu ulogu u osnivawuorganizacija p~elara u Vojvodini. Sa ci-qem da bi se p~elarstvo {to vi{e u narodupro{irilo, bio je inicijator i aktivnou~estvovao u poku{aju da se osnuje p~elar-

ska organizacija u Velikom Be~kereku 1878.i Srpskom Itebeju 1883. godine. Ove skup-{tine nisu uspele jer su ih onemogu}ile ma-|arske vlasti. Zauzimawem profesora Jova-na @ivanovi}a sa svojim u~enicima, sadave} sve{tenicima i p~elarima iz Srema,uspelo je osnivawe „Srpske p~elarske za-druge“ u Rumi 1898. godine. Bila je to prvap~elarska organizacija u Vojvodini.

Za svoj ukupan rad na unapre|ewu p~e-larstva dobio je brojna priznawa, zvawa ititule. Postao je redovni ~lan Srpske aka-demije nauka, ~lan Kwièvnog odbora Ma-tice srpske, po~asni ~lan ê{kog zemaq-skog centralnog p~elarskog dru{tva u Br-nu, po~asni i redovni ~lan Srpskog poqo-privrednog dru{tva u Beogradu, po~asni~lan Srpske p~elarske zadruge u Rumi i po-~asni ~lan p~elarsko-vo}arske zadruge zaokrug Moravski.

1. decembra 1916. godine brzo se me|up~elarima ra{irila tu`na vest da je u svo-joj 75. godini u Sremskim Karlovcima umrootac modernog i racionalnog p~elarstvaSrbije, jedan od najzna~ajnijih i najprizna-tijih p~elara toga vremena, profesor Jovan@ivanovi}.


IZVE[TAJ SA SEDNICE IOSPOS-a odràne 21. oktobra 2006.

Ove godine ne}e se u P~elaru objavitianketa kao pro{le.

Pozivaju se sva dru{tva p~elara da izvr-{e procenu i dostave ocene predava~aSPOS-a koje budu imali prilike da ~uju, stim {to ocene nikako ne bi smele da buduna~in za me|usobno obra~unavawe onih kojiimaju suprotna mi{qewa.

^lanarina SPOS-u za 2007. godinu osta-je na istom nivou kao i u 2006. godini (1 100dinara). Urednik je obrazloìo da je zadr-àvawe iste ~lanarine mogu}e zbog o~eki-vanog priliva sredstava od planirane di-stribucije ~asopisa P~elar u inostranstvu.

Januarski broj ~asopisa P~elar }e se{tampati u tiraù od 11 000 u }irili~nomizdawu i 3 000 u latini~nom izdawu. Svimakoji uplate ~lanarinu do 20. januara 2007.garantuje se dobijawe januarskog broja, alii onima koji uplate kasnije, sve dok ~asopi-sa ima na zalihi.

Doneta je odluka o kupovini novog sa-vremenijeg programa za formirawe baze po-dataka ~lanstva u SPOS-u, u iznosu od24 000 dinara.

Doneta je odluka da predsednik SPOS-aodre|enom broju {tamparija po{aqe pozivza dostavqawe ponude za {tampawe ~asopi-sa P~elar u narednoj godini, kako bi se nanarednom sastanku otvorile ponude i iza-brala {tamparija.

Doneta je odluka da se ~lanstvu u januar-skom broju pokloni DVD sa bogatim sadr-àjem. Na osnovu dve dostavqene ponude,izabrana je firma koja }e uraditi umnoà-vawe DVD -a po ceni od 0,32 evra po primer-ku (plus 8% PDV). DVD }e sadràti 2 fil-ma (koje poklawaju Damqan Dramli}, PetarVladi} i Ratko Jokovi}), dva vanredna pi-lot broja P~elara na latinici, vanrednibroj P~elara na engleskom jeziku, englesko-

srpski re~nik p~elarskih termina (na }i-rilici i latinici), plakati SPOS-a pro-tiv prskawa vo}a u svetu od 2004. do 2007. go-dine, fotografije sa Kongresa Apimondijeu Irskoj 2005. godine.

Formirano je radno telo za pripremuprograma obeleàvawa 110 godina izlaè-wa ~asopisa P~elar (Dragutin Gaji}, Dra-gan Beqinac, Stoi{a Ivanovi}).

Doneta je ~lanarina za zemqe gde seP~elar {aqe obi~nom po{tom (32 evra) igde se {aqe avionom (40 evra).

Doneta je odluka da se u januarskom bro-ju, kao i prethodnih godina, ~itaocima po-kloni kalendar za 2007. i plakat protiv pr-skawa vo}a u cvetu i da se ~asopis uvije u za-{titnu foliju. Cena {tampawa kalendaraje 5,95 dinara, plakata 9,75 dinara, a folije3 dinara. Cene su bez poreza (+8% PDV).

Doneta je odluka da se popi{e vi{akstarih ~asopisa P~elar i da se po povoq-nim uslovima ponude ~lanstvu.

Formirana je Komisija koja treba daprou~i predlog urednika P~elara za racio-nalizaciju tro{kova u SPOS-u koja izve-{taj treba da dostavi na narednom sastanku(@ivoslav Stojanovi}, Dragutin Gaji}, Raj-ko Radovanovi}).

Doneta je odluka da se obavesti Sud ~a-sti o nastupu Jove Kantara na Ta{majdanugde je prodavao izvesnu bro{uru, i o pismukoje je uputio Ministarstvu poqoprivredenakon pisma koje je predsednik SPOS-auputio Ministarstvu oko problema odgaja-wa matica.

Doneta je odluka da se sazove sastanak sabeogradskim udruèwima radi obavqawadetaqne analize Ta{majdanske izlo`be, ka-ko bi se predupredili nemili doga|aji ubu-du}e.

P~elarska dru{tva su pozvana da svojeskup{tine odrè do 20. februara 2007. go-dine, kako bi na wima, po potrebi, promeni-li delegate za skup{tinu SPOS-a.

NAGRADNA IGRA sa sajta Slobodana Jankovi}a iz Obrenovca

Kao {to znate, pratimo nagradnu igru na sajtu Slo-bodana Jankovi}a iz Obrenovca www.fotopcelar.brave-host.com. Posetioci sajta glasaju za fotografiju mesecai dobijaju vredne nagrade.

NOVEMBAR: Pobedila je fotografija MiloradaEvti}a iz Vaqeva.


DIPLOMA „PROFESOR JOVAN@IVANOVI]“

Pa{i} Adam, Ba~ki Mono{torDilpari} Branislav, UP „Zlatarka“ N. Varo{ôli} Rajko, Sve{. i mon. dru{. p~elaraJevti} @ivadin, DP „Ravanica“ ]uprijaPetrov Petar, Kikinda]erani} Branislav, Vrbas\uri} Miroqub, Kosjeri}U{urel Jovan, DP „Vr{ac“ Vr{acKuki} Du{an, DP „â~ak“ â~akPeri} Srbislav, Petrovac Trifunovi} Dragoqub, Smed. PalankaLeki} Branislav, Smed. PalankaRisti} Qubi{a, Babu{nicaStevanovi} J. Nedeqko, Sr. MitrovicaAnti} Miroslav, Surdulica

ZLATNA MEDAQA I ZVAWE ZASLU@NI PÊLAR

Viola Radovan, SivacIbi{i} Josip, B. Mono{torLaslo Joèf, Ba~ka TopolaDrulovi} Radojica, UP „Zlatarka“ N. Varo{Popovi} Vuk, UP „Zlatarka“ Nova Varo{Stanimirovi} Jovan, Sve{t. i mon. dru{. p~ela-raMileti} Qubi{a, DP „Ravanica“ ]uprijaMarkovqev Dimitrije, KikindaBjelica Radislav To{o, VrbasMari} Vitomir, Kosjeri}Blagojevi} Milorad, DP „Vr{ac“ Vr{acNikolovski Bo{ko, DP „Vr{ac“ Vr{acMaletkovi} Stojan, DP „â~ak“ â~akToma{evi} Radi{a, DP „â~ak“ â~akLazi} @ivorad, Petrovac \or|evi} Dragan, Petrovac Jevti} Dragoqub, Smed. PalankaArsi} @ivomir, Smed. PalankaArunovi} Zoran, Smed. PalankaTodorovi} Milomir, Babu{nicaBukvi} S. Veqko, Sr. MitrovicaNikoli} Dragan, Surdulica

POÂSNI ^LAN SPOS-aSuntok Stevan, B. Mono{torMarkovi} Stani{a, DP „Ravanica“ ]uprijaMarkov Milivoj, KikindaPan~i} Ivan, KikindaMandi} Milun, DP „â~ak“ â~akQubomirovi} Dobrivoje, Petrovac Doj~inovi} Du{an, Surdulica

POVEQAKapixi} Munib, Lu~ani

Todorovi} Vladimir, Sve{. i mon. dru{. p~elaraStankovi} Vladislav, DP „Ravanica“ \uprijaNedu~in Steva, KikindaTerzi} Radivoj, KikindaAlmaàn Novica, DP „Vr{ac“ Vr{acLeki} Nikola, DP „Vr{ac“ Vr{acMilo{evi} Milutin, DP „â~ak“ â~akAP „Litas“, Petrovac Dragi{i} Dragoslav, Smed. PalankaJeli} Jela, Smed. PalankaKuzmanovi} Rade, Surdulica

POHVALNICAZori} Petko Pero, UP „Zlatarka“ N. Varo{Mandi} Vuk, UP „Zlatarka“ Nova Varo{Makevi} Dragan, Sve{. i mon. dru{. p~elaraTodorovi} Miladin, DP „Ravanica“ ]uprijaTerzin Dragan, KikindaHorvat \ur|ica, Vrbasâ|enovi} Milan, VrbasGligi} Radi{a, DP „Vr{ac“ Vr{acJelisav~i} Zlatko, DP „Vr{ac“ Vr{acTodorovi} Radovan, DP „â~ak“ â~ak[apowi} Branko, DP „â~ak“ â~ak\or|evi} Dobrica, Petrovac Brankovi} Qubi{a, Petrovac Topalovi} Gavrilo, Smed. PalankaAran|elovi} Sre}ko, Smed. PalankaBaj~i} Slavi{a, Smed. PalankaIli} Vlastimir, Babu{nicaParmakovi} S. Radosav, Sr. MitrovicaMilojkovi} Du{ko, Surdulica

ZAHVALNICALova~ko dru{tvo „Lovac“, B. Mono{torMandi} Milovan, UP „Zlatarka“ Nova Varo{Divac Dragan, UP „Zlatarka“ Nova Varo{\ur|evi} Veroqub, Sve{. i mon. dru{. p~elaraKuzmanovi} Sreta, KikindaBujandri} Radoslav, VrbasTV „Ba~ka“, VrbasLainovi} @eqko, Vrbas]ebi} G. Ilija, Kosjeri}Fekete Nandor, DP „Vr{ac“ Vr{acOlas Atila, DP „Vr{ac“ Vr{acOstoji} Milorad, DP „â~ak“ â~akStevanovi} Drago{, DP „â~ak“ â~akIli} Dragi{a, Petrovac Simi} Zlatibor, Petrovac Krsti} Milo{, Smed. PalankaPetkovi} Slobodan, Smed. PalankaTehni~ka {kola, Babu{nicaMaleti} T. Du{an, Sr. MitrovicaVu~i} Stanko, Surdulica

Komisija je 7. oktobra 2006. odràlasvoj drugi sastanak i raspravqala o predlo-

DDOOPPUUNANA SPSPIISKASKA DDRRUU[[TVETVENNIIHHPPRRIIZNAZNAWWA SPA SPOS-a ZOS-a ZA 2005.A 2005.


zima za dru{tvena priznawa i nagradeSPOS-a za 2005, koja su u prvom krugu bilanepotpuna i vra}ena na doradu udruèwima.Komisija je usvojila predloge koji su nave-deni u prethodnom spisku. Komisija zahtevada se spisak svih dobitnika priznawaSPOS-a u 2006. objedini u jedinstven doku-ment.

Komisija je radila u sastavu: Vujnovi}Miroslav, predsednik komisije, Dramli}Damqan, ~lan komisije i Ni}etin Stojan,~lan komisije.

IO SPOS-a je na svom sastanku 18. no-vembra 2006. razmatrao i predlog DP „Pa-le`“ iz Obrenovca, koji zbog neadekvatno-sti navedenog datuma na samom predlogu Ko-misija SPOS-a nije razmatrala. Nakon na-

knadnog dopisa iz DP „Pale`“ iz Obrenov-ca u kome se potvr|uju predloèni kandida-ti i daje dodatno obave{tewe u vezi sa na-zna~enim datumom koji je i izazvao odbaci-vawe predloga od strane Komisije, IOSPOS-a je jednoglasno usvojio taj predlog.Dakle, priznawe Diploma „Profesor Jovan@ivanovi}“ dobio je Ran~i} Svetislav, apriznawe „Zlatna medaqa i zvawe zaslu`nip~elar“ dobio je Ran~i} S. Sa{a.

Tako|e, IO SPOS-a je usvojio predlog\. Ze~evi}a, tako da su priznawe „Po~asni~lan SPOS-a“ dobili Petko [apowi} izNove Varo{i i Dragojle Pe{terac iz Uì-ca. Ovaj predlog je tako|e usvojen jednogla-sno.

U ciqu unapre|ewa p~elarstva, spre~avawa i suzbijawa bolesti p~ela i p~eliweg legla i upoznavawa p~elara sa novim tehnikama p~elarewa

Dru{tvo draga~evskih p~elara organizuje

Tradicionalno decembarsko savetovawe p~elara

DADANN VOVOJVOJVODDIINN EEUU DDRRAAGGAA^̂EEVVUU

Velika sala Doma kulture u Lu~anima, subota, 9. decembar 2006. godine

Do~ek i prijem gostiju je u Holu i Parket sali Doma kulture od 10 do 11 sati. Ulaz za sve u~esnike (p~elare, izlaga~e pribora i opreme i sve zainteresovane) je

besplatan.

1 – Bolesti p~ela i p~eliweg legla i zakonska regulativaDr sci. vet. med. Nada Plav{a, Novi Sad

2 – Agardijeva tehnika p~elarewa sa posebnim osvrtom na sakupqa-we polena Joèf Agardi, Subotica

3 – Informacije o registraciji p~eliwaka i druga aktuelna pita-wa iz rada SPOS-a Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi}, Subotica

– Diskusija

Dobro do{li na Dan Vojvodine u Draga~evu! Dobro do{li i dobrima do{li!

Dru{tvo draga~evskih p~elara


Regionalna Asocijacija P~elarskih dru{tava i udruèwa Zlatiborsko-Moravi~kog okruga organizuje:

MMEE\\UUNANARROODNDNI STRI STRUU^N^NIISEMSEMIINANAR IR IZ OZ OBBLALASTSTII

PP ^̂EELALARSTVRSTVAAU PO@EGI, 16. decembra 2006.

Doma}in seminara je DP „Matica“ iz Poège. Seminar }e se odràti u bioskopskoj sa-li ili sportskoj hali (prema broju prijavqenih u~esnika).

Program seminara:09.30–09.45 Otvarawe seminara uz kulturno-umetni~ki program. Predstavqawe Kra-qice meda za 2006. godinu. 09.45–11.00 Dr vet. med. Kalinka Gurgulova, Bugarska„Bolesti p~eliwe zajednice – preventiva i le~ewe“11.00–12.15 Dr vet. med. Zlatko Tomqanovi}, p~elar iz Hrvatske„Kako smawiti gubitke i pove}ati prinose u savremenom p~elarstvu“12.15–12.45 Pauza12.45–14.00 Dr med. Danijela Mladenova, Bugarska„Apiterapija, le~ewe p~eliwim proizvodima, recepti – na~ini pripreme“14.00–15.00 Profesor Milan Mati}, profesionalni p~elar iz [apca Tehnika p~elarewa: „Maestro p~eliweg orkestra“ (iz kwige u pripremi) 15.00–15.30 Pitawa (samo u pisanoj formi) i odgovori

Sa bugarskog jezika }e prevoditi Milenko Radosavovi}. Organizova}e se prezenta-cija i prodaja opreme, satnih osnova i lekova.

Prijave do 12. decembra 2006. godine kod doma}ina Seminara: Aleksandar Aleksi}, (064) 335-1257, (064) 843-7901 Radoqub Jankovi}, (063) 646-309, (031) 811- 003

Uslovi u~e{}a na Seminaru:– Ulaz za seminar je 200 dinara, a za ~lanove Asocijacije ulaz je besplatan.– Za grupne dolaske blagovremeno se prijaviti doma}inima.– Kotizacija za izlaga~e je 3 000 dinara do 4 m2 (od 8.00 sati prostor pristupan)(Postoji mogu}nost zajedni~kog ru~ka i druèwa, a zainteresovani da se prijave doma-}inu)

Dragi p~elari, do|ite na seminar, u~estvujte va{im pitawima, nije ni previ{e sku-po, a ne zaboravite „od vi{ka znawa ne boli glava, a nova saznawa – le~e glavoboqu“.

Ovakav vid u~ewa, komunikacija i druèwa je skroman doprinos na{e Asocijacijesvim zainteresovanim p~elarima {irom Srbije.

Dobro do{li u Poègu! Upravni odbor Asocijacije,

Prof. \oko Ze~evi}, predsednik, (064) 17-80-050


Regionalna asocijacija p~elarskih organizacija jugoisto~ne Srbije (RAPOJS) – Ni{

Veterinarski specijalisti~ki institut – Ni{ organizuju

V Me|unarodni stru~ni seminar

PPRRIIRROODADA DADARRUJE UJE UMUM CACARRUJEUJE

Velika sala Pravnog fakulteta u Ni{u, subota, 17. februar 2007, 10.00 sati.

10.00–10.10 Otvarawe seminara 10.10–10.15 Jubilarnih pet godina me|unarodnih seminara

i intenzivnog stru~nog obrazovawa p~elara Izlaga~: Ing. Vlastimir Spasi}, predsednik Asocijacije

10.15–11.30 Postizawe visokih prinosa na komercijalnim p~eliwacima Predava~: Dr vet. med. Zlatko Tomqanovi}, veterinar iz Hrvatske koji ima p~eliwak od 350 ko{nica. Predsednik je Izdava~kog Saveta hrvatskog p~elarskog ~asopisa.

11.30–12.30 HACCP u p~elarstvu (sve o novom zakonodavstvu u oblasti p~elarstva, potrebnim prostorijama i opremi) Predava~: Dr sci. vet. med. Nada Plav{a, doktor veterinarskih nauka iz Novog Sada

12.30–12.50 Pauza12.50–13.50 Prevencija i suzbijawe ameri~ke truleì

i nozemoze u praksiPredava~: Dr vet. med. Zlatko Tomqanovi}

13.50–14.20 Diskusija

Ulaz je dozvoqen samo ~lanovima Asocijacije. Moète se u~laniti preko dru{ta-va p~elara (90 dinara), ili pla}awem pojedina~ne ~lanarine (500 dinara) koju trebauplatiti na ìro-ra~un Asocijacije 105–6847–52 (poneti original uplatnice kao dokazuplate).

Predsednik Organizacionog odbora, Ing. Vlastimir Spasi},predsednik Asocijacije

Tehni~ki organizator, Dr med. Rodoqub @ivadinovi}, potpredsednik Asocijacije za obrazovawe i marketing

Dr vet. med. ZlatkoTomqanovi}

Dr sci. vet. med. NadaPlav{a

PONUDAPONUDA KOJUKOJU NENE MO@ETEMO@ETE ODBITI! ODBITI! NAPI[ITENAPI[ITE SAMOSAMO JEDNUJEDNU STRANUSTRANU TEKSTATEKSTA II DOBIJENIMDOBIJENIM HONORAROM HONORAROM

PLATITEPLATITE SEBISEBI GODI[WUGODI[WU PRETPLATUPRETPLATU NANA PÊLAR! PÊLAR!


Zahvalnost Pro{la je godina od katastrofalne po-

plave koja je desetkovala ko{nice ja{in-skih p~elara. Ose}amo obavezu i du`nost dase jo{ jednom zahvalimo svima koji su nampruìli pomo} u ko{nicama, p~elama ivosku i time nam pomogli da prevazi|emosve ono {to nas je zadesilo.

Posebno se zahvaqujemo SPOV-u na ~elusa Mom~ilom Kon~arom i Branislavom Pa-ni}em koji su pokrenuli i vodili akciju po-mo}i.

P~elari Ja{e Tomi}a

Rekorderi za 2005. Na 40. Saboru poqoprivrednika koji je

odràn u Privrednoj komori 16. juna 2006,progla{eno je 98 rekordera u poqoprivred-noj proizvodwi. Rekorderi u proizvodwimeda su Milovanovi} Dragi{a iz Badovina-ca (93 kg po ko{nici), Spasoje Rajevi} izBeograda (68 kg po ko{nici) i AleksandarAleksi} iz Poège (68 kg po ko{nici). Re-korder u robnoj proizvodwi meda je DraganJevti} iz Opari}a (44 kg po ko{nici, ukup-no 1 500 ko{nica sa 66 000 kg meda). Uru~e-wu nagrada prisustvovao je i predsednikSrbije Boris Tadi} koji je rekao da skidakapu seqacima i da je kao mali ~uvao ovcena selu, {to ga stalno podse}a na to kakav jeseqa~ki ìvot.

Spasoje Rajevi}

Osnivawe zadruge Zadrugu moè osnovati najmawe 10 za-

drugara, koji su du`ni da usvoje ugovor oosnivawu zadruge i zadru`na pravila, odre-de ulog za po~etak rada zadruge, sedi{te za-druge, izaberu organe zadruge, odgovornolice i podnesu zahtev Trgovinskom sudu zaupis zadruge u Privredni registar.

Vlada Srbije je pripremila novi Zakono zadrugama, koji je donet bez konsultacijazadru`nih eksperata i stru~ne javnosti, awime bi zadru`na imovina postala dràvna(dràva prakti~no vr{i nacionalizaciju).Po ovom zakonu zadrugu moè osnovati 5 za-drugara uz ulog od 400 evra. U javnoj raspra-vi je ukazano na to da taj zakon nema ni{tazajedni~ko sa zadrugarstvom. Ali, predla-ga~ nije popustio. Zadru`ni savez Srbijeobratio se Evropskoj asocijaciji zadrugakoja je dala negativnu ocenu zakona.

Pozvan je Nacionalni savez zadruga i za-voda za zdravstveno osigurawe Italije da

nam predstavi italijanski model zadrugar-stva, koji je i predstavqen u Privrednoj ko-mori Srbije 8. jula, uz prisustvo 36 itali-janskih zadru`nih poslenika i ambasadoraItalije u Beogradu. Ispred Vlade su prisu-stvovali Predrag Bubalo i Vlatko Sekulo-vi}.

Nacionalni savez Italije Legacoop ima15 096 zadruga ~lanica, ukupan prihod od45 752 miliona evra, 401 114 slu`benika i7 354 724 ~lana. Osnovan je 1886. godine.Ustav Italije priznaje ulogu zadrugarstva.

U Srbiji ima 5 600 zadruga, od toga je ak-tivno oko 2 200. Najmawe je poqoprivred-nih i p~elarskih zadruga. Na{i ministrisu pozdravili savetovawe i oti{li, ali jeitalijanski ambasador Alessandro Merolaceo dan presedeo sa nama kako bi nam pomo-gao da napravimo zakon po evropskim meri-lima. Izvr{en je pritisak da Vlada uvaìprimedbe, tako da je u Ustav Srbije u{la od-redba da postoji i zadru`na svojina, {to }etu imovinu za{tititi.

Mo`da treba sa~ekati usvajawe novogZakona, pa tek onda osnivati zadruge, kakobi se izbeglo uskla|ivawe osniva~kih aka-ta shodno novom Zakonu.

Spasoje Rajevi}

Slava u BrusuP~elari Brusa proslavili su svoju sla-

vu Preobraèwe Gospodwe 19. avgusta 2006.Za novog kola~ara izabran je Milosav ô-

loveji}. P~elari su obi{li p~eliwak Mi-lomira Markovi}a iz Batota gde su saslu-{ali kra}e predavawe o teku}im radovimana p~eliwaku. Druèwe je nastavqeno uzsve~ani ru~ak.

Vojkan \urkovi}, predsednik

P~elarski dani u Zaje~aru Sedmi put je UP „Timok“ iz Zaje~ara re-

alizovalo Jesewe p~elarske dane. Po usta-qenoj praksi, ova manifestacija ima vi{e


delova. 16. septembra je odràna izlo`ba nacentralnom trgu, sa 23 izlaga~a.

Krajem septembra obeleèna je krsnaslava Udruèwa Krstovdan. Doma}in je bioBranimir Jovanovi} iz Grli{ta. Pre pod-ne je pose}en wegov uzorni p~eliwak, kojije sve{tenik blagoslovio. Zatim je profe-sor Mi}a Mladenovi} odrào lepo preda-vawe.

Kruna svega je druèwe u Domu kulture uGrli{tu, uz jelo i pi}e. Podru`nica dru-{tva u Lasovu je preuzela obavezu da nared-ne godine bude doma}in slavqa.

Ratomir Simonovi}

Dani p~elarstva u Obrenovcu U Obrenovcu je od 25. do 27. septembra

odràna 10. jubilarna p~elarska izlo`ba,po prvi put pod pokroviteqstvom SO Obre-novac. Posle pozdravne re~i predsednikaDru{tva âslava Bojovi}a, izlo`bu jeotvorio predsednik op{tine Neboj{a ]e-ran. Skup je pozdravio i ~lan IO zaduènza privredu Milorad Gr~i}. Zahvaquju}iupornosti jednog broja ~lanova Dru{tva, poprvi put se rukovodstvo op{tine ukqu~ilou organizaciju, pa je drugog dana izlo`beorganizovan i sastanak na kome se predsed-nik op{tine upoznao sa planom i progra-mom rada Dru{tva. Razgovaralo se i o svimdrugim va`nim pitawima p~elarstva, te jepredsednik obe}ao maksimalnu podr{ku idao konkretne predloge kako bi do{li dop~elarskog doma i sredstava za pomo} raduDru{tva.

U~estvovao je na izlo`bi 21 izlaga~, nave~eri je izabrana Kraqica meda DragicaRan~i} koja je vi{e godina prisutna naobrenova~koj pijaci sa p~eliwim proizvo-dima. Zlatnu medaqu dobila je preko 200 go-dina stara centrifuga Milivoja Filipo-vi}a. Srebrna je uru~ena Nadi Beqinac za

najure|eniji {tand, a bronzana Bori Vojka-novi}u za asortiman.

Vlastimir Dabovi}

Poklon u prave ruke PD „Vidojevica“ Le{nica donelo je od-

luku da na Dan p~elara Srbije 27. septembra2006. ukaè malo pa`we deci kojoj je to naj-potrebnije. Deci bez roditeqskog starawakoja su sme{tena u domu „Vera Blagojevi}“Bawa Koviqa~a, predato je 58 kg meda tj.svakom detetu po 1 kg. Ovo dru{tvo je sma-tralo da deci kojoj dosta toga nedostaje,treba gestom dobre voqe pomo}i da se neose}aju usamqena i otu|ena.

Akciju prikupqawa meda podràli susvi ~lanovi dru{tva. Treba naglasiti da jebilo i onih p~elara koji nisu ~lanovi, alisu svojim prilozima podràli ovu humanuakciju.

Ovo dru{tvo nije zaboravilo ni decuometenu u psihofizi~kom razvoju priOsnovnoj {koli „Petar Tasi}“ u Le{nici,te je istim povodom narednog dana svakomdetetu poklonilo po teglu meda.

Ovim skromnim poklonom p~elari suhteli da pokaù da ose}aju potrebu da po-mognu deci koja su u ne~emu uskra}ena, zaroditeqsku qubav ili u svom razvoju, i dasaose}aju sa wima, sa wihovim ìvotnimuslovima i prilikama u kojima su se na{ladeca, ne svojom krivicom.

P~elarsko dru{tvo „Vidojevica“ Le{nicaJakovqevi} Petar, [email protected]

Izlo`ba u Smederevskoj Palanci PD „Jasenica“ organizovalo je 26, 27. i

28. septembra 2006. XIV izlo`bu „P~elar-stvo dowe Jasenice“, sa preko 30 izlaga~a.Izlo`bu je otvorio predsednik op{tine


Radoslav Coki}. Sve{tenstvo Crkvene op-{tine Palanka obavilo je osve}ewe izlo-`be i sa slavarom Toplicom Miladinovi-}em i narednim slavarom Arsi} @ivadinompreseklo slavski kola~. Doajen Palana~kogp~elarstva Vitomir Marinkovi}, prisut-noj deci iz vrti}a i u~esnicima kulturnoumetni~kog programa darovao je med, a lo-kalni javni servis RT „Jasenica“ kao medij-ski sponzor izlo`be prisustvom svojih ka-mera, omogu}ila je {iroj javnosti pra}eweizlo`be.

Predsednik SPOS-a @ivoslav Stojano-vi} i ~lanovi Izvr{nog odbora Stoi{aIvanovi}, Dragutin Gaji}, kao i predsednikNadzornog odbora Radomir Radovanovi} sadoma}inima obi{li su sve {tandove i upo-znali se sa bogatstvom ponude, kvalitetommeda i dobrom organizacijom izlo`be.Predsednik op{tine primio je sve pred-stavnike SPOS-a i prisutne predstavnikegostiju. Doma}in slave i predsednik PD„Jasenica“ Toplica Miladinovi} toplo sezahvalio predsedniku op{tine na prijemu.Otvorio je debatu okruglog stola na temu:„P~elarstvo danas, pravci budu}eg razvo-ja“. Uvodnu re~ dao je predsednik SPOS-a@ivoslav Stojanovi} i upoznao prisutne saaktuelnim pitawima p~elarstva Srbije, po-sebno osvrnuv{i se na odnos sa Ministar-stvom poqoprivrede.

Zakqu~ci su objavqeni u pro{lom broju~asopisa P~elar.

Toplica Miladinovi}

Poseta Festivalu meda Prijateqi p~elari iz Novog Sada Sa{a

Jak{i}, \or|e Soviq i \oko Mir~i} po-zvali su p~elare Pecke i Ose~ine da buduwihovi gosti u dane Festivala meda u No-vom Sadu.

Posle izvanrednog prijema, obi{li smoFestival. Oti{li smo zatim u Gardinovceu posetu doajenu p~elarstva Svetozaru Ste-fanovi}u. Ovaj starina u devetoj decenijiìvota, iako oronulog zdravqa, odrào jedivno predavawe o LR ko{nicama, ko{ni-cama budu}nosti, kako on kaè. Ruski nau~-nik Lebedev odao mu je priznawe za wegovizum, Batin prsten, kojim se ram sa medomstavqa na satono{e plodi{ta i tako hranep~ele.

îka Bata dobio je mnoga priznawa i od-likovawa i u zemqi i u inostranstvu. Po~a-sni je predsednik SPOS-a.

Radenko \ermanovi}, Pecka

P~elarski kalendar Posle vi{e

godina od pojaveUmeqi}evog zid-nog p~elarskogkalendara, poja-vio se jo{ jedan,ali ovoga puta saumetni~kim sli-kama Radoja Obu-}ine – Kente,akademskog sli-kara. Ovaj kalen-dar, ukras za sva-ki dom, ima 8stranica velikogformata, a jednuod prelepih slika odabrali smo za naslovnustranu P~elara uz dozvolu autora da i svedruge slike besplatno objavimo, na ~emu muse zahvaqujemo. Korisni telefon je:011/8052-446.

P~elarska sekcija U O[ „Sava [umanovi}“ u Erdeviku

p~elarska sekcija postoji 5 godina, trenut-no sa 10 ko{nica, koja sara|uje sa P~elar-skim udruèwem „Lipa“ iz Erdevika. U or-ganizaciji Udruèwa, u {koli su odrànamnoga predavawa.

Sekcija godi{we proizvede preko 300 kgmeda proverenog kvaliteta, koji se koristiza uìnu u |a~koj kuhiwi i za sindikalnuprodaju nastavnicima i radnicima {kole.Od osnivawa, sekciju prate zapaèni rezul-tati, diplome i priznawa na smotrama za-drugara i p~elara. Sekciju sa velikim entu-zijazmom vodi radnik {kole Samuel Mockokom pomaù zaduèni nastavnici. U~enicipomaù u izradi ko{nica i p~elarske opre-


me. Organizuje se likovni i literarni kon-kurs na temu meda i p~ela, a najboqi radovise nagra|uju medom i objavquju u {kolskomlistu „\a~ko pero“.

Sekcija u~estvuje na Festivalu meda uNovom Sadu. Sara|uje sa mnogim p~elar-skim sekcijama u Srbiji.

Profesor Branka Kanazir

Pravim projektima u budu}nost Uz nesebi~nu vi{egodi{wu stru~nu, mo-

ralnu i finansijsku pomo} Fonda za razvojpoqoprivrede op{tine Aleksinac, a od ovegodine i uz podr{ku CHF-a, Dru{tvo p~ela-ra Aleksinac godinama unazad sprovodi do-

bro osmi{qene projekte razvoja p~elar-stva, od petnaestak predavawa godi{we (sa-mo u posledwih 6 godina ~lanovi dru{tva suimali priliku da ~uju ~ak 111 predavawa izp~elarstva), preko kurseva i savetovawa,

{tampawa bro{ura i plakata protiv prska-wa vo}a u cvetu, finansijske pomo}i ~lano-vima u lo{im godinama, pa sve do krediti-rawa najuspe{nijih p~elara…

Ovaj uspeh je ove godine kulminiraoostvarewem ekonomskog projekta Dru{tvasa CHF-om. Donacije CHF-a daju se za eko-nomske projekte sa u~e{}em korisnika od50%, a ne kao bezuslovni grant. Pod timuslovima, adaptirana je neophodna prosto-rija i nabavqena oprema za proizvodwu bez-bednog {e}erno-mednog testa za nu`nu pri-hranu p~eliwih zajednica samo za potrebe~lanova Dru{tva, kompjuter za formirawemati~ne evidencije p~eliwih dru{tava ip~elara i pra}ewe proizvodwe testa, kao i170 najmodernijih kanti od prohroma sakop~ama na poklopcu. ^lanovi su du`ni dazajednici vrate tre}inu donacije CHF-a.

P~elari posebnu zahvalnost duguju CHF-u na donaciji, Odboru za razvoj zajednice iUdruèwu preduzetnika iz Aleksinca naoperativnoj pomo}i u realizaciji projekta,a pre svega Bojanu Dimi}u, Slavi{i Panti-}u i Aleksandru @ivkovi}u koji su svojomkorektno{}u i razumevawem zasluìli na-{e simpatije i iskrenu zahvalnost.

Redovna skup{tina Dru{tva odràna je26. novembra. Usvojen je obiman izve{taj oradu i dogovorene daqe aktivnosti. Pred-sednik SPOS-a @ivoslav Stojanovi} uru-~io je priznawa SPOS-a, dok je predsednikRegionalne asocijacije p~elara VlastimirSpasi} naro~ito pohvalio aktivnosti Dru-{tva, ba{ kao i ostali gosti, predsednikFonda za razvoj poqoprivrede RadomirStojanovi} i ~lan IO SPOS-a ZvonimirVasi}.

Rodoqub @ivadinovi}, predsednik DP Aleksinac


Dani meda i cve}a 2006. U â~ku je 22. i 23. septembra DP „â-

~ak“ organizovalo tradicionalnu izlo`bumeda i cve}a. Pokroviteq izlo`be je SOâ~ak. Manifestacija je bila dobro pose-}ena, a svoje proizvode je ponudilo 46 izla-ga~a, mada je izostao jedan broj p~elara izdrugih krajeva zbog ograni~enog raspolo-

ìvog prostora. Izloèni p~eliwi proiz-vodi plenili su bogatstvom i lepotom eks-ponata. Nu|eni su i preparati na bazi p~e-liwih proizvoda, p~elarska oprema i pri-bor. Cena meda je bila 300 dinara. Najvi{esu se traìli bagremov i livadski med. Sva-ki izlaga~ je dao kilogram meda u humani-tarne svrhe.

Risto Popara, DP „â~ak“

Aktivnosti u Para}inu11. novembra 2006. Dru{tvo p~elara „Gr-

za“ iz Para}ina je organizovalo predavaweo suzbijawu varoe koje je odrào dr med. Ro-doqub @ivadinovi}. Tom prilikom je orga-nizovana i dobrovoqna akcija, „med za hen-dikepiranu decu“, u domu pri manastiruSvete Petke u Izvoru. Odziv je bio velikii p~elari su doneli kao pomo} i vi{e odtraènog jednog kilograma meda. Med jepredat u prisustvu predstavnika dru{tvaNeboj{e Powavi}a i Miomira Savi}a iigumanije manastira.

Dru{tvo p~elara „Grza“ iz Para}ina

Obeleèna 108. godi{wica DP „Beograd“

I ove godine, 12. novembra, DP „Beo-grad“ sve~ano je obeleìlo svoj dan osniva-wa. ^lanove Dru{tva i brojne goste iz Sr-bije i Republike Srpske pozdravio je doajensrpskog p~elarstva i predsednik Dru{tvaBoà Petrovi}, koji je istakao da je ovoDru{tvo sa 836 ~lanova najbroj-nije u Srbiji, da je to stabilnaorganizacija koja se neprestanorazvija i koju odlikuju izuzetnipotencijali.

Uru~ena su brojna priznawa SPOS-a,kao i posebno priznawe „Srebrni znak dru-{tva“ najmla|em ~lanu, devetogodi{wojNastasji Juki} koja ve} tri godine p~elari.

Dejan Krecuq

Izlet do Svrqiga i Kwaèvca Grupa od pedesetak p~elara Kragujevca,

Kni}a, Ra~e i Rekovca u organizaciji bel-gijskog Karitasa i DP Kragujevac posetilaje p~elare Svrqiga i Kwaèvca.

Rano pre podne i prva poseta porodiciRadosavqevi}, koja p~elari sa preko 1 000dru{tava na nekoliko lokacija. Ovogodi-{wi prosek sa dva bagrema izneo je oko45 kg po dru{tvu. Rade sve sami, izuzev se-


lidbe. Jedna od novina na bogatoj trpezi be-{e i doma}a medova~a spravqena iskqu~ivood meda.

Daqe, poseta Tomi Radivojevi}u izKwaèvca, koji p~elari sa 500 dru{tava.Paletna metalna postoqa, besprekoran redi tako re}i mala industrija meda.

Popodne poseta Timomedu i Centru zaselekciju i reprodukciju matica. Godi{weprerade preko 500 tona meda koji se prodaje{irom Srbije.

Mom~ilo M . Milojevi}

P~elari Stare Moravice, Pa~ira iKrivaje na festivalima meda u Ma|arskoj i Ba~koj Topoli

Ve} ranijih godina uspostavqena je sa-radwa izme|u na{ih p~elara i p~elara izBaje i Ki{kunhala{a iz Ma|arske. Bilismo na wihovim p~eliwacima gde smo uvekne{to novo ~uli i videli. Na na{im pri-redbama gostovali su i ~lanovi vite{kogreda meda koji su prezentovali wihov red saciqem popularizacije i pove}awa potro-

{we meda. 1. i 2. septembra ove godine bilismo gosti na me|unarodnom festivalu u Ki-{kunhala{u u Ma|arskoj. Do{lo je do pot-pisivawa sporazuma o saradwi. 1. septembrabila je velika sve~anost, jer su iz reda udru-

èwa p~elara iz Ha-la{a izabrani ple-mi}i vite{kog reda„HUNOR“. Na{audruèwa p~elaraprijatno su se izne-nadila jer je u vite-{ki red uvr{ten ina{ p~elar HoloFerenc. Ovo je viso-ko priznawe rada.

2. septembra uKi{kunhala{u jeotvorena prodajna izlo`ba, gde smo i mi iz-lagali p~eliwe proizvode. Popodne je orga-nizovan karneval.

Nakon nedequ dana, 16. septembra, u Ba~-koj Topoli odràna je prodajna izlo`ba iprvi karneval meda, gde smo bili aktivni iu organizaciji karnevala, jer su na{i gostibili plemi}i vite{kog reda „Sveti Am-brozije“ iz Baje i Ki{kunhala{a. Na kar-nevalu meda bila je prisutna i kraqica me-da Ines Mandi} iz Subotice, koja je izabra-na u Moravici povodom „Dana meda“.

Holo Ferenc

Interesantna poseta Srbiji Bilo mi je veoma drago kada sam na mon-

itoru svog ra~unara pro~itao pozivnicu daodrìm predavawe na êtvrtom me|unarod-nom stru~nom seminaru pod nazivom „P~elene umiru zbog zime“, koji je trebalo da seodrì u Aleksincu 29. jula 2006. godine.Mejl je stigao od predstavnika Regionalneasocijacije p~elara jugoisto~ne Srbijekoga sam upoznao na 39. me|unarodnom kon-gresu Apimondije, odrànom u Dablinu, uIrskoj, krajem avgusta 2005. godine. Tamosam govorio o integralnom na~inu suzbi-jawa varoe i istakao poster o organskomtretirawu nozemoze, od ~ega je poteklainteresantna diskusija sa posetiocimaKongresa iz Srbije.

Pozivnica za u~e{}e je stigla ubrzoposle kongresa, ali, kao {to je lako pret-postaviti, p~elarska sezona je i eksperi-mentalna sezona za one koji prou~avajup~ele, pa mi je bilo potrebno prili~no vre-mena da prihvatim i organizujem svojdolazak i doìvim iskustvo o kome je ovdere~. Moj zadatak na seminaru je biovi{estruk: da upoznam p~elare sa novimsaznawima o varoi i nozemozi, sa posebnimosvrtom na nove problemati~ne oblasti i


organski na~in suzbijawa obe bolesti.Ve}ina mojih istraìvawa u oblasti p~eli-wih bolesti ima za ciq ublaàvawe i, uko-liko je to mogu}e, re{avawe nekih od brigasa kojima se p~elari bore u praksi. Nadamse da su mnogobrojni i pa`qivi posetiocisa kojima sam se susreo u Aleksincu pokaza-li razumevawe i po{tovawe za moj rad sasvoje pozicije p~elara, {to bi moj trudnesumwivo u~inilo vrednijim.

Iako ovde nismo u mogu}nosti danapravimo pregled mnogih tema koje su seistakle, èlim da ponovim osnovne smer-nice u korist p~elara koji nisu mogli daprisustvuju.

Me|unarodna istraìva~ka zajednica jeutro{ila velike napore i postigla dostauspeha u pronalaèwu efikasnog, jeftinogi ekolo{ki prihvatqivog sredstva protivvaroe, a koje je u skladu sa evropskim stan-dardima za organsku proizvodwu. U ve}iniuslova, naizmeni~na primena preparata nabazi timola i odgovaraju}eg rastvoraoksalne kiseline i {e}era koji se nakapavapo p~elama je dovoqna za uspe{an rutinskikoncept suzbijawa, {to je veoma pogodno zakasno leto (na kraju sezone pa{a) i za hlad-ni period bez legla.

[to se ti~e nozemoze, otkriven je novipotencijalno virulentniji uzro~ni agens iunutar i van Evrope (Nosema ceranae, o kojojje P~elar detaqno pisao u martovskom,aprilskom i novembarskom broju ove godine– napomena urednika). Gubici dru{tava,koji sve vi{e zabriwavaju mnoge zemqe,pripisuju se novim mikroorganizmima.Istraìvawe organskog na~ina suzbijawavaroe je u toku i ve} beleì dobre rezul-tate sa nekim prirodnim preparatima.

Iako je moje putovawe u Srbiju imalo zaciq da uglavnom prenese novine izistraìvawa, smatram da je razmena ipakbila uzajamna. Zahvaquju}i rukovodstvuRegionalne asocijacije p~elarskih organi-zacija jugoisto~ne Srbije, imao sam uvid ulokalnu p~elarsku proizvodwu, gde mi jenekoliko p~elara jugoisto~nog dela zemqeomogu}ilo da posetim wihove dobro vo|enep~eliwake i da razgovaramo o interesant-nim tehnikama p~elarewa.

Ono {to sam uglavnom mogao da vidim jep~elarewe koje se zasniva na mobilnim nas-tavcima, uglavnom jednake veli~ine kojiomogu}avaju dodavawe i zamenu nastavaka,{to se veoma retko radi u drugim zemqama,

ukqu~uju}i i Italiju. Kako sam video, ovoje fleksibilniji na~in od standardnog sate{kim plodi{tima spojenim sa podwa~amai malim polunastavcima meda. Ovi razgov-ori su me naveli da uvidim neke intere-santne primere takve fleksibilnosti, kojisu vredni pore|ewa sa italijanskim siste-mom rada sa kod nas potpuno dominantnomDB ko{nicom. Preostaju mi daqarazmi{qawa o tome.

Tako|e sam primetio prekrasnu priroduu kojoj se dru{tva drè i gde im jeomogu}eno da ìve u zajednici sa relativnoslabo razvijenom poqoprivredom, gde obedelatnosti izgledaju pogodne za proizvodwuvisokokvalitetnog i nezaga|enog meda.P~eliwake koje smo posetili okruùjedivna priroda. Ovakva situacija moè bitijo{ jedan od razloga za p~elare koji jo{uvek koriste te{ke hemikalije da pristupeintegralnom na~inu borbe protiv p~eli-wih parazita i bolesti, u skladu sa uput-stvima datim na seminaru u Aleksincu, dabi se med za{titio, ne samo od hemijskogzaga|ewa iz spoqne sredine, ve} i od opas-nosti pojave rezidua primewenih prepara-ta.

Na kraju, èlim da istaknem da nije lakoprivu}i takvu i toliku publiku p~elarausred p~elarske sezone. @eleo bih dapohvalim ovakav uspeh i da ~estitam naizuzetnom za{titnom znaku seminara gdekontura dràve Italije {utira varou, kojiodaje priznawe uspesima Italije name|unarodnom planu i u fudbalu i u suzbi-jawu varoe.

Tako|e se najtoplije zahvaqujem svimqudima koji su moju posetu Srbiji u~iniline samo mogu}om, ve} i interesantnom:mojim mentorima, dr med. Rodoqubu@ivadinovi}u i ing. Vlastimiru Spasi}u,potpredsedniku i predsedniku p~elara jugo-isto~ne Srbije, kao i predsedniku srpskihp~elara, dipl. ing. @ivoslavu Stojanovi}u isvim p~elarima koji su bili qubazni da mipokaù svoje p~eliwake i ukaù mi svojegostoprimstvo, pa`qivim polaznicimaseminara i prevodiocima na wihovojvelikoj pomo}i.

Dr Antonio NanettiC.R.A., Consiglio per la Ricerca e la

Sperimentazione in AgricolturaIstituto Nazionale di Apicoltura, Via di Saliceto 80,

40128 Bologna, [email protected], www.inapicoltura.org

++39 051 353103, ++39 051 356361


Kako do dobre matice Koje su krakteristike Zakona o merama

za unapre|ewe sto~arstva iz 1991. godine?Zakon je uop{ten i jednako tretira selek-ciju u svim granama sto~arstva, ne uzima-ju}i u obzir da su p~ele specifi~ne i nimalo doma}e ìvotiwe. Mere zaunapre|ewe sto~arstva se po ovome zakonudonose svakih pet godina i pomo}u wih jestvorena jedna koncepcija sprovo|ewaselekcije kod p~ela koja u krajwoj meri imastvarawe monopola u selekcijskim poslovi-ma a ciq je bio slede}i: Formirawevelikog broja selekcijskih centara kao ireproduktivnih stanica kao jedinihovla{}enih subjekata u selekcijskim

poslovima. Stanice i centri angaùju spo-qne saradnike, odgajiva~e matica, po potre-bi i po nekim internim merilima.Poqoprivredni fakultet u~estvuje u izra-di projekata i formirawu centara i stani-ca i nakon ispuwavawa uslova imobezbe|uje sertifikat da su wihove maticeselekcionisane i mogu se staviti u promet.

Ve} nakon nekoliko godina seispostavilo da se broj Centara i Stanicane pove}ava odre|enom dinamikom {toukazuje da postoje odre|eni problemi u pri-lazu samoj koncepciji, a tu su i nekiekonomski problemi: Formirawe Centra iStanice je jako skupo, kao i wihovofunkcionisawe koje zahteva odre|eni

Prilog za istoriju: BROJ ^LANOVA SPOS-a U PROTEKLIH SEDAM GODINAVRAWE, Leskovac, Bojnik, Brestovac, V. Han, Vlasotince, Lebane, Medve|a, Surdulica, Trgovi{te

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 PROSEK PROSEK – 2000 2006 – 2000551 514 468 470 545 568 680 542 – 9 (–1,6%) +129 (+23,4%)

NI[, Prokupqe, Pirot, Aleksinac, Babu{nica, Blace, Bela Palanka, Dimitrovgrad, Kur{umlija

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 PROSEK PROSEK – 2000 2006 – 2000406 418 489 605 516 577 586 514 + 108 (26,6%) + 180 (+44,3%)

U@ICE, Priboj, Prijepoqe, B. Ba{ta, N. Varo{, Poèga, Tutin, âjetina, Ariqe, Kosjeri}, Sjenica2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 PROSEK PROSEK – 2000 2006 – 2000851 808 801 898 931 896 795 854 + 3 (+0,4%) – 56 (–6,6%)

BEOGRAD, Sopot, Vr~in, Grocka, Ripaw, Mladenovac, Obrenovac, Lazarevac2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 PROSEK PROSEK – 2000 2006 – 2000797 873 886 956 913 920 941 898 + 101 (12,7%) + 144 (+18,1%)

KRAQEVO, Kru{evac, â~ak, Baqevac, Aleksandrovac, Brus, Varvarin, Vrwa~ka Bawa, Gorwi Milanovac, Ivawica, Lu~ani, Novi Pazar, Ra{ka, Rudnik, Trstenik, ]i}evac

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 PROSEK PROSEK – 2000 2006 – 20001355 1317 1198 1289 1289 1207 1278 1276 – 79 (–5,8%) – 77 (–5,7%)

KRAGUJEVAC, Jagodina, Bagrdan, Bato~ina, Belu{i}, Despotovac, Kni}, Lapovo, Milo{evo,Para}in, Ra~a, Svilajnac, Topola, ]uprija, Aran|elovac

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 PROSEK PROSEK – 2000 2006 – 2000839 739 662 654 592 669 743 700 – 139 (–16,6%) – 96 (–11,4%)

VOJVODINA (Srem, Banat, Ba~ka)2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 PROSEK PROSEK – 2000 2006 – 20001182 1138 1149 1162 1098 1392 1367 1213 + 31 (+2,6%) + 185 (+15,7%)

[ABAC, Loznica, Vaqevo, Bogati}, Vladimirci, Koceqeva, Krupaw, Lajkovac, Mionica, Ose~ina,Pecka, Peru}ac, Prwavor Ma~vanski, Ub, Qig, Mali Zvornik, Qubovija

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 PROSEK PROSEK – 2000 2006 – 2000721 641 600 569 549 549 595 603 – 118 (–16,4%) – 126 (–17,5%)

PO@AREVAC, V. Gradi{te, Petrovac, Krepoqin, Smederevo, @agubica, Ku~evo, S. Palanka, V. Plana2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 PROSEK PROSEK – 2000 2006 – 2000697 620 577 577 576 656 739 635 – 62 (–8,9%) + 42 (+6,0%)

ZAJEÂR, Negotin, Bor, Boqevac, Kladovo, Kwaèvac, Kriveq, Svrqig, Sokobawa, Majdanpek

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 PROSEK PROSEK – 2000 2006 – 2000395 380 325 366 380 466 499 402 + 7 (+1,8%) + 104 (+26,3%)


stru~ni kadar i opremu koje je jako te{kosamo proizvodwom matica opravdati; Naovakvim prostranstvima na{e zemqepokazalo se da je najboqe uzimati matice izneposredne blizine gde se p~ele gaje; BrojCentara i Stanica nije dovoqno razu|en iveliki da bi sve zadovoqio; Matice su izrazumqivih razloga skupe, ali iz sop-stvenog i iskustva drugih mogu konstato-vati da nisu i najkvalitetnije.

Zakon u ~lanu 24 kaè da i zemqoradni-ci i gra|ani (p~elari) mogu odgajatipriplodnu stoku pod uslovom da imaju objek-te i opremu koja omogu}ava normalnoobavqawe proizvodwe, ako imaju kvalitet-na priplodna grla i p~ele i ako obezbedekontrolu proizvodwe sa preduze}em koje sebavi poslovima odabirawa, organizovawemkontrole produktivnosti i… (~lan 14 ). USrbiji ima oko 450 000 ko{nica, a maticese mewaju svake druge godine, {to zna~i daje broj potrebnih matica najmawe 225 000godi{we, ne uzimaju}i u obzir zimskegubitke (do 40%) koji se nadokna|uju.

Prostom matematikom je lakoizra~unati da nema tolikog ekonomskogpotencijala kod p~elara da formiraju naj-mawe 10 000 {to centara {to stanica da bimogli zadovoqiti potrebe za maticama.Formirawe jednog Centra je izuzetno skupoi te{ko isplativo i za 5 godina. Ni podovakvim uslovima kada inspekcija kon-troli{e „nelegalne“ proizvo|a~e matica,tvrdim da se broj Centara i Stanica ne}epove}ati, jer nema dovoqno para za ovakveskupe projekte. Proizvo|a~i matica }e sepovu}i u ilegalu, sve ve}i broj p~elara }eproizvoditi matice za sebe, koje mo`dane}e biti dovoqno kvalitetne i sve to }enaru{iti i ovako naru{enu ekonomskusnagu p~elarstva i polako odvoditi u stran-puticu stavqaju}i jednu zna~ajnu poqo-privrednu granu na marginu. U vreme velikenezaposlenosti odbi}e se zna~ajan brojqudi koji su hteli da se bave p~elarstvom.

Umesto toga, Fakultet bi trebao daproverom uslova kod svih zainteresovanihproizvo|a~a vr{i kontrolu proizvodweodnosno kvaliteta proizvedenih matica usmislu da odgovaraju karakteristi~nimosobinama krawske rase p~ela.

Kontrolom proizvodwe i pod pret-postavkom da se ispuwavaju uslovi, ustanovabi izdavala sertifikat koji bi omogu}iostavqawe matica u promet. Na ovaj na~in bi

prihod od matica bio ve}i i za Fakultet,koji bi imao jasnu sliku ko i kakve maticeproizvodi i ujedno bi verifikovao objek-tivno stawe na terenu. Na ovaj na~in bi sestvorila i zdrava konkurencija me|u proiz-vo|a~ima, a ujedno bi i p~elari imalimogu}nosti da pod povoqnijim uslovimanabave kvalitetne matice. Agardi Joèf

IN MEMORIAM

Advokat i p~elar Slobodan Mili}Dane je na veliku àlost p~elara iz Zaje-~ara i okoline preminuo u 65. godini ì-vota posle kra}e i te{ke bolesti. Svojimangaòvawem je ostavio veliki trag uUdruèwu, pogotovu u Nadzornom odboru.Vrsnom i iskusnom p~elaru, dobrom suprugu i ocu, zasve {to je u~inio, neka je ve~na slava i hvala.

UP „Timok“, Zaje~ar Dobrivoje Radivojevi} Zlato preminuo je 13. apri-

la 2006. Kao oficir JNA, svo slobodnovreme provodio je preko 30 godina na p~e-liwaku od 50 polo{ki. Vi{e puta je na-gra|ivan, za visoke prinose 1983. odPKS-a. Qubav prema p~elarstvu preneoje i na zetove i unuke. îka Dobri }eostati upam}en kao po{ten i vredan ~o-vek i p~elar. Neka mu je ve~na slava ihvala.

UP „Beli bagrem“, Leskovac Dragoqub Dimitrijevi}, inicijator

i jedan od osniva~a UP „Beli bagrem“ izLeskovca, preminuo je 18. septembra 2006.Bio je prvi predsednik Udruèwa i veo-ma aktivan u svom mandatu. P~elario jevi{e od 30 godina sa oko 150 dru{tava.Na wegovu inicijativu i finansijsku po-dr{ku 1999. je u Leskovcu odràno preda-vawe sa predava~ima iz Rusije i Bugarske, za sve p~ela-re Jablani~kog okruga. Nagra|ivan je vi{e puta, a2000. dobio je najvi{e priznawe, diplomu profesoraJovana @ivanovi}a. Neka mu je ve~na slava i hvala.

UP „Beli bagrem“, Leskovac U ]upriji je u 82. godini 17. oktobra 2006. premi-

nuo veteran p~elarstva Milanovi} Rado-sav, diplomirani ekonomista. Druè}ise sa p~elama preko 50 godina, prou~ava-ju}i literaturu, pored ostalih, sa~inioje i izdao Monografiju o razvoju p~elar-stva u op{tini ]uprija. Dobitnik jeZlatne zna~ke i zvawa Zaslu`ni p~elar,ali i najvi{eg priznawa, diplome profe-sora Jovana @ivanovi}a. Bio je u~esnik svih manife-stacija i izlo`bi u ]upriji. Nasle|uje ga k}i Milano-vi} Qiqana koja je i do sada radila sa ocem. Neka mu jeslava i hvala.

DP „Ravanica“, ]uprija U 71. godini ìvota preminuo je u

svom p~eliwaku Dragojin Vuka{inovi}Giga, poznati i priznati trsteni~ki p~e-lar. Sa p~elama je drugovao vi{e od 40 go-dina. Bio je uzor mladim p~elarima. We-govom smr}u DP Trstenik je izgubiloodanog i vernog ~lana. Neka mu je slava ihvala.

Budimir Atanaskovi}


11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16tel: 026/821-080, 821-280, 821-380, dir. 821-480

E-mail: [email protected]

Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije

CIP - Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 638.1P^ELAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoqub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar

1898) - . - Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cm, Mese~noISSN 0350-431X = P~elarCOBISS.SR-ID 15913218

Papiri}i za dimqewe protiv varoe – li~noili pouze}em. Filipovi} – Uìce. 031/513-687, 563-882, 524-172 (u prodavnici), 063/639-424

PRODAJEM PVC MATI^NE RE[ETKE,HRANILICE 2,5 LITRA, BE@ALICE,BOKSESE, KAVEZE, BE@ALICA ZALETO. 014/222-700, 064/65-11-500

Kupujem vosak, voskovarinu (dro`dinu). Mija,Poàrevac. 012/213-532

MEPOLIS MED. OTKUPQUJEMPÊLIWE PROIZVODE. 063/316-844,011/2390-893, 011/3543-116

Najsavremenije skupqa~e polena i hvataqkerojeva {aqem pouze}em. Jev|ovi}.

034/340-785, 063/717-9876

Prodajem med i polen. Boèndi} Rajko, [id.022/710-619

PRODAJEM POLEN I MED. Naranxi} Mi-lan, [id. 022/710-998

EKOMED Ni{. Proizvodwa ko{nica zap~ele, kvalitetno, jeftino.

018/580-897, 064/163-8237

Sadnice medonosnog drve}a. Preko dvadesetvrsta. Simi} Aleksandar, Ub.

014/410-308, 064/614-75-23

Prodajem A@ ko{nice, ekstra kvalitet,mogu}a izrada i po poruxbini. 011/8001-007

Prodajem BAGREMOV i SUNCOKRETOVMED. Sa{a – Vla{ki Do.

012/276-161, 063/835-35-42

PROIZVODWA I PRODAJA: KO[NICALR, Dadan-Blat i Farar, RAMOVA od lipovogdrveta, ELEMENATA ko{nica (podwa~a, nas-tavaka, zbegova, krovova), KAVEZA za matice,ANTIVAROZNIH – @IÂNIH PODWA-Â od kvalitetnog materijala, precizne izra-de i u dogovorenom roku Za ve}e poruxbineodobrava se popust! Jevti} Boban, Kru{evac.

037/887-471, 064/35-84-037

Kwigu APITERAPIJA od Dr Mladenova iMilenka Radosavovi}a, nagra|enu zlatomApimondije, moète naru~iti.

034/316-903, 064/3221-311

Kwige: P~elarstvo – 1000 pitawa i odgovora;Kako da p~elarimo; Ko{nice, konstrukcije ioprema; Kalendar izvo|ewa matica. Istekwige na CD. [aqem pouze}em. Staleti}.

034/321-596

Prodajem 23 komplet dru{tva DB desetka saFararovim ili LR nastavcima.

014/84-172, 062/466-489

Prodajem p~eliwak „Autobus SANOS“ 12-42ko{nice A@, dvomati~ni sistem NAMES-NIK. Milo{ Tomi}, Zemun.

011/616-003, 064/169-9578

Prodajem Wartburg karavan i 2 A@ ko{nice sap~elama. 064/3855-380

Osam godina poverewa! Najkvalitetniji i naj-jeftiniji eko-dekristalizator meda.

022/553-753, 063/563-189

Prodajem 50 dru{tava u LR ko{nicama u martu2007. 025/854-200, 063/510-857

VA@NE INFORMACIJESPOS je uspostavio poslovnu saradwu sa dve firme koje }e ~lanstvu pomo}i da do|e

do znatno jeftinijeg {e}era i tegli za pakovawe meda.

[e}erPreko firme MIVAKA (Velizara Stojanovi}a bb, 11000 Beograd) i Marijane kao

kontakt osobe, moète nabaviti 200 tona doma}eg {e}era po ceni od 46,7 dinara (sa PDV-om), mogu}e i jeftinije uz sopstveni prevoz. Kontakt telefon: 065/6849-280, 063/363-177

Tegle i metalni poklopciPreko firme GENEZA iz Kawiè i I{tvana kao kontakt osobe moète nabaviti

tegle i metalne poklopce za tegle po izuzetno povoqnim cenama. Isporuka tegli jeiskqu~ivo u paletama. Kontakt telefon je: 024/874-987

Cena tegle od 720 ml je 13,84 dinara (sa PDV-om), a na paleti staje 1 430 komada.Cena tegle od 370 ml je 8,32 dinara (sa PDV-om), a na paleti staje 2 912 komada. Cena metalnih poklopaca za tegle od 720 ml je 3,5 dinara (sa PDV-om). Cena metalnih poklopaca za tegle od 370 ml je 2,79 dinara (sa PDV-om).

Predsednik SPOS-a, Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi}

pcelar_decembar_2006

Documents