praksa_i_kolubara_metal_vreoci.pdf

www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata

www.masinac.org nije odgovoran za tanost i ispravnost sadraja. Sadraj iz ovog dokumenta iskljuivo koristite na svoju odgovornost.

1

UNIVERZITET U BEOGRADU MAINSKI FAKULTET

DNEVNIK

- STRUNA PRAKSA I -



2

1. Delatnost i organizacija firme

Firma u kojoj obavljam prvu letnju praksu je DP "Kolubara - metal",Vreoci. Predstavlja deo preduzea JP Rudarski basen "Kolubara" Lazarevac, EPS - Beograd. Sastoji se od etiri radne jedinice: Pogon za proizvodnju, Pogon za remont, Pogon za montau i Elmont. Centralni i produktivni deo ove firme predstavlja Pogon za proizvodnju u kome sam obavio praksu.

Pogon za proizvodnju se bavi visokoserijskom proizvodnjom malog broja proizvoda i to: transportnih valjaka, elastino - steznih prstenova, ureaja za vulkanizaciju transportnih traka i elastinih podloki. Vri regenereciju tekih isloenih delova, podsklopova i sklopova opreme za povrinske kopove, procesne opreme i termoenergetske opreme (tehniki odrava ceo basen) i proizvodi najrazliitije vrste mainskih delova, elemanata i sklopova po narudbini za domae i strane firma.

Reorganizacija firme prema standardu ISO 9000 vri se postepeno i ulazi u sve sfere ovog preduzea. Bez uputanja u birokratske detalje, pomenuu neka najvanija odeljenja. Projektno konstrukcioni biro (PKB) i Sluba pripreme programa i plana (SPPIP) rade projektovanje prema zahtevima naruioca, npr. ako naruilac poalje crte sklopa radi se izvlaenje pozicija i izrada tehnikih crtea, propisivanje materijala itd. i ono to predstavlja poetak procesa proizvodnje - otvaranje radnog naloga za izradu mainskog dela. U zavisnosti od vrste mainskog dela, sklopa tj. od vrste obrade, radni nalog se alje u jedno od dva odeljenja: Odeljenje za tehnologiju mainske obrade i Odeljenje za eline konstrukcije. U ovim odeljenjima mainski tehniari trebuju materijal iz magacina, a grupa mainskih inenjera (i metalurga) propisuje operacije, uputstva, maine itd. za izradu dela sa crtea, i to: seenje, savijanje i zavarivanje propisuje odeljenje 02, a sve vrste obrade sa skidanjem strugotine, termiku obradu, kovanje i livenje propisuje odeljenje 01. esto sam mainski deo zahteva sadejstvo ova dva odeljenja u jednom nalogu, s tim to se u nalogu naznai koju je operaciju koje odeljenje propisalo. Odavde radni nalog sa tehnikim crteom odlazi u pogon, i posle svake operacije kontrola vri proveru i overu u nalogu koji odlazi na sledeuoperaciju (mainu)..



3

Napomene:Tehnoloke liste koje se trae programom strune

prakse rade se samo za neke operacije (termiku obradu, zavarivanje, ozubljenje.

2. Dnevnik prakse (po datumima)

05.07.2004. Magacin sirovina i polufabrikata

Pokreta nabavke (najee Sluba pripreme programa i plana-

SPPIP) pie porudbenicu (zahtev za nabavku odreenog materijala, polufabrikata) varajuu tehniku dokumentaciju (crte, skica, standard, izmene, dopune) dostavlja Birou tehnike kontrole (BTK) - tu se zavodi i eka se porudbina). Po pristizanju polufabrikata, magacin pie prijemnicu i zajedno sa otpremnicom proizvoaa dostavlja je BTK koji kompletira dokumentaciju i alje je odeljenju Ulazne kontrole kvaliteta (porudbenica, prijemnica i tehnika dokumentacija).

Na licu mesta u magacinu se vri deo kontrole - geometrija polufabrikata. Drugi deo kontrole se vri u laboratoriji. Vre se ispitivanja samo nekih mehanikih osobina (zbog skromne opremljenosti laboratorije) - tvrdoe, zatezne vrstoe, granice teenja. Ponekad je potrebno proveriti magnetinost materijala zbog funkcije mainskog dela koji se izrauje od datog materijala. Laboratoriju za ispitivanje hemijskih osobina materijala, firma ne poseduje.

Laboratorija sadri dva rokvelova aparata za ispitivanje tvrdoe, jednu veu hidraulinu kidalicu za ispitivanje zatezne vrstoe i granice teenja, i jedne manje kidalice koja slui za merenje dilatacija, suenja poprenih preseka, itd.

Proizvoa alje uz narueni proizvod atest ili uverenje o kvalitetu, gde garantuje traene karakteristike proizvoda poruioca (mehanike, hemijske). Na svakom polufabrikatu proizvoa utiskuje svoje ime, broj are, materijal, hemijski sastav, termiku obradu ("ispupuje" kod odlivaka).



4

Ukoliko se radi o odgovornom delu, ili ne postoji atest, odeljenje ulazne kontrole vri ispitivnja u laboratoriji, to je rei sluaj.Na kraju se pravi zapisnik o prijemu (ili reklamaciji ukoliko nisu ispunjeni neki zahtevi poruioca), a na licu mesta se na svaki komad polufabrikata stavljaju nalepnice sa natpisom DOBRO ili NEZADOVOLjAVA zelene i crvene boje, redom. Kompletirana dokumentacija sa zapisnikom se vraa preko BTK do pokretaa nabavke da bi se poelo sa procesom proizvodnje.

Magacin se sastoji od tri poluograene parcele na otvorenom. Na prvoj se nalaze tzv. "fi profili" (profili punog porenog preseka) prenika iznad 30, na drugoj isti manjeg prenika i standardni profili (L, I, U, kutijasti,), dok se na treoj nalaze limovi svih debljina i cevi razliitih prenika.

to se tie evidencije, svaki pristigli polufabrikat ima u magacinu svoju "karticu materijala". Kartice se razdvajaju prema veliini polufabrikata (odreeni prenik,debljina), tako da na istom mestu mogu biti na primer kartice limova razliitog materijala ali istih debljina.

Dobio sam na uvid od magacionera karticu zavedenu pod 45. Radi se o fi profilu, eliku 1331, poprenog preseka 45, duine 3500 mm. Kartica sadri jo i magacionersku ifru materijala 1431087, broj komada, datum prijema, i za svaki komad po kom radnom nalogu je odnesen na obradu (u proizvodnju) - prema trebovanjima materijala koje piu odeljenja.

04.07.2000. Radionica pripreme materijala

U ovom delu pomenuu samo rezanje testerama kao pripremu za dalju obradu, dok u seenje lima (sve postupke) i kao pripremu i kao deo obrade obraditi posebno sa savijanjem u limarskoj radionici.

Rezanje testerama se obavlja u posebnoj manjoj hali koja se nalazi pri magacinu, tako da se manji komadi runo, a vei pomou krana ubacuju kroz otvore na zidu hale du linije sa valjcima direktno na stezni deo testera. Ova opeacija je polazna za izradu bilo kog mainskog dela. Testere su maine koje seku sve vrste profilastih polufabrikata (fi, standardni, cevi).

Radionica poseduje dve vrste testera. Lisnate testere (hidrauline) tipa NT 250, NT 350, UD 210, UD 320 gde broj oznaava maksimalni prenik (dimenziju) profila koji se see pod uglom 90, koji je ogranien duinom lista testere. Za prvi tip ona iznosi 500 tt. Maksimalni prenik profila koji se see pod uglom 45 je



5

160 tt (opet ogranien duinom lista). Hod rama testere pri seenju je 160 tt. Pogonske karakteristike - snaga EM je 1,5 KW, broj obrtaja EM je 700 min-1. Brzina rezanja za tvrde metale je 120 hod/min, a za meke 80 hod/min. Na lisnatoj testeri se seku sve vrste profila. Duina profila je neograniena.

Krune testere tipa 8G 681, 8B 66 i dr. koriste se (bar u ovoj radionici) samo za seenje fi profila i cevi maksimalnog prenika (dimenzije) 240 tt (za prvi tip . Prenik testere je 610 - 710 tt, a debljina 6,5 tt.

Na tipovima testera za koje su date karakteristike, radnik je na moj zahtev (nije u tom trnutku bilo aktivnih radnih naloga) manifestovao seenja cevi 100 na lisnatoj, i punog profila 150 na krunoj testeri. Skice vanih delova ovih maina sa radnim kretanjima pri pomenutom rezanju, date su na skici S - 1. Obino se u radnom nalogu zahteva da se stavi dodatak za obradu kod fi profila od 5 tt, dok se standardni profili seku na tanu meru. Od pribora za merenje se koristi samo obian metar sa milimetarskom podelom.

05.07.2000. Limarska radionica

Limarska radionica se nalazi na samom ulazu u glavnu halu kraj magacina. Radionica sadri maine i opremu za savijanje i seenje limova.

Seenje limova se moe vriti mehanikim makazama, runim gasnim (autogenim) seenjem ili mainom za gasno seenje. Meu inenjerima u odeljenju tehnologije obrade, vlada ustaljeno pravilo - limovi do 13 tt seku se na makazama, deblji limovi runim gasnim seenjem ili na maini za gasno seenje (maina radi komplikovanije konture). Naravno, nekad se zbog efikasnosti odstupa od ovog pravila.

Postoji nekoliko mehanikih makaza slinog izgleda koje se razlikuju prema tome kolika je maksimalna debljina lima koji moe da see, i duina noa (maksimalna irina lima koja je neto manja) - NG 8A, MVS 13 i dr. Prve makaze seku lim do 8 tt debljine, a duina noa je 2560 tt. Pogonske karakteristike - potrebna pogonska snaga 10 KW, maksimalan broj hodova u minuti je 30.

Na ovim makazama sam posmatrao seenje iz limova debljine 6 tt, 10 ploa za izradu polica od lima 0361, CS - 1. Na limu je "rajsom" obeleen pravougaoni oblik ploe. Dva radnika prinose lim oslonjen na sto, i podeavaju liniju nou. Seenje se izvodi pritiskom



6

na nonu papuicu jednog radnika. Pomoni pribor ine rajs, metar, takasti marker i ostali pribor za obeleavanje na limu.

Za gasno seenje koristi se jedina maina - OPTOTAJ 20. Koristi se za seenje limova velike debljine, i kad se zahteva seenje po sloenoj konturi. Sadri 4 gorionika na pokretnoj konzoli, gorivni gas je acetilen (smea sa kiseonikom se stvarau gorioniku), skica maine sa kretanjima je data (S - 2). Maina ima sto na koji se postavlja crte zaitanje - voenje, maksimalna irina voenja je 1800 tt, a duina 2000 tt. Crte za voenje mora biti u razmeri 1:1 , itanje se vri pomou senzora koji prepoznaje liniju i automatski odreuje putanju gorionika. Maina ima skromna mogunosti programiranja - samo za prave linije i kvadratne forme. Pogonske karakteristike - prikljuna snaga 1000 VA, prikljuni napon 220 V/ 50 Hz, poseduje sistem za hlaenje vodom.

Prisustvovao sam izradi dela prikazanog na CS - 2 od elika 0361 (najei elik za limove). Sa crtea je oitavana kontura. Da se ne bi delovi koji se isecaju krivili, radnik pribegava jednoj caki, a to je da na pojedinim delovima seenja plamen ne proseca lim do kraja, ve ostavlja tanko spojen materijal da "dri" sve do pred kraj. U ovoj operaciji nije bilo potrebno hlaenje.

06.07.2000.

Savijanje lima se moe vriti na mainama za kruno savijanje, na odreeni radijus ili u cev (obino veih komada), i na presama za savijanje na bilo koji ugao, oblik...Kako maine za kruno savijanje nisu bile aktivne, prisustvovao sam savijanju dela na hidraulinoj presi tipa NR 500, gde broj znai nominalni pritisak prese od 500 MRa. Hod noa (pritiskivaa) je 200-300 tt, irina prese (noa) je 3250 tt. Opseg brzina pritiskivaa 17 80 tt/sec, snaga pogona je 31,1 KW (S 3).

Raen je konini segment levka za suenje uglja (CS 3). Savijanju je prethodilo autogeno seenje iz lima 0361, debljine 6 tt i autogeno isecanje dva lica. Zatim se rajsom izvuku linije du kojuh pritiskiva nalee. Izvueno je osam linija za savijanje, dva radnika pridravaju segment, a trei komandama sputa pritiskiva. Postoje dva mehanizma regulacije brzine - brzohodni koji slui zasputanje noa do tik iznad lima i sporohodni kojim se vri samo pritiskivanje. Kontrola radijusa na koji se savija lim, vri se sa dva pomona lima (vrlo tanka) u horizontalnoj ravni - jedan za donji deo i jedan za donji



7

deo segmenta. Ako radijus nije postignut, savijanje se nastavlja po linijama izmeu prethodnih linija savijanja, a nikako po istim.

Alat ove maine predstavljaju prizme i noevi (pritiskivai), koji se razlikuju prema presecima lebovima i vrhovima noeva. Na S - 3 dat je i popreni presek prizme i noa kojima je izvreno dato savijanje.

10.07.2000. Kovanica

PJ Pogon za proizvodnju i RJ Pogon za remont sadre zajedniku kovanicukoja radi iskljuivo za svoje potrebe tj. ne radi za "trea lica". Kovanica je opremljena sa dva pneumatska ekia razliite veliine, slinog oblika i odgovarajue nazivne sile. Manji eki, ruske proizvodnje, je tipa A6 - Y2, pogonskih karakteristika - snage EM od 11 KW i brzine 286 ob/min. Vei eki, nike proizvodnje (MIN), je tipa P 500, nezivne sile 5 KN, pogonskih karakteristika - snage EM od 45 KW i brzine 735 ob/min. Oba ekia su prikljuena na mreu 220 V, 50 Hz.

Priblini izgled ekia dat je na skici S - 4 sa kretanjem. Pravougaono prizmatini eki je uglavljen u cilindrinu pokretnu glavu koja vri glavno kretanje - vertikalno, a visina sputanja ekia iznad nakovnja (istih dimenzija kao eki) regulie se nonim pritiskanjem na odgovarajuu polugu. eki i nakovanj su od istog materijala izuzetno visoke tvrdoe i vrstoe (otpornosti na habanje).

Kovanica ne poseduje elektrine pei za zagrevanje, ve se elementi za kovanje zagrevaju na otvorenoj kovakoj vatri. Na postolju se nalazi uareni koks nakoji se stavlja budui otkovak.

Prisustvovao sam izradi osiguraa osovinice veze lanca kaika (52 komada). Prethodno je iz lima debljine 6 mm, seenjem na makazama i gasnim (autogenim) seenjem, dobijen je prvi oblik na crteu - skici (CS - 4). Jedan radnik savija uareni komad na stezi po liniji savijanja oznaenoj na crteu, a zatim dodaje komad radniku za pneumatskim ekiem koji komad savija "do kraja" kovanjem. Opis radnji je prikazan strelicama na konanom obliku CS - 4.

Od pomonih alata, kovanica poseduje stege, dva nakovnja za runo kovanje, najrazliitiji pomoni pribor za savijanje, seenje, probijanje, kleta. Zajedniko za sve ove alate je da su velike duine zbog rada sa elementima visoke temperature (sporije se prenosi toplota do radnika).



8

11.07.2000. Zavarivanje

Odeljenje za zavarivanje pogona za proizvodnju nalazi se u zasebnoj hali veoma velikih dimenzija. Ovo ne iz raloga to ima irok spektar postupaka zavarivanja, ve zbog veliine i broja delova i elemenata koji pristiu na zavarivanje, meu kojima su i ogromni delovi bagera sa povrinskih kopova. Postupci zavarivanja koji se primanjuju su runo elektroluno (REL), elektroluno zavarivanje topljivom elektrodom u zatiti aktivnog ili inertnog gasa (MAG/MIG) i elektroluno zavarivanje pod prakom (ERR).

ERR postupak je potpuno automatizovan i vri se na konzolnoj maini za zavarivanje tipa KVS 44. Prednosti maine su veliki uinak (efikasnost), posebna pogodnost zavarivanja delova velikih dimenzija, krunih varova, navarivanja, itd. Maina ima nekoliko stepeni slobode kretanja (S - 5) tako da ima dobre manevarske sposobnosti. Mainu opsluuju dva automatizovana stola na koje se privruje deo koji se zavaruje, u zavisnosti od toga kakvo kretanje treba da izvodi deo koji se zavaruje. Svi parametri zavarivanja se podeavaju automatski, struja je maksimalne jaine do 1600 A, napon 24 V, koristi se TT praak (tvorniki taljen - fabriki topljeni), najee tipa OR - 100, opseg debljina ice (dodatni materijal) je 3 - 5 tt (tip ESAB, standard DIN 8557).

REL zavarivanje je najzastupljenije. Vie desetina radnika mogu zavarivati u isto vreme. Aparatura je prosta - kabl, dra elektrode, obloena elektroda (uz to radnik ima obaveznu zatitnu masku). Obino se koriste dva tipa elektroda. Za niskolegirane elike i elini liv zatezne vrstoe do 580 N/mm2 koriste elektrode tipa PIVA - 150 B, ija je oznaka E 51 5 V 120 2 6 2N (oznaavanje po JUS C.N3.011). Na ovom primeru u objasniti znaenje ove oznake:

E - oznaka za obloenu elektrodu 51 - oznaka za zateznu vrstou istog zavara 510 - 600 N/mm2

5 - oznaka za dobru udarnu ilavost na temperaturama i do -40S

V - oznaka da se radi o bazinoj elektrodi 120 - oznaka da je nazivni koeficijent iskorienja izmeu 115 -

125% 2 - oznaka poloaja zavarivanja - svi poloaji osim vertikalno

nanie



9

6 - oznaka za vrstu struje - ako se koristi jednosmerna, elektroda mora biti na pozitivnom polu, a ako se koristi naizmenina, onda minimalni napon praznog hoda treba da bude 70 V

2N - oznaka da e maksimalni sadraj vodonika u metal avu biti 3 ml/100 g metal ava.

Za zavarivanje delova visoke tvrdoe tj. za "tvrdo zavarivanje",

koriste se elektrode tipa PIVA - 430 B, ija je oznaka E 1 300 (oznaavanje po JUS C.N3.019). To je obloena bazina elektroda, daje tvrd i ilav navar koji moe da se obrauje samo bruenjem. Postie se visoka otpornost na habanje (eljust drobilice, plugovi, bageri, noevi za rezanje), tvrdoa oko 55 - 65 HRC (280 300 HRB).

MAG postupak (u zatiti gasa SO2 ) se upotrebljava mnogo

ee nego MIG (u zatiti anertnog gasa argona, najee). Mogu se vriti dva zavarivanja u isto vreme, jer postoje dva kabinska sistema dovoenja ice - dodatnog materijala (S - 6). Detaljnije o ovom postupku bie rei na primeru zavarivanja.

Prisustvovao sam izradi "I - profila" zavarivanjem, koji je deo konstrukcije (sklopa) "S - monorej". Tehnoloka lista tj. plan zavarivanja nije dat uz tehniki crte (jer je dato zavarivanje relativno prosto), ve je opis radnji i detalja zavarivanja dat u radnom nalogu (u prilogu dnevnika je dat primer zavarivanja sloene konstrukcije sa planom zavarivanja i tehnolokom listom). Zavarivanje je vreno MAG postupkom (SO2).

Profil se sastoji od stope, rera i lima. Prethodno je izvreno odgovarajue obaranje ivica stope i lima prema tehnikom crteu (CS - 5). Obaranje ivica rebra, predstavlja ujedno i pravljenje pripremka, oblikovanje leba za zavarivanje tzv. "brajfovanje" (dobiemo 4 ista leba). Oznaka vara na crteu znai da se radi o ugaonom "ka" avu, dubine obaranja su sa obe strane po 6 tt (S - 7).

Poetna operacija prema radnom nalogu je privarivanje stope i lima za rebro. To se vri REL postupkom "hektanjem" (S - 7) na svakih 200 tt i kontrolom pravog ugla izmeu elemenata profila.

Zavarivanje se vri iz jednog prolaza za svaki leb, ica sa draem je nagnuta pod uglom od 45. Koristi se ica debljine 1,2 tt tipa PIVA - 60 za niskougljenine elike. Zavarivanje je u horizontalnom poloaju tj. posle zavarivanja rebra za stopu sa jedne i druge strane, radnici okreu profil za 180 i vre opet horizontalno zavarivanje rebra za lim. Vreme izrade jednog ava je oko 15'.



10

12.07.2000. Termika obrada

U odeljenju za termiku obradu, vre se sve vrste arenja (uklanjanje unutranjih napona, rekristalizacija, normalizacija,), kaljenje, otputanje (nisko, srednje i visoko), poboljanje (kaljenje + visoko otputanje). Od termo hemijskih obrada, vri se samo cementacija. Proces termike obrade u zavisnosti od vrste, moe se vriti pre i posle mainske obrade.

Odeljenje poseduje tri cerove pei - KR 90, KR 120 i KR 170 u zavisnosti kolika je maksimalna irina ulaza pei. To su pei elektrine pei, vrata pei su sa vertikalnim podizanjem, sa silikatnim grejaima koji su smeteni izmeu opeka kojim su obloene pei sa strana i sa gornje strane, dok se na dnu pei nalaze metalne ploe na koje se stavljaju elementi za zagrevanje, a grejai su ispod ploa (S - 8).

Za hlaenje, u zavisnosti od vrste obrade mogu se koristiti pei, vazduh, voda ili ulje. Voda se nalazi u betonskom bazenu (4 4 t) ukopanom u podu hale, dok se "repiasto" ulje nalazi u bazenu napravljenom od lima (23 t).

Za cementaciju, kao pomono sredstvo za zagrevanje slue lonci (S - 8). Kao sredstvo za obogaivanje povrine metala ugljenikom koristi se ugalj za cementaciju (odaje aktivni ugljenik) - pa je ovo vrsta cementacija (postoji i pe za tenu cementaciju, ali nikad nije upotrbljena?). Na dno lonca stavi se sloj uglja, pa se poreaju metalni komadi na sa dovoljnim razmakom izmeu sebe, zatim se pospe opet ugalj tako da prekrije sve komade, itd. dok se ne napuni lonac. Stavlja se poklopac i obinom glinom se zaptiva za lonac. Kako sam saznao od radnika neko opte pravilo vai da za 2 tt cementiranog sloja na povrini treba 20 sati (linearno), a preko 2 tt dvostruko vie vremena (opet linearno). Posle zagrevanja (na oko 900S) i progrevanja, uvek sledi kaljenje (850S) sa niskim otputanjem (180 - 200S), jer bi visoko otputanje smanjilo znatno povrinsku tvrdou.

Na kraju termike obrade uvek sledi provera tvrdoe koja se vri pomou aparata za merenje tvrdoe. Za manje komade koristi se Rokvelov aparat, dok za vee komade koristi se digitalni aparat koji poseduje "olovku" sa kuglicom, displej na kome se oitava vrednost tvrdoe u nepoznatim jedinicama i preko tabele se vrednost prevodi u "rokvele" (S - 9). Pre merenja tvrdoe uvek se obrusi mesto merenja.



11

Oko 90% pristiglih radnih naloga za termiku obradu ine nalozi sa zahtevom da se povea tvrdoa i/ili povrinska tvrdoa nekog dela (najee koriste Rokvelovu jedinicu, S postupak - HRC). U prilogu dnevnika se moe videti orazac naloga za termiku obradu koji se uvek izdaje pored radnog naloga bez obzira na sloenost termike obrade. Proces cementacije sam dao na osnovu opisa procesa jednog radnika, a sam sam prisustvovao poboljanju trupaca pristiglih iz pripreme rezanih na testerama ( 4732 - legirani Cr,Mo elik za poboljanje), CS - 6.

Nakon zagrevanja 10 trupaca u pei (koje traje oko 2,5 h) na temperaturu 860S i progrevanja (oko 1 h), iz pei koja je usijana kao i trupci (jako toplotno i svetlosno zraenje), dugakom kukom se prebacuju trupci u korpu koja je obeena o dizalicu (kran) i reetkasta na dnu. Korpa se potapa u ulje (uz pojavu vatre prvih nekoliko sekundi), i hlade se trupci oko 2 h. Posle kaljenja, trupci se ponovo ubacuju u pe i zagrevaju na 600 S, progrvaju i hlade na vazduhu, to se zove visoko otputanje (slui otklanjanju zaostalih napona i dobijajnju ilavog jezgra). Posle termike obrade trupci se predaju na mainsku obradu, prema odgovarajuem radnom nalogu.

13.07.2000. Struganje

Zbog najveeg broja vrsta obrada, struganje je operacija koja se najvie izvodi u pogonu. Shodno s tim, broj strugova je neuporedivo vei od ostalih maina. Najbrojniji su univerzalni strugovi tipa RA - X/Y, gde su X - maksimalni prenik obratka, a Y - maksimalna duina obratka. Zatim tu su strugovi za obradu izuzetno velikih komada, vertikalni strugovi (meu njima i jedan CNC strug). Strug RA - 631/3000 obrauje komade prenika do 630 tt, duine do 3000 tt, mogue je rezanje navoja (metriki, Witwort, trapezni, obli) spoljnjeg prenika do 48 tt. Pogonske karakteristike ovog struga su EM snage 15KW, broj obrtaja 1440 ob/min. Vrste obrada koje se vre na ovom strugu su uzduna obrada spoljnih i unutranjih cilindrinih i konusnih povrina, poprena (eona) obrada, obaranje ivica, radijusa, izrada navoja itd. Glavno kretanje struga je obrtno kretanje obratka. Pomono kretanje je pravolinijsko kretanje alata (uzduno ili popreno). Od alata, koji se koriste pri struganju postoje merni, rezni i stezni. Rezni alati su razni strugarski noevi (iz jednog dela ili od vie materijala osnova sa ploicama od tvrdog materijala) za sve vrste obrada. Stezni alati su nosa noeva (suport), stezai za



12

obradak u obliku obrtnih ploa. Za smanjenje deformacija pri obradi pod dejstvom teine obratka i ostalih sila, koriste se tzv. linete. Skica struga sa kretanjima data je na S -10 .

Posmatrao sam izradu aure gornje nosee rolne (bager - glodar). Trupac je izliven u pesku - bronzani liv (P.CuSn 14). Prva obrada je bila formiranje aure tj. obrada na dimenziju 65. Zatim je usledila unutranja obrada na strugu (sa 2,5 tt ostavnjenog za obradu) na traenu dimenziju 70 F7. Kao zavrna obrada usledilo je obaranje ivica - spoljanje na 2,5 / 45 sa jedne strane, i unutranje na 3 / 45 sa druge strane (CS - 7). Sredstvo za hlaenje je emulzija (meavina vode i odreenih antikorozivnih supstanci.

14.07.2000. Bruenje

Bruenje je proces obrade povrine metala finim skidanjem strugotine, da bi se dobila odgovarajua mera (tolerancija), kao i odgovarajui kvalitet. Vre se tri vrste bruenja - ravno spoljanje i unutranje. Maine za ravno (3D 722) i unutranje bruenje (3A 230) nisu bile aktivne (neke su u kvaru). Proces spoljanjeg bruenja sam posmatrao na maini tipa 3M 197. Geometrujska karakteristike - najvea duina predmeta obrade je 6000 tt, a najvei prenik predmeta 800 tt (preporuuje se i najmanji 80 tt), najmanji prenik brusa je 500 tt, najvea irina brusa 100 tt, najvea duina bruenja je 5600 tt i maksimalni broj obrtaja brusa 55 t/. Maina ima sistem za hlaenje i osvetljenje dela koji se brusi.

Glavno kretanje maine je obrtno i vri ga obradak, a pomono kretanje je horizontalno - uzduno i takoe ga vri obradak. Brusni kamen vri obrtno kretanje kao i kretanje ka i od obratka (S - 11).

Oznaka brusnog kamena koji je bio montiran na mainu je 4V 60K 6V, na ijem primeru u objasniti znaenje oznake:

4V - oznaka tvrdoe brusa 60K -oznaka za broj zrna na tt2 (60 zrna) 6V - oznaka za vezivo - keramiko (postoji i bakelitno )

Posmatrao sam bruenje rukavca osovine za povratni bubanj

(deo tranog transportera), izraene od 1530 (CS - 8). Podeenja maine - uzduni posmak 200 tt/min, broj obrtaja obratka 25 ob/min, broj obrtaja brusa 32 t/. Uvek se ostavi dodatak za bruenje, u ovom sluaju je 0,5 tt. Radnik je podesio da se u jednom prolazu skine 0,01 tt, s tim to se bruenje vri u oba smera. Prenik brusa je



13

750 tt (od radnika sam saznao da oko godinu dana moe da traje kamen, a onda ide na otrenje na dijamantu). Emulzija za hlaenje je voda sa dodatkom (oko 10%) sredstva protiv korozije. Vreme rada se moe dobiti i pomou datih podataka (preena duina bruenja podeljeno sa uzdunim posmakom tj: [(0.5/0.01) 400]/200 = 100 min).

17.07.2000. Buenje

Vri se sa horizontalno postavljenom burgijom (deo funkcija borverka) ili vertikalno postavljenom burgijom (radijalne builice). U zavisnosti od oblika burgije na builici, na ovoj maini se mogu obavljati buenje rupa, otvora, pravljenje upusta, rezanje navoja. Radijalna builica tipa TRB 8 moe da bui elik sa burgijom prenika do 80, a sivi liv sa burgijom prenika do 110.Preporuuje se za date podatke da zatezna vrstoa elika ne pree 600 N/tt2. Maksimalni hod vretena je 350 tt. Maina ima sto visine205 tt. Pogonske karakteristike snaga pogonskog EM je 1,7 KW, broj obrtaja EM je 1420 ob/min. Skica builice sa kretanjima za podeavanje je data na S - 12. Glavno kretanje pri izradi rotaciju vri alat, kao i pomono vertikalno. Pri manjim vrednostima prenika burgija ima ih na svakih 0,5 tt. Burgije se montiraju pomou prstenova razliite debljine koji se smetaju u glavu.

Prisusvovao sam buenju 20 komada ploica za BTO (bager - traka - odlaga) sistem trake. S obzirom da je relativno malih dimenzija, na radni sto se privruje stega u koju se stavlja ploica. Koriene su dve obine burgije za buenje prenika (.......) i posebna burgija naotrena na 90 za formiranje upusta za zavrtanj (CS - 9). Merni pribor radnika je najee nonijus. Vreme izrade jednog komada je bilo oko 10.

18.07.2000. Glodanje

Obradu glodanjem posmatrao sa na konzolnoj univerzalnoj glodalici tipa GUK 3P. Karakteristino za ovu mainu je njena glava koja moe da rotira u ravni pod uglom od 45 u odnosu na sto, pa prema tome moe biti i vertikalna i horizontalna glodalica. Glodanje se u pogonu moe obav zavisno od vrste obratka, veliine i poloaja na borverku, dubilici i ostalim tipovima glodalica (horizontalna GHK



14

3P, portalna ). Glavno kretanje (obrtno) vri alat, dok pomono kretanje vri sto tj. obradak i to du obe ose u horizontalnoj ravni.Kretanja za podeavanje vre jo i glava alata i sto (vertikalno). Skica maine sa kretanjima data je na S - 13. Maksimalno uzduno pomeranje stola je 1120 tt, popreno 355 tt, a visinsko 400 tt. Pogonske karakteristike radnog vretena su maksimalni dozvoljeni moment 280 krt, broj brzina 180 (izmeu 26 i 1400 ob/min. Pogonska snaga glavnog motora 11 KW.

Prisustvovao sam delu obrade uke radnog toka, 0563 (20 komada za izradu). Prethodne obrade bila su autogeno seenje iz lima debljine 20 tt, i buenje burgijama 25 i 10. Uglavu alata se postavi reducir aura, a u nju dvoperno cilindrino glodalo sa rasponom pera od 25tt. Vertikalnim pomeranjem stola i glave alata, sputa se glodalo u otvor napravljen prethodno buenjem. Glodalo je podeeno na 450 ob/min. . Obradak se privrsti za sto, tako da se vri uzduno glodanje (sa uzdunim posmakom od 20 tt/min). Vreme glodanja jedne uke je oko 4'. Hlaenje se vri emulzijom. Na kraju se dobija lic duine 80 tt. Vreme Crte - skica procesa glodanja, sa tehnikim crteom uke, da je na CS - 10.

19.07.2000. Rendisanje

Maine za rendisanje koje poseduje pogon, moemo podeliti

na horizontalne (krathohodne i dugohodne) i vertikalne (dubilice tipa 7D 450). Dugohodna rendisaljka tipa DHV 55 koristi se najee za obradu delova velike duine do 5500 tt (maksimalan hod stola je 6200 tt), irine do 1600 tt i visine do 1400 tt. Glavno kretanje izvodi sto za koje je privren obradak. Du mosta se vertikalno moe kretati greda, a du grede horizontalno dva suporta za privrivanje alata (pomona kretanja). Na gredi je naknadno montiran suport za glodanje. U nivou stola, na stubu se nalazi i boni suport. (skica maine sa nekim delovima S - 14). Rendisaljke uvek skidaju u jednom smeru, dok je u drugom prazan hod.

Na ovoj maini posmatrao sam izradu para ina (porudbina Mostogradnje - Beograd)(CS - 11). Razmak izmeu ova dva dela je ostavnjen zbog dilatacija usled porasta temperatura. Pripremak je izraen autogenim seenjem, sa dodatkom za obradu po irini 10 tt sa jedne i sa druge strane (da je izvrena termika obrada arenja za otklanjanje unutranjih napona, dodaci za obradu bi bili duplo manji, jer ne bi bilo opasnosti od vitoperenja materijala). Korien je alat sa



15

ploicom od tvrdog materijala (tzv.vidija ploica) koji je montiran na boni suport. Ploica je kvadratna, oznaka P6 P40 (tvrdoe je oko 60 HRC), proizvoa PP - CORUN. Oba dela jedne ine su privrena za sto tako da se nastavljaju jedna na drugu i obrauju se istovremeno. Glavni merni pribor pored nonijusa kod dugohodne rendisaljke je komparator za centriranje (od velike vanosti za pravilnu i preciznu obradu) pri postavljanju obratka du stola. Radnik je podesio mainu na posmak od 0,2 tt po vertikali, a u jednom vertikalnom skidanju, po horizontali se skine 3,5 tt. To se dvaput izvri, a zadnjih 3 tt se obrauje sa manjim posmakom. Brzina stola u smeru u kom se vri obrada je 103 tt/, dok je pri praznom hodu uvek neto vea.

20.07.2000. Horizontalna builica - glodalica (borverk)

Pogon poseduje 5 borverka istog tipa B - 150 S - TELEROTOR.

Pri obradi, glavno obrtno kretanje izvodi uvek alat (glavno vreteno maine), dok pomona kretanja moe izvoditi alat (vertikalno i uzduno) ili obradak privren za sto koji vri kretanje du obe ose u horizontalnoj ravni. Oznaka maine je prenik radnog vretena 130 tt. Broj stupnjeva obrtaja glavnog vretena je 33, aksijalni hod radnog vretena je 900 tt, vertikalni hod kuita radnog vretena 1600 tt. Veliina radnog stola je 15201700 tt. Mainu pokree elektromotor snage 25 KS. Skica maine sa kretanjima data je na S - 15.

Operacije koje izvodi maina maina su: buenje, obrada otvora , glodanje, neke operacije struganja: obrada spoljanjih cilindrinih povrina i obrada eonih povrina , pri emu se struganje izvodi pomou specijalnih glava sa mogunou poprenog pomeranja nosaa noa. Razlika izmeu struganja na strugu i borverku je ta to na strugu obrtno kretanje izvodi obradak, a na borverku alat.

Posmatrao sam obradu dela sklopa koji se zove redukcija (crte CS - 12). Kao pripremak korien je polufabrikat koji je napravljen zavarivanjem. Zavarivanje je izvreno tako to su na cev (poz. 2, materijal 1330) zavarene 2 prirubnice sa lebovima (poz. 1, materijal 0361) i zavarena rebra du spoljanje strane cevi (poz. 3, materijal 0361). Na borverku je izvreno buenje otvora na prirubnicama i izvrena eono struganje (po 3 tt sa obe strane redukcije. Za ovu drugu operaciju korien je alat veoma slian strugarskom nou. Posebna stezna glava je postavljena na radno vreteno i no privren ekscentrino. Vreteno vri obrtno kretanje uz posmak (primicanje) ka obratku.



16

Za kontrolu prilikom izrade korieni su pomono kljunasto merilo (tanosti 0,05 tt), mikrometarski zavrtanj, komparator (radnici ga zovu subitor) tanosti 0,01 tt, sa kojim se vri kontrila velikih otvora. Za izradu 10 komada redukcija data je norma radniku od 1200 tin.

21.07.2000. Glodalica za ozubljenje

Postoji vie naina za izradu zubaca zupanika na

glodalicama. Dva tipa izrade zubaca koji se rade u pogonu su GLEASON i PFAUTER. Postoji nekoliko glodalica razliite veliine koje rade po metodi PFAUTER, i dve maine koje rade po metodi GLEASON. Maina 5A 250 (GLEASON) izrauje konine zupanike sa pravim zupcima, 528C (GLEASON) konine zupanike sa zavojnim zupcima,5K 32R i 5A 342 (PFAUTER) cilindrine zupanike sa pravim, kosim i strelastim zupcima, kao i pune tokove.

Stari princip izrade da se izrauju zupci jedan po jedan, nije davao dovoljnu preciznost, pa se danas retko koristi. Princip koji ga je zamenio je relativno kotrljanje alata po obratku ili obrnuto (alat zamenjuje drugi zupanik u paru).

Posmatrao sam izradu zupanika sa kosim zupcima metodom PFAUTER na maini 5A 342. Geometrijske karakteristike ove maine su:prenik obraivanih zupanika od 300 do 2000 tt, maksimalni moduo zupanika (puastim glodalom) 33, maksimalni ugao nagiba kosog zupca 45, prenik radne povrine stola 1800 tt. Pogonska snaga elektromotora je 14 KW.

Kao to sam pomenuo tehnoloka lista za izradu ne postoji, ali od strane inenjera, radnik dobija tzv. kartu podeavanja u kojoj su uneti svi proraunati podaci o zupaniku, ali i podaci vezani za podeavanje maine. U prilogu dnevnika je data karta podeavanja za glodalicu 528S za izradu jednog tanjirastog konusnog zupanika.

Alat kojim se vri izrada zupanika i punih tokova je puno glodalo koje ima oblik pua ispresecanog lebovima upravnim na zavojnicu punog glodala (S - 16). Puno glodalo ima zavojni ugao od 2 - 6 , a glodalo se postavlja u odgovarajuem nagibu prema obratku kako bi se dobio traeni ugao nagiba zuba. Kod ove maine glodalo vri glavno obrtno kretanje oko svoje ose i pomono kretanje po vertikali (du zuba). Obradak vri obrtno kretanje oko svoje ose pa se tako obezbeuje relativno kotrljanje.



17

Korigovani zupanik, iju sam izradu posmatrao, deo je reduktora za pogon trake. Pripremak je bio od elinog liva L 4732 i trbalo je izraditi 10 komada (CS - 13).

Ova maina ima radni sto koji pliva na ulju pod pritiskom, zbog smanjenja trenja pri obrtanju stola, radni sto je sa rupom u sredini zbog zupanika koji se izrauju zajedno sa vratilom.

Pripremak je pomou krana postavljen na radni sto glodalice, nakon ega je radnik izvrio stezanje obratka pomou steznih apa i vijaka. Nakon toga maina je putena u rad. Brzina okretanja alata za prvi prolaz bila je 40 ob/min, dok se obradak obrtao tako da se prilikom jednog obrtaja glodala, obradak obrne za jedan zub. Nakon jednog obrtaja obratka, alat se spusti za 1 tt. Puno glodalo sa uglom zavojnice od 3,5, a kako je ugao nagiba zupca 14, bilo je potrbno postaviti vratilo, na kome se nalazi glodalo pod uglom od 10.5 u odnosu na horizontalnu ravan. Hlaenje je vreno unjem, vrlo intenzivno jer se radi o veoma velikom komadu. Obrada zubaca vri se iz tri prolaza i za celokupnu obradu je potrebno 130 sati.

24.07.2000. CNC maina za obradu materijala

CNC maine predstavljaju maine koje su numeriki upravljane i kod kojih obradu podataka i upravljanje vri kompjuter. Geometrijske i tehnoloke naredbe potrebne za obradu izraene su numeriki (brojano) u programu. U okviru Pogon za proizvodnju, nalazi se samo jedna numeriki upravljana maina koja je aktivna - karuselni strug (proizvoa - Ivo Lola Ribar). Jedan inenjer iz odeljenja za tehnologiju obrade je zaduen za pisanje programa za ovu mainu. Obino ova maina slui za izradu nekih povrina, radijusa itd. sloenijeg oblika npr. sfernog, kod komada (posebnoodlivaka) veih dimenzija.

Karateristike maine su:ukupna snaga tri nezavisna elektromotora za razliite operacije - 90 KW, prenik radnog stola12501600 tt, nalvei presek noa 4040 tt, vertikalni hod nosaa glave 800 - 1000 tt sa brzinom pomeranja 600 tt/min.

Karuselni CNC - strug ima dva nosaa alata. Prvi nosa alata bio je uraen kao kod revolver - struga, i imao je etiri strane za postavljanje alata (S - 17). On se koristi za obradu eonih i unutranjih povrina obratka. Drugi nosa alata slui za obradu obimne povrine obratka i moe da nosi samo po jedan no. Oba nosaa alata su pokretna po vertikalnoj i horizontalnoj osi, tako da je



18

omoguen lak pristup obratku. Stezna glava je postavljena tako da joj se osa poklapa sa vertikalnom osom i moe se, kao kod svakog struga okretati oko svoje ose. Na steznoj glavi nalaze se tri obrnuta "T" leba koji su rasporeeni meusobno pod uglom od 120. Glavno kretanje - rotaciju vri sto za koji je privren obradak Kod ove maine se pre poetka obrade vri telovanje alata, pa korekcija od strane inenjera na licu mesta (postavljane koordinatnog poetka), a posle izrade prvog obratka vri se kontrola i dodatno telovanje. Ako se rade velike serije, nakon izrade 15 - 20 komada, vri se obavezno ponovno telovanje. Maina poseduje "viseu" komandnu tablu sa ekranom gde se kuca program, alfanumerikom tastaturom i dugmad za mehanika kretanja (S - 18).

Ove informacije o maini dobio sam od veoma ljubaznog inenjera lepeg pola koji je inae kako sam napomenuo, zaduen za pisane programa i sve korekcije vezane za numeriki upravljanu mainu. Radnik je bio na godinjem odmoru, a na maini je ostavio radni nalog i tehniki crte dela koji je poslednji izraivan (program za ovaj deo je dat u prilogu dnevnika). To je podnoje za krst raen po narudbini za seosku crkvu (CS - 14). Takoe sam video i jedan tehniki crte tzv. oblikaa, materijal 0563, pripremak izraen navarivanjem dva dela, a na maini je izraivana povrina sfernog pojasa (CS - 15).

25.07.2000. Otrenje alata

Prilikom upotrebe reznih alata, vremenom dolazi do

otupljivanja reznih povrina. U sluaju da se radi o alatima iji je rezni deo izraen od brzoreznog ili alatnog elika, vri se otrenje tih alata, a ako je rezni deo alata ploica od tvrdog metala ili keramike, vri se zamena ploice.

Alat se otri na posebnim brusilicama za otrenje alata. Na univerzalnim brusilicama (otrilicama), mogu se izvoditi operacije spoljanjeg i unutranjeg krunog i ravnog bruenja primenom odgovarajueg pribora za stezanje obratka.

U pogonu za proizvodnju se nalazi odvojena itava mala radionica sa sedam maina: univerzalne otrilice za alat tipa Geometrik 431A i UOZA 55/G, okretni abrazivni cirkular OAS - 300, otrilica za rezne alate 3A 666, poluautomatska otrilica za puno glodalo 3663 i otrilice za alat tipa OAT - 200 i BAD - 400. Pored maina, u radionici se nalaze i ormari sa razliitim tocilima i pomoni



19

pribor. Na podu radionice je su smetene razliite stege i podeoni aparati.

Univerzalna glodalica tipa Geometrik 431A je najee u upotrebi.Na njoj se primenjuje univerzalna stega koja se od klasine stege razlikuje po tome to ima tri zgloba, pa moe da zauzme bilo koji poloaj u prostoru. Radni sto maine moe se kretati popreno u odnosu na radno vreteno i moe se okretati oko vertikalne ose za ugao 25. Radno vreteno se moe zajeno sa kuitem pomerati vertikalno i poduno, a moe i rotirati u horizontalnoj ravni za pun krug. Brzina rezanja ove maine kree se u granicama od 2200 - 6400 ob/min, preciznost maine je do 0,01 tt, a maksimalna dubina rezanjaje 0,05 tt u jednom prolazu. Bruenje se moe vriti sa ili bez hlaenja u zavisnosti od datog sluaja.

Ova otrilica se koristi za otrenje svih brsta reznih alata i za iradu strugarskih noeva za sve reime obrade, npr. tzv. fazor za profilisane noeve. Takoe, ova otrilica se moe raditi i kao glodalica, s tim da joj je preciznost u tom sluaju 0.05 tt.

Poto u odeljenju za otrenje alata, nije bilo posla, zahvaljujui dobroj volji radnika, imao sam priliku da posmatram otrenje seiva na eonoj povrini novog eonog glodala. Ovo glodalo je bilo izraeno na glodalici, nakon ega je trebalo izvriti otrenje seiva glodala. Glodalo je pre obrade postavljeno u podeoni aparat za neposredno deljenje. Poto je glodalo imalo 14 zuba, izvrena je zamena podeonog diska i postavljen je disk sa 28 ureza. Zatim je glodalo dovedeno u radni poloaj sputanjem za ugao od 5 i okretanjem oko vertikalne ose za 1,5. Ovi uglovi su odreeni pomou tablica na osnovu poznatog grudnog ugla . Nakon toga je zamenjen nosa alata i postavljeno je tocilo (oblika kao zadnje tocilo na S - 19 ). Sva tocila se izrauju sa standardnim otvorom u sredini prenika 20h7.

Nakon toga, postavlja se obradak tako da pravac glavnog seiva noa bude upravan na osu radnog vretena i da bude u visini ose vretena (S - 20). Takoe, obradak se postavlja tako da tocilo prilikom obrade bude to blie srednjem zubu, ali da ga ne dotakne da se ne bi otetio. Zatim se vri provera balansa tocila, a zatim fino podeavanje obratka u odnosu na alat. Posle putanja maine u rad, vri se runo primicanje obratka du pravca upravnog na radno vreteno i skida se jedan sloj materijala. Nakon odmicanja obratka, vri se pomeranje obratka u pravcu ose radnog vretena i ponovno primicanje na prethodno opisan nain. Nakon obrade jednog zuba pomou podeonog aparata, vri se okretanje obratka tano za jedan zub. Bruenje je u ovom sluaju vreno bez hlaenja. Kontrola je bila



20

vizuelna u ovom sluaju - u toku obrade se mora skinuti tzv. "bela taka". Nakon otrenja seiva na podeonoj povrini, vri se otrenje seiva po obimu alata.

Vreoci, 31. 07.2000.

praksa_i_kolubara_metal_vreoci.pdf

Documents