prezentacija - predavanje 9

POSLOVNE FINANSIJE

Prof.dr Slobodan Lukićmr Darko Pašalić, asistent

1POSLOVNE FINANSIJE

UPRAVLJANJE POTRAŽIVANJIMA OD

KUPACA

2POSLOVNE FINANSIJE

Potraživanja od kupaca nastaju kao rezultat prodaje proizvoda i usluga na otvoreni kredit. Osnovni motivi prodaje na odloženo plaćanje jeste da se stimulišu kupci da kupuju robu i usluge preduzeća prodavca. Analogno tome, da bi se zadržali stari i ujedno animirali novi kupci, većina preduzeća prinuđena je da svoje proizvode ili usluge prodaje na kredit.

Kreditiranje kupaca najviše zavisi od odnosa ponude i tražnje određenih proizvoda i usluga. Ako je ponuda veća od tražnje onda obično dolazi do uvođenja kredita i produženja rokova plaćanja, kao i uvođenja različitih drugih pogodnosti za kupce od strane prodavca.

3POSLOVNE FINANSIJE

Ako je ponuda manja od tražnje, a naročito ako se radi o nedostatku robe koja je značjanja sa aspekta proizvodnje ili potrošnje, onda prodavac najčešće teži da maksimalno skrati rokove plaćanja što podrazumeva i mogućnost njegovog insistiranja na avansnom plaćanju tj. plaćanju unapred.

Upravljanje finansijama u delu naplate potraživanja od kupaca, kao što se vidi, predstavlja jedan izuzetno složen problem. Preduzeće je zainteresovano u cilju postizanja što veće rentabilnosti da maksimalno ubrza naplatu potraživanja od kupaca, odnosno da skrati rokove otvorenih kredita jer to istovremeno utiče na poboljšanje likvidnosti preduzeća.

4POSLOVNE FINANSIJE

Ako preterano insistira na tome, onda se može desiti da znatno snizi standarde u odnosu na konkurenciju što će se odraziti na gubljenje kupaca i smanjenje prodaje. Preduzeće treba da stalno osluškuje puls tržišta i da na osnovu relevantnih i pouzdanih informacija uspostavi pravu meru u kreditiranju kupaca.

U skladu sa navedenim, moglo bi se reći da su pomenuti aspekti predominantno usmereni na sledeće:

- kreditna politika preduzeća,- kreditni uslovi, i- politika naplate potraživanja.

5POSLOVNE FINANSIJE

KREDITNA POLITIKA PREDUZEĆA

Kreditna politika je deo finansijske politike preduzeća koja se donosi u zavisnosti od okruženja (konkurencije) i konkretnih mogućnosti preduzeća.

Kreditnom politikom se definišu uslovi pod kojima se određenom kupcu može odrediti kredit, kao i koliki iznos kredita. Kreditna politka preduzeća ima dve osnovne dimenzije:

1. Kreditne standarde i2. Kreditnu analizu

6POSLOVNE FINANSIJE

1. Kreditni standardi - definišu se kao i minimalni kriterijumi koje kupac treba da zadovolji da bi mu se odobrio kredit. Alternativno gledano, ovi standardi istovremeno predstavljaju i maksimalni rizik koji je preduzeće spremno da prihvati u vezi sa kreditiranjem kupaca. Da bi se taj rizik procenio neophodno je da se kupac testira sa nekoliko značajnih aspekata:

- karaktera kupca da poštuje svoje obaveze,- kapaciteta proizvodne i prodajne sposobnosti,- kapital koji opredeljuje finansijsko stanje kupca,- kolateralnog obezbeđenja duga, i- opštih kondicija kupca.

7POSLOVNE FINANSIJE

Dosledna primena navedenih kreditnih standarda je u funkciji racionalnog vođenja kreditne politike preuzeća.

Treba imati u vidu da je zaoštravanje kreditne politike preduzeća prevashodno usmereno na smanjivanje nivoa i dinamike potraživanja, što se postiže primenom sledećih mera u kreditiranoj politici preduzeća:

- primenom strogih kreditnih standarda;- držanjem visokih gotovinskih diskonata;- skraćivanjem kreditnog perioda;- vođenjem agresivne politike naplate tekućih

potraživanja.

8POSLOVNE FINANSIJE

Nasuprot tome, liberalizacija ili tkz. relaksacija kreditne politike preduzeća prevashodno je usmerena na povećavanje nivoa i dinamike potraživanja, uz proširivanje broja kupaca sa nižom platežnom sposobnošću. To se postiže primenom sledećih mera u kreditiranoj politici preduzeća:- ublažavanje kreditnih standarda;- držanjem niskih gotovinskih diskonta;- produžavanjem kreditnog perioda;- pasiviziranjem politike naplate tekućih potraživanja.

9POSLOVNE FINANSIJE

Znači da kreditna politika mora biti opredeljenja na bazi odgovarajućih parametara koji će je činiti apsolutno izvesnom. U tom smislu, mogu će je izdvojiti sledeće parametre:- obim prodaje;- prosečan saldo kupaca koji čine ulaganja u obrtna sredstva, po osnovu potraživanja od kupaca;- troškovi kreditiranja, odnosno trajanja potraživanja;- prosečan period naplate potraživanja,- gubici zbog nenaplativih potraživanja.

10POSLOVNE FINANSIJE

Koja varijanta će biti odabrana u upravljanju potraživanja od kupaca, sa aspekta relaksiranja ili zaoštravanja kreditnih standarda predominantno opredeljuju sledeći faktori:- diferencijalni rast ili pad pbima prodaje proizvoda ili usluga,- diferencijalni rast ili pad troškova izazvan promenom obima prodaje ili drugim faktorima uticaja, i- diferencijalni rast ili pad finansijskog rezultata /dobitka) kao konačnog neto efekta.


2. Kreditna analiza - predstavlja metod za ocenu tržišne sposobnosti kupca koji je od izuzetnog značaja za upravljanje finansijama u delu potraživanja od kupaca.

Kreditna analiza pretpostavlja sve osnovne faze:

a) prikupljanje kreditnih informacija i

b) analiza kreditnih informacija.


a) Prikupljanje kreditnih informacija je postupak koji po logici stvari prethodi kreditnoj analizi. Nezamenjive informacije predstvaljaju računovodstveni podaci koji su sadržani u bilansu stanja i bilansu uspeha kupca, kao i drugim prilozima koji se mogu pripremati za određene nalitičke svrhe.

b) Analiza kreditnih informacija predstavlja u stvari kreditnu analizu na bazi prethodno prikupljenih podataka. Primera radi, na osnovu računovodstvenih informacija tj. bilansa stanja i bilansa uspeha kupca može se oceniti njegova zarađivačka sposobnost, akumulacija, sredstva i izvori sredstava, njihova finansijska struktura, stepen zaduženosti itd.


KREDITNI USLOVI

Kreditni uslovi se odnose na uslove plaćanja koje preduzeće prodavac postavlja kupcima. Postoje tri značajna elementa koji determinišu kreditne uslove, to su:

1. Kasa skonto,2. Diskontni period, i3. Kreditni period.

S obzirom na značaj navedenih elemenata, svaki ćemo od njih bliže pojasniti.


1. Kasa skonto - predstavlja procenat stimulacije za kupca uz uslov da kupac plati robu pre odrđenog roka, koji je naravno kraći od kreditnog perioda. Uvođenje kasa skonta treba da dovede, pre svega, do povećanja obima prodaje budući da se postojećim i potencijalnim kupcima obezbeđuju iste pogodnosti kao i kada se vrši direktno sniženje prodajnih cena.

2. Diskontni period- predstavlja vreme u kome kupci mogu da koriste kasa skonto koga nudi prodavac kreditor. Pozitivni očekivani efekti koje diskontni period reba da omogući odnose se na sledeće: povećanje obima prodaje, smanjivanje prosečnog perioda naplate potraživanja i smanjivanje gubitaka zbog nenaplativih potraživanja.


3. Kreditni period - odnosi se na produžavanje ili smanjivanje kreditnog perioda. Ovo je veoma značajno jer dužina kreditnog perioda ima uticaj na ukupnu rentabilnost preduzeća.

Osnovne mere koje preduzeće kreditor može preduzimati u cilju smanjenja rizika naplate potraživanja. Treba imati u vidu da se rizik naplate potraživanja od kupaca može smanjiti preduzimanjem sledećih operativnih mera:

- ograničavanje iznosa potraživanja,- ugovaranje zateznih kamata,- izbor povoljnih oblika naplate, i- osiguranje potraživanja.


Može se zaključiti da primena pomenutih mera osiguranja potraživanja može imati potpuno opravdanje samo u situacijama kada nastaju potraživanja od kupaca kojima je solventnost, odnosno likvidnost značajnije ugrožena. Poverilac nastoji da smanji ili eliminiše rizik naplate potraživanja, ali je time istovremeno izložen i smanjivanju obima prodaje.


POLITIKA NAPLATE POTRAŽIVANJA

Politika naplate potraživanja predstavlja napore i postupke koje preduzeće treba da učni da bi se potraživanja od kupaca naplatila o roku njihovog dospeća. Od efikasnosti ovih napora i postupaka može se ocenjivati indirektno na bazi gubitaka zbog nenaplativih potraživanja. Treba imati u vidu činjenicu da nivo tih gubitaka ne zavisi samo od politike naplate već i od politike kreditiranja kojom se determinišu uslovi pod kojima se kupcima odobrava kredit.

Ako se pretpostavi da su gubici zbog nenaplativih potraživanja koji se mogu pripisati uslovima kreditiranja relativno konstantni, onda se po osnovu povećanih napora i troškova za naplatu zadocnelih potraživanja mogu ujedno smanjiti i ukupni gubici zbog nenaplativih potraživanja. Ova međusobna korekcija troškova naplate i gubitaka zbog nenaplativih potraživanja može se predstaviti i grafički, kao što je to prikazano na slici.


Troškovi naplate i gubici zbog nenaplativih potraživanja


UPRAVLJANJE ZALIHAMA


Zalihe predstavljaju deo obrtnih sredstava preduzeća neophodnih za normalno obavljanje procesa proizvodnje i prdaje. One omogućavaju da se pomenuti procesi u preduzeću odvijaju sa minimalnim poremećajima. Upravljanje zalihama predstavlja veoma značajan ali ujedno i složen posao finansijskog upravljanja u preduzeću.

Značaj upravljanja zalihama proističe iz činjenice što se najčešće radi o velikim ulaganjima preduzeća u ovu vrstu sredstava i što su ta sredstva de facto uslov za postojanje preduzeća. Da bi preduzeće poslovalo neophodno je da pribavi sirovine i materijal kao osnovu za proizvodnju.


Nameće se i potreba da se sve to postigne uz minimalna ulaganja sredstava u zalihe, s obzirom da ulaganje u zalihe ima za posledicu blokiranje (angažovanje) određenog volumena novčanih sredstava usled čega nastaju i određeni troškovi.

Identični i još složeniji problemi javljaju se u poslovanju trgovinskih preduzeća, koja pribavljaju ne samo velike količine nego i velike vrednosti robe radi prodaje, što svakako zahteva i veliko angažovanje sredstava i izaziva velike troškove. Postoji pravilo da trgovinska preduzeća mogu ostvariti veliki promet samo uz velike zalihe, posebno ako je u pitanju promet sa većim asortimanom proizvoda.


VRSTE ZALIHA

Sve zalihe u preduzeću dele se na tri globalne celine, odnosno vrste, to su:

1.Zalihe sirovina i materijala,2. Nedovršena proizvodnja i3. Gotovi proizvodi tj. roba.

Posmatrano sa aspekta cirkulacije novčanih sredstava ili gotovine u proizvodnom preduzeću što se konvencionalno izražava pomoću poznate formule N-P-R1-N1, zalihe predstavljaju ulaganja u faze R-P-R1. Pri tome, poznato je da faza "R" obuhvata ulaganja u sirovine i materijal faza "P" ulaganje u nezavršenu proizvodnju tj. proizvodnnju u toku, dok faza "R1" označava sredstva vezana u gotovim proizvodima koji su namjenjeni realizaciji.


1. Zalihe sirovina i materijala - obuhvataju razne vrste realne aktive obrtnih sredstava preduzeća. Tu spadaju sve vrste sirovina koje preduzeće koristi, zatim razne vrste materijala, sitan inventar, ambalaža i drugo. Koliko će sirovina i materijala preduzeće da nabvalja i drži na zalihama zavisi od niza različitih fakotra:

- vrste i veličine preduzeća,- uslova nabavke,- veličine i vremena trajanja porudžbine,- raspoloživosti obrtnih sredstava,- stanja na tržištu novca i drugih faktora.


2. Zalihe nedovršene proizvodnje - obuhvataju razne vrste realne aktive nad kojima se još obavlja proizvodnja u toku. Preciznije rečeno, to su delimično završeni proizvodi koji se nalaze u nekom od intermedijalnih stanja proizvodnje. Angažovanje zaliha tj. novčanih sredstava u vom obliku za proizvodna preduzeća predstavlja znatno ulaganje koje povećava potrebu za sredstvima, s jedne strane, i ujedno izaziva troškove, s druge strane. Prema tome, visina zaliha u ovom obliku zavisi od više faktora među kojima treba pomenuti sledeće: tehnološki proces, organizacija rada, poslovni parametri itd.


3. Zalihe gotovih proizvoda - sastoje se od realne aktive nad kojom je proces proizvodnje završen (finalizovan). Ove zalihe nastaju od momenta konačnog završetka proizvoda, odnosno njihovog preuzimanja iz proizvodnje i skladištenja za prodaju. Zalihe u ovom delu procesa rada mogu da budu veće ili manje u zavisnosti od više faktora kao što su: poslovna orijentacija preduzeća, priroda proizvodnog procesa, stabilnost tražnje itd.


RELATIVNI TROŠKOVI ZALIHA

Imajući u vidu činjenicu da zalihe čine znatan deo u ukupnim ulaganjima preduzeća, normalno je da se imaju u vidu i troškovi koji iz toga proističu. Razumljivo je nastojanje svakog preduzeća da u domenu upravljanja zalihama postigne dva fundamentalna cilja, to su:

- prvo, da obezbedi zalihe za normalno poslovanje, i

- drugo, da ima minimalna ulaganja koja su za to potrebna.


Imajući u vidu važnost troškova finansiranja zaliha u literaturi koja tretira upravljanje finansijsama nastala su istraživanja ovog elementa sa veoma različitih aspekata.

To je ujedno i osnovni razlog što imamo razvrstavanje troškova zaliha po veoma različitim kriterijumima, među kojima se analitički izdvajaju njihova globalna podela na tri celine:

1. Troškovi pribavljanja zaliha,2. Troškovi držanja zaliha i3. Troškovi nedostatka zaliha.


1. Troškovi pribavljanja zaliha - nazivaju se još i troškovima porudžbine. Ovi troškovi predstavljaju troškove pribavljanja zaliha sirovina i materijala, kada se radi o trgovinskom preduzeću. U ovu grupu troškova ubrajaju se i troškovi pripreme proizvodnje, naročito ako se proizvodnja obavlja u proizvodnim serijama. Troškovi pribavljanja zaliha ili troškovi porudžbine, najpre obuhvataju administrativne troškove koji nastaju ispostavljanjem i evidentiranjem porudžbine, a zatim troškovi koji nastaju u vezi sa isporukom kao što su prijem, kontrola i smještaj sirovina, materijala i robe, odnosno evidentriranje i isplata faktura dobavljača.


2. Troškovi držanja zaliha- odnose se na sve troškove kojui su prouzroikovani postojanjem i držanjem zaliha u preduzeću. Neki od ovih troškova se ponašaju kao fiksni u odnosu na promene obima zaliha, dok drugi variraju srazmerno povečanju ili smanjenju zaliha.

3. Troškovi nedostatka zaliha - javljaju se zbog nedostatka sirovina i materijala, što može dovesti do prekida procesa proizvodnje i povećanja pojedinačnih i ukupnih troškova proizvodnje. Ako se pojavi nedostatak zaliha gotovih proizvoda ili robe, onda se neće moći prihvatiti porudžbina što znači da će izostati prodaja koja bi dovela do povećanja finansijskog rezultata preduzeća. Shodno navedenom, propušteni prinos koji bi se ostavrio prihvatanjem i izvršenjem tih porudžbina predstavlja oportunitetni trošak nedostatka zaliha.


OSNOVNE ODLUKE O ZALIHAMA

Mada je poznato da finansijski menadžeri u preduzeću nisu direktno i operativo odgovorni za upravljanje zalihama, ipak je neosporna činjenica da investiranje u zalihe predstavlja izuzetno važan aspekt finansijskog upravljanja preduzećem. Finansijski menadžeri moraju biti upoznati sa načinima efikasne kontrole zaliha kako bi se kapital preduzeća mogao efikasno koristiti. Generalno gledano moglo bi se reći da postoje dve osnovne vrste odluka o zalihama, to su:- koliko pribavljati zaliha u jednoj produžbini, što u stvari podrazumeva odluku o veličini porudžbina zaliha, i- u kojim vremenskim intervalima pribavljanje treba da se izvrši, što u stvari podrazumeva odluku o momentu plasiranja porudžbine.


Treba imati u vidu da je problem upravljanja zalihama veći i složeniji u slučajevima većeg asoritmana proizvoda. Ovaj problem je posebno izražne kod trgovinksih preduzeća koja se bave problematikom robe široke potrošnje, budući da kod ovih preduzeća u zavisnosti od njihove delatnosti asortiman robe može da bude na desetine hiljada. Stoga, preduzeća koja posluju sa mnoštvom vrsta zaliha trebalo bi da izvrše njihovu klasifikaciju čime se pomenuti problem delimično rešava.


Klasifikacija zaliha može se raditi po različitim kriterijumim, to su:

- veličine upotrebe, - cena po jedinici,- broj jedinica i vrednost.

Na osnovu takve klasifikacije preduzeće svoju pažnju koncentriše na one vrste zaliha čija je upotreba velika i koje imaju visoku vrednost po jedinici, što se utvrđuje po poznatom ABC sistemu.


Osnovna suština ovog sistema (ABC) sastoji se u tome što se zalihe grupišu u različite kategorije po kriterujima vrednosti, a u zavisnoti od procentualnog učešća pojedinih grupa u ukupnim zalihama one dobijaju i različiti tretman. Pri tome, koncentracija pažnje, kontrole i upravljanja zalihama preduzeća, srazmerna je učešću pojedinih grupa u ukupnoj strukturi zaliha.


Navedeni metod (ABC) može da se ilustruje jednostavnim hipotetičkim primerom. Naime, preduzeća koja koriste ovaj sistem razvrstavaju zalihe u tri grupe:- Grupa A, obuhvata sve one vrste zaliha koje zahtevaju najveća novčana sredstav ulaganja, odnosno koje imaju najveću pojedinačnu cenu.- Grupa B, obuhvata sve vrste zaliha sa nešto nižom pojedinačnom cenom, odnosno sa nešto većim koeficijentom obrta.- Grupa C, obuhvata sve preostale zalihe. Prikaz na slici.


ABC sistem klasifikacije zaliha


Na osnovu grafičkog prikaza na slici, vidi se da razvrstavanje ukupnih zaliha na grupe A, B i C omogućava preduzeću da utvrdi nivo kontrole i upravljanja zalihama za pojedine grupe.

Kao što se vidi, u vezi kontinuiteta poslovanja i ekonomije zaliha pred preduzeće se postavlja potreba donošenja dve osnovne vrste odluka, i to:- prvo odluka o veličini porudžbine zaliha, i- drugo, odluka o vremenu pribavljanja zaliha, odnosno traženja momenata plasiranja porudžbine.


OPTIMALNA VELIČINA PORUDŽBINE

Pod optimalnom veličinom porudžbine podrazumeva se ona količina jednokratno nabavljenih sirovina, materijala ili roba koja obezbeđuje najniže ukupne troškove pribavljanja i držanja zaliha. Optimalna veličina porudžbine minimizira ukupne troškove zaliha. Neophodno je utvrditi koliko će se jedinica sirovina, materijala ili robe pribaviti plasiranjem jedne porudžbine da bi ukupni troškovi zaliha (troškovi porudžbine i troškovi držanja zaliha) bili minimalni.


Da bi se moglo doći do potrebnog obrasca, odnosno do formule za obračun ukupnih troškova zaliha, a zatim i do formule za optimalnu veličinu porudžbine, neophodno je najpre obeležiti osnovne veličine tj. kategorije koje se pojavljuju u primenjenom matematičkom modelu. Preciznije rečeno, simboli koji se upotrebljavaju u formulala i njihovim određenim relacijama imaju sledeće značenje:


S - Procenjena ukupna godišnja upotreba određene sirovine i materijala;

O - Procenjeni troškovi jedne porudžbine tj. držanja zaliha po jednoj porudžbini;

i - Procenjeni troškovi držanja zaliha u procentu od njihove nabavne vrednosti;

C - Nabavna cena zaliha po jedinici;Q - Veličina porudžbine u jedinicama;T - Ukupni troškovi zaliha.


Analogno navedenim značenjima upotrebljenih simbola, obrazac za izračunavanje ukupnih troškova zaliha može se predstaviti u sledećem obliku:

S C x QT = —— x O + ———— x i Q 2

Treba reći da je optimalnu veličinu porudžbine računski takođe moguće dobiti preko odgovarajućeg obrasca tj. forume, ali se prethodno mor izračunati prvi izvod funkcije za ukupne troškove zaliha putem rešavanja sledećeg sistema jednačina:


dT S x OC x i—— = ———— + ———— = 0

dQ Q 2

C x i S x Q———— = ———— x 2Q

2 Q

C x i x Q= 2 x S x O

2 x S x OQ= ——————

C x i

Qopt = Cxi

xSxO2


Na kraju treba istaći da problem optimalne veličine porudžbina može se rešavati i grafički, tako što se na "X" osu unosi veličina porudžbine, dok se na "Y" osu unose troškovi zaliha (troškovi porudžbine, troškovi dražanja zaliha i prosečni troškovi zaliha). Analogno tome, može se nacrtati grafikon kao što je to prikazano na slici.


Optimalna veličina porudžbine


OPTIMALNA VELIČINA PROIZVODNE SERIJE

Analogno utvrđivanju optimalne veličine porudžbine za nabavku sirovine i materijala, proizvodno preduzeće može doći u situaciju da odlučuje o količini proizvodnje, odnosno veličini proizvodne serije za različite vrste proizvoda koje proizvodi i prodaje.

U takvoj situaciji, logično je pretpostaviti da će preduzeće težiti ka optimalnom rešenju problema u smislu ostvarenja takve veličine proizvodnje po seriji koja će minimizirati ukupne godišnje troškove pripreme proizvodnje i troškove držanja prosečnih zaliha.


Formula za izračunavanje ukupnih relevantnih troškova proizvodne serije može se predstaviti u sledećem obliku:

S C x Q P – S

T = —— x O + ———— x i x —————

Q 2 P

gde upotrebljeni simboli imaju sledeće značenje:

T - Ukupni relevantni troškovi;

S - Ukupna godišnja proizvodnja u jedinicama;

O- Troškovi pripreme jedne proizvodne serije;

C- Cena koštanja po jedinici proizvoda;

I - Troškovi držanja zaliha gotovih proizvoda u % od cene koštanja.

P- Maksimalni godišnji kapacitet;

Q- Veličina proizvodne serije u jedinicama.46POSLOVNE FINANSIJE

Funkcija za optimalnu veličinu proizvodne serije, odnosno:

Qopt =

OPTIMALNI MOMENAT ZA PLASIRANJE PORUDŽBINE

Kada preduzeće utvrdi optimalnu veličinu porudžbine, odnosno proizvodne serije, ono obavezno mora da odredi i momenat kada plasirati porudžbinu za zamenu utrošenih zaliha. Određivanje momenata kada plasirati porudžbinu je izuzetno značajno da preduzeće ne bi ostalo bez zaliha sirovina i materijala, što bi uslovilo prekid procesa proizvodnje i kontinuelne prodaje proizvoda.

SP

Px

Cxi

xSxO

2


Da bi se mogao utvrditi optimalni momenat za plasiranje porudžbine neophodno je raspolagati sa dve relevantne informacije.

Prva relevantna infromacija, odnosi se na dnevnu upotrebu materijala, odnosno dnevnu prodaju robe.

Druga relevantna informacija, odnosi se na vreme izvršenja porudžbine. Treba znati da vreme porudžbine predstavlja u stvari broj dana koji protekne od trenutka plasiranja porudžbine do trenutka isporuke.


Respektujući obe vrste navedenih relevantnih informacija, mogu je odrediti optimalni momenat za plasiranje porudžbine i to putem sledeće jednačine:

Optimalni momenat za = Dnevna upotreba x Vreme izvršenja plasiranje porudžbine materijala porudžbine

Treba imati u vidu da se navedena jednačina za utvrđivanje momenata za plasirane porudžbine zasniva na fiksnom vremenu izvršenja porudžbine i fiksnoj dnevnoj upotrebi zaliha što je imanentno samo u uslovima pune izvesnosti privredne prakse.


Prilikom utvrđivanja optimalne veličine porudžbine i optimalnog momenta za plasiranje porudžbine, polazi se od pretpostavke da je unapred utvrđena ukupna upotreba sirovina i materijala, odnosno ukupna prodaja robe i da se sa izvesnom preciznošću može utvrditi vreme izvršenja porudžbine.

Izračunavanje optimalnog momenta za plasiranje porudžbine, daje se u sledećem obliku:

M= A (L) + F

gde upotrebljeni simboli znače:M - Momenat plasiranja porudžbine;A - Planiranje upotreba zaliha;L - Vreme izvršenja porudžbine da bi se pribavile dodatne zalihe;Q - Prosečan broj jedinica po jednoj porudžbini;F - Faktor prihvatljivog nedostatka zaliha.

)(LAQ


SISTEM UPRAVLJANJA ZALIHAMA

Kada se upravljanje zalihama sirovina, materijala ili robe posmatra kao jedan povezani sistem, onda se kao konstitutivni elementi tog sistema, odnosno kao njegovi podsistemi mogu navesti sledeći:

- optimalna veličina porudžbine,- optimalni momenat za plasiranje porudžbine, i- evidencija nivoa zaliha.

Međuzavisnost ova tri podsistema u okviru sistema upravljanja zalihama mogla bi se grafički prikazati na slici.


Struktura sistema upravljanja zalihama 52POSLOVNE FINANSIJE

Iz grafičkog prikaza sistema upravljanja zalihama proizilazi zaključak ako su krajnje zalihe veće od zaliha za optimalni momenat za plasiranje porudžbine, ne treba činiti ništa, dok ako su krajnje zalihe manje ili jednake zalihama za optimalni momenat za plasiranje porudžbine, onda treba poručiti količinu koja je jednaka veličini porudžbine.

Imajući u vidu značaj sistema upravljanja zalihama, potrebno je u najkraćim crtama razmotriti tzv. "just - in - time" sistem upravljanja zalihama. Ovaj sistem u stvari znači da isporuka materijala stiže "tačno na vreme" odnosno da ne postoje zalihe materijala. Naime, samo izuzetno se može pretpostaviti držanje malog obima sigurnosti zaliha.


Istovremeno treba imati u vidu da skoro najvažniju pretpostavku ovog sistema upravljanja zalihama čine upravo odnosi sa dobavljačima.

Imajući u vidu da se u ovom sistemu zaliha sirovina i materijala svode u stvari na nulu, ili se eventualno drže minimalne zalihe, koeficijent obrta ukupnih zaliha naglo se povećava, odnosno povećava se efikasnost upravljanja ukupnim zalihama.


POKAZATELJI EFIKASNOSTI UPRAVLJANJA ZALIHAMA

Među pokazateljima uspešnosti upravljanja zalihama najrasprostranjeniji i ujedno najznačajniji pokazatelj predstavlja koeficijent obrta zaliha. Ovaj koeficijent utvrđuje se kao relevantni odnos između upotrebe zaliha i njihovog prosečnog stanja u određenom periodu, najčešće godinu dana, bilo da su u pitanju ukupne zalihe ili pojedini segmenti tih zaliha, zavisno od toga u koje svrhe se koeficijent obrta zaliha namerava koristiti.

Ako se koeficijent obrta zaliha koristi za ocenu efikasnosti upravljanja ukupnim zalihama ili pojedinim grupama zaliha, onda se njihova agregacija u monetarnom smislu smatra neophodnom. Takva agregacija prisutna je i u bilansu stanja, na osnovu kojeg je moguće utvrditi sledeće koeficijente obrta zaliha.


Cena koštanja prodatih proizvodaa) Koeficijent obrta ukupnih zaliha = ————————————————

Prosečne ukupne zalihe

Cena koštanja prodatih proizvodab) Koeficijent obrta gotovih proizvoda = ————————————————

Prosečne zalihe gotovih proizvoda

Cena koštanja gotovih proizvoda predatih skladištuc) Koeficijent obrta = ——————————————————————

nedovršene proizvodnje Prosečne zalihe nedovršene proizvodnje

Troškovi materijala predatog u proizvodnjud) Koeficijent obrta materijala = ———————————————————

Prosečne zalihe materijala


Kada se razmatraju navedeni koeficijenti obrta zaliha neophodno je znati da su oni podložni uticaju ne samo različitih faktora, već i uticaju pojedinih računovstvenih metoda bilansiranja koji se primjenjuju prevashodno u cilju iskazivanja što realnijih finansijskih rezultata preduzeća. Prezentovani koeficijenti obrta zaliha ne mogu se uzimati kao apsolutno pouzdani, odnosno bez ikakve rezerve.

Primera radi, ako se otpis zaliha gotovih proizvoda vrši na teret cene koštanja prodatih proizvoda tj. redovnih rashoda, onda će to usloviti povećanje koeficijenta obrta gotovih proizvoda i ukupnih zaliha, mada je činjenica da se takav otpis može tumačiti i kao pozdan dokaz neefikasnog upravljanja zalihama.


Indeks efikasnosti upravljanja zalihama predstavlja relativni odnos između pozitivnih i negativnih odstupnja u raspoloživim zalihama u odnosu na unapred normirani nivo zaliha. Pod raspoloživim i normiranim zalihama podrazumjevaju se zalihe koje se već nalaze u skladištu, kao i one iza kojih stoje već plasirane porudžbine. Neophodno je imati u vidu da se normirani nivo zaliha utvrđuje na bazi nekog poželjnog ili prihvatljivog koeficijenta njihovog obrta.


prezentacija - predavanje 9

Documents