1

PULL PRODUKCIONI SISTEMI

2

UVOD Jedan proizvodni proces ukljuuje brojne faze i svaka od njih mora biti koordirana tako da proizvodni materijali, na pojedinim fazama, dostignu prave kvantitete i u prava vremena koja su potrebna i u drugim fazama. Taiichi Ohno je kod njegovog rada na proizvodnom sistemu Toyote, a posmatrajui rad Amerikih supermarketa, prikazao koordinaciju proizvodnje bez korienja potrebnog ogromnog inventara. On je opazio da bi Amerikanci radije ili u supermarket i kupovali ono to im je potrebno, nego gomilali zalihe hrane kod kue. Takoe bi i supermarketi naruivali samo ono to im je potrebno da popune zalihe. Ovakav koncept nazivamo koncept vune proizvodnje i ona predstavlja suprotnost u odnosu na masovnu, pogonsku (gurnu) proizvodnju.

3

Vuni i pogonski (gurni) sistemi

Primer: Do kad eli da pije mleko ide do friidera, ne razmijaljui dali ima mleka, jer mama vodi rauna o tome. Kad recimo mleko padne na 0.25 gallona, mama ide u radnju za jo mleka. Proces Do-Mama je primer dve faze Proizvoa-Potroa, vunog sistema zalihom izmeu faza. Do je potroa, mama je proizvoa a zalihe su u friideru.

Proces je vuni sistem, zato to je zapoet na lokaciji donjeg toka, od strane potroaa. Kod vunog sistema proizvoa jednostavnim pogledom na inventar u zalihama zna kada treba proizvoditi. U naem primeru: Neka je normalna zaliha mleka u friideru 1 gallon, ako mleko spadne na 0,25 gallona, mama odlazi u radnju, a ako je zaliha na nivou, mama nita ne preduzima. Meutim moe doi i do promene, ako recimo Dou dolaze prijatelji ili ako trajkuju mlekadije. Onda mama kupuje vie mleka, stvaraljui vee zalihe.

4

Proces vune proizvodnje Primer: Prikazan je proizvodni proces, koji sadri 4 operacije sa buffer zalihom izmeu. Termin buffer odnosi se na mali iznos ulazno procesnih materijala, dranih izmeu radnih stanica, u terminima proizvodna tarifa (cena) i potrebna (zahtevna) tarifa.

Kada potroaeve narudbine pristignu na odreenu etapu (D), materijal odstupa od buffera 4, da bi sakupila samo onoliko proizvoda koliko je potrebno. Kada veliina baffera 4 padne na odreeni nivo, operacija (C) zapoinje proizvodnju da bi zamenila baffer... Kada baffer 2 padne na odreeni nivo, ti signali u proizvodnji zapoinju prvi ili najvii gornji tok etape-operacija (A). Baffer 1 sadri sirove materijale, koji kada padnu na minimum budu zamenjeni od strane proizvoaa. Kroz proces materijal je vuen od operacije do operacije.

5

Zato vuna proizvodnja ne moe biti manje snabdevena

Vuna proizvodnja je ponekad nazivana i manje snabdevenom proizvodnjom, zato to joj je cilj da eliminie ulazno procesni inventar, a esto je nazivana i

Just in time tano na vreme, proizvodnja.

6

Zato vuna proizvodnja ne moze biti snabdevena manje

Primer: Pretpostavimo da vreme proizvodnje i isporuke za svaku veliinu narudbine, kod svake operacije iznosi 0,5 (pola) dana. Razmotrimo prvo ta bi se desilo kada bi sva skladita bila prazna. Kada pristigne potroaeva porudbina, operacija (D) nema ime da radi dok je skladite 4 prazno; tako da se mora traiti materijal od operacije (C) i ekati da se potreba podmiri. Budui da je skladite 3 prazno, operacija (C) takoe nema ime da radi, tako da mora da poalje zahtev operaciji (B). Poto i operacija (B) nema ime da radi jer je skladite 2 prazno, mora da eka na operaciju 2. Kako tu nema sirovog materijala u skladite 1, zahtev se alje proizvoau.

7

Zato vuna proizvodnja ne moze biti snabdevena manje

ak i da se svi zahtevi dogaaju u sluaju kada svaka od pet faza u procesu (etiri operacije + proizvoa) zauzima 0,5 (pola) dana; onda e najskoriji proces upotpuniti narudbine za 2,5 dana, nakon to je porudbina pristigla.

Sva ova ekanja ne predstavjalju zapravo ono to bi se zvalo tano na vreme.

Ako ima neto zaliha u svakom skladitu, tada nijedna operacija ne bi trebala da eka. Paradoksalna sutina je ta, da bi se postigla manja zaliha, kod proizvodnje, preduzee mora prodavati zalihe.

8

Primer 1: Vuna proizvodnja za viestruke proizvode

Proizvod je proizveden u etiri razliite konfiguracije: modeli W,X,Y,Z. Proizvodni proces svih ovih proizvoda ukljuuje etiri radne stanice: stanice 1,2,3 prave i sklapaju delove, a stanica 4 sakuplja delove i nadgleda proizvodnju zavrenih proizvoda. Slika 8.3. pokazuje proizvodnu strukturu za etiri proizvoda i njihove delove.

Komponente A i C su sklapanjem proizvedena na radnoj stanici 2, od delova M,N i O. Komponente B i D su delovi kalupa napravljenih na radnoj stanici 3 od delova S,V i T. Delovi M,S i V su proizvedeni na radnoj stanici 1 koristei sirov materijal R. Delovi N i O, i sirov materijal R i T su prodati od proizvoaa.

9

Primer 1: Vuna proizvodnja za viestruke proizvode

Slika 8.4. pokazuje lokacije radnih stanica i inventarnih skladita izmeu njih (setite se, neki iznos materijala mora da se dri u skladitima). Kada proces proizvodi viestruke vrste proizvoda, skladita moraju drati neto od svake vrste dela koji je potreban za svaki proizvod. Zbog jednostavnosti , pretpostavimo da finalna radna stanica 4, ima raspored koji specificira kvantitet svakog od etiri zahteva proizvoda. Ne lii na pogonsku (gurnu) proizvodnju, kod koje svaka radna stanica ima svoj raspored, stanica 4 je jedina stanica u procesu koja ima raspored. Recimo da finalni sazvani raspored specifira neki kvantitet modela W. Radnici na stanici 4 uzimaju natrag komponente iz skladita komponenta (C) i (D) koje su potrebne da bi se izvrilo sklapanje modela W.

10

Primer 1: Vuna proizvodnja za viestruke proizvode

Ako raspored naredno pozove kvantitet modela X, radnici e uzeti odgovarajue kvantitete od (A) i (B) iz skladita. Kada skladita za svaki od (A), (B), (C) i (D) komponenti doseu jedan predeterminisan minimalan nivo, tada e radne stanice 2 i 3 poeti da proizvode u prespecifiranim kvantitetima da bi popunili skladita.

Do ovoga radne stanice 2 i 3 e oduzeti materijale od svojih skladita, i kada dostignu do predeterminisanih nivoa, popunjavanje e poeti za njih, ak i od radne stanice 1 ili od delova proizvoaa.

Proizvoai mogu da elektronski obaveste kada je minimum skladita pretei i dopuna mu je potrebna, ili mogu determinisati njihovu sopstvenu potrebu kroz periodine inspekcije.

11

Spremita i karte U procesu vune proizvodnje, esto je ista

standardna veliina spremita koja se koriste u procesu. U procesu, ilustrovanom na slici 8.4, sva skladita mogu upotrebiti isto veliinsko spremite da dre delove, komponente ili sklopove. Za jasnije razlikovanje sadrine spremita, karte moraju biti privrene na njih. Karte sadre informacije o tome kakva vrsta materijala je u spremitu, kvantitet materijala, poreklo materijala i potronja materijala.

12

Spremita i karte

Jedan minimalni iznos materijala, koji je potreban u skladitima da bi odrao sistem funkcionisanja, mora biti odreen, onda je broj spremita takoe odreen.

Jedna karta je kreirana za svako spremite posebno. Najpoznatija karta signaliziranog sistema je KANBAN. KANBAN je japanska re, ekvivalentna sa kartom ili vizualni zapis.

Broj KANBAN karti odgovara broju spremita u svakom skladitu.

Osim opisivanja sadrine spremita, kartice slue da prikau restriktivan iznos inventara u sistemu.

U vunim sistemima koriste se kartice i svako spremite materijala mora imati privrenu kartu.

16

Zakljuak Vuna proizvodnja moe

zahtevati brojna skladita, koja su tesno kontrolisana i uvana na minimalnom nivou, koji je neophodan da bi sistem radio besprekorno.

17

KRAJ PREZENTACIJE

Slide Number 1Slide Number 2Primer: Do kad eli da pije mleko ide do friidera, ne razmijaljui dali ima mleka, jer mama vodi rauna o tome. Kad recimo mleko padne na 0.25 gallona, mama ide u radnju za jo mleka. Proces Do-Mama je primer dve faze Proizvoa-Potroa, vunog sistema zalihom izmeu faza. Do je potroa, mama je proizvoa a zalihe su u friideru.Primer: Prikazan je proizvodni proces, koji sadri 4 operacije sa buffer zalihom izmeu. Termin buffer odnosi se na mali iznos ulazno procesnih materijala, dranih izmeu radnih stanica, u terminima proizvodna tarifa (cena) i potrebna (zahtevna) tarifa.Zato vuna proizvodnja ne moe biti manje snabdevenaZato vuna proizvodnja ne moze biti snabdevena manjeZato vuna proizvodnja ne moze biti snabdevena manjePrimer 1: Vuna proizvodnja za viestruke proizvodePrimer 1: Vuna proizvodnja za viestruke proizvodePrimer 1: Vuna proizvodnja za viestruke proizvodeSpremita i karteSpremita i kartePravila vune proizvodnjeUsavravanje procesaNeophodna stanja za sisteme vune proizvodnjeZakljuakSlide Number 17