radionice.pdf

7/27/2019 Radionice.pdf

1/49

KULTURA

KOMUNIKACIJE

MEU MLADIMA

Prirunik za vrnjakeedukatore


2/49

SADRAJ

Prvi deoO radionicama, ta, zato, kakoZato radionice? 1Koje vrste radionica postoje?2ta je ustvari radionica?3ta je voditelju neophodno da bi vodio radionicu 5Koje su osnovne komponente procesa u radionici?6Oblici grupnog rada i radioniarske tehnike 7Ko moe da vodi radionice?8

Drugi deoProgram radionica Kultura komunikacije meu mladima

I radionica: Komunikacija, ta je to? 10II radionica: Komunikacija bez prepreka 17

III radionica: Koliko se razumeju deaci i devojice? 21IV radionica: Nasilje u koli i nenasilna komunikacija 26

V radionica: Komunikacija putem virtuelnih drutvenih mrea 36

Trei deoKako raditi sa "tekim" grupama vrnjaka 39

Literatura 46


3/49

UVOD

Dragi nai vrnjaki edukatori i edukatorke, nastavnici i nastavnice,

struni saradnici i saradnice, i svi koji itate ovaj materijal,

ovaj prirunik je nastao u okviru projekta "Kultura komunikacije meumladima" koji je Centar za proizvodnju znanja i vetina CPZV realizovao uzpodrku Uprave za kulturu Grada Novog Sada. Voene iskustvom iz naihprethodnih projekata shvatile smo da je komunikacija uopte tema koja jeneiscrpna i uvek dobrodola, bez obzira to se kroz razliite predmeteobrauje u osnovnim i srednjim kolama. Kao aktivistkinje, elimo da damosvoj doprinos unapreenju kulture komunikacije u naem okruenju. Kao

strunjakinje razumemo koliko je, u dananjem kontekstu, potrebno podratimlade ljude u razvijanju i uvrivanju kompetencija koje su im neophodne zasvakodnevni ivot.

Projekat je realizovan u prvoj polovini 2013. godine i obuhvatio je 11

osnovnih i srednjih kola u Novom Sadu: Osnovne kole Joef Atila, NikolaTesla, 23. Oktobar, Miroslav Mika Anti i Kosta Trifkovi, kao i Srednjumainsku kolu, Poljoprivrednu kolu sa domom uenika, Karlovakugimnaziju, Tehniku kolu Mileva Mari Ajntajn, Gimnaziju ivorad

Jankovi sa domom uenika, i Srednju medicinsku kolu "7. April". Projektomje koordinirala naa saradnica, psiholokinja Svetlana Gurjanov Tain.

Formirale smo i edukovale grupu od 11 vrnjakih edukatorki i edukatora,srednjokolaca koji su realizovali radionice sa decom u kolama. Petodnevnuobuku vrnjakih edukatora realizovala je dr Mirjana Beara, psiholokinja.Ona je osmislila program radionica i uz pomo vrnjakih edukatora gapripremila za realizaciju u kolama. Radionicama je obuhvaen 231uenik/ca.

U ovom priruniku dajemo vam kompletan materijal uz nadu da ete gaiskoristiti u vaoj koli. U izradi materijala uestvovala je Tamara Paroki(odeljak sa savetima za rad sa tekim grupama), a neprocenjiv doprinos dalisu upravo nae vrnjake edukatorke i edukatori iz Srednje medicinske kole7. April, Srednje tehnike kole Mileva Mari Ajntajn i Karlovakegimnazije. Hvala svima

tampanje ovog prirunika je omoguilo JKPInformatika i ovom prilikom im

se zahvaljujemo na podrci.CPZV tim


4/49

1

PRVI DEO:

O RADIONICAMA TA, ZATO, KAKO?

Danas vrlo rairen nain rada sa malom grupom je radionica. Teko je rei ko je ikada prvi put upotrebio ovaj nain rada, ali se smatra da je ideja potekla iz

psihodrame, terapijske tehnike koja je nastala polovinom dvadesetog veka i vezuje se

za Morena. Od tada do danas radioniarska batina je postajala sve bogatija i

raznovrsnija i u nju su ulazile razne igre i aktivnosti, prilagodjavane ili posebno

osmiljavane.

Naziv radionica (workshop) asocira na proizvodnju i ona se zaista na nekinain i deava tokom ovog procesa. Meutim, u prvom planu nije neki konkretan,materijalan proizvod, nego najee psiholoka dobit kod uesnika/ca.

ZATO RADIONICE?Radionice su od samih svojih poetaka imale vrlo dobar prijem kod dece i mladih, alii odraslih. Ispitivanja pokazuju da mladi vie vole rad u malim grupama, umesto

predavanja ex catedra i da prednost daju onim informacijama koje su dobijene odoveka, a ne kroz neki tampani ili video materijal.

U radionicama se podstiu one vrste uenja, za koja je dokazano da rezultuju veim

znanjem i duim zadravanjem nauenog. Tako se za manje vremena postiu boljirezultati nego klasinim (frontalnim) metodom u nastavi (videti tabelu 1.).

Iskustva u dosad realizovanim programima radionica kod nas pokazuju da su deca

bila mnogo vie motivisana da ue na ovaj nain, da su kroz iskustvo naueni

odreeni oblici ponaanja bili upotrebljivi i trajni i da su se deca znaajno menjala ibre razvijala. Pri tom, za voditelja radionica svaka radionica je uvek poseban

izazov ali i izvor velikog zadovoljstva, linog napretka i razvoja, saznanja.

U savremenom pristupu psiholokoj, pa i zdravstvenoj primarnoj prevenciji(pogotovo u svetu) odavno se odustalo od klasinih ex catedra predavanja u

velikim grupama dece i mladih, jer su se ona pokazala kao nedovoljno efikasna.

Umesto toga, uvodi se rad u manjim i srednjim grupama ili po odeljenjima u koli,

koji je to je mogue vie aktivirajui, iskustven, podstie razliite oblike uenja,razmenu iskustava i doivljaja uvebavanje novih obrazaca ponaanja. Radionice

kao metod upravo u sebi sadre sve navedeno, te se sve vie koriste u svrheprevencije, sa dobrim rezultatima.


5/49

2

Tabela 1

VRSTE UENJA KOJE SE JAVLJAJU U RADIONICAMA(prilagodjeno iz: Jankovi, Kova Cerovi, 1996)

U radionici se, pre svega, ui aktivno (svi uesnici su aktivni odpoetka do kraja u mentalnom a esto i motorikom smislu).

Iskustveno uenje, koje danas postaje centralna tema alternativnihoblika nastave, takoe se odvija tokom radionice. Uenje iz iskustva jerazliito od same aktivnosti aktivnost nije dovoljna da bi se stekloiskustvo. Uiti iz iskustva znai uspostaviti veze unapred i unazadizmeu onoga to inimo i posledica.

U radionici se uvek podrazumeva kooperativnouenje, koje poiva napretpostavkama da nije jedino nastavnik izvor uenja, ve i uenici sasvojim razliitim iskustvima, znanjima, stepenima intelektualnerazvijenosti. Neka uenja su jedino i mogua samo u razmeni unutargrupe (npr. uenje tolerisanja razliitih miljenja).

Uenje po modelu je u radionici ukljueno neposredno i posredno.Sam voditelj svojim ponaanjem i govorom je model ponaanja kojeeli da prenese. Sa druge strane, sam sadraj radionica omoguujeuesnicima da se medjusobno posmatraju u razliitim ulogama,

koriguju se i tako pribliavaju svoje ponaanje postavljenom modelu.

Kombinovanje konvergentnog i divergentnog uenja: konvergentouenje kao uenje eljenog reenja je zastupljeno u radionici samimtim to autor i/ili voditelj radionice uvek znaju tano do kojihsaznanja, uvida, stava itd. eli da dovede uesnike. Meutim, put dotog jednog eljenog reenja je kroz obaveznu fazu divergentnogmiljenja, kada se od uesnika trai to vei broj asocijacija na nekiproblem ili reenja neke situacije, da bi se kasnije ona saimala,odbacila ona nerealna a zadrala mogua reenja.

Reavanje problema: poto su u edukativnim radionicama igrovneaktivnosti takve da stalno stvaraju kognitivnu neravnoteu (kao prvi iosnovni uslov uenja i razvoja) tj. potrebu da se neto shvati, rei,obradi, razume, moemo rei da te aktivnosti gotovo uvek pripadajutipu reavanja problema, bilo da je problem kognitivni, socijalni iliemocionalni.


6/49

3

KOJE VRSTE RADIONICA POSTOJE?

Vrste radionica koje moemo razlikovati (Jankovi, Kova Cerovi, 1996):1. Kreativne radionice osnovni cilj je podsticanje i razvijanje divergentnog

izraavanja (npr. dramske, likovne, video...)2. Edukativne radionice osnovni cilj je saznanje u najirem smislu rei

U okviru edukativnih, moemo dalje razlikovati podvrste:- Kognitivne (edukativne u uem smislu) sticanje konkretnih znanja i

vetina ali i razvijanje bazinih kognitivnih procesa poputdecentracije, rasudjivanja, formulisanje sudova, sticanje strategija

uenja i pamenja...- Radionice za reavanje konflikata cilj ovih radionica je da kod

uesnika razviju socijalne vetine neophodne za konstruktivnoreavanje konflikata.

- Preventivne cilj je primarna prevencija (zdravstvena, psiholoka ...)na raznim uzrastima.

Kod nas je do sada osmiljeno i realizovano vie programa radionica, razliitih vrsta inamena, od kojih emo pomenuti samo neke: Omladinska radionica (preventivniprogram namenjen mlaim adolescentima), koligrica (kreativno podsticajniprogram za predkolski i kolski uzrast), uvari osmeha (preventivno-psiholokiprogram za predkolski i kolski uzrast), Zdravo da ste (interventni program saciljem podsticanja saznajnog razvoja realizovan sa decom izbeglicama mladjeg i

starijeg kolskog uzrasta), Uionica dobre volje (kolski program za konstruktivnoreavanje sukoba, kasnije posluio kao osnova za predmet Graansko vaspitanje),

Umee odrastanja, Umee komunikacije itd.

TA JE, U STVARI, RADIONICA?Ne postoji jedna jedina i jedino ispravna definicija radionice, te emo ovde pokuatidati jednu od moguih: radionica je nain rada sa grupom, u kojem se kroz liniangaman i iskustvo svih uesnika, razvijaju odreena znanja, ponaanja ivetine.

KAKO DA PREPOZNAMO RADIONICU?

Sedi se u krugu (da bismo obezbedili nesmetani protok informacija od svih kasvima i da bi smo naglasili ravnopravnost)

Grupa obino broji oko 20 uesnika Postoje dogovorena pravila rada Nema posmatraa, svi prisutni uestvuju u radu I voditelj uestvuje u aktivnostima Postoje unapred definisani ciljevi i scenario radionice koje ima voditelj, ali

moe da ih saopti i grupi (naroito kad se radi sa starijim uzrastima) Koriste se razliita nastavna sredstva flomasteri, papiri razliitih oblika,

boja i dimenzija, igrake, crtei


7/49

4

Tabela 2

Neke prednosti radionica koje navode nastavnici i psiholozi: Otvorenost Zanimljivost Kreativnost Razmena iskustva Uenje kroz iskustvo, igru Individualna dobit Individualni doprinos Oseaj pripadnosti grupi Ravnopravnost Nema greaka Nema vrednovanja Razvijanje tolerancije Primenlivost raznih tehnika Primenjivost na razliite grupe Lini rad kroz rad na sebi Druenje

Neki nedostaci, ogranienja radionica:

Potrebni su odreeni fiziki uslovi (dovoljno prostora, pomiannametaj...)

Potrebna su odreena sredstva za rad (malo vie kotaju nego obina,frontalna nastava)

Jo uvek se bore za svoje pravo mesto nedovoljno poznate i zbog toganedovoljno prihvaene

Mora se stalno biti u toku, pratiti potrebe grupe i prilagodjavatiradionice grupi

Zahtevaju veu fleksibilnost i toleranciju voditelja

Tokom programa radionica koji traju vie meseci, deava se da se grupaosipa

Zahtevaju neto vie vremena za proradu odreenih sadraja negofrontalna nastava.


8/49

5

TA JE VODITELJU NEOPHODNO DA BI VODIO RADIONICU?

Moemo rei da su to dva alata i jedan zanat(Mre, 2001) koji su u nju utkani ikojima se slui radioniar.

Prvi alat radioniara jeste SCENARIO. Svaka radionica ima unapred strukturisanscenario, odnosno plan kako konkretnim zadacima usmeriti lini angaman uesnika.Pri tom, scenario strukturira ne samo akciju voditelja radionice, ve i aktivnosti svihuesnika ime se ne ostavlja mesta za pasivno posmatranje deavanja. Scenarioradionice obino ima trodelnu strukturu:

I. UVODNI DEO, koji ima dve funkcije:

Zagrevanje

Uvod u temu

II. CENTRALNI DEO u kome se prorauje nosea tema radionice

III. ZAVRNI DEO, koji ima funkcijuIntegracija doivljajaZaokruivanja temeJaanja grupne kohezijeTrajanje radionice je od jednog do dva sata (zavisno od

uzrasta). Broj uesnika moe da se kree od 10 25, najvie 30. Optimalan brojuesnika za rad, po naem miljenju, je 18 22.

Drugi alat radioniara jesu PRAVILA RADA. Na poetku svakog ciklusa, sa grupomuesnica smo razvijali pravila kojih e se svi pridravati a koja s u se odnosila nanaine komunikacije, tanost, privatnost, uvaavanje razliitosti itd. Od posebnog jeznaaja da se pravila iznau tako da u tome uestvuju uesnici jer se tako ona shvatekao smislena i bolje se potuju nego kada su nametnuta spolja. Pravila se mogumenjati i dopunjavati tokom rada sa grupom, ukoliko se ukae potreba i/ili neko izgrupe to zatrai.

Funkcija pravila je da stabilizuju interaktivni proces koje se deava u radionici, kao ida oslobodi voditelja od uloge sudije i autoriteta.

Koja pravila je vano uspostaviti u radionici? Predlaemo ova:

Sedimo u krugu (da bismo lake razgovarali)Sluamo jedni drugePotujemo drugaija miljenjaNema posmatraa, svi uestvujemoDalje(pravilo koje omoguava da se povuemo iz procesa kada ne elimo dauestvujemo)


9/49

6

Dolazimo na vremeSvi smo ravnopravnito ujemo na radionici, ne irimo dalje (izvan ove prostorije)Oslovljavamo se sa Ti

Zanatradioniara jeste FACILITACIJA, odnosno voenje procesa uenja - otkrivanja.Zadatak voditelja radionica je da olaka dolaenje do uvida, saznanja, iskustva a neda nudi gotova reenja i odgovore. Pri tom, voditelj posmatra globalna deavanja ugrupi, prati uesnike pojedinano a istovremeno prati i svoje sopstvene doivljaje. Izpozicije saradnika, on ipak usmerava aktivnosti grupe iako sve vreme i pripada grupi

(asimetrino -simetrina dijada). Dobar voditelj radionice ispoljava demokratinost,visok stepen tolerancije frustracija i razliitosti, dobar kontakt sa samim sobom i

poseduje vetinu da sa neoekivanim dogadjajima uradi neto tj. iskoristi ih zauenje.

Bolje je da radionicu vode dva, umesto samo jednog voditelja. Kada je to sluaj,mnogo je lake pratiti ta se deava u grupi. Tako, dok jedan voditelj vodi nekuaktivnost, drugi voditelj (u ulozi kovoditelja) prati i belei ta se deava sa decom,opominje voditelja ako je neka instrukcija bila nejasna (ali tako da ne ugrozi

kredibilitet voditelja), deli materijal Uloge se menjaju tokom radionice, tako da suoba voditelja as u ulozi voditelja, as kovoditelja.

KOJE SU OSNOVNE KOMPONENTE PROCESA U RADIONICI?

U svakoj radionici, sa uesnicima se proe kroz vie komponenti procesa:

Konkretan strukturisan zahtev Lini angaman uesnika kroz igru Izazivanje nekog doivljaja Elaboracija i obrada doivljaja Razmena doivljaja

Uobliavanje doivljaja

Tako, kroz sopstveno iskustvo, igranje uloga, modelovanje i kooperaciju deca i mladi

(pa i odrasli) mnogo bre ue i due pamte naueno.


10/49

7

OBLICI GRUPNOG RADA I RADIONIARSKE TEHNIKE

U radionici se koristi itav niz razliitih oblika grupnog rada, koji na razliite naine

(ali u istoj meri) angauju uesnike radionica i provode ih kroz razliite faze odstvaranja do elaboracije doivljaja.

U scenariju radionice su uvek precizno navedeni predvieni oblici grupnog rada i

tehnike, ali sama primena nekih od tih oblika i tehnika iziskuje izvesnu umenostvoditelja i krije neke potencijalne probleme.

Naveemo najee oblike rada:

Simultana individualna aktivnost: svi uesnici, u isto vreme, su angaovani(mentalnom ili fizikom) aktivnou. Za to je potrebna izvesna usmerenost na

sebe (introspektivnost) uesnika, koju nije uvek lako obezbediti, posebno na

poetku ili sa mlaom decom. Voditelj moe sopstvenim modelom daobezbedi da se deca lake fokusiraju, tako to e sam biti tih i koncentrisan naaktivnost koja se traila.

Rad u parovima ili malim grupama: obino se odvija takodje simultano, tomoe da povea agor i buku u uionici, to ne treba da plai ve naprotiv

znak je da se sve odvija kako treba. Male grupe obino broje 3 5 uesnika.Ovaj oblik rada nosi izvestan rizik od razbijanja grupe u manje, izolovane

jedinice. Zbog toga se primenjuje princip da se grupe uvek meaju tj.da ihine uvek razliiti uesnici, kao i da se u zavrnim igrama odvoji vreme za

igre koje poveavaju koheziju u grupi.

Razmena u celoj grupi: je zapravo osnovni oblik rada u radionici, i obino jezastupljen na poetku i na kraju svake radionice. Veinom se ta razmena

jasno strukturie (razmena u krug), ali mogu da se rade i manjestrukturisani vidovi razmene u grupi, poput grupne diskusije i mozgalica

(brainstorminga).

Neke posebne tehnike koje se koriste u radionicama:

Voena fantazija Vajanje Igranje uloga Uvodne i zavrne igre Pisanje i crtanje bedeva sa imenima uesnika


11/49

8

KO MOE DA VODI RADIONICE?Ve smo ranije rekli da je dobro da radionicu vode dva voditelja ili voditeljke. Voditeljradionica moe biti svako ko je zainteresovan za ovaj metod rada i ko proeodgovarajuu obuku. Pri tom, dobro je da se prethodno preispitamo da li nam ba

ovaj metod rada najvie odgovara.

OSOBINE KOJE IMA USPEAN/NA RADIONIAR/KA:

EkstraverzijaDemokratska (neautoritarna) linost

Visoka tolerancija na frustracijeFleksibilnostKreativnostDuhovitostSrdanostSnalaljivostPrihvata sebeSvest o svojim oseanjima i sposobnost da se ona prate

Zainteresovanost za rad i svakog uesnika radioniceAutentinostJasnoa govora

Ako nemate barem 12 od ovih navedenih 13 osobina, nemojte voditi radionice.

alimo se!Nemojte se obeshrabriti ako ne prepoznajete sebe u svim ovim osobinama!! Voenjeradionica je u osnovi zanat koji se da nauiti, i koji se najbolje ui upravo ueem na

njima i njihovim voenjem. Potrebno je samo to vie praktinog iskustva ineprekidna usmerenost i osetljivost za vlastite postupke i reakcije u grupi. Voenjeradionica znai stalnu spremnost da se prilagoava sopstveno ponaanje. A ono tose deava u grupi, zainteresovanost i motivacija uesnika i evaluacija od strane grupejesu pravo merilo naeg uspeha.


12/49

9

DRUGI DEO:

PROGRAM RADIONICA KULTURA

KOMUNIKACIJE MEU MLADIMAOpti cilj programa:Unapreenje kulture i vetina komunikacije dece i omladine u osnovnim i srednjim

kolama

Specifini ciljevi programa:1. Unprediti rzumevnje kulture komunikcije u stvrnom i virtuelnomsvetu

2. Unprediti komunikciju izmeu vrnjk, ko i meu polovim (deci-devojice)3. Razviti vetine asertivne komunikacije mladih u situacijama vrnjakognasilja

Moduli/radionice

NAZIV MODULA/RADIONICE Trajanje

Modul 1: KOMUNIKACIJA TA JE TO? 45

Modul 2: KOMUNIKACIJA BEZ PREPREKA 45

Modul 3: KOLIKO SE RAZUMEJU DEACI I DEVOJICE? 45

Modul 4: NASILJE U KOLI I NENASILNA KOMUNIKACIJA 45

Modul 5:KOMUNIKACIJA PREKO VIRTUELNIH

DRUTVENIH MREA45


13/49

10

I RADIONICA: KOMUNIKACIJA TA JE TO?

Ciljevi radionice:1. Upoznavanje sa osnovnim pojmovima o komunikaciji2. Uvebavanje preciznog izraavanja pri opisivanju stvari i dogaaja3. Uvianje osnovnih elemenata procesa komunikacije

Ukupno trajanje: 50

Trajanje Aktivnost Metod

15 Uvodni deo:

555

Uvodna igra Ime i pridevObjanjenje programa radionicaPravila rada

Igrica za upoznavanje

Izlaganje voditelja

Zajedniko predlaganje pravila30 Centralni deo

5 Ja ti priam, a ti crta 1Aktivnost u akvarijumu: prva

scena

10 ta je komunikacija?Asocijacije uesnika; aktivnostustani ako se slae

5Elementi u komunikacijskom

procesuPoster uz izlaganje voditelja

5 Ja ti priam, a ti crta 2Aktivnost u akvarijumu: druga

scena

5

Diskusija o vanosti preciznogizraavanja i proveravanja onoga to

mislimo da smo uli

Grupna diskusija

5 Zavrni deo

5 Nevidljivi poklon Igra pantomime u krug

Potreban materijal:

Flipart sa papirom Markeri Poster 1 sa elementima procesa komunikacije Selotejp, makaze Slike 1 i 2Roboti od geometrijskih oblika (u prilozima)


14/49

11

UPUTSTVO ZA REALIZACIJU PRVE RADIONICE

Uvodni deo 15

Upoznavanje uz igru predstavljanje Ime + pridev, ili ako se poznaju, svako da kaejednu re koja najvie lii na to kako se oseaju u tom trenutku.

Objanjenje ciljeva i dinamike radionica koristiti ciljeve date u ovom scenariju inajaviti sve radionice.

Ustanoviti pravila rada, zajedno sa uesnicima: svi aktivno uestvuju, nema glupihpitanja, potuje se vreme, diskrecija zagarantovana...

Centralni deo 30

1. Ja ti priam a ti crta (5)Prva situacija: dvoje dobrovoljaca izau ispred grupe. Jedan crta na flipartu, a drugimu usmeno opisuje crte robota od geometrijskih oblika. Zadatak uesnika koji crtaje da to vernije sledi uputstva ali ne sme nita da pita niti proverava da li je dobrorazumeo. Za to vreme, i ostali uesnici pokuavaju da nacrtaju robota premauputstvima. Jako je vano da samo uesnik koji opisuje vidi crte robota.Nakon to je zavreno opisivanje i crtanje, uporedi se originalna slika robota sacrteima uesnika i komentarie ta je bilo lako a ta teko, zato postoje razlike...

2. ta je komunikacija? (10)Voditelj/ka pita uesnike: Kad ja kaem komunikacija, vi kaete...? Ili ih direktnopita: ta je to komunikacija?. Odgovore uesnika belei na FC papir. Zatim objasniuesnicima da e sada da proita neke tvrdnje o komunikaciji, a da oni tr eba daustanu ako se slau sa tom tvrdnjom, a da ostanu da sede ako se ne slau. Nakonsvake tvrdnje treba kratko proveriti zato se slau, odnosno ne slau.

1. Svi znaju dobro da komuniciraju

Objanjenje za voditelje: Komuniciranje je prisutno kod svih ljudi, ali se ljudi

razlikuju prema uspenosti komuniciranja, sluanja i govora. Zbog toga vetinekomunikacije treba stalno usvajati i unapreivati.

2. Komunikacija se bazira na reima

Objanjenje za voditelje: Govor je veini ljudi sinonim za komunikaciju. Meutim,treba znati da se znaajan deo komuniciranja obavlja neverbalno, tako to seporuke alju pokretima, pogledima, izrazima lica...

3. Komunikacija se moe izbeiObjanjenje za voditelje: Mnogi ljudi misle da mogu izbei komunikaciju ako

izbegnu govoriti, tj napuste mesto gde se ona deava. Meutim, celokupno ljudsko


15/49

12

ponaanje predstavlja komunikaciju pa je tako i naputanje razgovora

komunikacijska poruka.

4. Viak komunikacije dovodi do reenja problema.Objanjenje za voditelje: Ova tvrdnja nije tana iz razloga to esto vie

komunikacije, ako nije primerena, moe dovesti do produbljivanja problema.Ponekad, prekid ili smanjenje intenziteta komunikacije moe biti delotvorno da bi

se umirile neke tenzije i otvario prostor za razmiljanje o problemu.

5. Jezik je najvaniji za komunikacijuDa li ste primetili da bilbordi, reklame i fotografije vam esto prenesu vie

informacija i bolje prenesu neku poruku nego neiji govor ili tekst? U Indiji je u

aktivnoj upotrebi 18 jezika. Puno ljudi nema zajedniki jezik a opet vrlo dobro

uspevaju da komuniciraju. Ne zaboravite da neverbalna komunikacija esto

otkriva mnogo vie nego verbalna.

3. Elementi procesa komunikacije (5)Voditelj/ka najpre objasni da se komunikacija deli i na verbalnu (uz pomo govora,

pisanog ili usmenog) i neverbalnu (npr. gestovi, pantomima) a takoe da postojidirektna komunikacija (licem u lice, bez posrednika), kao i komunikacija uz pomo

posrednika- pa pita koji su to posrednici (telefon, pismo, mediji, internet...). Zatim

pokae poster sa elementima procesa komunikacije i objasni svaki element

pojedinano (poiljalac, namera, kodiranje, kanal, poruka, dekodiranje, primalac,

razumevanje namere). Naglasi vanost povratne informacije, tj. proveravanjaprimaoca poruke da li je dobro razumeo/la ta je poiljalac hteo/la da kae.

4. Ja ti priam a ti crta 2(5)Novih dvoje dobrovoljaca izau ispred grupe. Jedan crta na flipartu, a drugi mu

usmeno opisuje sliku robota od geometrijskih oblika (slika br. 2). Zadatak uesnikakoji crta je da to vernije sledi uputstva ali ovaj put sme i da pita i da proverava da li

je dobro razumeo korienjem parafraziranja. Za to vreme, i ostali uesnicipokuavaju da nacrtaju robota prema uputstvima.

Jako je vano da samo uesnik koji opisuje vidi crte robota.

5. Diskusija (5)Nakon to je zavreno opisivanje i crtanje, uporedi se originalna slika robota sacrteima uesnika i komentarie ta je bilo lako a ta teko, zato postoje razlike, da

li je ovoga puta crtanje i razumevanje bilo uspenije nego prvog puta i zato.

Zavrni deo 5

Ako se nakon ove radionice odmah nastavlja druga radionica, nema potrebe za

zavrnom aktivnou nego se odmah prelazi na uvodnu aktivnost druge radionice.

Ako se prva radionica samostalno realizuje, moe se zavriti igrom Nevidljivipoklon(5): Voditelj/ka kae uesnicima da stanu u krug i da svako svom susedu sa


16/49

13

desne strane osmisli neki poklon, koji e neverbalno pokazati. Osoba kojoj je poklon

namenjen treba da prepozna i preuzme poklon, a zatim da poklon koji je onaosmislila preda svom susedu sa desne strane i tako dok se svi ne izreaju.

DODATNI MATERIJAL ZA ITANJE I PRIPREMU

O KOMUNIKACIJI

Komunikacija se definie kao odnos meu pojedincima pri kome se veza meu njima

uspostavlja znakovima simbolima i signalima.Simbol je znak koji ima funkciju reprezentacije stvari i pojava. Simboli stoje umesto njih

i oznaavaju ih i mi ih u tu svrhu namerno koristimo (primer su rei u jeziku.)Signal je znak koji ima funkciju ekspresije ili apelovanja. Signali su samo izraz nekog

psihikog stanja (npr. smeh, pla, pokreti, izraz lica)

Interpersonalna komunikacija je proces slanja i primanja informacija izmedju dve ili

vie osoba. Ona ne mora da bude razmena rei mada se komunikacija najee

poistoveuje sa konverzacijom.

PROCES KOMUNIKACIJE OSNOVNI ELEMENTI

Poiljalacosoba koja alje informaciju Namera poiljaoca misao, oseanje, ideja koju poiljalac eli da

prenese primaocu

Kodiranjepoiljalac formulie poruku tj. transformie svoju namerutako da se ona uini dostupnom ulima primaoca. Poiljalac na taj

nain prenosi svoju nameru.

Poruka informacija poslata primaocu (kodirana namera) Slanje poruke slanje informacije primaocu, izjava ili neverbalna

poruka

Informacioni kanalnain slanja poruke: direktan (konverzacija) iliindirektan (telefon, pismo, e-mail, fax, mediji ) Primalac osoba kojoj je poruka namenjena Primalac porukesenzorno ulo na koje poruka deluje Dekodiranje transformisanje poruke na nain da bude razumljiva

primaocu

Interpretacijaodreivanje namere poiljaoca Fidbek povratna informacija na osnovu koje primalac stavlja do

znanja da je razumeo poruku


17/49

14


18/49

15

1


19/49

16


20/49

17

II RADIONICA:

KOMUNIKACIJA BEZ

PREPREKA

Ciljevi radionice:1. Unapreivanje razumevanja

moguih faktora i preprekakoji utiu na komunikaciju

2. Davanje preporuka zauspeniju komunikaciju

Ukupno trajanje: 45


15 Uvodni deo:

10 ta je bilo na asu?Igra sa ulogama i zadatkom

da se opie as geografije

5Diskusija ta sve utie na to kako emoopisati neki dogaaj?

Grupna diskusija, pisanje na

FC

25 Centralni deo

20 Prepreke u komunikaciji Poster-etnja u tri grupe

5 Preporuke za uspenu komunikaciju Izlaganje voditelja uz poster

5 Zavrni deo

5 Skriveni dirigent Igrica

Potreban materijal:

Ceduljice sa ulogama za ta je bilo na asu (treba ih prethodno pripremiti, tj. isei)Flipart i papir, markeriPosteri za kafe-metod, sa unapred ispisanim naslovima

Poster 2 sa preporukama za uspenu komunikacijuSelotejp, makaze


21/49

18

UPUTSTVO ZA REALIZACIJU DRUGE RADIONICE

Uvodni deo 15

1. ta je bilo na asu? (10)Voditelj kae uesnicima: Zamislite da se zavrio jedan kolski as, npr. asgeografije. Izlazite na odmor i uenici iz drugog odeljenja vas pitaju kako je bilo, taste radili na asu?. Zatim objasni uesnicima da treba da odgovore iz uloge koju

izvuku na cedulji (prethodno ste pripremili uloge na ceduljama isekli ih). Svako koje izvukao ulogu odgovara u skladu sa tom ulogom (opisi uloga u prilogu).

2. Diskusija (5)Voditelj pita: od ega zavisi nae vienje i opis neke situacije ili dogaaja?. Uesniciodgovaraju, voditelj/ka pie na flipart/pano (npr. od raspoloenja, oekivanja,

odnosa prema nekoj osobi, namere, umora, interesovanja...)

Centralni deo 25

3. Prepreke u komunikaciji(15)Voditelji podele uesnike u tri grupe, a prethodno je na zidu nalepio postere sa

ispisanim naslovima Prepreke za uspenu komunikaciju koje potiu od poiljaoca,Prepreke za uspenu komunikaciju u kanalu komunikacije i Prepreke za uspenu

komunikaciju koje potiu od primaoca. Posteri treba da su na tolikoj udaljenostijedan od drugog da grupe mogu neometano da rade na jednom posteru, ali i da brzo

preu na sledei poster kada im se da znak. Kae da e im meriti vreme, da e svakagrupa imati priliku da dodaje na pano svoje ideje te da treba da tede prostor na

panou i da e prvi krug trajati 5 minuta, drugi 3 i trei samo 1 minut. Voditelj merivreme i daje upustvo grupama da se rotiraju, tako da svaka grupa proeta i dopie

neto na svaki od panoa. Na kraju zamoli grupu koja je poela da pie da prezentujetaj pano (tj. da izaberu prezentera).

4. Deset principa uspene komunikacije(5)Voditelj/ka prikaeposter 10 principa uspene komunikacije i objasni ga ukratko.

Pita da li na posteru zaista ima 10 principa? (ima ih 9). Ako uesnici primete danema deset, traiti od njih da smisle, predloe deseti princip uspene komunikacije.


22/49

19

Zavrni deo 5

5. Skriveni dirigent(5)Uesnici stanu u krug i predstavljaju orkestar. Izabere se jedan dobrovoljac/ka kojie biti detektiv i on/a izae izvan prostorije. Ostali uesnici tajno izaberu meu

sobom dirigenta, iji zadatak je da diktira orkestru pokrete (pljeskanje, mahanjerukama, ekanje, pucketanje...) koje oni potom ponavljaju pred detektivom. Cilj

orkestra i dirigenta je da detektiv, koji se posle tajnog dogovora vraa u prostoriju,ne otkrije ije pokrete orkestar prati tj. ko je dirigent. Dirigent menja zato pokrete todiskretnije, a promenu pokreta uesnici neupadljivo registruju i ponavljaju tako da

detektivu oteaju prepoznavanje dirigenta. Detektiv ima pravo tri puta da pogaa koje dirigent, i ukoliko ne pogodi, igra se prekida i ponavlja sa drugim igraima u

ulogama dirigenta i detektiva.


ta je uspena komunikacija?Proces komunikacije je uspean kada primalac shvata informacije koje su mu poslateu skladu sa namerama poiljaoca. Osnovni uslov za uspenu komunikaciju je

proveravanje da li primalac dobro razume namere poiljaoca putem povratne veze(feedback-a). I poiljalac i primalac podjednako uestvuju u procesu uspene

komunikacije. Uspenu komunikaciju nije lako ostvariti jer ona nije automatska i

esto imamo problem da jasno iznesemo svoje misli i da razumemo druge ljude. Osimtoga, dobra komunikacija je osnovni uslov i sredstvo bilo kakvog timskog rada. Ona

omoguava izvravanje zadataka, pomae pri donoenju odluka i razreenjuproblema a naroito konflikata.


23/49

20

Prilog druga radionica - TA JE BILO NA ASU?

Prilog iskopirati i isei ceduljice za izvlaenje.

Uenik koji uopte nije pratio as (prepisivao je domai izmatematike)

Uenik koji je hteo da odgovara, a nastavnik nije stigao da gapita

Uenica koja je oduevljena to je nastavnik vei deo asa

priao o zanimljivim dogaajima sa svojih putovanja

Uenik koji je bio prozvan da odgovara, nije bio spreman idobio lou ocenu

Uenik koji oboava geografiju, nastavnika i putovanja

Neraspoloena uenica koja je vei deo asa bila odsutnamislima

Uenik koji je jedan ekao da zvoni jer se plaio da e bitiprozvan

Uenica koja jedva eka veliki odmor da se nae sa momkom

Uenik koji je takoe uspeo da ispria neke zanimljivedogaaje sa svojih putovanja

Uenica kojoj se nije dopalo to to nastavnik pria o LatinskojAmerici, umesto da pria o putovanjima po Evropi

Uenik koji je sukobio miljenje sa nastavnikom o tome koja jezemlja Latinske Amerike lepa i interesantnija


24/49

21

III RADIONICA: KOLIKO SE

RAZUMEJU DEACI IDEVOJICE?

Ciljevi:

1. Bolje razumevanjesuprotnog pola

2. Preispitivanje rodnihstereotipa

Ukupno trajanje: 45


10 Uvodni deo:

10 Pria o nadimcima Razmena u krug

30 Centralni deo

10 Poruka suprotnom polu

Pisanje na stikere kako je

biti deak/devojica i ta bivoleli da porue suprotnom

polu

10 Kako smo nauili rodne uloge Rad u malim grupama

10Stereotipne i rodno nauene predstave o

deacima/devojicama izato one nisu dobreIzlaganje voditelja uz poster

5 Zavrni deo

5 Ja protiv stereotipa Igra u krug

Potreban materijal:

Stikeri

FlipartPoster 3 o stereotipnim predstavama o devojicama i deacimaSelotejp, makaze


25/49

22

UPUTSTVO ZA REALIZACIJU TREE RADIONICE

Uvodni deo 10

1. Pria o nadimcima (10)Redom u krug uesnici ispriaju priu o svojim nadimcima kako ih ko zove, kada sudobili nadimke, zato... Drugi krug razmene se sastoji u tome da uesnici iskau svojstav o svojim nadimcima koji im je posebno drag a koji nikako ne vole ili im smeta izato. Voditelj/ka u nedostatku vremena moe da spoji prvi i drugi krug, tako da seuradi samo jedna razmena u kojoj e svaki uesnik rei nadimak i odmah ga iprokomentarisati.

Centralni deo 30

2. Poruka suprotnom polu(10)Voditelj/ka podeli svakom uesniku nekoliko stikera i zamoli ih da na njima napiusvoje vienje pripadnosti mukom, odnosno enskom polu kao da piu pismonekom pripadniku suprotnog pola. Kako je to biti devojica, odnosno deak? ta eleda porue suprotnom polu? Dati dovoljno vremena da se uesnici zamisle ikoncentriu i da napiu svako po nekoliko ideja. Lepe na flipart, voditelj moe darazvrsta stikere po slinosti, ita grupisane stikere i kratko prokomentarie.

3. ta drutvo kae kakvi treba da budemo- kako smo nauili rodne ulogeUenici se podele u 4 manje grupe. Svaka grupa dobije 2 papira, na jednom papiru sufotografije i crtei enskih likova iz bajki , crtanih filmova, glumice, manekenke,pevaice. Na drugom papiru su muki likovi: superheroji, sportisti, ratnici. Prvagrupa dobija zadatak da napie na flip art papir koje osobine imaju enski a kojeosobine imaju muki likovi. Druga grupa ima zadatak da napie koje poruke suroditelji ovih likova njima govorili kako bi ih vaspitali da postanu takvi kakvi jesu.

Trea grupa ima zadatak da prikae dobre strane ovih razlika izmedju mukaraca iena. etvrta grupa ima zadatak da napie zato je negativno ako ovako delimomukarce i ene. Rad u grupama traje 10 minuta.

4.Diskusija (10)Voditelj zamoli da grupe prezentuju svoje produkte, pita za pojanjenja ako treba,podstie da se razvije diskusija izmeu uesnika u grupi postavljanjem podpitanja,npr. Kako bi mogli da promenimo lik Sneane?, Da li mediji utiu na nas kako seponaamo?, Da li se nekada neko naalio na va racun jer ste obukli muke ilienske boje?, Da li su vas roditelji grdili jer se ponaate kao harambaa ili kaocurica? Kako ste se oseali?

5. Stereotipne predstave o mukarcima i enama (10)Voditelj/ka pokae poster br. 3 (stereotipne rodne podele) i objasni kako se i krozfilmove, crtae, udbenike... provlae pojednostavljene i preterano uoptene


26/49

23

predstave o mukarcima kao jakima, aktivnima, neemotivnima itd. i o enama kaonenim, pasivnim, domaicama ili lepoticama/princezama... Daje primere poznatihlikova iz bajki (npr. Sneana i princ na belom konju, Trnova Ruica, Pepeljuga,Crvenkapa i lovac...). Podstie uesnike da kau svoje miljenje o tome ta treba dakarakterie ene, a ta mukarce i usmerava ih u pravcu ravnopravnosti, slobode

izbora i jednakih mogunosti (npr. i deak ima pravo da se igra lutkama ili da kreiramodu, ima pravo da pokae oseanja, ili i devojica ima mogunost da igra fudbal ilinaui da vozi motor, da eli da bude kosmonaut isl).

Zavrni deo 5

5. Ja protiv stereotipa (5)Uesnici treba da razmene ideje o tome kako mogu da se suprotstave rodnimstereotipima. Rei: hajde sada da svako, redom u krug, kae ta moe da uradi ili

promeni u svom ponaanju, da bi komunikacija sa devojicama, odnosno deacima,bila uspenija, sa vie uvaavanja i bez stereotipnih predstava.


Najprostije reeno, rodni stereotipi su generalizacije-uoptavanja o ulogama svakogpola.

Pol (eng. sex) je bioloki dat, ono sa im se raamo Rod (eng gender) je ono to nam drutvo dodeljuje, uloga koju dobijamo

na osnovu toga kako nae okruenje i kultura u kojoj ivimo shvataju datreba.

Rodne uloge su, praktino, netane generalizacije mukih i enskih osobina. Potosvaki ovek ima individualne elje, misli i oseanja, bez obzira na pol, ovi stereotipisu neverovatno jednostavna uoptavanja i uopte ne opisuju osobine svake osobesvakog pola.

Dok dosta ljudi shvata da stereotipi nisu istina, mnogi i dalje prave greku tj donosesudove o nekome samo na osnovu pola kojem ta osoba pripada. U naem druvupostoje mnogi rodni stereotipi, na primer jedan od najeih je da sve ene ele da seudaju i imaju decu, ili da svi mukarci vole sport.

Mnoga istraivanja pokazuju da deca zapravo ue rodne stereotipe od odraslih.Rodni stereotipi kreu ve od trenutka kada roditelji saznaju pol svoje neroenebebe.

im saznaju da je devojica, odmah e poeti kupovinu stvarica i ukraavanje roza

bojom (soba, krevetac itd). Uobiajeno je da eerka imati pun ormar roze haljina injena kutija e biti napunjena igrakama kao to su pribor za aj, lutke i sl. ta to u


27/49

24

sutini ini detetu? Iako mnogi roditelji ne shvataju, to je postavljanje sopstvenog

deteta u okvire stereotipa, uenje kako da bude stereotipna ena. I uenje i igranjeovih rodnih uloga se protee dalje, iz porodice kroz kolu (pogledajte samo slike u

kolskim udbenicima, ili pokuajte da izbrojite koliko je enskih imena meuistorijskim linostima) do radnog mesta.

U tom pogledu nema razlike ni kada su deaci u pitanju: im smo saznali da jedeak

na putu, pripremili smo sve u bebi plavoj boji za njega-male farmerke, male plave

patike, plavi krevetac Igrakedeaka sastoje se od kamiona, dinosaurusa, akcionih

figura i video igara. Od poetka deaciueda ne plau (kao devojice), da su onizatitnici (namee im se ogromna odgovornost), i da se brane/da brane. Deaciue

da tata ide na posao a da je mama ta koja e ostati kod kue (ili ne treba da radi ili

uvek ona uzima bolovanje kad je dete bolesno).

Da li biste bili iznenaeni kada biste ulida veina roditelja priznaje da ne ue svojesinove kako da rade kune poslove kao to su pranje sudova ili prostiranje vea?

Umesto toga, oni ih ue da izbace ubre i kose travnjak; od samog starta deaci misleda su neki kuni poslovi "samo za ene."

Niko naravno ne kae da razlike ne postoje. A razlike su bioloke. Problem je u tome

to ne odvajamo bioloko od kulturolokog.

Zato imamo situaciju da su i danas ene i mukarci razliito plaeni za iste poslove(konkretno, ene su manje plaene za iste poslove), da ene trpe diskriminaciju

prilikom zapoljavanja, da se od mukaraca oekuje da ne pokazuju slabost i da uvekbudu supermeni.

Stereotipi mogu biti i negativni i pozitivni, ali kakvi god da su, oni nas navode na

pogrene zakljuke o pojedinanim osobama. Takoe, dovode do toga da negujemoponaanje koje nije zasnovano na ispravnim sudovima o nekome ili neemu. Naprimer: "Ona je plavua. Sve plavue su glupe. Nema anse da e ona reiti ovaj

problem", ili: "On je iz X dela grada. Tamo su sve sami divljaci. Ne pada mi na pamet

da izaem s njim".

Stereotipi nas vode ka diskriminatornom ponaanju. Kae se da su ljudi kojirazmiljaju u stereotipima skloniji da diskriminiu odreene grupe ljudi. Tako i mi,moemo da se zamislimo o tome u koliko fioka u glavi drimo stereotipe o

suprotnom polu, i koliko nam oni oteavaju razumevanje suprotnog pola. Ako

otvorimo fioke i pustimo stereotipe da odlepraju, moda emo lake i uspenije

komunicirati.


28/49

25

Najvei stereotipi

o enama Nene

Slabe

Emotivne

Nepraktine

Pasivne

Subjektivne

U privatnoj sferi/u kui/domaice

ene su loi vozai

Sve ene ele da se udaju i rode decu

Najvei stereotipi

o mukarcima

Jaki

Moni

Razumni

Praktini

Aktivni

Objektivni U javnoj sferi

Mukarci su manje oseajni od ena

Mukarci ne vole da razgovaju

Mukarci stalno misle na seks


29/49

26

IV RADIONICA:

NASILJE U KOLI INENASILNA

KOMUNIKACIJA

Ciljevi:1. Uvianje vrsta nasilja, radi prepoznavanja nasilja u koli2. Razumevanje karakteristika nasilnika i rtve3. Uvebavanje asertivnog reagovanja u konfliktnim situacijama


10 Uvodni deo:

10 Koliko ima nasilja u kolama? Razgovor u grupi

30 Centralni deo

10Vrste nasilja u kolama

Ko je nasilnik, a ko rtva?

Izlaganje voditelja uz pomo

postera

10Agresivno-pasivno-asertivno u situaciji

nasiljaIgrokazi

10Diskusija o razliitim nainima reagovanja na

zadirkivanje i koje je najboljeDiskusija

5 Zavrni deo

5 Kai neto lepo komiji Igra u krug

Potreban materijal:

Posteri 4, 5, 6: Nasilnitvo, vidovi nasilnitva, ko je nasilnik a ko rtvaCeduljice sa uputstvima za igrokaze (treba ih prethodno isei) Prilog.Makaze, selotejp


30/49

27

UPUTSTVO ZA REALIZACIJU ETVRTE RADIONICE

Uvodni deo 10

1. Koliko ima nasilja u koli?Voditelj/ka zapone temu najavljujui cilj radionice i da e se sada govoriti o nasilju ukolama (moe se povezati i sa prethodnom temom, pa pitati kakvo je nasiljenajee meu deacima, a kakvo meu devojicama). Pita da li oni smatraju danasilja u njihovoj koli ima ikako se ono ispoljava. Koji je najei vid nasilja? Kakopostupaju ostala deca, a kako odrasli ako neko trpi nasilje? ta se deava sa rtvomako due vreme trpi nasilje? ta bi oni uradili?

Centralni deo 30

2. ta je nasilje i ko ga vri/trpi (10)Voditelj/ka uz pomo postera br. 4, 5. i 6. objanjava ta je nasilje, koje vrste nasiljapostoje i ta karakterie nasilnike i rtve. Pokrene razgovor na svaku od tema sapostera, podstakne uenike da kau svoje miljenje, primere, iskustva...Pitati ih kakotreba reagovati u situaciji nasilja, ta uraditi ako smo sami rtva, ako smo svedocinasilja nad drugima, ako smo u situaciji da sami vrimo nasilje. Pitati za uloguodraslih u tome, ta oni treba da urade.

3. Pasivno- agresivno - asertivno (10)Uesnici-dobrovoljci dobiju uputstva za odigravanje tri situacije lakeg nasilja u koli(zadirkivanje grupe dece), sa tri naina reagovanja: pasivno, agresivno i asertivno.Nakon svakog igrokaza, prokomentarie se nain komunikacije i istaknu bitneosobenosti pasivnog, agresivnog i asertivnog reagovanja na nasilje, ispita se koliko su

efikasne u zaustavljanju nasilja, itd.

4. Asertivni JA-GOVOR (10)Voditelj/ka rezimira vrste komunikacije prema zastupanju svojih ili tuih potreba(pasivnu, agresivnu i asertivnu), objasni ukratko tehniku Ja-govora i omoguiuesnicima da je provebaju tako to e osmisliti ja-reenicu u primerima nekoliko

situacija.

Situacije:

Situacija 1: Umoran dolazi iz kole, a mlai brat/sestra navaljuje na tebe da seigrate.

Situacija 2:Kasni iz izlaska jer se gradski autobus pokvario. Roditelji su budni, ljutese na tebe.

Situacija 3:Momak ti je napravio ljubomornu scenu pred drutvom.Situacija 4:Tvoj najbolji drug/drugarica opet kasni u kolu, a kod njega/nje je tvojasveska iz matematike u kojoj je domai za danas...


31/49

28

Zavrni deo 55. Kai neto lepo komiji (5)Svaki uesnik treba da kae neku lepu poruku svom susedu sa desne (ili leve,svejedno) strane, ali da je iskrena. Npr. Svia mi se kakosi se obukla danas ili Meniznai to mogu da razgovaram sa tobom kada me neto mui, Dopada mi se kakocrta/pie/igra fudbal itd.


32/49

29


33/49

30

MATERIJAL ZA ITANJE I PRIPREMUNsilniko ponnje mldih u koli

(odlomk iz prirunik Vodi kroz rzvojne smetnje, nsto u okviru projektDrugiji zjedno, kol z osnovno i srednje obrzovnje 14. oktobr, Nii Save theChildren, uz odobrenje koautora i izdavaa)

Nsilnitvo je fiziko, verblno ili emotivno zlostvljnje pojedinc od strne jedne ilivie osob.O nsilnitvu meu decom govorimo kd jedno ili vie dece uzstopno i nmernouznemiruje, npd ili ozleuje drugo dete koje se ne moe odbrniti.

Nsilnitvo u koli ukljuuje ili pretpostvlj nervnoteu fizike ili mentlne moi,

tko d je nsilnik ji ( ili deluje je) od rtve.

Zdirkivnje je njei tip nsilnitv i z deke i z devojice u osnovnoj koli.Meutim, n drugom mestu su fiziko zlostvljnje (kod dek) i proterivnje izdrutv (kod devojic).

Nsilnitvo moe biti direktno i indirektno. Direktno nsilnitvo ukljuuje : rugnje, ponivnje, vrenje, kritikovnje,

nreivnje i zhtevi z podreenou, udrnje,uzimnje stvri, unitvnje

stvri. Indirektno nsilje: nmerno iskljuivnje detet iz grupnih igr, ogovrnje islino. NJemu su sklonije devojice.

Problemi s nsilnitvom poinju u predkolskom uzrstu, vrhunc dostiu u viimrzredim osnovne kole. Nsilnitvo se uglvnom odvij u koli, n mestim nkojim decu niko ne ndgled, odnosno n kojim n njih nedovoljno pze ( udvoritu, n hodnicim, u trpezriji i toletim).

Ko su nsilnici?

Nsilnici su dec koj imju potrebu d se oseju mono i koj su shvtil dnsilnitvo donosi rezultte. Ono to ih rzlikuje od dece koj smo povremenozdirkuju druge jeste obrzc ponovljenog fizikog ili mentlnog zstrivnj.

Ne postoji ni jedn posebn rzlog zbog kojeg neko dete postje nsilnik, ve rzniinioci iz njegove sredine dovode do nsilnikog ponnj. Budui d je ovoponnje nueno, od njeg se moe oduiti. Rn intervencij je od presudnogznj.to je dete strije, tee se menj. Decunsilnike prti vei rizik od problemu budunosti.


34/49

31

Fktori iz sredine koji doprinose rzvoju nsilnikog ponnj Nedosttk ndzor nd decom u tinejderskom dobu. Deci mor d se

objsni d nsilniko ponnje nije u redu.

Isplti se. Kd roditelji ili drugi odrsli poputju nepodnoljivom iligresivnom detetu, ono nui d se slui nsilnitvom d bi postiglo ono to

eli.

Stroge fizike kzne. Nsilnici esto npdju mnju, slbiju decu po uzoru nono to smi proivljvju kod kue. Z nsilnik je njgor mogu kznfizik.

Agresivno ponnje kod kue. Nek dec imitirju gresivno ponnje vieod druge dece. posmtrjui kko odrsli mltretirju jedni druge, dec imju

sve to im je potrebno d i sm postnu siledije.

Vrnjci koji zlostvljju. Decu mogu mltretirti njihovi drugovi ili ih onimogu ohrbrivti n nsilnitvo zrd pripdnosti grupi. Negtivni utisk.Nsilnici doivljvju svet oko sebe vie ko negtivn nego

ko pozitivn. Runo ponnje im pome d se oseju vno i d privlepnju.

Oekivnje neprijteljstv. Filozofij nsilnik je d je npd njboljodbrn. Oni npdju pre nego to su npdnuti i oekuju neprijteljski

odnos k i kd g nem.

Fktori u koli koji doprinose rzvoju nsilnikog ponnju veim kolm je vii procent nsilju kolm s jsnim prvilim ponnj im mnje nsilj

u kolm u kojim se sprovode prvine disciplinske mere im mnje nsilju mnjim odeljenjim im mnje nsilju kolm u kojim direktori omoguvju uiteljim, nstvnicim i

uenicim d uestvuju u donoenju odluk, im mnje nsilj

Nsilnitvo utie n svkogDec koj su svedoci nsilnitv nd drugom decom esto se ple d progovore otome, zto to rzmiljju n nin: ovko bih i j mogo d proem!.Dec koj prisustvuju brojnim slujevim nsilnitv ponekd reguju n isti nin

ko i mnoge rtve - pokuvju d izbegnu situciju. Nek dec mogu d dobiju rznefizike simptome ko rekciju n stres( glvobolj, bol u stomku). Atmosfer u kojoj

dec brinu ko e biti sledei podstie izostjnje iz kole i njeno nputnje.Dete rtv moe biti odbeno od svojih vrnjk. Dec esto okrivljuju rtvu,

smtrjui d je on sigurno uinil neto loe, p je zsluil zlostvljnje. Ovkvistvovi im pomu d oprvdju svoje nemenje.


35/49

32

Ko moe biti rtv?rtv moe biti svko. Dec mogu biti rtve nsilnitv zbog svog fizikog izgled,nekog mnir ili prosto zto to se ne uklpju. Zprvo, nek istrivnj nvode''neuklpnje'' ko njei rzlog mltretirnj dece od strne vrnjk.

Dec s smetnjm u rzvoju ili dec koj pte od hroninih bolesti esto su metnsilnik.

Tlentovn ili omiljen dec tkoe mogu biti rtve nsilnikog ponnj. Ovvrst nsilnitv verovtno je zsnovn n ljubomori.

Strunjci su ustnovili d postoje dve vrste rtv:1. psivne nespokojne, osetljive i usmljene osobe koje su oigledno rnjive,

koje ne umeju d se brne, koje ne rzmiljju brzo i nemju puno prijteljkoji bi im pomogli2. provoktivne impulsivn dec, on koj se lko uzbuuju, izzivju

nsilnike i prve od sebe mete, li ne umeju d se brne.

Krtkorono gledno, rtve se mogu oseti uplenim i pokuvju d izbegnusitucije u kojim bi mogle biti mltretirne.

Dugorono, decrtve poinju d smtrju sebe bezvrednim ili potinjenim. Njihovkolski uspeh poinje d trpi. Nek dec n krju poveruju d zsluuju zlostvljnje.

Decrtve nose vei rizik od depresije i smoubistv nego njihovi vrnjci koji nisurtve nsilnitv.

Ptnj koju rtv doivljv umnogome je emocionlne i socijlne prirode, p je neprimeujemo n nin n koji primeujemo modrice, ogrebotine, posekotine. Nekomoe d ose snn bol i bez vidljivih ozled. I rei mogu d bole, verblnozlostvljnje vrlo lko vodi do fizikog zlostvljnj.

AGRESIVNA, PASIVNA I ASERTIVNA KOMUNIKACIJA

Za agresivnu komunikaciju i ponaanje je karakteristian nedostatak uvaavanjaprema drugima, agresivnim ponaanjem krimo prava drugih ljudi. Agresivnost jedirektno zalaganje za svoja prava i izraavanje misli, oseanja i uverenja na nain kojiugroava prava druge osobe. Cilj agresije je dominacija i postizanje pobede naddrugom osobom i takvim ponaanjem esto kanjavamo druge ljude zbog njihovihpostupaka. U komunikaciji sa drugom osobom agresija najee poinje sa: Morada.

Dobra karakteristika agresivnog ponaanja je to se na taj nain poruka alje veomadirektno i to je takvo ponaanje fokusirano na postizanje cilja. Loe strane su toagresivnim ponaanjem povreujemo druge ljude, krimo njihova prava, esto


36/49

33

izazivamo kontra-napade i zapravo ne pokuavamo da ujemo ta to druga strana

eli. U situacijama kada imamo tim koji treba zajedno da funkcionie u duemvremenskom periodu agresivno ponaanje je kontraproduktivno jer se neki od

lanova tima povlae u pasivnost, a drugi su u stalnim meusobnim sukobima (tonepotrebno iscrpljuje resurse).

Meu uzrocima agresivnog ponaanja, najei su sledei: osoba agresivnom,

preteranom reakcijom obezbeuje mo, misli da kontrolie situaciju, spreavamogunost da bude osetljiva na potencijalne budue napade; osoba je prethodno

akumulirala nezadovoljstvo, bes zato to je bila pasivna, pa sada ima agresivneepizode; osoba nije reila neke emocionalne probleme, iskustva iz prolosti; osoba

misli da je agresija jedini nain na koji se moe ostvariti cilj ili dopreti do druge

osobe; osoba ne zna kako da se ponaa drugaije, a agresivno ponaanje je u njenoj

subkulturi prihvatljivo i poeljno.

Za pasivnu komunikaciju i ponaanje je karakteristian nedostatak uvaavanjaprema sebi i krenje sopstvenih prava. Pasivnost se manifestuje kroz nemogunostizraavanja svojih misli, oseanja i uverenja na otvoren i direktan nain. Cilj pasivnog

ponaanja je zadovoljiti drugog i po svaku cenu izbei konflikt. Drugi ljudi osobu kojase ponaa pasivno esto opaaju kao saoseajnu i ljubaznu, ali i kao nekoga ko ima

nisko samopotovanje zbog, ega se ak i ako ga saopti, miljenje pasivne osobeesto ne uvaava.

Meu uzrocima pasivnog ponaanja, najei su sledei: osoba ne razlikuje

asertivnost od agresivnosti i/ili pasivnost od ljubaznosti; osoba ne prihvata svojaprava i/ili strahuje od izraavanja emocija; osoba se plai ishoda asertivnosti inaruavanja slike o sebi; osoba deluje iz uloge spasioca (spaava drugu osobu

dajui joj pomo koja joj nije zaista potrebna); osoba ne poznaje ili ne ume daprimeni asertivne vetine ili joj nedostaje spontanost i otvorenost.

Asertivnostje vetina koja omoguava da se izborimo za svoja prava, osiguravajuida se nae miljenje i oseanja uzmu u obzir, a pri tom se ne naruavaju prava drugih.

Asertivna komunikacija se moe nazvati i samopouzdanom komunikacijom.

Asertivni ljudi se bore za svoja prava ne ugroavajui tua. Njihov cilj jekomunicirati. Oni ele da otkriju ta je dobro, a ne ko je u pravu. Veruju da su obe

strane odgovorneza svoje ponaanje. Oni znaju svoja prava i cene svoje sposobnosti.Njihovo ponaanje je vrsto, ali nije neprijateljsko. Spremni su da informiu, objasne,

izraze svoje ciljeve i oekivanja.


37/49

34

JA GOVOR tehnika nenasilne, asertivne komunikacije

JA - govor je tehnika nenasilne komunikacije, koja daje mogunostiskazivanja potreba i elja.Konstruktivan je, konkretan i usredsredjen na specifian problem.

JA - govor jasno govori o ponaanju i izazvanim oseanjima, bez vrednovanjalinosti osobe.

JA - govor ne vodi izbegavanju konflikta, ve otvaranju komunikacije oko uzroka konflikta.

On otvara komunikaciju, pokazuje nau spremnost za razgovor i za traenje

obostrano prihvatljivog reenja. Njime se fokusiramo na sebe, na to koje su naestvarne potrebe, elje, prava. esto se u sukobima iscrpljujemo meusobnimoptuivanjem, ljutnjom, vreanjem, durenjem, to lako vodi do udaljavanja od onogato nas je stvarno pogodilo, to nas stvarno iritira, to nam je potrebno i to stvarnoelimo.

JA - govor nas vraa na poetak konflikta, na ono to nam je stvarnopotrebno, toelimo, ili

to nam smeta, pri emu ne izazivamo odbrambenu reakciju druge strane. JA- govorom se kritikuje ponaanje, a ne linost/osoba.

Struktura JA - govora:

Kada vidim dagovorimo o postupku druge osobe - opis koji nije vrednovanje ni ocenjivanje

jaoseam ili poelimdagovorimo o svojoj reakciji bez samooptuivanja i opravdavanjaeleo/la bih da ili voleo/la bih dagovorimo o eljenom ishodu bez naredbi i ucena.


38/49

35

Prilog - UPUTSTVA ZA IGROKAZE 4. radionica

Scena 1:Grupa deaka i devojica zadirkuje dve devojice, govore im da su smene,

debele, smotane...

Dve zadirkivane devojice se stide, pokunjeno sklanjaju, jedna od njih poinje

da plae.

_______________________________________________________________________________

Scena 2:

Grupa deaka i devojica zadirkuje dve devojice, govore im da su smene,

debele, smotane...

Dve zadirkivane devojice napadaju grupu koja ih zadirkuje, vrite na njih,pokuavaju da se fizikiobraunaju.

_______________________________________________________________________________

Scena 3:

Grupa deaka i devojica zadirkuje dve devojice, govore im da su smene,

debele, smotane...

Dve zadirkivane devojice prilaze grupi i odlunokau da zadirkivanje nije u

redu, da im ne prija i da ne ele da trpe takvo ponaanje.


39/49

36

V RADIONICA:

KOMUNIKACIJA PUTEM

VIRTUELNIH DRUTVENIH

MREA

Ciljevi radionice:1. Razmatranje i doprinos prevenciji

zavisnosti od virtuelnih drutvenihmrea

Ukupno trajanje: 50


5 Uvodni deo:

5Da li i koje virtuelne drutvenemree

koristim? Kakva su mi iskustva?Diskusija u grupi

30 Centralni deo

20Virtuelna komunikacija preko drutvenihmrea potrebe koje se time zadovoljavaju,

karakteristike, prednosti i nedostaci

Grupni rad

10 Virtuelne drutvenemree i zdravlje mladihPrezentacije i izlaganje

voditelja

15 Zavrnideo

5 Status na fejsbuku o radioniciIndividualno na stikere,

itanje stikera

5 Evaluacija programa radionicaPopunjavanje evaluacijskih

listova

5 Igra: pogodi linost(ili ivotinju)

Potreban materijal:

Posteri sa ispisanim naslovima za grupni rad

Stikeri i poster za fejsbukstatusStikeri za elo sa ispisanim imenima poznatih linosti ili nazivima ivotinja


40/49

37

UPUTSTVO ZA REALIZACIJU PETE RADIONICE

Uvodni deo 5

1. Uvodna diskusija o iskustvu uesnika sa virtuelnim drutvenimmreama(5)Voditelj/ka kae: U dananje vreme je jako rairena upotreba interneta zakomunikaciju. Komuniciramo preko elektronske pote, traimo sadraje koji naszanimaju na raznim sajtovima, itd. Jedan od naina komunikacije preko interneta su ivirtuelne drutvene mree. Da li znate za njih? (saekati odgovore). Za kojedrutvene mree znate? (saekati odgovore). Kakva su vam iskustva u korienjuFejsbuka/Tvitera/Instagrama (tj. onih VDM koje deca/mladi nabroje)? ta volite ata ne?

Centralni deo 30

2 . Virtuelna komunikacija preko drutvenihmrea(15)Voditeljka podeli uesnike u nekoliko manjih grupa i zamoli ih da na posterimanapiu:Zato mladi koriste virtuelne drutvenemree?Koje su karakteristike prijateljstava ostvarenih preko drutvenihmrea?Koje su prednosti drutvenih mrea u odnosu na direktnu, ivu komunikaciju saprijateljima?

Koji su nedostaci komunikacije preko drutvenihmrea?

3. Virtuelne drutvenemree i zdravlje mladih (15)Grupe prezentuju svoje postere, a voditeljka dopunjava podacima iz istraivanja oVDM i zdravlju mladih (iz teksta Komunikacija bez stresa).

Zavrni deo 15

4.Status na Fejsbuku o radionici (5)Voditelj/ka podeli uesnicima po jedan stiker i zamoli ih da na njih napiu, u jednoj

reenici, status koji bi okaili na svoj Facebook profil o radionici koju su upravopohaali. Umesto na FB, okaie stikere na poster za to pripremljen i voditeljka e ihproitati, bez komentarisanja.

5. Evaluacija programa radionica (5)Uesnicima se podele evaluacioni upitnici i zamole se da ih popune. Zahvaliti im nakraju!

6. Zavrna igra Pogodilinostili ivotinju(5)Unapred pripremljeni stikeri sa nazivima ivotinja (za osnovce) ili imenima poznatihlinosti (za srednjokolce) se zalepe svakom uesniku na elo. Zatim se da instrukcijada svako treba da pogodi koja je linostili ivotinja tako toe se kretati po prostoriji


41/49

38

i pitati zatvorena pitanja, npr. Da li sam domaa?(linost ili ivotinja), Da li sam

muko? (ako je linost) ili Da li sam kopnena ivotinja? (ako je ivotinja) itd. Igratraje sve dok svi ne pogode ko su ili koja su ivotinja. Kako ko pogodi, moe da skine

stiker sa ela.

MATERIJAL ZA ITANJE I PRIPREMU

Komunikacija putem virtuelnih drutvenihmrea

U poslednje vreme, sve je vei broj korisnika tzv. virtuelnih drutvenih zajednica(VDZ, ili kako se jo nazivaju - socijalnih zajednica, drutvenihmrea). Ove zajednice

predstavljaju internet servise za komunikaciju i razvoj socijalnih mrea, kao to suFacebook, My Space, Twitter i sline.

Nije svaka ukljuenostna drutvenemree i posedovanje profila tetno niti ukazujena zavisnost od interneta. Zapravo, u nekim aspektima, korienjedrutvenihmrea

moe da unapredi mentalno zdravlje i socijalizaciju korisnika, poto omoguavaupoznavanje novih ljudi, slinih interesovanja, sa kojima prijateljstvo moe

plodotvorno da se nastavi i van virtuelne zajednice, tj. u realnom ivotu. Nekadapovezanost na virtuelne zajednice omoguava povezivanje sa nekadanjim

prijateljima koji su fiziki daleko (npr. ive u inostranstvu) i uspostavljanje estekomunikacije sa njima koja bi verovatno izostala ili bi bila rea i oteana da ne

postoje drutvenemree.

Meutim, i u ovom obliku ponaanjamoemonai i neke zabrinjavajue pojave, tj.moe doi do zloupotrebe socijalnih mrea na internetu. Naime, primeeno je da

neke osobe razvijaju oblik zavisnosti (zavisnost koja ne podrazumeva unoenjesupstanci, veodreenozavisnikoponaanjeslinopatolokom kockanju, npr) ukorienju socijalnih mrea.

Stoga, potrebno je da pazimo na eventualne znake razvoja zavisnosti u korienju

drutvenih mrea, kao to su:

okupiranost Internetom, potrebu za poveanjem vremena provedenog u ovoj aktivnosti da bi se

postiglo zadovoljstvo (razvijanje tolerancije),

simptome apstinencije (razdraljivost, anksioznost, neraspoloenje...) kada jeaktivnostonemoguena,

prikrivanje i stid da se prizna bliskim osobama da se koristi Internet provoenjevie vremena u virtuelnim aktivnostima nego to je planirano, neuspeli pokuaji redukovanja vremena koje se na Internetu provodi, korienje Interneta kao vida bekstva od negativnih oseanja ili problema, zapostavljanje socijalnih, profesionalnih ili porodinih aktivnosti i dr.


42/49

39

TREI DEO:KAKO RADITI SA TEKIM GRUPAMA VRNJAKA

Drage vrnjake edukatorke i edukatori,

ko reite da se okuate u voenju radionica, brzo ete shvatiti da je svaka gruparazliita. Pored dobro scenarija, pripreme, vebe i svih ostalih znaajnih faktora praviposao poinje kada uete u prostoriju ispred 20 potpuno vama nepoznatih ljudi ipokuate da realizujete radionicu. Ovo je najinteresantniji ali i najtei deo posla. Dabiste zaista istinski savladali vetine voenja radionica, nee biti dovoljno knjikoznanje. Iskustvo je nezamenjivo. Upravo zato emo pokuati da vam prepriamoneka naa iskustva. Navodimo neke od ne-ba-najprijatnijih situacija, sa kojima smose prvi put susreli i neke ideje kako se sa tim nositi. Ponavljamo, svaka grupa je

razliita i jedna tehnika ne daje iste rezultate sa svakom grupom. Koristite tehnikekoje su vam bliske i dobro se zabavite! Sreno :)

1. Sigurnost je najvanijaStefan i Filip su se zatekli u jednom velikom razredu od 30 dece. Svi su bili jako, jako

buni. Neki deaci su se tukli, drugi su se svaali i aki pre nego to su uspeli da ponusa radionicom, stolice su letele po uionici. Evo naeg saveta ta je mogue uraditi utakvim situacijama...

Ako primetite da se deca tuku, situacija izmie kontroli, plaite se da e se nekopovrediti, sve drugo mora da prestane i sve svoje resurse angaujte da sva deca budusigurna dok su sa vama. Nemojte se stideti, pustite glas, popnite se na stolicu,

iskoristite zvidaljku, upalite i ugasite svetlo vie puta, pokuajte bilo ta da uraditetoe deci skrenuti panju na vas. U ovakvim situacijama, uradite bilo tatoe imskrenuti panju na vas. Naravno, ne na nain koji e njih ugroziti. Kada ce deca trgnuiz stanja u kom se nalaze, odluno preuzmite kontrolu nad radionicom.

2. Priprema je vei deo poslaTijana i Iris su bile vrlo dobro pripremljene za svoju prvu radionicu. Lepo su je i vodile

ali su na kraju asa bile ipak tune. Nije sve prolo onako kako je predvieno uscenariju. Kasnile su napoetku jeruionica nije bila slobodna, uenici koji su doli nisu

znali o emu su radionice, uenici su bili umorni jer im je to bio estias i koncentracijaim je lako opadala. Za narednu radionicu su upotrebile sledee trikove...

tovie vremena u pripremi, uspenija je radionica. Najtee je uraditi prvu radionicujer jo ne poznajete grupu. Kasnije je lake jer moete radionice da adaptiratekonkretnoj grupi jer ste je ve upoznali.

Ako imate samo 5 minuta da namestite uionicu zamolite uenike da vampomognu da namestite uionicu i stolove za radionicu. Ako su pak uenicibuni i prave nered, zamolite sve uenike da izau i naite nekolikodobrovoljaca koji e ui sa vama i pomoi vam oko nametanja stolova i


43/49

40

stolica. Kada birate dobrovoljce, pokuajte da odaberete decu koja su lideri

grupe ili onu koja su buntovna i vidite da bi mogla da bojkotuju radionicu.

Ako takvu decu pridobijete za sebe, moete biti mirni do kraja rada.

Nemojte unapred pretpostaviti da grupa zna ta ete raditi. Kako bisteosigurali da e se zainteresovati za temu, moete na flip art napisati neki

interesantan tekst koji je u vezi sa temom i zalepiti ga na vrata sa spoljne

strane, kako bi deca mogla da ga proitaju dok vi sreujeteuionicu. Time ih

uvodite u temu i pre nego to ste poeli da radite. Vodite rauna da tekst kojiste odabrali da ispiete bude istinski interesantan, modaaki provokativan.

Nije preporuljivo da im prva asocijacija na radionicu bude dosadno gradivo.Kada radionica pone, ostavite vreme na poetku da objasnite ciljeve

radionice.

Svi materijali moraju da budu spremni i da su na dohvat ruke. Nekada jepotrebno 3 sekunde vaeg odsustva doktraite neki papir da grupa ponovo

postane buna i da im opadne koncentracija. Ako se to desi, tada je vamapotrebno duplo vie energije da ih ponovo zainteresujete.

Ako vam je grupa velika, buna, umorna...improvizujte materijale i scenariotako da svima bude ugodnije. Na primer, ne traite od njih da uzmu iz taneolovku i papir jer tada svi moraju da ustanu, da pretrae torbu... Dok se vrate

na mesto proieisuvie vremena. Umesto toga zamolite jednu osobu da crtana tabli a ostalima dajte zadatak da posmatraju i zapaaju pojedine aspekte teiste aktivnosti.

3. Va cilj je da se ispune ciljevi radionice

Tea i Kristina su na svojim radionicama esto bile prinuene da menjaju scenario.Njihova grupa uenika je bila iva,energina ali kada bi se jednom zainteresovali

za neku diskusiju ili igricu mogli su tome da se posvete satima. Scenario nije bio

apsolutno ispotovan, ali to i indikator da su njih dve dobro radile svoj posao

odnosno da su bile fleksibilne. Paljivo su pratile dinamiku grupe i aktivnostimenjale na licu mesta kako bi dolo do ispunjenosti ciljeva. Dakle, vama su vani

ciljevi koje elite da ostvarite datom radionicom, a naini kojima ete to postiimogu biti razliiti. Tu moete da improvizujete.

Pre radionice, uvek kreirajte scenario. To je istinski neophodno za kvalitetan rad.

Meutim, kada ste uli u uionicu, taj isti scenario stavite u torbu i paljivo

oslukujte potrebe grupe. Oni e vam najbolje rei kako da modifikujeteaktivnosti.

Ako je grupa sa kojom radite buna, pobrinite se da ih aktivnosti kojekoristite ne podstiu dodatno da prave buku. Ako je potrebno da organizujete

rad u malim grupama, nekada treba odustati od kreativne inicijalne zamisli

da ih delite prema godinjem dobu kada su se rodili. Slobodno ih podelite

onako kako sede, dajte jasne instrukcije i pomoi ete im time da se boljefokusiraju na sam zadatak. Kada radite sa mlaim uzrastima i ipak se odluite

da ih delite u manje grupa korienjem nekog kriterijuma (na primer premabojama), svaki put kada dodeljujete boju nekom detetu pokaite rukom (ne


44/49

41

upirite prst!) u dete dok izgovarate boju. Radite to polako. Onda proverite da

li svako zna u kojoj je grupi ("Hajde svi crveni neka dignu ruke da se vidite?

Jel znate sad svi s kim ste u grupi?"). Na kraju ne zaboravite da kaete svakojgrupi u kom delu prostorije da se okupi. Ovo e pomoi da se ubrza procespodele. I tek onda im kaeteta im je zadatak!

Igrice su vane. Koristite ih pametno. Ne poetku se moete opredeliti zaaktivnije igrice kako bi se grupa oslobodila vika energije ali kasnije birajteigrice koje su mirnije i podstiu koncentraciju. Naravno, ako vidite da im jedosadno ili su umorni ( a iskreno se nadamo da nee biti), onda birajteivahniju igricu da im podignete energiju.

Najbolje uimo kada sami doemo do nekog zakljuka. Uloga voditelja/keradionice je pre da facilitira nego da dominira. Ako deca ponu da se"otvaraju" i diskutuju, ne morate ih prekidati jer je proteklo zadato vreme.

Proces uenja ne moemo uvek staviti u jasan vremenski okvir. Poveite se sa

grupom, sasluajteta imaju da kau. Nije strano ako ne stignete zbog togada odigrate igricu za kraj. Neke aktivnosti je dovoljno samo malo izmeniti kako biste zainteresovali i

probudili grupu. im je neto drugaije to samo po sebi budi panju. Akopostavite pitanje grupi i vidite da diskusija nee biti plodna, moete zamolitiuenike da ustanu sa stolice ako se slau sa stavom koji izgovarate ili da akose slau odu na desni kraj uionice, ukoliko se ne slau da odu na levi. Zatimpitajte po jednu osobu sa svake strane da obrazloi svoje miljenje. Za tili as,bievie zainteresovanih uesnika u diskusiji.

Naravno, imajte u vidu da ni beskrajna improvizacija nije dobrodola jer neelimo da se radionica pretvori u vaar. Ona ipak mora da ima svoju strukturu i

tok. Zato nam slui priprema, i zato je vetina radioniara da nau balans

izmeu pripremljenog i onog to rade na licu mesta.

4. Pravila rada

Ljubica i Tihomir su na poetku svoje radionice vrlo brzo doneli pravila rada sa

grupom. Mislili su da e ta pravila biti podrazumevana. To se nije desilo i bili su

prinueni da se vrate na ovu aktivnost i posvete joj vie vremena kako bi bili

produktivniji u daljem radu.

Pravila kreira cela grupa zajedno, to znai i voditelji radionica! Nije dovoljnonapisati nekoliko pravila. slobodno se raspiite. Dopustite grupi da se prisetisvega to bi moglo biti znaajno. Dozvolite tiinu dok radite. Vaimuesnicima je moda potrebno da razmisle i tek tada kautaele. Ukoliko sedesi da neko iz grupe predloi pravilo koje ne bi doprinelo kvalitetnom radu(na pr da moemo da koristimo telefone), slobodno recite da niste sigurni dali se slaete sa tim jer bi vas to ometalo. Pitajte ostatak grupe ta misli o tomei brzo etenai saveznike, decu koja e se sloiti sa vaimmiljenjem.

Vi niste jedini uvari pravila. Cela grupa se stara o sprovoenju pravila rada.Pokuajte da podstaknete grupu da oni opominju na pravila. Kada vi izaete


45/49

42

iz uloge osobe koja podsea na pravila i moli za tiinu a grupa preuzme tu

ulogu tek tada ste svi ravnopravni i tek tada e se pravila zaista i potovati.

Pravila uvek ostaju na sredini prostorije, vidljiva i jasna za sve prisutne.Napisana pravila nisu konana. Uvek ostavite mesta da dodate jo pravilaukoliko se za tim ukae potreba.

Za neke grupe koje su ve proli vie puta kroz radionice, kreiranje pravilamoe biti neinteresantno. Primetiete da tada svi izgovaraju napamet pravila

i to kao po automatizmu. Razbudite ih malo, Pravila nazovite Slobodama.

Nekada je dovoljno promeniti jedan detalj kako bi pobegli od kliea. Pravilo

koje bi ranije na primer glasilo "Nema tue", u Slobodama bi glasilo "Vodimorauna o sigurnosti jedni drugih".

Ako radite ciklus od vie radionica sa istom grupom, nema potrebe da napoetku svake radionice piete ponovo pravila. Sauvajte ona sa prve

radionice i potom se samo ajedniki podsetite. Naravno, moete da ih

dopunjavate ili menjate, kako ve dinamika grupe ili situacije nalau.

5. "Teki"uesnici

Sran i Tijana su pre svojih radionica mislili da e svi uesnici biti dragi, paljivi imotivisani za rad. Situacija na terenu je neto drugaija. Deca su razliita. Imaju

drugaija interesovanja, drugaijeg su raspoloenja, odnosa prema vama. Ovajvoditeljski par je morao da uloi dodatne napor, kako bi animirao i onu decu koja su upoetku bojkotovala radionicu.

Kada vidite da neko dete stalno prekida ostale i "traipanju", dajte mu/joj tupanju. Zaposlite dete kao svog pomonika/cu. "Kreemo na sledeu

aktivnost. Marko, da li bi pomogao da svakome podelimo papir?" ili "Jelena,sjajno je to to si rekla. Hajde ti da prezentuje rad grupe". Pohvalite ih, ali

tako da pohvala njima znai. Nekoj deci eznaiti da dobiju pohvalu o tomekako su pametna, drugoj deci prija pohvala da su duhovita.

Ako je neko rekao runu re, opsovao, rekao neto direktno da vasisprovocira, ne ignoriite takve stvari. Obratite se direktno toj osobi. Ako

treba ponovite njihove rei. Nema mesta strahu. Ovo je pravi primer kako vasdeca testiraju na prvoj radionici. Gledajte ih direktno u oi, razgovarajte

glasno i jasno, ozbiljno ali bez nipodatavanja ni vrpoljenja. Iskoristite prilikuda se i sami podsetite znaaja asertivne komunikacije.

Staro pravilo je da pokuate da ignoriete sitnije nestaluke a obratite panjuna to kada to isto dete uradi neto dobro. Hvalite decu koja vam prave

probleme kada pokau inicijativu da se ukljue i rade.

6. Podelite deo sebe

Tamara i Iris su se poalile da njihova grupa nije postala bliska nakon prve radionice.

Uesnike je bilo sramota da iznose svoje miljenje. Niko nije bio voljan dublje da seupozna. Usled svega toga diskusije su bile manje produktivne. Kada su nakon radionice

diskutovale o moguim reenjima, uvidele su da se ni one nisu otvorile prema grupi.

Reile su da to promene.


46/49

43

Neke teme ne deluju interesatno sve dok ne ponemo da navodimo line ivotneprimere. Tek tada unosimo pravu ivostu temu. Ako se grupa nedovoljno poznaje,modae im biti neprijatno da ispriaju neki svoj primer iz ivota ili anegdotu kojusu uli, a koja je vezana za temu. Tada slobodno vi sami ispriajte sopstveni primer ipitate grupu da li neko ima slinih iskustva ili ta bi oni uradili da su bili na vaemmestu. Ako vi ponete da se otvarate prema deci, poee i ona prema vama. Nekaprimer deluje iskren i neka bude interesantan. Kao vrnjaki edukatori slobodnonavedite primer konflkta sa drugaricom, neuzvraene ljubavi, svae sa roditeljima.To su neki od problema koji povezuju mlade osobe. Taj primer vi moete i unapredpripremiti.

Budite iskreni prema grupi. Ako vam neto smeta ili vam je zbog neega teko neustruavajte se da to podelite. Koristite JA govor. Osloviti osobu imenom, recite kakose oseate, recite u emu je problem, predloite reenje i proverite da li se druga

osoba slae sa tim reenjem. U praksi moete rei ovako neto "Milane, kada takoglasno vie jako me boli glava i onda mi je teko da se koncentriem. Da li moemoda se dogovorimo da se sada koncentrie na ono to radimo, a ja obeavam da emoradionicu sigurno zavriti na vreme. tamisli o tome?"

7. Male cake koje mogu da pomognu u raznim situacijama

Iris, Kristina, Tea, Tihomor, Stefan, Filip, Ljubica, Tamara, Sran, obe Tijane i projektnitim su se prisetili jonekih tehnika koje su pomogle i dale rezultate. Nadamo se da e

vam koristiti :)

Kada nastane amor sa kojim ne moete da se nosite moete da kaete "Kome uje neka digne ruku" ili "Ko me uje neka pljesne 2 puta rukama". Malopo malo i svi e utihnuti i uraditi ono to su zamoljeni. Takoemoete da seigrate igre " je palo na grupu". Kada izgovorite ovu frazu, lagano svi izgrupe se ukljuuju i viu "". Kada prvi put uvodite ovu frazupotrebna vam je podrka voditeljskog para kako bi deca to pre razumela tatreba da rade.

esto je teko i neudobno sedeti ceo dan na drvenim malim stolicama. Dokradite sa manjim grupama, sedite na stolove ili ak na patos. Time ete sepribliiti deci a i malo ete se razdrmati.

Kada radite teme koje se tiu prava ljudi, diskriminacije ili neku druguosetljivu temu vrlo je vano da vaa grupa zna koliko je ta tema vana iznaajna za njih. Nekada moete uesnike podsetiti na sopstvene ivotnesituacije koje su doiveli i bolne su im, kako bi ih podstakli da "uu u tuecipele". Na primer, ako radite temu rodne ravnopravnosti, moeterei grupida podigne ruku svako kome se desilo da mu se neko ruga jer je obukao

muke/enske boje". Pritom vodite rauna da za neka posebno osetljivapitanja ne moeteoekivati direktan odgovor. Na pr za nasilje: moete pitatida li poznaju nekoga ko je to doiveo. Nastavite sa takvim primerima sve dokne osetite da je grupa spremna da diskutuje o svojim iskustvima. Time to se

priseaju svojih iskustva, vi ih uvlaite u temu i inite zainteresovanim jermogu da saznaju vie o neemuto ih modatiti.


47/49

44

Kada svako u krugu treba da kae neko svoje kratko miljenje a niko nikog neslua, uzmite predmet koji esluiti kao mikrofon. Vi ste voditelj i vi dritemikrofon. Budite zabavni, glasni, dominantni kako bi obezbedili da se svako

dete uje.Slino tome moete napraviti aktivnost u kojoj onaj ko elineto dakae mora da ustane sa stolice. U tom sluaju pazite da bodrite svu decu jer je

nekoj deci neprijatno da budu u centru panje. Pritom, shvatite i uvaite i daneko od njih ne eli ili se ne osea dobro da u tom trenutku na pr ustane i

naglas netokae ili izvede neki pokret i sl. Oni nita ne treba da rade na silu.Vi ete to sigurno osetiti i nai pravu meru ako ste "sa grupom", kako mi to

volimo da kaemo.

Vee grupe dece je lake kontrolisati kada rade podeljeni u malim grupama.Ako vam je teko da izaete na kraj sa grupnom diskusijom, podelite ih u 4grupe da svaka grupa posebno diskutuje i na kraju da se predstave rezultati.

Zamolite decu lidere za pomo oko facilitacije manjih grupa. Takoe, umesto

diskusije traite im da osmisle plakat ili naprave strip. Imajte smisla za humor. Naalite se ako treba na svoj raun. To uvekpomae. Uvek imajte sveanj papira i olovaka pri sebi za svaki sluaj. Kada deca

postanu nemirna i teko im je da se koncentriu umesto grupne diskusijezamolite ih da napiu neko iskustvo, nacrtaju asocijaciju na zadatu temu.

Takve aktivnosti smanjuju srani ritam i umiruju uesnike.

Koristite jednostavne ritmine igrice koje trae fokus. Na primer ako raditeasocijacije na re KOMUNIKACIJA moete umesto brainstorminga pokuatiovo: stavite desnu ruku preko levog ramena i kaete "A", zatim levu ruku

preko desnog ramena i kaete "HA", zatim levu ruku na levo koleno i kaete

svoju asocijaciju na re komunikacija, na primer "DIJALOG" i na kraju desnuruku na desno koleno i kaete ime osobe koja sledea treba da ponovi isto sa

svojom asocijacijom"DEJAN". Znai A, HA, DIJALOG, DEJAN, pa onda Dejankae A, HA, KONFLIKT, MINA. Ovo je dobro zato to su deca koncentrisana jer

ne znaju kada e ih neko prozvati.

Svaka situacija je potencijalna prilika za uenje koju moete iskoristiti.Najbolje se ui na ivotnim situacijama. Iskoristite konflikt izmeu dvauenika da objasnite asertivnu komunikaciju, bie produktivnije nego

teorijsko izlaganje.

Uvek se trudite da se i sami dobro zabavite na radionici. Ne tedite osmehe :)

Napomena za kraj:

U ovompriruniku smo u izlaganju koristile oba roda na razne naine.Na taj nain smo vam ukazale i na opcije u korienju rodno osetljivog jezika

koje su vam na raspolaganju kada radite sa decom i mladima.


48/49

45

Literatura:

1. European Youth Centre (1995). All differentall equal, Educational Pack.http://www.coe.int/t/dg4/youth/Source/Resources/Publications/Education_Pack_en.pd

f

2. Tim Psihokod. (2000). Umee komunikacije. Beograd: Psihokod3. iki, M. (2008). Prestupnikoponaanje mladih. U: M. iki, S. Petrovi, I.4. Stajkovi, M.J. Ljubenovi (autori). Vodi kroz razvojne smetnje - Drugaiji zajedno.

Ni:kola za osnovno i srednje obrazovanje 14. oktobar,Ni i Save the Children.5. Brki, S., Beara, M. (2003). Znanjem protiv HIV-a. Prirunikza voenje radionica.

Novi Sad: EHO

6. Jankovi, S., Kova-Cerovi, T. (1996). Osnovne pretpostavke radioniarskogpostupka. U: T. Kova-Cerovi, R. Rosandi, D. Popadi.Uionica dobre volje.Beograd: Grupa Most

7. Mre, S. (2001). Dva alata i jedan zanat radioniara. Interni materijal.8. Beara, M., Marinkovi, L. (2002). Moje telomoje blago. Prirunikza voditelje

radionica. Novi Sad: Psihofon

Zahvaljujemo se autorimaprirunik Vodi kroz rzvojne smetnje, koji su nam

ljubazno odobrili da za potrebe ove publikacije preuzmemo deo njihovog teksta koji

se odnosi na nasilniko ponaanje u koli.

Sve fotografije prikazane u ovom priruniku su deo foto dokumentacije CPZV. Nastale su

u toku naih aktivnosti, i napravljene i objavljene uz dozvolu uesnika/ca.

Projektni tim:

Svetlana Gurjanov Tain

Mirjana Beara

Tamara Paroki

Tatjana Lazor Obradovi

Ivana Koprivica

Centar za proizvodnju znanja i vetina CPZVBulevar Jovana Duia 25, 21 000 Novi Sad

[email protected] www.cpzv.org

063/504 276; 063/523 219PIB 107476298; Matini broj 28077076

KBC banka, raun br. 115-000000003262950

devizni raun RS35 1150 0718 0000 1549 05
http://www.coe.int/t/dg4/youth/Source/Resources/Publications/Education_Pack_en.pdfhttp://www.coe.int/t/dg4/youth/Source/Resources/Publications/Education_Pack_en.pdfmailto:[email protected]://www.cpzv.org/http://www.cpzv.org/mailto:[email protected]://www.coe.int/t/dg4/youth/Source/Resources/Publications/Education_Pack_en.pdfhttp://www.coe.int/t/dg4/youth/Source/Resources/Publications/Education_Pack_en.pdf


49/49

radionice.pdf

Documents