Uvod u MS Excel tabele

UvodKo god da je koristio raunar due od nekoliko dana imao je potrebu da snimi, edituje ili poalje sliku, da neto skenira. Slika se u raunaru uva na dva naina: rasterska grafika i vektorska grafika.

Rasterska grafika

Rasterska grafika je grafika u kojoj sliku ini mrea pixela (taaka) gde je za svaku taku posebno definisana boja. Na slici 1 je jednostavan primer rasterske grafike:

Slika 1 Primer kruga u rasterskoj graficiDa bi smo razumeli nain na koji je formirana gornja slika pogledaemo uvean jedan njen deo (sl 2):

Slika 2 Uveani deo kruga

Primetiemo (na gornjoj slici) kako se slika formira mreom taaka. Za svaku taku je definisana jedna boja, jezikom fiziara reeno to je elementarna estica slike.

Ovde dolazimo do problema sa koliinom podataka koji su potrebni da se prikae na krug jer za svaku taku imamo dva parametra, a to su pozicija i boja.

Uzmimo pojednostavljen primer gornje slike (gde je prikazan iseak kruga).

Definisaemo da nam je prva taka u slici ona koja se nalazi skroz gore levo i onda sledi druga desna, pa trea desna... prelazi se u novi red... i tako do kraja dok ne doemo do poslednje take, a to je taka koja se nalazi u krajnjem donjem desnom uglu.

Naa slika (iseak kruga) ima 26 x 25 taaka (26 taaka horizontala i 25 taaka vertikala) to je ukupno 650 taaka.

Taka br. 1. : bela bojaTaka br. 2. : bela boja......Taka br. 21. : zelena boja......Taka br. 103. : narandasta boja......

Slika 3 Nain zapisa u rasterskom formatuTako otprilike zapisuju jednostavni rasterski formati (BMP). Da bi se smanjila koliina podataka za zapis slike, a da se nita ne izgubi u kvalitetu prikaza mogli bi smo zapisivati na nain da kaemo ovako:od take br. 1 do take br. 20. : bela bojaod take br. 21 do take br. 26. : zelena boja......U prvom sluaju smo prvi red definisali sa 26 slogova (broj take i boja), dok smo u drugom sluaju isti taj red definisali sa dva sloga (od take do take i boja).

I to je to, ve imamo kompresiju, a nismo izgubili nita na kvaltetu prikaza. Tako to rade sloeniji formati (npr. GIF).

Zbog naina zapisivanja (po horizontali) fajlovi slika koje vidite dole jednu pored druge nisu iste veliine. Vizuelna razlika izmedu ove dve slike je to to su linije kod jedne poreane horizontalno, a kod druge vertikalno. Dakle, druga je za 90 stepeni zarotirana replika prve, ili obratno, svejedno je. Koliina podataka potrebna da bi se U GIF-u zapisala prva je skoro etiri puta manja od koliine podataka potrebnih da bi se zapisala druga. Snimite ih na svoj raunar i proverite.

Stvar sa zapisivanjem, kompresijom i kvalitetom prikaza se uslonjava ako tretiramo fotografiju.

Sve algoritme kompresije podataka moemo svrstati u dve kategorije: kompresija bez gubitaka i kompresija sa gubicima. Kod kompresije bez gubitaka dobija se fajl koji e posle dekompresije biti identian originalu. Kompresija sa gubicima rtvuje neke podatke u fajlu, tako da se po dekompresiji dobija fajl koji nije jednak originalu. Razlike, meutim, obino nisu vidljive za ljudsko oko.

Tehnike kompresije sa gubicima daleko monije komprimuju podatke - komprimovani fajlovi su obino, u odnosu fajlove komprimovane nekom tehnikom kompresije bez gubitaka, i po nekoliko puta manji. Najpoznatija tehnika kompresije slika sa gubicima je JPEG.

JPEG grafiki format je standardizovan krajem osamdesetih i ubrzo je postao popularan za distribuciju rasterskih slika. Osnovni problem sa digitalnim slikama jeste njihova veliina: npr. ako su dimenzije slike u pixelima 640*480, a dubina 16 ili 24 bita po pikselu (fotorealistian kvalitet) => za jednu sliku je potrebno 900 KB.

Kod rasterske grafike, digitalne slike smetene u matrici piksela su struktura pogodna za kompresiju, poto su susedni pikseli esto identini ili se razlikuju za male vrednosti.

Kod JPEG kompresije je primenjena aproksimacija originalne rasterske slike koja e posmatrau izgledati istovetno, ali koja e moi da se komprimuje mnogo efikasnije od uobiajene kompresije, na primer za red veliine.

Ali, da se vratimo naem krugu. Postoji li nain da ga zapiem na bolji nain, da utedimo na koliini podataka, da olakamo manipulaciju objektom i da naravno nita ne izgubimo na kvalitetu?

Vektorska grafika

Vektorska grafika je grafika u kojoj sliku ine geometrijski objekti (take, linije, krive...) opisani matematikim jednainama.

Na krug bi smo na ovaj nain vrlo lako definisali pomou poluprenika r, koordinata centra kruga, boje unutranjosti, debljine i boje spoljne linije kruga.

U naem konkretnom sluaju ovim bi smo dobili mnogo. Prvo, smanjili bi smo koliinu informacija u fajlu. Drugo, esto mnogo bitnije, jeste to bi nam se otvorile ogromne mogunosti kod manipulacije krugom.

Banalan primer: ja sam raunar i trebam da promenim dimenzije kruga.

Ako sam krug vektorski zapisao, sve to treba da uradim jeste da promenim vrednost parametra r (poluprenik) i posao je zavren.

U rasteru u morati da crtam novi krug, taku po taku pri emu se mnogi elementi crtea ne mogu reciprono promeniti pa dolazi do deformacije slike.Prosean korisnik nee imati potrebu da koristi vektorsku grafiku ili bolje reeno nee imati potrebu za koritenjem programa koji slue za obradu vektorske grafike kao to su AutoCad, CorelDraw itdZa rastersku grafiku koriste se mnogi programi od naj jednostavnijih kao to je MSPaint do sloenijih npr. PhotoShop.