Opsezi Internet adresa koje se dodeljuju na korišćenje institucijama, provajderima i oganizacijama razvrstani su u tzv. klase adresa, koje u stvari predstavljaju najjednostavniji oblik podmreža. Tri najpoznatije klase su:

A - u ovu klasu spadaju sve adrese koje počinju sa 0 (binarno). Prvi oktet je fiksiran, dok se ostale 24 cifre dodeljuju računarima u podmreži. Označavaju se i sa /8. To znači da npr.

mreža 15.0.0.0 ima fiksiran oktet, dekadno 15, a ostale cifre se kombinuju i dodeljuju kao adrese stanica.

B - Prve cifre su 10, a fiksirani su prvi i drugi oktet. označava se i sa /16. C - Prve cifre su 110, a fiksirana su prva tri okteta.Označava se i sa /24.

Situacija: organizacija je dobila mrežu klase C 172.10.10.0. Prva tri okteta su fiksirana i predstavljaju adresu mreže, odnosno podmreže. Poslednji oktet je slobodan za dodelu računarima. Znači, računari u ovoj klasi/podmreži mogu imati adrese 172.10.10.1, 172.10.10.2, 172,10.10.3 itd do 172.10.10.254. Brojevi 0 i 255 se ne mogu dodeliti računaru, jer nula označava samu mrežu, a 255 je tzv. broadcast adresa.

Kada bi se ova podmreža spajala na ostatak mreže, npr. Interneta, to bi se vršilo preko rutera, koji bi morao takođe dobiti adresu iz ove mreže. Znači, za računare bi ostalo 255-3=252 adrese.

Treba napomenuti da se klasno adresiranje već neko vreme ne koristi na Internetu. Zbog nefleksibilnosti klasa, lako se može dogoditi da organizaciji treba 1000 adresa, što znači da je potrebna mreža klase B. Sa druge strane, mreža klase B ima 216 adresa, što je preko 32000, tako da ogroman broj adresa ostaje neiskorišćen. Danas se stoga na Internetu primenjuje tzv. besklasni model CIDR, kod koga se mogu praviti klase proizvoljne veličine.

Inače, pojedine mreže su okarakterisane kao nerutabilne, tj. ne mogu se pojaviti na Internetu. Takve su 10.0.0.0 - 10.255.255.255,172.16.0.0 - 172.31.255.255 i 192.168.0.0 - 192.168.255.255. Ove adrese se koriste u privatnim mrežama, čiji računari ne izlaze na Internet direktno.

Računar 192.168.172.5 pripada klasi... 

Top of Form

Vaš odgovor: 

Mrežna klasa predstavlja najjedostavniji oblik podmreže. Dobijena klasa u stvari i jeste jedna podmreža, sa fiksna prva tri okteta. Na primer, ako dobijena mreža klase C ima adresu 195.150.10.0, jedna adresa se odvoji za ruter (npr. 190.150.10.1), a ostale se dodele računarima (stanicama).

Svaki računar u mreži poseduje pored IP adrese i mrežnu masku. Kod mreže klase C ta maska iznosi 255.255.255.0, odnosno ima sve jedinice u binarnom zapisu u prva tri okteta (11111111.11111111.11111111.0). Ove jedinice primenjene na adresu računara znači da računar pripada mreži kojoj su date cifre adrese fiksirane. Znači, izvršimo binarno AND na nivou bita:195.150.10.5 + 255.255.255.0 = 11000011.10010110.00001010.00000101

11111111.11111111.11111111.00000000 AND

11000011.10010110.00001010.00000000

Ostaje 195.150.10 kao fiksirani deo - to je mrežni deo adrese. Ostatak - 5 je host-deo, odnosno adresa računara u datoj podmreži.

Ovaj primer je bio trivijalan, a naročito zato što se mrežni deo adrese završava na kraju trećeg okteta. Međutim, može se lako dogoditi da mrežna maska ne bude tako "okrugla".

Pogledajmo ponovo ovu mrežu: 195.150.10.0. Malopre smo datu podmrežu postavili kao jedinstvenu - svi računari povezuju se na jedan ruter. Šta ako hoćemo da dobijenu mrežu podelimo na više "svojih" podmreža? Na primer, hoćemo da napravimo osam podmreža sa po 30-ak računara, umesto jedne mreže sa 253 stanice (uključujući i ruter). 

Za ovu namenu treba da primenimo posebnu masku. Videli smo da se maska takođe sastoji iz četiri okteta, s tim što praktično uvek počinje sa 255. Kada od date mreže pravimo nove podmreže, potrebno je da mrežni deo adrese povećamo na račun host-dela. U konkretnom primeru, potrebno nam je 8 mreža - znači da ćemo od host dela uzeti tri bita (23=8), dok nam

za host-deo adrese ostaje 5 bitova (znači teoretski 25=32).

Bitove iz host-dela adrese uzimamo tako što postavljamo jedinice u mrežnoj maski na tim pozicijama. Mrežna maska je bila 11111111.11111111.11111111.00000000, a sada je nova maska 11111111.11111111.11111111.11100000 (mreža postaje /27). 

Sada, imamo sledeće podmreže, u kojima su fiksirana i ova tri bita:11000011.10010110.00001010.0000000011000011.10010110.00001010.0010000011000011.10010110.00001010.0100000011000011.10010110.00001010.0110000011000011.10010110.00001010.1000000011000011.10010110.00001010.1010000011000011.10010110.00001010.1100000011000011.10010110.00001010.11100000Kao što se vidi, u host-delu su sve nule, što znači da su u pitanju mrežne adrese. Pogledajmo dalje. Ako uzmemo mrežu 11000011.10010110.00001010.01000000 (dekadno 195.150.10.64/27), njena mrežna adresa je upravo 195.150.10.64, a broadcast adresa se dobija kada se host-bitovi postave na jednicu. Znači: 11000011.10010110.00001010.01011111, odnosno 195.150.10.95. Između ove dve adrese su adrese računara. Naredna mreža je 11000011.10010110.00001010.01100000 itd.Jasno je da se po podeli postojeće podmreže na nove podmreže omogućava manji broj računara, zato što treba odvojiti za svaku podmrežu mrežnu i broadcast adresu, kao i adresu za ruter.

Mreža 192.100.100.0 podeljena je na dve podmreže. Mrežna adresa druge podmreže je ...Top of Form

192.100.255.255

192.100.100.255

192.100.100

Pretpostavimo da smo na jedan svič povezali četiri računara i odredili im podmrežu 10.1.1.0/24. Jedan od računara je postavljen kao ruter, što znači da poseduje i dodatnu mrežnu adresu, koja pripada nekoj drugoj podmreži. Na primer:

Računar 1: 10.1.1.100 i 215.10.10.5 Računar 2: 10.1.1.150 Računar 3: 10.1.2.200 Računar 4: 10.1.2.250

Šta se dešava kada računar 2 treba da kontaktira računar 3? Ukoliko računar 3 pripada istoj podmreži kao računar 1, onda bi za komunikaciju bilo dovoljno poslati arp broadcast svim stanicama. Prijemnik je u istoj podmreži, tako da može da primi broadcast. Međutim, kako će računar 2 da "zna" da je računar 3 u istoj podmreži? Možda između njih postoji ruter, a ruteri ne prosleđuju broadcast pakete? Zadatak je sledeći: ukoliko se oba računara nalaze u istoj podmreži, onda treba ići na broadcast, a u suprotnom, treba kontaktirati ruter, koji dalje treba da prosledi zahtev.Računar 2 nema podatak o tome koja mrežna maska je postavljena kod računara 3. On poseduje samo njegovu IP adresu. Računar 2 zato primenjuje svoju mrežnu masku na IP adresu primaoca i poredi mrežni deo sa svojim. Ukoliko su isti, računar 2 šalje broadcast. Ukoliko nisu, računar 2 šalje zahtev ruteru. Na primer, u navedenoj jednostavnoj mreži sa četiri računara, ako su svim računarima postavljene maske na 255.255.0.0, kada računar 1 primenu ovu masku na adresu računara 3, dobija da je

njegov mrežni deo 10.1, a isti je i kod računara 2, tako da se šalje broadcast. To je normalno ponašanje računara u opisanoj mreži. 

Zašto računar 2 primenjuje svoju mrežnu masku? Jednostavno, tako je utvrđeno, jer on nema masku prijemnika.

Zbog ovakvog funkcionisanja, može se desiti da usled nepravilno postavljenih maski bude onemogućen ili otežan rad mreže.

Na primer, ako računaru 2 postavimo masku na 255.255.255.0, kada tu masku primeni na adresu 10.1.2.200, kao mrežni deo ostaje ne 10.1.1:00001001.00000001.00000001.11001000

11111111.11111111.11111111.00000000

000010001.0000001.00000000.00000000

Proizilazi da je mrežni deo adrese 000010001.0000001.00000000.00000000, odnosno da računar pripada podmreži 10.1.2! Stoga, proizilazi da je računar 2 na mreži 10.1.1, a računar 3 mreži 10.1.2!! Stoga se računar 2 obraća ruteru, umesto da emituje broadcast i brzo dođe do MAC adrese prijemnika. Šta se dalje događa? Ruter, ako "zna" da je prijemnik u stvari u istoj mreži, vraća zahtev i "kaže" 'Ovaj računar nije van mreže i ne treba da rutiram zahtev".

Ruter može da primi broadcast paket.

Top of Form

Pogrešno.

Tačno!

Ruter može da primi broadcast paket.

Vaš odgovor :

Tačno!

Tačan odgovor -> ruter ne može da prosledi broadcast