Entomolo ki praktikumSakupljanje insekata, pribor, uvanje, pravljenje zbirki

Metode sakupljanja Zavise od vrste insekata koji se sakupljaju i od razvojnog stadijuma koji se sakuplja Terestri ni insekti mogu se sakupljati: Pojedina no, rukom ili pincetom Entomolo kom mre om Ke erom Barberovom klopkom Sitom na beloj podlozi Tulgrenovim levkom Dred om Bagerom Potapaju om mre om Pregra uju om mre om

Akvati ni insekti mogu se sakupljati:

Sakupljanje pojedina nih insekata Sa podloge, cvetova, stabala, li a, kore drveta, ispod kore, sa panjeva i ispod njih, ispod kamenja Na ovaj na in sakupljaju se pojedina no krupni ili kripti ni, u stani tu sakriveni insekti (tvrdokrilci, uhola e, stri ibube) u razli itim razvoijnim stadijumima Svaki pomereni predmet (panjevi, kamen) treba vratiti kako bi se uzimanjem uzoraka to manje naru ilo prirodno stani te

Entomolo ka mre a Sastoji se od rama ili obru a na kome je mre a (vre a) i dr ke. Dr ka mora biti lagana (lako drvo, trska, aluminijum), du ine pri kojoj se mre om mo e lako baratati, obi no dva pre nika rama (do 90 cm, najvi e 120 cm). Ram je od ice do 5 mm debljine koja je dovoljno vrsta da se pri upotrebi ne deformi e, po mogu stvu sklopiv uz dr ku. Mre a ili vre a sitnih je okaca i treba da bude dovoljno lagana i savitljiva da ne o teti insekte, a dovoljno otporna na biljke i ka enje da se ne pocepa (perlon, til, markizet, najlon), du ine dva ipo puta du e od pre nika rama. Pojedina no se mre om love ve i uo eni insekti, a ko enjem (zamahivanjem levo-desno) iznad vegetacije oni koji se di u skriveni kad se nai e ili se vide da lete.

Za ko enje potrebna je brzina i ve tina, lov je produktivniji ali je ve a mogu nost o te enja ulovljenih insekata. Kad se ulove insekti, vre a se preklapa preko rama tako da je ram zatvori i onemogu i be anje inslekata. Insekti koji su bezopasni i spori mogu se vaditi iz mre e direktno rukom, a ostali se more (ubijaju) morilkama tako to se Cela mre a stavi u morilku Pincetom se insekt prebacuje u morilku Imobili e se spolja rukom i ubaci u morilku

Ke er je grublji od entomolo ke mre e i ima otvor na dnu vre e od platna za jedra koji se zatvara i otvara. Koristi se za sakupljanje insekata sa livadskih biljaka. Njime se radi ko enjem u transektu, sa 10 15 otkosa levodesno, nakon ega se staje i ulovljeni insekti vade se iz ke era tako to se vre a preklopi, a ulovljeni insekti se kroz otvoreno dno kese za koje se ve e bo ica sa fiksativom (70% etanol) istresaju u bo icu. Sitniji i br i insekti koji se te ko hvataju prvo se u plasti noj kesi ubijaju etrom, pa se istresaju na belu podlogu (platno) i sakupljaju u fiksativ. Insekti se iz mre e mogu vaditi i pomo u aspiratora.

Aspirator slu i za sakupljanje malih ne nih, lomljivih insekata, naro ito ako se eli da se sa uvaju ivi. Lako se mogu i napraviti. Sastoji se od a e, transparentne plasti ne boce 7,5 x 2,5cm sa jednim gumenim ili plutanim zapu a em, ili je staklene ili plasti ne cevi irine oko 3 cm. Ako ima jedan zapu a kroz njega prolaze dve staklene cevi. Jedna cev je kratka i njen unutra nji kraj je obmotan gazom koja onemogu ava da usisani insekti dospeju u usta sakuplja a. Ova cev se produ ava dugim gumenim crevom iji slobodni kraj sakuplja stavlja u usta. Oba kraja druge cevi ostaju otvorena i ona mo e biti malo zakrivljena. Ako je aspirator u vidu cevi ona se zatvara sa dva zapu a a. Kra a staklena cev se probada kroz jedan zapu a a druga kroz drugi zapu a . Oko unutra njeg kraja jedne od ovih cevi se obmotava gaza, a spolja nji kraj cevi produ ava se gumenim crevom.

Druga staklena cev probada kroz drugi zapu a i oba kraja ove cevi ostaju otvorena. Spolja nji kraj ove cevi se dovodi u blizinu insekata koji se sakupljaju. Aspiratorom se lako sakupljaju insekti sa podloge, kore drve a, sa prostirke, izvrnutog ki obrana i iz entomolo ke mre e. Napunjeni aspirator se prazni u morilku

Mre a za udaranje Jedna od varijanti entomolo ke mre e kojom se udaranjem o granje insekti sa li a stresaju u mre u, na ijem dnu vre e je fla ica sa fiksativom.

Ekshaustor je u vidu usisiva a koji usisava i sakuplja lete e insekte. Radi na elektri ni pogon (akumulator ili elekti na mre a). Veliki ekshaustori mogu da slu e kao trajne klopke, dok se manji koriste u odredjenim situacijama. Barberova klopka Stakleni ili plasti ni sud zapremine po elji ili prema tome ta se eli uloviti, koji se ukopa u zemlju do ivice otvora suda i u koju se mo e staviti mamac, ili fiksativ. Od ki e se boca za tit uje tako to se iznad otvora postavlja staklena ili plasti na plo a na no icama dovoljno iznad otvora boce da omogu i ulazak ivotinja u bocu. Oko ove posude u zemlju se mo e staviti ira plasti na cev, da se ne mora svaki put kopati posle izno enja posude radi pra njenja. Barberova klopka se povremeno proverava i uhva eni objekti vade iz nje. Ako se u njoj nalazi samo fiksativ, onda ona mo e ostati na terenu i nekoliko dana pre proveravanja i va enja uhva enog materijala.

Rajterovo sito koristi se za sakupljanje insekata i drugih beski menjaka na stalno vla nim mestima. Ono se sastoji iz dva dela. Gornji deo je odvojen od donjeg mre om sa okcima 10 x 10 mm koja je vezana za dr ku. Otvor sita je oja an metalnim prstenom tako e vezanim za dr ku. Ovaj prsten treba da je savitljiv, tako da sito prilikom pritiskanja na koru drveta mo e da prati njenu oblinu. Na dnu sita mo e se pri vrstiti boca za sakupljane organizama iz sita.

Mnogi mali insekti i drugi beski menjaci koji se nalaze u zemlji tu, ubretu i stelji mogu se sakupljati kori enjem sita tako to se aka stelje (zemlje ili ubreta) stavi na sito i prosejava se na belu mu emu. Insekti koji propadnu kroz okca se sakupljaju pincetom, rukom, aspiratorom, ili vla nom etkicom. Berlezeov levak Sastoji seod levka sa glatkom unutra njompovr inom. Blizu njegovog otvora se nalazi jedno sito poja ano ramom, a na kraju levka se nalazi boca sa fiksativom ili bez njega u koju se sakupljaju insekti i drugi olrganizmi. Iznad levka se nalazi izvor toplote.

Prosejavanje

Na sito se stavi stelja ili zemlja i uklju i greja . Insekti i drugi beski menjaci koji be e od toplote spu taju se nani e u hladnije i vla nije slojeve. Kako se zagrevanje nastavlja, supstrat se definitivno su i i organizmi be e i nani e propadaju kroz sito u bocu na dnu. Izdvajanje organizama na ovaj na in traje nekoliko dana. Ako se koristi boca bez fiksativa, ona se mora prazniti bar jednom dnevno. Kori enjem Berlezeovog levka prime eno je da mnogi insekti, propadaju i kroz sito, ostaju na povr ini alkohola. Otuda se insekti mogu sakupljati i tako to se supstrat sa njima ubacuje u posudu sa vodom. Supstrat tone, a oni ostaju na povr ini sa koje se lako mogu pokupiti. Sli an ovom levku je Tulgrenov levak, ali se kod njega koristi elektri na sijalica kao izvor svetlosti i toplote.

Nezavisno od toga koji se od ova dva levka koristi, efikasnije je da se materijal prvo propusti kroz Rajterovo sito, jer se na taj na in osloba amo najve eg dela ne eljenog supstrata i tako pove avamo koncentraciju ivotinjskog materijala koji stavljamo u jedan od ovih levaka. Nedostatak Berlezeovog i Tulgrenovog levka je taj to neki insekti, naro ito spori tvrdokrilci ne mogu da stignu da iskopaju put kroz supstrat, pa ugibaju negde na putu od dehidratacije zbog toplote. Insekti koji ne be e sa svetla, jednostavno se provla e kroz upljine supstrata prema vrhu i be e.

Mo arski-Vinklerov selektor U obliku je vre e napravljene od platna za jedra. Veli ina selektora mo e da varira prema potrebama, ali dobra veli ina je 30 x 70cm. Unutar selektora se nalazi mre ica sa okcima 6 x 6mm. Na mre icu se stavlja supstrat i vre a se ka i iznad podloge. Kako se supstrat polako su i insekti be e nani e u vla nije slojeve, dok ne propadnu kroz mre u u bocu. Ova procedura zavisi od temperature okoline. Ukoliko je temperatura vi a, br e je su enje supstrata. Me utim, ako je su enje brzo, mo e do i do smrti organizama koji ostaju u supstratu, a ako je su enje suvi e sporo mo e do i do bu anja i do o te enja objekata. Izdvajanje organizama ovim selektorom je automatsko, ali traje nekoliko dana.

UBIJANJE I MORILKE

Sakupljeni materijal se naj e e ubija trenutno, odmah posle hvatanja. Metod za ubijanje mora biti pa ljivo odabran, jer metod koji je dobar za jednu grupu organizama mo e biti neupotrebljiv za druge zbog daljih istra ivanja. Svi vodeni organizmi (planarije, pijavice, pu evi, larve insekata, kao i manje ne ni insekti kao to su tvrdokrilci i stenice mogu se ubiti tako to se ubacuju u boce sa 70-75% alkoholom. Me utim, ve ina insekata se ne mo e ubijati alkoholom. Za ubijanje ovih insekakta koriste se morilke.

NA MORILKU TREBA OBAVEZNO STAVITI UPOZORENJE OTROV I U VREME KADA SE NE KORISTI TREBA JE UVATI NA SIGURNOM I NEPRISTUPA NOM MESTU!!!

Cijanidna morilka

Najefikasnije sredstvo za ubijanje su preparati cijanida. Morilka je staklena boca sa otvorom od oko 6 cm u pre niku koja se zatvara plutanim epom premazanim slojem parafina radi boljeg dihtovanja. ep koji se koristi ne treba da bude na zavrtanj, jer zavrtanj onemogu ava brzo otvaranje i zatvaranje boce. Na dno boce se stavlja malo natrijum- ili kalcijumcijanida i to se zalije gipsom. Cijanidna morilka ubija insekte brzo i mo e trajati godinama.

Ova morilka se koristi za ubijanje leptira i velikih moljaca, jer ubija brzo, a leptiri i veliki moljci moraju biti ubijeni brzo u suvim morilkama da bi se sa uvali ili bar minimalno o tetili. Kod hvatanja leptira treba biti naro ito oprezan jer su oni jako ne ni i lako se o te uju pa ubijanje mora da bude brzo. KAKO SU PREPARATI CIJANIDA VRLO OPASNI ZA SVE IVOTINJE I OVEKA TREBA BITI VRLO OPREZAN! NARO ITO TREBA PAZITI DA NE DO E DO KONTAKTA SA SLUZOKO OM, JER I NAJMANJA KOLI INA CIJANIDA MO E UBITI OVEKA!!! S OBZIROM NA OVAKVU OPASNOST, OVU MORILKU NIKAKO NE TREBA UPOTREBLJAVATI AKO SE RADI SA DECOM!!!

Alkoholna morilka Jednostavan na in ubijanja je ubacivanje ulova u bocu ili flakone sa 70% alkoholom. I ove boce moraju imati zapu a e koji dobro dihtuju.

Etarska morilka manje je opasna morilka i mogu je koristiti i mla i kao i sakuplja i sa manje iskustva. Najjednostavnija je predstavljena bilo kakvom staklenom bocom sa dobrim plutanim zapu a em koji treba prokuvati u istopljenom parafinu. U bocu do pola treba ubaciti zgu vane trake filte papira. Prilikom upotrebe u bocu se kane nekoliko kapi etera a zatim se u nju ubacuju uhva eni insekti. Povremeno treba ponovo kanuti po nekoliko kapi etera. Insekte treba ostaviti u ovoj boci 12-24 sata zavisno od veli ine i vrste insekata. Neki manji insekti brzo uginu, ali krupniji, kao to su veliki tvrdokrilci, najpre se samo imobili u i potrebno im je vi e vremena da uginu. Ovakve boce sa zgu vanim papirom nisu nikako dobre za ubijanje ne nih leptira, jer bi se oni o tetili taru i se o papir

Neki krupni insekti sporo ugibaju u eterskoj i drugim morilkama sa isparenjima. Zato se ovi krupni insekti ubijaju injekcijom. Za ubrizgavanje se koristi etil acetat, hloroform ili amonijak. Injekcija se naj e e daje u grudi. Ali ako je egzosekelet tvrd, onda se ve e koli ine otrova mogu ubrizagati u trbuh. Veliki moljci i leptiri ugibaju posle ubrizgavanja malih koli ina otrova. Prilikom ubijanja leptira i velikih moljaca injekcijom, oni se hvataju za grudi ka iprstom i palcem leve ruke i donekle pritisnu, desnom se uzima pric. Igla se ubada u grudi leptira u koji se ubrizga otrov. Treba paziti da se ne ubrizga previ e, jer dolazi do iskapljavanja iz tela to mo e da o teti leptira. Na ovaj na in se mogu ubijati i krupni tvrdokrilci koji sporo ginu u morilkama i mogu da o tete neke ne nije insekte. Oni ne ugibaju trenutno kao leptiri ali se na taj na in imobili u.

Ubijanje injekcijom

SKLADI TENJE, UVANJE NA TERENU I PRIPREMA ZA TRANSPORT uvanje u alkoholu Alkohol koji se koristi za ubijanje slu i i kao dobro sredstvo za skladi tenje i uvanje sakupljenih organizama za du i period. Nabadanje na igle Ulovljeni insekti se pribadaju iglama, odla u i uvaju u kutijama. Kutija treba da je napravljena od drveta. Njena veli ina je obi no 35 x 25 x 8 cm. Dubina treba da bude tolika da u njoj mogu vertikalno da stoje najdu e entomolo ke igle. Na dno kutije se stavlja podloga od stiropora ili plute. Ako se koristi pluta, onda je treba prekriti belom hartijom. U jedan ugao kutije se u malu kutiju od i ane mre e, ili u platnenu vre icu stavlja naftalin ili paradihlorbenzol radi za tite od teto ina. Ako je na terenu uhva en mali broj insekata, njih je mogu e odmah nabosti na igle i odlo iti u kutiju. Sitni insekti koji se ne mogu nabosti na igle direktno lepe se na vrh trouglastih karton ica koji se nabadaju na igle i tako sme taju u kutije.

Skladi tenje u slojevima Krupniji moljci se, obi no, pakuju u slojevima u vrsto zatvorenim kutijama i to tako to se na pamu nu tkaninu nare a sloj insekata tako da se ne dodiruju. Zatim se taj sloj prekriva novom tkaninom i na ovaj stavlja novi sloj. Ovo se ponavlja dok se kutija ne napuni. Paradihlorbenzol ili kristali timola, koji se stavljaju u kutiju, spre avaju rast gljiva, koje mogu da uni te ceo ulov za par sati. Da bi se ovo spre ilo koriste se drvene ili kartonske kutije, ali je najsigurnije ako su kutije od metala. I drugi insekti se mogu skladi titi na ovaj na in. Osim pamu ne tkanine, mo e se korititi i filter papir. Ako se insekti (ne leptiri), ipak ubu aju, mogu se premazati rastvorom 1% timola u vodi i alkoholu. Ubu ali leptiri se ne mogu povratiti i postaju neupotrebljivi.

Papirni kontejneri Neki krupni insekti (buba vabe, tvrdokrilci, stenice i opnokrilci) mogu se pakovati u ukutije od cigareta ili raznih tableta. Treba da budu gusto upakovani, a slobodan prostor u kutiji treba da bude popunjen filter papirom, ili vatom. Srednje do veliki primerci kao to su vilini konjici, skakavci i zrikavci, rovci i bogomoljke zahtevaju poseban tretman odmah posle ubijanja a pre pakovanja. Trbuh ovih insekata treba da bude ise en finim makazicama po avu jedne strane trbuha. Zatim se vadi crevo, polni sistem kao i spolja nji delovi kopulatornog aparata, ali treba voditi ra una da se ne o teti telesni zid. Uzima se mali tapi kra i od trbuha koji se obavija pamu nom tkaninom natopljenom pastom boraks-glicerina i stavlja se u trbuh tako da jedan njegov vrh prodire i u toraks. Ivice preseka trbuha se tada spajaju i insekt se odla e u kartonsku cev. Krajevi cevi se zatvaraju vatom.

Skladi tenje u rolnicama Insekti mogu biti pakovani u rolnice od kartona. Treba uvek imati ve i broj rolnica razli itog pre nika zbog razli itih veli ina insekata. Jedan kraj rolnice se zatvori vatom pa se u nju stavi(e) insekt(i). Onda se doda malo vate pa se stavi(e) novi insekt(i) i tako dok se rolnica na napuni. Na rolnicu se ispi e naziv lakliteta, datum i ime sakuplja a.

Skladi tenje u kovertama Leptire, viline konjice i krupnije ose ve ina kolekcionara pakuje u trouglaste papirne koverte. Ove koverte su napravljene od vr e masne hartije ili pausa. Pre stavljanja u koverat insektu se krila savijaju iznad le a. Leptirima sa zadebljalim trbuhom u kome nose jaja i skakavcima je potrebno, pre stavljanja u trougao, isprazniti trbuh. To se radi tako to se trbuh prose e makazama, ali tako da se zadnji segment trbuha ne o teti. Posle pra`njenja u abdomen se stavlja savijutak vate. Posle stavljanja insekta u koverat, uglovi koverta se savijaju

Mikroskopski preparati Insekti koji su suvi e mali da se druga ije skladi te stavljaju se na mikroskopsku plo icu u kap fiksativa, a noge i ostale telsene nastavke treba im postaviti tako da se mogu to lak e pregledati kasnije. Zatim ih treba kapnuti jo jednom kapi fiksativa i prekriti pokrovnok ljuspicom tako da ne ostane mehur vazduha ispod ljuspice. Su enje u termostatu treba da traje oko nedelju dana, a etiketa se lepi sa strane na samu mikroskopsku plo icu, i levo i desno od mesta gde je preparovani insekt.

ETIKETIRANJE

Sakupljeni materijal na terenu nema nau nu vrednost ako uz sebe nema etiketu sa odre enim podacima. Etikete su pravougaoni karton i i 8 x 12 mm koji se ubacuju u flakon (epruvetu, bocu) ili se nabadaju na igle ispod insekta. Na etiketi moraju biti podaci o: lokalitetu (dr ava, iri i u i lokalitet, ta an datum ulova i ime kolekcionara).

esto se uz objekat stavlja vi e etiketa koje daju vi e informacija o stani tu, metodama kori enim pri sakupljanju, meteorolo ke podatke kao i podatke o doma inu (ako se radi o parazitu), zatim o hrani, biljci itd. Etikete se mogu ispisivati rukom na terenu koriste i vodootporni tu , ili grafitnu olovku, ili biti od tampane, fotografisane i umanjene. Na etiketi se tampaju podaci o lokalitetu, godina sakupljanja i ime kolekcionanra, dok se dan, mesec i metod sakupljanja ispisuju rukom. I etikete za materijal koji se uva i nekoj te nosti se ispisuju vodootpornim tu em ili grafitnom olovkom. Ove etikete moraju biti okrenute u boci tako da budu itljive spolja, bez pomeranja flakona. Ako se sa terena nose ivi organizmi onda se etikete stavljaju spolja da ne bi do lo do njihovog o te enja prilikom transporta. Neta ni podaci na etiketi vi e tete daljem nau nom radu nego objekti bez ikakve etikete, a nekoliko pogre no obele enih objekata mo e da diskredituje verodostojnost cele kolekcije i njenog kolekcionara.

Uzimanje uzoraka akvati nih insekata Mnogi holo- (dvokrilci Diptera i tulara i Trichoptera) i hemimetabolni (jednodnevke Ephemeroptera, kamenjarke Plecoptera, vilini konjici i device Odonata) insekti imaju akvati ni larveni stadijum (nimfu) ili lutku (pupa), ija je du ina ivota ve a od veka imaga. Akvati ni insekti ine sastavni deo makrozoobentosa faune dna i uzimaju se pomo u naro itih sita, mre a i klopki kojima se uzimaju uzorci aktivnih (plivaju ih) ili slabo pokretnih (unutar dna) organizama, koji se zatim prosejavaju i ispiraju.

Mre a za uzimanje uzoraka sa dna (dred a) Na ovaj na in se uzorkuju vodeni meku ci, vodene gliste i svi ostali organizmi koji ive na dnu bara, jezera i potoka. Ram za ovu vrstu mre e mora biti od veoma vrstog materijala, sa zaravnjenom prednjom stranom koja bi po mogu nosti trebala biti nazubljena (u vidu grabulje). Zupci omogu avaju skupljanje podvodne vegetacije na kojoj bi se mogli nalaziti izvesni organizmi, kao i lak e prikupljanje krupnijih ivotinja sa dna (npr. koljki). Za ram se pri vrsti mre a od finijeg materijala (npr. markizeta), ali je po eljno pri vrstiti i neko ja e platno sa spolja nje strane, koje bi za titilo unutra nju mre u od o te enja. Na ram sa mre om treba pri vrstiti du u drvenu motku. Mre om se povla i po dnu, a sakupljeni materijal se zatim ubacuje u plasti ne kutije ili kese.

Sorberova mre a Pregra uju a mre a je u vidu rama etvorougaonog oblika koji je pri vr en na dva nosa a ( ipke). Slu i za pregra ivanje potoka, tako da svi organizmi koji se aktivno kre u sami upadaju u ovu mre u. I prilikom ovog na ina uzorkovanja tako e se mogu ve ta ki izazivati pokreti okolne vode, kako bi organizmi aktivnije kretali ka mre i.

Mre a u vidu sita Ovaj alat za uzorkovanje se mo e napraviti od obru a sa du om ili kra om dr kom oko koga je potpuno razapeta mre a (tj. obru i mre a su istog obima). Mre a mo e biti metalna, plasti na ili platnena, sa okcima razli itog dijametra. Ukoliko je od osetljivijeg materijala (npr. od markizeta), dno se sa spolja nje strane mo e za tititi platnom za jedra, ili nekim drugim materijalom. Koristi se pri uzorkovanju u plitkim potocima. Mo e se povla iti po vodi ili potpuno potopiti, kako bi u nju upadali organizmi koji ive na dnu (naj e e larve insekata). Preporu ljivo je rukama ili nogama ve ta ki izazivati pokrete okolne vode, kako bi se organizmi aktivnije kretali i upadali u mre icu.

Dubinski bager Za sakupljanje faune dna u vodama sa mekim dnom (mulj, pesak) koristi se bager (npr. Petersenov bager) poznate zapremine, koji je zbog toga pogodan i za kvalitativna i za kvantitativna istra ivanja. Sastoji se od metalne kutije sa posebnim mehanizmom za zatvaranje. Kod Petersenovog bagera pokretna poluga dr i kutiju otvorenom, pa se u kontaktu sa vrstom podlogom poluga pomera i kutija bagera se naglo zatvori. Postoje i drugi mehanizmi, kao to je, na primer, kod Ekmanovog bagera, koji se zatvara putem mesend era, tega koji se naglo pusti da padne na mehanizam za zatvaranje bagera. Otvoreni bager (sa zategnutim oprugama) spu ta se do dna, gde se na opisane na ine zatvara, pri emu se zahvata odre ena koli ina mulja. Bager se polako podi e sa dna i eka se da se voda iz njega ocedi. Sadr aj se prebacuje u pripremljene kese ili plasti ne kutije.

PO OBAVLJENOM POSLU NA TERENU KOD KU E TREBA SE OBAVEZNO DOBRO PREGLEDATI ZBOG MOGU IH KRPELJA NA TELU