1

Fakultet zatite na radu

Pravni osnovi zatite

Seminarski rad na temu: Pojam, karakter i znaaj zatite zaposlenih na radu

Student:

Ni,2015

Sadraj

1.Uvod............................................................................................................. 3

2.Uloga i znaaj zatite zaposlenih ................................................................ 4

3.Obaveze i odgovornosti poslodavca ........................................................... 5

3.1. Procena (profesionalnog) rizika............................................... ............. 6

3.2. Normativno ureivanje........................................................................... 9

3.3. Organizovanje procesa rada i poslova bezbednosti i zdravlja na radu (zatite na radu)............................................................................................. 10

3.4. Obaveze poslodavaca u sistemu zatite zaposlenih .............................. 11

4. Zdravstvena zatita zaposlenih ................................................................. 12

4.1. Fiziko zdravlje zaposlenih ............................................................. 13

4.2. Briga za mentalno zdravlje zaposlenih ........................................... 14

4.3.Alkoholizam....................................................................................... 15

4.4. Zloupotreba droga............................................................................. 16

5. Posebna zatita zaposlenih........................................................................ 16

5.1. Zatita ena....................................................................................... 16

6. Zakljuak................................................................................................. 17

Literatura..................................................................................................... 18

1. Uvod

Opta zatita zaposlenih podrazumeva ostvarivanje uslova rada u kojima se preduzimaju odreene mere i aktivnosti u cilju zatite ivota i zdravlja zaposlenih i drugih lica koji na to imaju pravo. Interes drutva, svih subjekata i svakog pojedinca je da se ostvari najvii nivo zatite zaposlenih, da se neeljene posledice kao to su povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom svedu na najmanju moguu meru, odnosno da se ostvare uslovi rada u kojima bi zaposleni imao oseaj zadovoljstva pri obavljanju svojih profesionalnih zadataka.

Za ostvarivanje ovakvog cilja neophodan je sistematski pristup u preventivnom delovanju i povezivanje svih subjekata koji su nosioci odreenih obaveza i aktivnosti. Njihova je dunost da se staraju o sprovoenju utvrenih pravila, mera i standarda o uslovima rada i stalna briga da ih menjaju i usaglaavaju sa tehnolokim i drutveno-ekonomskim razvojem kako bi se unapredila bezbednost i ouvalo zdravlje zaposlenih kao jedan od najvanijih elemenata zatite zaposlenih.

Potreba za preduzimanjem odreenih aktivnosti sa ciljem zatite uesnika u radu javlja se sa prvim oblicima rada, jer je svaki rad praen manjim ili veim opasnostima, ali se kao organizovana delatnost uspostavlja tek poetkom 19. veka. Tada je uslovljena razvojem industrije radnika klasa brojno ojaala, ali su se uslovi rada pogorali te je sa pojavom industrijske revolucije, dolo do naglog poveavanja broja povreda na radu. Nezadovoljstvo

uslovima rada raste do te mere da dovodi do otvorenih istupanja radnika sa osnovnim zahtevom za njihovo poboljanje. To dovodi do stvaranja snanog radnikog pokreta i radnikih udruenja koja vre pritisak na dravu i ona je prinuena da ove odnose pravno regulie kako bi obezbedila minimalnu zatitu radnika te veu ekonomsku stabilnost i socijalni mir. Od tada poinje intenzivan razvoj zatitnog zakonodavstva, irenje socijalnih prava i stvaranje meunarodnih organizacija koje u velikoj meri doprinose uspostavljanju stabilnih sistema zatite zaposlenih.

.

2. Uloga i znaaj zatite zaposlenih

Uloga bezbednosti i zatite zdravlja na radu odreena je njenim ciljem i obimom prava i obaveza poslodavca i radnika. Znaaj bezbednosti i zdravlja na radu se sagledava sa:

humanog,

socijalnog i

ekonomskog stanovita.

Rad u humanim uslovima predstavlja zadovoljstvo za svakog pojedinca, ali i uspeh i ponos za organizaciju, poslodavca i za drutvo u celini.

Socijalni znaaj u najveoj meri se izraava kroz veliki broj zaposlenih koji se povrede ili izgube ivot na radnom mestu, obole od profesionalnih bolesti i drugih bolesti u vezi sa radom o kojima, a esto i o njihovim porodicama, preuzima brigu drutvo.

I trea, ekonomska dimenzija bezbednosti i zdravlja na radu sagledava se preko posledica povreda na radu, profesionalnih i drugih bolesti i iskazuje se odreenim finansijskim pokazateljima koji zavise od broja i teine takvih sluajeva. Naime, povrede na radu i profesionalne bolesti, esto su praene havarijama, odsustvom sa rada ime se stvaraju trokovi i izdaci zbog toga to radnik ne radi, zbog zastoja koji nastaje u proizvodnji i to se znatna sredstva izdvajaju za leenje radnika, nadoknadu njegove zarade i drugih trokova i izdataka koji padaju na teret poslodavca i fondova socijalnog osiguranja. To znai da bezbednost i zdravlje na radu utiu na produktivnost i ekonominost poslovanja u preduzeu, kao i na kvalitet i konkurentnost proizvoda na tritu, te da poslodavac ima neposredni interes da ona bude to efikasnija. Zato je svako ulaganje u mere zatite za poslodavca korisna investicija. Od stepena bezbednosti zavisi zdravstvena i radna sposobnost zaposlenih a time i

produktivnost u okviru preduzea, koja se na nacionalnom nivou odraava na visinu nacionalnog dohotka. Istovremeno boljom zatitom zdravlja na radu i smanjenjem broja povreda na radu, profesionalnih i drugih bolesti, smanjuje se optereenje fondova socijalnog osiguranja to se neposredno odraava na visinu izdvajanja ovih sredstava po osnovu doprinosa i iz nacionalnog budeta. Dakle, od stepena bezbednosti zavisi zdravstvena i radna sposobnost zaposlenih a time i produktivnost u preduzeu ali i sposobnost radne populacije na

nacionalnom nivou to u krajnjem utie na nacionalni dohodak i standard svih graana.

Zatita zaposlenih regulisana je zakonom i obuhvata optu zatitu kao pravo na bezbednost i zatitu ivota i zdravlja, zatim posebne vrste zatite, kao to su zatita linih podataka, zatita omladine, materinstva, pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta ili druge osobe, zatita invalida, pravo na odsustvo sa rada zbog privremene spreenosti usled bolesti, kao i posebnu zatitu odreenih kategorija zaposlenih od otkaza ugovora o radu: zaposlene ene za vreme trudnoe, porodiljskog odsustva, roditelja za vreme odsustva sa rada zbog posebne nege deteta, lana saveta zaposlenih i predstavnika zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru, predsednika sindikata kod poslodavca i imenovanog ili izabranog sindikalnog predstavnika.

3. Obaveze i odgovornosti poslodavca

Poslodavac je nosilac svih obaveza i odgovornosti u uspostavljanju bezbednih uslova rada i zatite zdravlja zaposlenih. U tom smislu opta obaveza poslodavca je da zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu i u uslovima u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zatite zdravlja, odnosno da prilikom organizovanja rada i radnog procesa (pre poetka rada i u toku rada) primeni preventivne mere kao i da za njihovu primenu izdvoji potrebna finansijska sredstva. Pri izvravanju ove obaveze poslodavac je duan da se pridrava osnovnih principa koji su sadrani u meunarodnim aktima, pre svega u Optoj direktivi EU i ugraeni u lan 12. Zakona a koji se odnose na:

izbegavanje rizika;

procenu rizika koji se ne mogu izbei;

otklanjanje rizika na njihovom izvoru primenom savremenih tehnikih reenja;

prilagoavanje rada i radnog mesta zaposlenom, naroito u pogledu izbora opreme za rad i metoda rada, kao i izbora tehnolokog postupka da bi se izbegla monotonija u radu i smanjio njihov uticaj na zdravlje zaposlenog;

zamenu opasnih tehnolokih procesa ili metoda rada bezopasnim ili manje opasnim;

davanje prednosti kolektivnim nad pojedinanim merama bezbednosti;

odgovarajue osposobljavanje za bezbedan rad i izdavanje uputstava za rad na bezbedan nain.

Navedeni principi predstavljaju osnovu za delovanje poslodavca pri emu je njegova obaveza da aktivnosti usmerava prevashodno na eliminisanje rizika ili svoenje na najnii mogui nivo. U tom cilju poslodavac ima posebne obaveze u pogledu ureivanja prava i obaveza zaposlenih, procene rizika, osposobljavanja radnika za bezbedan rad, ostvarivanja prava zaposlenih, obavljanja strunih poslova zatite na radu, informisanja zaposlenih, stvaranja

mogunosti za uee zaposlenih i njihovih predstavnika i preduzimanja drugih preventivnih mera kako bi se zatitio fiziki i psihiki integritet radnika na radnom mestu. Prilagoavanje rada i radnog mesta zaposlenom i zamena opasnih tehnolokih procesa i metoda rada bezopasnim ili manje opasnim predstavljaju mere kojima se eliminie ili smanjuje rizik.

3.1. Procena (profesionalnog) rizika

Evropski propisi iz podruja sigurnosti i zatite zdravlja na radu zahtevaju procenu rizika. Meutim, ak i ako to nije zakonski zahtev, provoenje procene rizika dobra je praksa budui da omoguava poduzimanje delotvornih mera za zatitu zdravlja radnika.

Najee opasnosti na radnom mestu su:

mehanike (npr. rotirajui ili pokretni delovi maina ili opreme),

elektrine (direktan ili indirektan kontakt sa delovima elektroizolacija) i opasnosti vezane za karakteristike radnog mesta (npr. rad na visini ili dubini).

tetnosti deluju u duem vremenskom periodu i izazivaju razliita profesionalna oboljenja odnosno oboljenja u vezi sa radom. tetnosti se mogu grupisati na:

tetnosti koje se pojavljuju u procesu rada (hemijske, fizie, bioloke);

Psihiki i psihofiziki napori (stres, monotonija, poloaj tela u radu, rad sa strankama);

tetnosti vezane za organizaciju rada (prekovremeni rad, rad nou, rad po smenama);

Ostale tetnosti (nasilje na radnom mestu, rad sa ivotinjama).

Slika br.1.

Procenom rizika se:

utvruju opasnosti

utvruje koji su radnici izloeni riziku od tih opasnosti

procenjuje ukljueni rizik;

procenjuje mogu li se navedeni rizici ukloniti ili ne,

odluuje o dodatnim merama koje su potrebne za prevenciju ili smanjivanje rizika.

Kad se govori o riziku na radu, podrazumeva se rizik koji se javlja na radnom mestu, koji ugroava ivot i zdravlje zaposlenog pri obavljanju poslova svog zanimanja (profesije), pa se takav rizik definie kao profesionalni rizik. Ovi rizici su razliiti po vrsti i intenzitetu te je neophodna identifikacija i odreivanje stepena mogueg uticaja na zaposlenog to se utvruje u postupku procene profesionalnog rizika za svako radno mesto. injenica je da se praktino ne mogu eliminisati svi faktori rizika, to znai da na svakom radnom mestu postoji neki rizik, ali se on do odreenog nivoa smatra prihvatljivim jer ne ugroava neposredno zdravlje zaposlenog. Procenjuje se preostali rizik, onaj koji poslodavac nije mogao da izbegne niti da otkloni na njegovom izvoru te postoji opasnost i verovatnoa da ugrozi zdravlje zaposlenog.

Znai, u pitanju su radna mesta na kojima se (zbog prirode posla), i pored preduzetih mera, rizik ne moe otkloniti niti smanjiti (rad na visini, na otvorenom, pod vodom ili zemljom i dr.), te je neophodno utvrditi pravo stanje, izvriti analizu uticajnih faktora i proceniti koje i kakve tetne posledice moe da izazove i koje mere u svakom sluaju primeniti da bi se zaposleni zatitio.

Procena rizika predstavlja najznaajniju obavezu poslodavca. Vri se pre poetka rada, u toku rada kao i u svakom sluaju kada zbog izmena uslova rada moe doi do pojave novog rizika ili promene stepena utvrenog rizika.

Koraci koji preduzimaju prilikom procene rizika su:

Utvrditi opasnosti ta moe poi po zlu?

Proceniti ko bi mogao trpeti posledice i kako ozbiljne

Proceniti koja je verovatnoa da se to dogodi.

Odluiti na koji se nain rizici mogu ukloniti ili umanjiti mogu li se unaprediti objekti, uslovi rada, oprema ili obuka?

Provesti kontrolne mere.

Revidirati, kako bi proverili jesu li kontrolne mere delotvorne.

Ukljuiti konsultacije sa zaposlenima u proces te im osigurati informacije o procesu procene rizika.

Procena rizika kao preventivna aktivnost znaajna je zbog toga to se vri za svako radno mesto na osnovu opasnosti utvrenih na radnom mestu i u radnoj sredini i mogueg uticaja na zaposlenog na tom radnom mestu. Poslodavac je obavezan da donese poseban akt o proceni rizika u pisanoj formi koji sadri podatke o stvarno utvrenom stanju (procesu rada, opasnostima i zaposlenima), procenjenom riziku i predviene mere zatite. Aktom o proceni rizika, a na osnovu ocene slube medicine rada, poslodavac je obavezan da odredi konkretne zdravstvene uslove koje mora da ispuni radnik da bi mogao da obavlja odreene poslove na radnom mestu.

Procena rizika je struan, sloen i odgovoran posao koji zahteva obrazovanje strunog tima za procenu, izbor metodologije i odgovarajuih metoda, kvalitetne i tane podatke o uslovima rada i zaposlenom i dr. Zakon samo naelno odreuje da u utvrivanju i proceni rizika kao i prilikom sastavljanja akta o proceni rizika uestvuje sluba medicine rada i da u pripremi akta o proceni rizika uestvuje lice odreeno da obavlja strune poslove bezbednosti i zatite zdravlja na radu. Blii uslovi, nain i postupak procene rizika propisani su Pravilnikom o nainu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini.

3.2. Normativno ureivanje

Poslodavac je obavezan da u skladu sa Zakonom utvrdi prava, obaveze i odgovornosti, preventivne mere i nain njihovog sprovoenja u cilju ostvarivanja bezbednosti i zatite zdravlja na radu sledeim normativnim aktima:

kolektivnim ugovorom ili optim aktom,

ugovorom o radu ako ima do 10 zaposlenih,

aktom o proceni rizika,

pismenim sporazumom sa poslodavcem sa kojim izvodi radove na istom prostoru,

elaboratom o ureenju gradilita

i programom o postupnom otklanjanju nedostataka koji ne ugroavaju tee zaposlene.

3.3. Organizovanje procesa rada i poslova bezbednosti i zdravlja na radu (zatite na radu)

Poslodavac je obavezan da organizuje proces rada u uslovima koji su bezbedni za zaposlene te da ne moraju da strahuju da e im u toku rada biti ugroeno zdravlje. Da bi uspeno obavio ovaj zadatak, poslodavac je obavezan da preduzima i druge konkretne mere u toku rada:

da zaustavi svaki rad koji predstavlja opasnost po ivot i zdravlje zaposlenih, da obezbedi pruanje prve pomoi, spasavanje i evakuaciju u sluaju opasnosti,

da sprei ulazak u krug objekta ili gradilita lica i sredstava saobraaja koji nemaju osnova za to,

da obezbedi odgovarajue obeleavanje opasnosti,

da angauje slubu medicine rada za obavljanje poslova zatite zdravlja zaposlenog i

da organizuje obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.

Poslodavac se opredeljuje za nain organizovanja ovih poslova u zavisnosti od: tehnolokog procesa, organizacije, prirode i obima procesa rada, broja zaposlenih, broja radnih smena, procenjenih rizika, broja lokacijski odvojenih jedinica, vrste delatnosti. Poslodavac moe sam da obavlja navedene poslove u delatnostima utvrenim Zakonom, koje po prirodi nisu rizine, i ako pri tome nema vie od 10 zaposlenih. U ostalim sluajevima, kada se poslodavac bavi opasnom delatnou i kada rizik i pored preduzetih mera ne moe eliminisati ili ako ima vie od 10 zaposlenih, ove poslove moe da obavlja zaposleni, odnosno lice sa poloenim strunim ispitom, a koje poslodavac pismeno odredi.

I trea mogunost je da poslodavac angauje pravno lice ili preduzetnika sa licencom za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Za obavljanje poslova zatite zdravlja na radu precizirane angauje se sluba medicine rada. Pored obavljanja prethodnih i periodinih lekarskih pregleda, slubi medicine rada se obezbeuje vee uee u preventivnim aktivnostima. Sluba daje miljenje sa stanovita zdravstvene zatite o izboru drugog odgovarajueg posla (koji se odreuje prema zdravstvenoj sposobnosti), izboru novih sredstava za rad, opasnih materija i sredstava i opreme za linu zatitu na radu. Ova sluba se posebno angauje na upoznavanju zaposlenih sa rizicima po zdravlje kao i pri utvrivanju uzroka nastanka profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom, identifikaciji i proceni rizika na radnom mestu. Ocenjuje i utvruje posebne zdravstvene sposobnosti koje moraju da ispune zaposleni za obavljanje odreenih poslova na radnom mestu sa poveanim rizikom. U ovim aktivnostima, sluba medicine rada neposredno sarauje sa licem za bezbednost i zdravlje na radu. Line podatke o zaposlenom utvrene u toku lekarskih pregleda kao i podatke o povredama na radu, profesionalnim bolestima i oboljenjima u vezi sa radom sluba medicine rada uva kao poverljive i moe ih dostavljati nadlenim subjektima na nain propisan zakonom.

Posebno se istie obaveza poslodavaca da, u sluaju kada vie njih rade na istom prostoru ili dele isti prostor, sarauju u primeni mera bezbednosti i koordiniraju svoje aktivnosti. Pri tome su obavezni da utvrde nain saradnje pismenim sporazumom kojim se odreuje i lice zadueno da koordinira rad na sprovoenju predvienih mera. Ova obaveza znaajna je naroito za bezbednost na gradilitu gde esto rade vie izvoaa, a poznato je da se u graevinarstvu deava veliki broj povreda.

3.4. Obaveze poslodavaca u sistemu zatite zaposlenih

Obaveze poslodavca definisane su Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, istovremeno predstavljaju prava zaposlenih u vezi sa sprovoenjem mera bezbednosti i zdravlja na radu.

Poslodavac je duan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu te se poslodavac ne oslobaa obaveza i odgovornosti u vezi sa primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu odreivanjem drugog lica ili prenoenjem svojih obaveza i odgovornosti na drugo lice.

U sluaju nastanka povrede na radu zbog neuobiajenih i nepredvidivih okolnosti koje su izvan kontrole poslodavca ili zbog izuzetnih dogaaja ije se posledice uprkos svim nastojanjima nisu mogle izbei, poslodavac nije odgovoran.

Radni proces treba da bude prilagoen telesnim i psihikim mogunostima zaposlenog, a radna okolina, sredstva za rad i sredstva i oprema za linu zatitu na radu budu ureeni, odnosno proizvedeni i obezbeeni, da ne ugroavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog. Prilikom organizovanja rada i radnog procesa neophodno je obezbediti preventivne mere pre poetka rada zaposlenog, u toku rada, kao i kod svake izmene tehnolokog postupka, izborom radnih i proizvodnih metoda kojima se obezbeuje najvea mogua bezbednost i zatita zdravlja na radu, zasnovana na primeni propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, radnog prava, tehnikih propisa i standarda, propisa u oblasti zdravstvene zatite, higijene rada, zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osiguranja, i dr.

Poslodavac je duan da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi nain i mere za njihovo otklanjanje te da se aktom o proceni rizika, na osnovu ocene slube medicine rada, odredi posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni za obavljanje odreenih poslova na radnom mestu u radnoj okolini ili za upotrebu pojedine opreme za rad.

4. Zdravstvena zatita zaposlenih

Jedan od veoma bitnih faktora koji doprinosi prosperitetu i jaanju celokupnog kolektiva i organizacije jeste i obezbeivanje fizikog i mentalnog zdravlja zaposlenih. Pojmovi zdravlje i sigurnost su blisko povezani ali se ipak meu njima pravi odreena razlika istiui da je pojam zdravlja znatno iri od pojma sigurnosti. Pod pojmom zdravlje podrazumeva se u najoptijem obliku odsustvo bolesti, povreda, mentalnih ili emocionalnih potekoa koji mogu da utiu na normalnu aktivnost ljudi dok s druge strane sigurnost se vie odnosi na fiziko nego na mentalno blagostanje pojedinca.

Odgovornost za zdravlje kao i sigurnost zaposlenih poverena je menaderu za ljudske resurse odnosno krajnjim poslovoama koji kroz podseanje zaposlenih da koriste zatitnu opremu, savetovanje pri koritenju alata i maina te posmatranje zaposlenih u cilju uoavanja da li su prisutni alkohol i narkotici na radnom mestu, moe u velikoj meri da doprinesu poveanju stepena zdravstvene zatite zaposlenih.

Postoje etiri osnovna problema koja su povezana sa zdravljem zaposlenih a to su:

1. fiziko zdravlje i bolesti,

2. emocionalne bolesti,

3. alkoholizam i

4. zloupotreba droga.

4.1. Fiziko zdravlje zaposlenih

Fizika oboljenja i bolesti zaposlenih mogu u velikoj meri da smanje radnu sposobnost zaposlenih stoga bi svaka organizacija trebalo da razvije programe zdravstvene zatite zaposlenih te da obezbedi svakom zaposlenom zdravstveno osiguranje i leenje. Posebnu panju potrebno je posvetiti profesionalnim oboljenjima koja su ve ranije pomenuta. Profesionalna oboljenja su dugotrajni zdravstveni problemi prouzrokovani supsatancama koje se apsorbuju kroz kou, udiu iz atmosfere ili uzimaju kroz usta ili utiu na neko od ula. Preterana buka ili slabo osvetljenje takoe mogu da imaju negtivne efekete na zdravlje zaposlenih. Radno okruenje je glavni uzrok nastanka profesionalnih oboljenja.

Radnici koji rade u dodiru sa azbestom, rudari i radnici u hemijskoj industriji predstavljaju jednu od najrizinijih grupa.

Redovno sprovoenje lekarskih i sistematskih pregleda za sve zaposlene je vrlo vana investicija u cilju ouvanja opte zdravstvene sposobnosti zaposlenih. Poslodavci mogu uticati na fiziko zdravlje zaposlenih i kroz obezbeivanje programa za odravanje fizike kondicije u koje mogu biti ukljueni i programi i savetovanja u vezi zdrave prehrane, odvikavanja od puenja i slino.

U cilju spreavanja bolesti i nezgoda koje su posljedica puenja u proizvodnim halama, veliki broj poslodavaca se odluio na primenu sledeih mera kako bi se rizici sveli na minimun:

odreuju se posebna mesta na kojima je dozvoljeno puenje,

zaposlenima se nude programi za odvikavanje od puenja;

obezbeuju se bonusi za radnike koji su se uspeno odviknuli od puenja i sl.

4.2. Briga za mentalno zdravlje zaposlenih

Pritisci savremenog naina ivota pojaani zahtevima posla mogu da dovedu do niza emocionalnih i mentalnih problema koji su kolektivno oznaeni kao stres. Jednu od najboljih defnicija stresa dao je psiholog Alister Ostel koji ga je opisao kao stanje koje postoji kad nain na koji ljudi pokuavaju da zahvate probleme pritiska ili prevazilazi njihove sposobnosti. Stres dakle ne potie od spoljnog problema ve od naina na koji pojedinac zahvata problem. Odnosno to je, u stvari, disfunkcionalni nain razmiljanja o nama samima i o problemima koji nas uznemirava vie nego nedostataktehnike kompetencije da se problemi zahvate i ree.

U okviru organizacije mogue je prepoznati etiri kljune oblasti koje predstavljaju okvir za nastanak stresa na radnom mestu:

inioci okruenja kao to su: buka, loe osvetljenje, loa kontrola temperature, neprijatni gasovi, puenje na radnom mestu, preveliki broj ljudi na jednom mestu, izolacija, vibracije i sl.)

1. inioci projektovanja posla kao to su: sukobljenost ciljeva, sukobljenost uloga, monoton posao, potcenjenost posla, previe ili premalo nadzora, neadekvatne pauze, neukljuenost u proces donoenja odluka,

2. inioci iz ugovora u radu kao to su: mala plata, rad u smenama, prekovremen rad, nedostatak priznanja, nepotovanje stavki ugovora ,

3. meuljudski odnosi kao to su: lo odnos sa kolegama, loa komunikacija, bilo koji oblik diskriminacije, albe klijenata i kupaca i sl.

Stres dovodi do mnogobrojnih poremeaja i nosi sa sobom mnogobrojne posledice a neke od njih emo prikazati u nastavku rada.

Psiholoke posledice stresa su jedne od najznaajnijih i one se ogledaju u sledeem:

visok nivo razdraljivosti,

frustracija,

agresija,

apatija,

depresija i sl.

Fizioloke posledice stresa iskazuju se nizom zdravstvenih oboljenja kao to su problemi:

1. kardiovaskulranog sistema: bolesti srca, modani udar, glavobolje;

2. digestivnog sistema: muka, povraanje, ir i sl.;

3. muskulatornog sistema: grevi i bolovi u leima;

4. ostala oboljenja: eerna bolest, astma, alergije, poremeaji spavanja i sl.

Stres takoe dovodi i do poremeaja u ponaanju zaposlenih to dovodi do toga da zaposleni postaju pasivni, zaboravni, preterano osetljivi te gube sposobnost donoenja racionalnih odluka. Stres u krajnoj meri dovodi do smanjenja stepena zadovoljstva poslom i organizacijom to moe da dovede do poveane stope fluktuacije radne snage te broja nesrea na radu.

U cilju smanjenja nivoa stresa u organizaciji pre svega, mora se napraviti analiza problema koji dovode do stresa u organizaciji. Neke od mera koje su korisne pri reduciranju niova stresa su:

paljivo regrutovanje kategorija radnika kako bi se izbegao problem negativne slekcije;

fleksibilno radno vreme;

favorizovati navike zdrave hrane i ishrane u restoranu kompanije,

ohrabrivati lanostvo zaposlenih u klubovima za rekreaciju;

sprovoditi lekarske preglede;

te posebnu panju posvetiti upravljanju stresa u timovima.

Suoeni s problemom stresa u organizaciji, mnogi poslodavci danaspokuavaju da pomognu zaposlenima da prevaziu tekoe koje izazivaju stres. Svakako, najvanija pomo sastoji se u obrazovanju zaposlenih u vezi sa stresom.

Neke kompanije uvele su linije za pomo zaposlenima koje im stoje na raspolaganju u svako doba i strogo su poverljive. Posebnoje vano obezbediti pristup lanovima porodice zaposlenih, budui da oni esto najbolje prepoznaju simptome koji mogu da ukau na stres.

4.3. Alkoholizam

Alkoholizam je veoma ozbiljan i skup zdravstveni problem. Da bi se zahvatioproblem alkoholizma, menaderi i nadzornici treba da ohrabruju zaposlene koji piju da se podvrgnu leenju. Pomaganje zaposlenima koji piju da prevaziu ovaj problemje deo dobrog kadrovskog menadmenta. Umesto da se ovi zaposleniodmah otpuste, mnogi zaposleni stvaraju situaciju u kojoj se alkoholiari navode da priznaju da postoji problem, nakon ega ih nije teko ubediti daprihvate program leenja.

4.4. Zloupotreba droga

Menaderi moraju da prepoznaju promene koje se deavaju kod osoba koje zloupotrebljavaju droge. Mogui signali su: preterani apsentizam, usporenost, loe izvrenje posla i promene u ponaanju koje se ne mogu drugaije objasniti.

Organizacije treba da imaju razvijene politike suzbijanja ovakvih pojava u svom kolektivu narutio zbog injenice da je posedovanje narkotika krivino delo.

5. Posebna zatita zaposlenih

Zaposleni, omladina, ene i invalidi smatraju se posebno osetljivom, odnosno rizinom grupom sa stanovita bezbednosti i zdravlja na radu. Zbog toga su utvrena posebna prava i propisane dodatne mere kojima se obezbeuje njihova zatita od profesionalnog rizika.

Zakon ih izdvaja time to predvia posebnu obavezu ureivanja njihovih prava, obaveza i mera zatite: drugim propisima, kolektivnim ugovorom, optim aktom i ugovorom o radu kao i obavezu poslodavca da ih u pisanoj formi obavesti o rezultatima procene rizika na radnom mestu i o merama kojima se ti rizici mogu otkloniti. Meutim, posebna zatita ovih radnika, koja obuhvata uslove rada, duinu radnog vremena, duinu godinjeg odmora, noni rad,prekovremeni rad, lekarske preglede i druge konkretne mere, ureena je Zakonom o radu.

5.1. Zatita ena

Prema Zakonu o radu poslodavac ne moze odbiti da zaposli zenu zbog njene trudnoce, ili joj zbog tog stanja otkazati ugovor o radu te se eni ne moe narediti, niti se ena moe rasporediti da obavlja narocito teke fizike poslove, radove pod zemljom ili pod vodom, te druge poslove. Zena za vreme trudnoce, odnosno dojenja deteta, moze biti rasporedjena na druge poslove ako je to u interesu njenog zdravstvenog stanja koje je utvrdio ovlascteni lekar. Ako poslodavac nije u mogucnosti da osigura rasporedivanje zene, zena ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu plate, u skladu sa kolektivnim ugovorom i pravilnikom o radu.

6. Zakljuak

Briga o zdravlju i bezbednosti zaposlenih jedna je od znaajnijih aktivnosti menadmenta. Re je o funkciji koja se neposredno odraava na individualnu i organizacionu uspenost, trokove poslovanja i ouvanje ljudskih potencijala u organizaciji. Adekvatna briga i zatita zaposlenih poveava stepen zadovoljstva i sigurnosti radnika na radnom mestu to dovodi do smanjenja optereenja radne snage. Redovnim kontrolisanjem, praenjem i eventualnim otklanjanjem fizikih i drugih moguih rizika po ivot, zdravlje i bezbednost zaposlenog, daje se konkretan i direktan doprinos zatiti njegovog fizikog i mentalnog zdravlja i njegove sigurnosti na poslu. Takvim pristupom se smanjuju rizici od povreivanja i nesrenih sluajeva na poslu, kao i rizici od nastanka profesionalnih oboljenja uzrokovanih nepovoljnim i po zdravlje tetnim uslovima rada. Iako ulaganje u zatitu radnika nosi sa sobom odreene trokove moemo rei da su ipak ti trokovi zanemarljivi u odnosu na koristi koje organizacija kao celine stie. Osim toga, staranje o zatiti na radu i zatiti zdravlja zaposlenih doprinosi veem zadovoljstvu zaposlenih, veoj produktivnosti i veoj zainteresovanosti za ostvarivanje

organizacionih ciljeva i interesa.

Na osnovu svega navedenog moemo zakljuiti da svaka organizacija treba da ima izgraen sistem zatite sigurnosti i zdravlja zaposlenih jer takav sistem utie na poveavanje produktivnosti i stepena zdovoljstva zaposlenih to implicira poveanje produktivnosti celokupne organizacije.

Literatura:

M.Ivanjac, S.Lukovi, D.Miljenovi, Bezbednost i zdravlje na radu, str.9-10,18 Beograd, 2005. Godina

J.Starevi, M.Ili, Prirunik za procenu rizika, str.15,22, Beograd,2010

M.Ivanjac, S.Lukovi, D.Miljenovi, Bezbednost i zdravlje na radu, str.23-25, Beograd, 2005. godina

B.Sua, Menadment ljudskih resursa, Novi Sad, 2009

M.Ivanjac, S.Lukovi, D.Miljenovi, Bezbednost i zdravlje na radu, str.9-10, Beograd, 2005. godina

M.Ivanjac, S.Lukovi, D.Miljenovi, Bezbednost i zdravlje na radu, str.18, Beograd, 2005. godina

J.Starevi, M.Ili, Prirunik za procenu rizika, str.15, Beograd,2010.

J.Starevi, M.Ili, Prirunik za procenu rizika, str.22, Beograd,2010.

M.Ivanjac, S.Lukovi, D.Miljenovi, Bezbednost i zdravlje na radu, str.23, Beograd, 2005. godina

B.Sua, Menadment ljudskih resursa, Novi Sad, 2009

B.Sua, Menadment ljudskih resursa, Novi Sad, 2009

B.Sua, Menadment ljudskih resursa, Novi Sad, 2009

PAGE

3